UDC: 379.

8
DOI:10.5937/timsact7-4568

PREGLEDNI LANAK

2013. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 7, 163-170

KULTURA KORIENJA SLOBODNOG VREMENA

MSc Goran Pljaki, Visoka kola strukovnih studija za vaspitae, Kruevac
Saetak
ovek, kao drutveno bie, mora se konstantno menjati kroz usvajanje i kreiranje novih tekovina savremene civilizacije.
Da bi to uopte bilo mogue, pojedinac mora svoje slobodno vreme organizovati tako da ono bude u funkciji njegovog
permanentnog razvoja.
U ovom radu, autor je analizom relevantne literature ustanovio da je uloga pojedinca tokom slobodnog vremena
u dananjem drutvu uglavnom svedena na ulogu potroaa. Ustanovljeno je da se eminentni strunjaci slau sa
injenicom da potreba za razvijanjem i ostvarivanjem linosti putem kreativnog izraavanja, kroz aktivno uestvovanje
u porodinim, drutvenim, sportskim i drugim aktivnostima, ima sve manje mogunosti za ispoljavanje i razvoj.
Masovna potroaka kultura promovie na sav glas potronju unda i kia, ime se ispoljava dominacija predmeta
u vrednosnim orijentacijama, a istinske kulturne vrednosti zauzimaju sve nie mesto. Slobodno vreme, kao jedan
od kljunih inilaca razvoja mladih, mora biti u funkciji osposobljavanja linosti za kritiko sagledavanje kulturnih
vrednosti, ali i za vlastitu konzumaciju kulture, te participaciju i stvaralatvo u sferi kulture.
Kljune rei: Drutvene okolnosti, Kultura, Slobodno vreme, Potroai, Masovna kultura.

CULTURE OF USE LEISURE TIME

Abstract

A man,as a social being, has to changeconstantlythrough the adoption andcreation of new achievementsof modern
civilization.To even make itpossible, one mustorganizeones timeso that itisput in function ofonespermanent
development.
The authorhasfound,by analysing relevant literature,that therole of the individualin the leisure timein todays
societyislargelyreduced tothe consumer role.It was foundthat theeminentexperts agreewith the factthat the
need forpersonaldevelopment andself-realisationthroughcreative expression, which includes activeparticipationin
familysocial,sports and other activities,isgivenlessopportunityfor expressionand development.The massconsumer
culture vocally promotes consumption of trash and kitsch, which is reflected in the dominance of objects in the
system of value, while the genuine cultural values are depreciated. Leisure time, as one of the key factors to
thedevelopmentof young people, mustbe in function ofmaking a person capabletocritically evaluatecultural
values, but alsotheir owncultural consumption, participation andcreativityin the cultural sphere.
Keywords: Social circumstances, Culture, Leisure time, Consumers, Mass culture
TIMS Acta (2013) 7, 163-170

163

Pljaki, G. - Kultura korienja slobodnog vremena

2013. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 7,163-170

Uvod
ivimo u revolucionarnom dobu, u vremenu kada
je najvei broj ljudi, i to preteno mladih, suoen sa
izazovima i zahtevima velikih promena, kao to su se
suoavali mislioci 18. veka sa proizvodima industrijske
revolucije: mobilnou ljudi, mehanizacijom koja
je menjala osnove zapoljavanja, urbanizacijom,
transformacijom strukture rada, socijalnog ivota,
uenja itd. Velike korporacije novog doba (New Age)
razvile su do savrenstva mehanizme za voenje i
usmeravanje drutva, gde e pojedinac misliti i delovati
prema identinim kolektivnim obrascima ponaanja. U
takvim uslovima, smisao ovekove slobode i stvaralatva
doveden je u nedoumicu.
Prema Markuzeu, nametanje volje pojedincima i
manipulacija ovekom ima sve racionalnije oblike tako
da je sve tee suprotstaviti mu se. Kako represivno
upravljanje drutvom postaje racionalnije, produktivnije
i totalnije, to je manje mogue zamisliti sredstva i
naine kojima bi ljudi mogli slomiti svoje suanjstvo
i zadobiti vlastito osloboenje (Markuze, 1989).
Proizvod svega toga je ovekovo snano oseanje da je
njegov individualni ivot nebitan dogaaj. Oseanje
bespomonosti i sopstvenog besmisla, koje munjevite
promene ine jo dramatinijim, ne izazivaju samo
anksioznost i uznemirenost, ve i jednu autodestruktivnu
aktivnost osujeenog oveka.
U takvom drutvenom kontekstu, pojedincu se kao
kompenzacija za duhovno siromatvo, koje je prozvod
opteg stanja u drutvu, namee hedonizam kao
vid nove ideologije. Meutim, jasno je da trenutna
zadovoljstva ne mogu da nadoknade ono to dosada
i praznina egzistencije ostavljaju za sobom (Boovi,
1975).
Savremeni stil ivota, vrei permanentan uticaj
na pojedinca, zapravo primorava usamljenu jedinku
da se uklopi u postojee drutvene ablone tako
to e nekritiki koristiti bilo kakva sredstva, samo da
su efikasna i profitabilna, tj. da omoguuju trenutno
zadovoljenje osnovnih potreba. Naravno, tom prilikom
se ne vodi rauna o stvarnim kulturnim vrednostima,
tavie, one se ismevaju i izvrgavaju ruglu zbog
svoje, navodne, uzaludnosti. Taj proces se odvija vrlo
efikasno, jer u hipnotisanoj svesti dananje omladine

materijalizam i surovi realizam, izraeniji su nego

ikada. Takoe, savremene promene prate, kao to je
ve pomenuto, psihika napetost i anksioznost, a to
dodatno olakava promene vrednosnih orijentacija
pojedinca prema spoljanjem svetu. U jednoj takvoj,
moemo slobodno rei konfuznoj stvarnosti, ovek bira
ono to je izvan rizika i izvan odgovornosti (Boovi,
1975). budui da ga takva aktivnost izoluje od sveta koji
ga asocira na prinudu i nesigurnost. Zapravo, elimo rei
da se pojedinac odvajanjem od sveta eli odvojiti od tih
teskobnih oseanja bar na kratko, a to e mu omoguiti
bar privremeno psiholoko olakanje. Jedina ansa da
zadovolji tu potrebu, pojedincu se prua tokom perioda
slobodnog vremena.
Slobodno vreme kao produkt novih drutvenih okolnosti
U ovom periodu tranzicije i konstantnih drutvenih
promena, da bi obezbedio finansijsku stabilnost sebi
i svojoj porodici, ovek je esto primoran da profesiji
posveti mnogo vie vremena i uloi vie truda, nego to
bi to inio u jednom stabilnom ekonomskom sistemu.
Meutim, injenica je da taj problem ima manji broj ljudi,
a da je sa pomenutim drutvenim promenama naiao
talas nezaposlenosti, koji je pogodio iri deo populacije.
Takvo stanje u drutvu ima za posledicu viak slobodnog
vremena koje se neadekvatno koristi, a pre svih mladi su
pogoeni ovim problemom. Tako, Ganter i Mur (Gunter
& Moor, 1975; prema: Stepanovi i saradnici, 2009)
slobodno vreme vide kao proizvod postindustrijske
ere i navode da su mladi upravo njen produkt, tvrdei
da se mladost i ponaanje mladih gotovo u potpunosti
mogu definisati vremenom osloboenim od obaveza.
Meutim, treba napomenuti da je nain na koji pojedine
potkulturne grupe mladih provode slobodno vreme pod
velikim uticajem naina ivota odraslih, koji predstavljaju
odreenu zajednicu. Izmeu ostalog, moemo rei
da i drutveni poloaj odraslih ima uticaja na sadraje
slobodnog vremena mladih.
Mnoga istraivanja, koja su sprovedena na temu
slobodnog vremena, pokazala su da masa, dobivi
slobodno vreme, zapada u dosadu, tako da se ak
slobodno vreme i poistoveuje sa dosadom. Tada se kao
glavni problem javlja pitanje kako potroiti, kako ubiti
slobodno vreme? (Boovi, 1975), a sam problem jo

164

Pljaki, G. - Kultura korienja slobodnog vremena

2013. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 7,163-170

vie dobija na teini, budui da ubijanje vremena u isto

vreme znai i ubijanje linosti. Zato nije udo to mladi
sve ee slobodno vreme troe na nestvaralake
aktivnosti, koje nemaju nikakvu funkciju za njihov dalji
razvoj, pa su i pojave poremeaja u socijalnom ponaanju
sve ee. Tako mladi, zbog nezadovoljstva postojeim
stanjem u drutvu, manifestuju razliite oblike
asocijalnog ponaanja. Ovakve konstatacije potvruje
i istraivanje Jelice Petrovi i Marije Zotovi (2010) Isti
ili drugaiji: slobodno vreme mladih u Vojovodini i u
svetu. Autorke su, na reprezentativnom uzorku od 1103
uenika srednjih kola iz gradova i sela AP Vojvodine,
utvrdile da tokom slobodnog vremena postoji uestalost
rizinih oblika ponaanja (puenje, upotreba alkohola i
marihuane...).
Klju za reavanje ovog problema treba traiti u
pedagoki osmiljenoj organizaciji slobodnog vremena
mladih, tj. izgraivanju kulture korienja slobodnog
vremena. kola, kao osnovna vaspitno-obrazovna
institucija, mora preuzeti vanu ulogu da u saradnji sa
roditeljima i drugim vaspitnim organizacijama prui
pomo mladima u pronalaenju sebe i svog smisla.
Moemo rei da je slobodno vreme ispunilo svoje
funkcije i doprinelo razvoju mlade osobe samo onda
kada postane prostor u kojem se mlad ovek osea
svojim, zadovoljenim i ostvarenim, u kojem je spontan,
jednostavan i prirodan (Grandi & Leti, 2009).
Odreenje pojma slobodnog vremena
Neosporno je shvatanje savremenih teoretiara
da je slobodno vreme izuzetno bitna pojava modernog
doba, tako da je potpuno besmisleno, a i nemogue
pokuavati odvojiti fenomen iz konteksta u kojem je
ponikao i postoji (Martini, 1977), te ga posmatrati
kao autonomnu sferu nezavisnu od ostalih drutvenih
procesa. Dakle, neophodno je sagledati ga kao jedan
dinamian proces koji unosi nove dimenzije u ljudsku
zajednicu i izaziva velike promene (Martini, 1977),
poput onih promena u samoj svesti linosti. Slobodno
vreme, sa jedne strane ono je fenomen, entitet kojeg
strunjaci izdvajaju od ostalih sfera ivota da bi ga lake
prouavali, [] a sa druge strane, u naem svakodnevnom
ivotu ga doivljavamo kao neto posebno, esto
idealizovano, a da pri tom zaboravljamo kako naini

naih aktivnosti u slobodnom vremenu zavise od naeg

ivota uopte (Potrak, 2007).
Na osnovu pregleda literature, moemo zakljuiti
da je pojam slobodnog vremena mnogoznaan i
neodreen. Zapravo, postoji veliki broj drutvenih nauka
koje pokuavaju da definiu ovaj pojam, pri emu svaka
sagledava problematiku iz svog ugla. Meutim, ne postoji
samo razmimoilaenje u odreenju pojma izmeu
pojedinih nauka, ve postoje razliita odreenja i u
okviru jedne nauke u naem sluaju pedagogije. Brane
Mikanovi (2010) je, analizirajui razliita odreenja
pojma slobodnog vremena, uoio da se taj pojam
esto izjednaava sa pojmom dokolice to je naravno
apsurdno, jer je slobodno vreme forma i spoljanji izraz
tog dela vremena, dok se dokolica odnosi na sadrinu
slobodnog vremena i njegov cilj (Mikanovi, 2010).
Neophodno je napomenuti koje su uloge slobodnog
vremena kako bi blie odredili ovaj pojam. Ovde emo
pomenuti tri, prema miljenu Dimazijea, a i veine
strunjaka, najbitnije funkcije slobodnog vremena:
1. Odmor - ija je svrha jasna, a odnosi se na
otklanjanje psihikog ili fizikog umora;
2. Razonoda - koja pojedincu slui da se zabavi i
oslobodi monotonije;
3. Razvoj linosti - koja je u sutini i najbitnija
i najtee ostvariva uloga (Dumazdier, 1966;
prema: Todorovi, 1978). Kako navodi Mikanovi
(2010) to je proces za samorealizaciju linosti,
za razvijanje stvaralakog ponaanja dece i
mladih.
Najvei problem u naem drutvu, u pogledu
slobodnog vremena, je taj to mladi slobodno vreme
uglavnom koriste za odmor i razonodu, dok je razvoj
linosti velikim delom zapostavljen. Tako, najbitnija
uloga slobodnog vremena ne biva realizovana, te umesto
progresa imamo regres u razvoju mladih.
Pored najbitnijih uloga slobodnog vremena, treba
uzeti u obzir i osnovnu odrednicu koja se odnosi na
slobodu pojedinca u izboru oblika, sadraja i aktivnosti
slobodnog vremena. Dragan Jei i Nada KaavendaRadi istakli su da slobodno vreme ima sledea kljuna
obeleja:
a) imanentno je ljudska odlika;
b) posmatramo ga kao integralni deo ovekovog
vremena;

165

Pljaki, G. - Kultura korienja slobodnog vremena

2013. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 7,163-170

c) vezujemo ga za odreene aktivnosti;

d) to je funkcionalno svrsishodno vreme;
e) postoje razlike u korienju slobodnog vremena
izmeu dece i odraslih;
f) pretpostavlja relativnu slobodu izbora;
g) loe osmiljeno slobodno vreme vodi ka
negativnim pojavama;
h) vaan je uticaj koliine uticaja i sadraja u
slobodnom vremenu (Jei, 2000; Kaavenda-Radi
1987; prema: Mikanovi, 2010).
Na osnovu iznesenih injenica, moe se zakljuiti da
se prilikom odreenja pojma slobodnog vremena mora
uzeti u obzir injenica da ovek kao celovita linost,
samostalno i svesno odreuje svoje postojanje, svoj
odnos prema svetu koji ga okruuje, ali i svoj odnos
prema samom sebi. Moe se rei da slobodno vreme
predstavlja vid egzistencije koju ovek samostalno
bira da bi ostvario proces samorealizacije (Mikanovi,
2010). U nastavku rada objasniemo pojam kulture,
sa namerom da postavimo dobru osnovu za to bolje
razumevanje kulture slobodnog vremena.

Kultura i slobodno vreme

Nastanak kulture vezuje se za nastanak oveka kao
svesnog bia, zapravo, za trenutak kada je ovek postao
svestan sebe i svoje delatnosti. Kultura je imanentna
odrednica razvoja ljudske civilizacije.
Nikola Boilovi, vrei analizu odnosa izmeu
kulture i pojedinca, u svom radu Kontekst kulture:
kritika primitivnog uma, navodi zapaanja Rut Benedikt
(Benedict, 2005), koja naglaava da mi moramo shvatiti
jedinku onakvu kakva ivi u svojoj kulturi, ali i kulturu
onakvu kakva ivi kroz jedinke (Benedict, 1934; prema:
Boilovi, 2010). Sudbinu jedinke Benediktova vezuje
za sudbinu kulture drutva. Budui da u stvarnosti
drutvo i pojedinac nisu protivnici, onda oskudna kultura
primorava pojedinca da trpi, dok u bogatoj kulturi on ima
izgleda da tu priliku iskoristi. Tako, Rut Benedikt navodi da
nijedan pojedinac ne moe stupiti ak ni na prag svojih
mogunosti bez kulture iji je uesnik, [] ali i obrnuto
nijedna civilizacija ne sadri u sebi nijedan element koji u
krajnjoj analizi ne predstavlja doprinos nekog pojedinca
(Boilovi, 2010).

Zapravo, Rut Benedikt (2005), u studiji Obrasci

kulture (Patterns of Culture), kritiki govori o nametanju
obrazaca zapadne civilizacije najveem delu zemljine
kugle i istie kako su ponekad ak i veoma primitivni
narodi daleko svesniji uloge kulturnih osobenosti od
oveka moderne civilizacije koji manje prisno doivljava
razliite kulture. Takozvanim primitivnima je potpuno
jasno da se ljudski ivot moe urediti na vie razliitih
naina. Iskustva savremenog oveka po tom pitanju su
skromnija. On poznaje samo sopstveni nain ivota i
bez mnogo tekoa prihvata istovetnost ljudske prirode
i sopstvenih kulturnih merila. Razlika u intelektualnom
kapacitetu oveka savremene civilizacije i primitivnih
nije fundamentalna, ve relativna. Jasno se namee
odgovor da svaka misao proizilazi iz obrasca date kulture.
U daljem radu nastojaemo da odredimo osnovna
obeleja kulture u korelaciji sa slobodnim vremenom.
Poput pojma slobodnog vremena, i pojam kulture
ima oznake vieznanosti, to ukazuje na itav sistem
znaenja tog termina. Odreenja pojma kulture mogu se
razvrstati na kulturalistike, naturalistike, pozitivistike,
normativistike i metafizike. Kako navodi Brankovi,
sve te definicije se zasnivaju na univerzalnom shvatanju
kulture prema kojem je ona iri pojam od drutva, tako
da se kroz kulturu objanjava samo drutvo (Brankovi,
2009).
Analizirajui odreenja pojma kulture kod veeg
broja autora, mogue je izdvojiti sledea zapaanja:
a) kulturu poseduje samo ovek;
b) kultura je nain ivota s potovanjem normi
ponaanja;
c) kultura, pored toga to ukljuuje duhovne i
materijalne vrednosti, podrazumeva odravanje i prenos
tradicije, to je ini irim pojmom od pojma drutva;
d) kultura podrazumeva znanje, verovanje, delatnost,
moral, zakone i obiaje;
e) kultura podrazumeva proizvodnju novog miljenja,
podstie otkria i stvaralatvo;
f) kultura doprinosi duhovnom razvoju pojedinca u
zajednici (Anti prema: Brankovi, 2009).
Navedene odrednice doprinose celovitijem
sagledavanju odnosa izmeu kulture i slobodnog
vremena. Tu se posebno istiu segmenti koji se odnose
na kulturu kao nain ivota (uz potovanje normi
ponaanja), kulturu kao proizvodnju novog miljenja,

166

Pljaki, G. - Kultura korienja slobodnog vremena

2013. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 7,163-170

otkria i stvaralatva, kao i kulturu kao doprinos

duhovnom razvoju pojedinca i zajednice. Naglasak je
na ovim segmentima, jer oni zapravo predstavljaju gore
pomenute uloge slobodnog vremena, a posebno one koje
se odnose na razvoj linosti, tj. proces samorealizacije i
razvijanja stvaralatva dece i mladih.
Kultura korienja slobodnog vremena
Boovi navodi kako je ovek zadivljen intezitetom
obmane i, vie od toga, on je fasciniran njenim lanim
sjajem, a ono to je najvanije u toj igri murke, to je
njegova iluzija da osvaja nevidljive prostore slobode [...]
gde e mu nova i dinamina sredina lukavo nametnuti
reenja, kao da mu je ostavila puno mogunosti
slobodnog izbora (Boovi, 1975).
Odnos kulture i slobodnog vremena je izuzetno
kompleksan, ije se kauzalne veze teko identifikuju.
Kao to je napomenuto, kultura je sastavni deo, ne
samo slobodnog vremena, ve i celokupnog ovekovog
ivota. Bitan segment samog odnosa izmeu kulture i
slobodnog vremena jeste kultura korienja slobodnog
vremena. Ova dimenzija kulture i slobodnog vremena
omoguava razvijanje sklonosti za kulturu i razvijanje
racionalnosti korienja slobodnog vremena (Brankovi,
2009). Potpuniji razvoj individue i svesti o kulturnim
vrednostima, omoguava kultura korienja slobodnog
vremena, budui da ovek kreativnim radom u procesu
samorealizacije tokom slobodnog vremena izgrauje
sebe kao linost, ali samo pod uslovom da je u tom
procesu voen pravim kulturnim vrednostima.
Procesi kojima se formira kultura slobodnog
vremena su uenje, razvijanje posebnosti linosti i
stvaralatva pojedinca u razvoju vlastite kulture. Proces
sudelovanja kulture odnosi se kako na institucionalne,
tako i na individualne okvire kulture (Brankovi, 2009).
Uloga kulture u procesu izgraivanja kulture slobodnog
vremena je velika, a ogleda se kroz sledee segmente:
a) vreme za konzumiranje ili (su)delovanje u
kulturnim aktivnostima;
b) vreme za lini doprinos razvoju kulture;
c) vreme za vlastiti kulturni razvoj;
d) vreme za uenje i usavravanje u sferi kulture;
e) vreme za stvaralatvo u oblasti kulture;
f) vreme za kritiko promiljanje o kulturi i vlastitom
sudelovanju u kulturi (Brankovi, 2009).

Pored navedenog, neophodno je istai znaaj

emocionalne komponente linosti za izgraivanje
kulture slobodnog vremena, jer bez formiranih, tkz.
emocionalnih kompetencija, linost nee izdvajati vreme
za: konzumiranje kulture, doprinos razvoju kulture,
uenje i usavravanje u sferi kulture, kao ni za stvaralatvo
i kritiko promiljanje u oblasti kulture. Na osnovu toga,
jasno se vidi da je neophodno adekvatnim sredstvima u
ovekovoj linosti izazvati pozitivne emocije, a samim tim
i dati mu snanu elju da prui lini doprinos kulturnom
razvoju celokupnog drutva.
Brankovi (2009) navodi da su brojne analize
obima i sadraja slobodnog vremena mladih i odraslih,
pokazale da u kulturnim aktivnostima (su)deluje mali
deo drutvene populacije gde se posebno istie mali
broj onih koji na bilo koji nain uestvuju u visokoj
kulturi. Dakle, nasuprot delovanja u visokoj kulturi,
drutvo nekritiki usvaja modele delovanja specifine za
masovnu i potroaku kulturu. Rajka Poli u radu Odgoj
i dokolica navodi da sa razvitkom kapitalizma novac
ne postaje samo predmet u eminentnom smislu, nego
i vrednost svih vrednosti, a gde kreatori potroake
kulture, obuhvaeni kapitalistikim ludilom ljudi pristaju
zaraivati novac da bi njime mogli kupiti besposlicu u
kojoj e moi teko zaraeni novac troiti na stvari koje
im u biti i ne trebaju (Poli, 2003).
Potroaka, masovna kultura i slobodno vreme
Potroaka orijentacija dovodi do gubljenja pravih
vrednosti i stimulie razvijanje suvinih umesto viih
potreba, dok potroaka euforija vodi oveka u
ogranienu egzistenciju, u pasivni hedonizam [...] gde
stvari sve vie zaklanjaju ljudsku sutinu i umrtvljuju
mogue potrebe za veim smislom ivljenja, svestranijom
egzistencijom (Boovi, 1991). Jo je Edgar Moren,
krajem 70-ih godina 20-og veka, predvideo da je era
potronje tek poinjala, [...] da je masovna kultura
hvatala korene u potroakoj fazi tehniko-industrijskokapitalistiko-graevinskih drutava [...] odgovarajui
ivotu u kome glad vie nije problem, u kome se smanjuje
breme najosnovnijih potreba, a gde e ovek potroa
zauzimati sve vanije mesto (Moren, 1979).
Prema shvatanju savremenih teoretiara, elja za
troenjem i menjanjem potronih dobara najsnanije je

167

Pljaki, G. - Kultura korienja slobodnog vremena

2013. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 7,163-170

prisutna u vreme nakon rada, tj. u periodu slobodnog

vremena (Krivokapi, 2008). Sama elja za troenjem
esto se posmatra kao oblik bekstva od sfere rada,
kao napora i obaveze, gde se pruanjem mogunosti
slobodnog izbora funkcionie prema sopstvenoj
volji. Dejvid Risman smatra da pojedinac u radu osea
suvie konica koje se reflektuju na njegovo psihiko
stanje, a to kao proizvod daje potrebu za bekstvom od
nametnutog ritma i naina rada. Takoe, Risman smatra
da pojedinac ima izbor da reaguje na dva naina, od
kojih prvi podrazumeva kulturno i umetniko delovanje
kojim pojedinac moe da se bavi podstaknut i drugim
motivima, dok drugi podrazumeva rekreaciju, zabavu,
pasivan odmor i potronju (Risman 1965; prema:
Krivokapi, 2008).
Sagledano iz ovog ugla, sfera potronje dobija
negativan karakter, jer tako predstavlja neproduktivno
troenje energije koje utie na gubitak kreativnosti i
duhovno osiromauje oveka.
U masovnom potroakom drutvu ovek
se postepeno pretvara u pasivnog posmatraa,
pojedinac gubi svoju individualnost i postaje sve
bezliniji i beznaajniji. Rudi Supek smatra da visoka
profesionalizacija masovne kulture kod pojedinca stvara
utisak da je stvaranje nekog dela visokoprofesionalni in
koji pojedinac sa prosenim sposobnostima ne moe da
dostigne tako da mu jedino ostaje da u takvim delima
uiva (Krivokapi, 2008). Razvijanjem takvog stava
prema svojim stvaralakim sposobnostima negativno se
utie na razvoj linosti pojedinca, koji zapravo ne shvata
da njegovo vlastito izraavanje ima mnogo veu vrednost
od gotovog produkta potroake kulture.
Meutim, moramo napomenuti da mogunost
potronje u slobodnom vremenu ima i svoju pozitivnu
stranu. To se, pre svega, odnosi na injenicu da poveanje
potronje menja i unapreuje samu dokolicu, ime ona
nije vie samo vreme odmora, ve isto tako, postepeno,
i mogunost da se ivi potroakim ivotom (Moren,
1979). Torsten Veblen smatra da isticanje potronje,
za dokoliarsku klasu predstavlja sredstvo za sticanje
ugleda (Veblen 1966; prema: Krivokapi, 2008). Samo
neproduktivno troenje, za ove ljude, predstavlja znak
moi i vieg drutvenog poloaja. Oni kao svoj ideal
postavljaju nain ivota koji je karakteristian za sledei
vii sloj stanovnitva. Na osnovu toga moe se zakljuiti

da i sami proizvodi potroakog drutva nisu dugotrajni.

Budui da je njihova svrha, velikim delom, da stvore
trenutno oseanje moi, a manje da ostvare njihovu
stvarnu namenu. Oni u sutini predstavljaju odreen
statusni simbol. Odnos izmeu potroaa i proizvoda
moemo predstaviti kroz lanac potroakog ponaanja:
kratkotrajno imanje odbacivanje novo sticanje.
Neproduktivnost
pojedinca
i
nemogunost
izraavanja njegovog linog stvaralatva ima za posledicu
nekritiki odnos prema drutvenim promenama,
tj. celokupnoj stvarnosti, a time se pospeuje
nezainteresovanost pojedinca da se aktivno ukljui u
drutvenu zajednicu. Moemo se u potpunosti sloiti
sa tvrdnjom Tene Martini da se kritiki odnos prema
proizvodima masovne potronje ne moe razviti pukim
odbijanjem proizvoda savremene civilizacije. Nasuprot
tome, neophodno je zauzeti aktivan i produktivan
odnos koji nastaje neprestanim razvijanjem linosti
(Martini, 1977). Kritikim odnosom prema potronji,
kao i zauzimanjem aktivnog i produktivnog stava prema
stvarnosti, razvija se individualnost, ime se spreava
gubitak kreativnosti i duhovno siromaenje oveka.
Zakljuak
ivotni procesi u savremenom industrijskom
drutvu odlikuju se i porastom apstraktnosti koja se
moe uoiti ne samo u irokom i naglom razvoju nauka
i umetnosti, ve i u svakodnevnim oblastima ovekovog
ivota. Zahtevi za razumevanjem apstraktnih sadraja
i problema ne odnose se vie na relativno mali krug
visokokolovanih strunjaka. Vreme nauno-tehnoloke
revolucije u velikoj meri poveava krug ljudi koji moraju
biti sposobni da shvate i razumeju apstrakcije koje su
proizvod savremenog drutva. Da bi ispunio postavljene
uslove za opstanak u savremenom dobu, ovek se mora
konstantno menjati kroz usvajanje i kreiranje novih
tekovina savremene civilizacije, a da bi to uopte bilo
mogue, on mora svoje slobodno vreme organizovati
tako da ono bude u funkciji njegovog konstantnog
usavravanja.
Stalni nauno-tehnoloki progres, kako prirodnog
tako i vetakog sveta, pored toga to primorava
pojedinca da se njemu prilagoava i da se konstantno
menja, on u linosti neizbeno stvara ono poznato

168

Pljaki, G. - Kultura korienja slobodnog vremena

2013. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 7,163-170

oseanje nelagodnosti koje se javlja zbog ovekovog

konstantnog kanjenja za tim procesom.
Danas se ovek od samog roenja usmerava da
bude pokoran kreatorima ivota sa vrha piramide, pa
tako gotovo da je lien bilo kakve mogunosti da ispolji
svoje stvaralake sposobnosti tj. svoju kreativnost.
Jednostavno, u tom zaaranom krugu pojedinac izbegava
bilo kakav napor kojim bi se kroz kreativnu delatnost
potvrdio kao humano ljudsko bie koje u procesu
fetiizacije nije poprimilo elemente robotske surovosti.
Odatle se jasno vidi da dananja nauna revolucija i njene
psiholoke posledice utiu i menjaju preteno spoljanju,
fiziku sredinu oveka i snano utiu na njegov duevni
ivot.
Prouavajui moderno drutvo i njegov potroaki
karakter, dolazimo do injenice da je uloga pojedinca
u takvom drutvu svedena na ulogu potroaa, a da su
sve ostale uloge potisnute ili onemoguene. Potreba
razvijanja i ostvarivanja linosti putem kreativnog
izraavanja, kroz aktivno uestvovanje u porodinim,
drutvenim, sportskim i drugim aktivnostima, nemaju
mogunost za ispoljavanje, a ni razvoj. Zanemarivanje
potreba pojedinca koje potpomau razvoj linosti u
skladu sa svojim individualnim mogunostima, nemaju
profitabilnost koja bi bila konkurentna robi i potrebama
potroake i masovne kulture. Individualno ispoljavanje
ne nailazi na odobravanje javnog mnjenja, jer se
razlikuje od naina ispoljavanja koje se nudi u masovnim
razmerama.
U masovnoj potroakoj kulturi na sav glas se
promovie potronja unda i kia, u kojoj se sve
vie ispoljava dominacija predmeta u vrednosnim
orijentacijama, a istinske kulturne vrednosti zauzimaju
sve nie mesto, to dovodi do zakljuka da masovna
kultura, banalizovanjem materijalnih i duhovnih
vrednosti, predstavlja dobru osnovu za razvoj
nekulture slobodnog vremena.
Kao jedino reenje za pomenute probleme dananjice
moemo izdvojiti izgradnju kulture slobodnog vremena
koja je mono sredstvo za prevenciju i suprotstavljanje
asocijalnim oblicima ponaanja tj. produktima nekulture
slobodnog vremena. Kako istie Drago Brankovi proces
formiranja kulture slobodnog vremena je nedovoljno
osmiljen, tako da se esto svodi na apostrofiranje
znaaja porodice, kole, vrnjaka i kulturnih institucija

(Brankovi, 2009). Meutim, ipak moemo odrediti

sutinu ovog procesa kao osposobljavanje linosti za
kritiko sagledavanje vrednosti kulture, ali i za vlastitu
konzumaciju, participaciju i stvaralatvo u sferi kulture
tokom perioda slobodnog vremena.
Evidentno je da smo ovim radom doli do zanimljivih,
ali i nauno relevantnih nalaza koji su nam omoguili jasno
uoavanje sve vee potrebe za istraivanjem slobodnog
vremena u ivotima mladih ljudi. Ovim se otvaraju nizovi
novih pitanja na koja bi trebalo pokuati da se odgovori
u nekim narednim istraivanjima. Neka od tih pitanja su:
a) Koji su dominantni faktori u promociji ideja masovne
potroake kulture? b) Kakve su mogunosti prevencije
i smanjenja negativnih uticaja potroakog drutva?
c) Mogunosti kreativnog osmiljavanja slobodnog
vremena mladih, d) Da li su vaspitne institucije spremne
da se prilagode munjevitim promenama i produktima
savremenog drutva?
Moe se konstatovati da su rezultati naeg
istraivanja nametnuli nekoliko pedagokih implikacija.
Izdvojiemo sledee: nepohodnost kreiranja uslova
potrebnih za osmiljeno realizovanje aktivnosti mladih
tokom slobodnog vremena, intezivniji rad na irenju
pozitivnih metodikih iskustava i vanost edukacije
nastavnog kadra o znaaju pedagoki osmiljenog
perioda slobodnog vremena mladih, a koje e biti u
funkciji njihovog permanentnog razvoja i napretka.
LITERATURA
Benedict, R. (2005). Patterns of culture; with a foreword by Louise
Lamphere and a preface by Margaret Mead. Boston: Mariner
Book.
Boilovi, N. (2010). Kontekst kulture - kritika primitivnog uma.
Filozofija i drutvo, 2(21), 71-95. doi:10.2298/FID1302193B
Boovi, R. (1975). Iskuenja slobodnog vremena. Novi Beograd:
Predsednitvo Konferencije Saveza socijalistike omladine
Jugoslavije.
Boovi, R. (1991). Kultura potreba. Beograd: Nauna knjiga.
Brankovi, D. (2009). Kultura i slobodno vreme. U: Nauna i duhovna
utemeljenost drutvenih reformi. Banja Luka: Filozofski fakultet.
497-508.
Grandi, R., & Leti, M. (2009). ivotni stilovi slobodnog vremena mladih
u Srbiji. Pedagoka stvarnost, 2013(55), 468-478. Preuzeto sa
http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0553-4569/2009/055345690906468G.pdf
Krivokapi, N. (2008). Slobodno vrijeme i masovna potroaka kultura.
Socioloka lua, 2(1), 62-79.
Markuze, H. (1989). ovjek jedne dimenzije. Sarajevo: Svjetlost.

169

Pljaki, G. - Kultura korienja slobodnog vremena

2013. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, TIMS Acta 7,163-170
Martini, T. (1977). Slobodno vrijeme i suvremeno drutvo. Zagreb:
Informator.
Mikanovi, B. (2010). Pedagoki aspekti slobodnog vremena. Radovi,
13, 163-177.
Moren, E. (1979). Duh vremena. Beograd: Kultura.
Petrovi, J., & Zotovi, M. (2010). Isti ili drugaiji - slobodno vreme
mladih u Vojvodini i u svetu. Zbornik Matice srpske za drutvene
nauke, 130, 73-88. doi:10.2298/ZMSDN1030073P
Poli, R. (2003). Odgoj i dokolica. Metodiki ogledi, 18(2), 25-37.
Potrak, M. (2007). Kvalitet ivota u slobodno vreme - doprinos
spreavanju prestupnikog ponaanja mladih. Socijalna misao,
14(4), 119-138. Preuzeto sa http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/
pdf/0354-401X/2007/0354-401X0704119P.pdf
Stepanovi, I., Videnovi, M., & Plut, D. (2009). Obrasci ponaanja
mladih tokom slobodnog vremena. Sociologija, 51(3), 247-261.
doi:10.2298/SOC0903247S
Todorovi, A. (1978). Metodologija istraivanja slobodnog vremena.
Beograd: Savremena administracija.

Datum prijave rada: 01.10.2013.

Datum prihvatanja rada: 19.11.2013.
Kontakt
Goran Pljaki, Visoka kola strukovnih studija za
vaspitae, irila i Metodija 22, Kruevac
E-mail: goran.p@vaspks.edu.rs

170