MAJSTOR

MARGARITA

Surovo vreme i opti haos u dravi naterali su poetkom 1917.godine pripadnike mnogih
ruskih, pre svega moskovskih intelektualnih krugova, da pobegnu iz zemlje i odu u
inostranstvo. Kako nezadovoljstvo poretkom u zemlji nikako nije jenjavalo meu narodnim
masama ne samo u Moskvi, ve i itavoj carevini, tako je i strah sve vie i vie obuzimao
one koji su bili bliski ne samo vlasti, ve i one koji su bili imuniji i bogatiji od drugih. Neki
su, a zajedno sa njima i mnogi drugi koji nisu imali nita, predoseali zlo posle revolucije i
zato su ustuknuli i pobegli pred itavom najezdom protesta i pobuna ruskih graana jer
nisu verovali u buduu crvenu vlast.
Oni koji su ostali i koji su pisali pamflete, romane i pripovetke protiv komunista,
nestali su u Staljinovim istkama. Jedan od onih koji je kasnije postao najvei ruski pisac s
poetka XX veka i koji je pod Staljinom takorei nadiveo svoju smrt bio je Mihail
Afanasijevi Bulgakov (1891-1940). Po zanimanju lekar, Bulgakov se u knjievne vode
otisnuo sredinom 1923. godine kada se preselio u Moskvu i kada je zapoeo ivot
profesionalnog knjievnika. Dela koja se nisu dopadala vladajuoj partiji nisu bila ni
objavljivana. Bulgakov je neprekidno za takav postupak traio objanjenje i odlazak u
emigraciju, no, kasnije je, na intervenciju samog Staljina zapoljen kao dramaturg u
Moskovskom teatru. Mnoga dela su mu objavljena tek 60-tih godina u Sovjetskom Savezu.
Pre toga su mu izlazila u Francuskoj i nekim drugim evropskim zemljama. to se tie
Majstora i Margarite, u potpunosti je objavljena u Sovjetskom Savezu tek 1966.godine.
Sem svog najpoznatijeg romana, napisao je i: ivot gospodina de Molijera, Bela garda;
ciklus pria Beleke mladog lekara; drame: Dani Turbinih, Ivan Vasiljevi, Poslednji
dani ili Pukin i dr. Svakako da je Majstor i Margarita vrhunac Bulgakovljevog
umetnikog
izraza
i
knjievnog
stila.
Odnos

Dobra

Zla

romanu

Radnja romana zasniva se na dve paralelne prie: prie o ljudima i dogaajima u Moskvi
sredinom 20-tih godina XX veka i prie o Pontiju Pilatu, prokuratoru Judeje i Isusu Hristu.
Roman je podeljen u 32 poglavlja, od kojih etiri govore o Pilatu, Judeji i Hristu. Svako
poglavlje ima svoj naziv, pa tako i pria o prokuratoru i njegovom suenju Mesiji: I)
Pontije Pilat, II) Pogubljenje, III) Kako je prokurator pokuao da spase Judu iz Kiriata i IV)
Pogreb. Sam naziv prvog poglavlja Nikad ne razgovarajte sa nepoznatima ali i itava
kompozicija, tema i poruka romana govori o uticaju koji je ruski pisac fantastinog
realizma Danil Harms imao na Bulgakova (Harms je inae bio mlai od Bulagova itavih 14
godina, ali je umro dve godine posle autora "Majstora i Margarite" u zatvoru, od gladi,
zbog
antisovjetskog
delovanja
u
zemlji).
Roman je spoj racionalnog i iracionalnog, stvarnog i nestvarnog, dobra i zla, satire i
tragedije. To je groteskna pria o ljudima, njihovoj sudbini, o dobru i zlu, o pogubnosti
svakodnevnice
i
o
protivrenostima
kojima
smo
okrueni
svakog
dana.
Roman prati ivot ljudi po dolasku tajanstvenog profesora crne magije u Moskvu sa svojim
pomonicima. Profesor je zapravo zlo i ime mu je Voland. Doao je u Moskvu da
organizuje godinji bal demona. Njegovi pomoni su gospodin u kariranim pantalonama
Korovjov ili Fagot, zatim Azazel (jevrejski naziv za avola) i Behemot, polu-maak polu
ovek. On odluuje da se neko vreme nastani u Moskvi i da izazove niz dogaaja sa
traginim posledicama. Prva njegova rtva, Mihail Aleksandrovi Berlioz, predsednik
moskovskog knjievnog udruenja, traio je dokaze za to da Hrist nije postojao; zbog
takvog stava i rei odrubljena mu je glava pod tramvajskim inama. Jer, ako ne postoji
Hrist, onda nesumnjivo ne postoji ni zlo koje je Hrista osudilo na smrt. Posle Berlioza, niz
drugih ljudi, nasumice izabrani, postaju rtve Sotonine. Jedni, tako to bivaju obmanuti
lanim novanicama, drugi tako to naprosto ieznu iz grada. Roman prati i emocionalnu
komponentu: to je ljubav izmeu majstora Alojzija koji je napisao roman o Pontiju Pilatu i
njegove ivotne saputnice Margarite. Meutim, majstor je, poto je napisao delo i shvatio
1

da njime apsolutno nije zadovoljan, odluio da spali roman (motiv Kafke ili Gogolja). To je i
uinio, a Margarita je puno patila zbog toga i bilo joj je krivo jer joj se to delo jako
dopadalo. Tada su poele svae i njih dvoje su se razili jedno od drugog. Margarita, ipak,
nije mogla da ivi bez majstora i bez njegovog dela i ubrzo je uvidela svoju greku; ali,
shvatila je da je sve otilo u nepovrat. I tada Zlo (u vidu malog, sitnog i grbavog oveka
Azazel) odluuje da pomogne Margariti da savlada tugu i bol. Kako? Tako to joj, slino
kao kod Geteovog Fausta, Zlo oduzima oseaj slobode (kod Getea, Mefistofeles Faustu
uzima duu u zamenu za to da sve zna) Margariti; ona postaje vetica i sluga Volandov.
Zauzvrat, Zlo omoguava susret majstora i Margarite, ali pod uslovom da i majstor
postane sluga Zlu. Tako Zlo opet ne pomae nikome, ve se sveti ljudima koji se u
odreenom
trenutku
nisu
razumeli.
Jedna od poruka romana jeste da Zlo nikada ne umire, ali ako ono nikada ne umire i ako
veito ini ljudi nesrenima, onda je i Dobro to koje ne moe da zamre, jer odnos Dobra i
Zla, odnos koji se kroz kulturu (religija, filosofija, umetnost) veito provlai je zapravo
uzrono poslednina veza jedno bez drugog ne moe. Za ljude, kae Dostojevski,
nema nieg munijeg od toga do oni sami, svojevoljno, biraju izmeu dobra i zla. Roman
je pun metafora i simbolike, pa je i Zlo simbolino vladajua crvena komunistika partija
u Rusiji koja se surovo obraunava sa neistomiljenicima, koja kanjava nevine ljude ba
kao
i
Voland
u
romanu.
Zla je oduvek bilo i bie. Ali postoje dva razloga zbog kojeg se zlo kod Bulgakova na takav
nain obraunava sa obinim svetom: prvi je to to zlo odluuje da se svima osveti zbog
onoga to je Berlioz tvrdio, a drugi injenica da zlo ne moe da se hrani bez potencijalnih
rtava i kasnije svojih slugu. to vie ubica, lopova i psihopata ima u svetu time se
poveavaju "kilogrami" zla. Zlo takoe i kua ljude i eksperimentom sa lanim
novanicama u Varijeteu shvata da se ljudi nisu nita promenili od vremena Judeje. Retki
su oni koji se Sotoni odupru, jer Sotona te obmane da je Sotona; ti misli neto kvalitetno,
a posle bude kasno da ispravi greku koji su uvideo. U odnosu na zlo, Dobro je iskreno i
kad ono nasamo sa ovekom razgovora, ono ne ume da obmanjuje i lae, ono je uvek
iskreno. Upravo je zbog te svoje iskrenosti Dobro toliko puta odbacivano od strane ljudi;
ljudi se plae zadatka, plae se da sami biraju i donose odluke, odbijaju odgovornost i
esto trae lake puteve do reenja ne shvatajui da e sutinu ivota spoznati kroz ove
tee,
due
i
strmije
puteve.
Pontije

Pilat

Isus

Motiv Dobra i Zla protie i kroz priu o Pontiju Pilatu i Isusu. Isus Hrist je u romanu u
romanu, tj. majstorovoj prii predstavljen pod imenom Jeua Hanocri. Teme koje se
provlae i obrauju u prii o Pontiju Pilatu i suenju Isusu jesu teme koje su zaokupljivale
jo
i
samog
Dostojevskog:
1)
da
li
je
Hrist
zaista
zasluio
smrt?
Odgovor na to pitanje moda lei u protivrenoj i besmislenoj tvrdnji da hriani Zlu treba
da zahvale to je dovelo do vaskrsenja Hristovog. Da nije bilo zla i ljudi koji su bili odani
tom zlu, Hrist ne bi bio razapet na krstu i samim tim ne bi vaskrsnuo. Mogao bi se odatle
izvui zakljuak da je bolje to je umro na takav nain i od takvih ljudi nego da je umro
prirodnom smru. Jer, svojim inom vaskrsenja postao je ono to i dan danas predstavlja u
hrianstvu: simbol besmrtnosti i boanstvenosti. Pitanje je da li bi Hrist bio Hrist da nije
vaskrsnuo? Da li bi nestao u sivoj i nejasnoj praini istorije, ili bi ipak ostao upamen kao
veliki
ovek?
2)

Da

li

je

Hrist

odista

postojao?

Moda su protagonisti romana iz prvog poglavljava (Berlioz i Ponirjov) vrsto verovali u

lanu sliku o Isusu Hristu a moda su i eleli da se upoznaju sa ateizmom, ipak oni su
Sotoni pretvorenog u tajanstvenog crnog maga tvrdili da on ne postoji i da bi valjalo
2

pronai dokaze za to. On im kontrira, govorei kako Hrist postoji jer je on lino
prisustvovao njegovom raspeu (kako i ne bi kad je on zlo koje veno traje). injenica je
da je Hrist zaista postojao jer da nije postojao, onda ne bi postajalo ni ono zlo koje ga je
osudilo na smrt. Neverovanje u Boga je isto tako i neverovanje u zlo.
3)

Zar

je

Pontije

Pilat

prikazan

kao

krvnik?

Lik Pontija Pilata veoma je sloen. Pontije Pilat u poetku vrsto veruje u ispravnost svoje
odluke da na smrt osudi Isusa kao jeretika. Meutim, posle razgovora sa njim, Pilat
poinje da sumnja i u sebe i u svoju linost koja je dozvolila da se takav mudar ovek
uhapsi. To ide u prilog onoga to je Hrist govorio a to je da su svi ljudi dobri, ali ih nevera
u Boga i okolina ini ravim. Pontije Pilat je u Majstoru i Margariti prikazan kao ovek
koji se preispituje, ali iz straha ili nemoi ne sme sebi da prizna da se, posle razgovora sa
Hanocrijem (Isusa) promenio i da je shvatio smisao prorokovih rei. On ak i biva protiv
odluke da Varavan, koji nije samo razbojnik ve i ubica, bude pomilovan za vreme
najveeg praznika Pashe. On smatra da je Hrist ipak zasluio slobodu i pomilovanje, pored
druge dvojice (Dismas i Hestas) koji su se javno rugali Cezaru i koji su krali po Jerusalimu.
Pontije Pilat tek kasnije uvia svoju veliku greku, ali kasno je da se ona popravi. Vlast ne
sme oveku da onemogui slobodu da kako sam hoe sa sobom raiava raune. Ona
nema pravo da mu oduzme pravo na greku, na priznanje te greke, i na kajanje. Svi smo
ljudi. To je tzv. pilatovtina koju su kritiari ocenili kao tetnu jer, kao za vreme Staljina i
komunista,
vlast
nema
pravo
na
greku.
Bulgakov je na satirian nain, prikazujui Moskovljane kako strahuju i stradaju od
razliitih neastivih sila i demona, pokazao koliko ima samoivosti, pohlepe i povrnosti u
svetu. Uveo je demone i zlo u roman kako bi pokazao da su ljudi nesavreni i da e uvek
to i ostati, ali i da bi kroz te demone kuao ljude: da li su u istoriji oveanstva ljudi imalo
napredovali napred, ka Dobru ili su jo gori? XX vek je oigledno presudio. Demoni su, kod
Bulgakova, isto ono to i Hrist kod Dostojevskog u Brai Karamazovima: posle petnaest
vekova od vaskrsenja i boravka na nebu Hrist silazi meu obian svet da vidi da li su se
ljudi promenili. Ali, do avola! Ne samo to se nisu promenili, postali su jo i gori. Nije bila
loa samo crkvena vlast koja je pogreno protumaila Hristovu ulogu u oveanstvu i tako
slala na lomau svakoga ko se usprotivi protiv kue boije, ve i onaj obian svet, oni
obini ljudi i graani kojima je uivanje da gledaju kako se drugima drube glave i pale tela.
Isto tako su i demoni doli da provere ljude i shvatili da su oni sve gori i gori, to je njima
godilo. Kao to kae pisac Majstora i Margarite: Svetom vladaju dva principa, jedan je
zasnovan na Jeui, drugi na Volandu. Moe se rei da se istinske vrednosti kojima svaki
ovek, ukoliko hoe i moe treba da tei, kriju u prii o Pontiju Pilatu i Jeui, a da se
stereotipi, sitniavosti, pohlepe, sujete i druge pogrene ovekove strane nalaze u
fantastinoj
prii
o
ljudima
u
Moskvi
sredinom
XX
veka.
"Majstor i Margarita" jedan je od najtee napisanih romana u svetskoj literaturi. Roman
sadri sve komponente: i filozofsku crtu (dobro i zlo, Pontije Pilat i Isus, moral) i naunofantastiku crtu (Sotona, zgrade u poaru, vetice, demoni, sujeverja) i realistiku crtu
(Moskva u 20-tim godinama XX veka) ali i emocionalnu (ljubav Majstora i Margarite). To je
spoj vie knjievnih pravaca u jednu stilski vrhunsku objedinjenu celinu i po svemu sudei
jedan od najtee oblikovanih knjievnih dela u svetskoj literaturi. To je tzv. "fantastiki
realizam" u kome se stvarni likovi koji ive u objektivnoj sredini susreu sa duhovnim
silama koje ih kontroliu. To nije samo sukob oveka sa magijom i mistikom, ve i sukob
oveka i apsurda. Pitanja koja se kroz itavo Bulgakovljevo delo postavljaju jesu pitanja
koja se tiu ovekovog prihvatanja ili odbijanja apsurda kao smisla ivota.
Najbolji primer za to u ruskoj knjievnosti je, sem "Majstora i Margarite" i Danil Harms koji
svoje likove stavlja u sulude, apsurdne, potpuno besmislene situacije iz kojih oni treba da
izvuku neku pouku, a pouka je da se trude da se ne petljaju sa apsurdom, jer apsurd e ih
kotati
linosti.
Roman je i satira, i tragedija, i satanski i demonski, i fantastini, i realni i apsurdni. Na
groteskan nain celovito su prikazane sve one odlike koje se tiu svih sfera ljudskog
3

delovanja.
Majstor i Margarita
Biografija pisca:
Mihail Afanasijevi Bulgakov (Kijev, 15. maj 1891. Moskva, 10. mart 1940) je bio ruski pisac i
dramaturg. Po zavretku medicine radio je kao lekar u malim mestima. Godine 1923. preao je u Moskvu i zapoinje
ivot profesionalnog knjievnika. Pisao je pripovetke, drame i romane. Dela koja nisu odgovarala vladajuoj politici
nisu bila ni objavljivana. Bulgagov je traio da se takav postupak prema njemu objasni ili da mu se dopusti da ode u
emigraciju. Na intervenciju samog Staljina zaposlen je kao dramaturg u Moskovskom teatru, no i dalje nije mogao
objavljivati svoja dela.
Prvi njegov roman Bela garda objavljen je prvo u Francuskoj (I, 1925, II, 1929), a u Sovjetskom Savezu
u celini tek 1966. Napisao je dramu Dani Turbinih (dramatizacija romana Bela garda (1926)), komediju Zojkin
stan (1926), drame Beg (1927), Poslednji dani ili Pukin, Robovanje licemera ili Molijer, Priglupi urden,
Ivan Vasiljevi (groteskna komedija iz 1935).
Njegova drama Beg skinuta je sa scene jer je Staljin imao nepovoljno miljenje o njoj, a ve skinuta sa
scene Dani Turbinovih, zahvaljujui Staljinu vraena na scenu.
Za ivota pisca objavljeni su samo prvi deo romana Bela garda, ciklus pria Beleke mladog lekara
(1925-1928), i novinski feljtoni. Ostala dela objavljena su posthumno pedesetih i ezdesetih godina 20. veka:
Majstor i Margarita, ivot gospodina de Molijera (1962), nezavren Pozorini roman (1965).
Majstor i Margarita je roman Mihaila Bulgakova. Rad na ovom romanu trajao je od 1928. do pieve
smrti. Sauvano je osam verzija, a konani naslov mu je dat 1938. Roman je prvi put objavljen u SSSR 1966.
godine. Prvo izdanje romana je bilo nepotpuno i cenzurisano. Prva potpuna verzija je objavljena u Frankfurtu 1969,
a u SSSR 1973.
Uticaji na delo
Mihail Bulgakov je dugo razmiljao koje knjievne tekstove da uzme za uzor svog novog romana. Sve
knjige koje je odabrao podelio je u dve grupe: jedna je predstavljala dobro, a druga zlo. Osnovu dela vezao je za
nekoliko knjiga:
*
Novi
*
Farer,
Hristov
*
David
traus
Kritika
Hristovog
*
Anatolij
Frans,
Judejski
*
Andrej
Orlov,
Istorija
odnosa
oveka
*
Gogolj,
Mrtve
*
A.S.Pukin,
Kapetanova
*
J.V.Gete,
* Dante Algijeri, Boanstvena komedija

zavet
ivot
ivota
prokurator
avola
due
ki
Faust

Vrsta romana
Delo predstavlja roman paradigme, jer je izgraen od vie slojeva. Moe se tumaiti kao psiholoki,
socioloki, fantastini, satirini i ljubavni roman, ali i roman-parabola.
Tema
Sudbina oveka u totalitarnim reimima.
Unutranja kompozicija

Tematsku osnovu romana Majstor i Margarita ini pria o Majstoru, piscu koji je napisao roman o Pontiju
Pilatu i suenju Isusu. Majstorov roman kritika je ocenila kao bezvredan i tetan i pre samog objavljivanja. Radnja
romana Majstor i Margarita zapoinje dolaskom profesora Volanda, satane, da organizuje godinji bal demona u
Moskvi.
Roman Majstor i Margarita je strukturisan kao roman u romanu. Kompozicija romana se zasniva na
paralelizmu dveju osnovnih fabularnih linija, jedne koja prati dogaaje u Judeji tridesetih godina n.e, i druge koja
prati dogaaje u Moskvi tridesetih godina 20. veka.
Roman je teko klasifikovati. On je i parabola, i satira, i roman ideje, i roman tajne, i roman moderne
fantastike i roman demonizma (satanizma).
Fabularna linija koja prati dogaaje u Judeji zasniva se na novozavetnoj prii o Pilatovoj osudi i stradanju
Isusa. Sva su imena, meutim, izmenjena, osima imena samog Pontija Pilata. U opisu Pilatovog suda i sudbine
Jeue primenjen je realistiki postupak, a u opisu dogaaja u Moskvi tehnika fantastike. U isto vreme pria o Moskvi
je i satira i parodija moskovske svakodnevice, sa grotesknim demonskim likovima.
Ono to povezuje dve paralelne prie romana jeste zajednika svakodnevica. Svakodnevica Pilatove Judeje
i Moskve tridesetih godina ispunjena je strahom, mrnjom, apsolutnom poslunou. Svi su izjednaeni strahom za
egzistenciju. To je svakodnevica u kojoj ljudi iznenada nestaju, bez objanjenja.
Roman, pored ostalog, upuuje i na pitanje opstanka umetnosti u represivnom sistemu. Pisci piu u duhu
vremena, hrane se u specijalnim restoranima, a ne u zajednikim menzama, najodaniji letuju u luksuznim
dravnim vilama, dobijaju stvaralaka putovanja i odmore, da piu o tekovinama revolucije, o novom oveku, o
novom dobu. A Voland posmatra ljude u moskovskom Varijeteu i primeuje da se ljudi nisu promenili.
Pilatovtina
Kritiari Majstorovog romana o Pilatu osuuju pisca zbog pilatovtine. Pilat je prokurator Judeje, vladar
apsolutne moi koji osuuje nevinog oveka. Zbog tog ina se kaje. Sumnja u ispravnost odluke. Ta sumnja u
ispravnost odluke vlasti je oznaena kao pilatovtina. Vlast ne grei. Ne sumnja se u njenu odluku. U vreme kada
je roman Majstor i Margarita nastajao, ljudi su svakodnevno nestajali. Ni jednog trenutka ne sme se dovesti u
sumnju da je vlast moda pogreila i osudila makar jednog nevinog oveka. Niko ne sme da dovede u sumnju
ispravnost presuda i odluke apsolutne vlasti koja osuuje ljude na smrt. Jeua je osuen jer je propovedao da je
svaka vlast nasilje nad narodom i da e doi doba kad nee biti vlasti ni cezara niti bilo koje druge. ovek e prei u
carstvo istine i pravinosti gde nee biti potrebna nikakva vlast. Jeua je doveo u pitanje vlast cezara Tiberija i zbog
toga je nastradao. Pilat je posumnjao u ispravnost svoje odluke. Odluka vlasti je dovedena u pitanje. Moda vlast
grei i osuuje nevine ljude na smrt. Zbog takve sumnje u vlast, u ispravnost njenih odluka, da moda osuuje
nevine ljude, Majstorov roman je osuen kao izraz pilatovtine i tetan. Ni najmanja sumnja u vlast i ispravnost
njenih odluka ne sme da postoji. Zato je roman o Pilatu i pilatovtina tetna, i zato je roman Majstor i Margarita,
neobjavljen za ivota pisca, a kasnije cenzurisan. Brisani su oni delovi romana koji ukazuju da je u Moskvi vladala
atmosfera opte nesigurnosti, drutvo u kome vlada potkupljivost, razvrat, sebinost, dounitvo, samoivost.
Likovi
Likovi fabularnog toka u Moskvi:
*
Ivan
Nikolajevi
Ponirjov,
alijas
*
Mihail
Aleksandrovi
Berlioz,
predsednik
moskovskog
knjievnog
*
eldibin,
zamenik
*
Stepan
Bogdanovi,
Lihodejev,
Stjopa,
direktor
pozorita
*
Grigorije
Danilovi
Rimski,
finansijski
direktor
*
Ivan
Savelji
Varenuh,
administrator
*
or
Bengalski,
* Aleksandar Nikolejavi Stravinski, psihijatar,

Bezdomni,
udruenja,
Berlioza,
Varijete,
Varijetea,
Varijeta,
konferansije,

*
*
* Nataa, njena pomonica,

Majstor,
Nikolajevna,

Margarita

Likovi demoni:
*

Voland,

*
*
*
* Hela, Volandova slukinja

satana,
Korovjov/Fagot,
Azazelo,
maak,

Behemot,

Likovi romana u romanu Pontije Pilat

*
Pontije
Pilat,
*
Jeua
Ha-Nocri,
*
Dismas,
*
Hestas,
*
Var-Avan,
*
Josif
Kaifa,
prvosvetenik
*
Levi
*
Afranije,
naelnik
tajne
* Juda iz Kiriata.

prokurator
iz

judejski,

Judeje,
Gamale,
razbojnik
razbojnik,
razbojnik,
Sinedriona,
Matej,
Judeji,

predsednik
slube

Pontije Pilat roman u romanu

Pontije Pilat, roman u romanu ima 4 poglavlja:
*
*
*
Kako
* Sahrana.

Pontije
je

prokurator

pokuao

da

spase

Judu

iz

Pilat,
Pogubljenje,
Kiriata,

Ideja
* Svetom vladaju dva principa jedan je zasnovan na Jeui, drugi
*
Umetnik
se
nalazi
izmeu
istorije,
svakodnevnice
i
*
Svaka
vlast
je
nasilje
nad
* Onaj ko voli, treba da deli sudbinu onog koga voli.

na Volandu.
stvaralatva.
drugima.

Majstor i Margarita, roman Mihaila Bulgakova

Roman Mihaila Bulgakova, Majstor i Margarita je pria o zlu kosmikih razmera i o ljubavi koja je u stanju da nadjaa i
najvee zlo. Kroz pripovedanje o Sataninoj poseti Moskvi, savreno je doarano u kakvoj se opasnosti nalazi pojedinac koji
dri do svoje slobode, bio on mesija ili bezimeni umetnik, u jednoj totalitarnoj dravi. Jasno je da jedno knjievno delo sa
takvom temom nije moglo biti prihvaeno u Sovjetskom Savezu zbog toga je Bulgakov, ba kao to e kasnije uiniti i
majstor iz njegovog romana, spalio prvu rukopisnu verziju svog dela. Kojeta, rukopisi ne gore, tvrdi Voland, Bulgakovljev
Satana. Majstorov rukopis o Pontiju Pilatu vaskrsava u ponovo napisanom romanu Majstor i Margarita.
O napetoj istoriji pokuaja objavljivanja ovog dela moete itati na Wikipediji. Ipak, nikakve mere vlasti nisu
mogle da unite delo ovakve vrednosti; jednom zavreno, nastavilo je svoj sopstveni ivot i nakon autorove smrti,
zahvaljujui univerzalnosti, veitoj aktuelnosti tema, neponovljivom stilu i autentinom pripovedanju (ako uopte ima smisla
nabrajati ove kvalitete, jer ih nesumnjivo ima jo mnogo, a tek zajedno sainjavaju ovo izuzetno delo svetske knjievnosti).
Tematske celine
Kompoziciona struktura romana Majstor i Margarita se sastoji iz mnotva niti koje su isprepletene, pri emu moemo da
uoimo nekoliko centara ili motivacionih tokova. Pratimo odjednom vie pria koje tvore skladnu celinu. Glavne tematske

celine su: proslava Noi punog Meseca, ljubavna pria majstora i Margarite, majstorov sukob sa drutvom, korupcija,
degradacija vrednosti i morala prikazana kroz sliku Moskve tridesetih godina XX veka, pogubljenje Isusa Hrista i unutranja
drama Pontija Pilata, zatim jo neka drutvena pitanja s tim u vezi (pilatovtina, preispitivanje vlasti)...
teoloka pitanja, problem zla u svetu i pitanja o ljudskoj prirodi (Isusovo poverenje u oveanstvo, dobri ljudi - paralela sa
Velikim Inkvizitorom, Hristov antropoloki optimizam Vs. Volandovo stanovite...)
No punog Meseca (Valpurgina no, sveanost poznata iz Fausta)
Satana (Voland) se sa svojom svitom obreo u Moskvi kako bi tu proslavili veliki praznik No punog meseca.
Jednom godinje se organizuje bal, uvek u nekom drugom gradu (mada se proslava odvija u irealnom prostoru). Domain je
Satana lino, dok domaica po pravilu treba da je metanka grada u kom se odrava sveanost i da se zove Margarita. Ta
okolnost je povezala Volanda i Margaritu. Mnogi drugi Moskovljani takoe imaju prilike da se susretnu sa neistom silom,
mnogima se deavaju neprijatnosti ili ak ozbiljne nesree, ali to uvek ima veze sa njihovim linim porocima i zlodelima.
Problem prisustva zla u svetu
...ali ko si ti, najzad?
- Deo sam one sile koja veito stremi zlu, a veito tvori dobro.
Gete, Faust
Stihovi iz Geteovog Fausta kojima poinje roman Majstor i Margarita gotovo u potpunosti razjanjavaju
dilemu koja je neizbena prilikom itanja ovog romana da li avo iskuava ljude usled ega oni, u uroenoj slabosti svojoj,
ine zlo ili bi oni inili zlo i da avola uopte nema. On njih, dodue, zaista iskuava, ali sa jednom sasvim drugom
namerom.
Pokuajmo da razjasnimo ko je tu ta. Moramo imati u vidu aluzivni spektar koji vodi do Geteovog Fausta, ali se ne smemo
previe oslanjati na tumaenje iz tog ugla. Nemamo posla sa jo jednom obradom faustovskog motiva, jer nema ugovora.
Neke aluzije na Fausta ak kao da imaju funkciju da nas zavaraju i navedu na pograan trag. (Margariti je odbojan Alojzije
Mogari, kao to je Gretici u Faustu bio odbojan Satana. Dok itamo o ovome jo ne znamo ko je Mogari i, zbog naina
na koji majstor govori o njemu, imamo utisak da u njemu ima neeg demonskog, meutim ispostavlja se da je u pitanju
najobiniji ovek i to, naravno, prevarant.) Nema ni prologa na nebu, nigde se ne susteu Bog i Satana, niti pak Satana i Isus,
premda su obojica protagonisti u ovom romanu. Drukiji je njihov odnos. Obojica su deo venog poretka u kome usklaeno
deluju, samo imaju razliite nadlenosti, kako je to pri kraju romana formulisao Voland (Satana lino). Isus prebiva u
svetlosti; sa druge strane, pourili bismo kada bismo ustvrdili da avo prebiva u tami (mada i dalje nosi atribut princa tame)
izgleda da je on nadlean i za Zemlju, iju sliku doarava Volandov globus. Pri tom Satanino delovanje nikako nije uzrok zla
u svetu. Pre e biti da je njegova glavna misija da odrava ravnoteu izmeu dobra i zla i da se pobrine za ispunjenje
poznatog teolokog aksioma da posledice zla trpe upravo oni koji to zlo i ine. Zato nikakvo zlo nee zadesiti Margaritu, bez
obzira na to to sa avolom ima neku vrstu dogovora. Nju ne mogu da ukaljaju hiljade kunih poljubaca obeenih zlotvora po
golom telu. Ona je sutinski plemenita, ak hristolika figura. Njoj je dato da prata (upeatljivi primeri oslobaa Fridu
prokletstva, rizikujui da ne dobije drugu priliku da poeli neto. Ne eli ni da Latunski - jedan od knjievnih kritiara koji su
unitili majstora i koga ona svim biem mrzi, toliko da mu je demolirala stan kad je postala vetica bude ubijen, iako joj je
to
ponueno....)
Moskva
tridesetih
Da vidimo kako stoje stvari na zemlji. Vidimo Moskvu, dakle jednu metropolu, i njene graane. Na humoristian nain, uz
prisustvo fantastike, prikazani su poroci, podlost i zloba ljudi koji se ne ustruavaju da, zarad sitne line koristi, nekome
potpuno unite ivot, sitnih i bednih dua koje dominiraju svuda i po ijoj je meri sainjen celokupan drutveni poredak u
kom nadareni, samosvesni pojedinac, kakav je bezimeni majstor iz ovog romana, moe jedino biti uljez.
Interesantno je da dok prelazimo preko stranica romana Majstor i Margarita ne sreemo ba esto politiare, bankare,
zelenae, niti pripadnike drugih tradicionalno neasnih zanimanja. Ne vidimo ni kriminalce, ubice osim na Volandovom
balu u Valpurginoj noi. Umesto njih, pred nama iskrsavaju pesnici, knjievnici, dramaturzi, taj kulturan i uzvien svet, i
drugi ljudi koji sa tim svetom imaju najtenje veze. Neto tu nije kako treba, zbog ega u druinu knjievnika ne primaju
ljude poput majstora. U pitanju je grupa osrednjih, ali poslunih, podobnih i integrisanih ljudi kojima su zapala tako lepa
nametenja. Oni ive lagodno, imaju komforne stanove, lepo se hrane i oblae, putuju u svetu, uivaju ugled u zajednici.
Neto i piu, pa itaju i ocenjuju jedni druge u tom samozadovoljnom svetu.
Elementi
bildungsromana
Setimo se prvog pesnika kog sreemo u romanu Majstor i Margarita - Ivan Bezdomni je neznalica i pozer, sasvim
netalentovan, ali posluan pesnik koji pie ono to se od njega oekuje. Interesantno je da ba ovaj lik do kraja romana
doivljava razvoj i transformaciju koja je sasvim pozitivna, iako je sve promene inicirao susret sa neisto silom. Radi se o
tome da je u njemu bilo potencijala, bio je mladi spreman da ui i da se menja i nije ogrezao u pokvarenosti kao to je bio

sluaj kod drugih moskovskih literata. Njegov sluaj uvodi i elemente obrazovnog romana u Bulgakovljevo delo. Ivan ima
dva uitelja prvi je Mihail Berlioz kome je na poetku romana otkinuta glava, koji ga je usmeravao ka pisanju socijalistiki
podobne poezije; drugi je sam majstor, sa kojim se susree u ludnici, koji ga je naveo da prizna da njegova sopstvena poezija
nema nikakvu vrednost i da treba da se okane pisanja. Na kraju romana, Ivan je cenjeni doktor nauka.
Majstor

umetnik
izgnan
iz
drutva
Junak iz naslova romana Majstor i Margarita nema imena, a ovek bez imena ne postoji. Graanski status ovog junaka je
problematian njegova pozicija u drutvu je sruena, identitet uniten, jer se nije uklapao u postojei poredak.
Siromani umetnik je nekako doao do svote novca koja mu je omoguila da neko vreme ivi bez brige o elementarnoj
egzistenciji (moglo bi se zakljuiti da izvesne sile imaju udela u tome, ta da je sve deo nekakvog plana, ali to nije nigde
eksplicirano). Ta okolnost je dobro dola, umetnik je koristi kako bi napisao roman o Pontiju Pilatu, u koji ulae svu svoju
energiju. Problem nastaje u momentu kad pokuava da izda svoj roman. Budui da se radnja Majstora i Margarite odvija u
komunistikoj totalitarnoj dravi u kojoj se kanjava ak i misao o kakvoj religioznoj temi, majstora kritiari unitavaju i on
zavrava
u
ludnici.
Ljubavna pria
Ljubav majstora i Margarite je najjednostavnija, ali i najuzvienija tema ovog romana. Ljubav izmeu istinski
srodnih dua ne poznaje prepreke. Margarita ostaje odana majstoru nakon nesree koja ga je snala, iako ne zna ta se zapravo
sa njim desilo ni da li je jo uvek iv. Spremna je na sve kako bi ga vratila, ak i na to da postane vetica. Pokazuje ogromnu
hrabrost, uzvienost i snagu duha. Nakon svega, majstor i Margarita, kao nagradu za aktivnu ljubav, dobijaju zajedniku
venost
u
spokoju.
Roman u romanu: Pontije Pilat
Dve ideje iz majstorovog romana o Pilatu su naroito opasne: apologija Hrista (na poetku Majstora i Margarite
vidimo da je glavni zadatak pisaca da dokau da Isus Hrist nikada nije ni postojao) i ono to kritiari nazivaju pilatovtinom
evo
o
emu
je
zapravo
re.
Roman majstora iz Bulgakovljevog romana se bavi biblijskom i istorijskom temom osude i razapinjanja Isusa Hrista i ulogom
koju je u tome imao Pontije Pilat, tadanji prokurator Judeje. Glavni junak je upravo Pilat, a glavna tama njegov unutranji
konflikt.
Pontije Pilat je bio najvii predstavnik rimske vlasti u Judeji, njegova re je bila poslednja kada su se donosile vane odluke,
nijedno pogubljenje nije izvravano bez njegovog formalnog odobrenja. Pilat je mogao da spase Jeuu Ha-Nocrija (Isusa
Hrista), ali to nije uinio zbog jednostavnog principa administracija Rimskog carstva je izbegavala da se mea u unutranje i
verske razmirice na pokorenim teritorijama, kako bi se izbegao bezrazloan gnev stanovnitva. Pilat je, prema Bulgakovljevoj
verziji, eleo da spase Isusa, ak je pokuao na suptilan nain da utie na odluku jevrejskih vlasti, kojima je meutim bilo
veoma
stalo
da
uklone
mesiju
za
kojim
bi
pole
mase.
Pilatu je teko palo pogubljenje Ha-Nocrija, oseao se loe zbog svog udela u tome. Gria savesti jednog predstavnika vlasti
koji je samo postupao onako kako se od njega oekivalo nije naivna stvar ona predstavlja osnov za duboko preispitivanje
principa na kojima ta vlast poiva. To je ta opasna ideja koja je dovela do propasti majstora, a umalo i samog Bulgakova, ije
delo
takoe
nije
bilo
prihvaeno,
a
prva
verzija
cenzurisana.
Majstorov roman o Pontiju Pilatu je bio osuen zbog pilatovtine i apologije Hrista, dok Bulgakovljev roman Majstor i
Margarita u celini moe biti vien i kao apologija Satane, to je jednoj grupi vandala koji sebe smatraju valjanim Hrianima
posluilo
kao
izgovor
da,
pre
par
godina,
spale
Bulgakovljev
muzej
u
Moskvi.
Apologija Hrista
Apologija Hrista u romanu Majstor i Margarita, tanije unutar romana o Pilatu, vezana je za pitanja o ljudskoj
prirodi i oslanja se na ideju i priu ve poznatu u ruskoj i svetskoj knjievnosti. Radi se o jo jednoj umetnutoj prii junak
romana Braa Karamazovi Fjodora Dostojevskog, Ivan Karamazov, zamislio je poemu pod imenom Veliki Inkvizitor.*
Kod Dostojevskog, Hrist dolazi da poseti katoliku Sevilju u doba najee tiranije panske Inkvizicije (paralela: kod
Bulgakova, Satana poseuje ateistiku Moskvu). Mase prepoznaju mesiju, polaze za njim, a zatim ga se, pod uticajem vlasti,
iznova
odriu
i
on
biva
pogubljen
po
drugi
put.
Razlog za oba pogubljenja lei u tome to je, prema miljenju koje moemo nai u delima Dostojevskog i Bulgakova, Isus
Hrist verovao u ljude vie nego to su oni verovali u njega, to je idealizovao ljudski rod i time mu postavio previsoke zahteve

 da bude u stanju da se odrekne svega zarad slobode. Problem je u tome to ljudima sloboda, kao i odgovornost koju ona
nosi, predstavlja u stvari ogroman teret. Ljudi vie vole da im neko postavi pravila po kojima treba da ive, pa da budu
nagraeni za poslunost. Njima dominiraju sitni interesi, pohlepni su, poroni i slabi. Bulgakov u romanu Majstor i
Margarita stavlja akcenat na kosmiki potencijal tih klica zla koje se nalaze u obinim ljudima, koje Jeua/Isus, uprkos
svemu,
i
dalje
zove
dobrim
ljudima.
Zlo je ipak u oveku. avo tu nije nita kriv.