Sanjam

Snovi i stvarnost... Razliiti pojmovi, isprepletani i lako stavljeni u centar jedne neraskidive
opne... Oni su deo naeg ivota.
Nekada ni sama nisam sigurna sta je san, a sta su moja razmisljanja...stvarnost.
Nekada sam sigurna da me u snu ocekuje neki novi, drugi, bolji svet. Svet stvoren samo za
mene. Svet u kome je svako novo jutro lepo i u kome ne postoji ono sto nije moguce.
Nekada se oseam usamljeno, tuno, nemono, daleko, prazno Tada zelim da pobegnem, da
nestanem. Zelim da nestane sve zlo, zelim da sam vetar, da letim, da budem slobodna, da
diem punim pluima, da idem kuda hou
Tada sanjam.
Sanjam da letim daleko, do zenice Sunca i tada vidim sve. Razmisljam o nebu, Suncu, peli,
oblaku, ljubavi, smehu,o velikom, o malom, razmisljam i nema kraja.
Onda, shvatim da sam ovde, da ne mogu da pobegnem iz svoje koze... Mogu, ali samo na
tren. U san.
Onda, gledam u nebo, gledam u zvezde, gledam u Mesec
Ovaj trenutak je stvarnost, zar ne?! Trezveno gledam ispred sebe, cvrsto resena da i budna
sanjam. Sve one iste, lepe stvari.
Evo, sutra cekam zoru. Cekam novo raanje Sunca kao da je prvi put. Ja cu ga docekati sa
osmehom na licu. Dopusticu mu da me obasja svim svojim sjajem... Sutra, moj zivot kao da
ponovo pocinje. Ja sam srecan covek.