RECEPT ZA USPENU

ZATITU POVR]A
SRBIJA U EVROPI ILI NEGDE
DRUGDE
NIKAD VIE NOKDAUNA

Kraljevakog bataljona 235/2,

34000 Kragujevac, Srbija
Tel: 034/308 000, 308 001
Fax: 034/308 016

Distributivni centri:
Kragujevac 034/300-435,
Beograd 011/84-88-307,
Valjevo 014/286-800,
Subotica 024/753-307,
Sombor 025/432-410,
S.Mitrovica 022/649-013,
Ni 018/274-700
Bijeljina +387/55 355-230,
Gradika +387/51 809-840,
Podgorica +382/81 872-165

Velibor Hristov
Mob: 063/658-312
e-mail: hristov@agromarket.kg.co.yu

Danijel Grnja
Mob: 063/438-641
e-mail:sombor@agromarket.kg.co.yu

Mitrovi Dragoslav
Mob: 063/10-58-191
e-mail:dragoslav@agromarket.kg.co.yu

Radmila Vukovi
Mob: 064/194-02-40
e-mail: radmila@agromarket.kg.co.yu

Struna sluba:

Neboja Lugonja
Mob: 063/10-58-223
e-mail: lugonja@agromarket.kg.co.yu

Dragutin Arsenijevi
Mob: 063/657-929
e-mail: drago@agromarket.kg.co.yu

Aleksandar Jotov - ef strune slube

Mob: 063/658-310
e-mail: jotov@agromarket.kg.co.yu

Senka Mikovi
Mob: 063/10-58-096
e-mail: senka@agromarket.kg.co.yu

Milo Tomaev
Mob: 063/635-495
e-mail: misa@agromarket.kg.co.yu

Veselin uljagi
Mob: 063/658-307
e-mail: suljagic@agromarket.kg.co.yu

Milo Miloevi
Mob: 063/ 668-201
e-mail: milos@agromarket.kg.co.yu

Renata Karajkov
Mob: 063/ 70-17-848
e-mail: renata@agromarket.kg.co.yu

Dragan ordevi
Mob: 063/102-23-45
e-mail: ganga@agromarket.kg.co.yu

Bojan oki
Mob: 063/668-165
e-mail: bojan@agromarket.kg.co.yu

Nea Milojevi
Mob: 064/154-92-83
e-mail: nesa@agromarket.kg.co.yu

Vladimir Dragutinovi
Mob: 063/438-483
e-mail: vlada@agromarket.kg.co.yu

Zoran Radovanovi
Mob: 063/10-58-091
e-mail: zoran@agromarket.kg.co.yu

Goran Petrovi
Mob: 063/10-58-320
e-mail: nis@agromarket.kg.co.yu

SADR@AJ
ZABELELA SREMSKA RAVNICA

RECEPT ZA USPENU ZATITU POVRA

NI MANJE NI VREDNIJE

SRBIJA U EVROPI ILI NEGDE DRUGDE

11

KIKINDSKO ZLATNO SEME

14

FITOFERT UBRIVA IZ UGLA POTROAA

16

RIBIZLA NAA NOVA ANSA - 3. DEO

19

EKAJUI ZAKON

23

NIKAD VIE NOKDAUNA

25

AGROSVET

Mese~na revija
Izdava~ Agromarket doo
Adresa: Kraljeva~kog bataljona 235/2
34000 Kragujevac
tel: 034/308-000, 308-001
fax: 034/308-016
Direktor ~asopisa:
dipl. ing. polj. Duan Mojsilovi}
Glavni i odgovorni urednik:
Dragan \or|evi}, dipl.ing polj.
Stru~ni saradnici:
Dr Miroslav Ivanovi},
Duan Radojevi}, dipl. in`. polj
Slavoljub Vuki~evi}, dipl. hem,
Veselin [uljagi}, dipl. ing. polj.
Senka Mi{kovi} dipl. ing. polj.
Ru`a Butulja dipl. ing. agr.

Tritikale `itarica za
sto~nu hranu i...
Vreme sajmova
Fertigacija ve{ta~kom ki{om

[tampa: Kolor pres, Lapovo

A
Re~ urednika

Agrosvet 18

ko postoji Bog, onda se ove, 2007. godine, malo vie poigrao sa nama, a da nas nije ama ba nita konsultovao ili
usliio molbe bogobojaljivih ljudi. Prvo kia, pa nezabe-

leena sua, a sada ponovo kia. I dok su oni vredniji i pametniji

ulagali proteklih godina u sisteme za navodnjavanje i tako izbegli vee tete, to i oni ali i oni drugi nisu mogli da jesenas otvore
tako velike kiobrane.
Izmakli su nam optimalni rokovi setve ali se seje i sejae se
po svemu sudei i u decembru.To e uticati na izvesno smanjenje prinosa ali je veoma vano da smo shvatili da su puni ambari
penice kapital koji je vaan i vredan igra u meunarodnoj trgovini. Znali smo to i ranije no su neki u jednom trenutku priali da
penicu ne treba sejati, namerno ili u neznanju. Oprata im se.
Jer poljoprivreda je jedna od retkih grana privrede i vanprivrede gde beleimo suficit u razmeni sa svetom. U 2006. godini,
viak realizovanog izvoza u odnosu na uvoz je iznosio oko 400
miliona dolara, a u ovoj godini po predvianjima treba da bude
oko 600 miliona zelenih novanica. Ili jo prostije, u 2007. godini
vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda iznosie oko 1, 5 milijadri dolara, a uvoz manji od milijarde. Eh te banane, narande,
kivi, mango, papaja, a poneki paradajizi, krompiri, a bogami
i ljuta papriica, to nam nikako nije potrebno.
Pribliavanje EU podrazumeva i potovanje odreenih standarda i procedura. Tu je neophodno jo vie strunog rada sa
proizvoaima, aktivniji rad savetodavnih slubi, edukacije i
jo mnogo toga. I donoenje zakona i iznad svega potovanje
istih. Trite zemalja Evrope je osim za nekoliko poljoprivrednih
proizvoda na koje su stavljene kvote, otvoreno i na slobodnom
plasmanu. Tu lei naa ansa koju treba uhvatiti je, iskoristiti na
pravi nain i ne isputati.
Naravno, pod uslovom da nas Bog s poetka prie pogleda.

Agrosvet 18

Zabelela sremska ravnica

S

Senka Mi{kovi}, dipl. in`. polj.

neg i blatnjavi putevi kojima krstare traktori puni repe su slika koju Srem prua na
samom kraju 2007. godine. Kratak rezime ove,
po svemu sudei najtee godine za poljoprivrednu
proizvodnju, bi izledao ovako:
- temperature na poetku godine su bile iznad
proseka;
- period setve bez padavina
- ekstremno visoke temperature tokom leta
- jesen sa stalnim i obilnim padavinama
- i na kraju sneg sredinom novembra.
Sve ovo je dovelo do toga da je ovogodinji
rod daleko ispod oekivanog i da radovi na njivama
nisu zavreni. Berba kukuruza je obavljena na oko
95% povrina. Zbog loeg vremena setva penice je
obavljena tek na oko 70 % povrina. Trenutno jedan
od najveih problema je to vaenje eerne repe je
skoro onemogueno. Oko 60% slatkog korena je jo
u zemlji, i pitanje je kad e se izvaditi.
I voari su imali problema u ovoj godini. Kvalitet
ploda je bio smanjen kako zbog ranijeg opadanja
plodova tako i zbog oegotina koje je ostavilo sunce.
Poto je sav list opao im vreme dozvoli trebalo
bi uraditi tzv zimsko prskanje preparatima na bazi
bakra. Strunjaci iz Agromarket - a preporuuju
Cuprabalu Z u koliini 4-5 kg/ha. Uloga bakra je da
posle opadanja listova zatiti oiljke od parazita,
saprofita i prezimljujuih formi gljiva i smanji infektivni potencijal prezimljujuih formi.. Takoe mlade
sadnice treba zatititi od glodara i sitne divljai
mehanikim ili hemijskim sredstvima.
U dugim zimskim noima uz brojne akonije sremske kuhinje, dobro doe i zelena salata.
Meutim da bi je spremili neophjodno je zatititi je.
Zbog intezivne proizvodnje zemljite u plastenicima
je utoite mnogim sporama gljiva prouzrokovaa
bolesti. U proizvodnji salate ekonomski znaajne
bolestu su plamenjaa salate - Bremia lactucae, bela
trule - Sclerotinia sclerotiorum i siva plesan - Botrytis
cinerea.
Bremia lactucae - prouzrokova plamenjae
salate smatra se jednom od najznaajnijih bolesti
ove biljke. Salata je osetljiva u svim fazama razvoja
na ovu bolest. Na listu nastaju krupne uglaste pege
oiviene glavnim lisnim nervima. Pege su u poetku
hlorotine, zatim poute i na kraju dobijaju mrkocr-

venu boju. Na naliju lista u uslovima velike vlanosti nastaje bela prevlaka.
Sclerotinia sclerotiorum - prouzrokova bele trulei; parazit veeg broja vrsta. Izaziva trule korenovog vrata, uvenue i truljenje glavica. Na obolelom
delu biljke stvara se obilna bela navlaka (kao vata)
Botrytis cinerea - prouzrokova sive trulei. Ova
gljiva parzitira vei broj biljnih vrsta. Prvi simptomi
na salati se uoavaju u osnovi lista ili struka kao
tamna vodenasta zona. Zaraeni listovi su prekriveni
sivom prevlakom.
Uspena zatita moe se ostvariti ako se koriste
preparati koje u svojoj paleti ima Agromarket, a
su: Proplant 722 SL 0,15% zalivanjem rasada pre
setve; Fostonic 80 WP 0,25-0,37% 3 puta na svakih 7
dana;Ridomil gold MZ 68 WG 2.5kg/ha, Bravo720 SC
2l/ha i Folio Gold 537,5 SC 2.5-3 l/ha u cilju suzbiljanja plamenjae salate s tim da zadnja dva preparata
imaju i sporedno delovanje na sivu plesan. U cilju
suzbijanja sive plesni i bele trulei preporuujemo
Ronilan FL u koliini 0,6-1l/ha i Switch u koliini 0,6-0,
8kg/ha.
Ako se primeti pojava lisnih vai preporuujemo Actara 25 WG u koliini 0,2 kg/ha.
Zbog velike vlage u plastenicima znaajne tete
mogu napraviti i puevi. U cilju suzbijanja pueva
moe se koristiti Gardene 3-5 kg/ha .Takoe se moe
posipati oko biljaka pepeo, kre, mineralna ubriva.
Ove materije puevima oduzimaju vlagu.
to se tie zatite od korova u usevu salate zbog
kratke vegetacije salate ne preporuuje se primena
herbicida, najbolje je na zemljite postaviti folije sa
rupama.
U svakom sluaju kada je zatita salate u pitanju
treba voditi rauna o spoljanjim uslovima i karenci
(vreme koje mora proi od tretiranja do berbe), bilo
koji tretman se radi kada je sunan dan i temperatura u plasteniku iznad 10O C s tim da je prethodno
potrebno dobro provetriti.
Sremci se nadaju da se tekua, 2007. godina nee ponoviti ali ih ni poetak vegetacione
2007/2008. godine ba ne greje.

DISTRIBUTER:

Agrosvet 18
Dr Miroslav Ivanovi}

RECEPT ZA USPENU
ZATITU POVRA
O

bino na kraju jedne, a pred poetak

druge godine analiziramo ta se dogaalo i pravimo planove za budunost.
Poljoprivrednici i batovani se rado seaju lepih
i zdravih plodova, rezultata svog mukotrpnog
rada, sa eljom da ih u sledeoj godini bude
to vie. Svedoci smo, meutim, vrlo razliitih
klimatskih uslova u proteklih nekoliko godina.
Oni su, uz postojanje i drugih, ne manje vanih
faktora koji utiu na isplativost proizvodnje,
imali znatan uticaj na pojavu oboljenja i tetoina povrtarskih biljaka u nas.
U odnosu na mnoge prethodne godine,
koja su manje ili vie obilovale padavinama, pri
emu smo kao glavni problem imali bolesti tipa
plamenjae i pegavosti lista, ova godina je bila
izrazito suva i topla, rekordna po temperaturama vazduha, pa i zemljita. To je uslovilo pojavu
bolesti i tetoina koje smo do sada retko viali
na naim poljima. Na ovom mestu, ipak treba
istai da su suve i tople godine, pri gajenju povrtarskih biljaka u sistemu navodnjavanja, izuzetno
blagodarne. Tada se postiu nadproseni prinosi. Svedoci smo bogate ponude povra veoma
dobrog kvaliteta tokom jeseni ove godine. Nije,
meutim, sve bio idealno. Paraziti i tetoine su
ipak uzeli svoj deo kolaa.

U usevima paradajza i paprike dominirale
su etoine u odnosu na parazite, prouzrokovae
oboljenja. Takorei, nije bilo ili je bila vrlo retka
pojava bakteriozne pegavosti lista i plodova ovih
vodeih povrtarskih kultura u nas. Sve da smo i

hteli, plamenjau paradajza nismo mogli nai ili je

njena pojava bila veoma retka, samo tokom juna,
ali ne i kasnije. Ipak i tada je preventivna zatita
bila potrebna. Primenom ve poznatih fungicida
Bravo, Folio Gold i Ridomil Gold spreene su
poetne infekcije, a suno i toplo vreme je
zaustavilo ili usporilo kasniji razvoj bolesti.

U prvom delu vegetacije velike tete
su inile podgrizajue sovice, gusenice koje
grickanjem oteuju prizemni deo stabla biljaka.
Nene i tek rasaene biljke lomile su se na
mestu oteenja, ak i pri blagom povetarcu.
Neto starije biljke postaju predmet napada
slinih tetoina: gusenice lisnih sovica grizu list
po obodu ili ine jo veu tetu ubuivanjem u
zelene, tek formirane plodove ili one potpuno
zrele. Pravovremena primena insekticida Match
i Insegar, regulatora razvoja insekata spreila je
razvoj gusenica sovica. Pravovremena primena
znai pre polaganja jaja leptira ovih tetoina ili
najkasnije jedan-dva dana nakon toga.

Biljke oslabljene usled nedostatka vode
i visokih temperatura u drugom delu vegetacije
napadali su paraziti - prouzrokovai uvenua.
To je uglavnom sluaj u paprici, vrlo malo u
usevu paradajza. Klonule i uvele biljke paprike
davale su, na mnogim mestima, sliku bojnog
polja posle okonane bitke. Biljke se nisu mogle
oporaviti jer su paraziti ve bili u njima, a ni kie
nije bilo na vidiku. Stalnoj prii strunjaka da je
preventiva osnov i da bez primene fungicida
pre setve za tretman supstrata odnosno nakon

Agrosvet 18
setve i klijanja (primer preparat Proplant 722
SL) i dalje se nedovoljno veruje ali su zato slike u
polju i u zatvorenom prostoru veoma uverljive.

U uslovima suvog i toplog vremena
vee tete priinile su tetoine, pre svega
biljne vai, grinje i tripsi. Zemljina primena
insekticida Actara omoguila je dugotrajnu
zatitu u poetnim fazama razvoja biljaka, kada
su one i najosetljivije na tetne insekte. Kasnija
folijarna primena ovog ili nekog insekticida
drugog mehanizma delovanja omoguila je
kontrolu insekata na niskom nivou, bez velikih
teta. Suzbijanje grinja, naroito u zatienom
prostoru, gde u suvoj i toploj sredini mogu
nainiti velike tete, uspeno je sprovedeno
preparatom Vertimec.

Oteenja na plodovima paradajza i
paprike, u vidu prostrane, suve i mrke trulei
privlaila su panju poljoprivrednih proizvoaa
i brojnih strunjaka. Veliki broj plodova imao je
i oegotine od sunca. Na oteeno tkivo ploda,
i u prvom i u drugom sluaju, naseljavali su se
razliiti mikroorganizmi, prvenstveno saprofitne
gljive roda Alternaria, koje obrazuju mrku ili
crnu somotastu prevlaku. Mnogi su bili skloni
da postojei problem reavaju primenom
fungicida. To su bili uzaludni pokuaji. Uzrok
navedenoj pojavi nije patogene prirode, u
pitanju je kompleksni fizioloki poremeaj nastao
usled visokih temperatura, neobezbeenosti
biljaka dovoljnom koliinom vode i nedostatka
kalcijuma.

Postizanje visokih prinosa pasulja nisu
onemoguili paraziti i tetoine. U vreme visokih
temperatura i niske vlanosti vazduha nije bilo
optimalnih uslova za oplodnju cvetova pasulja.
Mada su se mnogi ponadali visokom rodu
videvi mnotvo cvetova na biljkama pasulja,
broj mahuna i zrna u njima bio je neoekivano
mali. Rezultat je veoma mali prinos.

U ovoj godini nije bilo povoljnih uslova za pojavu najtetnijeg oboljenja krastavca,
plamenjae. Pa ak i u uslovima navodnjavanja
dolazilo je do brzog isparavanja vode, pa je
malim brojem tretiranja sauvana zdrava lisna
masa, to je obezbedilo veoma dobar prinos.
I ovde se pokazalo dobro delovanje fungicida
Bravo, Folio Gold i Ridomil Gold

tetoina u usevu kupusa o kojoj se retko
kada uje je kupusov moljac. Sitni leptiri, nenog tela, nastaje iz malih gusenica koje se hrane
liem kupusa, kelja, a posebno karfiola. Na liu
se uoavaju brojne rupe ili je ono izgrieno po
obodu. Napadnute biljke esto ostaju bez lisne
mase. Primena insekticida Match u vreme polaganja jaja ove tetoine prua efikasnu zatitu.
Vei problem pri gajenju kupusa predstavljala je
pojava biljnih vai, koje su suzbijane insekticim
Actara.

U usevu crnog luka u uslovima suvog i
toplog vremena znatne tete nanose tripsi. Tako
je bilo i ove godine. Sa dva-tri tretmana, od kojih
je jedan bio preparatom Vertimec, spreene su
vee tete.
Korovi u usevu povra su i ove godine u velikom broju kultura uspeno suzbijani herbicom
Dual Gold, primenom posle setve, a pre nicanja
useva, kao i pre rasaivanja. Visoka selektivnost
i dugotrajno delovanje i ovaj put su potvrdile
epitet zlatnog reenja korova u povrtarskim
usevima.

Oigledno je da su i nauka i struka ovladale reenjima velikog broja problema koji se
javljaju u izuzetno sloenoj proizvodnji kakva
je proizvodnja povra. Ostaje samo da se preporuke struke uvae, a reenja primene. I eto
berieta

Agrosvet 18

NI MANJE NI VREDNIJE
Veselin [uljagi}, dipl. in`. polj.
Dragan \or|evi}, dipl. in`. polj.

i ponos srpske poljoprivrede, izvozni artikal br. 1, crveno zlato Srbije, malina nije
uspela da odoli uslovima nezapamene
elementarne katastrofe, sue, kako zemljine
tako i vazdune u vegetacijskoj 2007. godine.
Rekordnih oko 70.000 tona ovog voa, ubranog u 2006. godini, sveli su se na 50.000 tona
roda 2007. godini, iskljuivo zbog nedostatka
adekvatnih sistema i ureaja za navodnjavanje.
Raunica je jasna, nedostaje 25 do 30 % roda iz
prethodnih godina.
Ovaj nedostatak je posebno doao do
izraaja na podruju na kojem se nalazi oko
ukupnih povrina pod malinom Valjevsko
malinogorje (Valjevo, Brankovina, abac-Lipolist,
Cer, Loznica) usled totalnog nedostatka sistema
i ureaja za navodnjavanje. Situacija je neto
malo povoljnija u drugom reonu proizvodnje

Ariljskom malinogorju (Arilje, Uice, Poega,

Ivanjica, Kosjeri, Bajina Bata), koji ini drugu
polovinu ukupne proizvodnje srpske maline,
zahvaljujui kakvom-takvom (itaj minimalnom)
prisustvu sistema za navodnjavanje, te je prosean prinos vei u odnosu na valjevsko malinogorje za 5 do 7%.
Sve ovo doprinelo je da u toku berbe
otkupna cena maline dostigne enormne visine 100 do 110 dinara po kilogramu, to je
proizvoau kompenzovalo smanjenje prinosa.
Preraivai maline - hladniari, uplaeni otkupnom cenom maline tokom berbe veoma brzo
su postavili stvari na svoje mesto sa maksimalno
ostvarenom cenom na probirljivom evropskom
tritu za malinu kvaliteta rolend od 2 do 2,20
Eura po kilogramu, a kvaliteta griz od 1,7 do
2,0 Eura po kilogramu. Da e cena maline vero-

Agrosvet 18
vatno i dalje rasti, daje nam za pravo da je do
poetka novembra meseca realizovan izvoz 2/3
roda 2007. godine.
Tokom vegetacije za razliku od prethodne, 2006. godine, nije bilo problema sa sivom
trulei ploda maline, mikozna oboljenja su drana pod kontrolom zahvaljujui pravovremenoj
primeni (listanje) Captan WP 50 u dozi od 250
grama u 100 litara vode. Primena ovog fungicida spreila je razvoj Dydimella
(ljubiasta pegavost), Leptosphaeria (suenje izdanaka) i antraknoze maline. Tokom perioda septembar-oktobar, zahvaljujui obilnim
padavinama, neophodno je bila jo jedna primena fungicida Captan WP 50 (300 g/100 l
vode).
Dugaak suni period doveo je do poveanja populacija tetnih grinja maline te je
uspeno reenje za suzbijanje ovih tetoina

10

primena preparata Demitan 200SC u dozi od

50 60 ml u 100 litara vode.
A u cilju ostvarenja to boljeg zdravstvenog stanja, a i lakeg prezimljavanja rodnih
pupoljaka maline u 2008. godini, struna sluba
Agromarketa preporuuje obaveznu primenu preparata na bazi bakra Cuprabalu Z u
dozi primene od 500 grama u 100 litara vode
za povrinu od 10 ari, prvi put u periodu kraj
novembra-poetak decembra, a drugi put , krajem januara i poetkom i tokom februara u istoj
dozi primene, a u kombinaciji sa mineralnim
uljem Galmin u dozi primene od 1 do 2%.
Srpsko crveno zlato je jedan od naih
najznaajnijih aduta u razmeni sa svetom. Zato
je neophodno da ga briljivo negujemo i uvamo ali i uveavamo.

Agrosvet 18
Du{an Radojevi}, dipl. in`. polj.

SRBIJA U
EVROPI
ILI NEGDE
DRUGDE

red Srbijom kao jednom od najstarijih evropskih

drava koja je naalost ostala van evropskih
integracionih procesa ili im stremi poput pua,
postavlja se kljuno pitanje na koje e ona morati da
odgovori u najskorije vreme, a to je da li eli, moe i
hoe da se pridrui porodici evropskih drava koja e
joj omoguiti bri razvoj i napredak u svim segmentima.
Naravno da je ovo pitanje veoma vano i za
jedinu privrednu granu koja i danas, u ovim veoma
tekim uslovima rada i poslovanja, preputena sama
sebi i onima koji u njoj rade, ostvaruje suficit u svom
radu koji ove godine iznosi oko 500 miliona dolara,
a to je POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA. Moemo
slobodno da kaemo da je za nau poljoprivredu od
esencijalne vanosti pristupanje EU, jer joj tada postaju
dostupni razliiti pristupni fondovi i dosta velika koliina sveeg novca koja se mora iskoristiti za razvoj ove
privredne grane. Jer, iako je mnogima teko da prevale
preko usta da je Srbija pre svega poljoprivredna zemlja
sa velikim povrinama obraenog zemljita, dodue i
mnogo neobraenog, to je na adut i moramo da ga
iskoristim.
Naravno da se sada postavlja pitanje ta emo
mi da uradimo po tom pitanju, pitanju prijema u EU,
jer nije dovoljno samo eleti ve mi sami moramo da
ponemo da se prilagoavamo pravilima igre koje je
neko drugi postavio i koji su trenutno na snazi. Plai me
da ukoliko ne uradimo nita ili nedovoljno, ostanemo
tamo gde smo sada.
ta se deava sa zatitom bilja kao jednim od
vanih segmenata poljoprivredne proizvodnje u prilagoavanju pravilima i propisima EU?
Svedoci smo da je stanje po tom pitanju u
naoj zemlji veoma problematino u svakom pogledu.
Kada bi neko sa strane doao i posmatrao (a
doli su i posmatraju) ta se u Srbiji deava po tom
pitanju, mogao bi da izvede samo jedan zakljuak:
Srbija ide u suprotnom pravcu od onog to se zove
prilagoavanje uslovima koji vae u Evropi. Jer kako
drugaije objasniti injenicu da se u Srbiji deava
ekspanzija generikih proizvoda koji stiu sa svih strana
bez ikakvog reda.
Direktiva EU 91/414/EEC koja je osnovni postulat kojeg se pridravaju sve evropske zemlje, u Srbiji
je jo na dugakom tapu. Kod nas su jo u prometu

11

Agrosvet 18
mnoge aktivne materije koje su ispale sa Aneksa
i koje su povuene iz upotrebe. I ne samo da su
jo u primeni ve se registruju i drugi preparati
sa tim aktivnim materijama ali pod drugim trgovakim nazivom.
Veoma esto se ovakva politika od nadlenog Ministarstva brani tezom odbrana domae industrije pesticida. Moje ali ne samo moje
pitanje je da li je to ba tako?
O ovoj temi moe jo dugo i nairoko da
se pria i pie ali sutina je ista bez prilagoavanjima pravilima (za zatitu bilja EU 91/414/
EEC) ne moe biti napretka ni boljitka ni za

koga od nas koji smo izvoai poljoprivredenih

radova.
Na kraju ovog teksta pokazaemo na
primeru jedne nama susedne zemlje koja kao ni
mi nije lan EU ali je u procesu prilagoavanja
pravilima koja vae u Evropi i daleko je ispred
nas.
U Tab. 1. moete proitati ta se dogaa
sa aktivnim materijama koje ispadnu sa Aneksa
i kako je njihov status definisan u zakonskom i
vremenskom periodu.
Na nama je da stavimo prst na elo i
zamislimo, moemo li mi...
Popis sredstava za zatitu bilja koja sadre aktivne
stvari za koje je evropska komisija donela odluku
o neuvrtavanju na aneks i. Direktive 91/414/
eec i iji se promet zabranjuje odnosno kojima
prestaje valjanost reenja o registraciji

I-Insekticid
H-Herbicid
F-Fungicid
R-Rodenticid
A-Akaricid
DiP-dodatna i pomocna sredstva
* Istekao rok vanosti reenja o dozvoli za promet i primenu SZB

12

Agrosvet 18

13

Agrosvet 18
Ru`a Butulija, dipl. in`. agr.
Dragan \or|evi}, dipl. in`. polj.

KIKINDSKO

ZLATNO SEME

ikindsko Agro seme i ovu, 2007. godinu, kao i nekoliko

desetina godina unazad predstavljao je oslonac svima
onima koji su eleli kvalitet i kvantitet. U ovoj firmi ove
dve kategorije su izjednaene.
Iako kao narod brzo zaboravljamo, tekuu, 2007.,
teko da emo tako lako izbrisati iz seanja. Poljoprivrednici, a
posebno proizvoai strnina seaju se u kakvim se uslovima
odvijala proizvodnja i kako je bilo teko doi i do kvaliteta i
kvaniteta. Pa ipak, uspelo se u tome.
U pogonima Agro seme Kikinda je doraeno oko
900 vagona stnih ita. Sigurni aprobacioni pregledi, kvalitetno
skladitenje i dorada rezultiralo je visokim kvalitetom dorae-

14

Agrosvet 18
nog zrna strnina tako da se energija klijanja i
klijavost proseno kretala preko 94%.
Zahtevi trita su svetinja te su mu ponuene standardne sorte ozime penice kao to
su Pesma, Rusija, Pobeda, Renesansa, Evropa
90, KG 56, NS-Rana 5. Ali selekcione kue, a i
proizvoai, pre svega u Vojvodini trae i neto
novo. I njima je Agro seme Kikinda, izalo u
susret. Doraene su i isporuene i nove, kvalitetne i prinosne sorte kao Arija, Cipovka, Simonida,
Rapsodija, Dragana i Ljiljana. Za prolenu setvu
imamo jaru penicu Martu.
Od posebnog je znaaja to da je seme
pomenutih sorti tretirano kombinacijom fungicidnog preparata Real 200FS i insekticida
Actellic. Na ovaj nain seme je zatieno kako
od prouzrokovaa bolesti semena, tako i skladinih tetoina. I ne samo to, ve su i klijanci i
ponici takoe zatieni.
Poslednjih godina veoma traena vrsta
strnina, tritikale, koja osvaja povrine irom Srbije
ali i u zemljama u okruenju, pogodna za stonu
ali i ljudsku hranu, nala je mesto u kikindskoj
paleti semena. Tritu su isporuene vee koliine sorti Odisej i KG 20.
Ve sada moemo rei da Agro seme
priprema i neka iznenaenja za sledeu, 2008.
godinu. Zasnovane su povrine novom, veoma
prinosnom i kvalitetnom sortom penice NS

40 S/00, kao i sortama tritikalea Trijumf i

Favorit.
Naravno, sve je spremno i za jaru setvu,
2008. godine. U ponudi su domae sorte jarog
jema Pek, Dinarac, maarske sorte Skarlet,
nemake sorte Xanadu i francuske Beatrix.
Pojedini krajevi nae zemlje intenzivno seju i
ovas pa Kikinani nude sorte Kondor i Loven.
Rekorderi u stoarskoj proizvodnji znaju
da bez gajenja tzv. leptirnjaa nema ni mleka ni
mesa. Njima ali i onima koji bi da budu rekorderi
nudi se sorta stonog graka Menhir.
Za ljudsku ishranu tritu su ponuene
sorte graka: Mali provansalac i Kelvedon
Pored penice i druga ratarska kultura,
kukuruz je na izvozni adut. Kvalitetni hibridi ZP
341, ZP 434, ZP 677, ZP 684, NS 4015, NS 444,
NS 640, RADAN, ZENIT, NS 6010, NS 540, NS 510
doraeni su, tretirani fungicidom Maxim XL
035-FS spremno ekaju prolee. Za ljubitelje
belog kukuruznog zrna tu su i hibridi NS 609b i
NS 5016b
Setva industrijskog bilja, selekcionisanog u domaim kuama je i na interes. Sorte
soje kao to su Venera, Ana i Balkan spremno
oekuju setvu i eventualni okraj sa GMO.
Iz Kikinde, iz firme Agro seme je potekla
reka zlatnog semena. Na proizvoaima je samo
da je preusmere u svoje njive.

15

Agrosvet 18

FitoFert ubriva
iz ugla potroaa

ubriva FitoFert, proizvod saradnje firmi Agromarket i Fertico. ve tri sezone egzistiraju na
naem tritu. Kao proizvoai ovih preparata trudili smo se da uvaimo svaku sugestiju naih
potroaa i da je ugradimo u nae proizvode. Takoe nastojali smo da servisom i struni savetima
unapredimo proizvodnju kod naih potroaa, a ovo su komentari nekih od njih.
Tomica Stevanovi
Proizvoa ranog povra
Selo Meurovo Ni.
ubriva FitoFert koristim ve dve sezone. Moram da priznam da u poetku nisam
verovao da neko iz naih krajeva moe da napravi dobro ubrivo, pogotovu kristalno, vodotopivo pa sam sa prihranom krenuo na manjim
povrinama. Prvo to sam primetio je bila odlina rastvorljivost, a i biljke su odreagovale bolje
nego sto sam oekivao, tako da sam uskoro u
celom plasteniku od 40 ari poeo da primenjujem FitoFert ubriva. Pored prihrane kroz sistem
kap po kap redovno folijarno prihranjujem povre i to uglavom FitoFert HUMISUPER om. To
ubrivo ima neverovatan efekat, naroito na
biljke posle presaivanja.
I ta da Vam kaem osim da su dobra
koliko i najbolja svetska, nema razlike osim u
ceni, ova naa su mnogo jeftinija.

16

Dejan Lazi,
Proizvoa kupusa i krompira
Selo Lalinac Ni
Mislim da sam prvi kupac FitoFert ubriva
u mom selu, a koristim ih ve tri godine. Sa
ubrivima sam zadovoljan, do ove godine sam
ih koristio folijarno. Ove godine struna sluba
Agromarket Fertico je kod mene postavila
proizvodni ogled fertigacije vetakom kiom
na usevu kupusa. Rezultati su bili odlini, a
kupus smo brali u punom rodu dve do tri nedelje pre drugih. Na parceli od 90 ari ubrali smo
oko 100 tona kupusa odlinog kvaliteta, i bez
problema ga prodali.
Ono to ova ubriva razlikuje od drugih je i
servis koji mi kao potroai dobijamo. Naime da
nije bilo njihovih strunih saveta u pravo vreme
i uvoenja nove tehnologije prihrane s njihove
strane moj kupus bi rodio proseno i istovremeno kad i ostali. Ali ne samo u prihrani, njihovi
strunjaci mi pomau i u izboru pesticida.

Agrosvet 18

Duan Savi, dipl. in. voarstva

Podruje junog Banata vai za velikog
zahtevnogproizvoaa voa, a pre svega jabuka
i bresaka. S obzirom na kvalitet koji nudimo, to
su i zahvtevi koje traimo veliki. Sa primenom
FitoFert ubriva poeli smo prole sezone folijarno na manjim povrinama, a ove godine smo
kompletne zasade jabuka, nektarina i breskava
tretirali iskljuivo FitoFert ubrivima. Tretmane
smo izvodili sa tri kristalne NPK formulacije
(FitoFert Kristal 10:40:10, FitoFert Kristal 19:19:19
i FitoFert Kristal 4:10:40), i dve mikroelementalne formulacije (FitoFert Bor Super 10 i FitoFert
Calcium 15). Tretmani su proli bez problema,
ubriva se odlino rastvaraju i nema zaepljenja
dizni pri tretmanu. Usvojivost ubriva je odlina
i ovogodinja sua je u mnogome ublaena
korienjem ovih ubriva. Ono to nas kao
velike proizvoae voa raduje je spremnost
proizvoaa ovih ubriva da naim zahtevima
izae u susret i da registruje formulacije u skladu
sa naim zahtevima. Takoe ovo su jedina ubriva sa kontrolisanim sadrajem tekih metala.
Naime bez takve deklaracije nije mogu izvoz
naeg voa u EU, a u skladu sa HCCP-om.
Preporuio bih svakom proizvoau voa
da obavezno folijarno prihranjuje voe, a nae
iskustvo preporuuje FitoFert svim voarima.

Rasadnik EOL Dublje

Slobodan Radovanovi
Mi proizvoai cvea smo malo zahtevniji kada su ubriva u pritanju, ali nae iskustvo
sa pojedinim formulacijama mikroelemenata
FitoFert ubriva je odlino.
Prole godine smo uspeno izleili Fe
hlorozu njihovim prepratom FitoFert Ferro
Organo 6 i od tada uspeno saraujemo. Paleta
FitoFert preparata je veoma iroka, a za nas je
jako bitno da pored ponude klasinih vodotopivih ubriva meu njima moemo nai specifine biostimulativne preparate na bazi huminskih
i amino kiselina - FitoFert HUMISUPER, FitoFert
COMBIVIT, a njihov uinak na biljkama je vie
nego oigledan. Takoe razvojni deo preduzea
Agromarket Fertico, proizvoaa FitoFert
ubriva je uvek voljan da uvai nae sugestije
i zahteve vezane za pojedine stare ili nove formulacije.
U sutini preporuio bih svakom proizvoau cvea da proba na svojim biljkama FitoFert
preparate, sigurno se nee pokajati.
Ovo su samo neka iskustva proizvoaa
koji su korisnici programa mineralnih hraniva iz
linije FitoFert. Dalje usavravanje formulacija,
pakovanja i uvoenje ovih proizvoda je na
zadatak i u narednim godinama, a sve u cilju
zadovoljenja naraslih potreba poljoprivrednih
proizvoaa i praenja novina u zemljama ija
trita elimo da osvojimo.

17

18

Agrosvet 18
Priredili: Dragan \or|evi}, dipl. in`. polj.

Veselin [uljagi}, dipl. in`. polj.

ovom broju nastavljamo sa predstavljanjem ribizle, prenosei delove teksta

iz prirunika Tehnologija proizvodnje
ribizle autora Mihaila Nikolia i Jasminke
Milivojevi, na emu im se zahvaljujemo.

RIBIZLA

NAA NOVA ANSA

III DEO

Nega zasada ribizle

U toku eksploatacionog perioda zasada
ribizle neophodno je u optimalnim vremenskim
rokovima izvesti niz agro i pomotehnikih mera,
ime se obezbeuju bri porast, vei prinosi i
dui vek zasada. Najvanije mere su: odravanje
zemljita, ubrenje, navodnjavanje, rezidba i
zatita od prouzrokovaa bolesti i tetoina.
Odravanje zemljita
Postoji nekoliko naina odravanja
zemljita u zasadima ribizle: stalna obrada zemljita (jalovi ugar), zastiranje zemljita organskim
i sintetikim materijalima (maliranje), sistem
ledine (zatravnjivanje), upotreba herbicida i
kombinovani sistem.
Najee zastupljen nain odravanja
zemljita u praksi jeste jalovi ugar, koji ima za
cilj odravanje povrinskog sloja zemljita u

19

Agrosvet 18
rastresitom stanju, unitavanje korova i regulisanje vodnog, vazdunog i toplotnog reima
zemljita.
Osnovna obrada u zasadima ribizle obavlja se u jesen, po zavretku vegetacije. Dubina
na kojoj se obrada izvodi ne bi smela biti vea
od 15 cm zbog mogunosti ozleivanja ila,
usled ega bunovi slabije rastu.
Svake tree ili etvrte godine, kada se zasadi
ribizle ubre stajnjakom, potrebno je meurednu obradu izvoditi dublje (na 2025 cm) radi
boljeg zatrpavanja ubriva, ali i poboljanja
aerisanosti zemljita.

Plitka obrada zemljita (tzv. praenje)
izvodi se u vie navrata tokom vegetacionog
perioda. Prvo rano s prolea, drugo krajem aprila u vreme cvetanja, tree nakon berbe i etvrto
polovinom avgusta..

Odravanje zemljita zastiranjem (maliranjem) poseban je vid odravanja zemljita
u zasadima ribizle, koji podrazumeva upotrebu
organskih ili sintetikih materijala.

Kao mal materijal obino se koriste
slama, seno, usitnjena kukuruzovina, strugotina
ili neto slino. Pri zastiranju treba voditi rauna
da se obezbedi debljina sloja 1520 cm.

Primena sintetikih maleva, kao alternativa slami i drugim organskim materijalima,
predstavlja savremeni nain odravanja zemljita u zasadima ribizle. U praksi se najvie upotrebljava crna polietilenska folija, ije su prednosti
viestruke..

Polietilenska folija se postavlja rano
u prolee u trakama du redova ribizle, dok
se meuredni prostor irine od 0,5 do 1,5 m
obrauje, ili se u tom delu korovi unitavaju
herbicidima.

Primenu herbicida kao meru odravanja
zemljita u zasadima ribizle, zbog estih greaka
i nepravilnog izbora, treba svesti na najmanju
moguu meru, odnosno na neophodan minimum. Pri izboru herbicida posebno treba biti
obazriv i poznavati naine delovanja, kao i preporueno vreme i dozu primene svakog preparata..

Herbicidi za spreavanje nicanja korova
iz semena dosta su efikasni i jednostavni za pri-

20

menu. Najvie su u upotrebi Devrinol i Kasoron

G. Primenjuju se odmah po otapanju snega
i povlaenju povrinskih voda, a pre kretanja
ribizle i nicanja korova. Poeljno je da zemljite bude obraeno. Doze primene su razliite
u zavisnosti od sredstva: Devrinol (4 - 5 l/ha),
Kasoron G (30 kg/ha). Posle primene ovih herbicida poeljno je da padne slaba kia, a zemljite
da se ne obrauje naredne 3 do 4 nedelje. .

Selektivni herbicidi sa sisteminim dejstvom translokaciono prodiru u sve organe
tretirane biljke izazivajui njeno suenje. Imaju
iroku primenu u borbi protiv jednogodinjih i
viegodinjih korova (pirevina, divlji sirak, zubaa, muhar i sl.), a pri tom ne oteuju ribizlu.
Iz ove grupe herbicida najvie se koristi Focus
ultra koji se primenjuje u koliini od 2 do 3 l/
ha za suzbijanje jednogodinjih i viegodinjih
uskolisnih korova, i to od faze porasta tri lista pa
do visine od 20 cm.

Neselektivni (totalni) herbicidi sa sisteminim dejstvom se preporuuju u pripremi
zemljita, najmanje mesec dana pre sadnje.
Najpoznatiji herbicidi ove grupe su Glifomar
i Cosmcic, Kod pomenutih preparata aktivna
materija je glifosat. Primenjuju se u koliini od 3
do 8 l/ha.
ubrenje ribizle

Za postizanje visokih i redovnih prinosa, ribizla zahteva obilno ubrenje organskim
i mineralnim ubrivima. Od vanijih biogenih
makroelemenata, ona najvee potrebe ima za
kalijumom, zatim azotom, a najmanje za fosforom.

Ukoliko je pri zasnivanju zasada obavljeno meliorativno ubrenje i povean sadraj
humusa do eljenog nivoa, tokom prve vegetacije dovoljno je u dva navrata ukupno rasturiti
200 kg azotnog ubriva (nitromonkala ili amonijum sulfata). U drugoj godini koliinu azotnih
ubriva treba poveati na 250300 kg/ha.

Osnovno ubrenje kompleksnim mineralnim ubrivima treba poeti u jesen tree
godine. Prikladne formulacije NPK ubriva za
ribizlu jesu one u kojima dominira kalijum i koje
ne sadre hlor, prema kome je ribizla osetljiva.

Agrosvet 18
To su formulacije 7:14:21 ili 10:12:26 +3% MgO.
Koliine ovog ubriva, koje se dodaju svake
godine, kreu se u rasponu od 400 do 800 kg/
ha. U godinama kada se zajedno sa mineralnim
ubrivima dodaje i stajnjak u koliini 3040 t/ha,
dovoljno je dodati 400500 kg/ha kompleksnog
ubriva, a u ostalim godinama koliina se moe
poveati na 600800 kg/ha.

U prolee se obavlja prihranjivanje azotnim ubrivom, prvo prihranjivanje se obavlja
neposredno pred kretanje vegetacije sa nitromonkalom ili amonijumsulfatom u koliini od
400 do 600 kg/ha. Ovom prihranom se doprinosi intenzivnijem porastu mladara i novog
rodnog drveta, kao i boljem zametanju i razvoju
plodova ribizle. Drugo prihranjivanje azotnim
ubrivima, koje se izvodi posle berbe, pokazalo
se kao vrlo korisno za bolje i potpunije diferenciranje cvetnih pupoljaka, ime se postie i vea
rodnost u narednoj godini. Koriste se ista ubriva kao i za prvo prihranjivanje, samo u manjim
koliinama (200250 kg/ha).

U savremenoj tehnologiji gajenja ribizle
ubrenje vodotopivim ubrivima kroz sistem
za navodnjavanje kap po kap (tzv. fertigacija)
postaje redovna mera.
Navodnjavanje ribizle - Ribizla je voka humidnih podruja i ona zahteva relativno veliku koliinu padavina sa pravilnim rasporedom u toku
vegetacije. Ako nema padavina neophodna je
primena sistema za navodnjavanje posebno
pred poetak fenofaza cvetanja i zrenja plodova,
kao i neposredno posle berbe. Norme zalivanja
su razliite i kreu se od 400 do 500 m3/ha na
lakim, odnosno 600 do 700 m3/ha na teim
zemljitima. Mogue je primeniti razliite naine
navodnjavanja, od navodnjavanja brazdama do
sistema kap po kap i vetake kie.

Sline prednosti poseduje i navodnjavanje vetakom kiom, dok se pri navodnjavanju
brazdama troe velike koliine vode, pa se njegova primena preporuuje samo na manjim
povrinama sa prikladnom konfiguracijom terena.

Rezidba ribizle

Ribizla je tipina bunasta biljka, koja
svake godine iz prizemnog dela obrazuje po
nekoliko bujnih grana (stabala). One se od
druge godine intenzivno granaju i donose rod
preteno na vrnim delovima glavnih i bonih
grana. Posle tree ili etvrte godine bujnost i
rodnost grana se znatno smanjuju, to namee
obavezu rezidbe, odnosno uklanjanja starijih
grana.

U zavisnosti od vremena izvoenja rezidbe i cilja koji se eli postii, rezidba se deli na:
rezidba na oblik, rezidba na rod i rezidba u cilju
podmlaivanja.

Rezidba na oblik se izvodi prve godine
nakon sadnje, rano u prolee. Pri ovoj rezidbi
se na sadnici ostave 3 do 4 dobro razvijena
pupoljka, ukoliko ona ima samo jedan letorast.
Meutim, ukoliko sadnica ima vie letorasta,
ostave se dva dobro razvijena letorasta, a svi slabiji se uklanjaju do osnove. Zatim se ostavljeni
letorasti prekrate na po 2 pupoljka. Na poetku druge godine odaberu se 3 do 4 dobro
razvijene i pravilno rasporeene grane, koje se
ostavljaju u bunu, dok se ostale uklanjaju do
osnove.

Na poetku tree godine, biraju se 3
do 4 nove, dobro razvijene prizemne grane,
pri emu se eliminiu ostale grane iste starosti.
Dvogodinje grane se ne diraju. Posle tree
godine, u bunu moraju biti zastupljene 3 do
4 grane svake kategorije starosti (jedna, dve i
tri godine), tako da jedan zdrav i dobro razvijen
bun sadri proseno 9 do 12 grana.
Rezidba na rod

Predstavlja redovnu rezidbu koja se izvodi svake godine tokom. Predstavlja neophodnu
meru za odravanje bunova u dobrom zdravstvenom stanju i punoj produktivnosti. U toku
ove rezidbe biraju se 3 do 4 dobro razvijene,
uspravne i zdrave jednogodinje grane, koje
se zadravaju u bunu, dok se sve ostale jednogodinje grane uklanjaju do osnove. Takoe,
do osnove se uklanjaju i sve grane starije od tri

21

Agrosvet 18
godine, ime se podstie razvoj novih prizemnih grana, a time obezbeuje i vea bujnost i
rodnost buna.
Crna ribizla, za razliku od crvene, najveu koliinu plodova donosi na jednogodinjim granama. Zbog toga je mogue, umesto pomenutog
naina redovne rezidbe, a u cilju smanjenja trokova, svake etvrte godine pokositi do osnove
sve grane u bunu na pojedinim delovima
polja

Za razliku od sorti crne ribizle, sorte
crvene ribizle obrazuju manji broj novih prizemnih grana, ali su one bujnije, vie razgranate
i dugovenije. Donose veu koliinu roda na
bonim granama. Stoga se uklanjanje i zamena
starijih prizemnih grana kod ovih sorti obavlja posle pete godine, a bone grane se mogu
proreivati (ako su pregusto rasporeene) i po
potrebi prekraivati.

Rezidba u cilju podmlaivanja bunova
se zasniva na rigoroznoj rezidbi koja podrazumeva uklanjanje do osnove svih grana starijih
od dve godine.

Zatita ribizle od prouzrokovaa bolesti

i tetoina

Ribizlu ugroava relativno veliki broj prouzrokovaa bolesti i tetoina i, pojedinano ili u
sadejstvu, oni mogu da priine znatne tete, koje
se ogledaju u smanjenju prinosa i pogoravanju
kvaliteta plodova. Najznaajnije i ekonomski
najvanije bolesti koje napadaju ribizlu su: ribizlina ra - Cronartium ribicola J.C. Fish., pepelnica - Sphaerotheca mors-uvae Berk., antraknoza
- Pseudopeziza ribis, septorioza - Septoria ribis
Lib. i r., viroze ribizle od kojih su najee: virus
reverzije - Black currant reversion, virus mozaika,
virus uenja nerava i dr. Intenzitet zaraze zavisi
od sorte, perioda vegetacije i uslova sredine.

Meu tetoinama koje napadaju
ribizlu ekonomski su najznaajnije: lisne vai
Cryptomysus ribis L., staklokrilac - Synanthedon
/Sesia/ tipuliformis Cl., ogrozdovac Abraxas grossulariata L., ribizlina lisna - Dasyneura / Perrisia/
tentensi Rubs. i cvetna galica - Dasyneura ribis
Born., kao i ribizlina grinja - Cecidophyopsis
ribis.

Orjentacioni program zatite ribizle

Faza razvoja
vreme primene

Preparat

Koncentracija

Cuprablau Z
Galmin

0,35%
1 - 2%

Captan WP-50
Vertimec 018 EC

0,25%
0,1%

pepelnica, ra, antraknoza,

grinje, staklokrilac, vai

Delan 700 WG
Stroby DF
Nurelle - D

0,05%
0,02%
0,1%

Posle precvetavanja

ra, antraknoza, pepelnica,

vai, staklokrilac, galice,
pedomerka

Captan WP-50
Score 250EC
Actara 25 WG

0,25%
0,02 %
0,02 %

Posle berbe

ra, antraknoza,
grinje i pedomerke

Bravo 720 SC
Vertimec 018 EC
Actara 25 WG

0,25%
0,1%
0,02%

Otpadanje lia

razne bolesti

Cuprablau Z

0,5 %

Zimsko mirovanje
- kraj februara -

Bolesti i tetoine
gljivine bolesti, grinje i vai

Bubrenje i otvaranje antraknoza, ra, septorioza,

pupoljaka
grinje
Porast letorasta
pred cvetanje

Prvo i drugo prskanje mogu se spojiti u jedno u vreme bubrenja pupoljaka

22

Agrosvet 18

EKAJUI ZAKON
Dragan \or|evi}, dipl. in`. polj.
Veselin [uljagi}, dipl. in`. polj

109 godina od prvog regulisanja problematike zatite bilja - Strunjaci za zatitu bilja ve
7 godina ekaju nove propise

ivimo u Republici Srbiji, a problematiku

zatite bilja regulie Zakon o zatiti bilja
Savezne Republike Jugoslavije. Za nas
nita novo, navikli smo na to. Daleko od toga da
taj zakonski akt nije dobar ali smo imali obeanja
da dobijamo evropskiji zakon. Samo da dou
nai (itaj strunjaci za zatitu bilja). A onda
su doli i nai i njihovi i neki i neiji i niiji.
Uglavnom zakon se i dalje krka u fiokama,
skuptinskim klupama i ko zna gde. Sutina za
nas sve ipak lei u tome da li i ovaj postojei
potujemo i vladamo se po njemu. Neka svako
ko treba da svoj odgovor.
Dok ekamo nova zakonska reenja, osvrnimo se na istotijat regulative zatite bilja na
ovim prostorima. Moda se iz toga iskristalie
neka nova ideja ili reenje postojeeg problema.
Mali pogled unazad, u poslednje decenije XIX
veka ukazuje i na ondanje narasle probleme
zbog kojih se moralo posegnuti za zakonom.
To je vreme kada Srbija dobija sve vei broj
uenih glava, ljudi irokih shvatanja koji su kolovani u vodeim univerzitetima Austro-Ugarske,
Rusije, vajcarske, Francuske. Istovremeno, to se
poklapa i sa sve veim izvozom poljoprivrednih
proizvoda. Ali u to vreme se na vinovoj lozi registruje pojava i tete od prouzrokovaa pepelnice,
plamenjae vinove loze (1884.), filoksere (18871893). U periodu 1890.- 1892. godine, u umskim
sastojinama Srbije caruje gubar. Iz tog perioda
potie i prva pravna regulativa vezana za zatitu
bilja - 1883. godine donosi se Zakon protiv filokserne zaraze, a zatim i Pravila o radu izvetaa za

23

Agrosvet 18
osmatranje vinograda i Uput za prepoznavanje
vinogarada filokserom zaraenih. Godine 1889. ,
u Kraljevini Srbije donet je i Pravilnik o suzbijanju
plamenjae na vinovoj lozi.
Najvee dostignue u regulisanju prava
i obaveza u poljoprivredenoj proizvodnji sa
posebno naglaenom zatitom bilja je proglaenje Zakona o unitavanju tetnih ivotinja
i biljaka i zatiivanju korisnih ivotinja, dana 16.
jula (po starom kalendaru) 1898. godine. Zakon
je sadravao samo 9 lanova i ve u prvom
lanu se jasno itaju obaveze:
Svaki dralac ma kakvog zemljita, zasaenog ili nezasaenog, bio on sopstvenik,
uivalac ili zakupnik, duan je da unitava
tetne ivotinje i biljke koje se na njemu
nalaze.
Stalno se apeluje da je neophodno udruivanje kako bi se lake premostile tekoe u
proizvodnji. U istom lanu, lanu 1. pomenutog
Zakona, kae se:
Isto tako, duni su svi graani jedne
optine, na poziv optinske vlasti, zajedniki
da i unitavaju tetne ivotinje, koje se nalaze na optinskim zemljitima, po sokacima
i drumovima, kao i na privatnim imanjima
kada je za to udruena snaga potrebna.
O tome ko su tetne ivotinje, odluivao
je Ministar narodne privrede Kraljevine Srbije.
Ukoliko je za unitavanje tetnih ivotinja
potrebno posebno sredstvo ili sprava, optina
je bila duna da je nabavi i naplati naknadu za
njenu upotrebu.
Sankcionisanje neizvravanja obaveza iz
Zakona o unitavanju tetnih ivotinja i biljaka
i zatiivanju korisnih ivotinja, propisivali su
lanovi 6. i 7. Tako se u lanu 6. kae:
Za nevrenje odredaba ovog zakona,
propisanih pravilnika i naredaba koje su
izdate na osnovu toga, optinske vlasti uzimae pojedince po policijskoj uredbi i kazniti od 5 do 50 dinara u korist optinske kase,
a utamanjivanje tetoine izvrie odmah
sama o troku osuenog.

24

Da je stepen kritike ili samokritike, odgovornosti ili samoodgovornosti podignut na vii

nivo, govori i lan 7.:
Za labavo vrenje ovog zakona i propisanih pravilnika od strane optinskih vlasti,
sreske ili okrune policijske vlasti uzimae
predsednika optine odnosno kmetove na
odgovor i kazniti od 10 do 50 dinara u korist
dravne kase.
Zamislite - koja koliina para bi se danas
sakupila od ovog lana zakona?
Poetak XX veka obeleilo je formiranje
poljoprivrednih kola, oglednih stanica, a 1919.
godine i Poljoprivredno-umarskog fakulteta u
Beogradu na kome se izuavala i Fitopatologija
i Entomologija. Poinje sa radom i industrija pesticida, 1920. godine, fabrika Zorka iz
Subotice poinje proizvodnju zelene galice za
suzbijanje viline kosice, 1924., proizvodnju plavog kamena za zatitu vinove loze od prouzrokovaa plamenjae, a 1934. godine, i u Kruevcu,
upa poinje sa proizvodnjom plavog kamena
u koliini od 2.000 tona godinje, a do 1941. ova
proizvodnja se penje na 10.000 tona.
Sve ovo prati i novo zakonodavstvo. Godine
1921., donet je Zakon o kontroli semena kulturnih
biljaka, a pet godina kasnije, 1926., i Pravilnik o
proizvodnji, uvozu i prometu sredstava za suzbijanje biljnih tetoina i bolesti. Ovo je nagnalo je
strunjake i zakonodavce na promenu zakonskih akata vezanih za zatitu bilja, te Kraljevina
Jugoslavija 1929. godine donosi Zakon o suzbijanju bolesti i tetoina kulturnog bilja.
I tako smo se razvijali do 1941. godine, kada
nita nismo imali, a tada dooe Nemci i odnee
sve.
Sve nam se vie ini da ne liimo i ne podseamo dovoljno na nae stare jer je injenica
da nemamo inicijatijavu u donoenju fundamentalnih reenja (itaj Zakona), a koliko smo
tek neodgovorni prema deci, prema buduim
pokolenjima?!
A nov zakon i dalje ekamo.

Agrosvet 18

NIKADA VIE NOKDAUNA

Dragan \or|evi}, dipl. in`. polj.
Veselin [uljagi}, dipl. in`. polj.

i najstariji proizvoai kako merkantilnog tako i semenskog krompira u zemlji

Srbiji, ne pamte godinu sa vie meteoroloki stresnih situacija od prolazee 2007.
godine. Priroda se poigrala sa usevima krompira
i u ravniarskim i u brdsko-planinskim rejonima
proizvodnje. Kini periodi obeleili su prvi deo
vegetacije, dok je drugi deo sezone u mnogim
krajevima zemlje karkaterisala izrazita vazdunozemljina sua sa toplotnim udarima izazvanim
gotovo saharskim vetrovima.
Ove godine je ukupno posejanih
povrina pod krompirom za 10 do 15%
manje u odnosu na prethodnu. Procena je
da je pod ovom znaajnom biljnom vrstom
50-55000 ha. Prosean prinos na nivou
zemlje ceni se na oko 10 tona po hektaru.
U najznaajnijem reonu za proizvodnju
krompira Zapadnoj Srbiji, tekue, 2007.
godine, posejano je oko 7000 hektara sa
kojih je ostvaren prosean prinos od 12 do
13 tona po hektaru.
Kada je re o proizvodnji semenskog krompira i tu je registrovano smanjenje povrina. Po prijavama upuenim
Ministarstvu poljoprivrede, posejano je oko
680 hektara. Oko 15% useva je tokom
poljskih pregleda obavljenim od strane
strunih slubi odbijeno, a procena je da
e tokom laboratorijskih ispitivanja na prisustvo virusa otpasti jo oko 10% povrina.
Kod semenskih useva, situacija sa prinosm
je neto povoljnija, prosean prinos je od
13 do 14 tona po hekataru semena, a maksimalan 15 do 17 tona to je rezultat setve
visokih kategorija semena elita, original.
Dakle, prvi nokdaun proizvodnja
krompira doivela je u samom startu tj.

smanjenjem povrina i prinosa po jedinici

povrine, kako u merkantilnoj tako i semenskoj proizvodnji. Protiv ovog se nije moglo
znaajnije uticati zbog loeg plasmana
krompira roda 2006. godine, koji je izazvao
besparicu na poetku 2007. godine.
Na ovaj nokdaun, nadovezao se sledei izuzetno dugaak i obilan kini period u prvom delu vegetacije kada su mlade
biljke krompira bile najosetljivije na razvoj
bolesti tzv. vlanog tipa plamenjae. U
periodu intenzivnog porasta u stablo biljaka krompira ni najperzistentniji i najee
korieni kontaktni fungicidi Bravo 2,0 l/
ha i Dithane DG Neo Tec 3,0 kg/ha, morali
su biti pokriveni u ovoj i fenofazi poetka
cvetanja biljaka primenom fungicida sa
sisteminim delovanjem.

25

Agrosvet 18
(sredina novembra), u brdsko-planinskim, a i
Preparat Ridomil Gold Mz 68 WG nekim ravniarskim reonima proizvodnje jo
primenjen u blok sistemu u dozi od 2,5 3,0 kg/ uvek se krompir nalazi u zemljitu , a ne u sklaha u razmaku 7 do 10 dana ponovo je ispoljio ditima.
najveu efikasnost i sigurnu zatitu od prouzrokovaa plamenjae Ph.iInfestans.
Novi nokdaun je delo majke prirode, a
on je najjai i najsuroviji druga polovina vegetacije protekla je u nezapamenoj sui i redukovala prinose do neverovatnih koliina po jedinici
povrine, kako konzumnog tako i semenskob
bez obzira da li je sorta bela ili crvena. A da
nevolja nikada ne ide sama, postarala se tetoina krompirova zlatica - L. decemlineata, koja je
u prvom delu sunog perioda obrazovala svoju
drugu, a u nekim reonima i treu generaciju.
Problem je reavan i reen na najpouzdaniji
nain primenom 80 g/ha preparata Actara 25
WG.
O zaista tekoj vegetacijskoj godini za
proizvodnju krompira dokazuje i to da dok je
pisan i tampan ovaj broj asopisa Agrosvet

26

Agrosvet 18

27

Agrosvet 18

28