Antiki Rim nastao je , po legendi o Romulu i Remu, na Apeninskom poluostrvu,na desnoj obali reke Tibar

gde je blizance podojila vuica i tako ih spasila sigurne smrti. Ne tako originalna legenda zapoinje
istorijsko trajanje jedne od najmonijih svetskih civilizacija. Istorija Rima deli se na periode kraljevstva,
republike i carstva i trajala je od 753. pada zapadnog dela carstva 476.g. Istono carstvo,kasnije nazvano
Vizantija potrajalo je i razvijalo se do 1453.g.
PERIOD KRALJEVSTVA (753.-509. pre n.e.)
Po legendi, Rim su osnovali braa Rem i Romul, sinovi boga Marsa i potomci trojanskog junaka Eneja, 753.
god. pre n.e. na reci Tibar. Pre nastanka Rima, na desnoj obali reke Tibar ve su postojale naseobine
etrurskih plemena koji su tako prastanovnici apeninskog poluostrva Prvi stanovnici su bili plemena
Latina. Njima su se pridruili Sabinjani i Etrurci. Poto su bili bliski u svakom pogledu, svi zajedno su
nazvani Italicima. Do IV veka pre n.e. glavni kulturni i politiki inioci na Apeninskom poluostrvu su bili Grci
i Etrurci.
Etrurci su naseljavali severnu Italiju. Ne zna se odakle su doli ali su imali potpuno izgraenu civilizaciju i
dravno ureenje negde od VIII v. pre n.e.
Smatra se da su svi kraljevi Rima su bili Etrurci, izuzev prvog karlja. Romul je bio prvi kralj (rex) Rima. Kao
kralj je bio vojni komadant, verski svetenik i sudija. Skuptina i senat su bili drugi bitni inioci drutva.
Skuptinu sainjavaju svi punoletni mukarci. Senat je imao 300 lanova i osnovnu ulogu da ouva
tradiciju predaka (mores maiorum). Senat je kontrolisao skuptinu i savetovao kralja.
Rimsko drutveno ureenje
Stanovnitvo Rima je podeljeno u etiri kategorije :
(1) patriciji, vladajui sloj koji poseduju bogatstvo i mo (2) plebejci su bili slobodni i bavili se
zanatstvom i trgovinom (3) klijenti su postepeno nastali uveavanjem i raslojavanjem gensa: nisu imali
svog lana za senatora ali su imali zatitu senatora iz njihovog gensa (4) robovi, nije ih bilo mnogo, nisu
imali nikakva prava i pripadali su gospodaru.
Servije Tulije je bio veoma vaan kralj koji je od Rima napravio dravu. On je uveo cenz (census):
periodini popis stanovnitva uz procenu imovine. Slobodno stanovnitvo grada je podeljeno u pet
imovinskih klasa. Cenz se bavio i zatitom tradicije.
Poslednji rimski kralj bio je Lucije Tarkvinije Oholi 534.-509. g. pre n.e. Njega su zbacili ustankom bogati
rodovi zbog tiranije i samovlaa.
PERIOD REPUBLIKE (509.-27. pre n.e.)
Epoha republike je vreme velikih promena, u kome su Rimom upravljali senat i izborni magistrati. Posle
Latinskog rata Rim se proirio i na kraju osvojio Italiju. Vodjena su i tri rata protiv Kartagine tzv. Punski
ratovi u III i II veku pre n.e. u kojima je Rim pobedio [146. god. pre n.e. Kartagina je potpuno razorena]. U
doba republike naturalnu privredu zamenjuje robno-novana. Trgovina i znatstvo se dodatno razvijaju. Od
osvojenih teritorija se stvaraju provincije. Provincije su izvor sredstava koje e obini Rimljani dobiti
besplatno, kao pripadnici pobednikog naroda.
Plebejci su postepeno poboljavali svoj poloaj u Rimu. U 287. god. pre n.e. su se izjednaili sa
patricijima. Vladajui sloj Rima su uskoro postali nobili (nobiles plemeniti, otmeni): sainjeni od patricija
i uspenih plebejaca. iveli su u velelepnim palatama. Imali su pravo na biste svojih slavnih predaka (ius
imaginum) koje su drali u svojim prelepim batama. Na taj nain njihova deca su rasla okruena slavnim
precima, okrenuta tradiciji, uena da postoju i tite svoju kulturnu batinu. Nisu radili, bavili su se
iskljuivo senatom, i raspodelom magistratura, vojnih komandi i upravljanja dravom i provincijama.
Steeno bogatsvo ulagali su u zemlju, robove, otmena zadovoljstva i politike kampanje. Ostatak naroda
u Rimu se zvao plebsom. Meu njima je bilo zanatlija i trgovaca (ljudi bez imovine i sredstva za ivot) koji
su bili klijenti nobila: ovi su ih izdravali zbog njihovih glasova u skuptini. Plebs je redovno dobijao pomo
od drave u obliku hrane i novca, naroito posle uspenih ratnikih poduhvata. Njihov osnovni politiki
zahtev je bio:Panem et circenses - hleba i igara!
Magistrati (koji su zamenili kralja) su birani na jednogodinji mandat. Pretor se bira iz redova patricija,
kasnije i plebejaca. Ima istu mo kao i konzul. Dva konzula su najugledniji magistrati. Takodje su birali i
cenzore.. Vre popis stanovnitva, koje razvrstavaju u imovinske klase. titili su moral (regimen morum):
uz imena lica su mogli da upiu beleku moralne osude. Mogli su poeljne graane da postave u senat a
nepoeljne senatore da izbace iz senata. Plebejski tribuni su sazivali plebejsku skuptinu. Diktator je

najvaniji vanredni magistrat, koga u situacijama velike opasnosti po dravu izabira jedan od konzula po
preporuci senata. Diktator ima vlast kralja, ali je ona ograniena na 6 meseci. Svi magistrati obavljaju
svoju dunost besplatno i meusobno su nezavisni.
Skuptina je najvii ogran vlasti, ali to nije narodna volja [kao to ni moderna skuptina nije izraz narodne
volje]. Senat je bio tvrava nobiliteta, uz pomo kojeg oni tite svoj privilegovan poloaj i svoje line
interese. Rimska republika je konzervativna politika tvorevina: svoje korene je imala u obozavanoj
tradiciji i monom kultu predaka.

PERIOD CARSTVA (27.g. pre n.e.- 476.g.)

PRINCIPAT (27. p.n.e. 284.)
Novi magistrat PRINCEPS je imao znatna ovlaenja i neogranieni mandat. On je prvi meu senatorima.Do
pojave principata gde se vlast koncentrie u rukama pojedinca i od republike ponovo gradi monarhija ,
vode diktature Sule i Cezara. Sula je vojskom zauzeo Rim i bio proglaen dikatorom. Objavio je spisak
svojih politikih neprijatelja koje je svako mogao da ubije i dobije nagradu za to. Imperator Cezar je neto
kasnije takoe zauzeo Rim svojom vojskom.
Od vremena Avgustovog koji je bio prvi princeps, provincije dobijaju pravo graanstva i stvara se jedno
veliko carstvo. Rimska drava postaje federacija gradova. Principat je prikrivena monarhija. Vlast je
podeljena izmeu princepsa i senata. Javlja se birokratija. Najvii sloj drutva vie nisu nobili ve
senatorski red. lan ovog reda moe biti svaki slobodno roeni graanin koji nije izgubio ast i koji
raspolae senatorskim cenzom (imovinom vrednom preko milion sestercija). Pripadnost ovom redu daje
mogunost senatorske karijere, magistrature, i najvie birokratske poloaje.
Vladari smatraju svojom najveom obavezom da se brinu o gradskom plebsu: kroz izdravanje i zabavugladijatorske igre u velikim arenama. Zemlja se redovno daje vojnim veteranima.
Odustaje se od osvajakih pohoda i sreuju se unutranje prilike. Konsoliduju se rezultati vekovnih
osvajanja: mnogi ive lagodan ivot i imaju razne mogunosti. Rimski uticaj i civilizacija se ire. Zapadni
deo carstva je romanizovan, istoni helenizovan. Bogato i ureeno carstvo postaje meta ratobornih
suseda. Rim polako poinje da naputa neke religiozne i politike tradicije, koji su ga uinili velikim.
[Izvorna rimska religija je bila politeistika: postojao je veliki broj bogova i boginja, predvodenih vrhovnim
bogom Jupiterom! Pored kulta bogova postojao je i kult pradaka, koji su takoe bili smatrani boanstvima
(to je inae bio sluaj i kod drevnih Slovena).]
DOMINAT (284-565.)
Dioklecijan je bio prvi DOMINUS tj. gospodar. Imao vie organizacione nego vojne sposobnosti. Bio je
konzervativan. Izabrao je savladara kako bi lake upravljao celim carstvom. Pojavljuje se apsolutna
monarhija gde celokupnu vlast imaju vladari, zajedno sa svojim centralizovanim birokratskim aparatom. U
elji da povrati staru Rimsku religiju, surovo proganja hriane. Nasuprot njemu, drugi veliki dominus,
Konstantin, je bio nezianteresovan za tradiciju. Okonao je progon hriana a 313. godine Milanskim
ediktom i priznao hrianstvo kao ravnopravnu. U petom veku Rimsko crastvo postaje sinonim za
zemaljsku dravu hriana. [Hrianstvo je monoteistika religija poreklom iz Azije i jevrejske religije.]
Konstantin je osnovao jo jednu prestonicu, Konstantinopolj. Stanovnitvo na zapadu carsta sve loije ivi
izloeno ratobornim varvarskim plemenima koja su ve zapoela seljenja. istok carstva je privredno i
politiki stabilniji to stvara preduslov da za itavih deset vekova nadivi Zapad.
Postoje dva senata: jedan u Rimu, drugi u Konstantinopolju. Svi graani su podanici, robovi vladara.
Vie ne postoji senatorski cenz, pa je slino feudalnom sistemu nemogue ui ili izai iz vodeeg stalea.

Svi ostali stanovnici su plebs. Seljaci su skoro u poloaju srednjovekovnih kmetova na feudalnim
posedima. Drutvo je u velikoj meri feudalizovano.
Istono i Zapadno carstvo su razdvojeni 395. godine odlukom cara Teodosija da sinovima Arkadiju i
Honoriju dodeli jednake delove carstva na upravu. Istono carstvo trpi manji pritisak varvara i postepeno
postaje Vizantija. Kraj Rima je oznaio i kraj antike civilizacije. Dominat je period opadanja i stalne krize
iz koje nije bilo povratka.