Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Izvetaj

Domai zadatak br. 1: Izrada MKE modela za

strukturnu analizu

Na slici je prikazan sklop sastavljen od jednog nosaa i jednog zavrtnja. Nosa se

celom povrinom oznaenom brojem 1 naslanja na apsolutno kruti zid, sa kojim je
spojen pomou dva zavrtnja. Uticaj zavrtanja na sklop treba zameniti odgovarajuim
graninim uslovima, zadatim na povrinama oznaenim brojem 3. Na krunu
povrinu sa donje strane zavrtnja, oznaenu brojem 2, deluje sila F ije su
komponente [N]:

X= 100, Y= -1800, Z= 0
posmatrano u koordinatnom sistemu datog sklopa. Materijal zavrtnja je elik,
modula elastinosti 210000 N/mm 2, posonovog koeficijent 0.3 i granice teenja
Re=400 [N/mm2] a materijal nosaa je:

Domai zadatak br.1i 2

Strana 1 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

ELIK, modula elastinosti 195000 N/mm2, posonovog koeficijenta 0.3 i granice

teenja Re=220 [N/mm2]
Potrebno je kreirati minimalni 3D model za analizu opisanog problema primenom
metoda konanih elemenata.

Domai zadatak br.1i 2

Strana 2 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Na osnovu postavke problema bira se sklop Vezba 03 koji se sastoji od jednog dela
nosac_03 i jednog dela zavrtanj_03 (slika 1).

Slika 1
Sa modela su, radi smanjenja broja konanih elemenata, uklonjeni sledei detalji:

Mali otvor na kraem delu nosaa, poto se nalazi van zone u kojoj se oekuje
pojava visokih napona.
Zaobljene ivice na konveksnim uglovima, poto ne utiu na porast napona u
odgovarajuim zonama.
Model bez pomenutih detalja prikazan je na slici 2.

Slika 2

Domai zadatak br.1i 2

Strana 3 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Redukovani model preveden je u format programa ANSYS upotrebom dodatka ovog

programskog paketa namenjenog uvozu modela deirektno iz CAD paketa.
Na osnovu zadatih podataka, kreirani su materijali "Celik - Nosac" (Slika 3) i "Celik Zavrtanj" (Slika 4) koji su pridrueni odgovarajuim komponentama sklopa.

Slika 3

Slika 4

Domai zadatak br.1i 2

Strana 4 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Tip kontakta izmeu delova u sklopu promenjen je sa Bonded na No Separation

(Slika 5), tako da se dozvoljava relativno pomeranje komponenti (malog intenziteta)
ali se i dalje omoguava vrenje linearne analize.

Slika 5
Da bi se zadovoljili uslovi zadatka formirani su sledei tipovi oslonaca i optereenja
(Slika 6):
A. Oslonac tipa "Frictionless Support" kojim se zamenjuje uticaj zida na nosa.
B. Oslonci tipa "Frictionless Support" kojima se zamenjuje uticaj zavrtnjeva na
nosa.

Domai zadatak br.1i 2

Strana 5 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

C. Optereenje tipa "Force", koje deluje na donju povrinu zavrtnja i ije su

komponente jednake polovini zadatih, usled iskorienja simetrije polovini
zadatih, usled iskorienja simetrije.
Slika 6
Na modelu je kreirana inicijalna mrea konanih elemenata, ija je gustina odreena
podrazumevanim podeavanjima programa "ANSYS Workbench" (Slika 7).

Slika 7

Domai zadatak br. 2: strukturna analiza

Izborom tipa analize Static structural iz prozora Map of analysis types na
samom poetku izrade MKE modela, definisano je da se kao rezultati analize trae
polja sledeih veliina:

Ekvivalentni napon po Vom Mises-u na celom sklopu

Apsolutna vrednost pomeranja na celom sklopu

Domai zadatak br.1i 2

Strana 6 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Maksimalni smiui napon na celom sklopu

Stepen sigurnosti na osnovu odnosa granice teenja i ekvivalentnog napona

Stepen sigurnosti na osnovu odnosa granice teenja i maksimalnog smiueg

napona

Kako se materijali komponenti razlikuju, kao i radi bolje vizuelizacije u granu

Solution dodati su zahtevi za prikaz ekvivalentog napona i stepena sigurnosti po
svakoj komponenti sklopa zasebno (Slika 8).

Domai zadatak br.1i 2

Strana 7 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Slika 8

Izvrena je analiza modela sa incijalnom mreom konanih elemenata. Rezultati koji

se odnose na ceo sklop prikazani su na slikama 9 11.

Domai zadatak br.1i 2

Strana 8 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Slika 9

Slika 10

Domai zadatak br.1i 2

Strana 9 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Slika 11
Na osnovu slika 9-11 moe se zakljuiti da je mrea konanih elemenata rea od
potrebne, poto su granice izmeu kontura napona grube a skokovi napona nagli.
Osim toga primeuje se da je ekvivalentni napon dobijen na osnovu ovakve mree
veoma blizak naponu teenja, posebno na nosau. Da bi se situacija preciznije
sagledala, bie prikazani naponi po svakoj komponenti sklopa zasebno.

Slika 12

Domai zadatak br.1i 2

Strana 10 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Slika 13

Slika 14

Domai zadatak br.1i 2

Strana 11 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Slika 15
Sa slika 13-15 zapaa se da je nosa mnogo optereeniji od zavrtnja. Naponi na
nosau su veeg intenziteta i blii su granici teenja, koja je inae nia od granice
teenja zavrtnja.
Kritino mesto na strukturi je konkavna zaobljena ivica na nosau (slika 16).

Slika 16

Domai zadatak br.1i 2

Strana 12 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Radi utvrivanja mere tanosti rezultata definisana je konvergencija po

ekvivaletnom naponu na nosau (Slika 17). Radi utede raunarskih resursa
zahtevani kriterijum iznosi 5% razlike izmeu uzastopnih reenja.

Slika 17
Maksimalni broj dodatnih iteracija povean je na 2 (Slika 18).

Slika 18
Nakon to je ponovo izvrena analiza, pokazalo se da je razlika izmeu maksimalnih
vrednosti ekvivalentnog napona izmeu druge i tree iteracije manja od zahtevanih
5% (Slika 20). Osim toga, ova razlika je manja od razlike izmeu prve i druge
iteracije, pa se moe tvrditi da napon konvergira ka vrednosti koja e biti nekoliko
procenata vea od izraunate.

Domai zadatak br.1i 2

Strana 13 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Slika 19
Ekvivalentni napon na nosau i stepen sigurnosti, izraunati u treoj iteraciji,
prikazani su na slikama 20-22.

Slika 20

Domai zadatak br.1i 2

Strana 14 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Slika 21

Slika 22
Na osnovu prethodnih slika moe se zakljuiti da je ekvivalentni napon na nosau
manji od granice teenja. Stoga ne bi dolo do trajniih plastinih deformacija ako
dodje do poveanje optereenja kao i pri pojavi dinamikog optereenja umerenog
intenziteta.

Domai zadatak br.1i 2

Strana 15 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Domai zadatak br. 3: termika analiza i strukturna

analiza uz prisustvo temperaturnih dilatacija
Temperatura na povrini oznaenoj brojem 2 (na slici iz domaeg zadatka br. 1)
iznosi 70 C. Sve povrine osim povrine oznaene brojem 1 i povrina unutar
otvora za zavrtnje koje se sa njom dodiruju izloene su statinom vazduhu.
Poto je dejstvo temperature simetrino u odnosu na ravan koja je u prethodnom
zadatku koriena kao ravan simetrije, termika analiza moe se vriti na istom
redukovanom modelu. Analiza je zapoeta prebacivanjem CAD modela u program
ANSYS Workbench. U prozoru Map of analysis types oznaena su polja Steady-State
Thermal i Static Structural, ime je stablo modela ispunjeno odgovarajuim
granama (Slika 23). Tip kontakta izmeu komponenti promenjen je sa bonded na
no separation.

Slika 23
Na donjoj povrini zavrtnja postavljen je temperaturni granini uslov granini uslov,
gde temperatura iznosi 100 C (slika 24).

Domai zadatak br.1i 2

Strana 16 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Slika 24

Na svim povrinama, osim na povrini koja je u kontaktu sa zidom, povrinama

unutar otvora za zavrtanj i povrinama na ravni simetrije, zadata je konvekcija.
Koeficijent konvekcije zadat je uvozom koeficijenta iz biblioteke programa ANSYS,
koji odgovara statinom vazduhu i iznosi 5x10-6 W/mm2 C (slike 25 i 26).

Slika 25

Slika 26
Domai zadatak br.1i 2

Strana 17 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Pokrenuta je analiza da bi se dobilo temperaturno polje i toplotni fluks unutar

sklopa. Rezultati su prikazani na slikama 27 i 28.

Slika 27

Slika 28
Da bi se analiziralo naponsko stanje koje u sklopu nastaje usled temperaturnih
dilatacija, na sklopu su zadati granini uslovim identilni onima iz domaeg zadatka
br. 1, osim sile koja deluje na donju povrinu zavrtnja (slika 29). Zatim je ponovo
pokrenuta analiza.

Domai zadatak br.1i 2

Strana 18 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Slika 29
Pomeranja i naponi koji nastaju usled temperaturnih dilatacija prikazani su na
slikama 30 i 31.

Slika 30

Domai zadatak br.1i 2

Strana 19 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Slika 31
Konano, zadata je i sila koja deluje na donju povrinu zavrtnja, identino kao u
domaem zadatku br. 1., nakon ega je ponovo izvrena analiza. Kombinovani uticaj
termikog i mehanikog optereenja prikazan je na slikama 32 i 33.

Slika 32

Domai zadatak br.1i 2

Strana 20 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Slika 33

Nakon pofinjenja mree u okolini zone najvieg napona, uoava se prelazak granice
teenja materijala draa, u zoni otvora za zavrtanj, naroito izraen na ivicama
otvora (slika 34).

Slika 34

Domai zadatak br.1i 2

Strana 21 / 22

Mainski fakultet u Niu

Katedra za proizvodno mainstvo

Predmet: Primena metoda konanih elemenata

Na slici 35 prikazani su stepeni sigurnosti usled dejstva temperature:

Slika 35
Na slici 36 je sada prikazan stepen usled dejstva temperature i opterecenja u
konkretnom slucaju sila deluje na donju povrsinu vijka :

Izvodi se zakljuak, usled prethodno izvrenih analiza faktora sigurnosti. On ostaje

priblino isti kada deluje i temperatura pojedinano ali i kombinovano sa silom
optereenja. Vidi se na osnovu analize da je stepen sigurnosti nezadovoljavajii, to
znai da usled dejstva sile dolazi do trajnog deformisanja dela.

Domai zadatak br.1i 2

Strana 22 / 22