OSOVSKA BITKA

Cuvena bitka,koja se odigrala na Kosovu

polju,jedan je od najznacajnijih dogadjaja u
srpskoj istoriji.Prica o ovom dogadjaju je ubrzo
posle zavrsetka bitke,prerasla u legendu,koja se
sa ponosom prepricava i medju danjasnim
generacijama.Zahvaljujuci toj legendi ovaj cuveni
sukob je u narodnoj svesti bio i ostao sredisnji
dogadjaj cele srpske istorije.Taj dogadjaj je
stekao zalosnu,ali i gordu slavu najveceg
srpskog poraza u kojem su srbi izgubili svoju
samostalnost,iako se danas mora osnovano
sumnjati da su uopste i doziveli vojnicki poraz.
Pre samog Kosovskog boja,knez
Lazar je nekoliko puta dolazio u sukob sa
Turcima.Prvi sukobi Turaka sa oblascu kneza
Lazara,zabelezeni su 1381 na Dubrovici kod
Paracina.U sukobu kod Plocnika1386,Turci,koje
je predvodio sultan Murat I (1362-1389)su
izgubili bitku.
Priznanjem vazaliteta kralju
Zigmundu Luksemburskom,knez Lazar je sebi
osigurao prostor za obracun sa Turcima.Tako su
zapocele pripreme kneza Lazara za Kosovsku
bitku.
Vojska sultana Murata sastojala se
od odreda iz Evrope i Azijskog dela
Osmanlijskog carstva sa iskusnim
vojskovodjama:Alipasom,Evrenosom,Jahsiem,Sahinom i sinovima
Jakubom i Bajazitom.Od srpskih velikasa sa
Turcima je bio i njihov vazal Konstantin
Dejanovic,ali ne i kralj Marko(1371-1395),koji je
sa svojom vojskom kao vazal pomagao tek
Bajazita I(1389-1402).

Bajazit je posle pogibije oca Murata I

uspio da uspostavi disciplinu u turskoj vojsci, i
time spreci njeno totalno rasulo i poraz.On je
postao sultan.Odmah posle bitke koja je
zavrsena neresenim ishodom i pogibije brata
Jakuba,zbog nemira,otisao je u Anadoliju.U tome
su neki videli Turski poraz.
Prema jednom slovuo knezu
Lazaru,na Kosovu je bilo 300.000 Turaka,a
samo 100.000 srpskih vojnika.Turski izvori,da bi
opravdali to sto nisu pobedili,donose obrnute
podatke:knez Lazar i njegovi saveznici,osim
Vuka Brankovica i Bosanaca imao je jos vojsku
od :Vlaha, Ugara,Ceha,Arbanasa,Bugara i
Franaka,ukupno 300.000 konjanika u oklopu,dok
je Turska vojska imala jedva upola
manje.Prisustvo ovih naroda na Kosovu u bitci
na strani Srba,ne poznaje ni jedan drugi izvor do
sada,pa se smatra izmisljenim.

Ova bitka je bila veoma krvava i sa velikim

vojnim gubitcima na obje strane.U ovoj bitci
poginula su oba vladara,i sultan Murat,i knez
Lazar.Sultana Murata ubio je Milos Obilic, koji je
to uradio da bi dokazao svoju odanost knezu
Lazaru.On se predao Turcima,i otisao u njihov
tabor, a onda je,kada su Turci poverovali u
njegovu izdaju kneza Lazara,izvukao sakriveni
noz i usmrtio sultana Murata.U nekim spisima se
navodi da je sam knez Lazar ubio sultana.Kod
Turaka se govorilo da je sultan Murat posle
pobede gonio Srbe po bojnom polju,i tada se
jedan srpski pesak okrenuo i ubio ga kopljem.
O smrti kneza Lazara se govori da je on uhvacen sa jos nekoliko
srpskih velikasa,odveden u Turski tabor i tamo posjecen.O ishodu ove bitke postoje
mnogi spisi.U jednom spisu pisano pre 1402,pise da su obe strane obustavile boj,sa
mnogo mrtvih na obe strane i oba vladara.Veliki obostrani gubitci vise su pogodili
Srbiju,koja nije lmala mogucnosti da se ponovo suprotstavi Turcima.
Kosovska bitka nije bila ni prva ni posljednja bitka Srba sa
Turcima.Za Srbe Kosovska bitka izrasta u mit.Ona za nas narod nije zavrsena

porazom,vec se smatra za veliku pobedu pravoslavlja i srpske ljubavi prema svojo vjeri
i slobodi.Kosovski Vidovdan je ispit jedne epohe i kosovska generacija je taj ispit
polozila sa odlicnim uspehom.