Ispitna pitanja

Predmet: Beine i mobilne komunikacije

1. Sta su komunikacione mreze?

Dananje komunikacione mree su sloeni sistemi koji obezbedjuju
prenos informacije u formi govornih signala, video signala, elektronske
pote i raunarskih fajlova.
Korisnici su ti koji postave zahtev za eljenom komunikacionom
uslugom (servisom) aktivirajui pri tome jednostavne procedure na
svom stacionarnom ili mobilnom telefonu, TV aparatu, ili aplikaciji koja
se izvrava na host raunaru kakav je recimo PC maina ili radna
stanica.
2. Opisati upotrebu komutatora u telefonskim komunikacijama
Komutaciju kola treba uvek ostvariti na poetku novog telefonskog
poziva.
U komutatoru se ugradjuju dva tipa elektronskih interfejsa:
prvi se naziva AD konvertor i vri pretvaranje analognog signala
u digitalni.Digitalni signal nazivamo povorka bitova (bit stream).
drugi interfejs se naziva DA konvertor, a pretvara digitalni signal,
koji se prenosi izmedju komutatora, u analogni signal.
Komutatori se uglavnom realizuju kao raunari
3. Navesti najstariji standard koji se vezuje za nastanak racunarskih
mreza opisati ga
Standard RS232-C se odnosi na prenos podataka za male brzine (do 38
kbps) i za kratka rastojanja (do 30 m)
Serijski prenos se obavlja karakter po karakter
Prenos vri po neupredenim icama - mogu uneti greke u prenosu
zbog presluavanja
Presluavanje postaje vee to je brzina prenosa vea, a rastojanje
due.
Istorijski gledano razvoj raunarskih mrea vezaemo za donoenje
RS232-C standarda 1969. godine
4. Objasniti razliku izmedju Interneta i Web-a
Internet predstavlja kolekciju medjusobno povezanih mrea baziranih
na korienju skupa TCP/IP protokola
Od najznaajnijeg uticaja na razvoj Interneta je bio World Wide Web ili
skraeno Web
U sutini Web predstavlja internacionalno distribuiranu kolekciju
multimedijalnih fajlova podranih od strane klijenata (korisnika) i
servera (oni koji pruaju informaciju- providers ili tzv. provajderi).
5. Navesti osnovne tipove tehnologija za prenosa podataka (opisati)
Razlikujemo dva tipa tehnologija prenosa, a to su
mree tipa emisija-svima (broadcast networks)

Kod mree tipa emisija-svima postoji jedinstveni

komunikacioni kanal koji je zajedniki za sve maine u
mrei.
Kratke poruke koje nazivamo paketi, predaju se od strane
bilo koje maine, a primaju ih sve ostale.
Adresnim poljem (sastavni deo paketa) specificira se kojoj
je maini poruka namenjena.
Nakon prijema paketa, svaka maina proverava adresno
polje. Ako je paket namenjen toj maini, ona vri njegovu
obradu, a za sluaj da nije, maina ga ignorie.
Mogua je i varijanta da se paket adresira na takav nain
da ga primaju svi (zajednika adresa za sve maine). Ovaj
nain rada se naziva emisija-svima (broadcasting).
U sluaju kada paket prima samo odredjeni podskup
maina takvu emisiju nazivamo selektivnu (multicasting).
mree tipa taka-ka-taki (point-to-point networks)
Mreu tipa taka-ka-taki ini vei broj veza koje
egzistiraju izmedju parova maina.
Da bi se preao put od izvorita do odredita paket kod
ovog tipa mree mora prvo da prodje (poseti) jednu ili vei
broj usputnih maina.
esto postoji vei broj puteva, razliitih duina, tako da su
efikasni algoritmi za trasiranje (rutiranje) paketa od
izuzetne vanosti kod ovih mrea.
Postoji jedno opte pravilo da se manje, geografski
lokalizovane, mree realizuju na principu emisija-svima
(broadcasting), a vee mree na bazi taka-ka-taki
(point-to-point) pristupa.
6. Navesti osnovne nivoe TCP/IP protokola
Drei se ISO-OSI modela kao uzora, komunikacioni zadatak kod
TCP/IP-a je mogue organizovati u sledea pet relativno nezavisna
nivoa:
Aplikacioni
Transportni
Mrezni
Podatkovni
Fizicki
7. Opisati opstu podelu prenosnih medijuma
Prenos podataka izmedju predajnika i prijemnika vri se preko
prenosnog medijuma. Prenosni medijum moe biti:
1. Trasiran(guided)
Kod trasiranog prenosa prostiranje talasa se usmerava
du fizikih puteva kakvi su upredeni kablovi, koaksijalni
kablovi, optika vlakna, itd
2. Netrasiran(unguided)

Kod netrasiranog prenosa prostiranje elektromagnetnih

talasa se vri kroz vazduh, vakum, tenost.
8. Sta je prenosni put definicija veze
Prenosni put izmedju dve take naziva se veza (link)
Deo veze koji je namenjen prenosu podataka zovemo kanal.
Termin direktna veza (direct link) se odnosi na prenosni put izmedju
dva uredjaja du koga se prostiranje signala izmedju predajnika i
prijemnika ostvaruje bez posrednika.
Kao posrednici na prenosnom putu ne smatraju se uredjaji tipa
pojaava ili repetitor ija je osnovna uloga da poveaju snagu
(amplitudu) signala du prenosnog puta, tj. da kompenziraju slabljenje,
signala kroz prenosni medijum
9. Navesti nacine prenosa signala i komunikacije izmedju prijemnika i
predajnika
Razlikujemo tri nacina prenosa:
simpleks (simplex)- signali se prenose (predaju) samo u jednom
smeru; jedna stanica je predajnik, a druga prijemnik.
polu-dupleks (half-duplex) - obe stanice mogu vriti
predaju/prijem po istom kanalu, ali ne istovremeno, (kada je
jedna predajnik druga je prijemnik i obratno).
potpuni dupleks (full-duplex) - obe stanice mogu istovremeno
vriti predaju koristei posebne kanale po jedan za svaki smer
prenosa.
10.
Opisati razliku izmedju kontinualnog i diskretnog signala
U funkciji vremena, signal moe biti kontinualni ili diskretni

Amplituda
(V)

Vreme
Slika 1 Kontinuirani(analogni signal)

Amplituda

Vreme
Slika 2 Digitalni(Diskretni) signal

11.
podataka

Opisati specificnosti serijskog i paralelnog prenosa

12.
O
p
i
s
a
ti razliku izmedju asinhronog i
sinhronog serijskog prenosa podtaka
U asinhronom prenosu , aljemo 1 start bit (0) na poetku i 1 ili vie
stop bitova (1S) na kraju svakog bajta . Moe postojati jaz izmeu
svakog bajta .
Asinhroni ovde znai " asinhroni na nivou bajtova , " ali na nivou bita je
jo uvek sinhronizovan ; trajanja su ista.
U sinhronom prenosu aljemo bitove jedan za drugim , bez start / stop
bita ili praznine .
13.
Navesti definiciju brzine prenosa podataka
Brzina prenosa podataka (data rate ili transmission rate) se definie
kao broj prenetih bitova u toku odredjenog vremenskog perioda
podeljen sa tim vremenom, a meri se u bitovima u sekundi (bps).
Brzina signaliziranja (signaling rate) se odnosi na brzinu prenosa
jednog signalnog elementa, a meri se u baud-ovima
14.
Sta je modulacija signala
Postupak modulacije podrazumeva promenu jedne od sledee tri
karakteristike noseeg signala: amplitudu, frekvenciju, i fazu.

Postoje sledee tri osnovne modulacione tehnike za transformaciju

digitalnih podataka u analogne
Proces konverzije analognih podataka u digitalne signale, tj.
podatke, naziva se digitalizacija.
15.
Navesti osnovne tehnike modulacije
Postupak modulacije podrazumeva promenu jedne od sledee tri
karakteristike noseeg signala: amplitudu, frekvenciju, i fazu.

Postoje sledee tri osnovne modulacione tehnike za transformaciju

digitalnih podataka u analogne :
ASK Amplitude Shift Keying

 FSK Frequency Shift Keying

PSK Phase Shift Keying
U sva tri sluajeva opseg rezultantnog signala je centriran oko nosee
uestanosti
16.

ta je CRC?
Ciklicna provera redudanse, kod za kontrolu tacnosti podataka.
17.
Navesti vrste prenosnih medijuma
Za prenos signala se koriste razliiti fiziki medijumi.

Svaki medijum se karakterie svojim specifinim propusnim opsegom,

kanjenjem, cenom, kao i jednostavnou instalacije i odravanja.

Medijum (put) preko koga se prostire elektromagnetni talas/elektrini

signal moe biti izveden kao trasiran ili netrasiran:

Tip prenosnog medijuma je veoma vaan jer on odredjuje koji je

maksimalan broj bitova koji se na tom prenosnom putu mogu prenositi
u sekundi, tj. bps.
Klasine dvo-ine linije (two-wire open line) predstavljaju
najjednostavniji oblik prenosnog medijuma.

Ovaj tip linija pogodan je za povezivanje uredjaja koji nisu udaljeni

vie od 50 m, a koriste brzinu prenosa manju od 19.2 kbps.

Signal, obino naponskog ili strujnog nivoa, relativan je u odnosu na

referentnu masu i prenosi se kao asimetrian (jedna ica je signalna, a
druga masa).
Povezivanje dva raunara se izvodi vie-ilnim kablovima (koji su radi
mehanike zatite oklopljeni plastikom ili su trakastog tipa (flat ribbon
cable))
18.
Navesti osobine i opisati razliku izmedju zicanih i optickih
prenosnih medijuma
Optiki kablovi razlikuju se od koaksijalnih i upredenih kablova po tome
to prenose informaciju u obliku fluktuirajueg snopa svetlosti kroz
stakleno vlakno, a ne elektrinog signala kroz ice.
Svetlosni talas ima znatno iri spektar od elektrinog pa, shodno tome,
mogue je ostvariti brzine prenosa od nekoliko stotina Mbps.
Optiki kabl je takodje pogodan za prenos i pri manjim bitskim
brzinama kod okruenja koja su podlona uticaju raznih smetnji kao to
su industrijska postrojenja koja koriste visoko-naponsku opremu, razne
energetske pretvarae i druge snane izvore indukovanih smetnji.
Dobra osobina optikog prenosa je i ta to postoji galvanska izolacija
izmedju predajnika i prijemnika.
Kod optikog kabla za prenog svakog signala koristi se po jedna
staklena nit
Sa ciljem da se zatiti od spoljneg uticaja svetla optiko vlakno se
presvlai spoljnim zatitnim omotaem.
Svetlosni signal generie optiki predajnik koji vri konverziju
elektrinih signala (energije) u svetlosnu.
Na prijemnom kraju optiki prijemnik obavlja inverznu funkciju.


19.

20.

Obino da bi se obavila konverzija predajnik koristi LED (light emitting

diode) ili lasersku diodu, a prijemnik fotodiodu ili foto-tranzistor.
Opisati geometriju celija u celularnim mobilnim mrezama
Celularni radio je tehnika razvijena sa ciljem da se povea kapacitet
mobilnog radio telefonskog servisa.
Sutina celularne mree se sastoji u korienju veeg broja predajnika
male-snage, reda 100 W ili manje.
S obzirom da je opseg pokrivanja ovih predajnika mali oblast
(teritorija) se moe podeliti na elije
Svaki deo teritorije pokriva od strane jedne antene, tj. predajnika.
Svakoj eliji se dodeljuje odgovarajui frekventni opseg.
Sa aspekta servisa jedna elija se opsluuje od strane jedne bazne
stanice.
Baznu stanicu ini po jedan predajnik, prijemnik i upravljaka jedinica.
Sa ciljem da se izbegnu interferencije i presluavanja svakoj eliji se
dodeljuje razliita frekvencija.
elije koje se nalaze na dovoljnoj udaljenosti jedna od druge mogu da
koriste isti frekventni opseg
Kada se mobilni korisnik kree prema granicama elije najbolje je da
sve susedne antene budu na ekvidistantnim rastojanjima.
Sa ovakvim pristupom olakava se tehnika komutacije korisnika na
susednu antenu, kao i izbor antene.
Heksagonalni oblik obezbedjuje ekvidistantne antene.
Nacini povecanja kapaciteta celularnih mreza
Vremenom, sve vei broj pretplatnika koristi sistem.
Pri ovakvom trendu porasta saobraaj moe jednog trenutka da
postane tako gust da se dodje u situaciju kada ne postoji dovoljan broj
frekvencija koje se mogu dodeliti elijama.
Da bi se uspeno izalo na kraj sa ovakvom situacijom na
raspolaganju su sledei pristupi (reenja):
Dodavanje novih kanala
bino kada se za dati region uvodi sistem ne iskoriavaju
se svi kanali.

Sa porastom i proirenjem sistema uvode se oni kanali

koji prvobitno nisu bili iskorieni
Pozajmljivanje frekvencija
Mogue je pozajmiti frekvencije od susednih elija sa
kojima moe doi do sudara (congested cells).

Pozajmljivanje je obino dinamiko

Deoba elije

Distribucija saobraaja i topografske osobine elije u

najveem broju sluajeva nisu uniformne, to nalae
potrebu za poveanjem kapaciteta.

Reenje je da se elije kod kojih postoji jako izrazit

saobraaj podele

Obino obim elije je od 6.5 do 13 km, dok su male elije

obima 1.5 km.

Korienje manjih elija nalae smanjenje snage

zraenja.
Kako se mobilni korisnici premetaju sa jednog mesta na
drugo, oni prelaze iz jedne elije u drugu, a to zahteva
prenos poziva (signala) sa jedne bazne stanice na drugu.

Ovaj proces se naziva handof, a ei je kako su elije

manje.
Sektorisane elije
Mikroelije
21.
Navesti gradivne blokove celularnog sistema
Otprilike na sredini svake elije locirana je bazna stanica (BS).
Strukturu BS-a ine antena, kontroler, i vei broj primopredajnika koji
komuniciraju preko kanala dodeljenih toj eliji. Kontroler se koristi za
upravljanje procesom poziva izmedju mobilne jedinice i ostatka mree.
U datom trenutku, vei broj mobilnih korisnika moe biti aktivan i da se
kree u okviru elije komunicirajui, pri tome, sa BS-om.
Svaka BS povezana je sa mobilnim telekomunikacionim komutatorskim
centrom (MTSO - Mobile Telecommunications Switching Office). Jedan
MTSO opsluuje vei broj BS-ova. Obino veza izmedju BS-ova i MTSOa je iana, ali je mogua i beina. MTSO ima zadatak da ostvari
povezivanje izmedju mobilnih jedinica. MTSO je, takodje, povezan na
javnu telefonsku, ili telekomunikacionu mreu i ostvaruje vezu izmedju
pretplatnika fiksne i mobilne telefonije. Svakom pozivu MTSO dodeljuje
govorni kanal, obavlja handof, i nadgleda pozive radi potrebe
tarifiranja
22.
Navesti tipicne korake pri komunikaciji u celularnim mrezama (
opisati )
Tipini koraci izmedju dva mobilna korisnika kontrolisani od strane
MTSO-a su:
inicijalizacija mobilne jedinice
Kada se mobilna jedinica ukljui ona analizira i bira najjai
upravljaki kanal za potrebe uspostavljanja veze (setup
channel)
elije na razliitim frekventnim opsezima repetitivno
emituju svima (broadcast) informaciju o razliitim
kanalima preko kojih se moe uspostaviti veza.
Prijemnik bira najjai "setup" kanal i nadgleda taj kanal.

Efekat ove procedure je taj da mobilna jedinica

automatski bira BS antenu one elije preko koje e ona
raditi.
Nakon ovoga sledi handshake procedura izmedju mobilne
jedinice i MTSO-a, koja se ostvaruje preko BS u eliji.
Handshake procedurom se identifikuje korisnik i registruje
njegova lokacija.

23.

Ako mobilna jedinica predje u novu eliju ona selektuje

novu BS.
poziv iniciran od strane mobilne jedinice
Mobilna jedinica inicira poziv slanjem broja jedinice koju
poziva preko unapred selektovanog setup kanala
Prijemnik u mobilnoj jedinici prvo proverava da li je setup
kanal u idle stanju ispitivanjem informacije u forward
kanalu (kanal od BS ka mobilnoj jedinici).

Kada detektuje idle stanje mobilna jedinica moe da

predaje preko odgovarajueg reverse kanala (kanal od
mobilne jedinice ka BS).
BS nakon ovoga alje zahtev ka MTSO-u.
Pagging
MTSO nakon prethodnih aktivnosti pokuava da ostvari
vezu ka pozvanoj jedinici
MTSO predaje paging poruku ka odredjenim BS-ovima u
zavisnosti od pozvanog mobilnog broja
Svaka BS predaje paging signal po sopstvenom setup
kanalu.
prihvaen poziv
Pozvana mobilna jedinica prepoznaje svoj broj
nadgledanjem setup kanala i odaziva se toj BS-i, koja
zatim predaje odziv ka MTSO-u.
MTSO zatim uspostavlja vezu izmedju pozvane i pozivne
BS.
Istovremeno, MTSO bira raspoloivi kanal za prenos
govora u okviru svake BS elije i obavetava svaku BS
koja nakon toga obavetava mobilnu jedinicu
Obe mobilne jedinice se zatim podeavaju na
odgovarajue dodeljene kanale.

ongoing call
Dok postoji veza mobilne jedinice razmenjuju govorne
signale ili podatke preko odgovarajuih BS-ova i MTSO-a

Handof
Kada mobilna jedinica u toku odravanja veze predje iz
jedne elije u drugu kanalni saobraaj mora da se promeni
tako da se sada realizuje preko druge BS koja pripada
novoj eliji

Sistem izvodi ove promene bez prekidanja poziva ili

promene korisnika
Sta je GSM
GSM (Global System for Mobile Communication) je evropski standard
za digitalne celularne sisteme koji se koristi za nekoliko razliitih
frekventnih opsega i to:

 900 MHz
1800 MHz
1900 MHz
Osnovne prednosti ove tehnologije su te to nudi:
internacionalni roaming
visok kvalitet u prenosu govornog signala
poveana sigurnost u prenosu informacije
sposobnost da se implementira veliki broj razliitih servisa
24.
Navesti osnovne segmente GSM standarda
GSM je organizovan u sledea tri glavna segmenta:
MS (mobile station) - mobilna stanica ili mobilna jedinica
BSS (base station subsystem) - podsistem bazne stanice
NSS (network and switching subsystem) - mreni i
komutatorski podsistem
25.
Navesti gradivne blokove mobilnih GSM stanica
ine je sledea dva gradivna bloka:
ME (Mobile Equipment)

ME predstavlja hardver koga korisnik kupuje od

proizvodjaa ili dilera.

Hardver ME-a ine komponente koje su neophodne za:

ME sadri:
a. zvunik
b. mikrofon
c. tastaturu
d. radio modem
SIM (Subscriber Identity Module)
SIM, pametna kartica koju kupuje pretplatnik, a koristi se
radi identifikacije specifikacija korisnika koje se odnose na
njegovu adresu i tip servisa koji se opsluuje (tj. tip
servisa koje on moe da koristi)

Pozivi kod GSM-a usmereni su ka SIM-u, a ne ka

terminalu.

Kratke poruke se takodje mogu memorisati u SIM kartici.

SIM kartica sadri line podatke o svakom korisniku koje

mu obezbedjuju da ostvari vei broj korisnih aplikacija.
26.
Navesti razliku izmedju satelitskih i zemaljsko baziranih
komunikacija
Glavni elemenat satelitskog komunikacionog sistema predstavlja
antena-ugradjena na satelitu.

Satelit je lociran na fiksnoj orbiti iznad Zemlje.

Kod satelitskog komunikacionog sistema dve ili vei broj stanica koje
na povrini Zemlje mogu biti, ta vie, i blizu jedna drugoj mogu da
komuniciraju preko jednog ili veeg broja satelita.

Sateliti kod ovakvog tipa komuniciranja ponaaju se kao relejne

stanice.

27.

28.

29.

Antenski sistemi koji se nalaze na Zemlji ili blizu Zemlje nazivaju se

zemaljske stanice (Earth Stations).
Prenos signala od zemaljske stanice ka satelitu se naziva uplink, dok
prenos od satelita ka zemaljskoj stanici je poznat kao downlink.
Elektronika u satelitu koja prihvata uplink signal, a konvertuje ga u
downlink, naziva se transponder.
Razlike su sledee:
oblast pokrivanja satelitskog sistema daleko premauje
zemaljski sistem. Tako na primer, za sluaj geostacionarnog
satelita, sa jednom antenom vidi se skoro etvrtina Zemljine
kugle.
cena prenosa kod satelitskih komunikacija je skoro nezavisna
od rastojanja (odnosi se na oblast pokrivanja satelita).
kod satelitske komunikacije prenosni kanali su veoma irokog
propusnog opsega, a prenos podataka se ostvaruje pri velikim
brzinama.
satelitske veze su esto puta podlone kratkotrajnim
smetnjama i degradacijama, ali i pored toga kvalitet prenosa je
dosta visok.
kod geostacionarnih satelita postoji propagaciono kanjenje
Zemlja-Satelit-Zemlja od 1/4s.
Navedite tipove satelitskih orbita ( opisati )
Satelitske orbite je mogue klasifikovati na vei broj naina:
orbita je kruna pri emu je centar Zemlje centar kruga, ili eliptina pri
emu je centar Zemlje jedan od dva fokusa elipse.
orbita je ekvatorijalna ako se satelit nalazi direktno iznad ekvatora,
polarna ako prolazi iznad oba pola, dok se ostale orbite nazivaju
inclined.
shodno visini u odnosu na Zemlju sateliti se mogu nalaziti u:
geostacionarnoj orbiti (GEO- Geo Earth Orbit),
srednjoj zemaljskoj orbiti (MEO - Medium Earth Orbit),
niskoj zemaljskoj orbiti (LEO - Low Earth Orbit)
Opisati vezu satelitske orbite i doppler efekta
S obzirom da je pozicija satelita, relativno u odnosu na Zemlju,
stacionarna ne postoje problemi sa Doppler-ovim efektom.
Praenje satelita sa zemaljske stanice je pojednostavljeno.
Na visini od 36 853 km satelit moe da komunicira sa etvrtinom
zemaljske kugle
Sa tri razdvojena satelita mogue je komunicirati sa celom Zemljom,
iskljuujui severni i juni pol.
Navedite karakteristike LEO satelita
Osnovne karakteristike LEO satelita su:
kruna ili slabo naglaena eliptina orbita na visini od 2 000 km.
period orbite je od 1.5 do 2 asa.
dijametar pokrivanja je 8 000 km.

30.

31.

32.

propagaciono kanjenje (Zemlja-satelit-Zemlja - round-trippropagation signal) je manje od 20 ms.

maksimalno vreme za koje je satelit vidljiv sa fiksne take na
Zemlji je do 20 minuta.
s obzirom da se satelit kree u odnosu na fiksnu taku na
Zemlji jako je izraen efekat Doppler-a.
Praktino korienje sistema LEO satelita iziskuje korienje
veeg broja orbitalnih ravni, svaka sa veim brojem satelita u
orbiti.
Komunikacija izmedju dve zemaljske stanice obino
podrazumeva handing-of signala sa jednog satelita na drugi
Veliki broj komercijalnih predloga je uinjen za korienje cluster-a
LEO satelita kako bi se obezbedili komunikacioni servisi.
Predloge moemo svrstati u dve kategorije:
Mali LEO - namenjeni za rad na frekvencijama ispod 1 GHz,
koriste propusni opseg ne vei od 5 MHz, a podravaju brzine
prenosa podataka do 10 kbps. Koriste se za praenje i slanje
poruka sa malim bitskim brzinama prenosa.
Veliki LEO - rade na frekvencijama iznad 1 GHz, a podravaju
brzine prenosa podataka do nekoliko Mbps. Podravaju sve
servise tipa LEO kao i prenos govora.
Navesti osnovne karakteriastike MEO satelita
Osnovne karakteristike MEO satelita su:
kruna orbita na visini od 5000-12000 km
perioda orbite je 6 asova
dijametar pokrivanja je od 10000-15000 km
round-trip propagaciono kanjenje je manje od 50 ms
maksimalno vreme za koje je satelit vidljiv sa fiksne take na
Zemlji (iznad radio horizonta) iznosi nekoliko asova
MEO sateliti imaju manji broj handof-a u odnosu na LEO
satelite
Navesti gradivne elemente bezicnih mreza
beini host-ovi host-ovi su krajnji uredjaji koji izvravaju aplikaciju
beini putevi host se povezuje sa baznom stanicom ili drugim
beinim host-om preko beine komunikacione veze
bazna stanica (BS) - kljuni je gradivni blok beine mrene
infrastrukture. Nasuprot beinim host-ovima i beinim putevima
(vezama), BS nema svoj jasno izdiferenciran ekvivalenat (tzv. pandan
uredjaj) kod oienih veza. Take pristupa (Access Points) kod 802.11
beinog LAN-a su tipini primeri BS-ova. AP-ovi ne kontroliu samo
pristup medijumu nego deluju i kao mostovi ka drugim beinim i
oienim mreama.
Navesti tipove bezicnih mreza i opisati svaki od tipova
WN mogu biti:
infrastrukturno bazirane

 Za host-ove koji su pridrueni baznoj stanici esto kaemo da

rade u infrastrukturnom reimu rada (infrastructure mode)
Svi tradicionalni mreni servisi (dodela adresa i rutiranje) se
obezbedjuju od strane mree na koju je taj host povezan preko
BS-a

ad-hoc
Kod ad-hoc mrea, beini host-ovi ne koriste infrastrukturu da
bi se povezali.
Svaki vor moe direktno da komunicira sa drugim vorovima,
tako da nije potrebno da postoje AP-ovi koji e, ako je potrebno,
kontrolisati pristup medijumu.
33.
Sta je HandOff ?
Kada jedan mobilni host predje iz oblasti pokrivanja jedne BS u oblast
koju pokriva druga BS, tada on promeni svoju taku pridruivanja
(pristupa) u odnosu na veu mreu.
Ovaj proces se naziva handof.
Ovakva mobilnost radja vei broj problema.
Kao prvo, ako je host pokretan, postavlja se pitanje na koji nain
se odredjuje njegova tekua pozicija u mrei tako da se podaci
mogu proslediti mobilnom host-u?
Kao drugo, na koji nain se vri adresiranje, ako host moe da
se nadje u jednu od mnogo moguih lokacija?
Ako se host premeta u toku TCP konekcije (ili telefonskog
poziva kod GSM-a) tada se ponovo pitamo na koji nain se
obavlja rutiranje podataka, a da pri tome ne dodje do prekida
veze?
Ova i mnoga druga pitanja ine da beino i mobilno
umreavanje predstavlja jedno izuzetna i izazovna oblast rada.
34.
Navesti i opisati kljucne razlike izmedju bezicnih i zicanih
mreza
Kljune razlike izmeu ianih i beinih veza su:
Slabljenje
Jaina elektromagnetnog polja slabi nakon prolaska talasa
kroz neku sredinu, kao na primer zid.
ta vie i u slobodnom prostoru dolazi do disperzije radio
talasa, a to dovodi do slabljenja signala. Ovaj efakat se
naziva path-loss.
Takodje do slabljenja signala na prijemnoj starni dolazi i
kada se rastojanje izmedju predajnika i prijemnika
poveava.
Interferencija
Ako dva izvora radio signala emituju u istom frekventnom
opsegu tada dolazi do medjusobne interferencije.
Tako na primer beini telefon i beini LAN 802.11 rade u
istom frekventnom opsegu od 2.4 GHz. Zbog toga za

oekivati je da ako oba sistema rade istovremeno tada i

oba nee raditi dobro, prvenstveno zbog medjusobne
interferencije.
Pored toga usled smetnji od drugih izvora, kakve su
recimo smetnje od motora ili mikrotalasnih pei, moe
doi do indukcije elektromegnetnog uma, a to e takodje
rezultirati do pojave interferencije.

propagacija du vie razliitih puteva

35.
Navesti standarde koji se upotrebljavaju za realizaciju bezicnih
racunarskih mreza
U toku devedesetih godina prolog veka razvijen je veliki broj novih
tehnologija i doneen vei broj standarda koji se odnosi na beine
LAN-ove.
Najire prihvaen standard bio je IEEE 802.11 beini LAN, alternativno
pozant i kao Wi-Fi.
Postoji nekoliko 802.11 standarda za beinu LAN tehnologiju,
ukljuujui 802.11b, 802.11a, 802.11g i dr.
Tekue na tritu preovladjuju LAN-ovi bazirani na standardu 802.11b,
ali u skoroj budunosti oekuje se zanaajan razvoj i na polju standarda
802.11a kao i 802.11g.
Sva tri standarda koriste isti protokol za pristup medijumu, CSMA-CA.
36.
ta je roaming kod distributivnih beinih sistema
AP-ovi podravaju roaming (promena take pristupa)
Distribucioni sistem je zaduen za manipulacije pri prenosu podataka
izmedju razliitih AP-ova.
AP-ovi pruaju podrku:
odravanju sinhronizacije izmedju BSS-ova;
power-management-u; i
kontroli pristupa medijumu radi podrke rada vremensko-ogranienim
(kritinim) servisima.
37.
Principi funkcionisanja - beini LAN (opisati)
S obzirom da 802.11 beini LAN ne koristi tehniku za detekciju kolizije,
nakon to stanica pone sa predajom okvira, ona predaje ceo okvir.
Od trenutka kada stanica pone sa predajom predaja se ne prekida
sve do svog kraja.
Kao to se i moe oekivati, predaja celih okvira, posebno ako su okviri
dugaki, za sluaj da je kolizija preovladjujua, moe u znaajnoj meri
da degradira performanse MAP-a.
Sa ciljem da se smanji verovatnoa pojave kolizije, 802.11 koristi
nekoliko tehnika za izbegavanje kolizija.
Kada jedna stanica u beinom LAN-u poalje okvir, tada moe da se
desi da okvir ne pristigne do odredine stanice iz brojnih razloga.
Da bi se izalo na kraj sa ovakvim nedostatkom 802.11 koristi LLA
(Link Layer Acknowledgement).

38.

39.

40.

41.

Kada odredina stanica primi okvir koji je proao CRC proveru, ona
eka kratak vremenski period nazvan SIFS (Short Inter-Frame Spacing)
pa tek nakog isteka tog perioda alje nazad okvir potvrde
(acknowledgment frame).
Ako predajna stanica ne primi potvrdu o okviru nakon odredjenog
vremenskog perioda, ona pretpostavlja da je dolo do greke u predaju
okvira, i ponovo koristi CSMA/CA protokol da bi pristupila kanalu.
Ako se potvrda o prijemu ne primi nakon odredjenog broja
retransmisija, predajna stanica se otkazuje od predaje i ponitava okvir
(izbacuje ga).
ta je Bluetooth?
Bluetooth je standard za beini prenos podataka i govora, kratkog
dometa, namenjen za malu potronju i jeftine beine komunikacije
koje se baziraju na radio tehnologiji.
Bluetooth specifikacija je sada postala IEEE standard pod nazivom
802.15 WPAN (Wireless Personal Area Network).
Veliki broj kompanija kakve su Ericsson, Intel, Nokia, Toshiba, Microsoft,
Motorola, i druge, lanovi su Bluetooth Special Interest Group (SIG)
koja prvenstveno ima za cilj da radi na razvoju i evoluciji ovog
standarda, kao i njegovom masovnom uvodjenju na trite.
ta je definisano Bluetooth specifikacijom
Bluetooth specifikacijom se definie kako se Bluetooh uredjaji, sa
namerom da komuniciraju, medjusobno grupiu.
Recimo, pri tome, da jedna BT-WPAN (Bluetooth Wireless Personal Area
Network) se sastoji od piconet-a.
Svaki piconet predstavlja grupa (cluster) od osam Bluetooth uredjaja.
Jedan od uredjaja je master (gospodar) a ostali su slave-ovi (sluge).
Dva piconet-a se mogu medjusobno povezati preko zajednikog
Bluetooth uredjaja (gateway ili bridge) formirajui scatternet.
Medjusobno povezani piconet-i u, okviru scatternet-a, formiraju
backbone (kimu) za MANET (Mobile Area Network).
MANET omoguava da dva uredjaja koji su medjusobno van dometa
pokrivanja mogu da razmenjuju podatke preko nekoliko skokova (hops)
u scatternet-u.
Navesti trenutnu implementaciju Bluetooth tehnologije
Tekue implementacije Bluetooth-a se prvenstveno odnose na
jednostavne veze tipa taka-ka-taki (point-to-point) izmedju dva
uredjaja, koji se medjusobno nalaze u dometu.
Bluetooth specifikacijom ne definiu se samo povezivanja tipa takaka-taki, nego i konekcije pomou kojih se ostvaruju sloene mrene
topologije.
Cilj je da se formiraju Bluetooth scatternet-ovi koji e omoguiti
efektivne i efikasne komunikacije preko veeg broja preskoka sa
prihvatljivim vremenskim odzivom i malom (mikro) potronjom.
Koliki je domet signala Bluetooth

42.

43.

44.

45.

Bluetooth primopredajnik koristi svih 79 kanala, i kod standardne

predaje pseudosluajno skae po svim kanalima brzinom od 1600
skokova u sekundi.
Domet predajnika je oko 10 m, mada ako se koriste osetljiviji ulazni
pojaavai moe da se povea i do 100 m.
S obzirom da primopredajnik zauzima malu povrinu na tampanoj
ploi on se lako ugradjuje u fizike uredjaje, inei ga da bude pravi
radio link koji moe biti svuda prisutan.
ta je Piconet
Bluetooth specifikacija definie piconet kao ad-hoc, spontano
grupisanje (clustering) Bluetooth uredjaja.
Kod cluster-a jedan uredjaj ima ulogu master-a dok su ostali uredjaji
tipa slave.
I pored toga to ne postoji ogranienje o ukupnom broju slave-ova u
piconet-u, ipak maksimalno aktivan broj slave-ova po piconet-u, u
datom trenutku, moe biti sedam.
Ako postoji vie od sedam slave-ova ostatak slave-ova mora biti u
stanju parkiran (parked).
Maksimalan broj parkiranih slave-ova po piconet-u moe biti 255, tj.
oni koji se mogu direktno odrediti preko parked slave address kako je
to definisano od SIG-a (Special Internet Group). Ipak, dozvoljeno je
indirektno adresiranje parkiranih slave-ova preko njihove specifine
Bluetooth device address-e, pri emu se obezbedjuje pristup bilo
kolikom broju parkiranih slave-ova.
Da bi se reaktivirao parkirani slave, master mora prvo da postavi
tekue aktivni slave u parkirano stanje.
Kako se formira Scatternet?
Uredjaj tipa bridge moe biti slave u svim piconet-ovima na koje je
povezan, ili moe biti master u jednom a slave u drugom.
Povezivanjem dva ili veeg broja piconet-ova preko uredjaja tipa
bridge formira se Bluetooth scatternet.
ta su Senzorske mree?
Senzorska mrea (Sensor Network- SNet) je distribuirani sistem (DSis)
koga ini polje senzora razliitog tipa medjusobno povezanih
komunikacionom mreom.
Podaci sa izlaza senzora su deljivi, a dovode se na ulaz DSis-a radi
njihove procene (estimacije).
Zadatak DSis-a je da na osnovu dostupnih podataka sa senzora izdvoji
najverovatniju informaciju o fenomenu koji se nadgleda.
Osnovne operativno-ekonomske karakteristike SNet-a su:
visoka pouzdanost u radu
relativno visoka tanost
fleksibilnost
niska cena
lako rasporedjivanje senzora u prostoru
Navesti karakteristike senzorskih mrea

46.

47.

Opisati naine reaizacije senzorskih mrea

SNet-ovi se realizuju kao data-centric, a ne kao address-centric sistemi.
Upiti (queries) se upuuju regionu koga ini topoloki uredjena grupa
(cluster) senzora, a ne specifinoj adresi senzora.
U okviru jednog cluster-a postoji jedan agregator vor, koji sakuplja
podatke od SNod-ova pridrueni tom cluster-u, analizira ih, agregatira, i
nakon prozivke predaje.
Zbirna analiza lokalnih podataka se obavlja od strane agregator vora
u okviru cluster-a.
Agregacijom podataka poveava se nivo tanosti, a istovremeno
inkorporira redundantnost-podataka ime se kompenziraju kvarovi u
vorovima.
Navesti gradivne blokove Senzorskih mreza
SNet se formira od individualnih multifunkcionalnih senzorskih vorova
(Sensor Nod- SNod).
U najveem broju sluajeva SNod-ovi se beinim putem povezuju u
komunikacionu mreu formirajui na taj nain beinu senzorsku mreu
(Wireless Sensor Network- WSN).
WSN se sastoji od baterijsko napajanih modula koji su u sutini SNodovi.
Gradivni blokovi ovih modula su:
senzor: generator podataka
radio primo-predajnik: predaje svoje ili prosledjuje kroz mreu podatke
koje je primio od svojih suseda (rutira podatke)
jedan ili vie procesora: kontroliu rad senzora i primo-predjnika,
procesiraju podatke, i implementiraju mrene i protokole za rutiranje.