Grafički Adapter - Seminarski

Sadržaj
UVOD.....................................................................................................................................................3
1995-2000.............................................................................................................................................4
S3 ViRGE........................................................................................................................................4
ATI Rage 3D i Rage II......................................................................................................................6
3dfx Voodoo1................................................................................................................................7
nVidia NV3.....................................................................................................................................7
ATI Rage Pro..................................................................................................................................8
3dfx Rush.......................................................................................................................................9
S3 Savage 3D..................................................................................................................................9
Matrox G100/G200......................................................................................................................10
Matrox G220/G250......................................................................................................................11
Intel i740 i GMA...........................................................................................................................12
3dfx Voodoo2..............................................................................................................................12
3dfx Voodoo Banshee..................................................................................................................13
nVidia NV4...................................................................................................................................13
ATI Rage 128................................................................................................................................14
ATI Rage Fury MAXX....................................................................................................................15
ATI Mobility.................................................................................................................................16
S3 Savage 4..................................................................................................................................16
S3 Savage 2000............................................................................................................................17
nVidia NV5...................................................................................................................................18
PowerVR Series 2.........................................................................................................................19
3dfx Voodoo3..............................................................................................................................20
nVidia GeForce 256 (NV10)..........................................................................................................21
Matrox G400/G450......................................................................................................................22
2000 - 2009..........................................................................................................................................23
3dfx VSA-100 Series.....................................................................................................................23
nVidia GeForce 2 (NV11, NV15, NV16)........................................................................................24
ATI Radeon R100.........................................................................................................................25
PowerVR Series 3 (Kyro)..............................................................................................................26
nVidia GeForce 3 (NV20)..............................................................................................................28
ATI Radeon R200.........................................................................................................................29
1
nVidia GeForce 4..........................................................................................................................30
Matrox Parhelia...........................................................................................................................31
ATI Radeon R300.........................................................................................................................32
nVidia GeForce FX Series.............................................................................................................33
ATI Radeon R420.........................................................................................................................34
nVidia GeForce 6 Series...............................................................................................................36
Matrox G550................................................................................................................................37
ATI Radeon R520.........................................................................................................................37
ATI Radeon R600.........................................................................................................................40
ATI Radeon R700.........................................................................................................................44
nVidia GeForce 200 Series...........................................................................................................46
Zaključak..............................................................................................................................................48
2
UVOD
Grafički adapter ili video kartica predstavlja uređaj koji se nalazi u kućištu računara bilo u
vidu posebne kartice ili u vidu integrisanog čipa na matičnoj ploči. Glavni zadatak je da elektonski
signal iz računara pretvori u video signal koji se kasnije prikazuje na monitoru.
Prva video kartica za IBM PC platformu, pojavila se zajedno sa prvim IBM PC računarom
1981. godine i razvijena je u potpunosti od strane IBM-a. Ova kartica je nosila naziv MDA odnosno
Monochrome Display Adapter, mogla je da radi jedino u tekstualnom modu i pri tome da prikazuje
80 stupaca i 25 redova (80x25) na ekranu računara. Na raspolaganju je imala 4KB memorije i mogla
je da manipuliše sa samo jednom bojom.
Nakon IBM-ovog MDA standarda pojavila se nekolicina naslednika kao što su CGA, HGC,
PGA, EGA, MCGA... Svi ovi novi standardi su omogućili prikazivanje slike u većim rezolucijama i u više
od 1 boje, ali standard koji je postao opšte prihvaćen je VGA koji je mogao da prikaže sliku rezolucije
640x480 koristeći šesnaesto-bojnu paletu. Dve godine (1989.) nakon pojavljivanja VGA standarda
pojavljuje se SVGA (Super VGA) koji je praktično predstavljao poboljšanu verziju njegovog
prethodnika pošto je mogao da prikaže sliku u rezolucijama većim od 640x480 i pri tome da koristi
32-bitnu paletu boja.
Do sredine 1990-ih industrija grafičkih kartica je bila u zatišju. Osnovni vid konekcije sa
računarom je bio spori ISA slot i njegova nadograđena verzija VLB. Prava revolucija na tržištu
grafičkih kartica nastaje pojavom prvih 2D/3D adaptera za široko korisničko tržište 1995-te godine.
3
Kompanije kao što su ATI, Cirrus Logic, Matrox, nVidia, Creative Labs i S3 na tržište su izbacile
nekolicinu grafičkih kartica koje su mogle da prikažu sliku rezolucije 1024x768 piksela i pri tome da
koriste 8-bitnu paletu boja, a takođe su imale na raspolaganju tada "ogromnih" 2MB video
memorije. Zajedno sa pojavom ovih novijih grafičkih kartica zastareli ISA i VLB slotovi nestaju, a kao
novi vid konekcije sa računarom uvodi se PCI i AGP.
Sada ćemo se osvrnuti na period od te famozne 1995-te, pa do današnjice. Bez GPU-a

odnosno Graphics Processing Unit-a, svet 3D igara kakve danas imamo bi bio nezamisliv. Bez njega
(GPU) probijanje kroz džungle u Crysis-u ili borba protiv zombija u visokim rezolucijma i sa
maksimalnim vizuelnim detaljima ne bi bila moguća. Da bi 3D gaming kakav danas znamo bio moguć,
potreban je specijalan čip dizajniran za paralelno procesiranje podataka, koji je sposoban da pogura
igre kakve viđamo danas, jer sam procesor (CPU) nažalost nije sposoban da to odradi. Proizvođači
grafičkih kartica će vremenom sve više rasterećivati CPU tako što će obezbediti obradu fizike na
samoj grafičkoj kartici, kao i video encoding/decoding i još mnogo drugih stvari za koje je ranije bio
zadužen CPU.
Grafičke kartice su napredovale u ogromnoj meri, a mi ćemo se pozabaviti nekim

najupečatljivijim primercima u toku tog razvoja.
1995-2000
S3 ViRGE
Prvenac na polju 3D grafičkih kartica je bio S3, 1995. god. odlučili su da prvi kroče na
neispitanu teritoriju sa njihovom ViRGE serijom. Zahvaljujući prašini koju je podigla virtuelna realnost
početkom 1990-ih, S3 je odlučio da svoju prvu seriju 3D adaptera nazove ViRGE što je u stvari bila
skraćenica za "Virtual Reality Graphics Engine", ovo je ujedno i bio prvi GPU namenjen širokim
korisničkim masama (mainstream). U poređenju sa današnjim karticama ViRGE bi izgledao smešno,
ali u trenutku pojavljivanja predstavljao je pravu revoluciju. Imao je 64-bitnu magistralu, do 4MB
memorije i brzine jezgra i memorije od tada vrtoglavih 66MHz. Takođe mu je bila omogućena
podrška za Bilinear i Trilinear texture filtering, MIP mapping, alpha blending, video texturing
mapping i Z-buffering.
Ironično, većina tih opcija koje su bile omogućene upravo su sasekle ViRGE u korenu, pošto
su performanse bile zastrašujuće loše u slučaju korišćenja gore navedenih opcija. U mnogim
slučajevima je bilo moguće postići bolje performanse korišćenjem procesora (CPU) za obradu grafike,
pa je tako ViRGE neslavno dobio nadimak prvog 3D decelerator-a (usporivača).
4
Model: ViRGE
Date Released: 1995
Interface: PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Manufacturing Process: 0.35 micron
Core Clockspeed: 66MHz
Memory Bus: 64-bit
Model: ViRGE VX
Date Released: 1995
Interface: PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 64-bit
Model: ViRGE GX
Date Released: 1997
Interface: PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 64-bit
Model: ViRGE DX
Date Released: 1997
Interface: PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 64-bit
5
Model: ViRGE GX2
Date Released: 1998
Interface: PCI/AGP
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 64-bit
ATI Rage 3D i Rage II
Dosta pre pojave Redeon serije kartica, koja je postala praktično sinonim za ATI, kanadski
proizvođač grafičkih čipova bio je poznat po svojoj Rage (3D) seriji kartica. Originalni Rage 3D koji je
bio predstavljen 1995. god. i nije imao mnogo da ponudi, koristio je spori EDO ram uparen sa sporom
32-bitnom magistralom i maksimalnom količinom memorije od samo 2MB.
Godinu dana kasnije, ATI predstavlja Rage II, iako su unapređenja na papiru izgledala sitno
performanse su značajno unapređene. Nova kartica zamenila je spori EDO ram, sa SDRAM-om,
maksimalna količina memorije skočila je na 8MB, magistrala je proširena na 64-bita, a takođe je i
samo jezgro (Core) kartice ubrzano sa originalnih 40MHz na 60MHz. Pored unapređenja kod 3D
performansi ova kartica je prva imala mogućnost hardverske reprodukcije DVD filmova.
Model: Rage II
Date Released: 1995
Interface: PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 5
Core Clockspeed: 25-60MHz
Memory Clockspeed: 66-83MHz
Memory Bus: 64- bit
3dfx Voodoo1
3dfx-ov prvenac Voodoo1 ugledao je svetlost dana 1996. god. i odmah se pozicionirao na
vrhu 3D grafičkih rešenja iako je bio samo add-in (dodatna) kartica. Dok su drugi proizvođači na
jednoj kartici implementirali i 2D i 3D, Voodoo1 je bio skoncentrisan samo na 3D i nije bio sposoban
da prikaže 2D sliku. Ovo je značilo da je korisnik bio primoran da u računaru ima 2D karticu za
6
svakodnevni rad koja je bila povezana sa Voodoo1 premosnim VGA kablom. Samo kad bi korisnik
pokrenuo neku 3D aplikaciju Voodoo1 bi se "budio iz sna" i pokazao svoj pun potencijal.
Zamisliti ovakav koncept danas je praktično nemoguće, ali tada je Voodoo1 toliko bio
superiorniji od konkurencije da su se korisnici odlučivali za 3dfx-ovo rešenje iako je bilo puno
nepraktičnije.
Model: Voodoo1
Date Released: 1996
Interface: PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 3
Memory Clockspeed: 50MHz
Memory Bus: 64-bit
Transistors: 1 million
nVidia NV3
Prvi GPU od strane nVidia-e usmeren ka "perfomance" segmentu je bio NV3 odnosno Riva
128. Ovaj čip je bio dizajniran da bude kompatibilan sa Microsoft DirecX 5 API-em. Čip je imao 3.5
miliona tranzistora i jedan pixel pipeline.
Napredna za svoje vreme, Riva 128 bila je opremljena sa 4MB memorije, jezgrom brzine
100MHz, teoretskom propusnom moći od 1.6GB/s, RAMDAC-om na 206MHz i pri tome je bila AGP
2x kompatibilna. Pored toga bila je 2D/3D kartica, dok je 3dfx-ov Voodoo još uvek zahtevao posebnu
2D karticu, izdatak koji nije baš uživao simpatije kod svih igrača. Ali loš kvalitet slike i činjenica da je
dobar deo 3D igara bio pisan za 3dfx-ov Glide API nije išao na ruku nVidia-inom prvencu.
Model: Riva 128

Date Released: 1997
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 5
Memory Bus: 128-bit
Transistors: 3.5 million
ATI Rage Pro
Sledeći predstavnik Rage serije pojavio se 1997. ATI je naglasio da su imali usku saradnju sa
Intelom i Microsoftom prilikom razvoja nove kartice, što je dovelo do pojave prve kartice koja je
7
podržavala AGP2X (133MHz) mod. Ovo je omogućilo kartici propusnu moć od 500MB/s, odnosno
dvostruko više nego što je bilo moguće ostvariti sa AGP 1x standardom.
Sve je bilo unapređeno u odnosu na prethodnika, pa je tako Rage Pro imao integrisan
"floating-point set-up engine" koji je mogao da obradi do 1.2 miliona trouglova u sekundi, takođe je
poboljšana hardverska reprodukcija DVD materijala, a maksimalna rezolucija je povećana na
1600x1200.
Model: Rage Pro

Date Released: 1997
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 64-bit
3dfx Rush
Koliko god je Voodoo1 bio dobar u svoje vreme, 3dfx je uočio da nisu svi bili raspoloženi da
investiraju u dve grafičke kartice (2D i 3D). Te bi rešili ovaj problem 3dfx 1997. god. na tržište
izbacuje Voodoo Rush. Voodoo Rush je ustvari bio Voodoo1 sa dodatim 2D mogućnostima. Igrači
više nisu morali da plaćaju dve posebne grafičke kartice, ali uštedu novca platili su performansama.
Zbog deljenja bandwith-a između 2D i 3D čipa performanse su padale i do 20%. I ovako lošu situaciju
pogoršala je činjenica da je Rush imao očajne performanse u 2D-u i pri tome je patio sa stabilnošću
rada.
Model: Voodoo Rush

Date Released: 1997
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 3
Memory Bus: 64-bit
8
S3 Savage 3D
Nekoliko godina posle i ne tako slavnog ViRGE-a, S3 na tržište izbacuje Savage 3D. Ovo je bio
prvi GPU napravljen u 0.25 mikronskom procesu izrade, a takođe je bio prvi koji je imao mogućnost
kompresije tekstura. Osobine koje bi još trebalo izdvojiti kod ovog čipa su single-cycle trilinear-
filtering, AGP 2X podrška, i do 125 million pixel/s fill rate.
Iako je ovo bila u potpunosti nova kartica imala je jednu stvar istu kao i ViRGE, bila je
osuđena na propast. Hardverska strana kartice je bila približna tadašnjoj konkurenciji, ali drajveri su
bili daleko od konkurentskih. Tek posle nekog vremena kad je već Savage 3D postao bužetska kartica,
drajverska podrška je počela da postaje bolja. Drugi problem je bio nizak kvalitet izrade što je
limitiralo brzine jezgra i memorije kartice. Nakon samo godinu dana provedenog na tržištu, Savage
3D je neslavno završio svoju karijeru.
Model: Savage 3D
Date Released: 1998
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 64-bit
Model: Savage 3D Supercharged

Date Released: 1998
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 64-bit
Matrox G100/G200
Kanadski Matrox je prvi put na tržište grafičkih kartica izašao još davne 1978. godine, ali je
postao veliki igrač tek tokom 1990-ih. G100 je bio samo Matrox-ov pokusni kunić i vrlo brzo je
zamenjen sa G200 čip-setom. Ovo su bile prve Matrox kartice namenjene igračkom tržištu.
Pored odličnih 2D performansi G200 je pružao i 3D akceleraciju kroz nekoliko modela video
kartica, najznačajnije od tih kartica su bile Millennium i Mystique. Svi čipovi bazirani na G200
9
arhitekturi izrađivani su u 0.35 mikronskom procesu, nominalni takt im je bio 85MHz i koristili su 64-
bitnu magistralu. Pored toga, G200 kartice su imale hardversku reprodukciju DVD i MPEG1/2
materijala, TV izlaz i raspolagale su sa 16MB memorije.
Na igračkom polju, G200 je nudio pristojne 3D performanse, možda nešto sporije od

konkurencije, ali ovo je nadoknađivao superioran kvalitet slike koji je krasio G200 čip. Nažalost, slabe
performanse u OpenGL-u i relativno loša drajverska podrška nikad nije dozvolila da G200 pokaže svoj
pun potencijal.
Model: Millennium G200

Date Released: 1998
Interface: PCI/AGP
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 64-bit
Model: Mystique G200

Date Released: 1998
Interface: AGP
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 64-bit
Matrox G220/G250
Matrox je podigao brzinu Mystique-ovog RAMDAC-a sa 200MHz na 220MHz i izbacio G220

čip, ovo je bila jedina razlika između G200 i G220. Dok je za G250 proizvodni proces smanjen na 0.25
mikrona. Ovaj čip je zahvaljujući smanjenju proizvodnog procesa mogao da izvlači nešto veći radni
takt i da operiše na nižim teperaturama nego njegov prethodnik. Ove kartice su bile dostupne samo
OEM proizvođačima.
10
Model: G250
Date Released: 1998
Interface: AGP
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 64-bit
Intel i740 i GMA
Do sada su verovatno već svi upoznati sa Intelovom GMA serijom integrisanih grafičkih
rešenja, ali da li ste znali da je Intel na tržište izbacio i diskretnu grafičku karticu? Intel je 1998. god.
imao plan da se umeša na tržište 3D grafičkih adaptera, njihov prvenac bio je i740. Još jedan razlog
zašto je Intel izbacio ovaj model na tržište je promocija njihovog novog AGP interfejsa koji su sami
razvili. Svi su bili ubeđeni da će Intel uz pomoć svojih finansijskih mogućnosti i tehničke moći bez
problema uleteti u borbu sa nVidia-om i ATI-em.
Suprotno svim očekivanjima, slaba prodaja i prosečan proizvod doveo je do toga da je Intel
napustio tržište grafičkih kartica 18 meseci nakon ulaska na isto, što je ujedno značilo da naslednici
i740 čipa, i752 i i754 nikad nisu ugledali svetlost dana. Originalni i740 dizajn je aktuelan i danas pošto
čini osnovu Intelovog integrisanog GMA grafičkog adaptera.
Model: i740
Date Released: 1998
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Manufacturing Process: ?
Memory Bus: 64-bit
3dfx Voodoo2
Kao originalni Voodoo, Voodoo2 je takođe zahtevao posebnu 2D karticu da bi bio moguć
svakodnevni rad, samo ovoga puta kvalitet slike je bio drastično unapređen pogotovo u višim
rezolucijama (1024x768) gde je Voodoo1 imao značajne probleme. Za razliku od prethodnika,
Voodoo2 je imao i treći čip dodat na PCB tako da je sad bilo dva TexelFX čipa i jedan PixelFX čip. Ovo
11
je novoj kartici omogućilo multitexturing, što je rezultiralo u čak četiri puta bržim performansama
kod igara koje su podržavale ovu tehniku.
Model: Voodoo2
Date Released: 1998
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 3
Memory Bus: 64-bit
3dfx Voodoo Banshee
Voodoo Banshee je bio 3dfx-ov dokaz javnosti da mogu da napreve "single-chip" grafičku
karticu sposobnu da prikazuje i 2D i 3D sliku. Sa većim taktovima od Voodoo2, 128-bitna verzija
Banshee-a je trebala da bude najbrža i najfleksibilnija kartica na tržištu. Ovo je predstavljalo problem
za 3dfx koji se plašio da bi Banshee mogao da utiče na prodaju Voodoo2 koji je bio predstavljen
samo nekoliko nedelja ranije. Da bi sprečili da do toga dođe, 3dfx je na Banshee ugradio samo jednu
teksturnu jedinicu i time joj uskratio mogućnost multitexturing-a.
Model: Voodoo Banshee

Date Released: 1998
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 128-bit
nVidia NV4
nVidia je modifikovala postojeću arhitekturu i 1998. god. na tržište izbacila Rivu TNT baziranu
na NV4 čipu. Ako se osvrnemo na specifikaciju NV4 nije bio veliko unapređenje u odnosu na NV3.
Maksimalna količina memorije je udvostručena i sad je iznosila 16MB, imala je radni takt neznatno
brži od njenog prethodnika odnosno 110MHz, dok je sa druge strane jezgro bilo usporeno, pa je sad
radilo na 90MHz. Glavna stvar koja je izdvajala NV4 od svog prethodnika je uvođenje drugog pixel
pipeline-a, trilinearno filtriranje i mogućnost prikazivanje slike u 32-bitnoj paleti boja.
12
Koliko god je NV4 bio dobar, nVidia se opet našla iza 3dfx-a i njegovog Glide API-a. Da stvar
po nVidia-u bude gora, korisnici Voodoo2 kartice mogli su da je upare sa još jednom Voodoo2
karticom putem SLI konekcije i time praktično dobiju duplo veće performanse. Plus, 3dfx je bio
mnogo poznatiji brend u to vreme, pa je prodaja kartica sa nVidia brendom u startu bila otežana.
Model: Riva TNT

Date Released: 1998
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 128-bit
ATI Rage 128
Kako i samo ime sugeriše, Rage 128 predstavljen 1998. god. koristio je 128-bitnu magistralu
iako su jeftiniji modeli i dalje zadržali 64-bitni dizajn. Sve mogućnosti Rage čipa su ostale
implementirane, a dodate su i neke nove kao što je IDCT (Inverse Discrete Cosine Transform) koji je
dodatno poboljšavao DVD reprodukciju.
Ovo je bila prva ATI kartica sposobna za dual-texturing, obrađujući dva piksela u jednom
taktu. ATI je kod ove kartice implementirao novu tehniku "keširanja" što je pomoglo u 3D
renderovanju. Rage 128 je bio opremljen sa još nekolicinom novih tehnologija kao što su Alpha
blending, texture lighting, hidden surface removal, bump mapping, i mnoge druge.
ATI je kasnije izbacio i Rage 128 Pro, koji je u osnovi bio samo ubrzana verzija osnovne
kartice, sa poboljšanim filtriranjem tekstura i video decoding-u i encoding-u zahvaljuljući Rage
Theatar čipu koji je bio ugrađen na karticu. Pored ove kartice pojavila se i verzija sa nešto nižim
kolkovima sa AIW imenom, ovo je bila prva kartica iz ATI-jeve All-in-Wonder serije koja je dolazila sa
ugrađenim TV tjunerom.
13
Model: Rage 128
Date Released: 1998
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 128 -bit
Model: Rage 128 Pro

Date Released: 1999
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 128-bit
Model: All-in-Wonder 128

Date Released: 1999
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 128-bit
ATI Rage Fury MAXX
Samo dva meseca nakon Rage 128 Pro, na tržištu se pojavljuje novi igrač u vidu ATI Rage Fury
MAXX kartice, ova kartica je imala dva GPU-a. Konceptom slična 3dfx-ovoj SLI tehnologiji, MAXX je
ipak bila naprednija jer je prvenstveno bila urađena kao "single card" rešenje, ali je imala i efikasniji
pristup u renderovanju scene.
OpenGL i Direct3D su bili u potpunosti podržani na Fury MAXX-u, a 64MB memorije koje je
bilo ugrađeno na kartici je bilo previše čak i kad bi se memorija podelila između čipova. Nažalost ova
kartica je bila hendikepirana nedostatkom hardverske T&L jedinice (Transform & Lighting) što je
postajao veliki problem kako je vreme odmicalo.
14
Model: Rage Fury MAXX
Date Released: 1999
Interface: AGP
Shader Model: N/A
DirectX: 7
Memory Bus: 128-bit
Transistors: 8 million (x2)
ATI Mobility
ATI se nije samo posvetio desktop platformi, oni su takođe bili igrači i na mobilnom tržištu.
Skoro svaki desktop Rage čip je imao svog mobilnog blizanca. Prvi od tih mobilnih čipova je bio Rage
LT baziran na Rage II čipu koji je bio predstavljen 1996. Ovaj trend je bio nastavljen sve do kraja
1999. kada je ATI predstavio Rage Mobility M4 koji je bio urađen na arhitekturi Rage 128 Pro kartice.
Naziv Mobility živi i danas, a trenutno najjači predstavnik ove serije je Mobility Radeon HD 4870.
Model: Rage Mobility M4

Date Released: 1999
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 128-bit
S3 Savage 4
Pošto originalni Savage 3D nije bio lošeg dizajna samo mu je bilo potrebno "peglanje", S3 je
nastavio razvoj ovog čipseta i nakon nekoliko modifikacija na svet je stupio Savage 4. Ova kartica je
bila opremljena AGP 2X i 4X podrškom kao i single-pass multi-texturingom. Da su dizajneri ove
kartice mislili unapred potvrđuje i DVI podrška čime bi bila omogućena konekcija sa nadolazećim LCD
monitorima.
Loša tradicija sa drajverima nastavljena je i kod ovog modela, pa su tako performanse uvek
bile iza konkurencije. Za razliku od prethodnika, ova kartica je bila usmerena na sredinu tržišta i
trebala je da ponudi pristojne 2D/3D performanse za relativno nisku cenu.
15
Model: Savage 4
Date Released: 1999
Interface: AGP
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 64-bit
Model: Savage 4 Pro

Date Released: 1999
Interface: AGP
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 64- bit
Model: Savage 4 Extreme

Date Released: 1999
Interface: AGP
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 64-bit
S3 Savage 2000
Na kraju 1999., S3 je još jednom pokušao da se ugura na konkurentno tržište 3D grafičkih

adaptera. Nailazeći na ozbiljnu konkurenciju od strane Matrox-a, ATI-a, nVidie-a i 3dfx-a, S3 je
otkupio kompaniju Diamond Multimedia. Stapanje ove dve kompanije dalo nam je Savage 2000.
Savage 2000 je bio izrađen u 0.18 mikrona, imao je 12 miliona tranzistora i na papiru je
predstavljao vrlo ozbiljnog igrača. Imao je hardverski (T&L), single-pass quad texture blending, 500
million pixel/s fill rate, 128-bitnu magistralu, overklokabilnu mamoriju... Sve ovo je upućivalo da će
Savege 2000 da pruži jaku borbu na polju 3D grafike. Ali stara priča se ponovila, pa su tako loši
drajveri ponovo suzdržali S3-ev čip da pokaže svoj pun potencijal.
16
Model: Savage 2000
Date Released: 1999
Interface: AGP
Shader Model: N/A
DirectX: 7
Memory Bus: 128-bit
nVidia NV5
Za svoju petu generaciju grafičkih kartica, nVidia je uzela svoju NV4 arhitekturu i prebacila je
na manji prozvodni proces (0.25 mikrona). Ovo je omogućilo nVidia-i da poveća brzinu jezgra za
skoro 70% u odnosu na prethodnu generaciju. Maksimalna količina memorije je ponovo
udvostručena i sad je iznosila 32MB, AGP 4X podrška je takođe ubačena u NV5.
nVidia je ovog puta napala sva tri tržišna segmenta: osnovni, srednji i visoki (entry-level, mid-
range, high-end) sa TNT2 karticama baziranim na NV5 čipu. Svi predstavnici TNT2 serije su bili
DirectX6 kompatibilni. Za najniži segment tržišta nVidia je smanjila širinu magistrale sa 128-bita na
64-bita. Čak i ovakva kartica je bila brža od starijih TNT kartica baziranih na NV4 čipu što ih je činilo
popularnim pošto su se za mali novac dobijale solidne performanse.
Model: Riva TNT2 Vanta

Date Released: 1999
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 64-bit
17
Model: Riva TNT2
Date Released: 1999
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 128-bit
Model: Riva TNT2 Pro

Date Released: 1999
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 128-bit
Model: Riva TNT2 Ultra

Date Released: 1999
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 128-bit
PowerVR Series 2
Sa nekih godinu ipo zakašnjenja (1999.) na tržištu se pojavljuje Neon 250 koji je imao radni
takt od 125MHz i bio je uparen sa 32MB brzog SDRAM-a. Neon 250 je mogao da obradi do 4 miliona
poligona u sekundi, takođe je imao advanced texturing (Bilinear, trilinear, anisotropic i bump
mapping), D3D i OpenGL blend modes i nekolicinu drugih mogućnosti.
Ali ono što je stvarno izdvajalo Neon 250 je njegov specifičan (u to vreme) pristup obradi 3D-
a. Svaka scena bi se delila u nekoliko grupa koje bi bile obrađene zasebno. Skrivene površine ne bi
18
bile obrađivane zarad uštede Z-bugger memorije i memorijskog protoka, a samim tim je bila i
potrebna manja snaga grafičkog čipa.
Ova odlična kartica je mogla da ima još veći uspeh na tržištu da je PowerVR uspeo na vreme
da je isporuči. Ali odlaganje kartice je koštalo PowerVR, jer nije uspeo da bude u koraku sa
konkurencijom, pa su konkurenti već imali odgovor na Neon 250 kad je izašao.
Model: Neon 250

Date Released: 1999
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 128-bit
3dfx Voodoo3
Voodoo3 je nosio kodno ime "Avanger" (osvetnik) i obuhvatio je sve što je 3dfx imao da
ponudi do tad. Kao i Banshee, Avanger je imao jedan čip zadužen za 2D i 3D, ali je takođe imao i
podršku za multitexturing. Ostale novine koje su krasile Voodoo3 su bile 128-bit GDI accelerator,
dual 32-bit pipeline, RAMDAC na 300MHz - 350MHz, podrška za do 16MB memorije i mogućnost
prikazivanja slike u 2046x1536 piksela.
Postojalo je nekoliko verzija Voodoo3 kartice, kako u PCI tako i AGP formi. Veći broj modela
je značio i veće performanse. Kao poseban dodatak dosadašnjoj ponudi bio je Voodoo3 3500 TV. Ova
kartica je imala integrisan TV tjuner i bila je sposobna za real-time snimanje u MPEG-2 formatu.
Model: Voodoo3 1000

Date Released: 1999
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 128-bit
19
Model: Voodoo3 2000
Date Released: 1999
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 128-bit
Model: Voodoo3 3000

Date Released: 1999
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 128- bit
Model: Voodoo3 3500 TV

Date Released: 1999
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 128-bit
nVidia GeForce 256 (NV10)
Danas sve nVidia kartice nose GeForce nomenklaturu, naziv koji se pojavio deceniju ranije u
vidu NV10 čipa. GeForce 256 arhitektura se pojavila 1999. godine i pružila značajan napredak u
odnosu na svog prethodnika; performanse su bile skoro udvostručene u nekim slučajevima. Ovo je
omogućilo nVidia-i da oduzme brzinski tron od 3dfx-a u velikom stilu.
20
GeForce 256 je imao quad-pixel rendering pipeline koji je mogao da izgura 480M/texel-a, što
je bilo oko 100-166M više od bilo koje druge kartice na tržištu. Kartica je takođe bila opremljena
hardverskim T&L i imala je novu mogućnost, koja je nosila ime Cube Environment Mapping, koja je
omogućila prikazivanje refleksija u realnom vremenu.
Treba naglasiti da je nVidia-ina odluka da nema sopstvene proizvodne pogone u ovim

trenucima pokazala pravi benefit. Proizvođači čipova su otkupljivali prava od nVidia-e , što je značilo
direktan profit nebitno da li bi se proizvedeni čipovi posle prodali.
Model: GeForce 256

Date Released: 1999
Interface: AGP
Shader Model: N/A
DirectX: 7
Memory Bus: 128-bit
Matrox G400/G450
U Matrox-ovoj liniji proizvoda G400 je nastavio tamo gde je G200 stao uz neka nužna
unapređenja. Jedino što je ostalo nepromenjeno je proizvodni proces koji je ostao u 0.25 mikrona,
sve ostalo je bilo ili veće ili bolje. Korišćena je 128-bitna magistrala, dodat je još jedan pixel pipeline i
teksturna jedinica, dok su brzine jezgra povećane na 125MHz. Rezultat ovoga je bilo povećanje
texture i pixel fill rate-a sa 85MP/s i MT/S na 250MP/s i MT/s.
G400 je takođe uveo novinu na tržište pod nazivom DualHead. Ovo je omogućilo korisniku
da proširi svoj desktop na dva monitora, što danas ne predstavlja ništa posebno, ali je tada
predstavljalo veliku stvar i jedino je Matrox imao da ponudi tako nešto.
Prateći dosadašni sistem, Matrox 2000. godine predstavlja G450 koji je predstavljao G400 čip
izrađen u 0.18 mikronskom procesu sa integrisanim RAMDAC-om unutar samog čipa. Matrox se
takođe odlučio da prepolovi magistralu sa originalnih 128-bita na 64-bita u nadi da će prelazak na
DDR memoriju nadoknaditi smanjenju propusnu moć. Njihove nade nisu ostvarene i kao rezultat
G400 se pokazao kao mnogo bolje rešenje za igračko tržište.
21
Model: G400
Date Released: 1999
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 128-bit
Model: G450
Date Released: 1999/2000
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 64-bit
2000 - 2009
3dfx VSA-100 Series
Ovo je bio period kad se 3dfx-ova slava približavala kraju. Konkurencija je sustigla i prestigla
Voodoo seriju, a nVidia-in GeForce 256 je stekao veliku slavu zahvaljujući svojoj "munjevitoj" brzini.
Marta 2000. god, 3dfx je kupio GigaPixel Corp. za 186 miliona dolara, ovaj potez se kasnije pokazao
fatalnim. Nedugo posle spajanja ove dve kompanije, 3dfx na tržište izbacuje svoje prve VSA (Voodoo
Scalable Architecture) video kartice (Voodoo4 i Voodoo5), koje su dizajnirane sa multi čip podrškom.
Na dnu ponude bio je Voodoo4 4500 koji je imao samo jedan VSA-100 čip, kartica je imala fill
rate od 367 MPixel-a i 32MB memorije. Vrh ponude predstavljao je Voodoo5 5500 koji je imao dva
VSA-100 čipa, fill rate od 773 MPixel-a i 64MB memorije. 3dfx je takođe planirao da izbaci i Voodoo 5
6000, ali defekti u proizvodnji su sprečili ovu karticu da se ikad pojavi na tržištu.
Ovo su ujedno bile i zadnje kartice koje je 3dfx predstavio, što je bila posledica velikih
dugova i nagomilanih kredita. Decembra 2000. godine, 3dfx-ov glavni konkurent nVidia je objavila da
je otkupila svu 3dfx-ovu intelektualnu svojinu.
22
Model: Voodoo4 4500
Date Released: 2000
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 128- bit
Model: Voodoo5 5500

Date Released: 2000
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 128-bit
nVidia GeForce 2 (NV11, NV15, NV16)
Kako vam zvuči 1.6 milijardi texela u sekundi? 2000. god. takva cifra je zvučala više nego
impresivno, pogotovo ako se uzme da je prethodni nVidia-in proizvod mogao da izgura 3 puta manje
od prethodno navedene cifre. GeForce 2 nije bila u potpunosti nova arhitektura, ali dodavanje druge
TMU (Texture Map Unit) jedinice za svaki od 4 pixel pipeline-a puno je potpomogao performanse,
takođe su doprinele i više brzine jezgra i memorije. Kod ove kartice je predstavljen prvi oblik pixel
shader-a pod nazivom Nvidia Shading Rasterizer (NSR).
GeForce 2 je bio znatno brži od GeForce 256 u nekim igrama, ali su konkurentski proizvodi iz
ATI-a i 3dfx-a pružali čvrst otpor zahvaljujući mnogo većoj propusnoj moći i boljem RAM kontroleru.
Iz perspektive prodavca, oslabljena GeForce 2 MX kartica se pokazala vrlo popularnom zbog

svoje niske cene i relativno visokih 3D performansi. MX je imao dva manje pixel pipeline-a,
prepolovljenu magistralu, ali je zadržao hardversku T&L jedinicu. Ovaj čip je kasnije predstavljao
osnovu za nVidia-ina integrisana rešenja.
23
Model: GeForce 2 MX
Date Released: 2000
Interface: AGP
Shader Model: N/A
DirectX: 7
Memory Bus: 64-bit
Model: GeForce 2 GTS

Date Released: 2000
Interface: AGP
Shader Model: N/A
DirectX: 7
Memory Bus: 128-bit
Model: GeForce 2 Ultra

Date Released: 2000
Interface: AGP
Shader Model: N/A
DirectX: 7
Memory Bus: 128-bit
ATI Radeon R100
Prvenstveno osmišljen kao sledeći predstavnik Rage serije, R100 je napustio Rage 6 kodno
ime i postao predvodnik nove Radeon serije koja je i danas aktuelna. Prva generacija Radeona
izbačena je 2000. god. i posedovala je 32MB ili 64MB DDR memorije. Tokom 2000. ATI izbacuje i par
kartica koje su koristile SDR memoriju, iako su ove kartice bile sporije, pogotovo Radeon LE koji je
dodatno bio oslabljen, uživale su solidnu popularnost na tržištu, a upravo je najslabiji LE model
privukao pažnju overklokera koji su zahvaljujući solidnom overklok potencijalu LE modela
nadoknadili njegove nedostatke.
ATI je predstavio nekolicinu kartica baziranih na R100 arhitekturi uključujući i AIW 7500 iz
ATI All-in-Wonder serije. Izuzev Radeona 7000 VE, sve kartice su imale 128-bitnu magistralu, brzine
24
jezgra su se kretale od 167MHz do 290MHz i sve kartice su imale hardversku T&L jedinicu, osim gore
pomenute 7000 VE.
Model: Radeon SDR (7200)

Date Released: 2000
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 7
Memory Bus: 128-bit
Model: Radeon 7500

Date Released: 2001
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 7
Memory Bus: 128-bit
Model: Radeon 7500 All-in-Wonder

Date Released: 2001
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 7
Memory Bus: 128-bit
PowerVR Series 3 (Kyro)
PoverVR je 2000. godine predstavio svoju prvu Kyro karticu, koju je pratila Kyoro II u 2001-oj.
Izgledalo je da će PowerVR imati veoma svetlu budućnost na tržištu, koji je krajem 2001. imao preko
milion Kyro 1/2 videokartica i pružao je čvrstu konkurenciju ATI-u i nV-u.
25
Baziran na STG 4000X arhitekturi, originalni Kyro je bio izrađen u 0.25 mikrona i posedovao
je dva ROP-a i dve texturne jedinice, dok je prethodnik Neon 250 posedovao samo jednu. Kyro je
nastavio sa svojim sistemom obrade tekstura po grupama, pa je tako nova kartica imala osmoslojni
multitexturing, što je u dobroj meri poboljšalo performanse.
Izlaskom Kyro II kartice i kasnije Kyro II SE koje su bile bazirane na STG 4500 čipu, Kyro serija
je dobila i više nego potrebno osveženje i poboljšanje zahvaljujući većim brzinama jezgra kod nove
serije kartica. Ovo je pozicioniralo PowerVR rame uz rame sa GeForce 2 MX-om. Uspeh je nažalost
bio kratkog daha, čak i najjači Kyro II modeli nisu mogli da se nose sa top modelima konkurentskih
firmi, a činjenica da Kyro nije imao hardversku T&L jedinicu je samo doprinela bržem prevazilaženju
iste.
Model: Kyro
Date Released: 2001
Interface: AGP/PCI
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 128-bit
Model: Kyro II
Date Released: 2001
Interface: AGP
Shader Model: N/A
DirectX: 7
Memory Bus: 128-bit
Model: Kyro II SE
Date Released: 2001
Interface: AGP
Shader Model: N/A
DirectX: 7
Memory Bus: 128-bit
26
nVidia GeForce 3 (NV20)
Krajem 2000. nVidia-in glavni rival 3dfx se našao u nezavidnoj poziciji zbog nekoliko loših
poslovnih poteza, u decembru iste godine baš je nVidia bila ta koja je otkupila 3dfx. Tri meseca
nakon kupovine 3dfx-a na tržištu se pojavljuje GeForce 3, potpuno nova arhitektura sa
programabilnim vertex i pixel shader-ima, poboljšanim memorijskim menadžmentom, multi-
sampling anti-aliasing-om i DirectX 8 podrškom.
Kada su sve napredne opcije bile isključene, performanse su bile vrlo dobre, ali GeForce 3 je
upadao u velike probleme čim bi AA (anti-aliasing) bio uključen. Na jesen 2001. nVidia izbacuje
poboljšane verzije GeForce 3 kartice u vidu Ti200 i Ti500 modela. Nijedna od ovih kartica nije
podržavala rad sa dva monitora. Obe kartice su bila usmerene gornjem segmetu tržišta pogotovo
Ti500 model koji je imao maksimalnu propusnu moć od 8GB/s.
Model: GeForce 3
Date Released: 2001
Interface: AGP
Shader Model: 1.1
DirectX: 8
Memory Bus: 128-bit
Model: GeForce 3 Ti200

Date Released: 2001
Interface: AGP
Shader Model: 1.1
DirectX: 8
Memory Bus: 128-bit
27
Date Released: 2001
Interface: AGP
Shader Model: 1.1
DirectX: 8
Memory Bus: 128-bit
ATI Radeon R200
Druga generacija ATI Radeon kartica pojavila se krajem 2001., ovo je ujedno bila i prva
DirectX 8 kartica iz ATI-a. Radeon 8500 je bio baziran na R200 čipu koji je gurnuo ATI nazad u borbu
sa nVidia-om, borbu koja je iz godine u godinu postajala sve žešća.
ATI je odlučio da ne troši svoje vreme na kartice sa SDR memorijom i u potpunosti je prešao
na DDR. Skoro sve R200 kartice su imala 128-bitnu magistralu, osim nekoliko SE modela namenjenih
donjem segmentu. Kasniji modeli (iz 9000 serije) su takođe napravili skok sa AGP 4X na 8X.
DirectX 8.1 podrška je pomogla R200 da bude rame uz rame, ako ne i ispred konkurencije u
nekim slučajevima, ali tek kada su "ispeglani" problemi kod ranih verzija drajvera.
Model: Radeon 8500

Date Released: 2001
Interface: AGP
Shader Model: 1.4
DirectX: 8.1
Memory Bus: 128-bit
Model: Radeon 9000 Pro AIW

Date Released: 2003
Interface: AGP
Shader Model: 1.4
DirectX: 8.1
Memory Bus: 128-bit
28
nVidia GeForce 4
Eliminisavši glavnog konkurenta (3dfx) i sa dobrim performansama GeForce3 čipa, nVidia

nije osećala veliki pritisak da predstavi revolucionarni grafički čip, pa tako i nije to učinila. GeForce 4
je samo predstavljao "ispeglanu" verziju prethodnika uz dodavanje još jednog vartex shader-a i
poboljšavanja DVD reprodukcije.
GeForce 4 je postala hit kartica i nVidia je napala sve tržišne segmente sa nekolicinom
različitih modela. Ali jedna kartica se izdvojila i osvojila kupce, GeForce 4 Ti4200 je korisnicima nudila
odlične performanse za dosta nižu cenu od top modela. Ovo je otežalo prodaju Ti4400 modela koji
nije bio dovoljno brži da bi opravdao zaobilazak Ti4200 modela, a korisnici koji su zahtevali
maksimalne performanse su se odlučivali za Ti4600 i kasnije Ti4800.
Model: GeForce 4 MX 420

Date Released: 2002
Interface: AGP
Shader Model: 1.1
DirectX: 8
Memory Bus: 64-bit and 128-bit

Date Released: 2002
Interface: AGP
Shader Model: 1.1
DirectX: 8
Memory Bus: 128-bit
29
Date Released: 2002
Interface: AGP
Shader Model: 1.1
DirectX: 8
Memory Bus: 128-bit

Date Released: 2003
Interface: AGP
Shader Model: 1.1
DirectX: 8
Memory Bus: 128-bit
Matrox Parhelia
Na papiru, ova kartica je trebala da lansira Matrox na vrh. Imala je 256-bitnu magistralu,
brzinu jezgra od 220MHz, novu opciju koju je Matrox nazvao Surround Gaming što je omogućilo
prikaz slike na 3 monitora i podržavala je DirectX 9 ili je bar Matrox tako tvrdio.
Matrox je kasnije otkrio da Parhelia-ini vertex shaderi nisu bili DirectX 9 kompatibilni iako je
kartica bila reklamirana kao DX9 sposobna. Da stvar bude gora, prodajna cena Parhelia-e je bila
400$, što znači da su igrači morali da odvoje solidnu sumu novca da bi na kraju dobili poluproizvod.
Tragičnu sudbinu ove kartice zaokružila je činjenica da su konkurentski proizvodi bili znatno jeftiniji i
pružali su drastično bolje performanse.
30
Model: Parhelia
Date Released: 2002
Interface: PCI-E
Shader Model: 1.1
DirectX: 8
Memory Bus: 256-bit
ATI Radeon R300
Nakon što su se ponovo našli korak iza nVidia-e koja je uzela tron sa svojom GeFroce 4 Ti
serijom, ATI se spremao da ponovo skoči na vrh. Radeon familija kartica je ušla u svoju treću
generaciju leta 2002. sa potpuno novom arhitekturom. R300 je bio urađen u 0.15 mikronskom
procesu kao i prethodnik, ali je ATI uspeo da udvostruči broj tranzistora, podigne brzine klokova i da
prvi isporuči DirectX 9 kompatibilnu karticu.
Zahvaljujući odluci da koriste "flip chip packing" tehnologiju, ATI je mogao da dostigne puno
veće taktove sa novim R300 čipom. Ali sami taktovi nisu bili ono što je R300 činilo posebnim. Ovo je
bio prvi put da je proizvođač video kartica izbacio proizvod koji je u potpunosti iskoristio 256-bitnu
magistralu (Parhelia-u ovde ne treba računati), kad ovome pridodamo integrisani "crossbar memory
controller", R300 je prosto briljirao u memorijski zahtevnim zadacima.
ATI se tako ponovo našao na tronu sa svojom 9700 Pro karticom i kasnijim 9800 Pro i XT
modelima. Pored top modela izbačeno je i nekoliko pristupačnijih kartica zasnovanih na R300 čipu.
Model: Radeon 9500 Pro

Date Released: 2002
Interface: AGP
Shader Model: 2.0
DirectX: 9
Memory Bus: 128-bit
31
Model: Radeon 9700 Pro
Date Released: 2002
Interface: AGP
Shader Model: 2.0
DirectX: 9
Memory Bus: 256-bit
Model: Radeon 9800 XT

Date Released: 2003
Interface: AGP
Shader Model: 2.0
DirectX: 9
Memory Bus: 256-bit
nVidia GeForce FX Series
Kako je GeForce 4 bila samo "ispeglana" GeForce 3 serija, nVidia je odlučila da za svoju petu
generaciju kartica pored nove arhitekture predstavi i novi naziv - GeForce FX Series. Pojavom pete
generacije GeForce kartica nVidia je izbacila i softverski demo koji je služio da korisniku predstavi
mogućnosti nove kartice. Nove kartice su imale Shader Model 2.0 koji je bio neophodan da bi bila
omogućena DirectX 9 podrška. U zavisnosti od modela FX kartice su koristile DDR, DDR2 i GDDR3
memoriju i bile su izrađene u 0.13 mikronskom procesu.
Model: GeForce FX 5200

Date Released: 2003
Interface: AGP/PCI
Shader Model: 2.1
DirectX: 9
Memory Bus: 64- and 128-bit
32
Date Released: 2003
Interface: AGP
Shader Model: 2.1
DirectX: 9
Memory Bus: 128-bit

Date Released: 2003
Interface: AGP
Shader Model: 2.1
DirectX: 9
Memory Bus: 128-bit
ATI Radeon R420
Za razliku od prelaska sa R200 na R300, ATI nije drastično menjao arhitekturu kod R420 čipa.
Glavna izmena je bio prelazak na sitniji proces izrade (0.13 mikrona) što je omogućilo postizanje
većih taktova uz manju potrošnju i niže temperature, ovo je bila dobitna kombinacija za ATI.
Da bi se izvukao maksimum iz proizvodnog potencijala, R420 je imao pixel pipeline podeljene

po grupama od 4. Ako bi se ustanovilo da je jedna grupa defektna, ATI je mogao da isključi tu grupu i
proda čip sa 12, 8 ili 4 pipeline-a koji bi bio iskorišćen za proizvodnju slabijih modela kartica.
Sa R420 je predstavljen i novi sistem naziva, pa su sad sve kartice ispred svog imena imale
"X". Prvi predstavnik nove serije je bio X800 XT Platinum kojeg su pratili X800 Pro i X800 SE, ove
kartice su imale 16, odnosno 12, odnosno 8 pixel pipeline-a.
33
Model: Radeon X700
Date Released: 2004
Interface: AGP/PCI-E
Shader Model: 2.0
DirectX: 9
Memory Bus: 128-bit
Model: Radeon X800 XT Platinum

Date Released: 2004
Shader Model: 2.0
DirectX: 9
Memory Bus: 256-bit
Model: Radeon X850 XT Platinum

Date Released: 2004
Shader Model: 2.0
DirectX: 9
Memory Bus: 256-bit
34
nVidia GeForce 6 Series
nVidia je bila uhvaćena na spavanju i videvši da je ATI preuzeo primat pokušali su brže bolje
da se vrate u igru, GeForce 5 serija je bila totalni promašaj, ali je nVidia uspela da sačuva obraz sa
GeForce 6 serijom. Novu seriju kartica krasio je Shader Model 3.0, PureVideo tehnologija i SLI
podrška koja je omogućila istovremeni rad 2 ili više grafičke karte. Novi čip je imao dvostruko više
tranzistora od GeForce 5 čipa i maksimalan broj pixel pipeline-a je povećan na 16.
Kartica koja je stekla veliku popularnost kod overklokera je bila originalna 6800, takođe još
poznata pod nazivom 6800nu (Non Ultra). Ove kartice su se proizvodile sa identičnim čipom kao i
6800GT/6800Ultra sa 4 pixel pipeline-a isključena. U nekim slučajevima 4 isključena pipeline-a su
stvarno bila defektna, ali overklokeri su uočili da to nije uvek bio slučaj. Uz pomoć programa
RivaTuner bilo je moguće otključati preostala 4 pipeline-a i pretvoriti običan 6800 u mnogo jači i
skuplji 6800GT model. Ovaj zahvat nije imao nikakav rizik, pošto je modifikacija bila čisto softverske
prirode; u slučaju defektnih pipileine-ova sve što je trebalo da se uradi je da se vrate fabrička
podešavanja i kartica bi nastavila da radi kao obična 6800.
Model: GeForce 6600

Date Released: 2004
Shader Model: 3.0
DirectX: 9
Memory Bus: 128-bit
Model: GeForce 6800

Date Released: 2004
Interface: PCI-E
Shader Model: 3.0
DirectX: 9
Memory Bus: 256-bit
35
Model: GeForce 6800 Ultra Extreme
Date Released: 2004
Interface: PCI-E
Shader Model: 3.0
DirectX: 9
Memory Bus: 256-bit
Matrox G550
Matrox nikako nije uspevao da prati korak konkurencije što se tiče performansi u igricama.
G550 se pojavio 2005. god. i umesto da cilja na zanosne 3D performanse bio je usmeren na
budžetske korisnike, sa nižim taktovima (125MHz jezgro i 333MHz memorija) od GeForce 2 Ultra
(200MHz jezgro i 460MHz memorija) i 64-bitnom magistralom bilo je jasno da se ozbiljni igrači neće
usrećiti sa ovom karticom.
Glavna osobina koja je G550 garantovala kakav takav tržišni uspeh, je bio Matrox-ov
DualHead. Ova tehnologija je omogućavala korisniku da prikazuje slike različitih rezolucija na dva
različita monitora, nešto što ATI HydraVision i nVidia TwinView nisu mogli da učine.
Model: G550
Date Released: 2005
Shader Model: N/A
DirectX: 6
Memory Bus: 64-bit
ATI Radeon R520
ATI je mnogo napredovao od pojave njihovog Rage 3D čipa, ali najveći skok je tek trebao da
dođe. Ovoga puta su ATI-jevi inženjeri krenuli od nule i stvorili R520, u potpunosti novu arhitekturu,
koja nije podsećala ni na šta do sad viđeno. Okosnica novog dizajna je bio "Ultra-Threading Dispatch
Processor." UTDP je imao ulogu poslovođe koji je govorio radnicima šta da rade, radnici su u ovom
slučaju bili pixel shaderi. Ovakav pristup se pokazao kao vrlo efikasan pa je ATI sa 16 pixel shader-a
uspeo da nadmaši konkurenciju koja je koristila 24.
36
R520 je takođe imao redizajniran memorijski kontroler. Novi kontroler je bio sposoban da
određuje prioritete i time učini podatke dostupnim prvo operacijama sa višim prioritetom pa tek
onda ostalim operacijama.
Uvedena je još nekolicina novina koje su sve bile fokusirane na poboljšanje efikasnosti.
Kvalitet slike je poboljšan i puno HDR (High Dynamic Range) osvetljenje je bilo implementirano po
prvi put.
Model: Radeon X1300

Date Released: 2005
Shader Model: 3.0
DirectX: 9
Manufacturing Process: 90nm
Memory Bus: 128-bit (64-bit PCI)
Model: Radeon X1950 XTX

Date Released: 2006
Interface: PCI-E
Shader Model: 3.0
DirectX: 9
Memory Bus: 256-bit
nVidia AGP kartice zadnji put su se pojavile kod 7. generacije GeForce-a. Naredne generacije
pojavljivale su se samo u PCI-E formi. Sedmu seriju GeForce-a krasio je veliki broj modela pa je nVidia
bila konkurentna na svim tržišnim segmentima.
Na vrhu se nalazio 7800 GTX koji je imao 302 miliona tranzistora. Ovo je ujedno bio i prvi
GPU iz 7. serije predstavljen javnosti i sve do pojave 7900GTX modela, godinu dana kasnije, bio je i
37
najjači. Novi 7900GTX je imao ogromnih (za to vreme) 512MB video memorije, 24 pixel shader-a, 16
ROP-ova i neverovatnu popusnu moć od 54.4GB/s.
Sedma serija nam je takođe prvi put predstavila dual-GPU rešenja iz nVidia-e u vidu 7900GX2
i 7950GX2. Iako su koristile samo jedan PCI-E slot, u osnovi, ovo su bile dve kartice smeštene u jedno
kućište. Ovaj potez je naišao na veliko odobravanje kod korisnika koji su želeli maksimalne
performanse, a nisu imali SLI kompatibilnu matičnu ploču.
Model: GeForce 7300

Date Released: 2006
Shader Model: 3.0
DirectX: 9
Memory Bus: 64 and 128-bit
Model: GeForce 7600

Date Released: 2006
Interface: PCI-E
Shader Model: 3.0
DirectX: 9
Memory Bus: 64 and 128-bit
Model: GeForce 7800 GTX

Date Released: 2005
Interface: PCI-E
Shader Model: 3.0
DirectX: 9
Memory Bus: 256-bit
38
Model: GeForce 7900 GTO
Date Released: 2006
Interface: PCI-E
Shader Model: 3.0
DirectX: 9
Memory Bus: 256-bit
Model: GeForce 7950 GX2

Date Released: 2006
Interface: PCI-E
Shader Model: 3.0
DirectX: 9
Memory Bus: 512-bit
ATI Radeon R600
Inspiracija za R600 došla je iz Xenos GPU-a koji je ATI razvio za Xbox 360 konzolu, kao i kod
čipa za Xbox 360 i PC verzija je imala ujedinjene shader-e umesto da svaki procesor ima tačno
definisane zadatke. Ovaj moderni dizajn je takođe podržavao DirectX 10, Shader Model 4.0 kao i
punu OpenGL 3.0 podršku.
ATI je nastavio sa upotrebom njegove Ultra-Threaded Dispatch Processor tehnologije koja je

bila predstavljena kod R520, takođe je korišćen i isti memorijski kontroler, ali je propusna moć skoro
udvostručena zahvaljujući 512-bitnoj memorijskoj magistrali na HD 2900 Pro i XT modelu. Sve ovo
dovelo je do vrlo dobrih performansi, ali je i dalje bilo iza najačih modela iz nVidia-e.
Ova situacija se ponovila i kad je ATI predstavio HD 3870 baziran na R670 čipu. Performanse
su bile odlične za uloženi novac, ali ATI i dalje nije bio uspeo da skine nVidia-u sa trona. Kao mala
uteha je bila činjenica da je ATI jedini imao podršku za novi DirectX 10.1 standard.
39
Model: Radeon HD 2900 XT
Date Released: 2007
Interface: PCI-E
Shader Model: 4.1
DirectX: 10
Memory Bus: 512-bit
Model: Radeon HD 3870

Date Released: 2007
Interface: PCI-E
Shader Model: 4.1
DirectX: 10.1
Memory Bus: 256-bit
Model: Radeon HD 3870 X2

Date Released: 2007
Interface: PCI-E
Shader Model: 4.1
DirectX: 10.1
Memory Bus: 256-bit
Kada je G80 predstavljen 2006. godine, bio je prvi GPU na planeti koji je podržavao Direct3D
10. Ceo projekat koštao je oko 400 miliona dolara i ovo je bio prvi put nakon dugo vremena da je
nVidia predstavila u potpunosti novu arhitekturu. Ono što je činilo osmu seriju, toliko drugačiju od
svojih predhodnika, je uvođenje ujedinjenih shadera. Do pojave osme serije GeForce-a pixel shaderi i
vertex shederi su bili smešteni u odvojenim jedinicama.
Arhitektura sa ujedinjenim shader-ima se pokazala mnogo efikasnijom od prethodnog

dizajna, a novi čip je bio smatran najkompleksnijim komadom silikona koji se ikada pojavio na
globalnom tržištu. Za ovu složenost se mogao zahvaliti 681 milionu tranzistora koje je bilo ugrađeno
u G80 čip i podršci za shader Model 4.0. Nova arhitektura je dozvolila nVidia-i da shederima postavi
40
različite taktove od samog jezgra. Na primer, kada je predstavljen 8800GTX je imao takt shader-a na
1350MHz, dok je jezgro bilo više nego dvostruko sporije (575MHz).
nVidia je opet izdala nekolicinu modela baziranih na istoj arhitekturi, ali ovaj put ispratiti sve
modele je bilo mnogo teže nego kod prethodnih generacija. Koristeći logiku da odredite redosled
8800GTS modela po performansama bi izgledao ovako:
8800 GTS 640MB
8800 GTS 512MB
8800 GTS 320MB
Ali u stvarnosti najbolji u ovoj grupi je u stvari 8800 GTS 512MB?? Razlog zašto je ovo tako je
činjenica da su 320MB i 640MB verzije koristile originalno G80 jezgro, dok je novi 512MB model
koristio unapređeno G92 jezgro. Ova izmena je bila jako značajna, iako je količina video memorije
bila manja, novi GTS je u svom G92 jezgru imao 128 stream procesora umesto 96 koliko je bilo u
prvobitnom čipu. Pored toga smanjenje proizvodnog procesa sa 90nm na 65nm dovelo je do
podizanja radnog takta, pa je tako novi GTS bio brži i od originalnog GTX-a, baš zbog toga ova kartica
je uživala najveću popularnost kod korisnika.
Model: GeForce 8400 GS

Date Released: 2007
Interface: PCI/PCI-E
Shader Model: 4.0
DirectX: 10
Memory Bus: 64-bit
Model: GeForce 8600 GT

Date Released: 2007
Interface: PCI/PCI-E
Shader Model: 4.0
DirectX: 10
Memory Clockspeed: 800MHz (DDR2) /
1400MHz (GDDR3)
Memory Bus: 128-bit
41
Model: GeForce 8800 GTS (G80)
Date Released: 2007
Interface: PCI-E
Shader Model: 4.0
DirectX: 10
Memory Bus: 320-bit
Model: GeForce 8800 GTS (G92)

Date Released: 2007
Interface: PCI-E
Shader Model: 4.0
DirectX: 10
Memory Bus: 256-bit
Model: GeForce 8800 GTX

Date Released: 2006
Interface: PCI-E
Shader Model: 4.0
DirectX: 10
Memory Bus: 384-bit
Nova generacija grafičkih kartica ne znači nužno i novu arhitekturu. Pa je tako nVidia-ina
deveta serija kartica bila zasnovana na G92 čipu (primetite 9 u nazivu). Ali G92 čip je i pre pojave
devete serije bio uveliko na tržištu u vidu 8800 kartica koje su koristile baš taj gore navedeni čip.
U čemu je onda caka? Nakon dugo vremena na tržištu grafičkih kartica se nije događalo ništa
veliko. AMD (ATI) nije izgledao zainteresovan (ili sposoban) da se takmiči sa nVidia-om za brzinski
tron pa je tako u ratu grafičkih giganata došlo do zatišja. Upitno je da li je ovo uticalo na razvojni plan
42
nVidia-e, ali umesto predstavljanja nove arhitekture deveta serija je je bila samo rebrendiranje osme
serije GeForce-a. Ako bi smo uporedili staro sa novim, 9800GTX i 8800GTS su obe koristile G92 čip,
obe su imale 128 stream procesora, 16 ROP-ova, bile su izrađene u 65nm, koristile 256-bitnu
magistralu i sastojale se od 754 miliona tranzistora.
Prvi predstavnik nove serije je bio 9600GT koji je koristio novi G94 čip, ali iako je imao veću
brojčanu oznaku imao je upola manje stream procesora od G92 čipa (64 vs. 128), pa čak manje i od
čipa korišćenom na 8800GT modelu koji je imao 112. G94 je takođe brojao i 33% manje tranzistora
nego G92.
Model: GeForce 9400 GT

Date Released: 2008
Interface: PCI-E
Shader Model: 4.0
DirectX: 10
Memory Bus: 128-bit
Model: GeForce 9800 GTX+

Date Released: 2008
Interface: PCI-E
Shader Model: 4.0
DirectX: 10
Memory Clockspeed: 2200
Memory Bus: 256-bit
ATI Radeon R700
Predstavljanjem R700 čipa 2008. godine ATI je opet ušao u borbu za brzinsku premoć, za
razliku od prethodne dve generacije gde je u fokusu bio srednji sektor tržišta. Par ključnih izmena u
arhitekturi je omogućilo ATI-u da se popne na lestvici, ali je u osnovi arhitektura ostala slična onoj
kod R600/R670 čipa.
ATI je preradio tesselation jedinicu kod R700 tako da bude sposobna da prosleđuje podatke
geometrijskom šederu što je brže moguće. ROP-ovi su u potpunosti prerađeni i optimizovani za brz
rad, rezultat svega ovoga je bio mnogo manji pad performansi kad je AA bio uključen. A sa RV770
revizijom čipa, ATI je imao prvi GPU koji je podržavao GDDR5 memoriju.
43
ATI je nedavno predstavio još jednu karticu koja koristi R700 čip (HD 4890). Ova kartica je
trenutno najbrža single-GPU kartica u ponudi ove kompanije. Dok je predvodnik dual-GPU postave
HD 4870X2, koji je daleko pristupačniji od nVidia-inog GTX 295 modela.

Date Released: 2008
Interface: PCI-E
Shader Model: 4.1
DirectX: 10.1
Memory Bus: 256-bit

Date Released: 2008
Interface: PCI-E
Shader Model: 4.1
DirectX: 10.1
Memory Bus: 256-bit
Model: Radeon HD 4890

Date Released: 2009
Interface: PCI-E
Shader Model: 4.1
DirectX: 10.1
Memory Bus: 256-bit
44
Iako su novi čipovi i dalje bili zasnovani na arhitekturi iz prethodne generacije, novi dizajn
omogućio je nVidia-i da smesti 1.4 milijarde tranzistora u novi GPU. Posledica tolikih tranzistora je
bilo 930 gigaFLOP-sa procesorske moći na njihovoj GTX 280 kartici koja je predstavljena u paru sa
slabijom GTX 260 karticom.
Nova serija ja ipak bila malo ozbiljnija nego samo osveženje 8. i 9. generacije grafičkih
procesora, 200-to serija je imala mnogo veće "mišiće" od svojih prethodnika pa je tako GTX 280 imao
240 stream procesora, što je bilo skoro duplo više nego najjači 9800 model, čak je i GTX 260 bio
znatno jači sa svoji 192 stream procesora. Prvobitno su čipovi bili izrađeni u 65 nanometarskom
procesu, ali je kasnije nVidia prešla na 55nm i staru GTX 260 zamenila novom poboljšanom 55nm
verzijom koja je imala 216 stream procesora.
nVidia se nije odlučila da ponovo izda GTX 280 već je dodala GTX 285 karticu u svoju ponudu,
koja je trenutno i najbrža single-GPU kartica u njihovoj ponudi. Sam vrh nVidia-ine ponude čini GTX
295 koji ima dve kartice spakovane unutar jednog kućišta. U ovom trenutku GTX 295 je najbrža
kartica na tržištu sa procesorskom moći od 1788 gigaFLOP-sa.
Model: GeForce GTS 250 (G92)

Date Released: 2009
Interface: PCI-E
Shader Model: 4.0
DirectX: 10
Manufacturing Process: 65nm and 55nm
Memory Bus: 256-bit
Model: GeForce GTX 260

Date Released: 2008
Interface: PCI-E
Shader Model: 4.0
DirectX: 10
Manufacturing Process: 65nm and 55nm
Memory Bus: 448-bit
45
Date Released: 2009
Interface: PCI-E
Shader Model: 4.0
DirectX: 10
Memory Bus: 448-bit

Date Released: 2008
Interface: PCI-E
Shader Model: 4.0
DirectX: 10
Memory Bus: 512-bit

Date Released: 2009
Interface: PCI-E
Shader Model: 4.0
DirectX: 10
Memory Bus: 512-bit
46
Date Released: 2009
Interface: PCI-E
Shader Model: 4.0
DirectX: 10
Memory Bus: 448-bit
Zaključak
U ovom delu teksta ćemo se osvrnuti na neke tehničke izraze spomenute u tekstu i još neke
detalje vezane za video kartice.
- T&L (Transform and lighting) je bio zadužen za osvetljenje objekata prilikom 3D rendera, kartice
koje nisu imala hardversku T&L jedinicu pružale su puno lošije performanse pošto je onda ovaj
zadatak bio prebačen na teret procesora.
- RAMDAC (Random Access Memory Digital-to-Analog Converter) je spoj tri brza digitalno-analogna
pretvarača sa malom količinom RAM-a za pohranjivanje boja kao i za stvaranje analognih signala za
prikazivanje slike na monitoru. Termin RAMDAC je došao sa VGA načinom prikaza koje je IBM
predstavio 1987 godine. Zadužen je za pretvaranje digitalnih signala od kompjuterovog procesora u
analogne signale razumljive monitoru ili drugom prikaznom uređaju. Zavisno o broju bitova
korištenih od strane RAMDAC-a i brzini transfera podataka konverter će moći podržati različite
brzine osvježavanja ekrana (refresh rate). RAMDAC šalje finalnu sliku do monitora kroz kabal.
- ROP (Raster Operator) poslednja generacija grafičkih pipeline-a koji su zaduženi za obradu tekstura.
- Direct 3D ili DirectX je Microsoftov API (Application Programming Interface) namenjen prikazu 3D
grafike. Igre koje su DX10 kompatibilne znači da su programirane tako po Microsoftovim
instrukcijama.
- OpenGL API je takođe namenjen programiranju 3D materijala, krajem 90-i DirectX i OpenGL su
imali podjednaku zastupljenost, ali je Microsoft na kraju uspeo da progura svoj proizvod ispred.
- Glide API je bio razvijen od strane 3dfx-a i koristile su ga njihove Voodoo kartice. Glide je bio daleko
napredniji od OpenGL-a i DX ali pošto je 3dfx ljubomorno čuvao specifikacije Glide-a, programeri su
bili primorani da pišu igre za tri različite platforme kako bi korisnici koji nisu imali Voodoo kartice
takođe mogli da koriste njihov proizvod.
47
Tokom teksta je spomenuto da su kartice bile izrađivane za ISA, VLB, PCI, PCI-X, AGP i PCI-E
slotove. ISA je bio prvi standard namenjen za sve tipove kartica, a ne isključivo za video kartice. ISA
slot je imao magistralu od 8 ili 16 bita i radni takt od 8MHz. Kada su potrebe grafičkih kartica
nadmašile mogućnosti ISA slota kao prinudno rešenje našao se VLB slot. Ovaj slot je predstavljao
nadogradnju svog prethodnika pa je tako imao 32 bitnu magistralu i radni takt od 33 MHz. Naslednik
VLB-a pronađen je u PCI slotu.
Ovaj slot iako je i u osnovnoj verziji imao istu specifikaciju kao VLB zauzimao je puno manje
prostora na matičnoj ploči pa je samim tim već skupio određene simpatije. Sledeća verzija PCI slota
imala je udvostručen radni takt pa je tako i propusna moć podignuta sa 133MB/s na 266MB/s. Trend
dupliranja performansi je bio nastavljen i sa sledećom generaciom PCI slota pa je magistrala
podignuta na 64-bita i uz radni takt od 66MHz je dobijena propusna moć od 533MB/s.
Poslednji pokušaj da se poboljša PCI slot je bila njegova PCI-X verzija i iako su performanse
bile dosta bolje i propusna moć je bila povećana na 1066MB/s proizvođači grafičkih kartica su se
odlučili za prelazak na novi AGP (Accelerated Graphics Port) slot koji je bio razvijen od strane Intela
isključivo za grafičke kartice. Prva verzija AGP-a imala je 32-bitni kanal sa radnim taktom od 66MHz
pa je propusni opseg iznosio 266MB/s. AGP2X je imao dvostruko veće performanse zahvaljujući
udvostručavanju radnog takta pa je tako propusna moć iznosila 533MB/s. Prateći dosadašnji tempo,
treća verzija AGP-a je imala maksimalan protok od 1066MB/s, a četvrta 2133MB/s. AGP je nasledio
PCI-Express koji je pored veće propusne moći mogao da isporuči i više struje grafičkoj kartici što AGP
nije mogao.
Za razliku od AGP-a, PCI-E nije isključivo namenjen za video kartice, pa tako postoji nekoliko
varijanti ovog slota. Video kartice koriste 16x verziju koja ima propusnu moć od 4GB/s ako je u
pitanju PCI-E 1.0 standard, dok u slučaju 2.0 standarda propusna moć dostiže 8GB/s. U najavi je i
treća revizija PCI Expressa koja bi trebala da ima maksimalnu propusnu moć od velikih 16GB/s.
Konekcija između monitora i video adaptera ostvaruje se najčešće preko VGA konektora.
Ovaj tip konekcije prenosi analogni video signal do monitora i omogućava monitoru da nam prikaže
sliku. Za razliku od VGA porta, DVI prenosi digitalni signal. Ovaj port se koristi za konekciju sa LCD
monitorima pošto su oni sposobni da prikažu digitalan signal kao sliku. Korišćenjem digitalnog
signala se zaobilazi nepotrebna D/A - A/D konverzija i dobija se oštrija slika. Neki proizvođači video
kartica su svojim korisnicima omogućili da povežu svoj računar sa TV prijemnikom ugradnjom TV-
outa.
Najsavremeniji vid konekcije je HDMI. Kao i DVI i ovaj vid konekcije je digitalan, ali HDMI ima
propusnu moć od 10.2 Gbit-a u sekundi što ga čini trenutno najsuperiornijim. Još jedna dobra
osobina HDMI-a je mogućnost prenosa zvuka preko istog kabela preko kojeg se prenosi slika, tako da
za konekciju sa LCD ili Plazma televizorom je potreban samo jedan kabel.
48
Literatura:
en.wikipedia.org
49

Grafički Adapter - Seminarski

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Grafički Adapter - Seminarski

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Grafički Adapter - Seminarski

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sadržaj

Sada ćemo se osvrnuti na period od te famozne 1995-te, pa do današnjice. Bez GPU-a

Grafičke kartice su napredovale u ogromnoj meri, a mi ćemo se pozabaviti nekim

ATI Rage 3D i Rage II

Model: Riva 128

ATI Rage Pro

Model: Rage Pro

Model: Voodoo Rush

Model: Savage 3D Supercharged

Na igračkom polju, G200 je nudio pristojne 3D performanse, možda nešto sporije od

Model: Millennium G200

Model: Mystique G200

Matrox je podigao brzinu Mystique-ovog RAMDAC-a sa 200MHz na 220MHz i izbacio G220

Intel i740 i GMA

3dfx Voodoo Banshee

Model: Voodoo Banshee

Model: Riva TNT

ATI Rage 128

Model: Rage 128 Pro

Model: All-in-Wonder 128

ATI Rage Fury MAXX

Model: Rage Mobility M4

Model: Savage 4 Pro

Model: Savage 4 Extreme

Na kraju 1999., S3 je još jednom pokušao da se ugura na konkurentno tržište 3D grafičkih

Model: Riva TNT2 Vanta

Model: Riva TNT2 Pro

Model: Riva TNT2 Ultra

Model: Neon 250

Model: Voodoo3 1000

Model: Voodoo3 3000

Model: Voodoo3 3500 TV

nVidia GeForce 256 (NV10)

Treba naglasiti da je nVidia-ina odluka da nema sopstvene proizvodne pogone u ovim

Model: GeForce 256

3dfx VSA-100 Series

Model: Voodoo5 5500

nVidia GeForce 2 (NV11, NV15, NV16)

Iz perspektive prodavca, oslabljena GeForce 2 MX kartica se pokazala vrlo popularnom zbog

Model: GeForce 2 GTS

Model: GeForce 2 Ultra

ATI Radeon R100

Model: Radeon SDR (7200)

Model: Radeon 7500

Model: Radeon 7500 All-in-Wonder

PowerVR Series 3 (Kyro)

Model: GeForce 3 Ti200

ATI Radeon R200

Model: Radeon 8500

Model: Radeon 9000 Pro AIW

Eliminisavši glavnog konkurenta (3dfx) i sa dobrim performansama GeForce3 čipa, nVidia

Model: GeForce 4 MX 420

Model: GeForce 4 Ti4200

Model: GeForce 4 Ti4800

ATI Radeon R300

Model: Radeon 9500 Pro

Model: Radeon 9800 XT

nVidia GeForce FX Series