Citrus limon - Limun je drvo iz roda Citrus - porodica Rutaceae i njegov plod, poreklom je iz

Indo-malajske oblasti.

Citrus limon - stablo, cvet i plod

Rezultat je davnog ukrtanja po svoj prilici pomela i citrone, ali ve vjekovima uspijeva kao
samostalno drvo koje se razmnoava reznicama ili kalemljenjem.
Limun se kod nas mnogo gaji, to je nisko drvo, sa bodljikavim vrhovima grana, koastim
sjanozelenim listovima eliptinog oblika, duine do 6 cm, sa okriljenom lisnom drkom, sama
granica izmeu drke i same liske nije jasno vidljiva. Cvetovi su beli, miriljavi, plodovi krupni,
uti. Biljke limuna koje se dobijaju setvom semenki nee da plodonose, ali daju gorke plodove.
Da bi se dobio pravi jestivi pitomi limun, biljku treba kalemiti na isti nain kako se kaleme
voke, tj. na okce. Ovo kalemljenje je lako, ali dogaa se da razvitak kalema bude veoma
usporen, te da se izbojak iz okca razvije tek posle 7-8 meseci.
Preko zime limun treba drati u hladnijoj prostoriji, oko 6 C, moe i sa malo svetlosti. Preko leta
na jaoj svetlosti, direktno na suncu, uz redovno jae zalivanje mlakom vodom i redovnim
pranjem listova.
Mlade biljke se presauju svake godine, a starije svake 3-4, s tim to se svake godine u saksiji ili
sanduku zamenjuje gornji sloj zemlje. Zemlja za limun, kao i za srodne vrste je smea humusa,
peska, stajskog ubriva i neto malo gline. Pri presaivanju paziti da se ne oteti koren. Najbolje
je presaivanje obaviti kad na biljci nema cvetova ni plodova, to je kod starijih biljaka teko
odrediti jer one preko cele godine cvetaju i plodonose. Kod nepaljivog presaivanja dolazi do
otpadanja cvetova, nedozrelih plodova i listova.
Da bi se dobio limun sa lepo formiranom kronjom, potrebno je svake godine, naroito dok je
biljka mlada, vriti orezivanje.
Odseene granice mogu se oiljavati u vlanoj mahovini ili u flaici sa vodom. Tada
kalemljenje nije potrebno.

Citrus limon "Ponderosa" - stablo-granica i plod, koji je izuzetno krupan

Razlike izmeu novih varijacija su samo u izgledu, njihova prehrambena svojstva i privredni
znaaj ostaju nepromenjeni. Limun se vrlo retko koristi kao svee voe, tako da manje promene
ukusa nisu znaajne. Za industrijsku upotrebu je dobra bilo koja vrsta osim, onih koje nisu
dovoljno trajne. Takve su, gotovo nepoznate vrste crvenih i slatkih limuna iji su plodovi kiseli,
ali su istovremeno i slatki, pa ih uzgajivai koriste kao svee voe. Njihov plod, kad se ubere,
mora se potroiti u dva-tri dana, pa je zbog toga gotovo nepoznat.
Limune uglavnom dijelimo po boji tj. ute i zelene, ali to je samo komercijalna podjela, jer oba
rastu na istom drvetu. Zeleni limun se razvija iz prolenog cveta drveta vetaki izazvanom
suom (mora trajati 40 dana izmeu juna i jula). Tako dobijen plod ima tanku, zelenu koru i vrlo
sono "meso". Takav plod podnosi duga putovanja i skladitenje pa je mogu izvoz po celom
svetu. Uobiajeni uti plodovi, rastu na istom drvetu, samo to sazrijevaju zimi. Ovaj nain
korienja drveta znaajno skrauje njegov ivotni vijek, ali kako je vrlo isplativ, vrlo esto se
koristi.

Citrus limon "Pink" - ima atirane listove i plodove, a meso ploda je crveno i veoma ukusno
Od limuna se ne baca a ma ba nit, sve se koristi: sok, pulpa, kora! Limun je na samom vrhu

liste namirnica koje sadre najvie antioksidanta. Zahvaljujui limunskoj kiselini, neutralie
toksine materije i njihovo dejstvo, olakava varenje, ubrzava razgradnju masti i poboljava
asimilaciju hranljivih sastojaka. Pored toga, sadri visoki procenat selena i vitamina C, koji
poveavaju odbrambenu mo i usporavaju starenje, i vitamina B grupe, neophodnih nervnom
sistemu.
Kad jelima od mesa i ribe dodamo sok, pohovana jela postaju laka, specijaliteti sa rotilja
ukusniji, a prelivi neobiniji. Sok od limuna daje vonoj salati ukus, miris (i vitamine) i ne
dozvoljava tek iseenom vou da pocrni. Limun se uvek cedi u poslednjem trenutku i na tanjir
stavlja neposredno pre sluenja da se ne bi izgubili vitamini i mineralne soli, osetljivi na vazduh i
svetlost. Da bi iz limuna dobili to vie soka, potopite ga nekoliko minuta u toplu vodu, blago
protrljajte izmeu dlanova, a onda cedite.
Kora je o pravi mali rudnik dragocenih sastojaka: flavonoidi, koji joj daju boju, jaaju kapilare i
olakavaju razmenu kiseonika u organizmu. A upravo se u kori limuna kriju esencijalna ulja, kao
to je limonin, sa digestivnim i antiseptikim osobinama. Iseckana na kockice ili sitno strugana,
limunova korica daje poseban ukus tortama, sufleima, demovima i pudinzima.