Sadraj

UVOD...................................................................................................................... 3
1.

POJAM BUDETA............................................................................................... 4

2.

FINANSIJSKA I EKONOMSKA OBELEJA BUDETA..............................................5

3.

PRINCIPI FUNKCIONISANJA EU BUDETA..........................................................6

3.1 Princip jedinstva............................................................................................ 6
3.2 Princip univerzalnosti.................................................................................... 8
3.3 Princip anualiteta.......................................................................................... 9
3.4 Princip ravnotee........................................................................................ 10
3.5 Princip specifikacije..................................................................................... 10
3.6 Princip jedinstvenog rauna........................................................................11
3.7 Principi transparentnosti i doslednog finansijskog menadmenta...............11

ZAKLJUAK........................................................................................................... 13
LITERATURA.......................................................................................................... 14

UVOD
Budetski (javni) rashodi su istorijski vezani za dravu i njene funkcije. Poveana uloga
drave je zahtevala i poveanje trokova u budetu, to je izazvalo sve vee interesovanje
ekonomskih, a posebno finansijskih teoretiara za ova pitanja. Budetski rashodi su
neodvojivo vezani za funkcije drave i javljaju se kao njihov pratilac. Pored termina budetski
i jasvni rashodi,upotrebljava se i termin dravni rashodi. Terminom dravni se naglaava
uloga drave u troenju prikupljanih srestava za izvravanje njenih funkcija. Budetski
rashodi su,kao to je istaknuto usko poezani sa javnim prihodima,jer su javni prihodi izvor
finansiranja drutvenih potreba preko budetskih rashoda. Oni slue za podmirenje potreba
odreene drave. Te potrebe mogu biti raliite po obimu i strukturi.Najee potrebe koje se
podmiruju preko javnih rashoda mogu se svrstati u tri grupe. To su:opste I zajednicke potrebe.
U skladu sa navedenim, spoznaje se injenica da sve teorije i definicije polaze od dve osnovne
teze: prva je da,javni rashodi sle za podmirenje javnih potreba,a druga da,u savremenim
uslovima,budetski rashodi su po pravilu iraeni u novcu. Ove dvije teze ujedno i
predstavljaju osnovne karakterisitike budetskih rashoda. Zbog ega su ovo dvije bitne
karakteristike pojasnie se u nastavku ovog rada.

1. POJAM BUDETA

Budet je osnovni dokument za finansiranje dravnih funkcija u svakoj dravi. U

zavisnosti od naina definisanja drave, dravnih funkcija i obaveza drave, budet se u teoriji
definie kao pravni akt ili zakon. U naem sistemu , budet je zakon koji se priprema i usvaja
u paketu" sa drugim zakonima. Znaaj budeta ogleda se i u tome sto budet nije samo akt za
finansiranje dravnih funkcija, vec drava preko instrumenata fiskalne politike i instrumenata
raspodele sredstava ostvaruje i politicku,ekonomsku i socijalnu funkciju. Da bi se dolo do
optimalnog sistema finansiranja funkcija , neophodno je poci od teorijskih osnova koje
definiu dravne funkcije, obaveze drave i izvore finansiranja .Kada se utvrde funkcije i
obaveze ,dolazi se do prihoda i izvora prihoda .Sve savremene drave imaju pravni akt za
finansiranje dravnih funkcija, a to je najcece dravni budet.
Budet kao dravni akt treba da obezbedi finansiranje drave u toku citave budetske
godine.Otuda treba ukazati na cilj koji se eli postici budetom i na znacaj koji budet ima.
Osnovni ciljevi budeta se mogu definisati kao odnos prema budetu koji se mora postici i to :
budet je pregled javnih prihoda i javnih rashoda za jedan buduci period; da se za
funkcionisanje drave pribave sredstva koja su potrebna za vrenje dravnih poslova; kao
jedan od najvanijih ciljeva budeta je iskazivanje svih dravnih prihoda i dravnih rashoda.
Budet ima ekonomsko-finansijski i politicki znacaj . Ekonomsko-finansijski znacaj se ogleda
u sledecem : budet obezbeduje i formalan red u dravnim finansijama tako sto ureduje
ravnoteu izmedu javnih prihoda i javnih rashoda ; budet treba da obezbedi redovno , ali
umereno fiskalno opterecenje; budet treba da stvori povoljne uslove za emisiju zajmova.
Inace, sam termin budet " prvi put je upotrebljen u francuskom zakonodavstvu
1806. godine da bi se njime oznacio dravni budet. Sama rec budet, ciji je koren bouge " i
bougette " , francuskog je porekla, i oznacavala je konu torbu. Ova rec prodrla je u
finansijsku praksu Engleske poto je dobila svoje prenosno znacenje. Do toga je dolo tako
to je ministar finansija, prilikom podnoenja zahteva parlamentu za odobravanje sredstava,
otvarao konu torbu (budget) u kojoj je nosio taj zahtev i iz nje ga vadio, da bi ga procitao
pred parlamentom. Taj akt nazvan je otvaranjem budeta " i tako je rec budet prihvacena u
finansijskoj praksi skoro svih drava.

2. FINANSIJSKA I EKONOMSKA OBELEJA BUDETA

Svaka savremena drava ,radi izvravanja ustavom i zakonima utvrdenih zadataka i
funkcija, mora raspolagati odredenim finansijskim sredstvima, to znaci, mora imati redovne i
trajne izvore prihoda kojima ce finansirati obavljanje tih zadataka. Da bi se finansiranje ovih
zadataka vrilo organizovano i planski, moraju se utvrditi potrebe (javne potrebe ) koje treba
podmiriti, i finansijska sredstva kojima ce se one podmiriti. Potrebe (javni rashodi) se
predvidaju u budetu , po pravilu , pojedinacno i prema nameni. Sredstva (javni prihodi )
predvidaju se po izvorima, a utvrduje se i visina do koje treba da se prikupe . Budet je prema
tome, u prvom redu finansijski instrument, namenjen za finansiranje zadataka i funkcija
dravnih organa, u kome se utvrduju izvori prihoda i javni rashodi. Pored finansijskih
obeleja prikupljanja i uravnoteenja prihoda i rashoda, budet ima i veoma znacajna
ekonomska obeleja i karakteristike, koja se ogledaju u uticaju koji on ima na proizvodnju,
raspodelu, razmenu i potronju.
Budet je jedan od najznacajnijih instrumenata preraspodele nacionalnog dohotka. On
predstavlja fond sredstava izdvojenih iz nacionalnog dohotka , kojim se odreduje dalja
namena ovih sredstava raspodeljenih na licne , materijalne i cesto investicione rashode.-Ta
nova raspodela znatno utice na proizvodnju i potronju dobara .Uticaj budetskih prihoda na
privredna kretanja ispoljava se neposrednim i posrednim putem. Neposrednim putem tako to
se u budetu predvidaju sredstva za neposredno ulaganje u privredu , cija je posledica
povecanje proizvodnje.Posredan uticaj na proizvodnju ogleda se u tome to budetom
predvidaju sredstva za razne nabavke , radove i usluge, usled cega budet ima ulogu
potroaca. Budet je cesto veliki potroac odredene robe, kao to su vojna oprema i
naoruanje,to izaziva povecanje ove proizvodnje. Poreska intervencija u oblasti privrede
prihvacena je kao neminovna posledica fiskalne politike koja se izraava kroz budet. Poreski
intervencionizam , kao mera odredene budetske politike, ima danas mnogo pristalica.

3. PRINCIPI FUNKCIONISANJA EU BUDETA

Budetski principi ili budetska nacela su osnovna pravila kojih se treba pridravati
prilikom izrade, donoenja i izvrenja budeta. Ona su nastala kao rezultat borbe i stalnog
nastojanja parlamenta da ogranici pravo vladara, kako prilikom uvodenja obaveze placanja
raznih dabina, tako i prilikom utvrdivanja namene njihovog troenja. Sistem finansiranja
Evropske unije suoava se sa brojnim nedostacima, njegovo funkcionisanje zasniva se na
nekoliko principa, poznatih kao opti budetski principi. U pitanju su, uglavnom, isti oni
principi koji se primenjuju kod nacionalnih budeta. Prema teoriji javnih finansija, kod
dravnog budeta primjenjuju se dve osnovne grupe naela: statika i dinamika. Statika
naela ine: naelo univerzalnosti; naelo jedinstva i naelo realnosti, a dinamika : naelo
specijalizacije; naelo ravnotee; naelo rokova ili godinjosti; naelo prethodnog odobrenja
i naelo javnosti. U pitanju su, uglavnom, isti oni principi koji se primenjuju kod nacionalnih
budeta:
*Princip jedinstva
*Princip univerzalnosti
*Princip anualiteta
*Princip ravnoteze
*Princip specifikacije
*Princip jedinstvenog racuna
*Princip transparentnosti i dosljednog finansijskog menadzmenta. 1

3.1 Princip jedinstva

Primjena ovog principa zahtjeva da svi javni prihodi i rashodi u budetu budu prikazani
u jednom budetu. Na taj nacin dobija se celovit uvid predstavnickog tela ( parlamenta ) u
stanje dravnih finansija, cime se obezbeduje uticaj parlamenta na finansijsku privredu
zemlje. Princip budetskog jedinstva omogucuje da se lake i uspeno prevazide cesto velika
razlika izmedu potreba za javnim rashodima i ekonomskih mogucnosti zemlje da se ti
rashodi mogu pokriti. O principu budetskog jedinstva govori se ne samo kada su u pitanju
budeti uih politicko - teritorijalnih jedinica ukljuceni u budet ire politicko - teritorijalne
jedinice, u jedinstveni optedravni budet, vec i onda kada su javni prihodi i rashodi
1 Dr S.Vuka, Budzet I trezor, Beograd 2013.
5

pojedine politicko -teritorijalne jedinice obuhvaceni samo u njenom posebnom, vlastitom

budetu koji nije deo budeta ire politicko - teritorijalne jedinice.
Tokom vrijemena prakticni razlozi i povecana mogucnost da se ostvare neki od ciljeva
budetske politike, doveli su do promjena , odnosno do isticanja zahtjeva za postojanjem vie
budeta ( budetski pluralizam ) , kao i za finansiranjem nekih javnih potreba ne samo putem
budeta, nego i primenom drugih finansijskih instrumenata ( finansijskih programa, javnih
fondova i sl. ) pojava budetskog pluralizma ili sistema specijalnih budeta u savremenim
javnim finansijama objanjava se povecanom ekonomskom aktivnocu drave i specificnom
ulogom budeta u ostvarivanju ciljeva ekonomske politike zemlje. Kao specijalni budet
pojavili su se u praksi dvojni budeti, aneksni i autonomni budeti. Savremena teorija pojavu
dvojnih budeta objanjava potrebom postojanja redovnog i kapitalnog budeta. Redovni
budet sadri redovne prihode ( od redovnih dabina i od javne privrede ) i rashode za tekucu
delatnost dravnih organa.
Princip jedinstva predvien je lanom 268. Ugovora o Evropskoj zajednici. Propisano
je da e svi prihodi i rashodi Zajednice, ukljuujui i one koji se odnose na Evropski
socijalni fond, biti ukljueni u predvianja za svaku finansijsku godinu i prikazani u budetu.
Takoe, ovaj princip je predvien i lanom 4. Fmansijskog pravilnika Saveta, koji glasi:
Budet je instrument kojim se, za svaku finansijsku godinu, predviaju i odobravaju svi
prihodi i rashodi koji se smatraju neophodnim za Evropsku ekonomsku zajednicu i Evropsku
zajednicu za atomsku energiju. Ovo znai da se svi prihodi i rashodi Zajednice moraju
zajedno prikazati u jednom dokumentu, tj. jedinstvenom budetu. Vano je istai da princip
jedinstva nije u potpunosti primenjen od samog osnivanja sve tri evropske zajednice. U
poetku, svaka zajednica imala je sopstveni budet. ECSC i Evroatom zajednica imale su dva
budeta, a samo su svi prihodi i rashodi Evropske ekonomske zajednice prikazivani zajedno
u jedinstvenom budetu. Konano, ovakvo stanje je prekinuto Luksemburkim ugovorom iz
1970. godine, kada su svi budeti inkorporisani u jedinstveni opti budet EEC. Meutim,
pojedini izuzeci od principa jedinstva budeta jo uvek postoje:
Evropski fond za razvoj je jo uvek izvan opteg budeta; operacije povezane sa
pozajmljivanjem i kreditiranjem nisu prikazane kao stavke u budetu Zajednice (razlog za
ovaj izuzetak predstavlja nemogunost Evropske unije da uestvuje u operacijama na
finansijskini tritima, da pozajmljuje sredstva ili uzima kredite). Ipak, ovo pravilo se
izigrava tako to Evropska centralna banka moe da uzima pozajmice za EU, to
predstavlja indirektni nain zaduivanja same EU.)
6

 finansijske aktivnosti Evropske investicione banke;

zajednika meunarodna i sigurnosna politika i saradnja u oblastima pravosua i
unutranjih poslova.
Prema teoriji javnih finansija, kod dravnog budeta primjenjuju se dve osnovne grupe
naela: statika i dinamika. Statika naela ine: naelo univerzalnosti; naelo jedinstva i
naelo realnosti, a dinamika : naelo specijalizacije; naelo ravnotee; naelo rokova ili
godinjosti; naelo prethodnog odobrenja i naelo javnosti. 2

3.2 Princip univerzalnosti

Princip univerzalnosti budeta Evropske unije zasniva se na lanu 269. Ugovora o
Evropskoj zajednici, gde je predvieno da e bez ikakve tete nautrb ostalih prihoda, budet
u potpunosti biti finansiran iz vlastitih prihoda. Ovaj princip se zasniva na primeni dva
pravila: pravilo o nepripisivanju prihoda i pravilo bruto budeta. Prvo pravilo podrazumeva
da budetski prihodi ne mogu biti unapred odreeni za fmansiranje odreenih budetskih
rashoda, a drugo pravilo znai da svi prihodi i rashodi moraju biti u potpunosti uneti u budet
EU i posmatraju se kao celina iz koje se izdvajaju sredstva za fmansiranje svih budetskih
rashoda. Postojanje ovih principa zasniva se na politikoj elji da se budet uini
fleksibilnijim, jednostavnijim za praenje i monitoring. Imajui u vidu ciljeve principa
univerzalnosti, moe se zakljuiti da se poklapaju sa ciljevima principa budetskog jedinstva
i da ovaj princip, u stvari, predstavlja dodatak principu jedinstva. Na ovaj nain obezbeuje
se da budetska autorizacija odreenog rashoda ne zavisi od sume koja je predviena da se
ostvari naplatom odreenog prihoda. Kao i kod principa jedinstva, i kod primene principa
univerzalnosti postoje odreeni izuzeci. Radi se o sledeim prihodima:
finansijski doprinosi od drava-lanica odreenim istraivakim programima;
kamata na depozite i novane kazne propisane radi ubrzavanja i razjanjenja primene
procedure kod ekcesivnog deficita;
prihod odreen za finansiranje konkretne svrhe, kao to je prihod od fon dacija,
subvencije, pokloni, legati, ukljuujui i prihode specifine za pojedine institucije;
doprinosi aktivnostima Zajednice dati od strane treih drava ili razliitih institucija;

2 Jovan Lovevi, Institucije javnih finansija, Knjiga III: Budet u teoriji i sistemu, Zavod za izdavanje
udbenika SR Srbije, Beograd, 1969

 prihod od treih lica u vezi sa dobrima, uslugama ili radom obavljenim na njihov
zahtev;
prihod od otplate novanih iznosa koji su grekom plaeni;
prihodi od obezbeivanja dobara, usluga i rada za druge institucije, itd.

3.3 Princip anualiteta

Princip anualiteta ili godinjosti EU budeta znai da su budetske operacije povezane
sa budetom konkretne godine. U lanu 268., stav 1. Ugovora o Evropskoj zajednici (kojim
je predvien i princip jedinstva budeta Zajednice), utvreno je da e svi prihodi i rashodi
Zajednice, ukljuujui i one povezane sa Evropskim socijalnim fondom, biti ukljueni u
predvianja za svaku pojedinu budetsku godinu i bie prikazani u budetu. Zatim je u lanu
271. predvieno da e rashodi prikazani u budetu biti odobreni za jednu finansijsku godinu,
a u lanu 272. da finansijska godina tee od 1. januara do 31. decembra. Ovaj princip je
defmisan i u Finansijskom pravilniku Saveta (lanovi od 6 do 13). lanom 6. Pravilnika,
predvieno je da e aproprijacije unete u budet biti odobrene za jednu finansijsku godinu
koja traje od 1. januara do 31. decembra. U ostalim lanovima predvieno je da e prihod
ostvaren u toku finansijske godine biti unet na raun te godine, i to s obzirom na sumu
prikupljenu u toku te godine, kao i da e apropijacije, koje nisu iskoriene do kraja
finansijske godine za koju su predviene, biti otkazane.
Ovo znai da se princip anualiteta strogo primenjuje na prihodnu stranu budeta
Zajednice, a to dalje znai primenu takozvanog ke budeta - samo se prihodi naplaeni u
periodu izmeu 1. januara i 31. decembra unose na budetske raune. Na rashodnoj strani,
ogranienja su uinjena putem finansijske perspektive koja se usvaja za period od est godina
i svake godine budet mora biti usvojen u skladu sa ovim ogranienjima. Naravno, uvek
postoji mogunost da se izvre odgovarajua prilagoavanja korienjem indeksacije na bazi
godinje stope inflacije. Princip anualiteta zasniva se na meovitom sistemu metoda
finansijske godine i menadment metoda. Prvi metod podrazumeva da svi prihodi i rashodi
mogu biti primenjeni nezavisno od datuma svog nastanka; jedino je vaan datum kada
dospeva obaveza ili kada nastaju prava. Dalje, ovo znai da se finansijskom godinom
pokrivaju svi rashodi i prihodi odobreni u budetu za tekuu godinu, kao i 12 meseci nakon
te godine. Drugi metod podrazumeva da se svakodnevni prihodi i plaanja izvrena u toku
godine uzimaju u obzir bez obzira na datum nastanka obaveze.

U izvrenju EU budeta finansijski metod se primenjuje na prihodnu stranu, a

menadment metod na rashodnu. Odstupanje od principa anualiteta predstavlja i postojanje
takozvanih dodatnih, odnosno dopunskih perioda (eng. aditional periods). Dopunski period
podrazumeva da ad hoc produavanje finansijske godine nakon isteka 12 meseci
kalendarske godine. U vezi s tim primenjuju se dve vrste dopunskog perioda za opti budet.
Implementacija plaanja ili opti aranmani (eng. Implementation of payments:
general arrangements): plaanja moraju biti odobrena do 31. decembra, ali raunovoi je
ostavljeno dodatnih 15 dana da izvri plaanje (lan 5. Finansijske uredbe);
Garancija Evropskog fonda za upravljanje u poljoprivredi i garancije zbog vremena
potrebnog na nivou Unije za procesuiranje informacija obezbeenih od strane drava-lanica,
unoenje na raune EFSPG, garancije odreenog rashoda moe biti produeno za mesec
dana.3

3.4 Princip ravnotee

Princip ravnotee podrazumeva da prihodna strana budeta EU mora biti jednaka
rashodnoj strani, odnosno da prihodi predvieni za jednu finansijsku godinu treba da budu
jednaki aproprijacijama za plaanja u toku te godine. Imajui u vidu da je budet EU - budet
rashoda (eng. expenditure budget), u smislu da se rashodi procenjuju pre obraunavanja
prihoda koji e biti potrebni za njihovo finansiranje, to je ravnotea budeta unije takozvana
prethodna ravnotea, odnosno ravnotea ex ante. Nikakva sredstva se ne mogu
pozajmljivati u cilju pokria budetskog deficita. Uredbom o primeni Odluke o sistemu
vlastitih prihoda Zajednice, te Finansijskom uredbom od 21. decembra 1977. godine i njenim
amandmanima utvrena su precizna pravila za princip budetske ravnotee za tekuu
finansijsku godinu. Veoma je vano napraviti razliku izmeu ravnotee u vreme pripreme i
odobravanja budeta i ravnotee u vreme njegove implementacije. Princip ravnotee se
strogo primenjuje prilikom izrade budeta i u toku procedure njegovog usvajanja - konaan
rezultat ove procedure predstavlja stroga ravnotea izmeu prihodne i rashodne strane
budeta Zajednice.

3.5 Princip specifikacije

3Komljenovi B., Risti ., ivanovi M., Srdi M., Pravo Evropske unije, Beograd, 2009.
9

Princip specifikacije podrazumeva da svaka aproprijacija mora imati odgovarajuu

svrhu i biti odreena za postizanje konkretnog cilja, a sve radi spreavanja nastanka
konfuzije izmeu aproprijacija (faze odobrenja i izvrenja) i injenice da je budet izvren
onako kako je i ustanovljen. Ovaj princip utvrenje lanom 271., stav 3. Ugovora o
Evropskoj zajednici, gde je predvieno da e aproprijacije biti klasifikovane u okviru
razliitih budetskih stavki stvarajui grupe rashoda u skladu sa svojom svrhom, i ako je to
potrebno, u skladu sa Finansijskini pravilnikom. Takoe, i u pravilniku je predvien princip
specifikacije, i to u nekoliko njegovih lanova (od 21. do 26.). Svrha principa specifikacije
sastoji se u obezbeivanju alokacije dostupnih aproprijacija po razliitim budetskim
glavama i podglavama. U pitanju je princip koji ostvaruje uticaj na obe strane budeta
Zajednice. Njegovo znaenje na rashodnoj strani podrazumeva da se budet izvrava u
skladu sa eljama budetskih organa, a na prihodnoj strani - da razliiti izvori budetskih
prihoda treba da budu jasno odreeni. Specifikacija se primjenjuje kako sa vertikalnog, tako i
sa horizontalnog aspekta budeta.

3.6 Princip jedinstvenog rauna

Princip jedinstvenog rauna znai da Evropska unija ima jedinstvenu valutu, koja se
upotrebljava prilikom plaanja u veini drava-lanica. Poev od 1999. godine koristi se
evro. Pre toga, od samog osnivanja Evropskih zajednica, pitanje zajednike valute je stalno
bilo u centru panje. Tako su primenjivana razliita reenja: upotreba belgijskih franaka;
jedinstveni raun nalik na ameriki dolar; zlatni paritet jedinstvenog rauna, ECU, itd.
Ovaj princip predstavlja i implikaciju postojanja Evropske monetarne unije: svi lanovi
EMU-a imaju istu novanu valutu, koja se upotrebljava ne samo u transakcijama izmeu
drava, nego i u unutranjim transakcijama u okviru svake pojedine drave.

3.7 Principi transparentnosti i doslednog finansijskog

menadmenta

Princip transparentnosti znai da je budet Zajednice javni dokument, dostupan iroko

zainteresovanoj javnosti. Ovo dalje znai objavljivanje budeta, njegove izmene i usvajanje
10

zavrnog rauna, kao i obezbeivanje neophodnih informacija budetskim organima i

Revizorskom sudu. Informacije se dostavljaju Komisiji svakog meseca i tri puta u toku
godine u toku perioda budetske implementacije. Iako je princip transparentnosti jo uvek
pod znakom pitanja, oigledno je da e uskoro biti prihvaen kao jedan od optih principa
funkcionisanja budeta Zajednice. Princip doslednog finansijskog menadmenta propisan je
lanom 274., stav 1. EC ugovora. Utvreno je da e Komisija implementirati budet sa
sopstvenom odgovornou i u okviru ogranienja postavljenih aproprijacijama, i imajui u
vidu principe doslednog finansijskog menadmenta. Drave - lanice e saraivati sa
Komisijom, kako bi obezbedile da se aproprijacije koriste u skladu sa principima doslednog
finansijskog menadmenta Ovaj princip, kao i princip transparentnosti, trebalo bi primeniti
u potpunosti u toku budetske implementacije. U praksi, trebalo bi da se zasniva na
definisanju proverenih ciljeva, iji se monitoring moe vriti putem merljivih indikatora, a
sve u cilju da se menadment zasnovan na sredstvima promeni u onaj koji je orijentisan ka
postizanju rezultata. Prisutno je i miljenje da ex ante evaluacija mera Zajednice
predstavlja znaajan instrument u primeni principa doslednog finansijskog menadmenta.
Glavna svrha obavljanja takve evaluacije jeste prikupljanje informacija i obavljanje analize,
koja moe pomoi da se ostvare odgovarajui ciljevi, trokovna efikasnost upotrebljenih
instrumenata i mogunost oslanjanja na kasnije evaluacije.

11

ZAKLJUAK
Poto je budet u savremenim dravama pravni akt, a da bi se zakonito izvravale
pojedine pozicije budeta neophodno je pratiti veliki broj propisa kojima se regulie troenje
sredstava , kako bi se otklonila svaka sumnja njihovog namenskog troenja. Medutim budet
je vremenom postajao neelastican instrument za kontrolu izvrenih rashoda , koji se
finansiraju iz budeta, tako da se sredstva izdvajaju svake godine za odredene poslove i
funkcije, bez ulaenja u sutinsku analizu potreba i postignutih rezultata. Nedostaci
budetskog finansiranja su uslovili budetske reforme , koje su sprovele pojedine drave, a
da se izvre transformacije u budetskoj potronji. Promene su se ogledale uglavnom u
stavljanju naglaska na odredena budetska nacela, promenu budetske procedure, ili u
kombinaciji vie vrsta budeta ( dravni budet, agrarni budet i dr. ). I pored svih ovih
promena, koje se i danas vre, sutina tradicionalnog budeta ipak nije u osnovi promenjena

12

LITERATURA

1. Dr S.Vuka, Budet i trezor, Beograd 2013.

2. Jovan Lovevi, Institucije javnih finansija, Knjiga III: Budet u teoriji i sistemu,
Zavod za izdavanje udbenika SR Srbije, Beograd, 1969
3. Komljenovi B., Risti ., ivanovi M., Srdi M., Pravo Evropske unije, Beograd,
2009.

13