TEMA: UZROCI SAOBRAAJNIH NEZGODA

PREDMET: BEZBEDNOST U SAOBRAAJU

S E M I NAR S K I

R AD

Mentor:

Student:

Dr. Jovica Vasiljevi

Draen Orelj 222-P/09

NI 2011.

Sadraj
1.
Uvod........................................................................................................................ 3
2.Teorije saobraajnih nezgoda....................................................................................... 3
2.1. Teorija sluaja.................................................................................................. 3
2.2. Teorija zaraze................................................................................................... 4
2.3. Teorija sklonosti................................................................................................ 4
2.4. Spell teorija...................................................................................................... 4
3. Uzroci saobraajnih nezgoda...................................................................................... 5
3.1. Uzrast............................................................................................................. 6
3.2. Iskustvo.......................................................................................................... 6
3.3.Pol.................................................................................................................. 7
3.4. Vid................................................................................................................ 8
3.5. Psihomotorne sposobnosti.................................................................................... 8
3.6. Inteligencija i posebne sposobnosti.........................................................................8
3.7. Linost........................................................................................................... 7
3.8. Socijalni inioci i stavovi..................................................................................... 9
3.9. Umor i dnevni bioritam..................................................................................... 10
3.10. Alkohol....................................................................................................... 10
3.11. Lekovi i droge.............................................................................................. 11
4. Pojam vetaenja u
saobraaju .........................................................................................................13
4.1. Saobraajna nezgoda kao sluaj iz
prolosti ..............................................................................14
5. Polja pokrivanja i take
razilaenja ...................................................................................................15
5.1.
Vetaenje ...............................................................................................................
..................16
6.
Zakljuak .................................................................................................................
..........................18

7
Literatura .................................................................................................................
..........................19

1. UVOD
ovek u ulozi vozaa opaa sloenu stvarnost u saobarajnim okolnostima koje
uslovljavaju najvie nivoe svih psihofizikih i emocinalnih angaovanja. Upravljanje vozilom
u uslovima intezivnog saobraaja u kojem dominira brzina i snaga vozila naroito uslovljava
snano emocionalno doivljavanje i reagovanje koje ima povratne refleksije (uticaj) na
efikasnost reagovanja, na sopstvenu bezbednost u vonji i bezbednost drugih uesnika u
saobraaju.
Prema podacima, ljudski faktor je jedini uzrok nezgode u 57% sluajeva saobraajnih
nezgoda, a zajedno sa drugim faktorima je prisutan u preko 90% nezgoda. Moe se tvrditi da
gotovo nema saobraajne nezgode gde ljudski faktor nije naao svoje mesto. Sa druge strane,
prema istom izvoru, mehaniki faktor (vozilo) bio je jedini uzrok saobraajnog traumatizma u
2.4%, a faktor okoline (put) bio je izolovan uzronik u 4,7% saobraajnih nezgoda.
Postavlja se pitanje zato ovek pravi toliko greaka u vonji. U toku vonje, ovek
mora da se osloni na tri nepostojane mentalne funkcije: percepciju, panju i pamenje . U
toku vonje vozai dobijaju pravu "oluju" informacija. Najvei deo njih predstavljaju
vizuelni inputi: sam put, druga vozila, peaci, saobraajni znakovi, pejza i sl. ta vie, voza
moe da procesuira i informacije iz drugih izvora, kao to je auditivni input (sluanje radija,
razgovor mobilnim telefonom, razgovor sa putnikom u vozilu) ili interni input (priseanje
eljenog pravca kretanja ili planiranje dogaaja koji nisu u vezi sa vonjom).

2. TEORIJE SAOBRAAJNIH NEZGODA

Teorijska objanjenja osnovnih uzroka nezgoda potiu iz matematikih modela koji su
kasnije proveravani u psiholokim istraivanjima. U matematiko-statistikim
proraunavanjima saobraajne nezgode su posmatrane u odreenom vremenskom periodu kao
retki dogaaji koji se ponavljaju i na osnovu naina kako se oni dogaaju u posmatranoj
populaciji objanjavaju se uzroci nezgoda. To su teorije da se nezgode javljaju sluajno, da se
javljaju kao zaraze i da postoji kod izvesnih ljudi sklonost za nezgode.

2.1. Teorija sluaja

Ova teorija o pojavi nezgoda istie da se one javljaju prostom sluajnou. Kod ljudi
izloenih istim uslovima u nekom periodu ista je verovatnoa da imaju nezgode koje se
ponavljaju u odreenom periodu. Matematiki formulisano, verovatnoa da e neko doiveti
nezgodu u posmatranom vremenskom periodu P(r) bie jednaka:
P( r ) e *

r
r!

gde je prosean broj nezgoda, a e eksponent.

Prema ovom modelu svi lanovi populacije uvek imaju istu verovatnou da doive
nezgodu. Mogue je da neki doive vie nezgoda ali je to rezultat sluaja i njihov broj je
relativno mali.

2.2. Teorija zaraze

Druga teorija polazi od pretpostavke da na poetku svi imaju jednaku mogunost da
doive saobraajnu nezgodu, ali se to menja nakon prve nezgode. Pretpostavlja se da
doivljavanje prve nezgode zarazno deluje ali ne u smislu prenoenja nezgode sa jedne na
drugu osobu nego u samoj promeni stava osobe koja je doivela nezgodu. Takva vrsta
ponaanja je slina psihikoj traumi.
Prema jednoj varijanti posle doivljene nezgode verovatnoa nezgoda se smanjuje jer
vozai postaju oprezniji pa je varijansa nezgoda manja nego kod Puasonove raspodele. Prema
drugoj varijanti pod uticajem prve nezgode ljudi postaju skloni da imaju vie nezgoda.

2.3. Teorija sklonosti

Najpoznatija teorija saobraajnih nezgoda je teorija o sklonosti za nezgode.
Pretpostavlja se da pri istim uslovima ne postoji jednaka verovatnoa meu osobama da
dozive nezgode i da se ta verovatnoa konstantno ispoljava tokom vremena. Pri tome vreme
pojave nezgode je sluajno. Osobine i sposobnosti su tretirane kao osnova za objanjenje ove
teorije.
Prema empirijskim nalazima sklonost operie kada je velika izloenost riziku.
Sklonost za nezgode je individualna stalna i povremena osobina koja moze biti uroena ili
steena i zavisi od raznih psihofizioloskih inilaca.

2.4. Spell teorija

Slino teoriji sklonosti, ljudi skloni jednim incidentima, takoe su skloni i drugim
vrstama incidenata, pa i saobraajnim nezgodama. Pored psihofizikih osobina ova teorija
uzima u obzir i objektivne okolnosti. Ista osoba moe biti veoma sklona incidentima u jednim
uslovima (nona vonja, kia), a potpuno bezbedna u nekim drugim uslovima (dnevna vonja,
suv kolovoz). Spell teorija uvaava subjektivne karakteristike linosti i objektivne
karakteristike saobraajne situacije.

3. UZROCI SAOBRAAJNIH NEZGODA

Nezgode izazivaju brojni inioci koji su u uzajamnoj sprezi. inioci drumskih nezgoda
su obino kategorisani u tri iroke kategorije koje ine sistem voza, vozilo i okolina.

Slika 1: Uzroci saobrajnih nezgoda

Istraivanja pokazuju da se najvei broj nezgoda odnosi bez sumnje na vozae (slika 1)
ili su oni u krajnjem sluaju poslednja instanca u lancu dogadjaja koji su u sprezi sa ostalim
faktorima.
Na osnovu pomenutog istraivanja veeg broja nezgoda naeno je da je u 91%
nezgoda relativna uloga ljudskog faktora, pri emu u oko 57% nezgoda ljudski faktor je bio
prisutan bez uestvovanja vozila i ostalih okolnlh inilaca.
Osnovne uzroke saobraajnih nezgoda kada je u pitanju ljudski faktor ine:
1. Uzrast
2. Iskustvo
3. Pol
4. Vid
5. Psihomotorne sposobnosti
6. Inteligencija i posebne sposobnosti
7. Linost
8. Socijalni inioci i stavovi
9. Umor i dnevni bioritam
10. Alkohol
11. Lekovi i droge

3.1. Uzrast
Uzrast je jedan od esto pominjanih inilaca nezgoda. Nezavisno od populacije vozaa
koja se posmatra, istiu se dve posebne grupe koje su najvie zastupljene u uestanosti
nezgoda. To su mlae dobne grupe, do 24 god. starosti, i starije dobne grupe, od 60 god.
U mlaem periodu, pored karakteristika mladalakog perioda - nedovoljna obuenost i
iskustvo, a u poznijim godinama fizioloke i psiholoke promene, doprinose veem broju
nezgoda.
Naime, kod profesionalnih vozaa uzrast do 50-55 godina ima manje nezgoda, ali
posle se pojavljuje porast broja nezgoda. Taj porast nezgoda je naroito istaknut posle 60 - 65
godina. Meutim, pri vonji u gradskim uslovima kod profesionalnih vozaa, moe se
dogoditi da upravo stariji vozai ine najmanje nezgoda.
Poseban problem u bezbednosti saobraaja u svim zemljama ine mlai vozai. To je
vie izraeno u onim zemljama gde mogu da voze od 16 godina, kao u SAD. Oni ine preko
treine svih nezgoda i nezgoda tee prirode, iako su zastupljeni samo sa jednom petinom u
ukupnoj populaciji vozaa.
Mlai vozai ine vei broj nezgoda zbog toga to je to period mladalakog nemira i
njihovo ponaanje na putu je deo njihovog opteg ponaanja. Poto se danas smatra da vozai
"voze onako kao to ive" , to ono ima najbolju potvrdu u ovoj dobnoj grupi mlaih vozaa.
Svakako da je i samo iskustvo ovde vrlo znaajno jer je to period kada se ui.
. Loe navike, kao to su pijanstvo, puenje, loe ocene, su meu najboljim
pokazateljima onih vozaa koji ine nezgode i prekraje. Kada se zavrava mladalaki period,
oko 24 godine, dolazi postupno do promene ponaanja i smanjivanja nezgoda.
Kod vozaa starijih dobnih grupa psihofizioloke funkcije opadaju i dolazi do
poveanja individualnih razlika. Izraene promene organskih funkcija i perceptivno-motornih
sposobnosti javljaju se posle 40 godina starosti. Ali, zbog veeg iskustva kojim se te
promene nadoknauju, one se ne odraavaju toliko u vonji. Potekoe u vonji su kod
starijih osoba vee ako su se kasnije obuili da voze; premda se oni uspeno obuavaju,
njihova obuka due traje.

3.2. Iskustvo
U tesnoj vezi sa uzrastom, iskustvo uestvuje u velikom procentu u saobraajnim
nezgodama. Uticaj iskustva se najvidnije ispoljava na mlaem uzrastu, kada se ispoljava i
mladalaka nezrelost. Iskustvo nije potpuno definisano, ali se u statistikim razmatranjima
uzima kao duina vozakog staa. Broj saobraajnih i industrijskih nezgoda opada sa
godinama vonje i rada.
Uticaj iskustva je najizraeniji na poetku u prvoj godini vonje, a kasnije njihovi efekti
opadaju. Kod profesionalnih vozaa u gradskom saobraaju prva godina je najkritinija i ona
je skoro tri puta rizinija od pete godine vonje. Kako se koliina vonje poveava sa
godinama, to jednostavno sledi da broj nezgoda opada po kilometrima tokom godina vonje.
Tako je dvostruko vie nezgoda koje ine mukarci u odnosu na ene potie od toga to oni
dvostruko vie voze pa imaju zato broj nezgoda po kilometrima isti.
Povezanost nezgoda sa godinama iskustva zavisi i od uzrasta kada se vozai
obuavaju. Na mlaim uzrastima se bre stie iskustvo.
Ustanovljeno je da vozai koji voze trkaka vozila ine vie nezgoda nego normalni
vozai, jer oni, iako imaju u nesrazmerno bolju tehniku voznje, ine rizinije manevre.

Pri upravljanju tramvajem, gde se ne zahteva posebna tehnika vonje, dolazi do

progresivnog smanjivanja nezgoda sa godinama vonje. Stoga je verovatnija pretpostavka da
se sa godinama vonje stice posebna saobraajna zrelost, koja je nezavisna od fizike ili
socijalne zrelosti.

3.3. Pol
Kod mlaih vozaa ne postoje bitne razlike izmeu mukaraca i ena u broju nezgoda,
ako se uzme u obzir njihova koliina vonje. Meutim, u odnosu na nain potovanja
saobraajnih pravila, tu su razlike oevidne jer se ene vie pridravaju saobraajnih pravila
od mukaraca.
Postoje eksperimentalni dokazi da izmeu mukaraca i ena ima razlike u nekim
sposobnostima i osobinama. Najvidnija razlika je u fizikoj snazi, koja je dvostruko slabija
kod ena nego kod mukaraca ili, ako se prikazuje u odnosu na telesnu teinu, taj odnos je
60% u korist mukaraca. Te razlike se ne menjaju sa uzrastom.
Pored razlike u fizikoj snazi i izdrljivosti, postoje izvesne razlike u brzini odgovora i
nainu obrade informacija izmeu mukaraca i ena. Mukarci su bolji u brzini odgovora i u
perceptivno-motornim zadacima, gde su informacije date preko instrumentalnih pokazivaa.
S druge strane, ene su bolje u runoj spretnosti, gde se zahtevaju fini pokreti prstiju i
u zadacima gde se zahteva obrada informacije preko simbolinog i semantikog materijala.
Opte je poznato da se ene svih uzrasta sporije obuavaju i tee stiu prva iskustva u vonji.
Kod ena su karakteristine, pre svega, vea opreznost i kritinost u saobraajnim situacijama
sa mnogo sporijom vonjom. Stoga je verovatno manja zastupljenost ena u teim
saobraajnim nezgodama. ene mnogo vie potuju saobraajne norme zbog potrebe
bezbednosti i pravilnog odvijanja saobraaja.

3.4. Vid
Poto se preko vida prima velika koliina informacije u toku vonje, to su brojne vidne
fuiikcije od posebnog znaaja za sigurnost u vonji.
Meutim, empirijski podaci nisu to uvek potvrivali, kada su vidne funkcije
posmatrane kao nezavisne izolovane funkcije. Za vonju je najznaajnije nekoliko funkcija;
vidno polje, opaanje dubine i boje, adaptacija na tamu.
Vidno polje je u izvesnoj meri ogranieno iz vozila. Konstatovano je ak da na
raskrsnicama sudari nisu uvek na onoj strani na kojoj je vid ogranien. Poremeaj u
opaanju boja spada u jednu od najvie prouavanih funkcija vida sa nezgodama ali ipak
nije poznat njen odnos sa nezgodama. Dosta istraivanja ukazuje da vozai sa poremeajem u
opaanju boja nemaju vie nezgoda nego ostala populacija vozaa. Uprkos tome, ona je jedna
od sposobnosti koja se testira kod vozaa jer je njena uloga nesumljiva za brzo i tano
opaanje saobraajne signalizacije.1
Jasnoa sa kojom e se videti predmeti zavisi od otrine centralnog i periferijskog
vida, to je najznaajnija vidna funkcija. Isto tako, postoje podaci da vozai sa slabijom
otrinom imaju vie nezgoda nego vozai sa dobrom otrinom vida.
Osim dinamine otrine vida, za vonju je znaajna i sposobnost brzog i tanog
skretanja pogleda na informativnija polja. Potrebna je izvesna vetina u tom vidnom
pretraivanju, koja se stie vebanjem. Ta sposobnost brzog i tanog skretanja oiju na
odredjena mesta vidnog polja se moe meriti. Naeno je da oni koji su na testu sporiji u
skretanju oiju na ciljeve, koji se javljaju neoekivano na periferiji polja, imaju vie nezgoda.
1

Lipovac K. BEZBEDNOST SAOBRAAJA, Udbenik, slubeni list SRJ, Beograd.

3.5. Psihomotorne sposobnosti

Poto je upravljanje vozilom perceptivno-motorna vetina, psihomotornih sposobnosti
je veoma velika. Brojna istraivanja su potvrdila da su sloene psihomotorne sposobnosti
tesno povezane sa nezgodama,
S druge strane, povezanost izmeu vremena reakcije i nezgoda je slaba. Kada se
ukljue novi momenti u vremenu reakcije, kao pravovremenost odgovora na uestale signale,
dakle, aspekt budnog ponaanja ili reakcije na vise signala, onda je povezanost sa nezgodama
vea.
Konstatovano je da osobe koje brzo reaguju, a sporije su na perceptivnim testovima,
imaju vie nezgoda. Slino je utvreno u jednoj studiji sa posebnim vrstama nezgoda koje
nastaju sudarom otpozadi. Vozai koji su ee pogoeni otpozadi sporije reaguju na
svetlosne signale, ali izvode brzo motorni odgovor, imaju tzv. nesinhronizovani model
reakcije.

3.6. Inteligencija i posebne sposobnosti

Korelacioni odnosi inteligencije sa nezgodama su niski, to je u suprotnosti sa oekivanjima, iako se ne moe oekivati da taj odnos bude iskljuivo linearnog
karaktera.
S druge strane, pretpostavlja se da vozai sa visokom intelektualnom sposobnou nisu
najbolje prilagoeni jer zahtevi vonje su takvog karaktera da ne odgovaraju njihovim
potencijalnim mogunostima.
To ih dovodi do vee razdraljivosti i moe ih initi sklonijim nezgodama. Ova logika
pretpostavka nema empirijsku potvrdu. Prema tome, za upravljanje je potrebna prosena
intelektualna sposobnost ali to ne obezbeuje da e biti siguran voza.
Zapaeno je da vozai koji nisu integrisani u industrijsku, odnosno savremenu urbanu i
saobraajnu civilizaciju, rizikuju da imaju vie nezgoda ako im je konkretna inteligencija
slabija. Pokazalo se da je mehaniko shvatanje potrebnije kod vozaa teih vozila sa
prikolicama, autobusa nego kod vozaa lakih vozila. Sposobnost prostornog predoavanja
naroito predmeta u pokretu je jedna od vanih sposobnosti za snalaenje i prilagoavanje
saobraajnoj situaciji. Skorije je istaknuta uloga perceptivnog stila kao inioca nezgoda i
ponaanja vozaa u raznim saobraajnim situacijama.
Poto se vozai u toku vonje stalno nalaze u situaciji da brzo otkrivaju predmete u
vrlo dinaminom vidnom polju uz korienje i drugih ulnih informacija, to lakoa sa kojom
to oni ine, u velikoj meri odreuju njihovu sposobnost i sigurnost upravljanja.

3.7. Linost
Pri razmatranju linosti vozaa najee se polazi od prihvaenih tipologija linosti.
Postoji vie shvatanja o strukturi linosti dobijenih putem faktorske analize. Razliitim
tehnikama za ispitivanje linosti mere se razliite osobine linosti i njihovom interkorelacijom
dobijaju se vii redovi organizacije linosti, koji predstavljaju njegovu strukturu. Te dobijene
dimenzije predstavljaju osnove naeg ponaanja i ine osnovnu strukturu linosti dobijene
putem faktorske analize.
9

Vozai skloniji nezgodama su preteno neurotine linosti sa osobinama koje su u tom

delu predstavljene. Dobri i sigurni vozai su oni koji su emocionalno stabilne linosti.
Ovakav teorijski model tipologije linosti sigurnih i rizinih vozaa je proveravan na
manjoj grupi vozaa koji su ispitivani pomou projektivnih testova. Postoje pokuaji da se
tipologija linosti vozaa odredi na osnovu njihovog ponaanja u saobraajnoj situaciji. To je
potpuno novi i pravi pristup prouavanja osobina linosti vozaa jer postoje ipak odstupanja
izmeu opteg ponaanja i ponaanja u saobraajnoj situaciji. Ove tipologije koje polaze od
uobiajene klasifikacije dobrih i loih vozaa ne odudaraju mnogo od klasinih tipologija.
U Engleskoj je razvijena jedna tipologija linosti vozaa na osnovu objektivnog opisa i
klasifikacije vozakog ponaanja u posebnom drumskom testu. Postoje etiri grupe vozaa na
osnovu opaenih razlika u vozakom ponaanju.
U grupu "bezbednih" spadaju vozai koji ne ine nikakve nepotrebne manevre i
rizike, a u "nepromiljenu" grupu spadaju oni koji ee kontroliu ogledalo vozaa nego to
ine manevre. Odnosno, ako je odnos broja korienja ogledala sa brojem manevre manji od
kritine vrednosti koja varira i kree se oko 50, onda voza spada u grupu "aktivno
izdvojenih" , a kao kritina operacija za razdvajanje zadnjih grupa slui broj koliko se puta
pretie vozilo sa brojem koliko je preteknut od drugih vozila. Vozai "aktivno izdvojeni"
svakako se karakteriu veom tenjom za preticanjem nego "pasivna" grupa vozaa.

3.8. Socijalni inioci i stavovi

Sa osobinama linosti su u vezi razni socijalni inioci koji utiu na nezgode.
Pri razmatranju njihove uloge polazi se od toga da je vonja neki oblik socijalne
interakcije i da sigurnost vonje zavisi u velikoj meri od prihvaenosti pravila ponaanja u
saobraaju.
Kada se zna da su razliite karakteristike linosti u razliitoj vezi sa brojem nezgoda
onda se pretpostavlja da e razliiti ljudi koji ine u nacionalnom i etnikom pogledu celinu
takoe izazvati osetne razlike u broju nezgoda. A ta razlika u uestalosti nezgoda bi se mogla
pripisati ne samo tehnikim, socioekonomskim merama ili merama prevencije, nego samom
ponaanju vozaa odreene populacije. Pojedine nacionalne grupe su impulsivnije ili manje
disciplinovanije, to stvara veu verovatnou da imaju nezgode. S obzirom da jedan deo
populacije vozaa koja ini esto nezgode predstavlja one koji su se ve ogreili o razne druge
drutvene norme, to stavovi naginju ka tome da se isti tretiraju mnogo otrije.
Postoje stavovi kod vozaa koji su potpuno naprihvatljivi, kao to je da do nezgoda
dolazi sluajno. Neki profesionalni vozai nezgode pripisuju raznim brigama, looj srei,
nedostatku vetine i drugim manje vanim iniocima. Takvi stavovi su donekle rezultat niskog
obrazovnog nivoa profesionalnih vozaa i nepotpune obuke.
U promeni stavova koji se menjaju sa uzrastom moe doprineti bolja obuka,
informisanost i represivne mere. U svim sredinama istie se vana uloga kaznenih mera. To
je uslovljeno injenicom da se u populaciji vozaa koji esto ine nezgode nalaze oni koji su
socijalno neprilagoeni.
Meutim, upravo za ovu populaciju vozaa koji ine nezgode ne postoje odgovarajue
kaznene i druge mere koje su efikasne. Kaznene mere imaju najvei uticaj na vozae koji
pokazuju takve osobine linosti kao to su agresivnost , nedovoljna zrelost i emocionalna
nestabilnost, a to ini dosta veliki deo populacije vozaa. Kazna u psiholokom znaenju je
negativni pojaiva koji izaziva ponaanje izbegavanja i moe imati vidni uticaj na ponaanje.
Zdravstveno stanje utie na pojavu nezgoda, iako ne postoji dovoljno empirijskih
podataka o povezanosti nezgoda sa raznim akutnim i hroninim bolestima vozaa. Svaka
bolest koja je lakeg karaktera smanjuje budnost, sposobnost opaanja, koordinaciju, a time
poveava verovatnou da se doivi nezgoda, ali se teko moe oceniti kada je loe

10

zdravstveno stanje uslovilo nezgodu. Sa nezgodama se povezuje nekoliko hroninih bolesti,

kao to su dijabetes, krvni pritisak, epilepsija, razne neuroze, laki lokomotorni porerneaji i
dr. Posebno se istie uloga privremenog gubitka svesti u toku vonje kod vozaa koji su
oboleli najee od epilepsije. Zdravstveni i psihijatrijski aspekti nezgoda treba da budu
mnogo vie i temeljnije prouavani.

3.9. Umor i dnevni bioritam

Statistike nezgode po asovima vonje nisu ile u prilog veoj povezanosti
produenog rada, odnosno umora sa nezgodama.
Zapaeno je da se nezgode vozaa pojavljuju ee u prvim asovima vonje. To je
verovatno uslovljeno poetnom neprilagoenou vozaa zahtevima naporne gradske vonje.
Postoji velika verovatnoa da se nezgode raspodeljuju u skladu sa cirkadijalnim ritmom. Zbog
uticaja umora i drugih inilaca na nezgode, cirkadijalni uticaji na uestalost saobraajnih
nezgoda se ree vidno ispoljavaju.
Najvei broj nezgoda dugolinijskih vozaa dogodio se u periodu od etiri do est
asova, kada je ritam srca najnii. I u ovom sluaju, dvostruko vie nezgoda se dogaa u
periodu izmeu ponoi i 08 asova, nego u ostalom esnaestoasovnom periodu. Taj uticaj
dnevnog ritma je jo vie istaknut kada se uzme u obzir gustina saobraaja po periodima dana.
Model cirkadijalnog rasporeda nezgoda zavisi od vrste nezgoda. U sluaju razmatranih
nezgoda teretnih vozila, gde se skoro 90% nezgoda odnosi na sudare sa fiksiranim objektima i
skretanja sa puta, raspodela nezgoda tokom dana je u skladu sa dnevnim ritmom. To znai da
se uticaj dnevnog ritma na nezgode ispoljava najvie kada se razmatraju nezgode u kojima
uestvuje jedno vozilo.2 Kada se razmatraju nezgode gde je ukljueno drugo vozilo, raspodela
nezgoda tokom dana ne pokazuje uticaje cirkadijalnog ritma nego gustine saobraaja.
Kada se razmatraju sudari vozila, onda je uestanost nezgoda tokom dana u skladu sa
gustinom saobraaja tokom dana. Polazei od ovakvih uticaja umora i dnevnog bioritma na
pojavu nezgoda, namee se pitanje reima rada profesionalnih vozaa, naroito dugolinijskih
vozaa. Trajanje i planiranje treba da se uskladi tako da se izbegnu njihovi negativni uticaji.
Posebno treba prilagoditi reim rada da ne doe do istovremenog uticaja umora i
ritma, to se moe dogoditi posle produene vonje u ranim jutarnjim asovima.

3.10. Alkohol
Alkohol dovodi do teih nezgoda najee kod mlaih neiskusnih vozaa. S obzirom
na visok procenat zastupljenosti uticaja alkohola na saobraajne nezgode i poto je u vezi sa
drugim aspektima socijalnog ponaanja, alkohol predstavlja problem od drutvenog znaaja.
Da bi se shvatilo kako alkohol utie na pojavu nezgoda, treba da se upozna mehanizam
delovanja alkohola na oveka, iji uticaji zavise od njegove koncentracije u telu. Alkohol se,
za razliku od hrane, vrlo brzo apsorbuje i rastvara u tenosti i tkivima, tako da se u krvi javlja
ve posle nekoliko minuta od unoenja. Koncentracija alkohola brzo raste, do dva asa od
unoenja, kada poinje postepeno da opada u toku 18 asova.
Na brzinu apsorpcije utie vrsta pia, vrsta i koliina hrane, puenje i razne
individualne osobine, posebno teina.
Puenje odrava visoku koncentraciju alkohola u krvi a razni sedativi i stimulatori
pospeuju dejstvo alkohola. Apsorbovana koliina alkohola koja se nalazi u krvi biva brzo
preneta u ostale delove tela, posebno u one koji su bogati krvnim sudovima. U mozak alkohol
sporije dopire ali due ostaje. Koncentracija alkohola u mozgu je u linearnom odnosu sa
njenom koncentracijom u krvi, pa je zato pouzdana direktna procena iz krvi.
2

Grupa autora, Sistemi bezbednosti u motornim vozilima, Beograd, 2000., str., 110.

11

Osim toga, mogue je proceniti koliinu alkohola preko mokrae ili izdahnutog
vazduha. Postoje brojni hemijski testovi za odredjivanje alkohola u krvi. Koliina alkohola u
krvi se najpreciznije izraava odnosom teine alkohola u datoj koliini krvi (mg/100 ml).
Najee poznate mere koncentracije alkohola su .05, .10 i .15%. Pri koncentraciji od .05%
uestalost pojave nezgoda je slina kao kod vozaa koji nisu pili, meutim , sa poveanjem
koncentracije na .06% verovatnoa nezgoda se poveava.3
Povezanost nezgoda sa alkoholom moe se upoznati preko dejstva alkohola na
ponaanje. Vlada uverenje da alkohol pojaava razne funkcije iako ima vie depresivnu
ulogu. Nema odreenih modela ponaanja pri razliitim stadijumima intoksikacije, ali se
uoavaju karakteristine promene u funkcijama koje su znaajne za vonju. Kao to se moe
oekivati, alkohol prvo utie na saznajne funkcije. Slabije opaanje esto je praeno
kratkotrajnim nesvesnim periodima kada se ne opaa i voza nije svestan da se ti periodi
javljaju. Pod uticajem alkohola pojavljuje se jako suavanje perceptivnog vidnog polja, a
pokreti oiju postaju manje uestali pa i usmeravanje panje nije pravovremeno. Te promene
su veoma bitne za ponaanje vozaa kod kojih je budnost osnovna.
Mentalne funkcije, kao pamenje za skorije dogaaje, a naroito kritino suenje, je
poremeeno. Ove promene su praene poveanim samopouzdanjem pa dolazi do velikog
nesklada sposobnosti i mogunosti. Pod uticajem alkohola dolazi do promene u
emocionalnom ponaanju i osecaju manje odgovornosti. Alkohol u stvari potencira sve line
nedostatke u sposobnostima i osobinama linosti, to se odraava na sigurnost vonje.
Prema navici pijenja i ponaanja vozai se mogu razvrstati u tri kategorije.
U prvu kategoriju spadaju vozai koji su osetljivi na alkohol, koji ga ne piju ili ga piju
u malim koliinama. Tu spadaju i oni koji ree i obazrivo piju u drutvu ali koji su vrlo
odgovornl i ne prelaze dozvoljene granice za sigurnu vonju.
U drugu grupu spadaju oni koji esto piju u drutvu i prelaze dozvoljene granice. Oni
su najprisutniji u saobraaju i predstavljaju veliki problem.
I trea grupa su hronini alkoholiari koji piju u svako doba i koji su zavisni od
alkohola. To je najopasnija grupa vozaa, uprkos tome to ti vozai pokuavaju da ne piju dok
voze.

3.11. Lekovi i droge

U svim zemljama se poveava upotreba raznih lekova i droga. Ta poveana potronja
predstavlja sve veu opasnost po bezbednost saobraaja zbog propratnih pojava, iji uticaji na
vonju nisu dovoljno poznati.
Ti propratni negativni uticaji lekova i droga koji slabe vozaku sposobnost zavise od
vrste, koliine i brzine kojom se ti lekovi i te droge metabolizuju u telu. Obino se njihovi
uticaji javljaju tek poto je prolo njihovo osnovno dejstvo, pa se zato ne mogu primetiti, a
teko se procenjuje koncentracija lekova i droga u krvi i urinu.
Postoje nekoliko veih kategorija farmakolokih sredstava, razliitog hemijskog
sastava, iji su mehanizmi dejstva na ponaanje razliiti. Od lekova i droga koji najvie utiu
na vozako ponaanje spadaju sredstva za smirenje (psihiki sedativi, meu kojima su
najznaajniji barbiturati i trankilizatori), stimulativna sredstva i razne droge. Jedna od
najpoznatijih klasa psihikih sedativa koji se najire primenjuju su barbiturati, koji se
uzimaju najee kao sedativi i pilule za spavanje.
Barbiturati izazivaju nespecifinu optu depresiju nervnog sistema u razliitom
stepenu, to zavisi od koliine, vrste i naina uzimanja, a klasifikuje se obino prema trajanju
njihovog dejstva. Sporo se izluuju iz tela, naroito ako su uzeti sa alkoholom. Pod njegovim
3

Jovanovi S., Vasiljevi J., Rebi V. REZULTATI PREDUZETIH MERA I AKTIVNOSTI ZA BEZBEDNOST SAOBRAAJA U SRBIJI
U PERIODU OD 2002. DO 2006.

12

uticajem slabi panja, dolazi do pospanosti, usporeno je vreme reakcije i sposobnost miljenja
i dolazi do slabljenja motorne koordinacije. 4 Javlja se nedostatak emocionalne kontrole i
agresivnije ponaanje, a u simuliranoj vonji vetine su slabije. Druga
klasa
psihikih
sedativa su sredstva za smirenje (trankilizatori ) koja se upotrebljavaju pri leenju neurotinih
bolesnika. Ona dovode do smirenja u stresnim situacijama, kada postoji velika napetost.
Propratni uticaji ovih lekova su nagle promene u radu srca, smanjenju vienja, a posebno
sposobnost obrade informacije. Izvestan uticaj, mada se ree koriste, imaju razna narkotika
sredstva koja se upotrebljavaju kao sredstva za ublaavanje bolova. Njihovo propratno dejstvo
je slino dejstvu psihikih sedativa, ali nema podataka u kojoj meri je prisutno meu
vozaima koji su imali nezgode u odnosu na ostale vozae iz populacije.
Najmonije stimulativno sredstvo koje deluje na nervni sistem je amfetamin.
Amfetamin, slino aju i kafi, podstie brojne funkcije u vezi sa aktivnou simpatikog
nervnog sistema, izazivajui optu aktivaciju. Koristan je za monotona i umorna stanja, ali
njegovo uestalo korienje moe tetno uticati na sigurnost vonje. U sloenim saobraajnim
uslovima amfetamin dovodi do pogrenog suenja i veeg rizika jer moe stvarati konfuzna i
paranoidna stanja koja utiu na sigurnost vonje.
Marihuana i hai su najpoznatije psihoaktivne supstancije koje dovode do promena u
saznajnim funkcijama i emocionalne stabilnosti.
Laboratorijska prouavanja dejstva marihuane, koja se ee koristi meu mlaima,
ukazuju na vidne uticaje na razne funkcije u vezi sa vonjom. Pod uticajem marihuane javlja
se odsustvo odgovora na signale i usporen proces obrade informacije i donoenja odluke.

Slika 2

4. POJAM VETAENJA U SAOBRAAJU

Krivino pravo, kao deo prava kanjavanja, bavi se prouavanjem krivinih dela,
poinioevog subjektivnog odnosa prema tim delima i prouavanjem krivinih sankcija. Da li
je pojedinano, u krivinom zakoniku odreeno delo stvarno poinjeno, dali je njegov
4

Milani B. , Lipovac K. , Milinkovi B. OSNOVNI POKAZATELjI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA U SRBIJI SA POSEBNIM

OSVRTOM NA STANjE U NASELjIMA, Saobraajni fakultet, Beograd, 2007.

13

poinioc kriv i dali se ga moe kazniti ili mu izrei drugu krivinu sankciju, predmet je
krivinog postupka, u kome se te injenice utvruju pomou dokaza. U uem smislu rei, radi
se o dokazivanju kao delatnosti koja u segmentu dobijanja i izvoenja dokaza nije slobodna,
ve je kao u svakom drugom pravnom postupku prethodno odreena i propisana. To znai, da
se dokazivanje moe vriti samo u okvirima procesno regulisanih radnji. Svrha regulisanosti
je u dobijanju najkvalitetnijih saznanja kojima se sa sigurnou odgovara na gornja pitanja,
dok se istovremeno sa druge strane obezbeuje efikasno ouvanje prava pojedinaca1 koja su
proklamovana u najviim pravnim aktima pojedine zemlje (npr. Evropska 1 Usp. Krapac D.,
Procesnopravni aspekti problema utvrivanja injennog stanja u krivinom postupku,
Jugslovenska revija za kriminologiju I krivino pravo, br. 3-4/1981, str. 526. Bezbednost
saobraaja 228 u planiranju i projektovanju puteva konvencija o ouvanju ovekovih prava i
temeljnih sloboda, Ustav itd.) u kojoj se takav krivini postupak provodi. Drugim reima i u
neto jednostavnijom obliku: u krivinom postupku, dokazivanje i utvrivanje injenica po
vsaku cenu, dakle bez obzira na kvalitet prikupljenog materiala i ne vodei rauna o
ovekovim pravima ne moe da se prihvati, jer su dobiveni rezultati u gnoseolokom smislu
nesigurni dok su sa aspekta navedenih pravnih akata neodrivi. Osim toga, kod dokazivanja
radi se o vremenski ogranienoj delatnosti koja mora zajedno sa krivinom postupkom
jednom da se privede kraju. U suprotnom, aplikacija pravne norme iz krivinog zakonika
potiskuje se u neodreenu budunost, ime se gube njezini uinci i na kraju sam smisao. Zbog
predhodne odreenosti i propisanosti te vremenske ogranienosti, izbor podataka u krivinom
postupku u pravilu je manji od istog izbora kod utvrivanja injenica u nekim drugim,
nepravnim oblastima (npr. u historiji, novinarstvu).

Slika 3

4.1. Saobraajna nezgoda kao sluaj iz prolosti

Iz gornjeg ujedno proizlazi zakljuak prema kojem se u pravu kod veine sluajeva
bavimo utvrivanjem injenica iz prolosti. Njihova svota, skupljena u tekstu pravne norme, u
svakidanjem ivotu sastavlja dogaaj iz prolosti ili istoriki dogaaj. On je u konkretnom
sluaju jednokratan i neponovljiv. Naprimer, neki poinioci u istim vremenskim i mesnim
prilikama ne moe dva puta da ukrade istu stvar, drugog dva puta liiti ivota ili ga dva puta
na isti nain da povredi. Sve to se deava izvan tih okvira drugi je istoriski dogaaj, iako

14

moe prvom prema nekim elementima (na primer nainu izvrenja) jako da lii. Poto su takvi
dogaaji neponovljivi, oni se razliito od nekih dogaaja u prirodoslovlju, empiriski ne mogu
preispitati. Ako bi to bilo nekim nainom i uraeno, dogaaji iz prolosti vremenom i
mjestom bili bih ponovljeni, a to je nemogue. injenice koje se utvruju u krivinom
postupku tako ne mogu biti objektivno sigurne i pouzdane, ve su to samo na (moralnom)
nivou, koji nuno podrazumeva postojanje nekog koji e te injenice da utvruje. U
krivinom postupku evropsko kontinentalnog tipa, utvrivanje injenica u pravilu povereno je
strankama (dravnom tuiocu i okrivljenom) i sudu, koji ima zadnju re i o pogledu
njihovog postojanja. Isto je i u nekim drugim pravnim postupcima, time da su odnosi izmeu
stranaka i suda neto drugaije postavljeni, ali to vie nije predmet naeg priloga.
Bez obzira na razlike u nainu raspravljanja istorijskih dogaaja u pravu i nepravnim
oblastima, saobraajna nesrea, kao zabranjena posledica kod krivinih dela protiv
bezbednosti drumskog saobraaja, kolokvialno se moe definisati kao neeljeni rezultat
interakcije izmeu oveka, saobraajno tehnikih sredstava i okoline, u kojoj se nesrea
desila. U usporedbi sa nekim drugim istorijskim dogaajima, saobraajna je nesrea, zbog
broja faktora, njihovih varianti, specifinosti svakoga od njih te meusobnog uticaja u
injeninom smislu kompleksan dogaaj koji zahteva sistematiku, metodoloki sreenu i pre
svega samostalnu raspravu, koja se bez posebnih znanja teko obezbeuje. Naprimer,
saobraajna nezgoda ne moe da se raspravlja na isti nain kao kraa ili drugi istorijski
dogaaj sa manjim brojem faktora, sa adekvatno niim brojem varianti te sa specifinostima i
meusobnim utecajima koji se mogu katkad praktino i zanemariti. U gnoseolokom i
metodolokom smislu takvi su dogaaji manje zahtevni a njihove granice mogu se prevazii
ve sa uobiajnim logikim premisama i pomou prosenog ivotnog iskustva.
Saobraajna nezgoda u pravnom smislu je nezgoda na javnom drumu koji se koristi za
javni drumski saobraaj, u kojoj je uestvovalo barem jedno kretajue vozilo te je kod toga
najmanje jedno lice izgubilo ivot ili je telesno povreeno ili je prouzrokovana materijalna
teta Zakonska definicija saobraajne nezgode treba nam zbog toga jer neki drugi zakoni
njome veu odreene pravne posledice (npr. krivine sankcije), to kod uopte definicije, koja
sigurno ne bi bila jedina uopta, i koja bih se pre ili kasnije menjala, ne bi bilo mogue.
Takvo stanje po sebi vodi u nesigurnost koja je u pravnoj dravi neprihvatljiva. Odatle njena
uskost, zbog koje su zakonski propisane posledice u nekim sluajevima izkljuene iako
dogaaj kao takav moe da odgovara pokuanoj definiciji saobraajne nezgode.
Isto vai za uzroke saobraajnog nezgode u pravnom smislu. Tek kada je pojedinani
uzrok definisan u odgovarajuim zakonima, kao krenje drumsko saobraajnih propisa, on
postaje pravno znaajan. Kod toga je sasvim mogue da u nekim sluajevima krenje
navedenih propisa nee da se podudara sa uzrocima u tehnikom smislu, to ini
okrivljenkovo oslobaanje neizbenim. Tehniki uzrok naime nema svoj odraz u krenju
drumsko saobraajnih propisa dok ti ostaju bez odgovarajueg tehnikog temelja te su
utvrenja o uesniku kao prouzroitelju saobraajno nesree barem nesigurna ako ne i
pogrena.
Utvrenja o saobraajnoj nezgodi i njenim uzrocima moraju da imaju odreeni temelj.
On nuno ne obuhvata samo tragove, kao to je to kod raspravljanja o saobraajnoj nezgodi u
tehnikom smislu, ve su njegov sastavni deo i neki drugi izvori saznanja (npr. Ispovesti
svedoka, vetaka miljenja drugih struka itd.) koji se u krivinom postupku obino aktiviu
ali tek, ako je to bilo uraeno na procesno valjani nain. ta nam to govori? Svaki izvor
saznanja mora kao takav da bude odreen u zakonu o krivinim postupku i dobijen na nain
(sa procesno regulisanom radnjom) koji je u istom zakonu i propisan. Ako je zakonska
odredba krena onda se sadrina izvora kod utvrenja uzroka saobraajne nezgode ne sme da
upotrebi. Vei broj zakonsko raspoloivih izvora tako ne mora da znai, da e biti svi u
krivinom postupku i upotrebljeni, zbog ega broj izvora saznanja sam po sebi jo uvek ne

15

osigurava bogastva saznanja. To je vano jer predmet preispitivanja u krivinom postupku

nije samo procesna valjanost dobijenih izvora, ve i kvalitet injenica koja iz tih izvora
proizlaze.
U krivinom postupku pomenuta preispitivanja u pravilu se vre unutar njegovih faza:
istrage i glavnog pretresa. Kot toga treba da se zna, da je u obe faze uz aktivnost suda
predviena i ativnost stranaka kao i nekih drugih procesnih uesnika te da su utvrenja o
saobraajnoj nezgodi samo stepenica kod utvrivanja poinioevog odnosa prema delu
(krivice) kao centralnog pitanja toga postupka.

5. POLJA POKRIVANJA I TAKE RAZILAENJA

Uporeivanje izmeu obe eme pokazuje, kako je proces saznanja kod utvrivanja
injenica u vezi sa saobraajnom nezgodom u tehnikom i pravnom smislu sastavljen iz etiri
slinih koraka. Kada se oni postavljaju paralelno, moemo utvrditi, da se nalaze u odnosu
opteg i posebnog, na to smo ve upozorili kod definisanja saobraajne nezgode, kako smo je
sami pokuali da formuliemo i njenoj zakonskoj definiciji. Osiguranje tragova i procesne
radnje, gde je navedeni odnos upravo suprotan. Kod toga potrebno je upozoriti, da nakon
njihovog ulaska u krivini postupak i za tragove kao tzv. materialne tragove poinju da vae
pravila o procesnoj valjanosti, zbog ega nije neophodno da e biti kod utvrivanja uzroka
saobraajne nezgode u tom postupku i upotrebljeni. Konano, dobijene injenice o
saobraajnoj nezgodi i njenim uzrocima, u krivinom postupku samo su deo injenica do
kojih mora sud doi kako bih doneo odluku (presudu) za koju je jedino on nadlean. Tehniki
vidici saobraajne nesree time dobijaju izgled instrumentalnosti koji nas zavodi. Naime, oni
su temelj bez kojeg je utvrivanje pravnih vidika saobraajne nesree praktino nemogue.
Ako se na primer uesniku u saobraaju stavlja na teret, da je obzirom na prilike vozio
neprimerenom brzinom, a u isto vreme nije nam poznat podatak, koliko je njegova brzina
neposredno pred sudar iznosila, onda je jasno, da o neprimerenosti kao pravnom uzroku za
saobraajnu nezgodi ne moemo da presuujemo.

5.1. Vetaenje
Krivina dela ve neko vreme nisu dogaaji iz prolosti koji se mogu utvrivati tek
pomou svedoka, isprava i ostalih, manje zahtevnih dokaznih sredstava. To vai naroito za
ona krivina dela koja su na jedan ili drugi nain povezana sa modernim nainom ivota koji
je zbog razliitih pomagala postao laki ali u isti as sloeniji, ta nas u velikoj meri ini
zavisnima od ljudi sa posebnim znanjima i sposobnostima.

16

a) ko je vetak
Kada u krivinom ili bilo kom drugom pravnom postupku dolazimo do poloaja, da
odreenu injenicu, zbog otsustva posebnih znanja ili sposobnosti, ne moemo sami da
utvrdimo, postaje jasno, da nam treba lice koje te dve stvari poseduje i koje nam moe kod
nae zadae da nam pomogne. To lice je vetak. Izmeu potrebe i samim angaovanjem
vetaka treba da bude odnos uzronosti (test potrebnosti). Inae je prisutna opasnost, da
vetak sa svojim konstatacijama zamenjuje ono ta bi trebao da utvrdi sud. Uzurpacija
sudskog odluivanja bila bih takorei evidentna te se suprostavlja ustavnom zahtevu, kom o
pravima i dunostima pojedinca odluuje nezavisan, nepristrasan i zakonom postavljeni sud.
Na koji nain su navedena znanja i sposobnosti steeni nije u prvom planu, ali je zbog jakog
opteg razvoja skoro nezamisivo, da bi veak mogao da bude neko koji ne bi bio formalno
obrazovan. No, sa druge strane postoje znanja koja nemaju svoju postojbinu ili se njihova
polazita nalaze i razliitim strukama (kao je to sluaj upravo kod vetaka saobraajne struke),
i injenica je da neka obrazovanja (naprimer medicina) omoguuju sticanje veeg broja
specifinih znanja od drugih. Zbog toga treba u oba sluaja da se oekuje, kako e se u
krivinom postupku, konstatacije vetaka ee puta da preispituju od sluaja kada e se
njihova specifika znanja koja su potrebna sudu, skoro u celini da pokrivaju.
Konano, u istom procesnom smislu, vetakove konstatacije svrstavaju se u tzv. Lina
dokazna sredstva jer, isto kao i okrivljenikova obrana ili svedoki iskaz, dolaze od strane
fizikog lica.
b) Uloga i zadataak vetaka
Vetak mora da da struno i nepristrasno miljenje. U dravama tzv. kontinentalnog
pravnog kruga, vetak je sudijin nezavisan pomonik (amicus curiae) da bih ovaj mogao
doneti pravilnu i pravednu odluku. Na takav stav a naroito na samo miljenje ne moe i ne
sme da utee ni okolnost da je bio vetak angaovan sa strane jedne od stranaka.
c) Vetakovi materijali
Svoj zadatak vetak moe da obavi samo ako ima dovoljno materijala, pomou kojeg e
sudu da posreduje tzv. primarne injenice, koje sud u svezi sa istorijsnim dogaajem ne moe
da utvrdi. Kada govorimo o materialu, mislimo u prvom redu na dokaze, kod kojih e vetak
morati voditi rauna o dokazima koji su dobijeni na neformalni nain i dokazima koji su
dobiveni na zakonsko propisani nain te istima i dokazima koji su bili dobijeni na zakonom
zabranjeni nain. Registrovanje razlika nije uvek lak posao, pa se elementarno poznavanje
pomenutih pitanja od strane vetaka, pokazuje nekom vrste nude, dok se to sa pozicije suda
vidi kao dunost pravilnog usmeravanja vetaka kod njihovog rada. U suprotnom nastupaju
posledice sa znatnim uincima na procese saznavanja. Ako se naime vetakovo miljenje
zasniva na tzv. zabranjenim dokazima, onda niti miljenje ne moe da bude pravno valjani
dokaz te ga sud ne sme upotrebiti. To u najmanju ruku znai da su vetakova nastojanja
uzalud te da njegov zadatak zapravo nije ispunjen.5
Druga vrsta materiala su knjige, lanci, rasprave i sve ostalo to se svrstava u
pojedinanu strunu okolinu, iz koje vetak crpi t.i. strune injenice, koje zajedno sa
primarnim injenicama sastavljaju zakljuenu celinu.
d) Prihvatljivost vetakovog miljenja
Iako je sud angaovao vetaka zbog odsustva sopstvenog znanja i sposobnosti, njegovo
miljenje nije duan da prihvati. Sudovi su naime kod presuivanja dokaza. To su skoro sve
drave evropskog kontinenta osim Velike Britanije i Republike Irske.
Pored gornjih, u taj krug se kao najpoznatije svrstavaju Sjedinjene amerike drave,
Kanada i Australija.
Sa druge strane, slobodna ocena dokaza, sudu omoguava prihvatanje i takvog miljenja
koje je osnovano na stavovima koja su u odreenoj struci u manjini, no opet ne smeju da
5

Grupa autora, Sistemi bezbednosti u motornim vozilima, Beograd, 2000., str., 217.

17

prebijaju strune okvire jer bi na taj nain dolo do vetakovog izjednaavanja sa amaterom.
Stoga, vetakovo miljenje u naelu e biti prihvatljivo onda, kada e se zasnivati na
konstatacijama koja su u pojedinoj struci ope prihvaene odn. veina ih smatra kao takvima
te su iz eksperimentalne faze prele u demonstrativnu fazu. Postavljenim standardom, sudske
dvorane se zatvaraju pred konstatacijama koje su osnovane na nepreispitanih metodama te se
kao takve peorativno svrstavaju u naunu kramu (junk science), u svakidanjem ivotu u
pravilu izbegavamo.

6. ZAKLJUAK
Ono to je najvanije i moj zakljuak ovog rada je da treba smanjvati rizik nastanka
saobraajnih nezgoda. To se moe postii boljom obukom vozaa, edukacijom dece,
dugotrajnim i dobro osmiljenim kampanjama, boljim zakonima, boljom primenom zakona,
otklanjanjem nedostataka na putu i na vozilima, strategijom stepenovanih vozakih dozvola,
praenjem novih vozaa, sistemom kazni, programima unapreivanja ponaanja vozaa,
kursevima defanzivne vonje itd. Takoe treba smanjivati posledice nezgoda koje su se ve
dogodile, a to se moe postii u samom sudaru (upotrebom sigurnonih pojaseva, zatitnih

18

kaciga, deijih sedita i druge zatitne opreme, boljom konstrukcijom vozila, ugradnjom
vazdunih jastuka i dr. opreme, uklanjanjem barijera pored puteva, niskim rastinjem pored
puta itd.), ali i pri zbrinjavanju i leenju povreenih posle nezgode (dobra obuka za
ukazivanje prve pomoi, efikasno transportovanje povreenih, efikasno obezbeenje mesta
nezgode, obezbeoeenje kretanja spasilakih ekipa, efikasna i struna medicinska nega
povreenih itd.). Meutim, da bi ovakav pristup dao eljene rezultate trebalo bi reiti veliki
problem koji se tie kvaliteta evidentiranja i izvetavanja. Naime, obino se evidentiraju
nezgode i njihove posledice, ali su oskudni podaci o izloenosti. Dok se podaci o nezgodama i
njihovim posledicama registruju u kontinuitetu i luvaju, podaci o izloenosti se procenjuju ili
nasumino odreuju za neki dan u godini ili za neku deonicu puta i sl.

7. LITERATURA
1. Lipovac K. BEZBEDNOST SAOBRAAJA, Udbenik, slubeni list SRJ, Beograd.
2. Milani B. , Lipovac K. , Milinkovi B. OSNOVNI POKAZATELjI BEZBEDNOSTI
SAOBRAAJA U SRBIJI SA POSEBNIM OSVRTOM NA STANjE U NASELjIMA, Saobraajni
fakultet, Beograd, 2007.

19

3. Jovanovi S., Vasiljevi J., Rebi V. REZULTATI PREDUZETIH MERA I AKTIVNOSTI ZA

BEZBEDNOST SAOBRAAJA U SRBIJI U PERIODU OD 2002. DO 2006.
4. Godinji izvetaj AMSS, Beograd, 2008.
5. Pantovi, V., Motori i motorna vozila, Kragujevac, 2001.
6. Grupa autora, Sistemi bezbednosti u motornim vozilima, Beograd, 2000.

20