TEST 5

1. Na slici je prikazano

2. Ko je kriv za ovu pojavu

a. Long-term scheduler
b. Short-term scheduler
c. Page-fault routine
d. Dispatcher
e. Medium-term scheduler
3. Na slici je prikazano

a. Lokalno reenje za Trashing efekat

b. Globalno reenje za Trashing efekat
c. Kombinovano reenje za Trashing efekat

4. ta vidite na ovoj slici

a.
b.
c.
d.

Belady anomaliju i ona prati LRU algortitam

Belady anomaliju i ona prati optimal algortitam
Belady anomaliju i ona prati FIFO algortitam
PF

5. ta je neophodno dodati za virtuelnu memoriju u odnosu na obian paging

a. samo bit validnosti

b. samo disk prostor
c. disk prostor i bit validnosti

6. ta vidite na ovoj slici:

a. stack aproksimaciju optimal algoritma

b. stack aproksimaciju FIFO algoritma
c. stack aproksimaciju LRU algoritma
7. Kako se zove tehnika virtuelne memorije na slici

a.
b.
c.
d.

DM
DP (Demand Paging)
DA
DMV

8. Pojava koja se dogodila na ovoj slici naziva se

a.
b.
c.
d.
e.

DM
DP
DA
DMV
PF (Page Fault)

9. ta vidite na ovoj slici:

a. second chance algoritam koji aproksimira FIFO algoritam

b. second chance algoritam koji aproksimira LRU algoritam
c. second chance algoritam koji aproksimira optimal algoritam

10. Za sistem sa virtuelnom memorijom, sa DP (demand paging) tehnikom, zahteva se procesor:

a. koji ima ke memoriju
b. koji ima COSC bazirane isntrukcije
c. Koji ima restartibilne instrukcije
d. koji ima RISC bazirane instrukcije
11. Do zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom dolazi zbog
a. veliine ke memorije
b. veliine virtuelne memorije
c. veliine fizike memorije
12. Virtuelna memorija moe omoguditi deljenje datoteka
a. zavisi od OS
b. Da
c. Ne
13. Za sistem sa virtualnom memorijom sa DP (demand paging) tehnikom, programer mora da vodi rauna
o pojavi PF (page fault)
a. ne
b. zavisi od OS
c. da
14. Second chance (clock) algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom
a. polazi od FIFO algoritma da bi simulirao optimal algoritam
b. polazi od FIFO algoritma da bi simulirao LRU algoritam
c. polazi od LRU algoritma da bi simulirao optimal algoritam
15. U sistemima sa Virtuelnom memorijom, sa DP (demand paging) tehnikom, izmeu virtuelne i fizike
memorije, prebacuje se
a. nekoliko stranica
b. jedna jedina stranica
c. ceo prenos
16. Optimal algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom se:
a. nije ga moguce realizovati, pa se ne koristi
b. retko se koristi
c. esto se koristi
17. Optimal algoritam zamene stranica sa virtuelnom memorijom ima:
a. najbolje performanse
b. srednje performanse
c. jako slabe performanse

d. dobre performanse

18. LRU algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom:

a. nije ga moguce realzovati
b. jednostavan je za realizaciju
c. jako sloen za realizaciju
19. U sistemu sa virtuelnom memorijom
a. moderniji su paging sistemi
b. moderniji su swaping sistemi
c. oba sistema su relativno moderna
20. Imate sledede stranice sa R i V bitom
stranica 1 0 0
stranica 2 0 0
stranica 3 0 1
stranica 4 1 1
Koja je stranica najmanje povoljna za izbacivanje
a. stranica 4
b. stranica 3
c. stranica 2
d. stranica 1

21. U sistemu sa virtuelnom memorijom, i to kod swaping sistema

a. prebacuju se celi procesi izmeu virtuelne fascikle i memorije
b. prebacuju se samo stranice procesa izmeu virtuelne i fizike memorije
c. rebacuju se samo bajtovi procesa izmeu zike memorije
22. FIFO algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom je:
a. jako sloen za realizaciju
b. nije ga mogude realizovati
c. jednostavan za realizaciju

23. Kada nastupi Trashing efekat iskoridenje procesa je oko:

a. 50%
b. 100%
c. 90%
d. 0%
24. Trashing efekat je posledica:
a. pojave ogromnog broja PF greaka
b. preopterecenosti mree

c. nedostatka prostora na disku

d. preopterecenja CPU

25. Second chance (clock) algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom je:
a. jednostavan za realizaciju
b. jako sloen za realizaciju
c. nije ga mogude realizovati
26. U sistemu sa virtuelnom memorijom proces koji je vedi deo fizike memorije
a. Moe da se izvrava, ako je napisan u formi overlay
b. Ne moe da se izvrava uopte
c. Moe da se izvrava, ako napisan u dll formi
d. Moe da se izvrava bez ikakvih problema
27. U sistemima sa virtuelnom memorijom, sa DP(demand paging) tehnikom
a. prebacuju se celi procesi izmeu virtuelne i fizike memorije
b. prebacuju se grupa stranica poevi od one koja je napravila PF (page fault)
c. prebacuju se samo stranica koja nije napravila PF (page fault)
d. prebacuju se samo stranica koja je napravila PF (pafe fault)
28. LRU algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom se moe aproksimirati:
a. ke tehnikom
b. TLB tehnikom
c. brojaima ili stek mehanizmom
29. Optimal algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom:
a. se moe realizovati i maksimalno se koristi
b. se ne moe realizovati i ne koristi se uopte
c. se ne moe realizovati i koristi se za procenu kvaliteta realnih algoritama
30. Second chance (clock) algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom je aproksimacija
a. optimal algoritma
b. LRU algoritma
c. FIFO algoritma
31. Osnovni kriterijum za LRU algoritam je
a. vreme poslednjeg pristupa stranice
b. vreme ulaska stranice u sistem
c. broj pristupa stranici
32. LRU algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom ima:
a. najbolje performanse
b. srednje performanse
c. jako slabe performanse

d. dobre performanse
33. FIFO algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom se moe realizovati:
a. zato to se bazira na svim referencama kojima je sistem ikada pristupao
b. zato to se bazira na referencama iz prolosti
c. zato to se bazira na referencama iz bududnosti
34. Trashing efekat je posledica:
a. curenja memorija
b. malog broja procesa koji imaju ogromne CPU zahteve
c. velikog broja procesa koji imaju male CPU zahteve
d. velikog broja procesa koji imaju male I/O zahteve
e. nepaljivo uvodjenje novih procesa u sistem
35. Second chance (clock) algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom je aprksimacija
ili simulacija:
a. optimal algoritma
b. FIFO algoritna
c. LRU algoritma
36. Virtuelna memorija za memorijski mapirane datoteke
a. ima nepredvidiv uticaj na brzinu rada sa datotekama
b. osetno usporava rad sa datotekama
c. ubrzava rad sa datotekama
d. delimino usporava rad sa datotekama
37. Second chance (clock) algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom se:
a. retko koristi
b. nije ga mogude realizovati, pa se ne koristi
c. cesto se koristi
38. Da biste realizovali sistem sa virtuelnom memorijom sa DP (demand paging) tehnikom, u tabelu
stranica morate ubaciti
a. V bit
b. R bit
c. D bit
d. age bits

39. Za sistem sa virtuelnom memorijom , sa DP (demand paging) tehnikom pojave PF (page fault) za dati
proces se prikazuju na ekranu
a. da
b. ne
c. zavisi od OS
40. Za virtuelnu memoriju, proces mora biti direktno u memoriji
a. zavisi od OS

b. ne
c. da
41. Osnovni algoritmi zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom su:
a. SCAN, LOOK
b. FIFO, LRU, Optimal
c. FIFO, SJF
42. Da biste realizovali Second chance (clock) algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom
memorijom, u tabelu stranica morate ubaciti
a. v BIT
b. R bit
c. D bit
d. Age bits
43. Za sistem sa virtuelnom memorijom sa DP (demand paging) tehnikom, vremena izvravawa instrukcije
kada napravi PF (page fault) i kada ne napravi PF su
a. ne mnogo razliita
b. ista
c. veoma razliita
44. Virtuelna memorija moe imati veliki uticaj na nain programiranja
a. samo u slucaju ograniene dodele okvira fizike memorije
b. uvek
c. samo u sluaju ograniene dodele okvira virtuelne memorije
d. nema uticaja

45. Osnovni kriterijum za FIFO algoritam je:

a. broj pristupa stranici
b. vreme poslednjeg pristupa stranice
c. vreme ulaska stranice u sistem

46. ta vidite na slici:

a. stack aproksimaciju LRU algoritma

b. stack aproksimaciju Optimal algoritma
c. stack aproksimaciju FIFO algoritma

47. Optimal algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom ima::f

a. jako slabe performanse
b. srednje performanse
c. dobre performanse
d. najbolje performanse
48. Globalno reenje za Trashing efekat je:
a. odravati CPU iskoridenje ispod 90%
b. napraviti sistemski model radnog skupa celog sistema i komparirati ga sa veliinom fizike
memorije(Tano)
c. napraviti sistemski model radnog skupa celog sistema i komparirati ga sa veliinom virtuelne
memorije
d. odravati CPU iskoridenje ispod 50%
e. pratiti PF greke za svaki proces pojedinano i regulisati raspodelu fizike memorije po
procesima
49. Imate sledece stranice sa R i V bitom
R V (trebalo bi da stoji D M (dirty and modified))
stranica 1 0 0 (Tano)
stranica 2 1 0
stranica 3 0 1

stranica 4 1 1
Koja je stranica najpovoljnija za izbacivanje
a.stranica 4
b.stranica 2
c.stranica 3
d.stranica 1

50. Lokalno reenje za Trashing efekat je:

a. odravati CPU iskoridenje ispod 90%
b.napraviti sistemski model radnog skupa celog sistema i komparirati ga sa veliinom fizike
memorije
c.napraviti sistemski model radnog skupa celog sistema i komparirati ga sa veliinom virtuelne
memorije
d.odravati CPU iskoridenje ispod 50%
e.pratiti PF greke za svaki proces pojedinano i regulisati raspodelu fizike memorije po
procesima (Tano)

51. Za sisteme sa virtuelnom memorijom, sa DP (Demand Paging) tehnikom, reavanje problema sa PF

(page fault) obavlja:
a. programmer
b. operativni sistem
c. sam hardver

52. Osnovni kriterijum za LFU/MFU algoritam je:

1. vreme ulaska stranice u sistem
2. vreme poslednjeg pristupa stranice
3. broj pristupa stranici

53. Virtuelna memorija moe imati veliki uticaj na nai programiranja:

1. samo ako je fizika memorija po procesu ograniena
2. samo ako fizika memorija po procesu nije ograniena

3. zavisi od OS

54. Virtuelna memorija omogudava deljenje datoteka (memorijski mapirane datoteke):

1. kopiranjem datoteka u virtuelnu memoriju, tj. swap prostor na disku
2. kopiranjem datoteka u fiziku memoriju
3. mapiranjem virtuelnog prostora procesa u datoteku, a ne u swap prostor
4. kombinovanim mapiranjem virtuelnog prostora procesa u datoteku I u swap proctor
5. kopiranjem datoteka u ke memorije

55. Optimal algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom se ne moe realizovati:
a. zato to se bazira na referencama iz bududnosti
b. zato to se bazira na na svim referencama kojima je sistem ikada pristupao
c. zato to se bazira na referencama iz prolosti
56. Na slici je prikazano

a. Kombinovano reenje za Trashing efekat

b. Globalno reenje za Trashing efekat
c. Lokalno reenje za Trashing efekat
57. U sistemima sa virtuelnom memorijom, i to kod paging sistema
a. prebacuju se celi procesi izmeu virtulene i fizike memorije
b. prebacuju se samo bajtovi procesa izmeu virtulene i fizike memorije
c. prebacuju se samo stranice procesa izmeu virtulene i fizike memorije
58. LRU algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom se:
a. nije ga mogude realizovati, pa se ne koristi

b. retko koristi
c. esto koristi

59. LRU algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom se moe realizovati:
a. zato to se bazira na referencama iz prolosti
b. zato to se bazira na referencama iz bududnosti
c. zato to se bazira na na svim referencama kojima je sistem ikada pristupao
60. Na pojavu PF (page fault), na sistemu sa virtuelnom memorijom, sa DP (demand paging) tehnikom, ukazuje
a. age bits
b. V bit
c. R bit
d. D bit
61. Second chance (clock) algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom ima:
a. dobre performance
b. najbolje performance
c. srednje performance
d. jako slabe performance
62. FIFO algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom se:
a. retko koristi
b. esto koristi
c. nije ga mogude realizovati, pa se ne koristi
63. virtuelna memorija moe imati veliki uticaj na nain programiranja
a. zavisi od OS
b. ne
c. da

1. Na slici vidite tehniku koja pomae pre svega:

a.
b.
c.
d.

Write-through FS cache
Write-through CPU cache
Write-back CPU cache
Write-back FS cache (napomena: tehnikaodloenogupisa; u pitanju je Journaling)

2. Random performanse za ovakav pristup datoteci su:(napomena: ovo je sekvencijalni pristup datoteci!)

a.
b.
c.
d.

zavise od vrste FS
veoma lose
dobre
jako dobre

3. Kako se zovu strukture na slici

a.
b.
c.
d.
e.

MBR
FS
Partion Table
FCB
Directory

4. Koju alokaciju vidite na ovoj slici:

a.
b.
c.
d.

Indeksna alokacija (svi pointeri su na jednom mestu)

Kontinualna alokacija
Nepoznata
Linkovana alokacija

5. Sekvencijalne performanse za ovakav pristup datoteci su:

a. Dobre
b. Veoma lose

c. Zavise od vrste FS
d. Jakodobre
6. Koji je ovo pristup datoteci ?

a.
b.
c.
d.

Mesoviti
Direktni
Sekvencijalni
Indeksno-sekvencijalni

7. Kada se u eminaslicimodifikuje,tako da svipointerinaslobodneblokove, kojimogu da stanupostave u

jedanslobodanblok, tako da ovajsadrivecibrojpointera, ta tehnika se zove:

a.
b.
c.
d.

Parsing
Grouping
Linking
Counting

8. Staviditenaovojslici

a.
b.
c.
d.

Linkovanulistizaodrzavanjeslobodnogprostora u FS
Linkovanualokaciju
Modifikovanulinkovanulistuzaodrzavanjeslobodnogprostora u FS
Bit mapuzaodrzavanjeslobodnogprosotra u FS

9. Simulacija random pristupa u odnosunaovakavpristupdatoteci se realizujepomocusistemskogpoziva:

a. Read
b. Lseek
c. Write

d. Open
e. Delete
f. Close
10. Semanaslici je

a.
b.
c.
d.

Srednjebrza
Zavisi od FS
Jakospora
Veomabrza

11. Utroak disk prostora za upravljanje alokacijom koju vidite na ovoj slici, su: (napomena: u pitanju je
kontinualna alokacija)

a.
b.
c.
d.

Relativnovelikiobuhvatasamo FCBs
Relativnovelikiobuhvatasamo FCBs ipointere van FCB
Realativnomaliiobuhvata FCBs ipointere van FCB
Jakomaliiobuhvatasamo FCBs (File Control Block)

12. Ovakavpristupdatotekama je veomadobarza:

a. Web servere
b. Email servere

c. Database servere
d. Prevodioceieditoreteksta
13. Na slici vidite:

a.
b.
c.
d.

Flushing tehniku
Hash tehniku
Write-back tehniku
Journaling tehniku (pomae, pre svega, write-back upisu)

14. ta vidite na ovoj slici. Ovde je dolo do haosa. Haos je izazvan zbog
(napomena: na slici je General Graph Directory gde je dolo do pojave krugova. Ovo nastaje
preteranom upotrebom hard-linkovanja!)

a.
b.
c.
d.

Hard linkovanjadirektorijuma (moe da dovede do pojaveciklusa!)

Mount-ovanjadirektorijuma
Hard linkovanjadatoteka
Symbolic linkovanjadatoteka

e. Symbolic linkovanjadirektorijuma
f. Mount-ovanjadatoteka
15. Na slicividite:

a.
b.
c.
d.

Raznetehnikezaubrzavanjeperformasni FS (slikaprikazujepodelukea!)
Raznetehnikezasmanjenje interne fragmentacije FS
Raznetehnikezapovecanjepouzdanosti FS
Raznetehnikezasamnjenje interne fragmentacije FS

16. Struktura clusters predstavlja koju alokaciju:i Koju alokaciju vidite na ovoj slici:

a.
b.
c.
d.

Kontinualnaalokacija
Nepoznata
Linkovanaalokacija (modifikovanalinkovanaalokacija)
Indeksnaalokacija

17. ta vidite na ovoj slici.

a.
b.
c.
d.

NTFS
NFS
SMB
VFS (Virtual File System-Virtuelni system datoteka)

18. ta vidite na ovoj slici. Ova procedura je

a.
b.
c.
d.
e.

izvodljiva ali destruktivna, sasvim pravilna

izvodljiva ali ne-destruktivna, sasvim pravilna
izvodljiva ali destruktivna, ne sasvim pravilna
neizvodljiva
izvodljiva, ne-destruktivna, ne sasvim pravilna

19. Sekvencijalne performanse, za alokaciju koju vidite na ovoj slici, su:

a.
b.
c.
d.

Srednjedobre
Veoma lose
Zavise od FS
Veomadobre

20. Koji je ovo pristup datoteci

a. Sekvencijalni
b. Mesoviti
c. Direktni

d. Indeksno-sekvencijalni
21. Koju alokaciju vidite na ovoj slici:

a.
b.
c.
d.

Indeksaalokacija
Kontinualnaalokacija
Linkovanaalokacija
Nepoznata

22. Random performanse, za alokaciju koju vidite na ovoj slici, su:

(napomena: u pitanju je kontinualna alokacija)

a.
b.
c.
d.

Jakodobre
Srednjedobre
Zavise od FS
Jako lose

23. Kako se zove struktura na slici:

a.
b.
c.
d.
e.

Directory
FCB
Partion Table
FS
MBR
(slikadajestrukturudirektorijuma)

24. Tipina primena ove alokacije je kod slededih FS:

(napomena: u pitanju je indeksna alokacija)

a. FAT

b. Ne koristi se nigde
c. UNIX i NTFS FS
d. ZES
25. Tipina primena ove alokacije je kod slededih FS:

a.
b.
c.
d.

ZFS
Ne koristi se nigde
UNIX i NTFS FS
FAT

26. Koju alokaciju vidite na ovoj slici:

a.
b.
c.
d.

Kontinualnaalokacija
Linkovanaalokacija
Nepoznata
Indeksnaalokacija

27. Zahvaljujudi ovakvoj strukturi koju vidite na slici:

a.
b.
c.
d.

metadata se neznatno povedava, a performanse neznatno padaju

metadata se osetno smanjuje, a performanse neznatno padaju
metadata se neznatno smanjuje, a performanse neznatno rastu
metadata se neznatno smanjuje, a performanse neznatno padaju

28. ta vidite na ovoj slici

a.
b.
c.
d.
e.

Reparse points
Symbolic links
Mount points
Hard links
Junction points

29. ta vidite na ovoj slici

a.
b.
c.
d.
e.

Hard linking
Mounting
Junction points
Reparse point
Symbolic linking
(neaktivnisistemidatoteka se mountujunatakuzamontiranje)

30. Struktura koju vidite na slici naziva se:

a. Cluster
b. System block

c. I-node
d. File allocation unit
31. Gde je glavni ke za FS:

a.
b.
c.
d.

RAM disk
Block buffer
Track buffer
Open file tableraznetehnikezaubrzavanjepreformansi FS

32. Utroak disk prostora za upravljanje alokacijom koju vidite na ovoj slici, su:

a.
b.
c.
d.

realtivno mali i obuhvata FCBs i pointere van FCB

realtivno veliki i obuhvata FCBs i pointere van FCB
relativnovelikiobuhvatasamo FCBs
jako mal ii obuhvatasamo FCBs

33. Na slicividite:

a.
b.
c.
d.

razne tehnike za smanjenje interne fragmetacije FS

razne tehnike za smanjenje interne fragmetacije FS
raznetehnikezaubrzavanjeperformanasa FS
raznetehnikezapovecanjepouzdanosti FS

34. Ova alokacije se ne primenjuje nigde. Glavni razlog:

a.
b.
c.
d.
e.

Prevelikaeksternafragmentacija
Veoma lose random performance
Prevelikainternafragmentacija
Otezavajuceokolnostiprilikomrastailisazimanjadatoteka
Veoma lose sekvencijalne performance

(kodovogvidaalokacijedatoteka ne moe da raste. Istotako, postoji I rasipanjememorijskogprostora,

jer se odreenideomemorijemoraodma h dodeliti u celosti)
35. Na slici vidite strukture koje su:
(prikazano je podela cache-a; slui da se poboljaju performanse)

a.
b.
c.
d.

Uglavnomna flash memoriji

Uglavnomnadisku
Uglavnom u RAM
Mogubitinaraznimhardverskimresursima

36. Ovo je :

a. Simulacijaindeksnogpristupapreko random pristupa

b. Simulacija random pristupaprekosekvencijalnogpristupa
c. Simulacijasekvencijalnogpristupapreko random pristupa
37. ta je ovo

Ovo su strukture za FS i nalaze se na disku.

38. ta vidite na ovoj slici

Strukture na slici nisu na disku nego u memoriji

39. Gde se primenjuje ova tehnika

Kod UNIX-a nazivaju se Direktorijumi, a kod Windows-a-folderi. Linearne liste jesu starinske tehnike, dok su
Hash table i B-trees moderne tehnike.
40. ta vidite na ovoj slici

Ovo je FAT file sistem-predstavlja modifikovanu linkovanu alokaciju. U originalnoj linkovanoj alokaciji u
samom praznom data bloku nalazi se pointer na slededi. Kod FAT-a se ti pointeri skupljaju u posebno data
podruje koje se naziva File Allocation Table-FAT

41. taviditenaovojslici

Ova alokacija ima random performanse vrlo loe, a sekvencijalne-dobre! U pitanju je linkovana alokacija.
42. ta vidite na ovoj slici

Ovo je UNIX/Linux FS; prepoznaje se po prisustvu I-node-ova. U I-node-ovima je sve sem imena.
43. ta vidite na ovoj slici

Ovo je indeksiranje u vie nivoa.

44. ta vidite na ovoj slici

Ovo je evidencija o blokovima-bit mapa-za svaki klaster ima po jedan bit. Bit mape su jednostavne, ali troe
mnogo prostora u memoriji. FAT i linkovane liste nisu isto!!! Alternativa bit mapama su linkovane liste.
45. ta je ovo

Ovo su atributi jedne datoteke.

46. ta je ovo

Fajl operacije. Sve su prirodne osim dve vetake: open i close.

47. Ovakav pristup datotekama je veoma dobar za:

a. Prevodioce i editore teksta

b. Email servere
c. Web servere
d. Database server
48. Ovo su imena nekih tehnika:
Linear list
Hash table
B-trees
Najmodernija i najbolja je
a. Linear list
b. Hash tables
c. B-trees
d. Nijedna od ponudjenih
49. Sekvencijalne performanse, za alokaciju koju vidite na ovoj slici su

Veoma dobre
50. Tipina primena ove alokacije je kod slededih FS
FAT
51. Na slici vidite

Tehniku za povedavanje pouzdanosti FS

TEST 7
Napomena: AlgoritamSCAN Ialgoritam LOOK sujednoteisto, dok je algoritam C-LOOK
samovarijantaalgoritma LOOK.
1.

U PIO reimu, resurskojiprenosipodatkeizmeu I/O ureajai RAM memorije je:

CPU
PIC
NIC
HBA
DMA

2.

SCAN algoritamza Disk Scheduling, popitanjukretanjaglavevaipravilo.

glavadiskaopsluujezahteve u obasmera u odnosunatrenutnupoziciju
glavadiskaopsluujezahteve, samo u smeruna gore
glavadiskaopsluujezahteve, samo u smerukome je krenula

3.

Algoritamkojividitenaslicinaziva se:

C-LOOK

4.

C-SCAN
SCAN
SSTF
FIFO(FCFS)

Algoritamkojividitenaslicinaziva se:

FIFO (FCFS)
SCAN (opsluujesamo u pravcu u kom je glavakrenula-lift algoritam)
C-LOOK
LOOK
C-SCAN
5. FCFS ili FIFO algoritamza Disk Scheduling, popitanjukretanjaglavevaipravilo
glavadiskaopsluujezahteve u obasmera u odnosunatrenutnupoziciju(FIFO
algoritamprostopratiredosledpristizanjazahtevabezobzirana to u kom se smeruzahtevnalazi-prema
tome, glava se krede u obasmera u odnosunatrenutnupoziciju I takoopsluujezhahteve)
glavadiskaopsluujezahteve, samo u smeruna gore
glavadiskaopsluujezahteve, samo u smerukome je krenula (Ne, ovo je SCAN!)
glavadiskaopsluujezahteve, samo u smeruna dole
6.

SSTF algoritamza Disk Scheduling, popitanjuzakucavanja je

Odlian
jako slab
srednjedobar

7.

Algoritamkojividitenaslicinaziva se:

SSTF
SCAN
C-SCAN
LOOK
FIFO (FCFS)

SCAN algoritamza Disk Scheduling, sledeizahtevzaopsluivanjebiranaosnovu

:
8.

najmanjegrastojanja u odnosunatekuicilindar, bezobziranasmerkretanjaglave

najmanjegrastojanja u odnosunatekuicilindar, ali u smeru u kome je krenulaglava
vremenaulaska u red ekanja

C-LOOK algoritamza Disk Scheduling, popitanjuzakucavanja je

:
Odlian
jako slab
srednjedobar
9.

10.

C-SCAN algoritamza Disk Scheduling, popitanjuperformansi je

Odlian
jako slab
srednjedobar

11.

U DMA reimu, programibilniparametriza DMA su:

Adresabafera I brojbajtova(zaprogramiranje DMA parametarapotrebno je

podesitisamodvaparametra-adresumemorije-bafera I brojbajtova)
Samobrojbajtova
Adresabafera, brojbajtova I adresa IO uredjaja
Samoadresabafera

12.

C-SCAN algoritamza Disk Scheduling, popitanjuzakucavanja je

Odlian
jako slab
srednjedobar

13.

SCAN algoritamza Disk Scheduling, popitanjuperformansi je

Odlian
srednjedobar
jako slab

14.

SCAN algoritamza Disk Scheduling, popitanjuzakucavanja je

jako slab
srednjedobar
odlian

15.

FCFS ili FIFO algoritamza Disk Scheduling, popitanjuzakucavanja je

jako slab
srednjedobar
odlian

16.

FCFS ili FIFO algoritamza Disk Scheduling, popitanjuperformansi je

jako slab
srednjedobar
odlian

17.

C-SCAN algoritamza Disk Scheduling, sledeizahtevzaopsluivanjebiranaosnovu

najmanjegrastojanja u odnosunatekuicilindar, bezobziranasmerkretanjaglave
najmanjegrastojanja u odnosunatekuicilindar, ali u smeru u kome je krenulaglava
vremenaulaska u red ekanja

18.

Algoritamkojividitenaslicinaziva se:

FIFO (FCFS)

19.

SCAN
C-SCAN
SSTF
C-LOOK(ILI LOOK)

Strukturanasliciizvanredna je za:

block device drivers

svevrste device driver
character device drivers
loadable kernel modules

20.

FCFS ili FIFO algoritamza Disk Scheduling, sledeizahtevzaopsluivanjebiranaosnovu

najmanjegrastojanja u odnosunatekuicilindar, bezobziranasmerkretanjaglave
najmanjegrastojanja u odnosunatekuicilindar, ali u smeru u kome je krenulaglava
vremenaulaska u red ekanja

21.

SSTF algoritamza Disk Scheduling, popitanjukretanjaglavevaipravilo

glavadiskaopsluujezahteve, samo u smeruna gore

glavadiskaopsluujezahteve u obasmera u odnosunatrenutnupoziciju
glavadiskaopsluujezahteve, samo u smerukome je krenula

22.

SSTF algoritamza Disk Scheduling, sledeizahtevzaopsluivanjebiranaosnovu

najmanjegrastojanja u odnosunatekuicilindar, bezobziranasmerkretanjaglave
najmanjegrastojanja u odnosunatekuicilindar, ali u smeru u kome je krenulaglava
vremenaulaska u red ekanja

23.

C-LOOK algoritamza Disk Scheduling, popitanjuperformansi je

srednjedobar
jako slab
odlian

24.

Strukturanaslicinaziva se:

25.

Queues
kernel module
device driver
streams

Kvalitetnefunkcijeza IO, kaotosu, buffering, spooling, caching nalaze se:

samo u viemdelukernela
kombinovano
samo u niimdelu kernel
nalaze se van kernel

26.

C-LOOK algoritamza Disk Scheduling, popitanjukretanjaglavevaipravilo

glavadiskaopsluujezahteve, samo u smerukome je krenula
glavadiskaopsluujezahteve u obasmera u odnosunatrenutnupoziciju
glavadiskaopsluujezahteve, samo u smeruna gore

27.

LOOK (istoto I SCAN)algoritamza Disk Scheduling, popitanjuperformansi je

jako slab
srednjedobar
odlian

28.

C-SCAN algoritamza Disk Scheduling, popitanjukretanjaglavevaipravilo

glavadiskaopsluujezahteve u obasmera u odnosunatrenutnupoziciju
glavadiskaopsluujezahteve, samo u smerukome je krenula
glavadiskaopsluujezahteve, samo u smeruna gore

29.

C-LOOK (radikao C-SCAN) algoritamza Disk Scheduling, popitanjukretanjaglavevaipravilo

glavadiskaopsluujezahteve, samo u smerukome je krenula
glavadiskaopsluujezahteve, samo u smeruna gore
glavadiskaopsluujezahteve u obasmera u odnosunatrenutnupoziciju
(C-LOOK I C-SCAN radenaistomfizikomprincipu-idusamo u jednomsmeru I
opsluujuzahteveporedu, a zatim se vraa ne opsluujuinijedanzahtev-kod C-SCAN-a glava
ide do krajaivraa senapoetak, a kod C-LOOK-a ide do poslednjegzahteva u pravcukretanja I
vraa senazahtevnajbliipoetku)

30.

SSTF algoritamza Disk Scheduling, popitanjuperformansi je

jako slab
srednjedobar
odlian

31.

LOOK (istoto I SCAN!)algoritamza Disk Scheduling, sledeizahtevzaopsluivanjebiranaosnovu

vremenaulaska u red ekanja
najmanjegrastojanja u odnosunatekuicilindar, ali u smeru u kome je krenulaglava
najmanjegrastojanja u odnosunatekuicilindar, bezobziranasmerkretanjaglave

LOOK algoritamza Disk Scheduling, popitanjuzakucavanja je

a. Srednjadobar
b. Odlian
c. Jako slab
33. LOOK algoritamza Disk Scheduling, popitanjuperformansi je
a. Srednjadobar
b. Odlian
c. Jako slab
32.

34.

taviditenaovojslici

Uestvuju DMA i PIC. I/O ciklus-prekidiodvijanje.

35.

taviditenaovojslici

Tipinastrukturamagistralekod PC-a (...danassukontroleri u formi switch-a)

36. ta je PIO (polling)?

Programiraniulaz-izlaz-kadaprocesormorasam da obavlja transfer podataka.

37.

taviditenaovojslici

Ovosustandardizovaneulazno-izlazneadrese u PC arhitekturi.
38.

taviditenaovojslici

Ovo je interrupt-vector tabela. Tu se nalazeadreseprekidnihrutina.

39.

taviditenaovojslici

Ovo je nainfunkcionisanja DMA. Potrebno mu je datiadreseibrojbajtova. Prekidobavlja PIC.

40.

taviditenaovojslici

Na ovojslici je datprikazkompletnogulaza-izlaza. Na najniemslojusuureaji. Slojiznadureaja je takoehardverkontroleri. Prvinivosoftvera u kerneluzaduenzaulaz-izlazjesu device driveri. U

viimslojevimakernelajesteubrzavanje-keiranje, baferisanjeirasporeivanje. Kad je u
pitanjuubrzavanjeperforamanasa, najjae je keiranje.

41.

taviditenaovojslici

Klasifikacija UI ureaja.
42.

taviditenaovojslici

Ovosuemezaubrzavanjeulaza-izlaza. Nalaze se u memoriji.

43.

taviditenaovojslici

Na slici je predstavljenmagnetni hard disk. HDD

LOOK algoritamza Disk Scheduling, sledeizahtevzaopsluivanjebiranaosnovu

a. najmanjegrastojanja u odnosunatekuicilindar, ali u smeru u kome je krenulaglava
b. najmanjegrastojanja u odnosunatekuicilindar, bezobziranasmerkretanjaglave\
c. vremenaulaska u red ekanja
45. C-LOOK algoritamza Disk Scheduling, sledeizahtevzaopsluivanjebiranaosnovu
a. vremenaulaska u red ekanja
b. najmanjegrastojanja u odnosunatekudicilindar, ali u smeru u kome je krenulaglava
c. najmanjegrastojanja u odnosunatekudicilindar, bezobziranasmerkretanjaglave
44.

1.Kreiran je RAID 3 od cetiridiska. Odrediti storage efikasnost u % ok

a. 50%
b. 75%
c. 0%
d. 100%
2.Kreiran je RAID 6 od cetiridiska. Ocenitiovaj RAID popitanju RR (random read performansi), RW(random write
performansi), SR (sekvencijalne read performanse) I SW (sekvencijalne write performanse) sasledecimocenama: odlicanocena 5 ,srednjedobar-ocena 3 ,jako slab-ocena 1. Ok
a. RR3 RW3 SR3 SW3
b. RR5 RW1 SR5 SW3
c. RR5 RW5 SR5 SW5
3.Kreiran je RAID 0 od cetiridiska. Odrediti storage efikasnost u % ok
a. 50%
b. 75%
c. 0%
d. 100%
4.Kreiran je RAID 0 od cetiridiska. Odreditimaksimalanstepenkonkurencijezaovaj RAID
(brojsimultanihmalihzahtevakojimogu da se obradezajednicki) ok
a. 3
b. 2
c. 4

d. 8
5.Kreiran je RAID 6 od cetiridiska. Odrediti storage efikasnost u % ok
a. 50%
b. 75%
c. 0%
d. 100%
6.Kreiran je RAID 3 od cetiridiska. OcenitiFT(otpornostnagreske) kaobrojdiskovakojimogu da otkazu a da RAID prezivi.ok
a. 1
b. 3
c. 8
d. 4
e. 2
7.Kreiran je RAID 4 od cetiridiska.
OdreditimaksimalanstepenkonkurencijezaovajRAID(brojsimultanihmalihzahtevakojimogu da se zajednickiobrade) ok
a. 2
b. 8
c. 4
d. 1
e. 3

8.Koji je ovo RAID (sivabojailinijansa je parnostiliogledalo) ok

a.
b.
c.
d.
e.

RAID 5
RAID 1
RAID 3
RAID 4
RAID 0

9.Kreiran je RAID 5 odcetiridiska. Ocenitiovaj RAID popitanju RR (random read performansi), RW(random write
performansi), SR (sekvencijalne read performanse) I SW (sekvencijalne write performanse) sasledecimocenama: odlicanocena 5 ,srednjedobar-ocena 3 ,jako slab-ocena 1.ok

a. RR5 RW1 SR5 SW3

b. RR3 RW3 SR3 SW3
c. RR5 RW5 SR5 SW5
10. Koji je ovo RAID (sivabojailinijansa je parnostiliogledalo) ok

a.
b.
c.
d.
e.

RAID 0
RAID 4
RAID 1+0
RAID 3
RAID 1

11.Kreiran je RAID 5 od cetiridiska. Odrediti storage efikasnost u % ok

a. 75%
b. 100%
c. 0%
d. 50%
12.Kreiran je RAID 1 odcetiridiska. Ocenitiovaj RAID popitanju RR (random read performansi), RW(random write
performansi), SR (sekvencijalne read performanse) I SW (sekvencijalne write performanse) sasledecimocenama: odlicanocena 5 ,srednjedobar-ocena 3 ,jako slab-ocena 1. Ok
a. RR5 RW5 SR5 SW5
b. RR3 RW3 SR3 SW3
c. RR3 RW1 SR3 SW3
13. Kreiran je RAID 0 odcetiridiska. Ocenitiovaj RAID popitanju RR (random read performansi), RW(random write
performansi), SR (sekvencijalne read performanse) I SW (sekvencijalne write performanse) sasledecimocenama: odlicanocena 5 ,srednjedobar-ocena 3 ,jako slab-ocena 1. Ok
a. RR3 RW3 SR3 SW3
b. RR3 RW1 SR3 SW3
c. RR5 RW5 SR5 SW5
14. Kreiran je RAID 0 odetiridiska. Oceniti FT (otpornostnagreke) kaobrojdiskovakojimogu da otkazu a da RAID preivi
ok
a. 1
b. 4

c. 3
d. 0
e. 2
15. Koji je ovo RAID (sivabojailinijansa je parnostiliogledalo, A, B, C, D sublokovi) ok

a.
b.
c.
d.

RAID 1
RAID 4
RAID 3
RAID 0

16. Kreiran je RAID 6 odcetiridiska. OcenitiFT(otpornostnagreske) kaobrojdiskovakojimogu da otkazu a da RAID prezivi ok

a. 4
b. 1
c. 0
d. 3
e. 2
17.Koji je ovo RAID (sivabojailinijansa je partnostiliogledalo) ok

a.
b.
c.
d.
e.

RAID 3
RAID 1
RAID 1+0
RAID 2
RAID 0

18. Kreiran je RAID 3 odcetiridiska. Odreditimaksimalanstepenkonkurencijezaovaj RAID

(brojsimultanihmalihzahtevakojimogu da se obradezajednicki) ok
a. 1
b. 4
c. 3
d. 8
e. 2
19.Koji je ovoRAID(sivabojailinijansa je parnostiliogledalo , A, B, C, D subajtovi) ok

a.
b.
c.
d.
e.

RAID 0
RAID 5
RAID 3
RAID 4
RAID 1

20. Koji je ovo RAID (sivabojailinijansa je parnostiliogledalo) ok

a.
b.
c.
d.
e.

RAID 4
RAID 5
RAID 0
RAID 3
RAID 1

21. Koji je ovoRAID(sivabojailinijansa je parnostiliogledalo, A, B ,C, D sublokovi) ok

a. RAUD 0
b. RAID 1+0
c. RAID 5
d. RAID 3
e. RAID 1
22. Kreiran je RAID 5 od 3 diska. Odrediti storage efikasnost u % ok
a. 0%
b. 50%
c. 100%
d. 67%
e. 75%
23. Kreiran je RAID 1 odcetiridiska. Odrediti storage efikasnost u % ok
a. 0%
b. 75%
c. 100%
d. 50%
24. Kreiran je RAID 4 odcetiridiska. Odrediti storage efikasnost u % ok
a. 0%
b. 75%
c. 100%
d.50%
25. Kreiran je RAID 5 odcetiridiska. Odreditimaksimalanstepenkonkurencijezaovaj RAID
(brojsimultanihmalihzahtevakojimogu da se obradezajednicki) ok
a. 4
b. 3
c. 2
d. 1
e. 8

26.Kreiran je RAID 5 od cetiridiska. OcenitiFT(otpornostnagreske) kao I brojdiskovakojimogu da otkazu a da RAID prezivi

ok
a. 4
b. 1
c. 2
d. 0
e. 3
27.Kreiran je RAID 3 od cetiridiska. Ocenitiovaj RAID popitanju RR (random read performansi), RW(random write
performansi), SR (sekvencijalne read performanse) I SW (sekvencijalne write performanse) sasledecimocenama: odlicanocena 5 ,srednjedobar-ocena 3 ,jako slab-ocena 1.ok
a. RR5 RW5 SR5 SW5
b. RR3 RW3 SR3 SW3
c. RR3 RW1 SR5 SW3

28.Koji je ovo RAID (sivabojailinijansa je parnostiliogledalo, A, B, C, D sublokovi) ok

a.
b.
c.
d.
e.

RAID 6
RAID 5
RAID 0
RAID 3
RAID 1

29.Kreiran je RAID 1 odcetiridiska. OcenitiFT(otpornostnagreske) kaobrojdiskovakojimogu da otkazu a da RAID prezivi.ok

a. 2
b. 5
c. 1
d. 3
e. 0
30. Kreiran je RAID 6 odcetiridiska.
OdreditimaksimalanstepenkonkurencijezaovajRAID(brojsimultanihmalihzahtevakojimogu da se odbradezajednicki) ok
a. 4
b. 3
c. 8
d. 2
e. 1
31.Kreiran je RAID 1 odcetiridiska.
OdreditimaksimalanstepenkonkurencijezaovajRAID(brojsimultanihmalihzahtevakojimogu da se odbradezajednicki) ok
a. 2
b. 3
c. 8
d. 4

32. Koji je ovo RAID (sivabojailinijansa je parnostiliogledalo) ok

a.
b.
c.
d.

RAID 4
RAID 0
RAID 3
RAID 1

33. Kreiran je RAID 1 odetiridiska. Odrediti storage efikasnost u procentima:

1. 0%
2. 50%
3. 75%
4. 100%

34.Kreiran je RAID 4 od etiri diska. Oceniti ovaj RAID po pitanju RR (radnom read performansi), RW (radnom
write performansi), SR (sekvencijalne read peformanse) i SW (sekvencijalne write peformanse) sa sledecim
ocenama: odlican-ocena 5, srednje dobar-ocena 3, jako slab-ocena 1.
:
a.RR3 RW3 SR3 SW3
b.RR5 RW5 SR5 SW5
c.RR5 RW1 SR5 SW3

35. Koji je ovo RAID (sivabojailinijansa je parnostiliogledalo) ok

a.
b.
c.
d.

RAID 4
RAID 0
RAID 3
RAID 1

36. Koji je ovo RAID

a.
b.
c.
d.

RAID 6
RAID 4
RAID 3
RAID 5

38.Koji je ovoRAID(sivabojailinijansa je parnostiliogledalo , A, B, C, D subajtovi) ok

a.
b.
c.
d.

RAID 6
RAID 4
RAID 3
RAID 5

39. Koji je ovoRAID(sivabojailinijansa je parnostiliogledalo , A, B, C, D subajtovi) ok

a.
b.
c.
d.

RAID 6
RAID 4
RAID 3
RAID 5

40. Kreiran je RAID 6 od 5 diskova.Odrediti storage efikasnost u %

a. 100%
b. 0%
c. 60%
d. 50%
e. 75%
1. Da bi ova ema funkcionisala:

a. procesi se moraju poznavati izmeu sebe

b. procesi se moraju poznavati izmeu sebe, a ne moraju poznavati i koordinatora

c. procesi se ne moraju poznavati izmeu sebe, a moraju poznavati i koordinatora
d. procesi se moraju poznavati izmeu sebe, a moraju poznavati i koordinatora
2. DS primenjuje bankarsku would-wait emu
Imamo tri procesa P1, P2, and P3. Resurs je pripao procesu P2 sa TS(P2) = 10.
Pojavljuje se proces P1 sa TS(5).
ta de se dogoditi?
a. P1 otima resurs od P2, P2 radi roll-back
b. P1 eka na P2 da oslobodi resurs
c. P1 otima resurs od P2, P2 ne radi roll-back
d. P1 radi roll-back
3. Pristup udaljenoj datoteci na DS je mogud kao:

a. moe i kao cache access i kao remote service

b. iskljuivo cache access
c. iskljuivo remote service
d. iskljuivo socket access
4. OS koji zadovolja sledede migracije:
Migracija podataka (data migration),
Migracija Izraunavanja (compute migration),
Migracija procesa (process migration),
naziva se:
a. Centralized OS
b. RealTime OS
c. Network OS
d. Mobile OS
e. Distributed OS
5. Imate DS kod koga DFS realizovan kao stateless service. U sluaju da jedna maima obavi upis u
datoteku master copy, ta se deava:

a. Server, samo na zahtev obavetava mainu koja ima kopiju master da poniti svoj ke
b. Server obavetava sve maine koje imaju kopiju master da ponite svoj ke
c. Maina koja je obavila upis, samo na zahtev obavetava mainu koja ima kopiju master da
poniti svoj ke
d. Maina koja je obavila upis, obavetava server i druge maine koje imaju kopiju master da
ponite svoj ke
6. Za zapis R u baznoj datoteci pristiglo je 3 transakcije, od kojih su sve read transakcije, pojavljuje se nova
transakcija koja trai exclusive lock:

a.
b.
c.
d.

Transakcija moda dobija lock, zavisi od Db server

Transakcija sigurno ne dobija lock
Transakcija moda dobija lock, zavisi od vremena nailaska
Transakcija sigurno dobija lock

7. DS primenjuje bankarsku wait-die emu:

Imamo tri procesa P1, P2, and P3.

Resurs je pripao procesu P2 sa TS(P2) = 10.
Pojavljuje se proces P3 sa TS(15).
ta de se dogoditi?
a. P2 radi roll-back
b. P3 radi roll-back
c. P3 eka na P2 da oslobodi resurs
d. P3 otima resurs od P2

8. ta vidite na ovoj slici:

a.
b.
c.
d.

DME problem, centalized approach

Deadlock problem, fully-distributed approach
DME problem, fully-distributed approach
Deadlock problem, centalized approach

9. Za zapis R u baznoj datoteci pristiglo je 5 transakcija, od kojih su sve read transakcije:

a.
b.
c.
d.

Transakcije su sigurno u konfliktu

Transakcije sigurno nisu u konfliktu
Transakcije su moda u konfliktu, zavisi od vremena nailaska
Transakcije su moda u konfliktu, zavisi od Db server

10. Za zapis Q u baznoj datoteci:

R=100, W=150
Pojavila se Twrite(120)
Opisati ta se dalje deava:
a. Transakcija upusuje podatke iskljuivo u log
b. Transakcija upisuje podatke u log-a kao u zapis Q
c. Transakcija upisuje podatke iskljuivo u zapis Q

d. Transakcija izaziva roll-back

11. Transakcija izaziva roll-back

a.
b.
c.
d.

cache coherency
administracija
mrene performance
security

12. ta vidite na ovoj slici:

a.
b.
c.
d.
e.
f.

DME problem, fully-distributed approach

Deadlock problem, centalized approach
DME problem, centalized approach
konkurentne non-atomske transakcije
konkurentne atomske transakcije
Deadlock problem, fully-distributed approach

13. ta vidite na ovoj slici:

Log-ovi su Koordinator Ci, zahteva od stanica da obave task-ove:

a. neophodni i kod koordinatora i kod sajtova
b. poelnji su ali nisu neophodni samo kod koordinatora
c. neophodni samo kod koordinatora
d. neophodni samo kod sajtova
14. U emi na slici:

Generirane su 2 poruke:
(request P2, 140)
(request P5, 120)
a. Proces P2 nede poslati reply procesu P5, ved koordinatoru
b. Proces P2 de poslati reply procesu P5, kao i koordinatoru
c. Proces P2 nede poslati reply procesu P5
d. Proces P2 de poslati reply procesu P5

15. Za zapis R u baznoj datoteci pristiglo je 5 transakcija, od kojih su 3 read transakcije, a 2 write
transakcije:

a.
b.
c.
d.

Transakcije su sigurno u konfliktu

Transakcije sigurno nisu u konfliktu
Transakcije su moda u konfliktu, zavisi od Db server
Transakcije su moda u konfliktu, zavisi od vremena nailaska

16. U punom imenovanju datoteka na DS, broj komponenti u imenu datoteke je:
a. 4
b. 3
c. Zavisi od vrste DS
d. 5
17. Za zapis Q u baznoj datoteci:

R=100, W=150
Pojavila se Twrite(200)
Opisati ta se dalje deava:
a. Transakcija upisuje podatke u log-a kao u zapis Q
b. Transakcija upusuje podatke iskljuivo u log i Transakcija ne izaziva roll-back
c. Transakcija upisuje podatke iskljuivo u zapis Q
d. Transakcija upusuje podatke iskljuivo u log i Transakcija izaziva roll-back

18. ta vidite na ovoj slici:

a.
b.
c.
d.

checkpoint koji ubrzava vreme proidavanja log-a

checkpoint koji ubrzava rad Database server
checkpoint koji povedava pouzdanost Database server
checkpoint koji smanjuje veliinu log-a

19. ta vidite na ovoj slici:

a.
b.
c.
d.

Deadlock problem, centalized approach

Deadlock problem, fully-distributed approach
DME problem, fully-distributed approach
DME problem, centalized approach

20. hostname:FS:/directory path/filename

Ovo je puno imenovanje datoteka na:
a. Mobile OS
b. Network OS
c. Distributed OS
d. RealTime OS
e. Centralized OS
21. Za zapis Q u baznoj datoteci:

R=100, W=150
Pojavila se Tread(80)
Opisati ta se dalje deava:

a.
b.
c.
d.

Transakcija podatke moe dobiti podatke iz log-a kao i iz zapisa Q

Transakcija izaziva roll-back
Transakcija podatke dobija iskljuivo iz log-a
Transakcija podatke dobija iskljuivo iz zapisa Q

22. Za zapis R u baznoj datoteci pristiglo je 5 transakcija, od kojih su sve read transakcije, pojavljuje se nova
transakcija koja trai share lock:

a.
b.
c.
d.

Transakcija moda dobija lock, zavisi od vremena nailaska

Transakcija sigurno ne dobija lock
Transakcija sigurno dobija lock
Transakcija moda dobija lock, zavisi od Db server

23. U emi na slici:

Generirane su 2 poruke:
(request P1, 145)
(request P2, 100)
a. Proces P1 nede poslati reply procesu P2, ved koordinatoru
b. Proces P1 de poslati reply procesu P2, kao i koordinatoru
c. Proces P1 nede poslati reply procesu P2
d. Proces P1 de poslati reply procesu P2

24. ta vidite na ovoj slici:

a.
b.
c.
d.

DME problem, centalized approach

DME problem, fully-distributed approach
Deadlock problem, fully-distributed approach
Deadlock problem, centalized approach

25. Za zapis R u baznoj datoteci da bi transakcija dobila share lock:

a.
b.
c.
d.

potrebno je da nema nijedne transakcije

dovoljno je nema write transkcije
potrebno je da bude bar jedna write transakcija
potrebno je da bude bar jedna read transakcija

26. ta vidite na ovoj slici:

Koordinator Ci, zahteva od stanica da budu spremne:

a. uopte to ne zahteva, odmah zadaje poslovesamo u prvoj fazi
b. samo u prvoj fazi

c. samo u drugoj fazi

d. u obe faze
27. ta vidite na ovoj slici:

Koordinator Ci, zahteva od stanica da obave task-ove:

a. u obe faze
b. uopte to ne zahteva, odmah zadaje poslovesamo u prvoj fazi
c. samo u prvoj fazi
d. samo u drugoj fazi
28. ta vidite na ovoj slici. Nakon privremenog otkaza sistema, za svaku transakciju, za koju postoji Ti start,
a ne postoji Ti commit, obavlja se:

a.
b.
c.
d.

obavlja se undo(Ti)
obavlja se redo(Ti)
restartuje se
ne radi se nita

29. Imate DS kod koga DFS realizovan kao stateless service i DS kod koga DFS realizovan kao statefull
service:

a.
b.
c.
d.

Statefull je bri, Stateless se bre oporavlja u sluaju privremenog otkaza

Stateless je bri, Stateless se bre oporavlja u sluaju privremenog otkaza
Statefull je bri, Statefull se bre oporavlja u sluaju privremenog otkaza
Stateless je bri, Statefull se bre oporavlja u sluaju privremenog otkaza

30. Specijalan oblik FS keiranjakod DS naziva:

a.
b.
c.
d.

DC (Distibuted Cache)
RC (Remote Cache)
NC (Network Cache)
DCD (Disk Caching Disk)

31. Za zapis Q u baznoj datoteci:

Pojavile su se 4 transakcije:
Twrite(10), Tread(20), Twrite(45), Tread(60)
Odrediti R i W, kada se izvre ove transakcije:
a. W=60
b. W=45

c. W=10
d. W=5
32. ta vidite na ovoj slici:

a. Deadlock problem, fully-distributed approach

b. Deadlock problem, centalized approach
c. DME problem, centalized approach
d. DME problem, fully-distributed approach
33. Koja je ovo struktura na slici:

a. Distributivni os
b. Mreni OS
34. ta vidite na ovoj slici

Razliite mrene topologije

35. Detekcija greke in DS:

Osnovna osobina distribuiranih sistema jeste visoka Fault tolerancija. Ukoliko neka komponenta otkae, mora
da se javi neka druga koja de da je zameni i nastavi. Poruke koje Distribuirani sistemi meusobno razmenjuju
da bi se uzajamno ustanovljavalo prisustvo i rad-nazivaju se Heart beats (otkucaji srca)
36. ta je DCD? Disk Caching Disk. Disk koji keira disk. Sve to je stiglo sa mree stavljamo na na lokalni disk, a da
bismo to mogli da konzumiramo, treba da utvrdimo da li je bilo promena. Ukoliko jeste, ne moemo to da
koristimo. Ukoliko promena nije bilo-moemo.

Preko Remote service-a bez cache-a to je jedan nain. Tada itamo i upisujemo direktno. Moe i preko
cache-a.
37. Imenovanje

U centralizovanom File System-u imamo tri komponente: File System, directory path i ime datoteke (file
path). U Distribuiranom File System-u imamo pet komponenata: hostname (raunar na kojem se Datoteka
nalazi, FS, direktorijumska putanja, ime datoteke i replike te datoteke-tj. umnoci te datoteke na raznim
drugim raunarima da bismo se osigurali od gubitka podataka-da imamo rezervu. DFS nikad ne sme da stane)
38. ta je stateful, a ta stateless service?
Stateful service pamti sva svoja stanja, dok stateless ne pamti nita-ne belei nita u svoje aktivne tabele.
39. Replikacija datoteka?
Datoteke se umnoavaju na vie fiziki nezavisnih raunara. Imamo visoku pouzdanost, visoke performanse
itanja, jer ako je datoteka na vie mesta, moemo da itamo sa nae najblie pozicije. Meutim, performanse
upisa su vrlo nezgodne, jer po pisu na jednom mestu sve mora da se sravni kroz sve replike
40. ta vidite na ovoj slici:

Vidimo kritinu sekciju distribuirane sinhronizacije reenu na centralizovan nain. To prepoznajemo po

prisustvu koordinatora. Da bi neko uao u kritinu sekciju, potrebno je da poalje poruku koordinatoru.
Ukoliko je koordinator procenio da je taj proces najjprioritetniji i da niko nije u kritinoj sekciji, odgovoride na
zahtev sa reply. Proces mora da poznaje koordinatora, ali ako koordinator padne, niko vie nije u stanju da ga
zameni.
41. ta vidite na ovoj slici:

Vidimo kritinu sekciju distribuirane sinhronizacije reenu na centralizovan nain. To prepoznajemo po

prisustvu koordinatora. Da bi neko uao u kritinu sekciju, potrebno je da poalje poruku koordinatoru.
Ukoliko je koordinator procenio da je taj proces najjprioritetniji i da niko nije u kritinoj sekciji, odgovoride
nazahtev sa reply. Proces mora da poznaje koordinatora, ali ako koordinator padne, niko vie nije u stanju da
ga zameni.
42. ta vidite na ovoj slici:

Ovo su eme za reenje konflikta u transakciji. Da bismo itali, traimo Shared lock, ali da bismo upisivali
potreban nam je Exclusive Lock; dobijamo ga samo pod uslovom da nikakav upis nije trenutno u toku.
43. ta vidite na ovoj slici:

Kritina sekcija kao puno distribuirano reenje. Nema koordinatora. Svako generie svoj request, sebe i
vremensku oznaku kad se javio i to alje svima. U kritinu sekciju ulazi tek poto sakupi odgovor od svih.
Proces koji se prvi javio za ulazak, ulazi u kritinu sekciju.
44. ta vidite na ovoj slici:

Na slici su date atomske transakcije koje se, zahvaljujudi log-datoteci upravo tako i izvravaju-atomski. Svaki
upis ide u log, a ako sistem stane iz nekih razloga koji nisu u skladu sa normalnim funkcionisanjem (npr.
nestanak struje...), sve transakcije koje u log-u nemaju commit, tj. nisu izvrene u logu, doivede undo
operaciju ili roll-back. Sve koje imaju commit, radi se redo i poslednja vrednost se upisuje u R.
45. ta vidite na ovoj slici:

Ovo je Time Stand. Opet je u pitanju baza podataka, transakcija, ali nema lock-ova. Ovde imamo upis. U dbf
zapis se uvode dve vremenske oznake: R i W. Gleda se kada upisujemo. Ako je naa transakcija novija i od R i
od W, tada upisujemo i u log i u dbf. Ako smo vedi od R, a manji od W, tada upisujemo samo u log, jer je neko
upisao ved novije podatke. Najopasnija situacija je kad upisujemo, a manji smo od R. To znai da je neko
proitao pogrene podatke. Tada mora da se uradi roll-back. Ako smo vedi od W, tada moemo da itamo sa
oba mesta: i iz log-a i iz dbf-a. Ako smo manji od W, moemo samo iz log-a, jer je ono to je nama potrebno
ved prepisano. To se vidi na narednom PRTSC:
46. ta vidite na ovoj slici:

Ovde se vidi check point u datoteci. Sve to se nalazi iznad checkpointa nije sravnjeno, a to je ispodobraeno je tako da se log relativno brzo proidava zahvaljujudi check-point-u.
47. ta vidite na ovoj slici:

Ovde se vidi check point u datoteci. Sve to se nalazi iznad checkpointa nije sravnjeno, a to je ispodobraeno je tako da se log relativno brzo proidava zahvaljujudi check-point-u.
48. ta vidite na ovoj slici:

Ovo su atomske transakcije u distribuiranim uslovima koje se razreavaju pomodu 2PC protokola. U prvoj fazi
koordinator zatrai da rade, a ako se usaglase, podele im se poslovi. Ako neko pukne u prvoj ili drugoj fazisvi odustaju zahvaljujudi log-u i sve se vrada na preanje stanje kao da nije bilo nita.
49. ta vidite na ovoj slici:

Ovo je dead lock detection u distribuiranim uslovima. Svako napravi svoj graf i alje ga koordinatoru koji crta
ukupan graf i trai prisustvo ciklusa. Ukoliko ih nae, razbija ih.
50. ta vidite na ovoj slici:

Ovo je izbegavanje roll-back-ova.

51. emu slui:

Ovo je bankarska ema u distribuiranim uslovima.

52. ta vidite na ovoj slici:

Ovo je deadlock detection ali bez koordinatora. Kada dva site-a meusobno neto trae, naprave zajedniki
wait-for graf i trae da li se pojavljuju ciklusi.

53. Glavni problem DFS su:

a. cache coherency
b. administracija
c. mrene performance
d. security
54. Imate DS kod koga DFS realizovan kao stetefull service. U sluaju da jedna maima obavi upis u
datoteku master copy, ta se deava:

a.
b.
c.
d.

Server obavetava sve maine koje imaju kopiju master da ponite svoje ke
Maina koja obavlja upis, obavetava server I druge maine koje imaju kopiju master da ponite svoj ke
Server, samo na zahtev obavetava mainu koja ima kopiju master da poniti svoj ke
Maina koja je obavljala upis, samo na zahtev obavetava mainu koja ima kopiju master da poniti svoj
ke

55. ta vidite na ovoj slici. Nakon privremenog otkaza sistema, za svaku transakciju, za koju postoji Ti start,
a ne postoji Ti commit, obavlja se:

a. Za sve transakcije
b. Samo za transakcije posle (iznad) checkpoint-a
c. Samo za trasakcije pre (ispod) checkpoint-a
d. Ne radi se nita
56. Za zapis Q u baznoj datoteci:

Pojavile su se 4 transakcije
Twrite(10), Tread(20), Twrite(45), Tread(60)
Odrediti Ri W kada se izvre ove transakcije

a.
b.
c.
d.

R=4
R=20
R=45
R=60

57. Za zapis Q u baznoj datoteci:

R=100, W=150
Pojavila se Tread(160)
Opisati ta se dalje deava
a. Transakcija podatke dobija iskljuivo iz log-a
b. Transakcija podatke dobija iskljuivo iz zapisa Q

c. Transakcija podatke moe dobiti podatke iz log-a kao I iz zapisa Q

d. Transakcija izaziva roll-back
58. Za zapis Q u baznoj datoteci:

R=100, W=150
Pojavila se Twrite(200)
Objasniti ta se dalje deava
a. Transakcija upisuje podatke iskljuivo u log I transakcija ne izaziva roll-back
b. Transakcija upisuje podatke iskljuivo u zapis Q
c. Transakcija upisuje podatke u log-a kao u zapis Q
d. Transakcija upisuje podatke iskljuivo u log I transakcija izaziva roll-back

59. ta vidite na ovoj slici:

Log-ovi su
a. neophodni i kod koordinatora i kod sajtova
b. poelnji su ali nisu neophodni samo kod koordinatora
c. neophodni samo kod koordinatora
d. neophodni samo kod sajtova
60. Za zapis R u baznoj datoteci pristiglo je 5 transakcija, od kojih su 4 read transakcije, a jedna write transakcija:

a.
b.
c.
d.

Transakcije su moda u konfliktu, zavisi od vremena nailaska

Transakcije sigurno nisu u konfliktu
Transakcije su moda u konfliktu, zavisi od Db server
Transakcije su sigurno u konfliktu

61. Da bi ova ema funkcionisala:

a.
b.
c.
d.

procesi se moraju poznavati izmeu sebe, a moraju poznavati i koordinatora

procesi se moraju poznavati izmeu sebe, a ne moraju poznavati i koordinatora
procesi se ne moraju poznavati izmeu sebe, a moraju poznavati i koordinatora
procesi se moraju poznavati izmeu sebe

62. Za zapis Q u baznoj datoteci:

R=100, W=150
Pojavila se Twrite(160)
Opisati ta se dalje deava:
e. Transakcija upusuje podatke iskljuivo u log
f. Transakcija upisuje podatke u log-a kao u zapis Q
g. Transakcija upisuje podatke iskljuivo u zapis Q

h. Transakcija izaziva roll-back

63. ta vidite na ovoj slici:

a.
b.
c.
d.
e.
f.

konkurentne non-atomske transakcije

Deadlock problem, fully-distributed approach
konkurentne atomske transakcije
DME problem, fully-distributed approach
Deadlock problem, centalized approach
DME problem, centalized approach

64. U emi na slici:

Generirane su 2 poruke:
(request P2, 140)
(request P5, 120)
a. Proces P5 de poslati reply procesu P2
b. Proces P5 nede poslati reply procesu P2, ved koordinatoru
c. Proces P5 nede poslati reply procesu P2
d. Proces P5 de poslati reply procesu P2, kao i koordinatoru

65. ta vidite na ovoj slici. Nakon privremenog otkaza sistema, za svaku transakciju, za koju postoji Ti start,
a postoji Ti commit, obavlja se:

a.
b.
c.
d.

obavlja se undo(Ti)
obavlja se redo(Ti)
restartuje se
ne radi se nita

66. Za zapis R u baznoj datoteci da bi transakcija dobila exclusive lock:

a.
b.
c.
d.

Pitanje 1

dovoljno je nema write transkcije

potrebno je da nema nijedne transakcije
potrebno je da bude bar jedna write transakcija
potrebno je da bude bar jedna read transakcija

Koji je mehanizamnapadaovdeprisutan:

a.
b.
c.
d.

Pitanje 2

Trojan horse
Prepunjenjesteak (Buffer or stack overflow)
Trap Door
Nijedan od nabrojanih

tajeovo:

skupkljuevaK
skupporukaM
skupautentifikatoraA
funkcijaS:K->(M->A)
kojaznaizasvakikljukiz skupaK
S(k)jefunkcijazagenerisanjeautentifikatoraiz poruke
funkcijaV:K->(MxA->trueorfalse),
kojaznaizasvakikljukiz skupaK,
V(k)jefunkcijazaproveruautentifikatorazaporuku
a.
b.
c.
d.

Pitanje 3

Autentifikacija (ilidigitalnopotpisivanje-digital signature)

Univerzalnakriptovanja
Enkripcija
Mrena kriptografija

Kojajeovotehnika?

a.
b.
c.
d.

Pitanje 4

Dali procesiz domenaD2moeprediudomenD3?

a.
b.
c.
d.

Pitanje 5

NAT
Proxy
DMZ
Firewall

Ne
Da
Moe pod izvesnimuslovima
Zavisi od OS

Dali procesiz domenaD1moepostavljatipravapristupazaobjekteudomenuD2?

a.
b.
c.
d.

Pitanje 6

Dali procesizdomenaD2moekopiratisvojeexecutepravonadatotekuF3udomenD3?

a.
b.
c.
d.

Pitanje 7

Ne
Da
Zavisi od OS
Moe pod izvesnimuslovom

Da
Ne
Moe pod izvesnimuslovima
Zavisi od OS

Dali procesiz domenaD3moepostavljatipravapristupazadatotekuF1udomenuD2?

a.
b.
c.
d.
Pitanje 8

Da
ne
Moe pod izvesnimuslovima
Zavisi od OS
U ovojtehnici:

a. RaunarisaInternetaimajulimitiranpristuppremaDMZ
b. RaunarisaInternetaimajunesmetanpristuppremaDMZ
c. RaunarisaInternetanemajudirektanpristuppremaDMZ
Pitanje 9

Koji jenajmodnijimehanizamnapada:

a.
b.
c.
d.
Pitanje 10

taviditenaovojslici

a.
b.
c.
d.
Pitanje 11

TrapDoor(klopka)
Svisujednakomodni
Prepunjenjestekailibafera
Trojan Horse

securitydomene,iskljuivo
proirenumatricupravapristupa
protectiondomene,iskljuivo
osnovnumatricupravapristupa
tapredstavljajuvrste?

a. Objects Keys
b. ACL

c. Objects Locks
d. Capability Lists
Pitanje 12

tajeovo:
TrojanHorse(trojanskikonj)
TrapDoor(klopka)
Prepunjenjestekailibafera
a. Kombinovanepretnje
b. Sistemskepretnje
c. Programskepretnje

Pitanje 13

taviditenaovojslici

a.
b.
c.
d.
Pitanje 14

Protection
protectionandsecurity
recourceallocation graph
security
U ovojtehnici

a. RaunarisaInternetaimajulimitiranpristuppremacompanycomputers
b. RaunarisaInternetanemajudirektanpristuppremacompanycomputers
c. RaunarisaInternetaimajunesmetanpristuppremacompanycomputers

Pitanje 15

Da li proces iz domena D2 moe postavljati prava pristupa za datoteku F2 u domenu D3?

a.
b.
c.
d.

Pitanje 16

moe pod izvesnim uslovima

zavisi od OS
ne
da

Da li procesizdomena D2 moepredi u domen D3?

a.
b.
c.
d.

Pitanje 17

Da li procesizdomena D2 moekopiratisvoje execute pravonadatoteku F3 u domen D3?

a.
b.
c.
d.
Pitanje 18

moe pod izvesnimuslovima

ne
da
zavisi od OS

ne
moe pod izvesnimuslovima
da
zavisi od OS

Data je tehnika:
skupkljueva K
skupporuka M
skupautentifikatora A
funkcija S: K->(M->A)
kojaznaizasvakiklju k izskupa K
S(k) je funkcijazagenerisanjeautentifikatoraizporuke
funkcijaV: K->(MxA->true or false),
kojaznaizasvakiklju k izskupa K,
V(k) je funkcijazaproveruautentifikatorazaporuku
Ova tehnika je odlinaza:
a. digitalnipotpis (Autentifikacija)
b. ifrovanjeporuka
c. DMZ

d. Firewall

Pitanje 19

taviditenaovojslici

:
a. osnovnumatricupravapristupa
b. protection domene, iskljuivo
c. security domene, iskljuivo
1. securitydomene, iskljuivo
d. proirenumatricupravapristupa
Pitanje 20

Da li procesizdomena D3 moepostavljatipravapristupazadatoteku F1 u domenu D2?

Pitanje 21

a. ne
b. moe pod izvesnimuslovima
c. da
d. zavisi od OS
Da li procesizdomena D2 moepostavljatipravapristupazaobjekte u domenu D4?

a.
b.
c.
d.

Pitanje 22

Moze pod izvesnimuslovima

Zavisi od OS
Da
Ne

tapredstavljajukolone?

ACL
b. Objects Keys
c.
Objects Locks
d. Capability Lists
taviditenaovojslici
a.

Pitanje 23

a.
b.
c.
d.

Domeneprocesa
Security domene
Domeneobjekata
Protection domene

Pitanje 24

ta je ovo:
Worms
Viruses
DoS (DDoS)
a. Kombinovanepretnje
b. Sistemskepretnje
c. Programskepretnje

Pitanje 25

taviditenaovojslici

a.
b.
c.
d.

Pitanje 26

recourceallocation graph
protectionandsecurity
security
protection

Da li procesizdomena D1 moepostavljatipravapristupazaobjekte u domenu D2?

a.
b.
c.
d.

da
ne
zavisi od OS
moze pod izvesnimuslovima

27. Da li procesizdomena D1 moekopiratisvoje write pravonadatoteku F3 u domen D3?

a.
b.
c.
d.

moe pod izvesnimuslovima

da
ne
zavisi od OS

28. Data je tehnika

Skupkljueva K
Skupporuka M
Skupifara C
Funkcija E: K->(M->C),
Kojaznadizasvakiklju k izskupa K,
E(k) je funkcijazagenerisanjeifreizporuke
Funkcija D: K->(C->M),
Kojaznaizasvakiklju k izskupa K,
D(k) je funkcijazagenerisanjeporukeizifre
Ova tehnika je odlinaza:
a. digitalnipotpis
b. ifrovanjeporuka
c. firewall
d. DMZ
29. ta je ovo :

a. etirinaina da se realizujezatita
30. taznaivlasnitvo?
daimatepravo da povertikalimenjateprava
30. taznaikontrola?
dapohorizontalimoemo da menjamoilipodeavamopravapristupa
31. ta je IDS?

Intrusion Detection System (sistemzadetekcijunapada)

32. ta je ovo:
skupkljueva K
skupporuka M
skupifara C
funkcija E: K->(M->C),
kojaznaizasvakiklju k izskupa K,
E(k) je funkcijazagenerisanjeifreizporuke
funkcija D: K->(C->M),
kojaznaizasvakiklju k izskupa K,
D(k) je funkcijazagenerisanjeporukeizifre
1. univerzalnakriptografija
2. autentifikacija
3. mrenakriptografija
4. enkripcija
33. Da li procesizdomena D3 moepredi u domen D2?

1.
1.
2.
3.

da
moe pod izvesnimuslovima
ne
zavisi od OS