Nepouzdani pripoveda

Roman "Dervi i smrt" je pisan u prvom licu, glavni junak je takoe i narator, i to
nepouzdan. On nema poziciju sveznajueg pripovedaa, njegovo znanje je
ogranieno takom gledita. Pored tog objektivnog ogranienja, sam junak (kao
pisac ispovesti) manipulie graom koju ima, esto neto preuti (npr.
pripovedanje o jutru kad je muselim odbio da ga primi poinje govorei o etnji na
koju je poao posle toga i svojim uspomenama; tek nekoliko stranica kasnije
saznajemo ta se zaista desilo). Interesantna je epizoda u tvravi, Nurudina
premetaju iz jedne elije u drugu, u kojoj zatie Ishaka, fantomsku linost
zasnovanu na idealizaciji jednog begunca, i vodi razgovore s njim. Mi nikako ne
moemo da utvrdimo da li je zaista bilo jo nekoga u eliji ili je Nurudin
halucinirao jer vidimo ono to vidi i on, nema sveznajue instance koja bi nam
protumaila stvari.
Postupak pronaenog rukopisa slui da se stvori utisak autentine ispovesti
glavnog junaka i da onoga ko pria predstavi kao nekoga ko je ivotno vezan za
priu, egzistencijalno zainteresovan da priu ispria. U romanu "Dervi i smrt",
Hasan nalazi Nurudinov rukopis i ostavlja komentar da nije znao da je bio toliko
nesrean. Junak postaje italac, a zatim i pripoveda.
Samo pisanje je jedna vana tema romana. Za Ahmeda Nurudina stvari postoje tek
kad se kau ili napiu, on moda pisanjem pokuava da produi svoj vek, jer smrt
dolazi - mora ostati pisani zapis o njemu. Interesantno je da je njegov brat bio
pisar, da je ubijen upravo zbog jednog teksta, kao i da je osoba koja ga je odala
takoe pisar.

Pregled radnje romana

U prvom poglavlju najpre se govori o samom pisanju. Upoznajemo ejha Ahmeda
Nurudina i postajemo svedoci njegove potresne ispovesti, koju pie iz nekog vieg
razloga, pisanje je za njega svoenje rauna pred samim sobom i pred drugima, ali
i jedan egzistencijalni izlaz; suoen je sa smru, a pisanje mu produava trajanje.
Uvodi se tema pobune, koja je, za sada, samo "opasna rije".
U drugom poglavlju, mislei da ide u posetu samrtniku, Nurudin revidira svoje
stavove o smrti. Uznemiren jer mu je brat zatvoren u tvravi, osea nedovoljnost
prie o venom ivotu, kao i strah. Umesto starca, zatie njegovu erku, kadijinu

enu, sa kojom razgovara o njenom bratu, Hasanu. Sa stanovita radnje proputa

priliku da neto uini za sopstvenog brata.
Tree poglavlje doarava atmosferu urevske noi, koja se moe uporediti sa
Valpurginom noi u "Faustu", slavljenje mladosti i plodnosti, paganski rituali... Sve
to unosi dodatni nemir u dervievu duu i priprema atmosferu za zbivanja koja
slede.
U etvrtom poglavlju se pojavljuje begunac, bezimeni buntovnik koji je nekim
udom pobegao sejmenima i sakrio se u dvorite tekije. ejh Ahmed se dugo
dvoumi ta da uini, isprva ga ne odaje i skriva ga, da bi ujutru sve ispriao Mula
Jusufu koji poziva straare, prekasno jer je prestupnik ve pobegao. Misao o tom
oveku prati Ahmeda Nurudina tokom celog romana, daje mu izmiljeno ime
Ishak, idealizuje ga, zamilja razgovore s njim. Ve na kraju ovog poglavlja, on se
pojavljuje kao prikaza.
U petom poglavlju, Nurudin se suoava sa ocem, koji je doao da sazna neto o
drugom sinu, zatim sa muselimom razgovor sa katastrofalnim ishodom i sa
Hasanom, od koga saznaje zato mu je brat uhapen: kao kadijin pisar, Harun je
naao unapred napisano sasluanje jednog oveka koji je ubrzo zatim ubijen; znao
je previe. Hasan predlae organizovano oslobaanje iz tamnice, ali dervi ne
pristaje na to, jo uvek veruje u pravdu, ak i sopstveni integritet vrsto vezuje za
tu ideju vie pravde.
U estom poglavlju se nastavlja suoavanje ljudskog i dervikog naina
razmiljanja, Nurudin i dalje ne odobrava Hasanove argumente, iako tog jutra
muselim nije hteo da ga primi. Na kraju poglavlja razgovara i sa kadijom, koji ga
poraava.
Sedmo poglavlje no je, Nurudin sree pasvandiju i ne shvata da bi od njega
mogao neto da sazna. Zatim mu nepoznat ovek preti, kae mu da pripazi ta radi.
Odlazi muftiji i sree Kara-Zaima, druga iz rata. Nakon potpunog debakla u
razgovoru s muftijom, ejh Ahmed nudi Kara-Zaimu novac da spasu Haruna. Ovaj
ne pristaje i ubrzo, u svojoj gluposti, ispria muftiji za ovu ponudu.
U osmom poglavlju, Ahmed saznaje od hafiz-Muhameda da je Harun ubijen tri
dana ranije. Dri potresan govor posle obreda u damiji.
Deveto poglavlje sve se okrenulo protiv Ahmeda Nurudina. Napadaju ga etiri
konjanika u sumrak (apokaliptina slika). U sred noi ga hapse i odvode u tvravu.

Nije odreeno koliko vremena provodi tamo, izgleda da je u pitanju desetak dana,
a onda ga putaju. Zavrava se prvi deo romana.
Deseto poglavlje drugi deo romana poinje seanjem. Za vreme rata jedna ena
se prostituisala sa vojnicima da bi prehranila svog sina. Kada su neprijateljski
vojnici zauzeli to pare zamlje gde je bila njena kua, ivela je i sa njima, zato su
je na kraju ovi prvi ubili. Ahmed je bio prijatelj njenom sinu, doveo ga je posle u
tekiju to je Mula Jusuf. Na kraju poglavlja saznajemo da je Jusuf bio i Kadijin
pijun i da je upravo on odao Haruna.
U jedanaestom poglavlju se nita ne dogaa. Ahmed shvata da osea mrnju.
U dvanaestom poglavlju sahranjuje brata u tekijskom dvoritu. Ljudi ga potuju
zbog toga.
Trinaesto poglavlje je uglavnom posveeno Hasanu. Dok je na putu, Ahmed stvara
sliku o njegovom ivotu. Na kraju poglavlja "odapinje strelu" poinje osveta.
etrnaesto i petnaesto poglavlje uhapen je hadi Sinanudin, Nurudin alje pismo
njegovom sinu, uticajnom politiaru u Carigradu, koji e ga osloboditi i usput
kazniti odgovorne za hapenje (odgovorne i za Harunovo ubistvo). Tako i biva.
Kadija je ubijen, muselim pobegao, a kasnije je i on ubijen.
esnaesto poglavlje Ahmed Nurudin je postao kadija. Takoe je postao i
omraen. Od njega se zahteva da uhapsi Hasana (naeno je pismo Hasanovog
prijatelja, Dubrovanina u kome se govori o korupciji, Hasan pomae tom oveku
da pobegne iz zemlje). Poto on sad predstavlja zakon, odluuje da uini tako, ali
Mula Jusuf pomae Hasanu tako da izgleda da ga je Nurudin spasao.
Ahmed Nurudin se svima zamerio i umree. Uvee njegovog poslednjeg dana u
tekiju dolazi mladi koji mu je moda sin. Pred kraj se govori o vezi koja je
postojala izmeu Ahmeda i mladieve majke. Pred zoru se javlja strah od smrti.
Nurudinov tekst se zavrava istim citatom iz Kur-ana kojim je i poeo svaki
ovek je uvek na gubitku.

Analiza likova u romanu

Ahmed Nurudin - ejh tekije, svetlo vere - na poetku je naivni dervi koji veruje u

ljudsko potenje i pravedni poredak u svetu. U pitanju je izrazito kontemplativan

karakter, zatvoren i nesrean ovek koji je duboko potisnuo sve svoje line
probleme. Na iskustvo ejha Ahmeda Nurudina izbeglog sa pozornice ivota se ne
moe raunati, pa zato sa njim, kao to kae njegov prijatelj i antipod Hasan, treba
razgovarati kao sa detetom. To je polazna pozicija, dok se na kraju iskustvo biveg
dervia radikalno menja jer e i on iveti u svetu. Kada stekne vlast, morae da
iznutra upozna drutveni mehanizam sa kojim je u prvi mah doao u sukob. (Kada
mu zatvore brata, bez krivice, i dalje pokuava da odbrani svoja naela, pa se ne
odluuje na akciju. Nakon to brata i ubiju, njega ponize i takoe zatvore odluuje se na osvetu.) Na kraju romana, kao novi kadija, postaje deo tog poretka,
pa ponovo osea potrebu da ga brani. Potinjava mu se donosei odluke i
presuujui.
Detinju naivnost i pobono uverenje kako je via promisao odredila tokove
sudbine, tragini junak Mee Selimovia izgubio je u odluci da se po svaku cenu
osveti zbog bratovljeve smrti. Napustivi okrilje vere, dervi e pod pritiskom
porodine tragedije pomisliti da ne postoji pravda mimo ovekovog staranja za nju.
Ali ako pravda nije zagarantovana kao vii princip, a istina se svede na interes,
onda se obe gube. U igrama vlasti i vladanja, u kojima je privremeno imao nekog
uspeha, Ahmed Nurudin je izgubljen. Te igre se ne vode prema principima istine i
pravde, nego koristi i upotrebe nasilja. Da bi vladao, do ega mu je stalo kako bi se
izborio za pravdu, Nurudin mora da ini nepravdu. Vlast unitava ono to bi morao
da bude njen osnovni smisao. Zbog toga je Ahmed Nurudin izgubljen.
Hasan je Nurudinov najbolji prijatelj, vidimo ga samo kroz njegove oi (kao i sve
ostale likove). Ahmed Nurudin poetku ga smatra lakomislenim, povrnim
mladiem, ali kasnije uvia da je pogreio, da je u pitanju jedna kompleksna
linost jakog integriteta. Hasan je izazvao gnev svoje porodice jer je napustio ansu
da ima visok poloaj u drutvu. Njegovo shvatanje sree je drugaije od njihovog.
Hasan je nosilac ideje slobode, isto kao i begunac kome je Nurudin nadenuo ime
Ishak.
Harun, Nurudinov brat, bio je pisar u slubi kod kadije, stradao jer je video
poverljiv dokument o zloinu vlasti.

Hasanova sestra - gramziva lepotica koja eli da razbatini svog brata. Vano je
zapamtiti sliku njenih ruku u sumrak, dervi e je kasnije pamtiti po njima
Kadija, Ajni-efendija, njen mu, je suv, ruan, tvrd ovek sumnjivog potenja, koji
odbija da pomogne Nurudinu.
Hasanov otac je boleivi starac koji se, mada se ranije protivio svim sinovljevim
odlukama i hteo da ga razbatini, pred smrt miri s njim i udovoljava svakoj
njegovoj elji.
Mula Jusuf je mladi dervi, talentovani pisar. Runa uspomena o majci ga vezuje
za Aheda Nurudina. Oni se boje jedan drugog.
Hadi-Sinanudin, zlatar, ugledan je ovek u kasabi. Njegovo hapenje (koje je
isplanirao Ahmed Nurudin) izaziva pobunu naroda protiv vlasti.
Ali-hoda je lokalna luda koja svakome govori u lice ta misli. Jednom prilikom se
pravio da ne vidi Nurudina, aludirajui na njegov moralni integritet. Ponovo ga je
"video" kad je ovaj sahranio brata.
Muselim - tipian predstavnik vlasti, prvi sa kojim je Nurudin razgovarao i molio
ga za pomo bratu. Odgovor je bio poraavaju, da dervi line interese stavlja
ispred optih, iako je tada bilo sasvim obrnuto.
Muftija - naoko potpuno rasejan i nezainteresovan ovek koji se smrtno dosauje.
Nurudin je morao da se igra praznim reima da bi privukao njegovu panju, opet
bez ikakvog uspeha. U mislima ga naziva antiohijskom kozom.
Dubrovani - brani par, Hasanovi prijatelji. Aludira se na ljubavnu (verovatno
platonsku) vezu izmeu ene i Hasana. Mu je autor pisma u kom se u najgorem
svetlu govori o vlasti, zbog ega je Hasan i odveden na sasluanje. To je i vrhunac
kritike totalitarnog reima i korumpirane vlasti u ovom romanu.

****Moemo razlikovati nekoliko vremenskih slojeva u romanu. Postoji vreme u

kom se pie, ije trajanje nije precizno odreeno (nekoliko sati, dana ili nedelja),
ali koje se odvija neposredno pred neminovnu smrt glavnog junaka. Vreme o kom
se pie je neto odreeniji period, traje neto due od dva meseca, od trenutka kad
dervi Nurudin odlazi na prvi razgovor koji se tie sudbine njegovog uhapenog
brata, a kraj se podudara za zavretkom pisanja. Ima i digresija kojima se uvode
novi vremenski slojevi, vezani za vane periode iz ivota glavnog junaka
detinjstvo (praeno simbolinom slikom zlatne ptice), vreme koje je proveo u ratu
(povezuje ga sa drugim likovima Mula Jusufom, Kara-Zaimom...). U drugom
delu postoji pria o Hasanovom ivotu koju takoe moemo videti kao poseban
vremenski sloj.
Konano, metafizika situacija u romanu "Dervi i smrt" je karakteristina za
moderni senzibilitet. Transcendecija je sruena, poredak u svetu doveden u pitanje.
Bol i enja za starim redom, koji je u stvari samo privid reda, preovlauju u svesti
junaka, koji nesklad izmeu dve stvarnosti doivljava kao unutranje pitanje, a
provaliju izmeu eljenog poretka i haosa koji je realan vidi kao rascep u
sopstvenoj dui. ejh Ahmed Nurudin eli ponovo da pobegne u svet venih
vrednosti i merila, ali to vie nije mogue.
***Ahmed Nurudin je bio jako komplikovana linost, u uvodu knjige saznajemo
sve o njegovom poloaju u kasabi, ali mislim da je bio i malo sebian jer misli da
je on sam "stvorio" tekiju i da bi ona bez njega potpuno propala. To vidimo iz ovog
citata:
"Svako je znao, zato i ne krijem, drukije bi ovo pisanje
bilo la koju znam (za la koju ne zna, kojom se nesvjesno
vara, niko nije kriv), tekija i njena slava i njena svjetlost,
to sam bio ja, njen temelj i njen krov. Bez mene ona bi bila
kua sa pet odaja, ista kao i ostale, sa mnom je postala
bedem vjere."
Simoblinost pjesnikog jezika Mee Selimovia
U sljedeeem citatu o Demailu je slika Bosne. >> "Najzamreniji ljudi na svijetu.
Ni s kim istorija nije napravila takvu alu kao s nama. Do juer smo bili ono to
elimo danas da zaboravimo... Zar bez razloga putamo da ivot prelazi preko nas,

zar se bez razloga unitavamo, drukije nego Demail, ali isto tako sigurno. A
zato to inimo? Zato to nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno, znai da
smo poteni. A kad smo poteni, svaka nam ast naoj ludosti!"
Onakva kakva je bila, kakva e biti i ono najalosnije, kakva se sad. Niko ne moe
nanijeti bol kao mi sami sebi. Upravo u tome je najvee zlo i nevolja Bosanaca.
Ovo je samo jedan od mnogih primjera u knjizi kako mi sami sebi moemo biti
najvei neprijatelji, dumani i krvnici. Ma koliko je Demail bio jak fiziki, nije
imao onu presudnu tj. psihiku snagu da se izbori sa svim izazovima koje ivot
nosi, ali je ipak izdrao svu ostalu bol i pored toga nastavio da vodi, koliko jadan i
bijedan, toliko i lijep ivot. To se deava i na Balkanu, poslije svakog rata
nastavljamo da ivimo, i stalno se vraamo na taj isti primitvni nivo.
Problem vlasti je dat putem seimena, kadije, muselima i muftije.
"Kad misle da su vii od nas; ljudi mogu da budu i plemeniti."
Svi oni se ponaaju kao da imaju svu vlast ovog svijeta i da obini ljudi nemaju
pravo glasa. Svima, poevi od muselima, kadije, muftije je vlast "udarila" u glavu.
Zbog novca su radili mnoge "hrave" stvari, a kada bi se neko i pobunio protiv
ovoga bio je neprijatelj drave i vjere. Ostavljani su u tvravama da trunu ili su
osuivani na smrt. To se desilo Ahmedovom bratu Haranu, a na kraju i samom
Ahmedu.