Finansijski derivati

MRS 39- Finansijski instrumenti

Derivatni instrumenti

Finansijski instrumenti- ugovorno pravo da se primi ili preda novac ili

drugi finansijski instrument pod uslovima koji su potencijalno
povoljni (derivat je sredstvo, aktiva) ili da se razmeni pod
nepovoljnim uslovima (pasiva, obaveza)
izvedeni, sekundarni finansijski instrumenti
kreiraju se na bazi postojanja osnovnih instrumenata (na akcije,
obveznice, indekse) ili neke druge aktive (zlato, ito)
Derivat ima tri karakteristike:
vrednost se bazira na promeni kamatne stope, valutnog kursa, cene
neke robe i sl.
zahteva veoma malo inicijalno ulaganje,
izvrava se u novcu ili zakljuivanjem drugog finansijskog derivata
(zauzimanje kontrapozcije), ne podrazumeva direktnu razmenu
predmeta derivata

forvard, fjuers
opcija, svop

Korienje derivata
spekulacija
heding (zatita od rizika)

MRS 39
Ako se derivati koriste u funkcije
spekulacije (trgovanja) moraju se
evidentirati na svaki bilansni dan po fer
vrednosti sa promenama koje idu direktno
u bilans uspeha
Fer vrednost kroz bilans uspeha

MRS 39
ako se derivati koriste kao instrumenti
zatite od rizika (heding) primenjuju se
posebna pravila za heding transakcije:
heding fer vrednosti,
heding novanih tokova,
heding neto ulaganja u inostrani subjekt

Uopteno o derivatnim
instrumentima

forvard
fjuers
opcija
svop

Forvord (forvard)
Forvord je tipian terminski ugovor koji
sadri sve potrebne elemente terminske
trgovine
Forvordi nisu standardizovani ugovori
Cene nisu transparentne
Forvordima se ne moe trgovati na berzi
Ne postoje mehanizmi zatite

Fjuersi - definicija
Fjuersi su visokostandardizovani
finansijski instrumenti
Njima se moe trgovati na berzi, pa time
imaju vei stepen likvidnosti (likvidni
terminski ugovori)
Odgovor na pitanje: ko e kupiti od mene
ako elim da prodam, jer predviam
gubitak?

Fjuersi - definicija
Fjuersi su obaveze da se kupi ili proda
odreena roba ili finansijski instrument, na
tano odreeni dan, po tano odreenoj ceni.
Najire posmatrano oni se bave buduom
cenom koja se procenjuje u sadanjosti (kakva
e biti cena akcije u oktobru ove godine ili kakav
e biti odnos dolara prema euru kroz godinu
dana?)

Fjuersi - definicija
Svaki fjuers ugovor je vrlo precizno definisan,
prema koliini
1 FT na ito = 5000 buela
1 FT na benzin = 42.000 galona
1 FT na T-bonds = nominalna vrednost $100.000

Uz to je definisan i kvalitet, do detalja

Kad je isporuka (mesec, ne datum)
Mesto isporuke, grad, luka

Fjuersi
Prilikom potpisivanja ugovora i kupac i prodavac
plaaju depozit koji je deo vrednosti celokupne
koliine kupljene robe (5-15%)
U tim transakcijama pojavljuje se institucionalni
mehanizam zatite KLIRINKA KUA
dnevna usklaivanja (mark to market)
na budui dan se ne isporuuje aktiva iz
fjuersa ve se pozicija zatvara
kontrapozicijom ili novcem

Kupac fjuersa (duga pozicija)

duga pozicija, oekivanja da cene rastu
eli da kupi odreenu aktivu iz fjuersa po
unapred odreenoj ceni

budua
ugovorena
cena aktive

dobitak za
kupca
gubitak za
kupca

Primer
I Dan kupovine ugovora Kupac kupuje
fjuers i oba uesnika polau inicijalnu marginu
II ivotni vek fjuersa Svakodnevno se vri
prilagoavanje pozicija kupca i prodavca
III Dan dospea Robni fjuersi (prodavac
predaje robu, kupac plaa), Finansijski fjuersi
(vri se isplata razlike u ceni prebijanje)

Primer

(Izvor: J.Hull, Options, Futures & Other derivatives, Prentice Hall,

2003, s. 25)

Kupujemo dva decembarska fjuersa na zlato 1.

juna 1993. godine po tekuoj fjuers ceni zlata
od $400 po unci (1 unca = 28,35gr). Jedan
fjuers ugovor standardizovan je na 100 unci
zlata, tako da mi faktiki kupujemo 200 unci
ukupno. Kupovina nas kota 200 unci x $400 = $
80.000
kupac je u dugoj poziciji (oekuje da cene rastu)

Primer
Shodno logici trgovanja fjuersima, mi ne
moramo da imamo taj novac kod sebe, ve
broker od nas trai da otvorimo raun margine
(Margin Account) na koji emo odmah uplatiti
inicijalnu marginu (Initial Margin) koja je 5% od
ukupne vrednosti trgovine, tj. $4000.
Evidentiranje transakcije u poslovnim knjigama:
Inicijalna fjuers margina (duguje) 4.000
Tekui raun (potrauje) 4.000

Tretman usklaivanja (mark to

market) evidentiranje

Mark to market usklaivanja fjuersa:

Fjuers 600 (duguje)
Incijalna margina 600 (potrauje)
Fjuers 180 (duguje)
Incijalna margina 180 (potrauje)
Inicijalna margina (duguje) 420
Fjuers 420 (potrauje)
itd. itd.itd.
Poziv na dodatnu uplatu radi odravanja margine (10.jun):
Inicijalna margina (duguje) 1.340
Tekui raun (potrauje) 1.340
Fjuers je raun tekuih (obrtnih) sredstava ili tekuih (kratkoronih)
obaveza zavisno od toga da li mu je saldo dugovni ili potrani
Raun margine je raun tekuih (obrtnih) sredstava

Izvrenje ugovora

Na dan izvrenja ugovora 22. jun (Pretpostavka da je izvrenje

ugovora u novcu, tj. nema isporuke zlata)
Razlika od 7.7 $ po unci x 200 unci = 1.540 $ gubitak
Razlika od 7.7 $ se dobija kao razlika 400 $ po unci (spot cena u
momentu ulaska u transakciju) 392.30 (spot cena na dan izvrenja
ugovora)
Knjienje:
Mark to market usklaivanje vrednosti fjuersa:
Tekui raun (260, poveava se)
Fjuers (260)
Evidentiranje gubitka na kraju dospea ugovora:
Gubitak po osnovu fjuers transakcije 1.540 $

Fjuers ugovor 1.540 $

SWAP - Svop
Svop (engl. Swap = zamena) je ugovor kojim se
ugovorne strane obavezuju da zamene skup
isplata koje svaka od njih poseduje po osnovu
nekog prethodnog ulaganja ili kreditnog posla
Svopovi nisu instrumenti kojima se mobiliu nova
sredstva, ve mehanizam za racionalnije
upravljanje postojeim fondovima
Svrha svopova jeste smanjenje trokova,
eliminisanje rizika deviznog kursa i rizika kamatne
stope, kao i upravljanje aktivom i pasivom kroz
zamenu, a ne trajnu prodaju ili kupovinu finansijske
aktive ili otplatu neke obaveze

 Svop predstavlja ugovor u kome se ugovara razmena

tokova gotovine u budunosti.
Svop poslove olakava svop banka, finansijska
institucija koja u poslovima posreduje kao broker ili
diler.
Kao broker, svop banka povezuje zainteresovane
strane za svop posao, ali ne preuzima rizik.
Kao diler, svop banka uestvuje u poslu na taj nain
to zauzima poziciju u svop poslu - javlja se kao
ugovorna strana, i to privremeno, dok ne pronae
drugog investitora koji je voljan da se upusti u svop
posao i preuzme njenu poziciju.

Kamatni svopovi
Kamatni svop je ugovor kojim se ugovorne strane obavezuju da e
razmeniti plaanja po osnovu kamata koje dospevaju. Svopom se
menjaju tokovi gotovine po osnovu obaveza koje dospevaju na
naplatu.
Fiksni-varijabilni kamatni svop (plain vanilla svop) Moe se
dogovoriti razmena obaveze plaanja izraena u fiksnoj kamatnoj
stopi za plaanja u varijabilnoj kamatnoj stopi. Preduzee A prihvata
obavezu preduzea B prema kojoj e morati da otplauje kredit po
fiksnoj kamatnoj stopi od 5%, dok preduzee B preuzima obavezu
plaanja preduzea A po uslovima LIBOR+1 procentni poen.

Plain vanilla swap

Svop se moe koristiti u uslovima
spekulacije ili hedinga
Banka spekulacija
Banka heding
Kompanije swap najee koriste kao
heding instrument

Plain vanilla swap

Instrument hedinga kamatni svop

Heding stavka obaveza po osnovu emitovanih obveznica
Heding se u profesionalnoj raunovodstvenoj regulativi definie
kao transakcija kojom se obezbeuje povezanost dobitaka i
gubitaka na derivatnim instrumentima sa dobicima i gubicima na
bilansnoj poziciji koja je predmet hedinga
Definicijska osnova raunovodstva hedinga proizlazi iz povezivanja
promena na heding stavki sa promenama na heding instrumentu
(derivatu), kako bi se razlike obuhvatile kroz odgovarajue
finansijske izvetaje (bilans stanja ili bilans uspeha) i kako bi se kroz
napomene, eksterni korisnici informisali o postojanju ovih
transakcija

Primer kamatnog svopa

strukturisanog kao heding
20X0.g. kompanija ABC je emitovala i prodala
obveznice dospea 3 godine, u vrednosti 1.000.000,
sa obraunom kamate zasnovanom na LIBOR
stopi. Kamata se isplauje na polugodinjoj osnovi.
LIBOR stopa se u naem primeru resetuje na
polugodinjem nivou.
Istog dana kada je emitovala obveznice kompanija ABC
zakljuila je svop aranman, dospea 3 godine, koji
podrazumeva plaanje fiksne kamatne stope od 8%
polugodinje i primitak varijabilne polugodinje
LIBOR stope. Obraunski iznos u svop aranmanu
iznosi 1,000,000.

Primer swap transakcije/ dokumentaciona

osnova prema MRS 39
Heding stavka (bilansna stavka- obaveze
po osnovu emitovanih i prodatih
korporativnih obveznica sa kamatom po
LIBOR stopi)
Heding instrument swap ugovor
Korelacija novanih tokova po osnovu
kamate (heding novanih tokova prema
MRS 39)

Primer
Kompanija oekuje da e LIBOR kamatne stope u
narednim periodima rasti iznad nivoa fiksne kamatne
stope, pa e novani tokovi po osnovu plaanja kamate
imaocima obveznica biti izloeni riziku promene kamatnih
stopa.
Da bi se zatitila od negativnih efekata ovog rizika i svela
ga na minimum kompanija je ula u plain vanilla svop sa
uslovima da plati fiksnu stopu od 8% i na taj nain rizik
porasta kamatnih stopa odri na tom nivou i da
istovremeno prima LIBOR stopu na obraunski iznos na
koji glasi svop aranman
Transakcioni trokovi iznose 500 i plaeni su preko
tekueg rauna.

Kamatne stope
Nominalna vrednost
svopa

Primer
31.12.20X0.

30.06.20X1.

1.000.000

1.000.000

LIBOR kamatna stopa,

polugodinja

8%

9.5%

Fiksna kamatna stopa,

polugodinja

8%

8.0%

Fer vrednost svopa

pre izvrenja

69.343 [1]
Svop
fer vrednost

Neto izvrenje svop-a

15.000 [2]

Ovde treba utvrditi sadanju vrednost anuiteta od 15.000 za est polugodinjih perioda i polugodinje
kamatne stope 8% ili 15.000 x IV 8%6 =
15.000 x 4.62288 = 69.343.
[1]

Obraun prvog izvrenja svopa, odnosno novanih tokova koji prate ovaj aranman je
sledei: 8.0%-9.5% = 1.5% x 1.000.000 = 15.000.
Izvrenje svopa se uvek posmatra na
neto osnovi novanog toka koji ostaje za naplatu ili isplatu, u primeru , 15.000.
[2]

DATUM TRANSAKCIJE
31.12.20X0.

31.12.20X0.

NAZIV POZICIJE
Tekui raun
Obaveze za obveznice
emisija i prodaja obveznica po nominalnoj vrednosti
Ulazak u svop aranman, fer vrednost svopa jednaka nuli,
nema knjienja transakcije
Ostali nepomenuti rashodi
Tekui raun
Plaanje transakcionih trokova

1.000.000
1.000.000
0
0
500
500

30.06.20X1.
Svop

69.343

Revaloriz. rezerva po osnovu hedinga

fer vrednost svop-a
30.06.20X1.

Finansijski rashodi kamata na obveznice

Tekui raun (0.095 x 1.000.000)

69.343

95.000
95.000

plaanje kamate na obveznice sa varijabilnom stopom od

9.5%
30.06.20X1.

30.06.20X1.

Tekui raun
Svop
izvrenje svop ugovora (naplata kamate od 1.5% po
razlici u stopama 8% -9.5%)

15.000

Revaloriz rezerva po osnovu hedinga

Finansijski prihodi po osnovu kamate
-gubitak na svopu na poziciju finansijskih rashoda

15.000

15.000

15.000

Obrazloenje
promene u fer vrednosti svopa knjie se preko
revalorizacione rezerve, kao rauna kapitala
ova revaloriz. rezerva se umanjuje i prelazi u finansijske
prihode onda kada se dogodi osnovna transakcija tj. kada
su izvrena plaanja po osnovu kamate na obveznice (na
dan 30.06.)
transakcioni trokovi se priznaju odmah na teret rashoda
tekueg obraunskog perioda
u svop transakciji nikada nee doi do razmene
obraunskog iznosa od 1.000.000 ve on slui za
obraun kamatnih stopa tj. neto izvrenja svopa
u osnovnoj transakciji, emisija obveznica, doi e na kraju
roka dospea do isplate glavnice na obveznice imaocima
obveznica od 1.000.000

Primer

U okviru ovog primera kompanija je u predvidela poveanje LIBOR stopa i

u tom smislu ula u svop transakciju
Kompanija eli da odri svoja plaanja na nivou kamatne fiksne stope od
8% tj. da finansijski rashodi ne preu 80.000
nakon prvog polugodinjeg perioda dolo je do porasta kamatnih stopa (to
znai da se predvianje ostvarilo) i kompanija je morala da plati vee
trokove finansiranja na emitovane obveznice (95.000) nego to bi to
morala da uini da nije dolo do poveanja LIBOR stopa
Na ovaj nain ova kompanija je izloena riziku promene novanih tokova, tj.
plaanja kamate na obveznice koje je emitovala i prodala na tritu
Ulaskom u svop aranman perfektno su korelisani gubici po osnovu
plaanja vee kamate na obveznice (gubitak je 15.000 tj. razlika 95.00080.000) sa dobicima tj. finansijskim prihodima po osnovu kamate na svop
(15.000)
na ovaj nain kompanije je zakljuala svoje finansijske rashode na nivou od
8% to joj je bio cilj

Valutni svopovi
Valutnim svopom se obaveza izraena u
jednoj valuti zamenjuje obavezom
plaanja u drugoj valuti. Na primer,
preduzee A i B mogu da ugovore valutni
svop, ukoliko se preduzee A zaduilo u
dolarima i eli da otplauje kredit u evrima,
a preduzee B se zaduilo u evrima, a eli
da vraa obaveze u dolarima.

Pretpostavimo da domae, srpsko preduzee P planira ekspanziju u

Bosni i Hercegovini i da su mu za to potrebne konvertibilne marke u
vrednosti od 10 miliona. Preduzee P ve obavlja poslove u Bosni.
Bosanskom preduzeu S potreban je iznos od 400 miliona dinara (to je
po tekuem kursu upravo jednako iznosu od 10 miliona maraka). Bosansko
preduzee S ve posluje u Srbiji.
Oba preduzea ele da se zadue na tri godine i po fiksnoj kamatnoj stopi.
P moe da emituje obveznice na koje e godinje plaati 7,5% ako su
denominirane u dinarima i 8,25% ako su denominirane u konvertibilnim
markama.
S moe da pribavi kapital po 7,7% u dinarima i 8,1% u markama.
Ako bi preduzea do potrebnog (stranog) kapitala dola neposredno, onda
bi to znailo da P emituje obveznice u markama i plaa kamatu po stopi
od 8,25% a S obveznice u dinarima po 7,7%.

 Najisplativiji put za pribavljanje potrebnog kapitala jeste da se svako preduzee

zadui u nacionalnoj valuti, a da onda svopom zamene obaveze plaanja. Tako e
P doi do konvertibilnih maraka po ceni od 8,1%, a S do dinara po ceni od 7,5%.
Uteda preduzea P iznosi 0,15 procentnih poena (u odnosu na kamatnu stopu po
kojoj bi se neposredno zaduilo), a S 0,2 poena.
Preduzee P
trokovi finansiranja u din 7.5%,
trokovi finansiranja u BAM 8.25%
nakon valutnog svopa dobija trokove finansiranja od preduzee S tj. po kamatnoj
stopi od 8.10%
Uteda preduzea P je 8.25 - 8.10 = 0.15 procentnih poena

Primer
Ako je spot kurs 1 BAM = 40 RSD, onda e preduzee P
emitovati obveznice denominirane u dinarima u vrednosti
od 400 miliona dinara sa kamatnom stopom od 7,5%, a
preduzee S obveznice denominirane u markama u
vrednosti od 10 miliona konvertibilnih maraka sa kamatnom
stopom od 8,10%.
Ustupie jedno drugom potrebne iznose (razmenie 400
miliona dinara i 10 miliona maraka) na dan ulaska u svop i
na taj nain doi do potrebnih inostranih sredstava.

 Bosansko preduzee S e godinje morati da izdvoji 30 miliona dinara

(0,075*400.000.000), a sprsko preduzee P 810.000 maraka
(0,081*10.000.000). Navedene iznose (kamate) preduzea e obezbediti iz
poslovanja na stranim tritima, tj. srpsko preduzee e zaraditi marke iz
poslovanja na bosanskom tritu i obrnuto bosansko preduzee e dinare
prihodovati po osnovu poslovanja na srpskom tritu. Po isteku tree godine,
kada dospeva na naplatu i glavnica, doi e do razmene i glavnice: P e
vratiti bosanskom preduzeu 10 miliona maraka, a S srpskom preduzeu 400
miliona dinara.
Dug u konvertibilnim
markama sa fiksnom
stopom

Dug u dinarima sa
fiksnom stopom
U treoj godini 400. mil. RSD
30 mil. RSD
Od prve do tree godine
400 mil. RSD

Period 0
10 mil. BAM

Od prve do tree godine

810.000 BAM
Cena zaduivanja u
konvertibilnim
markama = 8,1%

U treoj godini 10. mil. BAM

Cena zaduivanja u
dinarima
= 7,5%

Raunovodstvena evidencija

Preduzee P (iz Srbije)

Incijalna transakcija emitovanja obveznica u domaoj valuti:
Tekui raun -400 mil RSD
Obaveze za obveznice (potrauje) 400 mil. RSD
Zamena (svop) transakcija:
Devizni raun (poveava se ) 10 mil BAM
Svop transakcija (obaveza, poveava se ) 10 mil BAM
Svop potraivanje 400 mil RSD
Tekui raun 400 mil RSD (smanjuje se)
Isplata godinje kamate od 7.5 % na dinarske obveznice
Finansijski rashodi 30 mil RSD (duguje)
Tekui raun (potrauje) 30 mil RSD
Isplata godinje kamate na svop aranman od 8.10%
Finansijski rashodi 810.000 BAM
Devizni raun (smanjuje se) 810.000 BAM
Prijem godinje kamate na svop aranman od bosanske firme S
Tekui raun 30 mil RSD (Poveava se)
Finansijski prihodi od svopa (poveava se) 30 mil RSD

Objanjenje
u ovom valutnom svopu dolo je do
zamene obaveza izmeu ugovornih strana
firma P iz Srbije dobila je 10 mil BAM i
plaa na njih kamatu od 810.000 BAM
godinje
firma P je platila kamatu na obveznice u
din, ali je isto toliko kamate dobila od
druge ugovorne strane bosanske firme S
tako da se ove kamate potiru

Opcije
Spadaju u kategoriju pod nazivom
kontigentna ili uslovna prava
(contigent clame)
Opcije pruaju mogunost da se odluka o
kupovini ili prodaji donese u hodu, ako se
trite kree u pravom smeru

Opcije - definicija
Odnosi se reguliu opcionim sporazumom
(Option Contract), u kome se kupcu opcije daje
pravo da kupi ili proda odreenu aktivu po
fiksnoj (unapred ugovorenoj ceni) u okviru
odreenog perioda vremena.
Prodavac opcije, odnosno njen emitent ima
obavezu, po istom sporazumu, da uradi ono to
vlasnik od njega trai, dakle da proda ili kupi
odreenu aktivu, u odreenom periodu vremena
i po ugovorenoj ceni.

Opcije - definicija

Kupac opcije (holder) ima tri mogunosti:

1. Da iskoristi opciju
2. Da opciju proda na sekundarnom tritu
3. Da ne iskoristi opciju (da pusti da istekne)

Odluka zavisi od interesa vlasnika, a on je

najvie odreen odnosom cena tekue trine
cene aktive i ugovorene cene

Opcije - definicija

Prodavac (writer) mora da izvri

preuzetu obavezu, ali ako se u
meuvremenu predomisli, na
raspolaganju mu stoje dve mogunosti:
1. Da pokua da se nagodi sa kupcem
2. Da nae drugog subjekta koji e preuzeti
ugovornu obavezu

Tipovi opcija
Evropski tip predstavlja opciju koju vlasnik
moe da iskoristi samo na dan dospa. Ne moe
je koristiti pre, ve iskljuivo na dan koji je
naznaen na opciji (Expiration Date).
Ameriki tip predstavlja opciju koju vlasnik
moe da iskoristi bilo kog dana do momenta
kupovine pa do roka dospea. Ovaj tip je mnogo
sloeniji, to posebno dolazi do izraaja u
procesu vrednovanja opcije.

Opcije - cene
Strajk cena (strike price) je cena po kojoj
e se transakcija izvriti (ako se ikada
izvri). Strajk cenu utvruje berza.
Trina cena (market price) je ona po
kojoj se trguje opcijama i ona raste ili pada
u zavisnosti od ponaanja osnovne aktive

Opcije
Za razliku od fjuersa, opcije se obino iskoriste
ako cena predmeta opcije dostigne strajk cenu.
Opcije se nikada nee iskoristiti ako uslovi nisu
povoljni za kupca opcije.
Opcija daje pravo, ali ne zahteva se nikakva
obaveza od strane kupca opcije. Za to pravo, ali
ne i obavezu kupac opcije plaa premiju. Pravo
da se iskoristi opcija nije neogranieno, ve je
vremenski ogranieno.
Odnos izmeu cene akcije (ili druge aktive koja
je predmet opcije) i strajk cene su veoma
znaajne

Opcije dobitak i gubitak

Kupovinom opcija moe
se ostvariti dobit na
osnovu promene cene
Bez obzira na vrstu
opcije, potencijalni
gubitak svodi se na
premiju, iznos koji se
plaa za kupovinu
opcije (ogranien rizik)

KUPCI
CALL
OPCIJA

OEKUJU DA
E CENA
RASTI

KUPCI
PUT
OPCIJA

OEKUJU DA
E CENA
PADATI

Opcije - pozicije

Opcije - pozicije
Kupac opcije
Contract holder
Contract buyer
Prodavac opcije
Contract writer
Contract seller

LONG POSITION

SHORT POSITION

Opcije - trgovanje

Postoje etiri pozicije u trgovini opcijama,

od kojih zavisi i ishod (dobitak ili gubitak)
prema kretanju trita:
1. Prodavac prodajne opcije (Short put)

1. Kupac prodajne opcije (Long put)

2. Prodavac kupovne opcije (Short call)
3. Kupac kupovne opcije (Long call)

Long call Kupac kupovne opcije

zarauje kada trite raste

Holder kupuje kupovnu opciju (1 ABC Jan 50 CALL @ $5) kada je trina
cena akcije $51. Holder ima pravo da kupi akciju kompanije ABC po ceni
od $50 tokom celog trajanja opcije i za to plaa premiju $5.
Ako trie raste holder moe da kupi akciju po ceni od $50 bez obzira to
je ona nia od trine. Zatim moe tu isti akciju da proda po trinoj (vioj)
ceni i zaradi na razlici. Imajui u vidu da je rast cena akcija neogranien,
neogranien je potencijalni dobitak sve dok je kupovna opcija in the
money.
Obrnut je sluaj ako cena akcije krene da pada ispod strajk cene, opcija
je tada out the money. U tom sluaju holder puta da se opcija ugasi i
gubi premiju.

Zona potencijalnog dobitka za holdera ili

kupca kupovne (call opcije)
cena izvrenje,
strajk cena $ 50
po akciji

plaena
premija
od
500$

Zona dobitka za
kupca call opcije

Maksimalni gubitak za kupca

500$ plaene premije za jednu opciju
opcija je out of the money i nee biti
izvrena jer su uslovi nepovoljni za kupca

Maksimalni dobitak
u uslovima kada cene rastu dobitak je
potencijalno neogranien
kad god odlui da kupi akcije moe ih kupiti za
50$ , a trina cena akcija u tom momentu moe
da bude bilo koja via od 50$
opcija je na novcu i kada je cena akcija na tritu
51$, dobitak za kupca opcije je 51 -50 = 1 $ po
opciji
takva opcija se naziva na novcu i mora biti
izvrena do dana izvrenja (ameriki call) ili na
taj dan (evropski call)

Raunovodstvena evidencija
Plaanje premije na opciju (500 $ x 10
opcija)
Opcija 5000 $

Tekui raun -5000 $

Cena ostaje ispod 50$ i kupac ne
izvrava opciju do roka dospea, opcija
se ukida:
Gubitak 5000 $

Opcija 5000 $

Raunovodstvena evidencija
Cena je 56 $ po akciji i kupac odluuje da
izvri opciju (56-50 ) 6 $ po akciji, na 10
opcija:
Tekui raun (6 $ x 10 opcija x 100 akcija) 6.000
$
Dobici na opcionom ugovoru 6.000 $
Ostvareni dobitak je (6.000-5.000 = 1.000 $)
Na ulaganje od 5.000 $ (plaena premija na
ocpije) dobit je 1.000 $ ili 20%koju je kupac
opcije ostvario u veoma kratkom roku

Any Questions?
Thank you