VIDYA YOGA

-kola joge Dragana Lonara

Kurs za obuku joga instruktora 2012/2013

SEMINARSKI

RI RAMA

RAD

M
artin Kuraj

RAMA
Zoroaster upita Ormuzda, velikog Stvoritelja:
Ko je bio prvi ovek s kojim si se sreo?
Ormuzd mu odgovori: To je lepi Jima koji bejae na elu Hrabrih.
Rekao sam mu da bdi nad svetovima koji meni pripadaju i dao
sam mu zlatan ma, oruje pobede.
I Jima krenu putem sunca i ujedini hrabre ljude u slavnoj AlrjanaVaeja, istoj stvorenoj.
Zend Avesta
O Agni! Sveta vatro! Vatro koja isti! Ti koja spava u drvetu i
plamenom bukti na oltaru, ti si srce rtve, vreli dah molitve,
iskra boanskog koja je skrivena u svakoj stvari, i slavna dua
sunana.
Vedistika himna

1.
Ljudske rase i poreklo religije
>>Nebo je Otac moj koji me je rodio. Moja je porodica sav
prostor ovaj nebeski. Majka moja je velika Zemlja. Najuzvieniji
deo njene povrine je materica njena, i tu Otac oplouje utrobu
one koja je supruga njegova i ker njegova<<. To je ono to je
pevao, ima tome etiri ili pet hiljada godina, pred zemljanim
oltarom na kojem je gorela vatra od isuene trave, vedistiki
pesnik. Najdublje oboavanje i grandiozna svest diu iz ovih
neobinih rei. One sadre tajnu dvostrukog porekla roda
ljudskoga. Stariji i superiorniji od same zemlje je boanski tip
oveka, a poreklo due njegove je nebesko. Meutim, njegovo
telo je proizvod zemaljskih elemenata oploenih kosmikom
sutinom. Zagrljaj Urana i velike Majke izraava se na jeziku
Misterija slikom kia dua ili duhovnih monada koje stiu da
oplode klice i zametke zemaljske, a to je princip organizacije
bez koga bi materija bila samo inertna i neodreena masa.
Najuzvieniji deo zemljine povrine koji vedistiki pesnik naziva
matericom jesu kontinenti i planine, kolevka ljudske rase. to se
tie Neba- Varune, Urana kog Grka- ono predstavlja nevidljivi
poredak, hiper-fiziki red, vean i razuman koji obuhvata sav
Beskraj Prostora i Vremena. U ovom poglavlju mi emo
posmatrati samo zemaljsko poreklo ljudskoga roda, na osnovu
ezoterike tradicije, koju je potvrdila antropologija i etnologija
naih dana. etiri rase koje danas nastanjuju zemlju su keri
Zemlje i razliitih zona. Tokom sukcesivnog Stvaranja i stvaranja
Zemlje polaganim radom iz mora su se pojavili kontinenti u
znaajnim vremenskim intervalima koje su drevni svetenici
Indije zvali Interdiluvijalnim ciklusima. Tokom hiljada godina

svaki kontinent je stvorio svoju floru i faunu koju krunie ljudska

rasa razliitim bojama koe. Australijski kontinent, koji je
potonuo za vreme poslednjeg velikog potopa bio je kolevka
prvobitne crvene rase- Indijanci iz Amerike su samo ostaci koji
potiu od Troglodita koji su poseli vrhove planina kad je njihov
kontinent propao. Afrika je majka crne rase, ljudi koje su Grci
zvali Etiopljanima. Azija je rodila utu rasu, koja se odrava u
Kinezima. Poslednji doljak, bela rasa, je nastao u umama
Evrope, meu burama Atlantika i sunanim osmesima
Mediterana. Sve vrste ljudske su rezultat meanja, kombinacija,
degeneracije ili selekcije te etiri velike rase. U predhodnim
ciklusima crvena i crna rasa su vladale naizmenino i ostavile su
tragove u kiklopskim graevinama kao i u arhitekturi Meksika. U
hramovima Indije i Egipta o ovim nestalim civilizacijama
sauvale su se >>ifre<< i izvesna sumarna tradicija. U naem
ciklusu dominira bela rasa, i ako se uzme u obzir verovatna
starost Indije i Egipta, njena bi se premo mogla vezati za
vreme od pre sedam ili osam hiljada godina*. (* Ovu podelu
oveanstva na etiri sukcesivne i prvobitne rase prihvatili su i
najstariji svetenici Egipta. One su predstavljene pomou etiri
tipine figure razliitih boja na crteima grobnice Seta i u Tebi.
Crvena rasa se naziva Rod, azijska uta rasa Amu, afrika ili
crna rasa Halasiu, a libijsko evropska rasa, ljudi bele boje i plave
kose se naziva Tamahu. Lenorman: Histoire des peuples d
Orient. Napomena pieva.)
Prema bramanskoj tradiciji, civilizacija je nastala na naoj Zemlji
pre 50 hiljada godina, sa utom rasom, na australijskom
kontinentu, dok su itava Evropa i jedan deo Azije jo uvek bili
pod vodom. Bramanska mitologija takoe pominje i rasu
drevnih dinova u nekim peinama Tibeta pronaeni su kosturi
ljudi giganata, iji je kostur vie liio na kostur majmuna nego
na kostur oveka. Oni pripadaju jednom primitivnom
oveanstvu prelaznom koje je uvek blie ivotinjskom svetu
i koje nije imalo artikulisani jezik, drutvenu organizaciju i
religiju. Ova tri elementa se uvek javljaju istovremeno, u tome
je i smisao one znaajne trijade koju bard pominje kada kae >>Tri stvari su od davnina savremene Bog, svetlost i
sloboda<<. S prvim promucanim reima raa se drutvo i
neodreena sumnja u boanski red. To je Jehovin dah u usta
Adamova, re Hermesova, prvi zakon Manuov, vatra
Prometejeva. To Bog podrhtava u fauni ljudskoj! Crvena rasa kao

to smo rekli, zauzimala je australijski kontinent koji je nestao.

Njega Platon, po egipatskoj tradiciji naziva Atlantidom. Jedna
velika kataklizma ga je dobrim delom razorila a ostatke
razbacala. Mnoge polinezijske rase, kao i one iz Indije i severne
Amerike, kao Asteci koje je Fransoa Pizar sreo u Meksiku, su
potomci antike crvene rase, ija je civilizacija, danas zauvek
izgubljena, nekada proivljavala dane slave i materijalnog
procvata. Svi ovi prostali ljudi pate u svojoj dui od neizleive
melanholije koja je posledica nakadanjih rasa koje su umrle
bez nade. Nakon crvene, na Zemlji je zavladala crna rasa. Njen
najbolji tip ne treba traiti u degenerisanom Crncu nego u
Abisincu ili Nubijcu u kojima se sauvao kalup te rase koja je
bila dostigla svoj vrhunac. Crnci su u preistoriji osvojili Junu
Evropu, ali su ih belci odatle potisli. Seanje na to je sasvim
nestalo iz naih narodnih tradicija, ali oni su tu ostavili
neizbrisivi peat strah od zmaja koji je bio amblem njihovih
kraljeva i ideju da je avo crn. Crnci su vratili uvredu rivalskoj
rasi tvrenjem da je avo beo. U vreme svoje moi crnci su
imali svoje verske centre u gornjem Egiptu i u Indiji, gradovi s
njihovim kiklopskim zidinama su krasili planine Afrike, Kavkaza i
centralne Azije, njihova drutvena organizacija je imala oblik
apsolutne teokratije. Na vrhu su bili svetenici strani kao
bogovi, dole lutalaka plemena koja ne znaju za porodinu
organizaciju u kojima su ene bile ropkinje. Ti su svetenici
posedovali duboka znanja, poznavali su princip boanskog
jedinstva sveta i kult zvezda koji je, pod imenom sabeizma,
prodro meu narode bele rase*(*Videti o tome kod arapskih
istoricara, kao i u Abul Ghazi, genealokoj istoriji Tatara, kod
Mohameda-Moena, istoriara Persije. Wilijam Jones: Asijatic
Researches, tom I Discours sur les Tartares et les Persans.
Napomena pieva.). Meutim, izmeu nauke crnih svetenika i
grubog fetiizma masa nije bilo uopte nekog posrednika, neke
umetnosti koja idealizuje ili mitologije koja sugestivno deluje.
Uostalom, postojala je ve neka vrsta industrije koja je poivala
na znanju, umee da se balistiki rukuje masom kamenja da se
tope metali u velikim peima gde je posao preputen ratnim
zarobljenicima. Kod te rase mone, fiziki izdrljive emotivne i
spremne na veze religija je bila vladavina sile uz pomo
straha. Priroda i Bog su iveli, u svesti tih naroda na detinjem
stupnju, u vidu zmaja, strane diluvijalne ivotinje koju su
kraljevi slikali na svojim zastavama i koju su svetenici vajali i
stavljali na ulaze svojih hramova. Ako se crna rasa izlegla suncu

Afrike moglo bi se kazati da su arktiki snegovi i led bili svedoci

procvata bele rase. To su bili Hiperborejci koje pominje grka
mitologija. Ti ljudi rie kose, plavih oiju doli su sa Severa,
preko uma koje je obasjala borealna svetlost, praeni psima i
severnim lisicama predvoeni odvanim voama i podsticani od
strane vidovitih ena. Zlatne vlasi i oi boje azura boje
predvoenja. Ta je rasa stvorila kult Sunca i svetle vatre i donela
svetu enju za nebom. Ono se as bunilo protiv nje elei da je
uniti, ali se i rasa ljudi bacala pred njim beskrajno oboavajui
njegovu velianstvenost. Kao i druge, bela rasa se morala
osloboditi divljeg stanja pre nego to je postala svesna same
sebe. Njen osobeni znak je ukus i e za individualnom
slobodom, promiljena saoseajnost koja raa mo simpatije i
predominantna mo intelekta koji mati daje zamah idealizma i
simbolike. Duevni senzibilitet je doveo do oseanja
privrenosti, do opredeljivanja ovekovog za jednu enu, odatle
u toj rasi i tenja ka monogamiji, branom i porodinom
principu. Potreba za slobodom, neodvojiva od potrebe za
drutvom stvara klan s njegovim selektivnim principom, a
idealna uobrazilja je rodila kult predaka koji je koren i osnova
religije kod naroda bele rase. Socijalni i politiki princip se
manifestovao onog dana kada se jedan broj ljudi, jo uvek
poludivljih, pritenjen neprijateljskim skupinama, okupio voen
instinktom i izabrao najjaeg i najinteligentnijeg da ih brani i da
njima upravlja. Toga dana je roeno drutvo. Voa je bio kralj u
zaetku, a njegovi bliski, budue plemstvo, starci koji su bili
savetnici, nesposobni da se na due kreu, formiraju ve tada
neku vrstu senata ili savet staraca, skuptine najstarijih. No,
kada je nastala religija? Kae se da je to bila posledica straha
koji je primitivni ovek oseao pred prirodom, ali strah nema
nieg zajednikog s potovanjem i ljubavlju, on ne vezuje
injenicu i ideju, vidljivo i nevidljivo, oveka s Bogom, dok je
ovek drhtao pred prirodom on je bio samo ovek, pa nije bio
ni to. On je to postao onoga dana kada je shvatio vezu koja
vezuje prolost i budunost, neto uzvieno i njemu naklonjeno,
kada je poeo da oboava to neto nepoznato tajno. Kako ga
je oboavao prvi put? Fabr dOlive je istakao jednu izrazito optu
hipotezu sugestivnu na svoj nain, o nainu kako se kult
predaka uvrstio meu ljudima bele rase. U jednom ratnikom
klanu su sukobljena dva rivala ratnika, razljueni oni su spremni
za borbu i ve su se uhvatili u kotac, u tom trenutku jedna
ena raspletene kose, skae meu njih i razdvaja ih. Ona je

sestra jednog, a ena drugog, njene oi sevaju kao munja a u

njenom glasu ima neeg zapovednikog, ona govori uzbueno,
sugestivno kao da je u umi videla Pretka rase, ratnika
pobednika iz nekadanjih vremena njoj se javio herol. On ne
eli da se ova dva ratnika bore nego da se sjedine protiv
zajednikog neprijatelja. - >To mi je zapovedila sen velikog
Pretka to mi je kazao herol, vie uzbuena ena. Ja sam ga
videla!< Ona veruje u ono to govori, ubeena, ona i druge
ubeuje. Zbunjeni, zaprepaeni i kao poraeni nevidljivom
silom, sukobljeni se mire i pruaju ruku jedan drugom i gledaju
nadahnutu enu kao neku vrstu boanstva. Takve inspiracije
praene naglim zaokretima u dranju mogle su se dogoditi
esto i u najraznovrsnijim vidovima u toku praistorije, kod ljudi
bele rase. Kod varvarskih naroda upravo ena sa svojom
nervnom senzibilnou predosea ono nevieno, istie ono
nevidljivo. Sagledajmo sada neoekivane i neobine posledice
jednog slinog dogaaja, slinog ovom o kome govorimo. U
klanu, u ljudskoj skupini, svi govore o udesnom dogaaju, hrast
pod kojim je nadahnuta ena imala viziju postaje sveto drvo,
enu dovode tamo i ona tu, pod magnetskom snagom Meseca,
u ijem se sjaju kupa u svom vizionarskom stanju, nastavlja da
prorie u ime velikog Pretka. Ubrzo, ta ena i druge sline njoj,
stojei na stenju, usred svetlosnih niti, uz huk vetrova koji stiu
s dalekog Okeana, poinju da dozivaju prozrane due predaka i
da ih imenuju pred uznemirenom gomilom koja ih vidi ili misli da
ih vidi privuene magijskim pesmama koje jee nad izmaglicom
talasa osvetljenih prozranom meseinom. Osijan, poslednji
meu velikim Keltima, dozivao je Fringala i njegovu druinu iz
nagomilanih oblaka. Tako se na samom poetku drutvenog
naina ivota ustanovio kult predaka kod belaca, veliki Predak je
postao Bog ljudi u skupini i to je poetak Religije.
Ali to nije bilo sve. Oko svetenice se okupljaju starci koji je
gledaju kao u lucidnom snu, koji posmatraju njene proroke
ekstaze, oni pomatraju ta promenljiva stanja, kontroliu svoja
otkrovenja i tumae proroantva. Oni opaaju da se eni, dok
prorie u stanju zanosa, lice gri, rei su ritmine, glas je svean
i izgovara proroanstva kao da ih peva nekom tekom, munom
i karakteristinom melodijom*. (* Svi oni koji su gledali pravog
somnabula bili su zapanjeni jedinstvenom intelektualnom
egzistencijom koja se zapaa u stanju njegovog lucidnog sna.
Onima koji nisu bili svedoci slinog fenomena i koji u neto
slino sumnjaju, naveemo jedan odlomak iz slavnog Davida

trausa koga ne moemo sumnjiiti za sujeverje. On je kod svog

prijatelja doktora Justinusa kernera video slavnog >vidovnjaka
iz Prevoa< i opisao ju je ovako - >Malo potom, ena vidovnjak
pada u magnetiki san. Tada sam prvi put video spektakl tog
udesnog stanja i, mogu rei, u njenom najistijem i najlepem
vidu. To je bilo lice s paenikim izrazom, ali uvieno i neno,
kao natopljeno nekim nebeskim sjajem, uo sam ist jezik,
odmeren, svean, muzikalan, kao neka vrsta reitativa, navala
navrelih oseanja je bila takva da bi je ovek mogao porediti s
nadolaenjem gustih oblaka, as svetlih as mranih, koji klize
iznad due, ili pak jo s melanholinim povetarcima i vedrim
naborima na povrini vode koji zvone na strunama prekrasne
harfe Eolove<. Trad. R. Lindau). Odatle potiu stih, strofa,
poezija i muzika za koje svi narodi arijske rase veruju da im je
poreklo boansko. Ideja otkrovenja se mogla javiti samo u
suoenju s injenicama takvoga reda, tako se javljaju, kao da
izranjaju i religija i kult, odjednom i svetenstvo i poezija. U Aziji,
u Iranu i u Indiji gde su narodi i skupine bele rase prvi put
osnovali civilizacije meanjem s narodima druge boje koe, ljudi
su brzo nadvladali ene u pogledu religiozne inspiracije. Tamo
se od tada govori o mudracima, vraima i prorocima, potisnuta,
potinjena ena sada je svetenica samo uz ognjite. Meutim,
u Evropi se tragovi vodee uloge ene sreu kod naroda istoga
porekla koji su jo hiljadama godina ostali u stanju varvarstva,
oni se vide u skandinavskoj Pitonisi, u Volupsi iz Eda, kod
svetenica druida kod Kelta, kao i u onim enama proroicama
koje su pratile vojske germanskih ratnika i odluivale o danu
pogodnom za bitku, sve do bahantkinja traanskih koje se
pojavljuju u legendi o Orfeju*(Videti o posljednjoj bici izmedju
Ariovista i Cezara u Komentarima posljednjeg. Napomena
pieva). Vidovita ena iz preistorijskog doba traje i u delfijskoj
Pitiji. Primitivne svetenice bele rase su se okupljale u neku
vrstu kolegijuma druidkinja, pod nadzorom uenih staraca ili
druida, ljudi hrasta. One su u poetku bile samo dobroiniteljke,
svojom intuicijom, svojom divinacijom i entuzijazmom one su
pruale veliki elan rasi koja je bila tek na poetku svoje borbe s
Crnom rasom, koja e potrajati mnogo stotina godina. Meutim,
brza, korupcija i ogromne zloupotrebe te institucije su bile neto
neizbeno, osetivi se gospodaricama sudbine naroda druidkinje
su htele da ga potine po svaku cenu. Budui da im je
nedostajala inspiracija, one su pokuale da vladaju terorom,
zahtevale su ljudske rtve i od toga su stvarale bitni element

svog kulta, u emu im je iao na ruku herojski instinkt njihove

rase. Beli su bili hrabri, prezirali su smrt, dolazili su na prvi
njihov zov i to sami i u gomilama stajali pod noeve krvavih
svetenica. U hekatombama su ljudske gomile hitale mrtvima
kao glasnici ivih i verovalo se da e se tako stei naklonost
predaka. Ta stalna pretnja je lebdela nad glavama prvih voa,
ona je odjekivala iz usta svetenica i druidi su postajali moni,
imali su u rukama sigurno orue dominacije. To su bili prvi
primeri kvarenja koji su se fatalno osetili na najplemeitijim
instinktima ljudske prirode, u trenutku kada jo nisu bili u svemu
potinjeni svesnom autoritetu i usmereni, jednom viom sveu,
na dobro. Preputene sluajnoj ambiciji i linoj strasti su se
degenerisale i pretvarale u sujeverje, hrabrost se pretvarala u
krvoednost a uzviena ideja rtve u instrument tiranije, u
perfidnu i okrutnu eksploataciju. Ali bela rasa je tada bila u
stadijumu svog surovog i ludog detinjstva. Vezana za sferu
duevnog ona e proi jo mnogo drugih i jo krvavijih stanja
krize nju e probuditi napadi crne rase koja je poela osvajanje
sa juga. Borba je u poetku bila neravnopravna jo poludivlji
Beli hitali su iz svojih uma i iz svojih sojenica, sluili su se samo
svojim kopljima i strelama s kamenim iljkom. Crni su imali
metalno oruje, bronzane titove, sve proizvode jedne
razvijenije civilizacije koja je znala za kiklopska utvrenja.
Poraeni u prvom naletu Beli su odvoeni u ropstvo, tamo su
masovno korieni kao robovi Crnih koji su ih nagonili da
obrauju kamen i da vade metale iz njihovih rudokopa, i da sve
to dodaju u pei za topljenje. Meutim, zarobljenici koji su uspeli
da se vrate svojima doneli su znanja o upotrebi svega, umea i
fragmente nauka svojih pobedilaca. Oni su od crnih nauili dve
vane stvari topljenje metala i sveta slova, dakle umee da
belee ideje tajanstvenim hijeroglifskim znacima na koama
ivotinja, na kamenu ili na kori jasena odatle vode poreklo
keltske rune. Kovan je topljeni metal i pretvarao se u ratniko
oruje, a sveta pismena su bila izvor nauka i verske tradicije.
Borba izmeu bele i crne rase je bila promenljive sree, tokom
dugih vekova od Pirineja do Kavkaza i od Kavkaza do Himalaja.
Beli su nalazili spasa u svojim umama gde su se sakrivali kao
divlje ivotinje da bi u pogodnom momentu opet krenuli
napred, ohrabreni, ve veti kao ratnici, naoruani sve bolje iz
veka u vek, oni su se najzad revanirali, razruili su naseobine
Crnih, proterali su ih s obala Evrope i samo osvojili sever Afrike i
sredinji deo Azije naseljen melenezijskim skupinama, plemena.

Meanje dveju rasa je obavljeno na dva razliita naina, ili

mirnom kolonizacijom ili ratnikim osvajanjem. Fabr dOlive,
divan znalac preistorijske prolosti oveanstva, polazi od te
ideje i sjajno osvetljava poreklo naroda koji sebe nazivaju
semitskim narodima, kao i naroda arijevaca. Onamo gde su se
beli koloni poinili crnim narodima prihvatajui njihovu
dominaciju i primajui od njihovih svetenika inicijaciju i religiju,
formirali su se semitski narodi kao to su Egipani pre Menesa,
Arapi, Feniani, Haldejci i Jevreji. Nasuprot tome, arijevske
civilizacije su se formirale gde su Beli vladali nad Crnima,
pomou ratova ili pomou osvajanja, a takvi su bili Iranci,
Indijci, Grci i Etrurci. Dodajmo da ovim nabrajanjem arijevskih
naroda mi u celini obuhvatamo i one bele rase koji su ostali u
stanju varvarstva i nomade starine kao to su Skiti, Heti,
Sarmati, Kelti i mnogo kasnije Germani. Time se objanjava
osnovna razlika u religijama i u pismu kod ove dve velike grupe
naroda. Kod Semita kod kojih je inteligencija crne rase
dominirala u poetku, zapaa se, na nivou narodne idolatrije,
tendencija kao monoteizmu princip jedinog skrivenog Boga,
apsolutnog i bez oblika to je i bila osnovna dogma kod
svetenika crne rase i to u njihovim tajnim posveenjima. Kod
Belih pobednika ili kod onih koji su ostali isti, zapaa se
suprotno, tendencija ka politeizmu, ka mitologiji, personalizaciji
boanstva to dolazi iz njihovog kulta, njihove ljubavi prema
prirodi i strasnog oboavanja predaka. Osnovna razlika u nainu
pisanja kod Semita i Arijevaca se objanjava istim razlozima.
Zato sve semitski narodi piu s desna ulevo, a arijevski s leva
udesno? Razlog koji nudi Fabr dOlive je koliko zanimljiv toliko i
originalan to nam doziva pred oi stvarnu viziju jedne nestale
prolosti. Svima je poznato da u preistorijskim vremenima
uopte nije bilo pisma u obinom smislu narodnog. Neto
slino se rairilo sa pojavom fonetskog pisma ili umea da se
pomou slika-slova izrazi sam zvuk rei, ali hijeroglifsko pismo ili
umee prikazivanja stvari pomou odreenih znakova je neto
staro kao i ljudska civilizacija. U tim davnim vremenima pismo
je bilo privilegija svetenika, ono je smatrano svetim, imalo je
religijsku funkciju i u poetku je primano kao boanska
inspiracija. Kada su, u australijskoj hemisferi svetenici crne ili
junjake rase ispisivali sveta pismena na koama ivotinja ili na
kamenim tablicama, oni su se okretali licem prema junom
polu, ruka im se kretala u pravcu Istoka, izvora svetlosti dakle,
pisali su zdesna ulevo. Svetenici bele ili nordijske rase su

nauili pisanje od crnih svetenika pa su poeli da piu kao oni,

ali se kod njih javilo oseanje rasnog porekla i kada se bila
razvila nacionalna svest i probudio ponos rase, oni su izmislili
svoje znake, i umesto da se okrenu prema Jugu, prema zemlji
Crnih, oni su se okretali prema Severu, prema zemlji svojih
Predaka, ali su nastavili da piu okrenuti prema Istoku. Tada su
njihova pismena tekla sleva udesno. Odatle i smer pisanja
keltskih runa, zenda, sanskrita, grkog i latinskog pisma kao i
pisma drugih arijevskih naroda. Slova idu ka suncu, izvoru
ivota na zemlji, ali >gledaju< na Sever, na zemlju predaka i
tajanstveni izvor nebeskih svitanja. Semitski i arijevski tok su
dve reke s kojima su nam dotekle sve ideje, mitologije i religije,
umetnosti, nauke i filosofija. Svaki od ovih tokova je sa sobom
doneo suprotnu koncepciju ivota, u ijoj e se ravnotei i
izmirenju moi sagledati sama istina; semitski tok sadri
apsolutne i uzviene principe ideju i univerzalnosti u ime
jednog najvieg principa koji, primenjen, dovodi do sjedinjenja
ljudi u jednu porodicu. Arijevski tok sadri ideju uzlazne
evolucije u svim zemaljskim i nadzemaljskim sferama i vodi,
primenjen, beskrajsnoj raznovrsnosti razvoja u ime bogatstva
prirode i brojnih stremljenja due. Semitski genije silazi od Boga
ka oveku, arijevski se podie od oveka ka Bogu, jedan sebe
vidi kao anela koji deli pravdu, koji dolazi na zemlju naoruan
maem i gromom, drugi sebe vidi kao Prometeja koji dri u ruci
vatru uzetu s neba i pogledom odmerava Olimp.Tu dvojicu
genija mi nosimo u nama, mi mislimo i postupamo uglavnom
kao jedan ili kao drugi, kako kada, oni su spleteni, ali ne i
stopljeni i naem intelektu, oni protivure e jedan drugom i bore
se u naim intimnim oseanjima, u naim prefinjenim
pomislima, kao i u naem javnom ivotu i u naim intuicijama.
Skriveni pod raznim vidovima koji bi se mogli rezimirati
pojmovima kao to su spiritualizam i naturalizam, oni vode
glavnu i odlunu re u naim sporovima i borbama. Ko e njih
dvojicu koji su nepomirljivi i nepobedivi ujediniti? A napredak,
spas oveanstva zavisi od njihovog izmirenja i njihove sinteze.
Zbog toga se mi u ovom delu i vraamo na izvore dvaju tokova,
roenju dvojice genija, iznad haosa istorije, borbe kultova,
protivurenosti u sakralnim tekstovima, mi se pribliavamo
samoj svesti osnivaa i proroka, koji se religijama dali prve
impulse. Oni su imali duboku intuiciju i inspiraciju odozgo, ivu
svetlost koja omoguuje plodan in. Da, u njima je postojala
sinteza boanski zrak je bledeo i gasio se kod njihovih

naslednika, ali in se pojavljuje, on blista uvek kada se u

istorijskom zamahu neki prorok, heroj ili vidovnjak vrati nazad
na ognjite. Jer samo se s polazne take dobro vidi cilj kao pod
sjajnim Suncem putanja planeta. Takvo je otkrovenje tokom
istorije, kontinuirano, stepenovano, mnogostrano kao priroda
ali identino na svom izvoru, jedinstveno kao istina,
neizmenljivo kao Bog. Idui semitskim tokom mi, preko Mojsija,
stiemo do Egipta iji su hramovi, prema Menethonu,
posedovali jednu tradiciju od nekih trideset hiljada godina, idui
arijevskim tokom stiemi u Indiju gde se razvila prva velika
civilizacija kao rezultat osvajanja bele rase. Indija i Egipat su
dve velike majke religija one su poznavale tajnu velikog
posveenja. Mi stupamo u njihova svetilita. Ali njihova nas
tradicija vodi jo dalje, u jednu jo raniju epohu kada se dva
suprotstavljena genija o kojima smo govorili, javljaju zajedno u
prvobitnoj nevinosti i divnoj harmoniji. To je bila prvobitna
arijevska epoha zahvaljujui divnim radovima moderne nauke,
filologiji, mitologiji i uporednoj etnologiji, mi smo danas u stanju
da sagledamo tu epohu. Ona se nazire kroz vedistike himne
koje su samo njen refleks, jednostavna u svojoj patrijarhalnosti,
sa svojim grandioznim istim crtama, kao hrabro i smelo doba
koje nimalo ne lii na zlatno doba detinjastog sna pesnika.
Borbe i bolovi nisu odsutni, ali ljudi su naoruani poverenjem,
snagom, vedrinom kakve oveanstvo kasnije, vie nije nalo. U
Indiji se misao probudila a oseanja postala rafiniranija, u Grkoj
e se strasti i ideje odenuti u znak prestia, umetnostima, tom
magijskom odeom Lepote. Meutim, nikakva poezija ne
nadilazi neke vedistike himne u moralnom uznoenju, u
uzvienosti i irini intelekta. Tu je u prirodi ivelo oseanje
boanskog, oseanje nevidljivog koje je obuhvata i svest o
velikom jedinstvu koje sve proima. Kako je nastala jedna takva
civilizacija? Kako se jedna takva uzviena intelektualnost mogla
razviti usred borbe rasa i borbe s prirodom? Tu se zaustavljaju
istraivanja i nagaanja savremene nauke, ali religijska tradicija
naroda, protumaena u svom ezoterikom smislu, vodi dalje i
pomae nam da odgonetnemo prvo sredite arijevskog jezgra,
to je bio Iran tu je dolo do neke vrste selekcije u krilu same
bele rase pod vostvom jednog osvajaa i zakonodavca koji je
svom narodu dao religiju i zakon koji odgovaraju geniju bele
rase. Zapravo sveta knjiga Persijanaca Zend-Avesta govori o
tom drevnom zakonodavcu pod imenom Jima i Zoroastar, ona
zasniva jednu novu religiju, priziva tom prethodniku kao prvom

oveku kome je govorio Ormuzd, ivi Bog, onako kako nas Isus
Hrist zove Mojsiju. Persijski pesnik Firdusi zove tog zakonodavca
Dem, osvaja Crnih. U epopeji Indije u Ramajani on se
pojavljuje pod imenom Rama, obuen je kao indijski kralj i ivi u
darovima jedne napredne civilizacije, ali i tu on uva svoje dve
osobine po kojima se prepoznaje osvajaa obnovitelja i
ujedinitelja. U egipatskoj tradiciji Ramina epoha je oznaena kao
vreme vladavine Ozirisa, gospodara svetlosti koji prethodi
vladavini Izide, kraljice misterija. Najzad, u Grkoj, drevni heroj
polu-bog je bio potovan pod imenom Dionisa, to kao re
dolazi iz sanskrita od Deva Nahua, boanski obnovitelj.Orfej je
ak dao to ime boanskoj inteligenciji a pesnim Nonus je opevao
Dionisovo osvajanje Indije, prema tradicijama Eleuzine. Kao
zraci iz tog kruga ove tradicije imaju svoj zajedniki centar ako
idemo za njima moi rmo do njega da stignemo. Preko Indije i
Veda, preko Zoroastrovog Irana, u svetlosti svitanja i zora bele
rase, vidi se kako iz uma drevne Skitije izlazi prvi tvorac
arijevske religije, ukraen svojom dvostrukom tijarom, tijarom
osvajanja i jedinstva on u ruci nosi mistini oganj, svetu vatru
koja e ogrejati i obasjati sve rase.
Fabru dOliveu pripada ast otkrivanja te linosti, on je prokrio
put i to put koji vodi onamo, svetli put i oledei taj put ja se
trudim da ga se i sam setim.

2.
Ramina misija
etiri ili pet hiljada godina pre nae ere guste ume jo su uvek
pokrivale antiku Skitiju koja se pruala od Atlantskog okeana
do polarnih mora. Crnci su taj kontinent koji su gledali kako se
raa sa svojim ostrvima, zvali >zemljom koja je izronila iz
talasa<. Kako je bila drugaija ta zemlja od njihovog belog tla
spaljenog suncem, njihova zemlja od te Evrope zelenih obala,
dubokih i senovitih draga, reka kao usnulih i senovitih jezera.
Drugaija njihova zemlja od tih venih pramenova magle koja

obavija vrhove planina! Na travnatim ravnicama bez plemenitih

kultura, irokim kao pampasi, ula se jedino rika divljih ivotinja,
rika bivola i jek galopa, silnog galopa velikih stada divljih koza
iji repovi lepraju na vetru. Beli ovek, koji je nastanjivao te
ume nije vie bio peinski ovek, on se ve smatrao
gospodarem tih zemalja. On je ve bio izmislio no i sekiru s
vrkom od kremena, koplje i strelu, praku i laso i najzad bio je
stekao dva druga za borbu, dva izvanredna prijatelja koji su ga
pratili sigurno i odano do smrti psa i konja. Domai pas je
postao verni uvar njegove kue od drveta, on mu je uvao mir
ognjita, pripitomivi konja on je osvojio zemlju i potinio sebi
druge ivotinje on je postao kralj prostranstva. Jaui na
svojim divljim konjima ti rii ljudi su leteli kao besne munje, oni
su gonili medvede, vukove, divlje bikove, uterivali su strah
panterime i lavovima koji su tada nastanjivali nae ume. Tako
je zapoela prva civilizacija prva porodica, klan, pleme koje
ivi kao zajednica, svuda su Skiti, sinovi Hiperborejaca, podizali
svojim precima druidske humke-spomenike zastaujueg
izgleda. Kada je umirao voa, zajedno sa njim su sahranjivali
njegovo oruje i konja jer, tako se govorilo, ratnik treba da jae
preko oblaka i da goni vatrenog zmaja i na onom svetu. Odatle
vodi poreklo obiaj rtvovanja konja koji igra znaajnu ulogu u
Vedama kao i uopte kod Skandinavaca tako je religija
nastajala iz kulta predaka.
Semiti su nali jednog Boga, Duh univerzalni u pustinji na
vrhovima obroncima planina u beskrajnom zvezdanom
prostranstvu. Skiti i Kelti su nali Boga, brojne duhove, u
dubinama svojih uma, tu su oni zauli glasove, tu su prvi put
zadrhtali pred Nevidljivim, tu su imali viziju Onostranog. Zbog
toga je divna ili strana uma ostala neto drago beloj rasi,
privlaena umom lia i magijom meseine ta se rasa uvek,
vekovima, vraala tamo, umi, kao izvoru vene Mladosti, kao
hramu velike majke Herte, jer tamo spavaju njeni bogovi, njene
ljubavi, njene zagubljene tajne. Od najstarijih vremena ene su
prorokovale ispod drvea, svako pleme je imalo svoju veliku
svetenicu-proroicu kakva je bila Voluspa kod Skandinavaca sa
svojim druidkinjama. Ali te su ene, u poetku plemenito
nadahnute, postale ambiciozne i okrutne, dobre proroice su se
pretvorile u opake arobnice. One su praktikovale ljudske rtve i
krv herola je neprekidno tekla po stenju, uz zlokobnu pesmu
svetenika i povike divljih Skita. Meu tim svetenicima se
nalazio jedan mlad ovek u najboljim godinama koji se takoe

spremao da postane svetenik, ali njegova je dua patila i

njegov se duh duboko bunio protiv tog krvnog obreda ime mu
je bilo Ram. Mladi druid je bio blag i odluan, on je od najranije
mladosti bio stekao jedinstveno i retko poznavanje bilja,
njegovih udesnih svojstava, njegovih finih sokova, kao to je,
takoe, znao i zvezde i snagu njihovog uticaja. inilo se da ume
da odgoneta, da vidi i ono to je daleko ime je rano stekao
autoritet i pred najstarijim druidima. Iz njegovih rei, iz
njegovog bia zraila je plemenita veliina, njegova mudrost je
bila suprotna ludilu druidkinja, koje su izricale prokletstva i
obraale se svojim stranim proroanstvima grei se i padajui
u delirijum. Druidi su ga zvali >onaj koji zna< a narod ga je
nazivao >mirom nadahnutim<. Meutim, Ram je teio
boanskoj nauci i proputovao je celu Skitiju i zemlje Juga.
Opinjeni njegovim linim znanjem i skromnou svetenici
Crnih su mu otkrili jedan deo svojih tajnih znanja. Kada se vratio
u zemlju Severa, Ram je bio zaprepaen kako krvave ljudske
rtve sve vie uzimaju maha meu njegovima on je u tom
video propast rase. Ali, kako se boriti protiv tog obiaja koji je
podsticala oholost svetenica, ambicija druida i narodno
sujeverje? Tada je jedno drugo zlo zadesilo Bele i Ram je
verovao da je to kazna neba zbog krvavog kulta. Sa svojih
putovanja u zemlje Severa i iz svojih dodira sa Crnima, Beli su
bili dobili jednu stranu bolest, neku vrstu kuge. Ona je
napadala oveka preko krvi i preko izvora ivota, telo su
pokrivale crne pege, dah je postao zarazan, udovi su se
naduvali i deformisali izjedani irevima i ovek oboleo od te
bolesti je umirao u stranim mukama. Dah ivih i zadah mrtvih
su irili stranu bolest, zastraeni i uasnuti Beli su padali i
umirali na hiljade po svojim umama gde su postajali plen ptica
grabljivica. Oaloeni Rama je uzalud traio nain spasenja. On
je imao obiaj da razmilja ispod nekog hrasta, na umskoj
istini. Jedne veeri, poto je dugo razmiljao o nevoljama koje
su pogodile i muile njegovu rasu, on je zaspao u podnoju
jednog drveta. U snu mu se uinilo da ga neki snaan glas
doziva po imenu i poverovao je da se probudio. Tada je ugledao
pred sobom oveka velianstvena stasa, obuenog kao i on u
belu haljinu druida. Na ruci je imao prsten, i tap oko kojeg se
uvijala zmija i zbunjeni rama je pohitao da ga zapita ta sve to
znai. Ali ovaj ga uze za ruku, pomoe mu da ustane i pokaza
mu na drvetu kraj koga je spavao jednu lepu granicu imele. >O
Ramo! ree mu on Eno leka koji ti trai<. Zatim izvue iz

nedara jedan mali zlatni vrtlarski noi, odsee njima granicu i

prui mu je. On promrmlja jo kako bi trebalo pripremati imelu i
nestade.
Tada se Rama naglo probudi i oseti se veoma zadovoljnim,
unutranji glas mu je govorio da je naao spas. Nije propustio
priliku da pripremi imelu po savetu svog boanskog prijatelja
koji je imao zlatan srpi, i dao je jednom bolesniku da ispije tu
prevrelu tenost i on je ozdravio. udesna izleenja koja je
izvrio uinie Rama slavnim u itavoj Skitiji, pa su ga na sve
strane pozivali da lei. Kada su ga plemenski druidi pitali o tome
on im je otkrio sve ali je dodao da to treba da ostane tajna
svetenike kaste kako bi se sauvao njegov autoritet. Ramini
uenici putovali su po Skitiji sa granicama imele i svuda su ih
smatrali za boanske poslanike kao to su njihovog uitelja
smatrali polu-bogom. Od toga potie jedan novi obred, od tada
je imela postala sveta biljka. Rama je ustanovio uspomenu na
nju i odredio je praznovanje Boia ili novog spasenja koje je
padalo poetkom godine, on je praznik nazvao No-Majke
novog Sunca ili velike obnove. to se tie tajanstvenog bia
koje je Ram video u snu i koje mu je pokazalo granicu imele,
ono se u ezoterinoj tradiciji Belaca iz Evrope naziva Aesc-hezlhopa to znai - >nada spasenja je u drvetu<. Grci su ga zvali
Eskulap, genije medicine koji dri arobni tap u obliku
kaduceja. Meutim, >mirom nadahnuti< Ram je imao mnogo
ire namere, on je eleo da izlei svoj narod od moralne rane
koja je pogubnija od kuge. Poto je izabran za svetenikog
vou u plemenu on je svim zajednicama druida i druidkinja
zapovedio da prekinu s prinoenjem ljudskih rtava, ta je vest
stigla do okeana i jedni su je pozdravljali kao vatru spasenja dok
su je drugi primali kao uvredljivo svetogre. Svetenice, ija je
mo bila ugroena, prizivale su sva prokletstva na odvanog
oveka, grmele su protiv njega elei mu smrt. Mnogi druidi, koji
su u prinoenju rtvi videli jedini nain vladanja, svrstali su se
uz njih jedan deo ljudi je uznosio Rama dok ga je drugi deo
proklinjao, ali on nije uzmicao u borbi i nastavljao je
ustanovljujui jedan novi sinbol. U ono vreme svako pleme Belih
je imalo svoj znak saveza u vidu ivotinje koja je simbolizovala
njegove najvanije osobine. Na grede svojih drvenih boravita
neki su meu voama plemena stavljali lik drala, orla ili
grabljivice, drugi pak glave divljih veprova ili muflona to je
poreklo kasnijih porodinih grbova na domovima. Omiljeni lik na
ratnikim zastavama Skita bio je Bik, oni su ga zvali Tor, simbol

snage i brutalnog nasilja. Ram je Biku suprotstavio Ovna,

hrabrog i mirnog predvodnika stada i od toga nainio znak koji
povezuje sve pristalice. Ta zastava pobodena u centru Skitije
bila je znak sveoptih nemira i prave revolucije meu duhovima.
Beli narodi su se podelili na dva tabora, sama dua bele rase se
razdelila na dva dela kako bi se oslobodila poniavajue
animalnosti i nainila prve korake prema nevidljivom svetilitu
koje vodi do boanskog oveanstva. >Smrt Ovnu!< - vikale su
pristalice Tora - >Smrt Biku!< -odgovarali su Ramini prijatelji
straan rat je bio neizbean. Ram je oklevao pred takvom
eventualnou nee li takav rat jo vie podstai zlo i nagnati
rasu da sebe samu uniti? Tada je usnio novi san.
Olujno nebo su pokrivali mrani oblaci koji su se vukli nad
planinskim vrhuncima ije su vrhove dodirivali, vrhove ispod
kojih su bile ume. Stojei na steni jedna vitka ena je bila
spremna da udari ratnika uzviene lepote koji je bio sklupan
pred njom. >U ime predaka, stani!< - povikao je Ram hitajui
prema eni. Druidkinja, pretei neprijatelju, presee ga otro
pogledom kao da noem see. Ali tada odjeknu grom u gustom
oblaku i u osvetljenju munje, stupi jedna blistava prilika, uma
kao da poblede, svetenica pade, kao gromom pogoena,
odvezae se uad na telu zarobljenika i on izazovno pogleda
blistavog velikana. Ram ne zadrhta jer u crtama prilike
prepozna boansko bie s kojim je pod onim hrastom govorio.
Ovog puta uini mu se mnogo lepim jer je itavo njegovo telo
zrailo svetlou. I Ram vide da se nalazi u otvorenom hramu sa
irokim stubovima. Na mestu kamenog svetilita dizao se oltar
a kraj njega je bio ratnik ije su oi jo uvek izazivale smrt.
Izgledalo je da je ena leala na podu mrtva. Nebeski Genije je
u svojoj desnoj ruci nosio baklju a u levoj pehar. On se blago
nasmei i ree - >Ramo, zadovoljan sam tobom. Vidi li ovu
baklju? To je sveta vatra Duha boanskog. Vidi li ovaj pehar? To
je pehar ivota i Ljubavi. Podaj baklju oveku a pehar eni.<
Ram uini ono to mu je zapovedio Genije i tek to se baklja
nae u rukama oveka i pehar u rukama ene sama od sebe se
upali vatra na oltaru i obasja ih oboje preobraene tom
svetlou, boanskog Supruga i Suprugu. Istoga asa hram
postade iri, njegovi se stubovi uzdigoe do neba, njegova
tavanica postane svod nebeski. I tada Ram ponesen svojim
snom, vide kako je prenet na vrh jedne planine, pod zvezdano
nebo. Stojei blizu njega, njegov Genije mu je tumaio smisao
konstelacija i uio ga da ita vatrene znake zodijaka koji kazuju

sudbinu ljudskog roda. - >Due blistavi, ko si ti?< - ree Ram

pitajui Genija. A Duh odgovori - >Zovu me Deva Nabua,
boanski Razum. Ti e odneti moj sjaj na zemlju i ja u se
javljati uvek na tvoj zov. A sada krenu na put. Poi!<. I Duh,
rukom svojom, pokaza na Istok.

3.
Izlazak I osvajanje
U tom snu kao u svetlosti munje Rama sagleda svoju misiju i
veliku sudbinu svoje rase. Od tada vise nije oklevao. Umesto da
izazove rat meu plemenima Evrope, on odlui da elitu svoje
rase povede u srce Azije. On objavi svojima da ustanovljuje kult
svete vatre koja e doneti sreu ljudima, da e rtve ljudske
zauvek biti ukinute, da e preci biti dozvani u svaki dom i to ne
vie prizivanjem krvoednih svetenica koje stoje na stenama i
vre svoje krvavo, odvratno delo Pretke e dozivati svaki
suprug i svaka supruga sjedinjeni zajednikom molitvom,
himnom koja slavi i koja odjekuje kraj vatre koja isti. Da,
vidljiva vatra s oltara, simbol i voa nevidljivog ognja nebeskog,
sjedinie porodicu, klan, pleme i sve narode jer ona je boravite
Boga ivoga na zemlji. Ali da bi se ponjela ta etva treba
odvojiti zrno od kukolja, svi hrabri treba da se pripreme za
odlazak iz Evrope kako bi osvojili novu zemlju, zemlju devianski
netaknutu i istu. Tamo e oni ustanoviti svoj zakon, tamo e
zasnovati kult vatre koja preporaa. Mlad narod eljan avanture
oduevljeno je prihvatio taj predlog. Upaljene vatre, koje su
mesecima odravane na planinama bile su signal za masovnu
seobu svih onih koji su eleli da slede Ovna. Mona seoba
predvoena ovim pastirom nad pastirima kretala je lagano i
usmeravala se ka centru Azije, du Kavkaza putnici su osvojili
mnoge klopske tvrave Crnih. U znak seanja na te pobede
kolone belih su kasnije isklesale na stenama Kavkaza ogromne

ovnovske glave. Ram je bio ponosan zbog svoje uzviene misije,

on je savladavao tekoe, odgonetao je pomisli, predviao je
budunost, leio bolesne, smirivao pobunjene i hrabrou
nadahnjivao odvane. Tako je nebeska mo, koju mi zovemo
Predvianje, pomogla i podsticala dominaciju severne rase na
zemlji, ona je, preko Rame i njegovoga genija, slala svetlost na
puteve rase. Ta je rasa ve imala svoje nadahnute ljude
drugoga reda koji su je upali iz divljatva. Ali Rama je prvi
shvatio da je drutveni zakon izraz boanskog zakona, on je bio
neposredno nadahnut i pripadao je prvom redu. On je sklopio
prijateljstvo sa turancima, starim skickim plemenima u ijoj je
krvi bilo primesa ute rase, i poveo ih je u osvajanje Irana iz
kojeg je sasvim prognao Crne ljude u elji da jedan narod iste
bele rase posedne centar Azije i da tu svima drugima postane
ognjiste i izvor svetlosti. Tu je osnovao grad Ver, divan grad
kako kae Zoroastr, on je ljude uio da oru i da seju zemlju, bio
je otac ita i vinove loze, on je stvorio kaste prema zanimanjima
i podeljio je narod na svetenike, ratnike, orae i zanatlije. U
poetku kaste nikako nisu bile u rivalskom odnosu, privilegija
naslea, taj izvor mrnje i ljubomore, bila je uvedena mnogo
kasnije. On je ukinuo ropstvo kao i ubijanje, istiui da je
porobljavanje oveka od strane drugog oveka izvor svih
nedaa. to se tie klana, te prvobitne skupine bele rase, on ga
je prihvatio takvim kakav je i omoguio je njegovim lanovima
da sami biraju svoje voe i svoje sudije. Ali nova uloga koju je
Rama odredio eni to je pravo njegovo remek-delo i
civilizatorsko orue prvoga reda koje je iskovao. Sve do tada
ovek je primao enu na dva naina ili kao bednu robinju u
kui koju je poniavao i brutalno maltretiro ili kao stranu
svetenicu pod hrastom ili na steni ije je naklonosti morao da
stie i koja ga je potinjavala mimo njegove volje on je nju kao
stranu i fascinantnu arobnicu ijih se prorotva plaio jer je
pred njom drhtala njegova dua sklona sujeverju. rtva ljudska,
kada ena zabada svoj no u srce svog tiranina to je bila
osveta ene. Zabranjujui taj grozni obred, oduzimajui eni
boanske funkcije supruge i majke, Rama je od nje nainio
svetenicu domaeg ognjita, uvarku svete vatre jednaku
muu s kojim ravnopravno moe da doziva due Predaka. Kao i
svi veliki zakonodavci Ram je samo organizovao i dalje razvio
uzviene instikte svoje rase. Da bi ukrasio i ulepao ivot Rama
je ustanovio etiri velika praznika u godini prvi je bio praznik
prolea i raanja, on je bio posveen ljubavi supruga i supruge.

Letnji praznik ili pranik rtve bio je namenjen sinovima i kerima

koji su donosili plodove svoga rada roditeljima. Majke i oevi su
slavili jesenji dan kada su delili plodove deci u znak zahvalnosti i
radosti. Najsvetiji i najtajanstveniji je bio praznik Boia ili velike
setve. Njega je Rama istovremeno posvetio novoroenoj deci,
plodovima ljubavi zaetim u prolee i dusama mrtvih
Predcima. Vie nije bilo meanja izmeu vidljivog i nevidljivog
jer je ova verska sveanost istovremeno bila zbogom duama
koje odlaze i mistini pozdrav onima koje dolaze da se ovaplote
u majkama, da se ponovo u deci rode. U toj svetoj noi drevni
Arijevci su se sjedinjavali u svetlitima Airjana-Vaeia kao to su
to nekada inili u svojim umama. Vatrom i pesmom su
proslavili poetak zemaljske solarne godine, klijanje u prirodi u
samom srcu zime, prosijavanje ivota na pozadini smrti. Oni su
slavili univerzalni poljubac koji nebo alje zemlji i trijumfalno
roenje novog Sunca to ga na svet donosi velika No-Majka.
Tako je Rama vezao ljudski ivot za godinje doba, za
astronomska kretanja i u isto vreme pokazao da u svemu tome
postoji boanski smisao. Zbog toga to je stvorio tako plodne
institucije Zoroastr ga je nazvao voom naroda i najsrenijim
kraljem, zato mu indijski pesnik Valmiki, koji je drevnog heroja
pribliio novijem vremenu i jednoj blistavoj i naprednijoj
civilizaciji, daje crte jednog ovako uzvienog ideala - Rama, s
oima plavim kao lotos, bejae gospodar sveta, gospodar svoje
due i ljubav ljudska, ali i otac i majka svojih podanika. On je
umeo ljudima da podari vezu ljubavi.
Nastanjena i Iranu, na vratnicama Himalaja, bela rasa jo
uvek nije bila gospodar sveta. Trebalo je da njena prethodnica
prodre u Indiju, u glavni centar Crnih, drevnih pobednika crvene
i ute rase. Zend-Avesta govori o tom Raminom putu u Indiju. To
je omiljena tema Indijske epopeje. Rama je bio osvaja zemlje
koja obuhvata Himavat, zemlju slonova, tigrova i gazela, on je
izazvao prvi sukob i rukovodio prvim zaecima gigantske borbe
u kojoj su se dve rase nesvesno sukobile za skiptar sveta.
Pesnika tradicija koja je ulepavala okultne tradicije hramova
slikala je to kao borbu bele i crne magije. U tom ratu protiv
zemlje ambus, naroda i kraljeva tako su tada nazivali tu
zemlju Ram ili Rama, kako su ga zvali na Istoku, je primenio
spolja gledano udesne naine jer to je bilo neto iznad
uobiajnih sposobnosti ljudskih, neto to su veliki posveenici
dugovali znanju i delovanju snaga skrivenih u prirodi. Tradicija
ga prikazuje as kako otkriva izvor u pustinji, as kako pronalazi

neoekivane rezerve u nekoj vrsti mane iju je upotrebu

objanjavao, as opet kako spreava neku epidemiju pomou
biljke zvane hom, koju e Grci zvati amomos, Egipani persea
iz koje je on iscedio spasonosni sok. Ta je biljka postala sveta
meu pripadnicima sekti i zamenila je imelu s hrasta koju su
sauvali Kelti u Evropi.
U borbi protiv svojih neprijatelja Rama je koristio sve vrste
prestia od tada su svetenici Crnih vladali samo kultovima
niega reda. Oni su imali obiaj da u svojim
.....................................................................................
.......................................................
*( Veoma je zanimljivo kako Zend-Avesta, sveta knjiga
Persijanaca, posmatra Zoroastra kao nekog koga je nadahnuo
Ormuzd, prorok Bojeg zakona pa ga, prema tome, smatra
nastavljaem jednog mnogo starijeg proroka. Ispod simbolike
antikih hramova u ovom sluaju zapaamo nit velikog
otkrovenja oveanstva koja meusobno povezuje istinske
posveenike. Evo tog znaajnog odlomka - Zaratustra upita
Ahura-Mazdu boga svetlosti: - Ti, Ahura-Mazda, sveti i presveti
tvore svih telesnih bia i svih svetih Ko je bio prvi covek s
kojim si se ti susreo, ti koji si Ahura-Mazda? Tada mu AhuraMazda odgovori: - To je bio lepi Jima, onaj koji bejae na elu
jednog skupa hvale dostojnog, o isti zaratustro! I ja mu rekoh
Bdi nad svetovima koji su moji i ti ih kao zatitnik uini
plodnima. I ja mu dadoh oruije pobedniko, ja koji sam AhuraMazda. Jedno koplje zlatno i ma zlatan. Tad se Jim uzdie do
zvezda, oko podneva, putem kojim Sunce ide. On hoda po zemlji
koju je uinio plodnom. Ona je bila za treinu vea nego nekada.
I blistavi Jima okupi skuptinu ljudi najvrlijih u slavnoj AirjanaVaeia, istoj stvorenoj.... Vendidad-Sade, 2-i Fargard. Prevod
d anquetil Duperron. Napomena pieva. )*
.....................................................................................................
........................................................
hramovima hrane ogromne zmije i pterodaktrile, retke preostale
primerke diluvijalnih ivotinja, nagonili su ljude koji su se
uasavali da ih oboavaju kao bogove. Te su zmije hranili
mesom zarobljenika. Nekad bi se Rama iznenadno pojavljivao u
tim hramovima s bakljom u ruci i terao je, plaio i krotio zmije i
svetenike, nekada je upadao u neprijateljski tabor izlaui se
opasnosti od onih koji su mu eleli smrt, ali je odatle odlazio
slobodno jer niko nije imao smelosti da ga dotakne. Kada su one
koji su ga putali da izae pitati zbog ega su to uinili oni su

odgovarali da su u susretu s njegovim pogledom bili kao

skamenjeni ili da se, dok bi govorio, izmeu njih i njega stvarao
breg bronzani pa nisu mogli da ga vide. Najzad, kao krunu
njegovog dela, epska tradicija Indije pripisuje Rami osvajanje
Cejlon, poslednjeg utoita crnog maga ravana, na koga je beli
mag pustio vatreni grad, poto je pruio jedan most preko
morskog rukavca kojim je prola vojska majmuna koja po neem
podsea na primitivna plemena dvorskih divljaka a tu je vojsku
vodio i nadahnjivao u borbi ovaj veliki miljenik naroda.

4.
Zavet velikog pretka
Svojom snagom, svojim genijem i svojom dobrotom, tako kau
svete Istoka, Rama je postao gospodar Indije i duhovni kralj
zemlje, svetenici, kraljevi i narodi su se klanjali pred njim kao
pred nebeskim dobroiniteljem. Pod znamenjem Ovna njegovi
su emisari nadaleko rairili arijevski zakon koji je zabranjivao
ljudske rtve, isticao jednakost pobednika i pobeenih, ukidao
ropstvo, isticao potovanje ene u domu, kult predaka, kult
svete vatre, vidljivi simbol neimenovanog Boga. Ali Rama je
ostario, brada mu je pobelela no smelost nije napustila njegovo
telo a znak velianstva je i dalje leao na njegovom elu.
Kraljevi i poslanici naroda dali su mu najviu vlast. Zatraio je
godinu dana da porazmisli i ponovo je imao jedan san. Jer
Genije, koji ga je nadahnjivao, govorio mu jedan san. U snu je
sebe video u umama svoje mladosti, i sam je bio mlad i nosio
je haljinu od lana kakvu nose druidi. Mesec je sijao, bila je to
sveta no, No-Majka kada su narodi oekivali raanje Sunca i
nove godine. Rama je hodao ispod hrastova i kao nekada sluao
glasove koji su odjekivali iz uma. Tada mu se javi jedna lepa
ena. Ona je na glavi imala prekrasnu krunu, njena divlja kosa
je bila boje zlata, koa joj je bila bela kao sneg, oi su sjale

dubokim plavetnilom kakvo se via posle oluje. Ona mu ree:

Ja sam bila divlja druidkinja, ali preko tebe sam postala sjajna
Supruga. Ja se sada zovem Sita. Ja sam ena koju si ti proslavio,
ja sam bela rasa, ja sam supruga tvoja. O, gospodaru i kralju
moj, zar nisi ti mene radi preplovio reke, oarao narode i
pokorio kraljeve? Evo nagrade. Uzmi krunu ovu iz mojih ruku,
stavi je na svoju glavu i vladaj sa mnom u svetu!. Ona kleknu i
ponizno i smerno ponudi krunu zemlje. Njeno drago kamenjeje
blistalo hiljadama iskri, u oima ene smeilo se pijanstvo
ljubavi. I dua velikog Rame, pastira naroda, je bila oarana, ali
stojei na vrhu ume njemu se javi Deva Naua, njegov Genije, i
ree mu - Ako tu krunu stavi na svoju glavu Promisao
boanska e te napustiti, vie me nees videti. Ako tu enu
stegne u svoje naruje ona e umreti od tvoje sree. Ali ako
odbije da je ima ona e iveti srena i slobodna na zemlji i
tvoji e nevidljivi duh imati mo nad njom. Biraj ili e nju
sluati ili es mene u svemu slediti. Sita je jo uvek kleala i
gledala svog gospodara oima punim ljubavi, preklinjui je
ekala ta e on odgovoriti. Rama je utao jedan trenutak,
njegov je pogled bio uronjen u Sitine oi i merio je ponor koji
razdvajao puno posedovanje i veno zbogom, ali osetivi da je
uzviena ljubav uzvisena mo odbijanja on stavi svoju slobodnu
ruku na elo ene, bele ene, blagoslovi je i ree - Zbogom!
Budi slobodna i ne zaboravi na mene!. ena ubrzo nestade kao
privianje na meseini. Mlada i divna Zora pokaza svoj arobni
tapi nad starom umom, kralj je ponovo bio star. Suze su se
kao kapi slivale niz njegovu belu bradu a iz dubine uma je
dozivao jedan tuan glas: Rama! Rama!.
Ali Deva Naua, Genije koji je blistao svetlou, povika - K
meni! - i boanski Duh ponese Ramu na severne gore
Himavata. Nakon ovog sna, koji mu je pokazao ispunjenje
njegove misije, Rama okupi kraljeve i poslanike naroda i ree im
- Ja ne elim najviu vlast koju mi vi dajete. uvajte krune vae
i potujte zakon moj. Moje delo je zavreno. Ja se zauvek
povlaim, s mojom braom posveenicima, u gore Airjana-Vaela
odakle u bdeti nad vama. Bdijte nad vatrom boanskom! Ako
vam se bude ugasila ja u vam se javiti kao sudija i kao strani
osvetnik meu vama!. I posle svega on se sa svojima povue
na goru Albori, izmeu Balka i Bamijana, u boravite koje je bilo
poznato samo posveenima. Tu je uio svoje uenike onom to
je znao o tajnama zemlje i velikog Bia, oni su raznosili
nadaleko, od Egipta do Oksitanije, svetu vatru simbol

boanskog jedinstva stvari i rog Ovna kao znak arijevske religije.

Ti e rogovi postati insignije inicijacije i, kasnije, i svetenike i
kraljevske moi. Iz daljine je Rama bdio nad narodima i nad
svojom dragom belom rasom. Poslednje godine svog ivota on
je posvetio stvaranju kalendara Arijevaca njemu dugujemo
zodijake znake. To je bilo zavetanje patriaha posveenika,
neobina knjiga pisana zvezdama, nebeskim hieroglifima na
svodu nebeskom bez dna i granica knjiga koju je ispisao Stari
meu danima rase nae. Odredivi dvanest znakova zodijaka
Rama im je dao trostruki smisao prvi je vezan za uticaj Sunca
tokom dvanest meseci u godini, drugi je u izvesnom smislu
kazivao sopstvenu istoriju, a tri je pokazivao tajne naine
pomou kojih je on dostigao svoj cilj. Zbog toga su ti znaci
kasnije, itani obrnutim redom postali tajni znaci stepena
inicijacije. On je zapovedio svojima da kriju njegovu smrt i da
njegovo delo nastave ivotom u bratstvu i meusobnom savezu.
Tokom vekova narodi su verovali da Rama, sa svojom tijarom na
kojoj su ovnovski rogovi, jo uvek ivi na svojoj svetoj planini. U
vedistikim vremenima Veliki-Predak je postao Jama, Sudija
mrtvih, psihiki snani Hermes Indusa.
*(Rogovi ovna se vide na glavama itavog niza linosti koje
su prikazane na egipatskim spomenicima. Taj ukras kraljeva i
velikih svetenika je bio znak svetenike i kraljevske inicijacije.
Odatle vode poreklo i ona dva roga na papskoj tijari.
Napomena pieva.)*
*( Evo kako zodijaki znaci izraavaju Raminu istoriju, prema
Fabr dOliveu, genijalnom misliocu koji je simbole prolosti
tumaio prema ezoterinoj tradiciji. Ovan koji juri s glavom
okrenutom nazad predstavlja trenutak kada Rama naputa
otadbinu, oka uprta u zemlje koju naputa. Razbesneli Bik mu
se suprotstavlja ali se polovina njegovog tela zaglibila u mulj to
ga spreava da uspe, on pada na kolena. Kelti su se kasnije, sa
svojim simbolom, uprkos naporima, potinili njemu. Blizanci
oznaavaju Ramin savez s Turancima, a Rak njegovo
posredovanje i njihovo vraanje sebi, Lav njegovu borbu protiv
neprijatelja, Krilata devica pobedu, Vaga jednakost pobednika i
pobeenih, korpion pobunu i izdaju, Strelac osvetu koju vri a
Jarac, Vodolija i Riba se odnose na moralni deo ove prie. Moe
se rei da je ovako tumaenje zodijaka koliko smelo toliko i
bizarno, meutim, nijedan astronom niti znalac mitova ni iz
daleka nam nije ponudio objanjenje porekla simbola tih
tajanstvenih znakova nebeske karte koje su ustanovili i

potovali narodi jo od poetka naeg arijevskog ciklusa.

Hipoteza dOlivea nam barem otvara nove i iroke perspektive.
Ja sam ve rekao da su ovi znaci, obrnuto itani, kasnije
oznaavali, na Istoku i u Grkoj, razliite stepene koje je trebalo
pronai da bi se stiglo do najvie inicijacije. Setimo se samo
najslavnijeg znaka Krilata devica oznaava ednost koja
obezbeuje pobedu, Lav moralnu snagu a Blizanci savez oveka
i boanskog duha koji ine jedno iz kojeg se raa jedan nevidljivi
borac, ili dva nepobediva ratnika. Ukroeni Bik oznaava mo
nad prirodom a Ovan astralnu snagu Vatre ili Duha,
univerzalnog duha, koji omoguuje najvii stepen inicijacije
pomou spoznavanja Istine. Napomena piceva. )*

5.
Vedska religija
Svojim organizatorskim sposobnostima veliki posveenik
Arjevaca je u centru Azije Iranu stvorio narod, drutvo, vrelo
ivota koje je u svim pravcima slalo svoje mlazeve. Kolonije
prvobitnih Arjevaca su se irile po Azili i Europi i prenosile
njihove obiaje, kultove i bogove. Od svih tih kolonija arjevska
grana Indije se najvie pribliavala prvobitnim Arijcima. Vede
svete indiske knjige, imaju za nas trostruku vrednost. One nas,
najpre, vode do kolevke drvene i iste arjevske religije jer su
vedistike himne njeni blistavi zraci. One nam nude klju Indije i
najzad, one nam pokazuju prvu kristalizaciju ideja, bramanizam uzima Vede kao svoje svete knjige par exellence.
Bramani u njima nalaze nauku nad naukama, jer sama re Veda
znai znanje. Evropski naunici su takoe bili privueni i
opinjeni njima. U njima su najpre videli samo patrijarhalnu
poeziju, zatim su otkrili ne samo poreklo velikih indo-evropskih
mitova i naih klasinih bogova, nego i jedan kult znalaki
organizovan, najdublji religijski i metafizini sistem. (videti o
tome La religion des Veda od Bergenija kao i lep, sjajan rad Les
religion de Iinde od O.Barta.) Njima budunost sprema i

poslednje otkrie u Vedama e kasnije nai definiciju okultnih

sila prirode koje moderna nauka upravo otkriva. Ograniimo se
na kratak pregled onog to je spoljnje i onog to je jezgro
vedistike religije.
Nita jednostavnije i nita velianstvenije od ove religije u
kojoj se duboki naturalizam mea s transcedentalnim
spiritualizmom. U osvit dana jedan ovek, glava porodice stoji
pred zemljanim oltarom na kojem plamti vatra od zapaljenih
komada drveta. Po svojoj funkciji taj ovek je istovremeno otac,
svetenik i kralj svetilita. Dok se zora raa kae jedan
vedistiki pesnik - kao ena koja izlazi iz kupke i koja tka
nejlepu tkaninu, glava porodice izgovara molitvu, doziva Uu
Zoru, Savitri Sunce, i Asuras duh ivota, majka i sinovi liju
prevrelu tenost asklepije koja se zove soma u Vatru Agni,
Vatra koja plamti nosi bogovima oienu molitvu koja silazi s
usana patrijarha i iz srca porodice. Stanje due vedistikog
pesnika je podjednako daleko i od helenistikog senzualizma
mislim na grke narode kultove a ne na uenja grkih
posveenika koji kosmike bogove zamilja kao bia s lepim
ljudskim telima, i od judaistikog monoteizma koji oboava
Venost bez oblika koja je svuda prisutna. Za vedistikog
pesnika priroda lii na prozirni veo iza kog se kreu nepojmljive
boanske sile. To su sile koje on doziva, koje oboava, koje se
mogu imati o njima. Za njega je Savitri manje sunce nego
Vivasvat, stvaralaka snaga ivota koja ga animira, koja
potvruje mo solarnog sistema. Indra, boanski ratnik koji
svojim zlatnim koijama juri nebom baca gromove i unitava
oblake, oliava mo tog istog Sunca u ivotu atmosfere, u
velikoj prozranosti vazduha. Kad doziva Varunu grkog
Urana boga beskrajnog i svetog neba koji obuhvata sve stvari,
vedistiki pesnik ide i dalje i vie od toga. Ako Indra oznaava
aktvini, borbeni ivot neba, Varuna izraava njegovu
nepromenljivu velianstvenost. Nema nieg to se moe
izjednaiti s velianstvenim opisima koje nam o njemu nude
Himne. Sunce je oko njegovo, nebo mu je ogrta a uragan dah
njegov. On je nebo i zemlju postavio na nerazorne temelje, on ih
dri odvojeno. On je sve uinio i sve sauvao. Nita ne moe
nakoditi delu Varuninom. Niko u njega ne moe da prodre, on
sve zna i sagledava sve ono to e biti. Sa vrhova nebeskih gde
on boravi u palati sa hiljadu vrata on odreuje let pticama i
pravac laama koje plove preko talasa. Odatle, s visina svog
zlatnog trona koji stoji na bakarnim temeljima on sagledava

ljude i sudi njihova dela. On odrava red i u kosmosu i u

drutvu, kanjava krive i milostiv je prema ljudima koji se kaju.
Njemu se uzdiu junaci strepnje i kajanja, pred licem njegovim
se grenik oslobaa tereta greha svojega. Uostalom, vedistka
religija koja je religija rituala, ponekad je uzvieno spekulativna.
S Varunom s bogom tim ona silazi u dubinu svesti i potvruje
svetost svoju - kae Bart u navedenom delu. Dodajmo da se
uzdie do istog znaenja jednog jedinog Boga koji proima i
vlada velikim Sve. Meutim, velianstvene i divne slike koje
nam himne daju kao obilnu reku, nude samo spoljanji omot
Veda. S pojmom Agni, boanske vatre, mi dodirujemo jezgro
doktrine, njemu ezoteriku i transcedentnu osnovu. U sutini
Agni je kosmiki agens, univerzalni princip par exellence. To
nije samo zemaljska vatra munje i sunca. Njegov stvarni deo je
nevidljivo nebo, mistino veno boravite svetlosti prvih
principa svih stvari. Njegova roenja su beskonana bilo da sija
iz komada drveta u kojem spava kao embrion u utrobi, bilo da
se kao Sin Onda iri, grmei gromom, preko reka nebeskih
gde su ga Alkvini nebeski konjanici rodili kresanjem aranisa,
zlatnog kremena. On je stariji meu bogovima, vladar neba i
zemlje, on slui u boravitu Virsavatinom- nebo ili sunce
mnogo pre nego to ga je Matariva munja doneo
smrtnicima, mnogo pre nego to ga Atarvan i Aniras, drevni
davaoci na rtveniku, ustanovili ovde dole kao zatitnika, gosta i
prijatelja ljudi. Gospodar i roditelj rtvovanja Agni je nosilac svih
mistinih spekulacija kojima je rtva objekat. On raa bogove,
ureuje svet jednom rei, on je kozmogonijska mo.
Soma je pandan Agnija. U stvarnosti to je napitak od jedne
svarene biljke koji se izliva pred bogove za vreme rtvovanja. Ali
kao i Agni on ima mistini ivot, njegovo uzvieno boravite se
nalazi u dubinama treeg neba gde ga je Surja, erka Suneva,
precedila i gde ga je naao Puan bog hranilac. Tu su ga Zmaj,
simbol munje ili sam Agni oteli nebeskom Strelcu i Gandarvi
njegovom uvaru i doneli ga ljudima. Kad su ga bogovi popili
postali su besmrtni, ljudi e to postati kada ga budu pili kod
Jame u boravitu srenih. U oekivanju toga, on im sada ovde
daje snagu i pomou dana jer je taj napitak ambrozja i napitak
vene mladosti. To pie hrani, proima sve bilje, oivljava seme
ivotinja, inspirie pesnike i daje snagu molitvi. Dua neba i
zemlje, Indra i Vinu, on zajedno s Agni tvori nerazdvojni par, taj
je par plamom zapalio sunce i zvezde - kae Bart u svom
navoenom delu. Pojam Angi i pojam Soma sadre dva

sutinska principa univerzuma prema ezoterikoj doktrini i

prema filosofiji uopte Agni je veno- Muko, stvaralaki
Razum, ist Duh, Soma je Veno-ensko, Dua sveta ili eterina
supstanca, utroba svih vidljivih i nevidljivih svetova za oko
telesno i najzad, Priroda lil suptilna materija sa svojim
beskrajnim transformacijama)*. Savreni savez ovih dvaju bia
ini najvie Bie sutinu Boga. Iz ovih dveju osnovnih ideja
izbija i trea koja nije manje plodna. U Vedama je kosmogonijski
in neprekidna rtva. Da bi stvorilo u svetu sve to postoji,
vrhovno Bie rtvuje sebe, ono se deli da bi moglo da izae iz
svog jedinstva, i celine. Ta se rtva, dakle, shvata kao vitalna
taka svih funkcija prirode. Ova ideja zauujua na prvi pogled
a duboka ako se poblie pogleda i porazmisli, sadri u klici
itavu teosofsku doktorinu evolucije Boga u svetu, ezoteriku
sintezu i politeizma i monoteizma. Iz nje e se roditi dionizijska
doktrina o padu i iskupljenju dua koja e se roditi proiriti na
Hermesa i na Orfeja. Odatle blista i izbija uenje o Rei
boanskoj koje je proklamovao Krina i koje je dovrio Isus
Hristos. Tako svetkovima vatre sa svojim ceremonijalom i svojim
molitvama, sigurnim centrom vedistikog kulta, postaje slika
velikog kosmogonijskog ina. Vede pridaju veliki znaaj molitvi,
reima-formulara za prizivanje koje prate prinoenje rtava.
Zato se u njima molitva posmatra kao boginja Brahmanaspati.
Vera u evokativnu i stvaralaku mo ljudske rei praena u
svemu snanim elanom due ili snanom projekcijom volje,
jeste izvor svih kultova i smisao egipatskog i haldejskog uenja i
snage magije. Za vedistikog i bramanskog svetenika Asure,
nevidljivi gospodari i Pitris ili due predaka sebe na travnjaku za
sve vreme prinoenja rtava jer ih privlae vatra, pesme i
molitve. Znanje koje se vezuje uz tu stranu kulta je znanje
hijerarhije duhova svih vrsta. to se tie besmrtnosti due Vede
je istiu koliko god je to mogue uzvieno i jasno. - Postoji
jedan deo u oveku koji je besmrtan, to je onaj, o, Agni koji
treba objasniti svim zracima i zagrejati svom vatrom. O,
Jatavedas, u telu slavnom koje si sazdao, donesi deo taj, u svet
pobonih. Vedistiki pesnici ne ukazuju samo na sudbinu due,
oni se brinu i u vezi s njenim poreklom - Odakle su roene
due? Ima ih koje dolaze nama i koje vraaju, koje se vraaju, i
ponovo odlaze. To je, u nekoliko rei, uenje o reinkarnaciji koje
e igrati najvaniju ulogu u bramanizmu i budizmu, kod
Egipana i Orfiara, u filosofiji Pitagore i Platona to je misterija
nad misterijama.

Kako nakon svega ovoga ne videti da su Vede veliki smerovi

jednog organskog religiskog sistema, jedne filosofske koncepcije
sveta? Pred nama nije samo duhovna intuicija drevnih
intelektualnih istina, uzvienih istina koje su iznad svake
opservacije, nego i jedinstvo i irina pogleda i shvatanju prirode
i uzajamnog odnosa njenih fenomena. Svest vedistikog pesnika
zrai kao gorski kristal suncem venih istina i u njegovoj
blistavoj prizmi sjaje svi zraci univerzalne teosofije. Ovde su ak
stalni principi uenja vidljiviji nego u drugim svetim knjigama
Indije i drugim, semitskim i arjevskim religijama jer je pred
nama jedinstvena iskrenost vedistikih pesnika koji nam
doaravaju transparentnost tih prvih religija koja je tako
uzviena i tako ista. U onim vremenima nije bilo razlike izmeu
misterije i narodnih kultova, ali kada se Vede paljivo itaju mi
iza glave porodice ili iza pesnika koji peva himne opaamo
jednu drugu linost koja je znaajnija to je rii, mudrac,
jedinstvo od kojeg je on primio istinu. Takoe se vidi da se ta
istina prenosila jednom neprekinutom tradicijom koja see do
poetka arijevske rase.
To je arijevski narod koji sledi put svoje osvajake karjere du
Inda i Gangesa u svojoj civilizatorskoj tenji. Njime vlada
nepobedivi genije Ramin, inteligencija boanskih stvari Deva
Naua, a Agni, sveta vatra plamti u njegovim venama. Ruiasta
zora obavija to doba mladosti, snage, mukosti. Porodica je
okupljena, ena je potovana, ona je svetenica domaeg kulta i
ona i sama pokatkad stvara i peva himne. - Neka mu supruge
ove poivi sto jeseni - kae pesnik. Ljudi su voleli ivot ali su
verovali i u onaj svet. Kralj je boravio u zamku iznad sela, u ratu
je sedao na sjajne koije, snabdeven sjajnim oruijem, s tijarom
na glavi i blistao je kao bog Indra. Mnogo kasnije, kada bramani
budu ustanovili svoj autoritet moi e se videti kako se uz sjajne
dvorove maharada ili velikh kraljeva uzdiu kamene pagode iz
kojih e nastati umetnosti, poezija i boanska drama koju su
imitirale i izvodile svete igraice. U ovom trenutku jo je bilo
kasti, ali bez strogosti i apsolutnih barjera, ratnik je svetenik,
svetenik je ratnik, najee sluga gospodaru lil kralju.
Tada se javlja linost prostog izgleda i velike budunosti,
brada i kosa joj nisu negovani, on je skoro go i pokriven je
crvenim dronjcima. Taj muni, taj usamljenik, boravi negde kraj
svetih jezera, u divljini i samoi gde se predaje razmiljanjima i
asketskom ivotu. S vremena na vreme on dolazi da ukori
gospodara ili kralja, najee ga odbijaju, malo ko mu se

pokorava, ali svi ga potuju i boje ga se. On ve ima nesumnjivu

mo. Izmeu kralja na njegovim pozlaenim koijama i
okruenog svojim ratnicima, i ovog munija skoro nagog koji
nema drugo oruije osim svoje misli, rei i pogleda, zapoee
borba. Nee kralj biti svemoni pobednik, to e biti usamljenik,
mravi prosijak jer on poseduje znanje i volju. Istorija te borbe je
istorija samog bramanizma kao to e kasnije biti i istorija
budizma i ona bezmalo obuhvata itavu istoriju Indije.