Zver

Bio sam mlad I zeleo dalje

Smatrao za budale, sve ono sto malim se stvarima raduju
Otac ugledan, majka brizna, pricali mi o sreci
Ja sam znao da tu srece nema.

Pojavio se on iza coska, simpaticnog osmeha

Otelotvoren kroz njezino lice,
lagao me najlepse, kao niko do tad
verovao sam slepo i trazio mu put.

Vodio me do zabranjeog voca,

rekao mi da pastir je lazan,
rekao mi je, postoji jos jedan svet
I samo hrabri do njega mogu doci.

Sve se pretvorilo u prah,

strah me nadvladao kao nikad pre,
rekao mi je, svaki pocetak je tezak,
drzi me za ruku I gledajmo u zvezde sto nam padaju lice

Sanjao sam tada budan,

isli smo po grobovima predaka i ubijali zveri
pisali smo nase zakone
citali mracne knjige, jer mrak je svetlost stvorio

Odavno je proslo vreme praha I dima

trazio sam nesto jace, da duh moj smiri

vezala mi ruku I rekla da me ima
odjedom onaj isti taj, smejao se brizno i mazio mi kosu

Resio sam kuci da se vratim,

Postao mi dosadan ovaj mracni svet
Rekli su mi nemoj, stare su to navike
Podji sa nama ima dosta toga.

Jurio sam prasnjav po ulicama tamnim

strah me hranio, batine mi rane celile
Opet onaj rece, tako je I onaj drugi zavrsio
ali ga mnogi danas slave.

Usao sam u svoju sobu,

plakao sam , straha sam se prejeo
zeleo sam mir, pa makar I tamnicu
onaj stoji sada namrsten I zove me da podjem

Ona je bila odavno mrtva,

ja za to nisam ni znao
On je govorio, dosla je meni
uzmi zagrizi, dodji I ti.

Skupio sam snage i molio da ne boli

On je onda rekao, to je trenutak
gladnom mi dade poslednju kap
U tom trenutku odzvonio je kraj.

Osetio sam slobodu strasnu,

Moje duhove niko nije mogao da smiri
I dalje su mi svi drugi krivi
Dzaba sto oplakuju nekropolu moju.