Potovani itaoci,
Meu gubitnicima dananjih ekolokih, drutvenih i ekonomskih tokova nalaze se manja naselja, sela i periferna podruja Maarske i Srbije, jer su u ovim krajevima negativni uticaji na lokalno stanovnitvo delovali kumulativno,
pojaano i trajno. Vojvodinu i upaniju Ba-Kikun karakterie poljoprivredna proizvodnja sa jakom tradicijom koja, meutim, ne obezbeuje dovoljan prihod za stanovnitvo u provinciji.
Ovom brourom i prezentacijom alternativnih naina stvaranja prihoda tipinih za Vojvodinu i upaniju
Ba-Kikun, elimo da doprinesemo da ova ruralna podruja, kapacitetom koji imaju, zadre svoje stanovnitvo na mestu
na kojem ivi. Ovim poslovnim planovima elimo da pruimo pomo prilikom zapoinjanja prvih koraka u biznisu onima
koji bi hteli da proire svoje mogunosti za ostvarivanje prihoda. Nae izdanje prua neophodne informacije prilikom donoenja odluke, izmeu ostalog, prezentacijom trinih okolnosti, pravne pozadine i tehnikih preduslova. Poslovni plan
pomae da se biznis ideje raiste i da se o njima temeljno promisli.
Prilikom izbora delatnosti za ostvarivanje prihoda smatrali smo da su bitni aspekti koji omoguavaju da se
delatnosti ostvare sa malim ulaganjima, sa niskim poetnim sredstvima, da proizvod tipian za regiju bude tradicionalan
i konkurentan na tritu, da se moe lako prodati, da svima koji su istrajni donese uspeh i da pobolja materijalne uslove
onih koji vre ovu dopunsku delatnost .Na ovaj nain elimo dugorono da doprinesemo poboljanju uslova ivota stanovnika u provinciji.
Izdanje je pripremljeno na srpskom i maarskom jeziku, a prilikom planiranja sadraja imali smo u vidu karakteristike obe drave. Verujemo da od suseda uvek ima ta da se naui. Nadamo se da su, umesto generalnih shema,
ovde prikupljene i predoene informacije pogodne za davanje odgovora na pitanja prilikom pokretanja biznisa i da e u
dovoljnoj meri motivisati preduzimljive ljude.
Ovo izdanje je pripremljeno u okviru zajednikog projekta Skuptine upanije Ba-Kikun i Vojvoanske fondacije za razvoj Halo. Realizaciju ovog projekta omoguio je Maarska-Srbija IPA prekogranini program.








Dokumenat je sainjen u okviru Hungary-Serbia IPA Cross-border Co-operation Programme
kao deo projekta pod brojem i nazivom HUSRB/1203/213/085 Ruralnet Joint farm diversificaton strategy in the
Hungarian-Serbian borderline

Januar 2014. godine

Izdaje: Vojvoanska Fondacija za razvoj Halo Subotica

Tekst: dr Jano Berenji
Odgovorni urednik: MSc Tivadar Bunford
Prevodioc: Jano Nemet
tampanje: Grafoprodukt doo, Subotica
Ovaj dokument je realizovan uz finansijsku porku Evropske unije. Za sadraj je u potpunosti odgovorna
Vojvoanska Fondacija za razvoj Halo i publikacija ne odraava bezuslovno
zvanian stav Evropske unije i/ili Upravnog autoriteta.
Ova broura se moe nai na internetu na sledeim adresama:
www.vfhalo.eu, www.hu-srb-ipa.com
ISBN 978-86-89917-03-1
Tira: 150

Sadraj
1.
2.
2.1.
2.2.
2.3.
2.4.
2.5.
2.6.
2.7.
2.8.

Uvod
Proizvodnja uljane tikve golice
Opis biljke
Temperaturni i svetlosni zahtevi
Potreba za vodom
Zahtevi u vezi sa zemljitem (tlom)
Pred setva i plodored
Priprema zemljita
Ishrana/ubrenje biljaka
Setva

4
4
5
6
6
6
7
7
7
8

2.9.
2.10.
2.11.
2.12.
2.13.
2.14.
2.15.
2.16.
2.17.
3.
3.1.
3.2.
3.3.
3.4.
3.5.
3.6.
4.

Suzbijanje korova
Bolesti i tetoine
Pomo pri oploenju
Ubiranje plodova
Pranje semena
Suenje semena
ienje semena
Poliranje semena
Skladitenje semena
Proizvodnja tikvinog ulja
Proizvodnja devianskog ulja iz semena tikve
Hladno presovano ulje tikvinog semena
Filtriranje i taloenje sirovog ulja
Skladitenje sirovog tikvinog ulja
Pakovanje
Karakteristike i upotreba ulja od tikvinog semena
Finansije i finansiranje proizvodnje
Literatura

8
10
10
10
12
12
13
14
15
17
18
19
21
21
22
23
26
31

Postupak ceenja jestivog ulja je odavno poznat. Sirovine koje se za ovu priliku mogu upotrebiti su veoma raznovrsne:
suncokret, seme uljane tikve, kikiriki, orah, ricinus, konoplja, semenka groa, senf, seme paprike, susam, uljana
repica, palma, soja, lan, mak itd. U naem primeru e se obraditi samo proizvodnja tikvinog ulja.

1.

Uvod

Proizvodnja uljane tikve golice i tikvinog ulja se po tradiciji odvija u porodinim gazdinstvima, ak
i u onim zemljama (Austrija, Slovenija) u kojima ova kultura ima znaajnu tradiciju. Oni koji se bave proizvodnjom
uljane tikve, postepeno prelaze i na preradu, odnosno proizvodnju tikvinog ulja, fomirajui itav vertikum.
Za proizvodnju uljane tikve, osim tradicionalnog mainskog parka (sredstva za obradu tla, sejaica, prskalica, prikolica
itd.), neophodne su i specijalne maine za etvu, odnosno ubiranje (redalica, ureaji-maine za ubiranje, pranje,
suenje, kao i ienje-selekciju). Praksa je pokazala da je kapacitet ovakvog specijalnog mainskog parka iskorien,
a sama investicija isplativa, tek onda kada po jednoj maini imamo na raspolaganju 100 hektara povrine zasejane
uljanom tikvicom, ili u sopstvenom vlasnitvu, ili u najmu, odnosno njihovom odgovarajuom kombinacijom.
Proizvedeno seme uljane tikve je samo po sebi veoma traena roba, kako na
domaem, tako i na stranom tritu, ali je jo bolje ako se gazdinstvo opremi i
za presovanje ulja. U sledeim poglavljima e biti rei o ovim mogunostima.

2.

Proizvodnja uljane tikve golice

Mali proizvoai i ranije su se bavili proizvodnjom uljane

tikve, ali samo na malim parcelama. Naime, ubiranje i prerada ove kulture
iziskuje ozbiljan runi rad, odnosno ivu radnu snagu. Zbog toga savremena
proizvodnja zahteva mehanizaciju i kompleksnu preradu. Ove aktivnosti,
dodue, ne spadaju u preduzetnitva sa malim investicionim zahtevima, ali je
na nivou porodinog preduzetnitva, odnosno gazdinstva, svakako isplativo
bavljenje uljanom tikvicom.

Seme tikve kao roba zasluuje posebnu panju, ne toliko sa koliinskog, ve vie sa aspekta kvaliteta. Najea
zamerka na kvalitet (naroito na stranom tritu) odnosi se na prekoraenje dozvoljenih graninih vrednosti
ostataka sredstava za zatitu bilja. Stoga na to treba obratiti naroitu panju. Nije mnogo manja greka ni povreda
zelene opne koja pokriva seme (prisustvo semena, odnosno zrna arolikog izgleda), kao ni zamerke na kvalitet sa
mikrobiolokih aspekata.
U poslednje vreme je uoeno posebno zanimanje organske proizvodnje prema uljanoj tikvi. Proizvodnja sertifikovanog
biosemena uljane tikve koje zadovoljava standarde organske proizvodnje nije mali izazov za proizvoae, poto na ovom
planu jo ne rapolaemo sa dovoljno iskustva. Ovaj nain proizvodnje je, meutim, opravdan i perspektivan, jer se trite
organskih proizvoda stalni iri, a to se posebno odnosi na uljanu tikvu i proizvode dobijene od nje.
U nastavku e biti rei o konvencionalnoj proizvodnji uljane tikve, ali ovde opisana tehnologija proizvodnje moe biti
dobra polazna osnova i za organsku proizvodnju.

2.1.

Opis biljke

Uljana tikva (Cucurbita pepo L.) je biljka meke stabljike, lozastog (puzaviastog) ili polupuzaviastog
(grmolikog) tipa. Savremene sorte (pre svih hibridi F 1) spadaju u polupuzaviasti tip.
Listovi su joj svetlozeleni, poneki je sivkasto- mramorast. Ova mramorasta nijansa je bitna zbog tolerancije virusa
(odbija vektore virusa, lisne vai). Drke listova su uplje, dugake 25-30 centimetara. Cvet ima oblik levka. Cvetovi sa
pranicima na dugakim peteljkama rastu u velikom broju. Plodni cvetovi se nalaze na kratkim peteljkama u korenu
lista. Ispod krune enskih cvetova dobro se opaa plodni zametak, odnosno plod.
Plod je srednje veliine, u nezrelom stanju je zelene boje i mekane kore, dok je zrela tikva limun- uta za uzdunim,
zelenim mramorastim prugama.
Zrelo seme koje se nalazi u plodu lako se odvaja od placente. Kod uljane tikve razlikujemo dve vrste: sa ljuskom i bez
ljuske (golice). Seme uljane tikve sa ljuskom pokriveno je odrvenelom ljuskom bele boje (na primer, domaa sorta
Olivia), dok kod tikve golice nedostaje odrvenela ljuska, pa je stoga seme uljano-zelene boje (domae hibridne
sorte Olinka i Olimax F 1). Kada se govori o uljanoj tikvi, kako u struci, tako i u iroj javnosti, obino se misli na
uljanu tikvu bez ljuske, odnosno na golicu. Jedna biljka u proseku donosi 2-3 ploda (tikve).
Masa od hiljadu semena: 200-300 g. Vreme uzgoja biljke: 120-140 dana.

2.2.

Temperaturni i svetlosni zahtevi

Biljka je poreklom iz June Amerike, zbog toga voli toplotu. Optimalna potreba za toplotom je 25C.
Za klijanje semena tlo mora imati najmanje 12C. Za rast biljke nakon klijanja idealna je temperatura od 17 do 20C.
Cvetanje, odnosno formiranje cvetova, najintenzivnije je na 22-25C, dok je temperaturni optimum za vezivanje
ploda 25C. Biljka je veoma osetljiva na mrazeve, pa majski mrazevi (-1C i -2C) prouzrokuju znaajne tete mladim
biljkama. Dovoljno sazreli plodovi podnose i temperature do -3C i -4C. Spada u red biljaka koje zahtevaju duge dane
i puno svetla. Za njen razvoj je potrebno 7-8 hiljada luksa. U cilju proizvodnje semena treba je uzgajati separatno, a
zasejani red kukuruza u svakih 4-5 redova dobro e posluiti kao vetrobran.

2.3.

Potreba za vodom

Na osnovu istraivanja znamo da tikve spadaju u kategoriju biljaka sa velikom potronjom vode. Tome
protivrei iskustvo uzeto iz prakse, na osnovu kojeg je svrstavamo u grupu biljaka koje podnose suu. Objanjenje
je u ogromnom korenju koje premreuje veliku koliinu zemlje i zbog toga dobro iskoriava vodu iz tla. Na bazi
ovog svojstva uspeno se gaji i na peskovitom tlu sklonom suama. Tokom vegetacije najvie vode koristi pri
poetku cvetanja i vezivanja ploda. Ukoliko je potrebno zalivanje, a postoje mogunosti za to, u ove dve kritine faze
preporuuje se zalivanje uljane tikve.

2.4.

Zahtevi u vezi sa zemljitem (tlom)

Ova biljka nije zahtevna prema tlu. Moe se uzgajati svuda, izuzev na ekstremno vlanom, hladnom,
kiselom, ili previe vezanom, pregustom zemljitu. Tikvi najvie odgovaraju strukturna i plodna zemljita sa visokim
procentom humusa, te peskovita tla bogata kreom. Nepovoljna su zemljita izuzetno bogata azotom, jer negativno
utiu na vezivanje ploda i usporavaju proces zrenja. Previe azota povoljno deluje na rast vegetativne mase, a na tetu
razvoja samih plodova. Za uzgoj uljane tikve najpovoljnija su zemljita koja se brzo zagrevaju. U ravnim predelima
ne preporuuje se uzgoj ove biljke u udolinama, a na breuljkastom terenu na parcelama koje lee prema severu.
Uljana tikva golica se u inostranstvu prerauje za potrebe prehrambene (ulje, potronja semena, pekarska industrija)
i farmaceutske industrije. Zakon o prehrambenoj industriji dozvoljava nivo ostataka hlorisanih ugljenih hidrata od
10 ppm. Zato pri ispitivanju zemljita, odnosno sastava tla, treba to imati u vidu. Na terenima sa visokim procentom
ostataka ovih sredstava ne sme se uzgajati uljana tikva.

2.5.

Predsetva i plodored

Tikva tek nakon 3-4 godine moe ponovo da se uzgaja na istom zemljitu, odnosno za sobom. Veinu
bolesti, naime, ire zaostali biljni ostaci. Nakon suncokreta ne treba sejati tikvu, poto ponovno nicanje zaostalih
biljaka onemoguava uzgoj tikve bez korova. Sorte tikava su veoma osetljive na ostatke herbicida. Najpovoljnije za
predsetvu su klasaste biljke. Nakon tikve uspeno se gaje prolene setvene kulture. Tikva nije povoljna kao predsetva
za jesenje klasaste biljke, poto se plodovi relativno kasno beru.

2.6.

Priprema zemljita

Nakon oranja strnita posle klasaste biljke kao preduseva, mora uslediti zatvaranje brazde prstenastim
valjkom. Jesenje duboko oranje je neophodno, poto, po rezultatima istraivanja, svaka biljka svojim korenjem
vezuje 810 kubnih metara zemljine mase. Peduslov za to je labav oranini, tj. plodni sloj. U prolee se brazde i
druge neravnine tla to pre moraju eliminisati. Zatvaranje brazde doprinosi ouvanju vlage, unitavanju korova i
boljoj pripremi zemljita za stevu. Do same setve u sluaju da se pojavi zakorovljenje se svakako moe unititi
kultivatorom ili zubaticom (zubaom). Pre setve treba koristiti kombinovanu predsetvenu pripremu. Jesenje,
mainsko ubiranje plodova, umnogome e olakati ravna povrina tla, na ta ve u prolee treba obratiti panju.

2.7.

Ishrana/ubrenje biljaka

Bez obzira to je tikva snalaljiva biljka, za bezbednu proizvodnju je neophodna dobra snabdevenost
tla hranljivim materijama. Na osnovu praktinih iskustava znamo da na parcelama gde ima mogunosti za ubrenje
stajnjakom, uvek imamo visok prinos semena tikve (iznad 500 kg/ha). Nakon oranja strnita treba baciti (rasturiti)
organsko ubrivo (3040 t/ha), a tek nakon toga pristupiti jesenjem dubokom oranju. Primenom stajskog ubriva
moe se izbei upotreba vetakih ubriva, poto hranljivi sastojci stajskog ubriva u svakom pogledu zadovoljavaju
zahteve tikve za hranljivim materijama. Organska ubriva imaju znaajnu ulogu naroito u organskoj (eko) proizvodnji,
poto ovaj nain proizvodnje, odnosno gajenja, iskljuuje, odnosno onemoguava, korienje vetakih ubriva!
Inae, stajsko ubrivo nije samo izvor hranljivih materija za biljke, nego povoljno utie i na strukturu zemljita (tla).
Tikva, koja se proizvodi zbog semena, ima izraene zahteve za fosforom (P) i kalijumom (K). U zavisnosti od hranljivih
sastojaka, odnosno plodnosti i sastava tla, u jesen se kao osnovno ubrivo preporuuje rasturanje (bacanje): P2O5
80-100 kg/ha, a od K2O 120130 kg/ha. Od azota (N) u prolee je dovoljno rasturiti 30 kg/ha.

Tikva pri stvaranju semena ima visoki zahtev prema azotu, stoga posle prvog vezivanja prihranjivanje listova
ima povoljan uticaj. Naroito kod prihranjivanja listova mikroelementima (bor tu ima naglaenu ulogu) moemo
povoljno uticati na prinos i kvalitet.

2.8.

Setva

Za setvu se preporuuje upotreba, odnosno korienje, semena kontrolisanog porekla. Na taj nain se
spreava virusna zaraza tla, ali takvo seme ima i niz drugih pogodnosti.
Jedna od kritinih taaka proizvodnje je izbor vremena setve. Zbog zahteva tikve za toplotom, setva se moe zapoeti
samo ako je temperatura tla u gornjem sloju (57 cm) dostigla 12oC. Ovu temperaturu tlo dostie po pravilu izmeu
20. aprila i 10. maja. U interesu bezbednog sazrevanja ploda setva treba da se zavri do 10. maja.
U sluaju hladnih obilnih padavina, u roku od 24 asa nakon zavrene setve dolazi do unitavanja isklijalog semena
u takvom obimu da se setva mora ponoviti, odnosno, parcela se mora presejavati.
Optimalan broj plodnih biljaka je 1011 hiljada/ha, to se obezbeuje zasejavanjem 1415 hiljada semena po
hektaru. Po najee primenjenoj tehnologiji, meuredni razmak je 140 cm, a razmak semena 2030 cm.
Dobro podeenom pneumatskom sejalicom seme uljane tikve se moe savreno posejati. Treba obratiti panju na
to da seme za setvu bude tavljeno i za mainsku setvu na odgovarajui nain pripremljeno prilikom stavljanja u
rezervoar. U suprotnom e doi do zaguenja semena, a kao posledica do izostavljanja redova, to se kasnije ne
moe na zadovoljavajui nain popraviti. Da bi se to spreilo, potrebna je stalna kontrola sejalice. Dubina setve na
teim tipovima zemljita je do 3 cm, a na lakim, peskovitim, do 5 cm. Na taj nain emo postii relativno ujednaeno
nicanje. Deset dana nakon setve moemo oceniti stanje biljaka, odnosno useva. Kada biljke imaju 34 lista treba
izvriti optimalizaciju gustine setve zajedno sa runim okopavanjem redova, a istovremeno treba da se odstrane i
unite virusom zaraene biljke.

2.9.

Suzbijanje korova

Jedan od najbitnijih faktora uspenosti proizvodnje uljane tikve je odgovarajue suzbijanje korova.
To je, ujedno, i najtei zadatak. Poto se ova biljka ne seje na velikim povrinama, firme za proizvodnju herbicida se
nisu istinski bavile pitanjem suzbijanja korova na parcelama zasejanim ovom kulturom. Jedva da ima herbicida sa
zvaninom dozvolom za upotrebu radi zatite uljane tikve od korova. Najee koriena kombinacija herbicida je:

Afalon 1 l/ha + Dual Gold 1 l/ha. Savremenim nainom suzbijanja korova smatra se i upotreba kombinacije: Devrinol
2 l/ha + Gamit 0,5 l/ha - pre setve plitkim unoenjem u povrinski sloj zemljita - ili samo 0,5 l/ha Gamita korienog
na isti nain, ali se parcela moe tretirati ovim sredstvima i nakon setve, odnosno pre nicanja. Divlji sirak se, primera
radi, u svim fazama razvoja moe unitavati bez tete po uljanu tikvu preparatima Fusilade Forte ili Select super.
Meuredna obrada se mora zapoeti im se uoe redovi i to najmanje dva puta, do zatvaranja redova.
Jedna od tajni uljane tikve bez korova je dobra predsetva. Rizino je sejanje uljane tikve i 2-3 godine posle suncokreta,
poto veina herbicida dozvoljena za upotrebu kod uljane tikve, takoe ima dozvolu za korienje pri suzbijanju
korova kod suncokreta, usled ega sredstvo u sluaju samonicanja nije efikasno. Uistinu, najidealnije zemljite za
sejanje uljane tikve je herbicidima dobro tretirana, ista i odravana parcela posle klasastih biljaka. U zaravljenom
zemljitu bez grudvica preporuuje se upotreba totalnih herbicida pre setve, po mogunosti u veoj koliini. Nedelju
dana nakon tretmana moemo zapoeti setvu, a ukoliko planiramo suzbijanje korova pre nego to se pojavi , onda
nakon setve to pre moramo izvriti prskanje, poto u sluaju toplog vremena sa malo padavina, moemo raunati
i na ubrzano nicanje uljane tikve.
U dananjim uslovima, pored upotrebe hemijskih preparata, postoji potreba i za mehanikim suzbijanjem korova.
Korienje kultivatora je mogue do poetka rasta vree. To se, pod povoljnim vremenskim uslovima, nakon
zatopljenja dogodi za nedelju dana i vreasta tikva zauzme prostor izmeu redova. Ako zakasnimo, ostaje nam samo
mogunost okopavanja, a to je potrebno i tamo gde je niklo dosta prologodinjeg suncokreta, ili je potrebna runa
optimalizacija broja biljaka. Na tlu pokrivenom listovima uljane tikve, masovnog nicanja korova vie nee biti.
Kao saetak moe se rei da je na osnovu iskustava neophodna upotreba totalnih herbicida u formi osnovnog
tretmana, poto su tretmani pre pojave zavisni od padavina. Pri ovakvom tretmanu poeljno je i korisno prethodno
obeleavanje redova, poto je nicanje semena tikve dospelog pod traktorski toak neizvesno, a ukoliko je u fazi
klicanja, moemo raunati na lomljenje male biljke. I posle najsavesnije obavljenih pripremnih radova, treba se
pripremiti na eventualno naknadno okopavanje fleka. To treba da se radi sa proverenom grupom uz stalni nadzor, jer
loe okopavanje moe prouzrokovati vie tete nego zanemarivanje, odnosno proputanje istog. Kopai-neznalice,
ukoliko nisu prethodno edukovani, esto brino ostavljaju samonikli suncokret sa isklijanim listovima i neke vrste
korova.

10

2.10.

Bolesti i tetoine

Pepelnica redovno, a plamenjaa samo u pojedinim goditima, predstavlja problem u toku vegetacije.
Sistemini fungicidi koji se koriste u tretiranju jabuke i groa uspeno se primenjuju i u zatiti uljane tikve od
pepelnice. Obino je jadan tretman dovoljan, jer zaraza na kraju leta vie nema poguban uticaj na prinos, dok
isuivanjem listova pospeuje prinudno sazrevanje i pomae u radu kombajna. Ukoliko se drimo petogodinjeg
plodoreda, gljive se i inae unite, odnosno propadaju.
Princip je isti i u borbi protiv plamenjae, preparati koji se koriste u vinogradima deluju i ovde.
Bitno je da se kod svih tretmana fungicidom primeni folijarni nain.
Od tetoina problem mogu predstavljati lisne vai, ali samo ako se pojave prerano i previe masovno. Tada je
opravdana zatita protiv njih.

2.11.

Pomo pri oploenju

Opraivanje enskih cvetova i samo oploenje

u znaajnoj meri zavisi od broja prisutnih pela i drugih buba,
odnosno insekata koji vre opraivanje. Prema posmatranjima,
ako postoji mogunost za izmetanje bar dve porodice domaih
pela na svakih 10 ha, postie se primetno vei prinos.
Po inostranim iskustvima (npr. Austrija) opraivaka aktivnost
bumbara smetenih na parcelama sa uljanom tikvom veoma
povoljno utie na opraivanje i oploenje uljane tikve. Rezultati
domaih istraivanja ukazuju na to da u naim krajevima prisustvo
domaih pela ne predstavlja nikakav problem i trenutno nema
potrebe za relativno skupim postavljanjem bumbara.

2.12.

Ubiranje plodova

Ubiranje plodova, odnosno berbu, zapoinjemo

kada je 70-75 % tikava zrelo. Spoljni znaci sazrevanja: kora postaje

11

veoma tvrda, a boja je limun-uta. Kada raseemo tikvu, seme je tvrdo i puno, veoma se lako odvaja od placente.
Nakon toga moe uslediti branje. Sa aspekta kvaliteta, ovaj proces je najvaniji deo proizvodnje.
Poljoprivrednici koji gazduju na manjim povrinama (ispod jednog hektara), a proizvode uljanu tikvu golicu, esto
runo vade semenje iz tikava. Ovo, tzv. runo seme, po pravilu je dobrog kvaliteta, ujednaeno zelene sjajne boje i,
kao rezultat veoma brino obavljenog posla, ne sadri oteena ili bela semena.
Nekada raireno runo vaenje semena, naroito na veim parcelama, danas je neizvodljivo, jer je prevelika potreba
za runim radom, odnosno radnom snagom. Stoga je u savremenoj proizvodnji uljane tikve golice neizbena
upotreba maina za ubiranje plodova (maina za vaenje semena, kombajn). Nabavna cena ovih maina za ubiranje
plodova ne opravdava njihovu upotrebu na malim povrinama. Treba raunati na bar 100 hektara po sezoni za jedan
kombajn za tikve, ili za sopstvene parcele, ili za usluno branje, odnosno vaenje semena, ili kombinacijom ova dva
naina.
Na samoj parceli plodove doterujemo u red grtalicom, vrstom ureaja slinom grtalici za sneg. Ukoliko povrina tla
nije ravna, ova e grtalica unititi mnogo tikava, poveavajui na taj nain gubitke. Ovo ureivanje treba da se radi
lagano, polako, da se tikve ne bi otetile, jer e u sluaju padavina voda koja dospe u pukotine pokrenuti klijanje
unutar samih tikava.
Plodove sa njive sakupljamo uz pomo maine za ubiranje plodova (kombajna) sa traktorskom vuom. Ova maina
e prvo zdrobiti tikve, a zatim e jedinica za vaenje semena odvojiti seme od mesa. Potom semena dospevaju u
jedan bunker (rezervoar), dok e zdrobljena kora pasti na tlo.
Zahvaljujui jednoj nedavno realizovanoj inovaciji, sada je ve mogue i sakupljanje mesa tikve. Radi se o jednoj
vrsti elevatora, koji tokom vaenja semena meso tikve sakuplja u posebnu prikolicu. Na ovaj nain jedan od vanih
nusproizvoda u gajenju uljane tikve, meso ploda, nee ostati rasuto po parceli (iako je i tamo korisno kao organsko
ubrivo), nego e se sakupiti i transportovati u ekonomsko dvorite vlasnika, a tamo se onda moe od njega napraviti
kvalitetna silaa.
Pri pranjenju punog bunkera (rezervoara), ubrano seme se slae u prikolicu koja je obloena folijom. Ovako dobijeno
kombajnirano-isto seme se u roku od 5 sati mora prati, a potom suiti. Ukoliko se to ne dogodi, na samom semenu
e doi do nepopravljive tete, odnosno smanjenja kvaliteta.

12

Na ovaj nain se dnevno po kombajnu moe ubrati uljana tikva sa

povrine 3-4 hektara, to je povoljno, poto se ubrana koliina moe
bez zastoja oprati i osuiti sa jednom peraicom i suarom.

2.13.

Pranje semena

Pranje sirovog semena uljane tikve se vri ureajima za

pranje konstruisanim za tu namenu.
Jedan od najvanijih zahteva pri pranju je da se proces obavi vodom
koja ima kvalitet vode za pie. Tokom pranja, sa povrine semena
se odstranjuje sluz, kao i manja i vea koliina primesa i neistoa.
Posebnu panju treba obratiti ne samo na obezbeenje kvalitetne
vode za pranje, na odgovarajuu koliinu i pritisak, ve i na sakupljanje
i odvoenje koriene vode. Iskoriena voda, dodue, ne sadri
nikakve tetne materije, sva neistoa u njoj je prirodnog, organskog
porekla, ali zbog same koliine treba se dobro pripremiti za prihvat i
kasniji smetaj.
Nakon pranja, a pre suenja, preporuljivo je ocediti suvinu vodu sa
opranog semena. Ceenje se vri u specijalno izraenim kontejnerima
od nerajueg elika, koji se mogu transportovati.
I runo brano (vaeno) seme je preporuljivo oprati, iako se esto uje ona lana tvrdnja kako runo brana semena
tikve ne zahtevaju pranje. Kvalitet runo branog semena uljane tikve nije zadovoljavajui, upravo zbog toga to je
pranje vodom samovoljno izostalo. Usled toga, tokom suenja dolazi do slepljenja tzv. srebrne opne sa semenom,
ija povrina postaje naborana, bez sjaja, sa neprijatnim sporednim ukusom, a na ta semena se onda hvata bu i
plesan.

2.14.

Suenje semena

Put semena uljane tikve od vaenja pa do ureaja za suenje ne sme trajati due od 5 sati, poto se
mokro (vlano) seme tokom stajanja brzo kvari, zelena kora se odvaja, poee fermentacija, javlja se i bu i plesan,

13

naroito ako je temeratura via. Ako se suenje ne vri putem ureaja sa vetakim grejanjem, nego npr. na suncu,
na tavanu, onda e nastati mnogo problema, posebno ako je jesen hladna i kiovita. Ako se suenje vri prirodnim
putem, vreme suenja se po pravilu odui, moe da traje nedeljama, pa i mesecima, te na taj nain moe postati izvor
drugih neistoa (na tavanima to su praina, perje itd.).
Za odgovarajue, savremeno suenje semena uljane tikve, koriste se moderni, za ove namene izraeni ureaji.
Ureaji za suenje semena (suare) su snabdeveni automatskim meaima, jer u prvim fazama suenje bez meanja
semena obino dolazi do slepljenja istih, ne sue se na odgovarajui nain. Meanje se, dodue, moe obaviti i
runo (pokretanjem odgovarajueg sredstva-orua). Automatski mea danas je, meutim, ve neophodan deo
savremenih suara. Seme se moe otetiti i tokom suenja, ako se suenje vri na previsokoj ili preniskoj temperaturi,
ili ako se vlano seme mea previe i bez potrebnog opreza.
Temperatura vazduha za suenje je 50-600C. Suenje se obavlja do 5758 % vlanosti, to u sluaju suare srednjih
dimenzija zahteva obino oko 12 asova.

2.15.

ienje semena

Osueno seme uljane tikve pre skladitenja, ili neposredno pred dobijanje ulja, treba oistiti. Samo
seme sadri i takve materije koje negativno utiu na kvalitet. Ove neeljene sastojke nazivamo meavinom.
Ve i samo pranje semena odgovara jednoj vrsti ienja, ali suvo seme - i u sluaju najbrinijeg pranja sadri takve
meavine, prljavtine, kojih se oslobaamo ienjem, odnosno preiavanjem.
Preiavanje suvog semena je potrebno radi skladitenja, i kao preduslov za obezbeivanje istoe pred presovanje.
U materijalu (semenu) ne sme da ostane nikakav deo biljke ili ploda tikve koji bi prouzrokovao kvarenje semena,
odnosno smanjenje kvaliteta proizvoda. Treba odstraniti prainu i grubu prljavtinu. Oekivanja u sluaju hladnog,
kao i toplog, presovanja su min. 98 % istoe sirovine, potpuno bez prljavtina kamenog i metalnog porekla, a to se
moe obezbediti paljivim ienjem.
Za preiavanje se koriste sita srednjeg ili veeg kapaciteta, jer se ovim mainama moe sa najveom efikasnou,
jednostavno, i sa najmanje trokova odstraniti najvei ili preteni deo neistoa. Princip funkcionisanja selektora
sa sitom je sledei: seme se sipa u levak, odakle kroz otvor koji se regulie vratancima pada dole, gde se susree
sa vazdunom strujom koju stvaraju rotirajue lopatice. Ova vazduna struja ponese sa sobom, odnosno izduva,

14

najlake delove: prainu i prazna semena. Prilikom nametanja jaine strujanja celishodno je zapoeti rad sa potpuno
zatvorenim otvorom za vazduh, iako u tom sluaju sva lagana smea (meavina) ostaje zajedno sa semenom.
Strujanje vazduha je pravilno podeeno onda kada u semenu koje prolazi kroz vazdunu struju ni u tragovima ne
ostaje laka smea, odnosno meavina. Tei delovi, jedva odstupajui od svog prvobitnog smera, pri padu kroz levak
se jednostavno izvode iz selektora. Neto laki delovi dospevaju na sita, odnosno perforisane povrine. Perforacija
ovih sita moe biti krunog oblika (1) ili kao prorez (razmak) (2). Kruni oblik slui za odvajanje, odnosno klasifikaciju
semena po irini, a razmaknuti oblik, ili prorez, po debljini.
Nakon poliranja mogue je jo jedno ienje, odnosno preiavanje, koje se vri uz upotrebu fotoelije, odnosno,
pomou ureaja sa fotosenzorima. Semena iz dozera, odnosno fidera, dolaze na sto koji ih treskanjem ravnomerno
raspodeli radi podeavanja uinka. Sa ovog stola semena dospevaju u male kanale , koji ih dovode pred fotoelije. Na
ovim ureajima semena se dovode u red, jedno za drugim, ureaj prati boju semena. Ukoliko pred senzor dospeva
seme razliite, druge boje, elektronski deo ureaja otvara jedan mali ventil kroz koji se ovakvo seme odstranjuje.
Uinak fotoelije je prilino mali, stoga se odgovarajua efikasnost moe postii paralelnom upotrebom vie ureaja.
Dobro i pravilno podeena fotoelija prepoznaje i najmanje razlike u boji, te iz mase semena eljene tamnozelene
boje odstranjuje oteene, arene primerke ili semena sa belim pegama. Preiavanje uz pomo fotoelije nije
nuan preduslov pripreme semena za ceenje-presovanje i dobijanje ulja. Naime, ukoliko se proizvod uljane tikve
stavlja u promet kao seme, odnosno semenka, naroito ako je krajnji cilj upotreba i prodaja semena kao poslastice
ili delikatesa, tada je vana ujednaenost semena i po boji, a to se moe obezbediti jedino selekcijom uz pomo
fotoelije.
Neposredno pre ceenja ili presovanja, po potrebi se moe (a ponekad i treba) izvriti jo jedno preiavanje i to
uz pomo magneta. Cilj ovog ienja, odnosno preiavanja, je da u materiji (sirovini) ni u tragovima ne ostaje
neistoa metalnog porekla, jer bi mogla prouzrokovati izuzetno teka oteenja na ureajima za presovanje.

2.16.

Poliranje semena

Tanka, meka opna, koja pokriva seme uljane tikve i ini ostatak vrste semenjae, odstranjuje
se specijalnom mainom polirkom. Naime, ova neodstranjena tanka opna kasnije postaje uzronik mnogih
neprijatnosti, poto se i pri najmanjoj manipulaciji odvaja od semena i, lebdei u unutranjosti prostorije, stvara

15

razne probleme. Poliranje, dodue, nije obavezan radni proces, ali naroito ako se seme prodaje kao semenka, znai,
kao delikates - veoma je koristan sa aspekta procenjivanja kvaliteta. Kod semena uljane tikve koje je namenjeno za
dobijanje ulja, poliranje ak moe i izostati.

2.17.

Skladitenje semena

Skladitenje se po pravilu vri u dakovima, ili tzv. big-bag kontejnerima od metala i plastike.
Tokom skladitenja svaku pojedinu stavku semena treba na adekvatan nain obeleiti. Samo se tako kasnije moe
pratiti put semena.
Skladite treba da bude odgovarajueg tehnikog stanja, po mogunosti sa betonskom podlogom. Dobro skladite
je, osim navedenog, jo i suvo, hladno i provetreno. Treba obratiti panju i na to da se skladite dobro zatvara, kako
ivotinje, na primer psi, make, ptice, glodari, ne bi mogli ui. Pre skladitenja semena skladita se moraju temeljno
oistiti i dezinfikovati.
Pri pravilnom skladitenju seme nee pretrpeti nikakva oteenja. Gubitak teine je minimalan, a posledica je
ivotnih aktivnosti semenja (disanje), kao i tete koja je prouzrokovana mainama pri premetanju robe.
Ukoliko elimo ostvariti trajno skladitenje, treba da reguliemo dva atmosferska faktora. To su relativna vlanost
vazduha i temperatura. Kombinacija ovih faktora, odnosno kondicioniranje, je najpoeljnije reenje. Harrington je
zajedniki uinak ovih dvaju faktora definisao u sledeoj formuli: relativna vlanost vazduha (%) + 2 x temperatura
vazduha (oC) = 70. Pl.: 30 % + 2 x 20oC = 70. to je izraunata vrednost manja od 70, skladitenje semena je bezbednije.
Praktino je iskustvo da u temperaturnoj skali od 050oC svakim smanjivanjem temperature za 5.6oC (10 oF) moemo
duplirati vreme skladitenja semena bez njegovog oteenja. Na temperaturi ispod take smrzavanja semena sa 14
% vlanosti moe se dugo skladititi.
U toku skladitenja seme je izloeno opasnostima od raznih tetoina, protiv kojih se moramo zatititi. Protiv glodara
se moemo uspeno izboriti klopkama ili mamcima.
Upotreba gasa je efikasna i brza metoda zatite od tetoina u skladinim prostorima i vie decenija je uspeno
primenjivana. Gasifikacija znai tretman zatvorenog vazdunog prostora, tokom kojeg se gas meajui se sa
vazduhom ravnomerno rasprostire, ispunjava itav prostor, ulazi u pukotine i otvore, kao i u materije smetene u
gasnom prostoru, ispoljavajui na taj nain svoje delovanje. Za postizanje efekta ubijanja potrebna je odgovarajua

16

koncentracija gasa i vreme delovanja. Danas se za gasifikaciju najee koriste sredstva iz kojih se oslobaa otrovni
fosfor-vodonik (fosfin PH3).
Prednosti zatite od tetoina u skladinim prostorima putem gasifikacije:
- relativno brz postupak; efikasnost ne zavisi od koliine, stanita, naina ivota i razvojnog stadijuma
tetoine;
- otrovni gas u zatvorenom prostoru unitava sve ive tetoine (lankonoce, zglavkare, ptice, glodare,
itd); izuzetak su crvi u mirovanju, nimfa-stadijumu;
- potpuno ispunjava prostor, ulazi u unutranjost materije i u najskrivenije delove;
- nakon zavretka gasifikacije, provetravanjem vazdunog prostora i tretiranog materijala moemo
spreiti dalja zagaenja.
Nedostaci (tete, nepovoljnosti) gasifikacije:
- moe se vriti iskljuivo u zatvorenim prostorima;
- izolacija gasnog prostora zahteva puno rada, a
provetravanje i organizovanje itavog procesa je
prilino komplikovano;
- nakon provetravanja prestaje delovanje gasa i postoji
opasnost brzog ponovnog zagaenja;
- pojedini gasovi su opasni sa aspekta zapaljenja i
eksplodiranja, oteuju materijale;
- primenjeni gasovi su podjednako opasni i po korisnike i
po okolinu, nestruno i nedovoljno obazrivo korienje
moe dovesti do trovanja i smrti;
- gasifikaciju zbog navedenih opasnosti moe obaviti
samo strunjak sa odgovarajuom strunom spremom i
uz odgovarajue dozvole.

17

3.

Proizvodnja tikvinog ulja

Ceenje ili presovanje ulja je proces kojim se iz semena koja sadre ulje dobija ulje. Jednostavnije
reeno: tikvino ulje se dobija postupkom ceenja, odnosno presovanja. Proizvodnja jestivih ulja je odavno vana
delatnost, ali od devedesetih godina prolog veka je dolo do promene smera: u prvi plan su izbila prirodna,
nerafinisana, hladno ceena ulja. Gledano iz ovog ugla, moe se rei ak i to da je u tim promenama tikvino ulje
imalo pionirsku ulogu.
Polazei od karaktera projekta, upoznaemo reenja primenjiva u maloj privredi, iako treba napomenuti da,
uporeujui ovu proizvodnju sa drugim tehnologijama koje se koriste u maloj privredi (kao to je npr. proizvodnja
testenina), proizvodnja i ceenje ulja iziskuje znaajno vea ulaganja kapitala i tehniko-tehnoloku pozadinu.
U zavisnosti od primenjene tehnologije proizvodnje i opreme (ureaja), u osnovi nam je na raspolaganju izbor
izmeu dve tehnologije: hladnog ceenja ulja i tehnologije sa toplim pogonom. Da bi se donela racionalna odluka
treba, pre svega, imati u vidu cilj korienja konanog proizvoda, potencijalno trite, kao i ostale faktore koji utiu
na isplativost investicije, tj. profitabilnost. Takva je, na primer, postojea infrastruktura. Sa aspekta tikvinog ulja, obe
tehnologije su rairene. Istini za volju, treba rei i to da u praksi najvei broj uspenih pogona za proizvodnju tikvinog
ulja raspolae sa obe tehnologije, tako da im je ponuda krajnjeg proizvoda bogatija, ira.
Proizvodnju i stavljanje u promet tikvinog ulja najbolje je kombinovati sa proizvodnjom sirovine, tj. semena uljane
tikve. Na taj nain, naime, preduzetnik ima kontrolu nad itavom vertikalom , od sirovine do krajnjeg proizvoda, to
je povoljno iz vie razloga. Praksa je pokazala da se najvei broj uspenih uljara bavi ne samo proizvodnjom tikvinog
ulja (i drugih ulja), ve organizuje i proizvodnju semena tikve, kao i drugih sirovina. Dalje irenje i obogaivanje
palete aktivnosti omoguava i postepeno proirivanje ponude. Na primer, uz tikvino ulje u ponudi se mogu nai i
ulja od oraha, maka, zatim laneno ulje, ulje od semena kudelje, semena groa, susama, lenika i drugih biljaka, ija
se tehnologija proizvodnje u sutini ne razlikuje mnogo od naina proizvodnje hladno ceenog tikvinog ulja.
Ulje dobijeno hladnom tehnologijom ima i poznatiji naziv: hladno ceeno tikvino ulje, dok je ulje dobijeno
tehnologijom sa toplim pogonom poznatije pod nazivom deviansko tikvino ulje.

18

3.1.

Proizvodnja devianskog ulja iz semena tikve

Proizvodnja devinskog ulja ima tradiciju duu od 8000 godina. Pre otprilike 120 godina zapoelo je
irenje proizvodnje ulja dodavanjem sredstava za rastvaranje, to je donekle dovelo do zapostavljanja proizvodnje
devianskih ulja, meu njima i ulja od tikvinog semena. inilo se da e od devianskih ulja provobitni znaaj zadrati
samo maslinovo ulje. Ve otprilike 1520 godina traje novi proces koji e kako izgleda uz ostala devianska ulja
vratiti na trite i ulje dobijeno iz semena tikve.
U prvom potezu se semena sa sadrajem ulja zdrobe (samelju, usitne). Potom sledi vlaenje: samlevenu masu
umesimo sa malo vode i soli, zatim se pomou ureaja za kondicioniranje zagreje na 120130oC (blago zapri,
povremeno se oprezno promea sve dok voda ne ispari). Ovaj proces traje oko sat vremena, a na vioj temperaturi
krae. Prenje je veoma bitna faza proizvodnje ulja iz tikvinog semena, poto deviansko tikvino ulje na kraju krajeva
upravo u ovoj fazi dobija onu svoju prijatnu, karakteristinu aromu i ukus, zatim miris, a delimino i boju.
Ceenje ulja se vri na mehanikoj presi (presa sa klipovima). Karakteristino za ove prese je to rade na izuzetno
visokom pritisku (300600 bara).
Nusproizvod, ili ostatak nakon presovanja ulja iz semena je pogaa. Njen je oblik pljosnat, okrugao, prenik je
identian unutranjem preniku valjka prese.
Posebnim ureajem za lomljenje, odnosno usitnjavanje, ova se pogaa moe samleti. Uljna pogaa je vredan
nusproizvod, sa visokim sadrajem belanevina, ulja u tragovima, te je traena kao stona hrana, ali se iz nje, raznim
inovativnim metodama, moe pripremiti i proizvod pogodan za ljudsku ishranu.
Istorijski gledano, tehnologija dobijanja ulja toplim pogonom je pretekla tehnologiju hladnog presovanja. Nazivaju
je jo i tajerskom tehnologijom, poto je krenula iz tog dela Austrije (jo u 18. veku), proirivi se u susednim
zemljama, pre svega Sloveniji i Maarskoj.
Najvea prednost presovanja toplim pogonom je u tome to se dobija vea koliina ulja nego pri hladnoj tehnologiji.
U sluaju osnovne materije, odnosno sirovine koja sadri 42% ulja u odnosu na ukupnu teinu sirovine i primenom
tople tehnologije dobija se u proseku 3638% ulja. Za 1 litar ulje je potrebno 2,53 kg suvog semena. Ovako
dobijeno ulje po svojim parametrima kvaliteta izvanredno je kao jestivo ulje, ali npr. za proizvodnju biodizela ve
nije pogodno bez dalje prerade i obrade.

19

3.2.

Hladno presovano ulje tikvinog semena

Mini uljare osnovane radi proizvodnje

hladno presovanih ulja, izmeu ostalih i ulja od tikvinog
semena, poele su osvajati sve vei prostor krajem
devedesetih godina prolog veka.
Sama tehnologija, kao i ureaji za hladno ceenje ulja,
pogodni su i sposobni i za proizvodnju ulja koja slue za
proizvodnju energije (biodizel).
Najbitniji elemenat tehnologije je puna presa. Puna
presa za ulje je ureaj koji funkcionie tako da pomou
snage prese istisne/ iscedi biljno ulje koje se nalazi u
semenima. Potisna snaga nastaje promenom zapremine
komore prese, koja se formira pokretanjem pune osovine.
Pod nastalim velikim pritiskom ulje se preko kanalia za
sakupljanje iscedi u rezervoar.
Pune prese se prave u razliitim varijantama, a u uljari
radi jedna presa ili jedan red presa.
Semena sa sadrajem ulja dospevaju u presu bez pripreme
otuda i naziv hladno presovanje; nasuprot tome, u
presu za ulje na topli pogon sirovina, odnosno seme,
priprema se prenjem.
Tokom dobijanja ulja veoma je vano da se odrava
niska temperatura, jer se tako krajnjem proizvodu nanosi
najmanje tete. Jedna uredba Evropske unije iz ranijeg
perioda propisuje proizvoaima da se sirovina i isceeno
ulje tokom celog procesa moraju drati na temperaturi

Presa za ulje sa klipovima

20

ispod 27C. To je, naalost, teko izvodljivo, poto usled velikog pritiska dolazi do trenja, stvara se toplota, pa se ureaj,
kao i uljano seme u njemu, u znaajnoj meri zagreju. Dodue, relativno visoka temperatura nije dugotrajna, ali sam
proces nije sasvim bez uticaja toplote. Opti je zahtev i pravilo da temperatura ulja pri naputanju pune prese ne
prelazi 50C. O hladno ceenim uljima na isti nain ureuje i Codex Alimentarius. Ukoliko se tokom presovanja stvara
via temperatura, moe doi u znaajnijoj meri do pada kvaliteta ulja, poto se smanjuje sadraj isparljive arome,
a poveava se obim oksidacije. Uz to ulje gubi i deo svog hemijskog sastava, smanjuju se vitamini, antioksidansi i
prisustvo polifenola.
U odnosu na osnovnu materiju, tj. sirovinu, zahteva se samo to da bude 98% isto, bez prljavtina kamenog i
metalnog porekla.
Slino ceenju (presovanju) ulja toplim pogonom, i pri hladnom ceenju nastaje uljna pogaa, meutim, njen oblik
i izgled se razlikuje od pogae koja nastaje pri primeni tehnologije sa toplim pogonom. Kao nusproizvod ovde nam
se u toku presovanja javlja otpad koji je prvoklasna materija za grejanje, odnosno loenje u naim kazanima, ali se
moe koristiti i kao dodatak stonoj hrani.
Novi, inovativni proizvod je brano od uljane pogae (samlevena pogaa). Oblasti upotrebe ovog brana su:
pekarska industrija (kao dodatak aditiv - pekarskim proizvodima oko 20%). Ima visoku nutritivnu vrednost, bogat
je organskim i neorganskim sastojcima, specifian je i zanimljiv, prakast, novog ukusa, prijatno zelene boje. Povoljno
deluje na nutritivna i organoleptika svojstva proizvoda, podrazumevajui i poveanu vizuelnu vrednost. Brano
istovremeno poveava isplativost proizvodnje ulja.
Na ureajima za hladni pogon moe se postii donos ulja od 34,535,9% u odnosu na ukupnu teinu sirovine (u
sluaju 42% sadraja ulja u sirovini). Najvei broj malih uljara je relativno malog kapaciteta, proizvodi 6-40 kg ulja na
sat. U cilju bre i uspenije prerade, odnosno presovanja, seme tikve golice esto se mea sa semenom uljane tikve
sa korom, da bi puna presa mogla efikasnije da radi.
Postupak ima povoljnu energetsku ravnoteu, a dobar je i kvalitet dobijenog ulja. Na ovaj nain presovano ulje
je, meutim, iz vie razloga razliito od devianskog tikvinog ulja; zbog toga ovde nije re samo o dve razliite
tehnologije dobijanja ulja, ve i o dva razliita proizvoda.

21

Osim razmiljanja o krajnjem proizvodu, kod prednosti presovanja (ceenja) hladnim pogonom treba svakako, izmeu
ostalog, spomenuti i to da nasuprot presovanju toplim pogonom sama tehnologija je mnogo jednostavnija,
potreba za energijom manja (nije potrebna proizvodnja pare, ne treba nabaviti ureaj za drobljenje, nije potrebno
kondicioniranje, itd). Gledano sa praktine strane, to znai da, u odnosu na tehnologije sa toplim pogonom, moe
da se realizuje sa znaajno manjim ulaganjem, radom, odnosno, funkcionisanje tehnologije je jeftinije, a postoji i
manje mogunosti za nastanak kvarova. Puna presa je pogodna za presovanje, odnosno ceenje, ne samo ulja iz
tikvinog semena, nego i za ceenje najrazliitijih uljanih semena: suncokreta, uljane repice, lana, kudelje, goruice,
uljane rotkvice itd.

3.3.

Filtriranje i taloenje sirovog ulja

I pored dobre tehnologije i dobre prese, ulje ne vredi puno ako ga ne znamo na odgovarajui nain
filtrirati, skladititi, flairati.
Pre filtriranja sirovo ulje se obino pusti krae vreme da se taloi.
Najvea prednost automatskog filtera je u tome to filtriranje sirovog biljnog ulja dobijenog iz presa praktino
vri bez intervencije rukovodioca. Uz to, zahvaljajui principu rada i funkcionisanja, zahtev za odravanjem mu je
minimalan, a nije potrebna ni redovna zamena povrina za filtriranje. Na poetku ciklusa, dok se ne formira sloj za
filtriranje na ploama za filtriranje, ulje vie puta prolazi kroz filter, sve dok ne postigne potrebnu istou. Povrinu
za filtriranje praktino ini talog koji se tokom ciklusa nakupi na ploama koje se nalaze u samom ureaju. Na kraju
ciklusa filtriranja sam ureaj e izvriti automatsko pranjenje filtara, suenje taloga i ienje ploa za filtriranje
(filter ploe).
Sva neistoa, sav materijal koji zagauje ulje, koncentrie se u preostaloj lepinji, tako da dobijamo potpuno ist
krajnji proizvod.

3.4.

Skladitenje sirovog tikvinog ulja

Hladno presovano (ceeno) biljno ulje se u preienom stanju, nakon taloenja, veoma dobro moe
skladititi. Poto je osetljivo na svetlo, na suncu postaje gorko, stoga za skladitenje zahteva tamno i hladno mesto.
Dogaa se da ve flairano tikvino ulje moramo skladititi do prodaje. Ovo je obino kratko vreme skladitenja,

22

poto je najbolje na tritu plasirati svee ulje. Ukoliko se

ipak mora krae vreme zadrati u magacinu (skladitu),
onda treba da se drimo uputstava koja se odnose na
sirovo ulje. U neotvorenim flaama tikvino ulje se moe
drati i godinu dana, a da se kvalitet primetno ne smanji.

3.5.

Pakovanje

Pakovanje ulja od tikvinog semena moe

da se izvri na mnogo naina. Poznato je tikvino ulje u
kapsulama, ali se ipak najee koristi flairanje. Flaa
iskljuivo mora biti staklena, jer plastina boca nije
kompatibilna sa prirodnou koja se uvek naglaava u
marketingu za tikvino ulje. Ovo naroito vai u sluaju
bioulja od tikvinog semena.
Punjenje se vri runo ili pomou automatskih ureaja.
ee se susree poluautomatsko - poluruno punjenje,
poto je kod ulja od tikvinog semena obino re o manjim
koliinama, to ne iziskuje obaveznu primenu skupih
automatizovanih linija za flairanje.
esto se dogaa da se zbog situacije na tritu seme
tikve prodaje upakovano u kesice. Ovakvo pakovanje
moe samo dopuniti, odnosno proiriti ponudu semena
tikvenog ulja.

23

3.6.

Karakteristike i upotreba ulja od tikvinog semena

U odnosu na rafinisana ulja , deviansko i hladno presovano (ceeno) ulje iz semena tikve je povoljnije,
i to iz vie aspekata.
Ova ulja ne sadre aditive, dodatne materije i konzervanse, nisu prola nikakve procese rafinisanja, tretmana
hemijskim sredstvima. Nakon prirodnog filtriranja i
taloenja dospevaju u flae, a potom u promet.
Prvo i osnovno, u procesu rafinisanja ne moe se
sasvim smanjiti, potpuno do nule svesti sadraj
rastvaraa, odnosno sredstava za rastvaranje. Kao
drugo, tokom rafinisanja, iz ulja se uglavnom eliminiu
oni vani, bitni i korisni sastojci, kojima pridajemo
poeljna bioloka svojstva. Kao tree, nusproizvod koji
je proao proces sa sredstvima za rastvaranje (ostatak
iz prese) koristi se kao stona hrana; na taj nain
u lanac ishrane ulaze i oni toksini koje pokuavaju
odstraniti iz ulja. Na kraju, tokom prerade se koriste
tetne hemikalije koje nisu prijatelji sredine, odnosno
okoline; naprotiv, predstavljaju znaajnu opasnost.
Vrednost koju ulje od semena tikve ima u ishrani, moe
zahvaliti svom sastavu masne kiseline, sastojcima kao
to su tokoferol, fenol, fosfolipid, fitosterol itd. Tikvino
ulje se zbog visokog sadraja nezasienih i omega 3
viestruko nezasienih masnih kiselina preporuuje
za poveanje fizikog i intelektualnog uinka ljudskog
organizma.
Pogaa iz prese klipnjae (presa sa klipovima)

24

Bogat je prirodnim E vitaminom. Obino se koristi u hladnom stanju, ali mu ni blago zagrevanje ne kodi. Na salate
treba da se stavi neposredno pre iznoenja jela na sto, kao prvo od sastavnih delova, da se dobro lepi, prianja.
Kod pripremanja raznih salata koristi se kao zainsko ulje i obezbeuje hrani izuzetno prijatan i poseban ukus.
Ulje tikvinog semena ima sledea blagotvorna dejstva:
delta-7 filosterol i selen smanjuju simptome benignog poveanja prostate, kao to su bolovi pri mokrenju,
uestalost nonog mokrenja, koliina zaostale mokrae;
nezasiene masne kiseline sniavaju poveani nivo holesterola, usporavaju procese zakreenja krvnih sudova,
odnosno, povoljno deluju na odravanje normalnog stanja cirkulacije u mozgu;
antioksidansi (Vitamin E i A, selen) usporavaju proces starenja ljudskog organizma.
Na devianska i hladno ceena jestiva ulja, samim tim i na ulje od tikvinog semena, odnosi se dosta propisa iji je
vei deo iz relativno ranijeg perioda. Najvaniji su sledei:
Pavilnik o deklarisanju i oznaavanju upakovanih namirnica (Slubeni list SCG br. 4/2004).
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za jestivo biljno ulje i masti, margarin i druge masne namaze, majonez
i srodne proizvode (Slubeni list SCG br. 23/2006).
Pravilnik o koliinama pesticida, metala i metaloida i drugih otrovnih supstancija, hemiterapeutika, anabolika i
drugih supstancija koje se mogu nalaziti u ivotnim namirnicama (Slubeni list SRJ br. 5/1992).
Vanost uvoenja i primene HACCP propisa je u dananjoj praksi neizbena, naroito u sluajevima kada uljara ne
proizvodi samo za relativno usko domae trite, ve eli da se probije na strana trita koja nude mnogo vee
mogunosti.

25

26

4. Finansije i finansiranje proizvodnje

Poslovni plan
Pravni oblik organizovanja:
Preduzetnik

fiziko lice

Privredno drutvo

Oznaka teme plana:

Proizvodnja sira

Proizvodnja meda

Proizvodnja kiselog povra

Suenje voa i povra

Konzerviranje voaa

Proizvodnja lekovitog bilja

Proizvodnja domaeg testa

Seoski turizam

Proizvodnja ceenih ulja

Narodne rukotvorine

Prerada mesa

Korienje obnovljive energije u malim gazdinstvima

Svaki preduzetnik e u zavisnosti od delatnosti, od preduzetnike i geografske okoline ispuniti tabelu sa konkretnim podacima.
Opis
Ko e biti Vai kupci

Fizika lica, stanovnitvo

Pravna lica, firme:

27

Analiza konkurencije:
Naziv konkurencije

Navedite snage i slabosti

konkurencije

Navedite sopstvene prednosti u

odnosu na konkurenciju:

Snage:
Slabosti:
Snage:
Slabosti::
Analiza dobavljaa:
Naziv dobavljaa

Cena, distribucija, promet, promocija, reklama:

Opiite kako ete formirati cenu proizvoda, kakvu ete cenu koristiti?
Kako ete distribuirati proizvod?
Kako ete prikazati svoj proizvod kucima?

Opis sirovine, usluge

Zato ste izabrali njega?

28

Da li je potrebna adaptacija poslovnog prostora?

Ne
Potreban iznos

Da

0 EUR

Finansije:
Pretpostavimo da nem je na raspolaganju zgrada gde e se vriti ceenje ulja, sa potrebnom infrastrukturom (putevi,
struja, voda, kanalizacija, telefon, internet itd. ). Potreban prostor za opreme je 50 m2, za skladitenje sirovine i gotovih
proizvoda 100 m2. Potrebna ulaganja opremu za ceenje ulja se odnose na mini firmu koja se bavi proizvodnjom hladno
ceenog ulja:
Potrebna oprema za obavljanje delatnosti::
Naziv opreme

Koliina

Jedinina cena

Vejalica

1.200 EUR

1.200 EUR

Vijak

6.000 EUR

6.000 EUR

Posuda za taloenje (od nerajueg

elika)

2.500 EUR

2.500 EUR

Pumpa za ulje

500 EUR

500 EUR

Oprema za runo flairanje

1.500 EUR

1.500 EUR

Viljukar

1.800 EUR

1.800 EUR

Ukupno:

Vrednost opreme

13.500 EUR

29

Nabavka sirovine (seme uljane tikve bez ljuske) se odvija iz spoljnih izvora. Praksa pokazuje da je nabavka sirovine iz spoljnih
izvora rizina jer u Srbiji jo ne postoji dovoljna koliina semena uljane tikve u slobodnoj prodaji prihvatljivog kvaliteta. Zato je
preporuljivo da se seme uljane tikve proizvodi sam ili organizuje usluni uzgoj na oko 100 ha zemljita.
Kalkulacija se odnosi na obradu 30.000 kg semena uljane tikve bez ljuske: 30.000 kg x 3,5 EUR/t = 105.000 EUR. Tokom presovanje semena uljane tikve raunajui na korisni deo od 35% moe se dobiti 10.500 l ulja. Ukoliko se oni pakuju u flae od 0,25 l
dobie se 42.000 flaa godinje. Uljana pogaa je nusproizvod, 30.000 kg x 0,65% = 19.500 kg.
Novana sredstva potrebna za poetak biznisa (EUR):
Naziv investicije:

Vrednost

Oprema
Adaptacija
Rezervni delovi
Sirovina i nabavka materijala
Ostalo (npr. sitan inventar)
Nabavka nematerijalne imovine (npr. patent, softver)
Ukupno:

13.500
0
0
120.540
650
0
134.690

Procena godinjeg ukupnog prihoda (EUR):

Naziv proizvoda
Flairano bundevino ulje
Uljana pogaa
Ukupno:

Jedinica mere

Jedinina cena

Godinja koliina

Ukupni prihod

kom

4,00

42.000

168.000

kg

0,8

19.500

15.600
183.600

30

Godinji plan rashoda (EUR):

Naziv rashoda

Jedinica
mere

Jedinina
cena

kg

3,5

30.000

105.000

kom

0,37

42.000

15.540

Materijalni trokovi (sirovina)

Materijalni trokovi (flae od 0,25 lit., sa etiketom,
epom)

Godinja
koliina

Ukupni rashod

Materijalni trokovi (struja)

6.000

Trokovi nematerijalne prirode (laboratorijske

analize, osiguranje, reprezentacija, zatita na radu)

4.000

Amortizacija

2.700

Bruto plate za 1 osobu

mesec

700

12

Ostalo, npr. dozvole, transport itd.

8.400
6.000

Ukupno:

147.640

Finansijski pokazatelji:
Opis
Bruto dobit = ukupan prihod ukupan rashod
Neto dobit = bruto dobit porez na dobit
Ukupan godinji prihod
Koeficijent ekonominosti =
Ukupna godinji rashod
Vrednost investicija
Vreme vraanja ulaganja =
Neto dobit

Vrednost
183.600 147.640 = 35.960 EUR
35.960 x 10% = 3.596 EUR
35.960 3.596 = 32.364 EUR
183.600 : 147.640 = 1,24
134.690 : 32.364 = 4,16 god.

31

LITERATURA
Berenji, J .(ed), Uljana tikva i njena proizvodnja, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 2010.
Berenji, J. (ed) , Uljana tikva Cucurbita pepo L. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 2011.
Berenji, J, Karlovi, Dj. (1995) Az olajtk s a tkmagolaj. 1. rsz. Az olajtk szrmazsa, rendszertana s alaktana.
Journal of Oil Soap Cosmetics 44(2): 54-60.
Berenji, J, Sabado, V, Ivan. Uljana tikva korisna i unosna kultura, Tampograf, Novi Sad, 2004.
Berenji, J. Savremena proizvodnja uljane tikve, Zbornik radova 47. savetovanje industrije ulja- Proizvodnja i prerada
uljarica, Herceg Novi, p. 161-167, 2006.
Berenji, J: Hemijska, nutritivna i farmakoloka vrednost uljane tikve-golice (Cucurbita pepo L.) Zbornik radova
Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 43: 149-159.
Bernyi, J (2011). Alternatv nvnyek s agrobiodiverzits. In: Csnyi E A VMTDK tz ve. Vajdasgi Magyar
Felsoktatsi Kollgium, jvidk, p. 266-274.
Bernyi, J , Tulok, M (2005) Hjnlkli olajtk fajtk olajtartalmnak sszehasonlt rtkelse. A fajtavlasztk
fejlesztse a kertszetben, Budapest, p. 221-228
Dimi, E. Hladno ceena ulja. Monografija, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnoloki fakultet, Novi Sad, 2005.
Dimi, E, Vujasinovi, V, Romani, R, Berenji, J. Odrivost hladno presovanog ulja semena uljane tikve golice Cucurbita
pepo L. Uljarstvo 39(1-2): 17-25, 2008.
Duki, N, Krsti, B, Bernyi, J, Papp, D (2005). A hjnlkli olajtk vrusbetegsgei. Agrofrum 16(5): 43-45.
Karlovi, , Berenji, J, Recseg, K, Kvri, K (2001). Savremeni pristup uljanoj tikvi (Cucurbita pepo L.) sa posebnim
osvrtom na tikvino ulje (Oleaum cucurbitae). Zbornik radova 42. savetovanja industrije ulja Proizvodnja i prerada
uljarica, Herceg Novi, p. 177-182.
Karlovi, Dj, Berenji, J, Vitz, F, Nobikn-Kovcs, A, Peri, I (2001). Optimizacija hidrotermike obrade (prenja) zrna
uljane tikve (Cucurbita pepo L.) pre presovanja ulja. Zbornik radova 42. savetovanja industrije ulja Proizvodnja i
prerada uljarica, Herceg Novi, p 183-187.

32

Sabado, V, Berenji, J, Martinov, M (2003). Proizvodnja uljane tikve golice. Zbornik radova 44. savetovanja industrije
ulja Proizvodnja i prerada uljarica, Budva, p. 105-111.
Szalay, M, Murnyi, I (1998). A hjnlkli olajtkmag betakartsa. Agrofrum 9(8): 40.
Szalay, M, Murnyi, I (1998). A hjnlkli olajtkmag termesztse. Agrofrum 9(5): 68-69.

CIP -
,
635.62(035)
665.3(035)
BERNYI, Jnos
A hjnlkli olajtk termesztse s a tkmagolaj
ellltsa / [szveg Bernyi Jnos]. - Szabadka : Hl
Vajdasgi Fejlesztsi Alaptvny, 2014 (Szabadka :
Grafoprodukt), - 32, 32 str. : ilustr. ; 21 cm
Nasl. str. pri tampanog prevoda: Proizvodnja uljane tikve
golice i tikvinog ulja. - Izvorni tekst i prevod tampani u
meusobno obrnutim smerovima. - Podatak o autoru preuzet iz
kolofona. - Tira 150.
ISBN 978-86-89917-03-1
a) - - b) -
COBISS.SR-ID 286158855