ZDRAVSTVENA NEGA

1. Periodizacija deijeg uzrasta

Rast i razvoj deteta prolaze kroz periode koji imaju odreene
fizike, psihike i socijalne karakteristike. To su sledei periodi:
prenatalni period (od zaea do roenja); neonatalni (od
roenja do 28 dana); period odojeta ( od mesec dana do
godine); period malog deteta (od prve do etvrte godine);
period pretkolskog deteta (od pete do polaska u kolu); period
kolskog deteta (od sedme do puberteta) i period puberteta i
adolescencije (koji se zavrava oko 25.godine)
2. Faktori koji utiu na rast i razvoj deteta
Na rastenje, razvoj i zdravlje deteta utiu unutranji i spoljanji
faktori. Unutranji faktori koji utiu na rast i razvoj su genetski
potencijal i hormoni, a spoljanji faktori potiu iz ivotne
sredine deteta i na njih se moe uspeno delovati. Spoljanji
faktori su socioekonomski u koje spadaju (ishrana i materijalna
situacija; higijenski uslovi; oboljenja; klimatsko-geografski
uslovi u kojima dete ivi). U pokazatelje fizikog rasta ubrajaju
se telesna masa, visina, proporcija tela, razvoj zuba.
3. Prevencija i leenje temenjae (dermatitis seborhoika)
Temenjaa nastaje u prvim mesecima ivota na kosmatom delu
glave. Usled luenja znojnih i lojnih lezda i estica praine
stvaraju se naslage sivo-ukaste boje. U poetku je temenjaa
u tankom sloju ali vrlo brzo se iri i deblja. Naslage na glavi su
dobra podloga za razvoj bakterija. Prevencija se sastoji u
pravilnom i redovnom pranju glave. Stvorene naslage se
skidaju tako to se uvee kosmati deo glave namae ribljim
uljem ili masnom kremom i na glavu se stavlja kapica. Ujutru se
omekana naslaga neno skida gustim eljem od ela prema
temenu. Nkon skidanja naslage glava se opere toplom vodom i
sapunom.

4. Prevencija i leenje ojeda (intertrigo)

Ojed je promena na koi koja se javlja usled nepravilne
higijene, najee u pregibima (iza une koljke, oko vrata, u
preponama i u genitalnom predelu). Manifestuje se crvenilom
koe, otokom i ranicama na koi koja su uvek ulazna vrata za
mikroorganizme. Prevencija je u svakodnevnom kupanju
novoroeneta, zapiranju posle svake defekacije, zatiti konih
nabora i besprekorno isto rublje. Obolele povrine treba
izlagati Suncu i vazduhu, a od krema se upotrebljava
Pavlovieva mast, jekoderm ili pantenol.
5. Prevencija i leenje mleca (soora)
Soor je gljivino oboljenje sluzokoe usne duplje izazvano
gljivicom (moniliom albikans). Javlja se kod dece koja su
primala velike koliine antibiotika gde je u poetku sluzokoa
usne duplje jako crvena, a zatim se pojavljuju beliaste
takaste promene koje se vremenom spajaju u vee beliaste
naslage. Dete oteano guta, povraa, gubi na teini a infekcija
moe da se proiri na digestivni trakt. Ako je dete na prirodnoj
ishrani (dojenju), majka radi prevencije posebnu panju
posveuje svojoj higijeni. Pre svakog podoja, mora dobro oprati
dojke posebno bradavice, ruke, vodom i sapunom. Ako je dete
na vetakoj hrani treba obratiti panju na higijenu posua.
Naslage se skidaju sterilnom gazom natopljenom boraks
glicerinom ili 0,5% rastvorom sode bikarbone. Naslage se
skidaju sa nepca, jezika a postupak se veoma paljivo sprovodi
da bi se izbegla oteenja. Pedijatar esto prepisuje i
antimikotik-nistatin kapi.
6. Prirodna ishrana i kontrola podoja
Prirodna ishrana je ishrana humanim (majinim) mlekom. Prvi
podoj moe biti posle 6h nakon poroaja. Novoroenetu pre

podoja proverava se refleks sisanja i gutanja (draenjem uglova

usana i stavljanjem cucle u usta), a priprema majke pred podoj
se sastoji u pranju ruku i dojki i zazuimanje udobnog leeeg
poloaja. Novoroene se postavlja uz majku tako da mu glava
lei na lakatnom prevoju majke a kaiprstom i srednjim prstom
druge ruke majka dri dojku i istisne dve do tri kapi na usne
bebe dok je ona ne obuhvati i pone da sisa. Podoj iz jedne
dojke traje 10 minuta, a zatim se beba prenosi na drugu dojku i
doji se jos 10 minuta. Posle podoja bebu treba podii da
podrigne (izbaci iz uludca vazduh, a zatim se smeta u
postelju). Posle podoja majka se izmlaza, a interval izmeu
podoja treba da je izmeu 2,5- do 4h. Na svaki kilogram telesne
mase odoje treba da posisa 150ml za 24h. Odoje koje
dovoljno sisa je dobro raspoloeno, san je dobar, mnogo mokri,
a stolica je zlatno-ute boje. Uspenost podoja moe se
kontrolisati merenjem telesne teine pre i posle podoja. Razlika
u teini predstavlja koliinu posisavnog mleka. Potrebno je
meriti dete posle svakog podoja u toku 24h.
7. Posmatranje bolesnog deteta, simptomi i znaci bolesti
Posmatranje bolesnika i uoavanja simptoma i znakova bolesti
je osnovni zadatak u zdravstvenoj nezi. Posmatranje bolesnika
zahteva znanje, iskustvo i razvijen smisao za uoavanje bolesti.
Dete se opservira (posmatra): ulo vida (vizuelno); ulo sluha;
ulom pipanja i ulom mirisa. Vizuelno se uoavaju promene na
koi, izraz lica, pokretljivost tela itd. ulom sluha razlikuje se
pla zbog: gladi, boli, straha; ulom pipanja utvruje se puls,
temperatura i vlanost koe, a ulom mirisa utvruje se
neobian zadah, miris stolice i mokrae. Objektivni pokazatelji
bolesti su: stanje svesti, poloaj bolesnika u postelji, spoljasnji
izgled bolesnika, vitalni znaci i izluevine. Subjektivne tegobesimptomi su: bol, glad, e, hladnoa, strah, muka,
malaksalost.
8. Posmatranje konstitucije rasta i uhranjenosti

Koa zdravog deteta je svetlo ruiaste boje, elastina i

ouvanog turgora. Suva koa ukazuje na dehidraciju, a bleda na
anemiju. uta boja je posledica poveane koncentracije unih
boja u krvi, a ospe su znak infektivnih i alergijskih reakcija.
Posmatranjem glave utvruje se njena veliina, oblik i
simetrinost kao i osobine kosmatog dela. Na vratu se
posmatra pokretljivost i simetrija vrata i pulsiranje krvnih
sudova. Na grudnom kou se posmatra izgled grudne kosti i
kime kao i pokreti rebara za vreme disanja. Kod dece se
javljaju kokoije grudi (sternum izboen napred), a javljaju se i
deformiteti kime (kifoza, lordoza, skolioza). Trbuh moe biti
uvean usled nakupljenih gasova u crevima. Kod posmatranja
ruku i nogu neophodno je utvrditi osobine, oblik, veliinu i
pokretljivost. Eutrofija je stanje dobre uhranjenosti. Koa
eutrofinog deteta je zategnuta i elastina, dete je veselo,
raspoloeno i otporno na infekcije. Poremeaji uhranjenosti su:
podhranjenost i preuhranjenost. Kod podhranjenosti dolazi do
gubitka mase telesne za prvu kategoriju od 10-20%; za drugu
kategoriju 20-30%; i trea preko 40% gubitka telesne mase od
optimalne. Kod prehranjenosti dolazi do nagomilavanja masti u
organizmu i pojave gojaznosti.
9. Posmatranje i poremeaji stanja svesti
Svest regulie normalno funkcionisanje neurona u stablu i kori
mozga. Stanje svesti je veoma vaan pokazatelj opteg stanja
deteta. Oboljenja i povrede izazivaju kvantitativne i kvalitativne
poremeaje svesti. Kvantitativni se manifestuju prestankom
budnog stanja. Razlikuju se: somnolencija, sopor, koma. Kod
somnolencije bolesnik deluje pospano, apatino, nesigurno se
orjentie u vremenu i prostoru. Sopor je tei oblik poremeaja
svesti i pancijent je u patolokom snu. Jakom drai ono se budi
ali samo za onoliko koliko traje dejstvo drai. Koma je
poremeaj u kom pacijent ne reaguje ni na kakve drai. Kod nje
su ouvane samo funkcije disanja i rada srca. Kvalitativni

poremeaji svesti se manifestuje najee u vidu pomuenja

svesti.
10.
Telesna
evidentiranje

temperatura,

posmatranje,

merenje

Vitalni znaci stanja organizma su: telesna temperatura, disanje,

puls, krvni pritisak. Telesna temperatura je stepen zagrejanosti
organizma. Normalna telesna temperatura je 36-37 stepeni.
Konstantnost telesne temperature regulie termoregulacioni
centar smeten u hipotalamusu. Poviena telesna temperatura
naziva se hipertermija. Prema stepenu povienja temperature
stanje organizma moe biti: subfebrilno, febrilno i visoko
febrilno. Organizam se oslobaa vika toplote: zraenjem sa
povrine koe, disanjem i preko izluevina. Snienje telesne
temperature zove se hipotermija i nastaje usled poveanog
odavanja toplote. Uzrok moe biti neadekvatno oblaenje
deteta kao i niske spoljanje temperature. Temperatura se meri
termometrima (i to aksilarnim, sublingvalnim i rektalnim).
Mesta za merenje temperature su: pod pazuhom (aksilarno); u
preponskom prevoju (ingvinalno); u usnoj duplji i rektalno
(maru). Spoljanji znaci poviene temperature su: rumenilo,
topla koa, ubrzano disanje i puls, dete je edno i usta su mu
suva.
11.

Disanje, posmatranje, merenje, evidentiranje

Disanje je vitalna funkcija kojom se omoguava razmena

gasova (kiseonik i ugljen-dioksid) izmeu organizma i spoljanje
sredine. Njega regulie centar koji se nalazi u produenoj
modini. Disanje obuhvata sledee procese: ventilaciju plua
(inspirium i ekspirium); razmenu gasova izmeu alveola i krvi;
transport kiseonika do tkiva; razmenu gasova izmeu elija i
krvi; transport CO2 od tkiva do plua. Udisaj i izdisaj ini jedan
disajni pokret ili respiraciju. Dok posmtra bolesno dete,
pedijatar posmatra kvalitet disanja- frekvenciju, dubinu i ritam.

12.

Puls, posmtranje, evidentiranje, merenje

Puls je odraz sranog rada na perifernim arterijama. Moe se

osetiti palpacijom ili stetoskopom. Puls ukazuje na stanje
kardiovaskularnog sistema. Pri odreivanju pulsa obraamo
panju na frekvenciju i kvalitet (ritam pulsnog talasa).
Frekvencija pulsa je broj otkucaja u 1 minutu. Za novoroene
je 120-140 otkucaja, za dojene 110-120, za malo dete 90-100,
a za kolsko 80-90 otkucaja u minuti. Normalna frekvencija je
60-80 i naziva se eukardija. Ubrzan puls je tahikardija, a
usporen bradikardija. Kvalitet ili punoa pulsa predstavlja
kvalitet pritiska krvi na zid krvog suda. On moe biti snaan,
osrednji ili slab.
13.

Arterijska tenzija, posmatranje, merenje, evidentiranje

Arterijska tenzija (TA tenzio arterialis). Arterijski krvni pritisak

je pritisak krvi na arterije. Krvni pritisak u arterijama za vreme
sistole komora poraste do odreenog maksimuma. Ta vrednost
se zove sistolni ili maksimalni krvni pritisak. Njegova najnia
vrednost se zove dijastolni ili minimalni pritisak. Vrednost
pritiska zavisi od stanja srca, koliine krvi u organizmu,
viskoziteta krvi i elastinosti krvnih sudova. Normalna vrednost
TA za novoroene je 13,3/8,0kpa. Povien krvni pritisak naziva
se hipertenzija, a snien hipotenzija.
14.

Monitoring aparati za praenje vitalnih funkcija

U odeljenju intezivne nege i terapije gde se neguju pacijenti ije

su vitalne funkcije ugroene i ije se stanje menja u kratkom
vremenskom intervalu, vitalne funkcije se moraju kontinuirano
pratiti elektronskom tehnikom (monitorima). Na njima se
prikazuju vrednosti: krvnog pritiska, frekvencije pulsa, EKG,
respiracija i telesna temperatura. Ako su vrednosti izmenjene u
odnosu na postavljene parametre emituje se alarm u vidu
svetlosne i zvune signalizacije. Meutim zbog greki aparata

koja su mogua oni ne mogu biti zamena za budno oko

pedijatrijske sestre.
15.

Izluevine, ekskreti kao dijagnostiki materijal

Izluevine ili ekskreti su produkti koji se iz organizma izluuju.

Predstavljaju vaan dijagnostiki materijal jer ukazuju na stanje
organa koji ih stvara i izluuje. Da bi rezultati bili tani materijal
se mora pravilno uzeti i na vreme poslati u laboratoriju na
pregled. Moramo se pridravati odreenih pravila: izluevine
uzimati u ranim jutarnjim asovima, a materijaln odmah odneti
u laboratoriju. U laboratoriji se ekskreti mogu posmatrati:
makroskopski, mikroskopski, biohemijski, bakterioloki i
histoloki. Za uzimanje ekskreta i slanje na analizu pripremaju
se laboratorijske posude: epruvete, petrijeva olja, konusne
ae, staklene menzure, erlenmajerova boica i boice sa
zatvaraem. Posude se oznaavaju nalepnicama a za svaki
uzorak se poopunjava formular.
16.

Brisevi grla, nosa, oka, uha, rektalni

Uzimanje briseva je esta medicinska tehnika radnja koja se

radi u dijagnostike svrhe. Materijal se uzima sterilnim brisem.
Intervencija se sastoji iz pripreme pribora, pripreme pacijenta i
izvoenja same radnje. Transpokult je pribor za uzimanje brisa
za bakterioloki pregled. Sastoji se od due ampule u kojoj se
nalazi hranljiva podloga, zatvara i tapi za uzimanje uzoraka.
Sve se nalazi u sterilnom omotu za jednokratnu upotrebu. Moe
se uzeti bris grla, nosa, uha i drugih mesta gde postoje gnojne
infekcije. On je znaajan u dijagnostici jer se materijal zasejava
odmah nakon uzimanja. On se otvara neposredno pred
uzimanje uzoraka.
17.

Kaalj, vrste kalja

Kaalj je jedan od najeih simptoma respiratornih bolesti kod

dece. To je refleksna radnja kojim uklanjamo strano telo iz

disajnih puteva. Kaalj moe biti akutan (traje do 3 nedelje) i

hronian (traje due od 3 nedelje). Po kvalitetu kaalj moe biti
suv ili produktivan. Suv je nastao infekcijom gornjih disajnih
puteva, a vlaan ili produktivan kaalj je tipian za upalu donjih
disajnih puteva. Kaalj se lei tako to se terapija usmerava na
smirivanje kalja. Od biljnih preparata najee su kombinacije
biljaka brljen, beli slez, menta. A antibiotici se daju samo kod
dokazane bakterijske infekcije. Teak bronhitis se moe razviti
iz obinog kalja ili jake prehlade, kada se na sluzokou
napadnutu virusima nasele i bakterije. U takvim sluajevima
deluje samo antibiotik. Do razvoja hroninog-opstruktivnog
bronhitisa moe doi kada godinama vuete neleeni hronini
bronhitis. Ovaj tip bronhitisa najelje se javlja kod
dugogodinjih puaa i uzor su upravo cigare.
18.
Sputum,
posmatranje,
laboratorijske preglede

uzimanje

slanje

na

Ispljuvak ili sputum je meavina proizvoda luenja sluznica

disajnih puteva usta, nosa i paranazalnih upljina. Sputum
zdravih osoba je oskudan i sastoji se od sluzi i estica praine, a
kod bolesnika sputum je obilniji ima veu koliinu sluzi,
bakterija, leukocita, a nekad i eritrocita. Makroskopskim
pregledom sputuma utvruje se: koliina, boja i konzistencija.
Postoji vie metoda za uzimanje sputuma: ekspektoracija
(iskaljavanje), trahialni aspirat, gastro lavaa.
19.

Povraanje, posmatranje, prevencija

Povreene mase predstavljaju sadraj koji se iz eludca

izbacuje povraanjem. Povraaj se javlja zbog: nepravilne
tehnike hranjenja (gladovanje, prehranjivanje); poremeaj
varenja; infektivnih oboljenja; oboljenja centralnog nervnog
sistema. Posmatranjem pacijenta uoavaju se odreeni znaci
koji ukazuju na povraanje a to su: bledilo, preznojavanje,
podrigivanje. Izgled,, koliina i boja povraenog sadraja zavise

od unete hrane kao i od brzine eludane evakuacije. Uestalim

povraanjem dete gubi iz organizma znatnu koliinu tenosti,
elektrolita i dehidrira. Najee metode funkcionalnog
ispitivanja eludca su: odreivanje bazalne sekrecije i frakciono
uzimanje eludanog sadraja.
20.

Feces, posmatranje, uzimanje

Feces ili stolica je crevni sadraj koji je ostao nesvaren pa se iz

digestivnog trakta evakuie defekacijom. Kontrolu ove
fizioloke potrebe dete savlada krajem druge godine ivota.
Stolica novoroeneta je mekonijum (mrko crna gusta masa
bez zadaha). On se postepeno transformie u pravu stolicu. Kod
odojeta na prirodnoj ishrani ono je homogene konzistencije,
zlatno ute boje i kiselkastog mirisa. Stolica odojeta na
vetakoj ishrani je formirana svetlo ute boje i neprijatnog
mirisa. Broj stolica se razlikuje kod dece. Dete moe da ime
jednu do dve stolice u toku 24h. Stolica moe da se posmatra
makroskopski, mikroskopski, biohemijski i bakterioloki.
21.

Makroskopski izgled stolice kod novoroeneta

Makroskopski se posmatraju: koliina, boja, konzistencija, miris

i crevni paraziti. Koliina fecesa zavisi od kvaliteta i kvantiteta
hrane, a izgled od njenog sastava. Uobiajena koliina fecesa
za odoje je 30-70g, a za decu od 12-15godina oko 150g. Boja
stolice potie od une boje sterkobilina, a na nju utie i vrsta
hrane i lekovi. Konzistencija zavisi od koliine vode koju sadri.
U zavisnosti od peristaltike debelog creva stolica moe biti
tena (proliv) i vrsta, a takvo stanje izaziva zatvor. Miris stolice
zavisi od koliine i vrste bakterija u debelom crevu. U stolici se
mogu nai crevni paraziti i njihova jaja.
22.

Urin, posmatranje, uzimanje

Urin ili mokraa je izluevina koja se stvara u bubrezima i

izvodnim kanalima se izluuje iz organizma. Njime se iz

organizma izluuju materije koje nisu potrebne organizmu, a

stvaraju se u procesu metabolizma. Urin je vaan dijagnostiki
materijal jer se njime utvruje stanje bubrega i ostalih organa.
Urin se posmatra makroskopski, hemijski, mikroskopski,
bakterioloki. Makroskopskim posmatranjem urina utvruje se
koliina, boja, izgled, miris, reakcija i specifina teina. Na
koliinu urina utie vrsta unete hrane i tenosti. Boja je svetlo
uta, a normalan sastav ine: voda, natrijum hlor, kalcijum,
urea, mokrana kiselina i kreatinin. Urin ima specifian miris, a
specifina teina urina ima vrednost od 1012-1025 i meri se
urinometrom. Normalan urin je slabo kisele reakcije i bistar.
23.

Krv kao dijagnostiki materijal

Krv se uzima od bolesnog deteta da bi se postavila dijagnoza i

pratio tok bolesti. Za veinu analiza koristi se serum venske i
kapilarne krvi. Krv se prihvata u epruvete koje mogu biti
staklene i plastine. One moraju biti hemijski iste, suve,
sterilne i obezbeene zatvaraem. U rutinske analize krvi
spadaju: kompletna krvna slika, sedimentacija eritrocita,
elektroliti, serum proteini, bilirubin, urea, glikemia, gasne
analize. Kompletna krva slika odreuje se iz kapilarne krvi ili
krvi uzete iz vene. Hemokultura (bakterioloki pregled krvi)
jeste zasejavanje krvi na hranljivu podlogu u aseptinim
uslovima.
24.
Medikamentozna
organizam

terapija,

putevi

unoenja

leka

Osnovna sredstva za leenje su lekovi. To su supstance

organskog i neorganskog porekla koje slue za leenje
pacijenata. Lekar odeuje terapiju i evidentira u zdravstveni
karton. Lekovi se primenjuju na razliite naine i to: preko
digestivnog trakta (oralno, pod jezik, rektalno); nanoenjem na
kou ili utrljavanjem; putem injekcija (u kou, pod kou, u mii,
u venu); i preko organa za disanje (inhalacijom).

25.

Unoenje leka putem digestivnog trakta

Lekovi uneti u organizam preko usta resorbuju se preko

sluzokoe digestivnog trakta. Najvei broj lekova unetih oralno
resorbuju se preko sluzokoe tankog creva. Posle oralne
primene veina lekova se resorbuje u toku 30 minuta. Oralno se
unose: tablete, draeje, kapsule, sirupi, solucije, prakovi.
Terapija se deli u odreeno vreme. Pojedini lekovi se daju dva
puta dnevno u intervalima po 12h, ili tri puta dnevno u
intervalima po 8h. Veinu lekova u organizam treba uneti posle
obroka.
26.

Parenteralna primena lekova

Ova primena predstavlja unoenje lekova putem injekcija. Tako

se tano dozira lek i brzo postie terapijski efekat. Na ovaj
nain mogu se uneti i oni lekovi koji oteuju digestivan trakt, a
pogodan je i za osobe koje ne mogu oralno da uzimaju lek kao i
duevni bolesnici. Za parenteralnu primenu lekova potrebno je
pripremiti: tufere, alkohol, lekove, testerice, brizgalice i igle.
27.

Anafilaktiki ok i anti ok terapija

Anafilaksija je sistemska alergijska reakcija koja se javlja

iznenada i esto je opasna po ivot. Nastaje naglo prvih minuta
nakon izlaganja osobe istim alergenom. Lekovi koji se daju
parenteralno: penicilin, serumi i anestetici mogu izazvati
anafilaksu. Znaci oka su nagla klonulost, oseaj pritiska u
drelu i grudima, kaalj, promuklost, oteano disanje, bledilo,
znoj na elu i licu. Zbog spazma glatke muskulature nastaje
bronhoopstrukcija praena sekrecijom. Krvni pritisak naglo
pada i dolazi do gubitka svesti. U sluaju anafilaktikog oka
treba odmah: obustaviti ubrizgavanje leka, pacijenta postaviti u
poloaj autotransfuzije, adrenalin dati lokalno na mesto
apliciranog leka; uvesti kanilu intravenski i ubrizgavati
antihistaminik defenhidramin; kiseonik davati preko maske;
mogu se dati i kortiko stereoidi (deksametazon); aminofilin dati

ako se bronhospazam odrava 10 minuta posle primene

adrenalina.
28.

Uneenje leka inhalacijom

Inhalacija se udisanje gasovite i lako isparnjive supstancije u

disajne puteve u terapijske svrhe. Suspenzija medikamentnih
estica zove se aerosol. Lek se resorbuje kroz tanak zid plunih
alveola. Lokalno dejstvo odraava se na sluzokou disajnih
puteva, a opte dejstvo se postie resorbcijom leka u krvotok.
Inhalacija se primenjuje: inhalatorom ili preko maske aparata
(kompresora rasprivaa).
29.

Primena toplote i hladnoe u nezi i leenju dece

U svakodnevnom leenju pacijenata mogu se primenjivati

zagrevanja i rashlaivanja. Zagrevanje moe biti opte i
lokalno. Opte zagrevanje moe se postii u izoleti, na grejnom
stolu, elektrinim pokrivaima, elektrinim jastuetom i
termoforom. Rashlaivanje moe biti opte i lokalno. Opte se
primenjuje radi snienja telesne temperature, a lokalno moe
biti suvo (kesa za led) i vlano (hladnim vlanim oblogama)
30.
Proces zdravstvene
sestrinske profesije

nege

kao

imperativ

razvoja

Zdravstvena nega dece je osnovna delatnost pedijatrijske

sestre-tehniara. Zdravstvena nega dece i medicinska
disciplina koja podrazumeva staranje o odranju, jaanju i
uvanju zdravlja, negu bolesne dece i brigu i rehabilitovanje
dece. Proces zdravstvene nege zasniva se na metodu
utvrivanja telesnih, duevnih i socijalnih potreba pacijenata. U
zdravstvenoj nezi postoji tri naina negovanja: samonega;
nadzor i profesionalna nega. Proces zdravstvene nege ukljuuje
etiri glavne faze: utvrivanje potreba za zdravstvenom
negom; planiranje rada; sprovoenje plana zdravstvene nege i
vrednovanje rezultata.