PRIRUNIK ZA

POLJOPRIVREDNE
PROIZVOAE
Local Economic Development
in the Balkans

The project is financed by the Kingdom of Denmark, through the Neighbourhood Programme and managed by the LEDIB Programme.
Ovaj projekat je finansiran od strane Kraljevine Danske, kroz Susedski program a sprovodi
ga LEDIB Program.
The contents of this publication are the sole responsibility of <name of the author/contractor/implementing partner> and can in no way be taken to reflect the views of the
LEDIB Programme.
Sadraj ove publikacije je iskljuiva odgovornost <ime autora/podizvoaa/izvrnog
partnera>i ne moe, ni na koji nain biti iskorien kao izraavanje stavova LEDIB programa.

LEDIB
naosnovu
osnovuMemoranduma
Memoranduma
o razumevanju
LEDIBprogram
program se
se realizuje
realizuje na
o razumevanju
izmeu
RepublikeSrbije
Srbijei Vlade
i VladeKraljevine
Kraljevine
Danske.
izmeu Vlade
Vlade Republike
Danske.

ISBN 978-86-7990-071-5

Plan Savet Tehnologija

PRIRUNIK ZA POLJOPRIVREDNE PROIZVOAE

Plan Savet Tehnologija
Prirunik osmislile i realizovale:
Maja Miti-Nikoli
Tamara ivadinovi
Tatjana Savi-Gavrilovi
Struni tim savetodavaca koji su pomogli u realizaciji prirunika:
Tatjana Balaban
Igor orevi
Bojan Ili
Maja ivanovi
Malia Radovanovi
okica Milovanovi
Izdava / tampa:
PUNTA Ni
Za izdavaa:
Sran Pavlovi
ISBN 978-86-7990-071-5
Tira:
500 primeraka

Sadraj:
Upravljanje farmom/biznis planiranje ................................................. 3
Stoarstvo........................................................................................................ 9
Sastavljanje i balansiranje obroka ......................................................... 9
Silae i senae...............................................................................................12
Ocena telesne kondicije............................................................................16
Estrus i vetako osemenjavanje krava...............................................19
Kvalitet i higijena mleka............................................................................21
Obrada papaka.............................................................................................28
Upravljanje stajnjakom.............................................................................28
Voarstvo........................................................................................................30
Analiza zemljita..........................................................................................30
Ishrana zemljita..........................................................................................31
ubrenje vonjaka......................................................................................32
Rezidba voaka............................................................................................34
Zatita voaka od bolesti i tetoina....................................................35

Local Economic Development

in the Balkans

PRIRUNIK ZA
POLJOPRIVREDNE
PROIZVOAE
Plan Savet Tehnologija

Uvod
U poslednjoj deceniji u Srbiji, drastino se promenio profil poljoprivrednika koji se bave proizvodnjom,
pod uticajem projekata kao to je Local Economic Development in the Balkans (LEDIB). Sve vie je
primetna ue specijalizovana proizvodnja pojedinih domainstava, odnosno, maksimalno iskorienje
potencijalnih resursa jednog domainstva, smanjenje trokova i poveanje profitabilnosti.
Od ekstenzivne proizvodnje i malih porodinih domainstava, sa jaanjem poljoprivredne industrije,
veoma brzo nastaju domainstva koja su prerasla u ue specijalizovana. Sa sve veim zahtevima poljoprivredne industrije u smislu kvaliteta i sa podizanjem nivoa zahteva potroaa, neminovno dolazi i do
poboljanja kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, ali i podizanja nivoa znanja samih poljoprivrednika.
Produkcija poljoprivrednih proizvoda je u stalnom porastu tako da je savremeni poljoprivrednik prinuen da se, zbog malog prostora u profitabilnosti i smanjenju trokova, sve vie oslanja na strune
slube. Upravo je to i jedan od razloga to je LEDIB program stvorio savetodavnu slubu Niavskog
okruga Agrozem koja ima pored savetodavne i preventivno delovanje na sve mogue potencijalne
probleme.
Ukoliko bi se poljoprivrednici savetovali sa razliitim profilima strunjaka, od nutricionista do bankarskih
savetnika, dobili bi veoma mnogo razliitih odgovora na temu poboljanja poslovanja jedne farme.
Dosadanja svetska iskustva u poljoprivrednoj proizvodnji nam ukazuju da je nekoliko preduslova
najbitnije za dugoroni uspeh u poljoprivredi, odnosno proizvodnji.
1. Dugoroni plan neophodno je dobro osmisliti plan, koji ce pomoi da se u odreenom
poslu zacrtaju dugoroni ciljevi, kao i da se postignu eljeni rezultati.
2. Kvalitetna nega osnove proizvodnje kako god funkcionisalo domainstvo, ivotinje,
biljke, voe, povre je to koje plaa raune. Ukoliko se na domainstvu sprovede dobra
reprodukcija, obnavljanje, dobra preventiva i kvalitetna ishrana na visokom nivou, tada
e bitii dobre proizvodnje poljoprivrednih proizvoda.
3. Upravljanje domainstvom ak i manja domainstva zahtevaju zalaganje vie od
jednog oveka. Tim bi, u sutini, trebao da bude skup individualaca koji zauzimaju
pozicije koje odgovaraju njihovim talentima, odgovarajue obuenim i osposobljenim
za svoj posao. Ne treba zaboraviti da tim ukljuuje i osobe koje nisu zaposlene na farmi,
vec funkcioniu kao spoljni saradnici (veterinari, raunovoe, nutricionisti, serviseri,
dobavljai, ...). Ciljeve i oekivanja od navedenih saradnika, takodje treba postaviti i u
kontinuitetu preispitivati.
4. Pametno ulaganje kapitala - malim domainstvima je sve tee da opstanu i odre korak
u profitabilnoj proizvodnji poljoprivrednih proizvoda. Sa ukrupnjavanjem domainstva,
neophodno je paljivo investirati u dalji razvoj posla u poljoprivredi, radi stabilnosti i
kvaliteta poslovanja.
5. Sistem protoka informacija radi to kvalitetnijeg praenja trokova proizvodnje,
promena na domainstvu, profitabilnosti poslovanja neophodno je ukljuiti se u nove
tehnologije i tehnoloka dostignua. Informacioni sistemi su nesto sto ce svakako olakati
i ubrzati praenje efikasnosti poslovanja i sumiranje krajnjih rezultata.
6. Trini plan i plasman sigurnom kupcu u vremenu kada je prisutna potpuna nestabilnost cena mleka, nesigurnost u otkupu mleka, neophodno je nai pouzdane i sigurne
partnere sa kojima e se u kontinuitetu raditi na poboljanju partnerskih odnosa i sa
kojim e biti prisutna potpuna sigurnost u smislu dugoronog poslovanja i daljeg
razvoja posla.
Sve su ovo elementi na kojima se fokusira rad savetodavne slube Niavskog okruga AGROZEM
u okviru danskog programa LEDIB.
2

Olovkom i kalkulatorom do profitabilnije poljoprivredne proizvodnje

i veeg standarda na gazdinstvu

UPRAVLJANJE FARMOM/BIZNIS PLANIRANJE

Postavljanje ciljeva, identifikacija resursa, alociranje
resursa za ostvarivanje ciljeva i donoenje dugoronih i kratkoronih odluka su osnovni elementi
funkcije planiranja. Funkcija implementacije/primene podrazumeva nabavku resursa, kako bi se plan
ostvario, nadgledanje procesa i otu koordinaciju u
toku primene. Nadgledanje rezultata, voenje evidencije/podataka, poreenje rezultata sa standardom i preduzimanje korektivnih mera ili aktivnosti
ukoliko je potrebno, su osnovni elementi funkcije
kontrole u samom procesu upravljanja farmom.
Da bi bili u stanju da upravljamo neim moramo
biti u stanju da to izmerimo.
Svrha i upotreba redovne i pravilno voene evidencije/podataka na farmi pokazuje ocenu finansijske situacije (profit na osnovu bilansa uspeha i
finansijsko stanje na osnovu bilansa stanja), prua
mogunost analize itave delatnosti (da li je delatnost profitabilna, koliko je zdravo finansijsko
stanje, ta se moe nauiti i koristiti u buduem
odluivanju), omoguava laki pristup finansijama
(pozajmljivai zahtevaju finansijske podatke, dobra
evidencija poveava anse za dobijanje sredstava,
kredita i sl.), kao i ocenu pojedinanih linija proizvodnje (koje proizvodne linije su profitabilne i
usmeravanje resursa prema profitabilnim linijama)
i na kraju, olakava analizu investicija evidencija
obezbeuje informacije neophodne za izvoenje
investicione analize).

Prilikom investicionih planiranja u poljoprivredi,

analiziraju se pretpostavke koje moraju biti zadovoljene da bi poljoprivrednik, koji je vlasnik
porodinog poljoprivrednog gazdinstva, a ujedno i
radnik na svom gazdinstvu doneo kvalitetnu odluku
o ulaganju u odreenu investiciju.
Postupak odluivanja o novim investicijama skup
je razliitih odluka o ulaganju sredstava od kojih
se oekuje da doprinesu razvoju i ekonomskom
uspehu poljoprivrednog gazdinstva. Zato je potrebno poznavati faktore uspenosti investiranja,
postupak planiranja i donoenja odluka.
Ulaganja u koja se ulazi po osnovu neuredno napisane evidencije na nekoliko listova, bez stvarne
analize, neminovno vode u propast investicije.
Zbog specifinosti i sloenosti poljoprivredne proizvodnje i trita poljoprivrednih proizvoda i spoljnih
faktora i uslova, rizik u poljoprivredi je izuzetno
velik. U sluaju loe procene poljoprivrednik moe
lako izgubiti ne samo gazdinstvo/preduzee nego
i posao ili npr. dom dat pod hipoteku.
Cilj planiranja i analiziranja svih elemenata, problematike i rizika nije odvraanje poljoprivrednika od
investiranja, ve realna procena ravnotee oekivanih koristi i moguih rizika.
Upravljanje farmom je veoma bitno za uspenu
poljoprivrednu proizvodnju, jer je farma/proizvodno gazdinstvo biznis i mora biti profitabilna kako bi
opstala i obezbedila dobar standard ivota porodici
koja na njoj ivi, a koncentrie se na poslovne delatnosti koje su ukljuene u proizvodnju na farmi
i analizu tih aktivnosti sa naglaskom na efikasnost.
Upravljanje farmom/proizvodnim gazdinstvom,
predstavlja donoenje odluka radi poveanja profita, najbolji mogui nain upotrebe postojeih
resursa, ostvarivanje ciljeva poljoprivrednika/vlasnika i realizaciju posla na najprofitabilniji nain.
Tri osnovne funkcije u procesu upravljanja farmom
su planiranje, primena (implementacija) i kontrola.
Najvanija funkcija je planiranje, kojom se vri
izbor aktivnosti, politike ili postupaka delovanja.

Kod voenja evidencije/podataka potrebno je

od podataka pratiti:
1. Finansijske podatke (prihod i rashodi, podaci
o zajmovima, podaci o kreditima, zalihe/
inventar, amortizacija)
2. Proizvodne podatke (linija proizvodnje, ubrivo, pesticidi, seme, stoka, stona hrana,
veterinarske usluge, radna snaga, marketing,
prinos)
3. Podaci o domainstvu (plan trokova, trokovi ivota porodice).
Voenje evidencije/podataka je u funkciji izraunavanja bilansa stanja i bilansa uspeha, koji na
kraju pokazuju profitabilnost farme/proizvodnog
gazdinstva.
3

odgovarajuom dokumentacijom. Svi zakljuci

moraju biti bazirani na injenicama i kredibilni.

Imajui u vidu retku primenu voenja evidencije/

podataka na poljoprivrednim gazdinstvima, potrebno je ponuditi i plasirati jednostavan obrazac
za voenje podataka, koji nee opterivati vlasnika
pri popunjavanju, jer ne postoji jedinstvena usvojena forma obrasca za ovu namenu.
U prilogu se nalaze obrasci, Bilans stanja, Bilans
uspeha i Kalkulacija proizvodne linije.
Samostalno pokretanje sopstvenog biznisa trai
odreena znanja, vetine i sposobnosti. Vlasnici
malog biznisa ele da budu to efikasniji i da to
je mogue vie smanje svoje trokove. To je mogue kvalitenim planiranjem posla, gde znaajno
pomae izrada Biznis plana.
Biznis plan je osnovni, pisani dokument porodinog gazdinstva, u naem sluaju, koji slui za
internu i eksternu upotrebu.
Biznis plan slui lanovima gazdinstva da kontinuirano prate, koriguju i unapreuju poslovne
procese u svom poslovanju, proiruju proizvodne
kapacitete, ostvaruju nove poslovne poduhvate i
poboljavaju uspenost celokupnog poslovanja.
Biznis plan koristi potencijalnim zajmodavcima
(bankama, fondovima, meunarodnim investicionim organizacijama, i dr.) kao kljuni dokument na
osnovu kojeg se donosi odluka o investiranju u konkretan poslovni poduhvat ili odluka o odobravanju
sredstava za finansiranje (kreditiranje) predvienog
poduhvata. Ovim dokumentom precizno se definie
redosled svih poslovnih aktivnosti koje se preduzimaju pri zasnivanju odreene proizvodnje, otpoinjanju
novog poslovnog poduhvata ili planiranju postojeih
poslovnih aktivnosti. Biznis plan prikazuje ta se eli
i moe postii u konkretnom poslu i na koji nain
e se obezbediti resursi za ostvarivanje postavljenih
ciljeva i predstavlja poslovni vodi kroz poslovanje
i definie kriterijume uspenosti.
Ne postoji striktno propisana forma i struktura
biznis plana, ali postoji opteprihvaena praksa na
koju se oslanjaju oni koji planiraju poslovanje i na
osnovu koje e se realizovati odreene investicije
ili privui potencijalni eksterni finansijeri.
U zavisnosti od konkretnog biznis plana, obim
biznis plana moe da bude od nekoliko kucanih
stranica, do nekoliko stotina stranica koje opisuju
kompleksno poslovanje.
Tipian biznis plan malih biznis ideja treba da
sadri 15-20 kucanih stranica, mada postoje razne
varijante detaljnosti biznis planova.
Jezik i stil pisanja biznis plana mora biti jasan i
koncizan, sa precozno, kratko i jasno definisanim ciljevima. Svaka injenica mora biti praena

Ovde je prikazan sadraj biznis plana koji se moe

prihvatiti kao najkompletniji kada je u pitanju porodino poljoprivredno gazdinstvo.
Osnovni podaci o investitoru (porodinom gazdinstvu)
* Podaci o nosiocu gazdinstva
* Podaci o gazdinstvu
* Vlasnitvo i struktura poseda
* Delatnost gazdinstva i organizacija posla
* Osnovna sredstva u upotrebi
Trini aspekti
* Trite prodaje
* Trite nabavke
Osnovni podaci o investiciji
* Kratak opis poslovne ideje projekta
* Ukupna investiciona ulaganja
* Ulaganja u osnovna sredstva
* Ulaganja u trajna obrtna sredstva (TOS)
* Izvori finansiranja
Finansijski plan
* Formiranje ukupnog prihoda
* Struktura trokova
* Direktan materijal
* Energija i gorivo
* Amortizacija
* Radna snaga (spoljni radnici)
* Otplata kredita
* Ukupni trokovi
* Bilans uspeha
Ocena efekata projekta
* Gotovinski tok
* Ekonomski tok
* Ocena projekta (statika)
* Ekonominost proizvodnje
* Akumulativnost (rentabilnost) proizvodnje
* Rentabilnost investicije (predraunske vrednosti investicije)
* Vreme povraaja investicije
* Ocena projekta (dinamika)
Na veb sajtu Ministarstva poljoprivrede, umarstva
i vodoprivrede RS nalazi se vei broj modela Biznis
planova za razliite proizvodnje na porodinom
gazdinstvu, kao i na drugim sajtovima nacionalnih
institucija, poslovnih banaka i drugih potencijalnih
investitora.

BILANS STANJA
Ime i prezime
Kratkorona ili obrta imovina
1

Gotovina i bankovni rauni

Potraivanja
Rauni kapitala

3
4
5
6
7
8
9

Trina
vrednost

Stoka za trite
Usevi i stona hrana
Zalihe
Avansno plaeni trokovi
Proizvodnja u toku (nedovrena proizvodnja)
Ostala tekua sredstva

Tekua (kratkorona) dugovanja

Obaveze
Kratkorone obaveze
Glavnica zajma sa dospeem do 12
meseci
Prispele kamate na kratkorone obaveze
Prispele kamate na dugorone obaveze
Prispele poreske obaveze
Ostale kratkoroe obaveze

10
11
13

Lina kratkorona imoniva

UKUPNA KRATKORONA AKTIVA

14

Dugorona ili stalna imovina

15

Nabavljena priplodna stoka

Priplodna stoka odgojena na gazdinstvu
Mehanizacija i oprema
Graevine i oprema
Zemljite
Kapitalna sredstva pod lizingom
Ostala dugorona sredstva

12

16
17
18
19
20
21

Trina
vrednost

24
25

26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36

Line kratkorone obaveze

UKUPNE KRATKORONE OBAVEZE
Dugorone obaveze

Trina
vrednost

Glavnica zajma sa dospeem preko 12

meseci
Odloeni porez nadugoronu imovinu
Ostale dugorone obaveze

22
23

Trina
vrednost

Dugorona lina imovina

UKUPNA DUGORONA AKTIVA
UKUPNA AKTIVA (13+24)

Line dugorone obaveze

UKUPNE DUGORONE OBAVEZE
UKUPNE OBAVEZE (36+41)
SOPSTEVNI KAPITAL (25-42)
UKUPNA PASIVA (42+43)
Izvori sopstvenog kapitala
Poetni kapital ili poklonjen novac
Uveanje vrednosti kapit. Sredst.

Datum

37
38
39
40
41
42
43
44
Iznos

BILANS USPEHA
Ime i prezime
PRIHODI
Stoka za trite
Prodata stoka
Promena u broju stoke za trite
Promena u broju priplodne stoke
Proizvodi stoarstva
Usevi
Usevi prodati na tritu
Promena u stanju zaliha useva
Usluge priene drugima
Plaanja od drave
Dividende
Promene u raunima potraivanja
Prihodi sa trita
Ostali prihodi sa farme
BRUTO PRIHODI
Minus nabavka stoke sa trita
Minus nabavka hrane i useva za preprodaju
VREDNOST PROIZVODNJE NA FARMI
RASHODI
Gotovinski operativni rashodi
Avansno plaene stavke
Promene u raunima dugovanja
Amortizacija
UKUPNI OPERATIVNI RASHODI
Kamate
Plaene kamate
Prispele promene kamata
UKUPNI RASHODI KAMATA
NETO DOBIT GAZDINSTVA IZ PROIZVODNJE (linija 13 minus linije 18 i 19)
Dobita/Gubitak od prodaje kapitalnih
sredstava
NETO DOBIT GAZDINSTAVA (linija 20
plus ili minus linija 21)

Evra 1a
Evra 1b
Evra 1c
Evra1
Evra2
Evro3a
Evro3b

3a+3b 3
Evra 4
Evra 5
Evra 6
+/-evra 7
+/-evra 8
Evra 9
Evra 10
Evra -11
Evra -12
Evra 13

Evra
Evra
Evra
Evra

14
15
16
17
Evra 18

Evra 19a
Evra 19b
Evra 19
Evar 20
Evra 21
Evra 22

datum preseka

KALKULACIJA LINIJE PROIZVODNJE

Naziv gazdinstva:
Linija proizvodnje:
Godina:

1. Prihodi
Proizvod

Jedinica

Cena/jedinica

Koliina

Ukupni iznos

2. Ukupni prihodi

_____________

3. Varijabilni trokovi
Pozicija

Jedinica

Troak/jedinica

Koliina

Ukupni iznos

4. Ukupni varijabilni trokovi

_____________

5. Bruto mara pokria/povraaj po izmirenju varijabilnih trokova

(ukuppni prihodi ukupni varijabilni trokovi)

_____________
_____________

6. Fiksni trokovi
Pozicija

Jedinica

Troak

Koliina

Ukupni iznos

7. Ukupni fiksni trokovi _____________

8. Neto povraaj (bruto mara-fiksni trokovi)

_____________

9. Pitanja bitna za odluku o proizvodnji:

Da li je moja prodajna cena vea od
prosenih varijabilnih trokova
(ukupni varijabilni tr./prinos)

da

ne

_____________

Da li je moja prodajna cena vea

od granino rentabilne cene
(ukupni trokovi/prinos)

da

ne

_____________

Da li je moj prinos vei od

granino rentabilnog prinosa da
ne _____________
(ukupni trokovi/cena)

Beleke:

STOARSTVO
SSTVLJNJE I BALANSIRANJE OBROK
Obrok je koliina hrane koja se daje ivotinji u toku 24 sata u
cilju zadovoljenja njenih potreba.
Balansiranje obroka predstavlja obezbeivanje hranljivih materija koje ispunjavaju potrebe ivotinje, kojim se obezbeuje
odravanje njenog ivota, porast (kod grla koja su jo u porastu),
proizvodnju (mleka) i reprodukciju (razvoj ploda).
Sastavljanje izbalansiranog obroka za mlene krave sastoji se u
tome da se hraniva kombinuju u koliinama koje zadovoljavaju
dnevne potrebe.

Kvalitetna kabasta hrana

Izbalansiran obrok podrazumeva ne samo obezbeivanje odreenih koliina hranljivih materija ve i njihov odnos prema njima.

Normirju se sledei hrnljivi elementi:

- energetsk vrednost obrok se izrv u neto energiji, NEL (neto energija za laktaciju) i NEM
(neto energija za proizvodnju mesa) u MJ,
- koliin metabolikog proteina u %,
- koliin mineralnih materija (klcijum, fosfora, natrijuma, mikroelementi) u g/dan,
- koliin vitamina u IU/dan.
Najee se pri sastavljanju obroka polazi od odnosa suve materije (ili energije) iz kabaste koncentrovane hrane. Meusobni odnos kabastih koncentrovanih hraniva u obroku za odreeni nivo
proizvodnje zavisi od kvaliteta kabastih hraniva i ukupnih potreba krave u energiji. Zbog poveanja
potreba u energiji kod visoko proizvodnih krava raste i uee koncentrata u obroku. Zastupljenost
kabaste hrane ne bi smela da bude manja od 40% kako se ne bi poremetila populacija mikroorganizama u buragu i obroci koji se odvijaju njihovim delovanjem. Koncentrovana hraniva ne bi smela
da ine vie od 60% suve materije obroka, ak i kod krava najvee proizvodnje.
Koriste se odgovrjui normtivi kojim se predviju potrebe u hrnljivim mterijm. Potrebno
je poznvti hrnljivu vrednost hrniv
koj e ui u sstv obrok. Pri sstvljnju
obrok z krvu neophodno je: utvrditi
potrebe krve u hrnljivim mterijm,
odrediti osnovni obrok n bzi kbste
hrne i utvrditi sstv i potrebnu koliinu
koncentrt.
U jednom stadu, posebno ako je vee, nije
mogue sastavljati obrok za svaku pojeProizvodna kriva
9

Izgled buraga (deo eluca) kod goveda

Previe
koncentrovane
hrane

Previe
kabaste hrane

DOBAR
OBROK

Cilj dobre ishrane je da burag uvek bude maksimalno ispunjen

dinanu kravu. Nije preporuljivo da sve krave dobiju isti obrok. Zbog toga obroci treba da budu
sastavljani za pojedinane produktivne grupe krava, kako bi se izbegla s jedne strane nedovoljna,
a s druge strane preobilna ishrana nekih grla.
Kod krava koje se dre u staji, moe se gotovo u potpunosti vriti kontrola nad ishranom. Pri dranju
krava na pai kontrola u toj meri nije mogua, jer one slobodno konzumiraju kabastu hranu to
moe znatno da varira, kako 1.
u koliini
i u seno
kvalitetu.2. silaa
seno
1. tako
seno
1.
2. silaa
2. silaa
3. koncentrat
3. koncentrat
3. koncent
U praksi je rairen postupak da se obrok
krava podeli na dva dela: osnovni i dopunski.
Sastavljanje osnovnog obroka vri se
na bazi potreba grla u hranljivim materijama za grlo prosene telesne mase
i najnie mlenosti u nekom zapatu.
Ovaj deo obroka sastoji se preteno ili
iskljuivo od kabaste hrane. Grla ija
je proizvodnja vea, podmiruju svoje
potrebe delom iz osnovnog obroka, a
delom iz dopunskog.
Obroke krv treb sstvljti od
kvlitetnih kbstih i koncentrovnih
hrniv. to je kbsto hrnivo boljeg
kvlitet time je i potrebn koliin
koncentrovnih hrniv mnj i obrtno.
Ekonomski je oprvdno d se vei deo
ukupnih potreb podmiruje s kbstom
hrnom, pod pretpostvkom d je ov
jeftinij od koncentrt.

1. Seno

2. Silaa

3. Koncentrat

Raspored hranjenja
Pre prve mue
Podne
Pre druge mue
Pre tree mue

kabaste hrane + koncentrata

kabaste hrane + koncentrata
kabaste hrane + koncentrata
kabaste hrane + koncentrata

1/3 kabaste hrane + 1/3 koncentrata

1/3 kabaste hrane + 1/3 koncentrata
1/3 kabaste hrane + 1/3 koncentrata

Raspored obroka ukoliko se mua obavlja tri puta dnevno

10

BALANSIRANJE DNEVNOG OBROKA, primer domainstvo

Nedeljkovi Milana, Luane
dnevna mlenost 20 lit.

1
2
3
Vrsta
hraniva
Kukuruzna silaa, travna senaa
Lucerka seno u cvetanju pr.
Kukuruz uti, zrno
Penica
Stoni graak
Ukupno:
Potrebe:
Razlika:+, -

koliina
kg
20 kg
10 kg
2 kg
1 kg
1 kg

SM
ukg/ u kg
0,32 kg
0,85
0,87
0,87
0,87

4=2x3

6=2x5

8=2x7

Ukupna
kol. SM
6,4 kg
8,5
1,74
0,87
0,87

17,38
17,6
-0,32

Proteini
gr.u kg
50 gr
140
80
110
230

Ukupna
kol. Prot.
1000
1400
160
110
230

2900
2776
+ 124

Energija
MJ/kg
1,57 MJ
3,93
7,66
7,22
6,83

Ukupna
kol. Ene.
31,4
39,3
15,3
7,22
6,83

100,07
95
+ 5,07

Kbstim hrnivim njee nedostju proteini i minerlne mterije, p smee koncentrt treb d
budu sstvljene od rzliitih proteinskih hrniv (suncokretov, sojin sm) i rzliitih minerlnih i
proteinskih dodtk (minerlno-vitminski premiksi). Poto je hemijski sstv kbstih hrniv dost
promenljiv, neophodno je menjti i sstv sme koncentrt.
inioci koji utiu n proizvodnju i sstv mlek
1. rs
2. fz lktcije
3. strost grl
4. mu
5. zdrvstveno i fizioloko stnje
6. ishrn u periodu odgjivnj
7. uslovi sredine
8. ishrn u periodu lktcije
9. hrn
Obroci koji se dju krvm n nim frmm esto nisu zdovoljvjui zbog sledeeg:
- Kvlitet hrniv nije zdovoljvjui,
- Hemijski sstv je njee nepoznt,
- Obroci su neizblnsirni,
- Koncentrovn hrn se dje u nedekvtnim koliinm,
- Ne potuje se redosled dvnj hrniv,
- Pri promeni obrok ivotinje nemju period prilgovnj (dve nedelje).
- Svk od nvedenih grek smnjuje proizvodnju mlek !

11

SILAE I SENAE
Prviln izbor viegodinjih/jednogodinjih trv i hibrida kukuruza uz konsultovnje
strune slube.
Obvezno obrtiti pnju n nin setve, kvlitet zemljit i ubrivo!
Prvilno pripremiti silo-objekt (ienje, dezinfekcij).
Moment ubirnj/koenj, je dn rnije, kod trv je to pojv 10-15% prvih
cvetov, uz vlnost trvne mse mnje od 80%. Berite celu biljku silanim kombajnom, dok su zrna u mleno-votanoj fazi.
Zdovoljvjue sitnjenje trv i biljke kukuruza (duin do 5 (0,7-1,5) cm i 0,5do 3
cm kod kukuruza), omoguv bolje sbijnje i istiskivnje vzduh, bolje korienje
prostor i izuzimnj sene.

Upotreb dodtk uz strunu pomo i prem upustvu.

Obvezno dodvnje prekrupe kko bi se poprvio kvlitet sene. Urditi nlizu

sene i silae kko bi se utvrdio sstv i kvlitet (posle 21 dn).

Neprekidno punjenje i potpuno sbijnje. Punjenje objekta u slojevima od 20-30 cm.

Svko prekidnje postupk i genje izziv gubitke! Upotreb odgovrjue
mehnizcije kko bi se prethodni uslovi ispunili.
Proveriti isprvnost kosic, dpter z niske kulture, urej z seenje, transportnih sredstava, trktor za gaenje, i silokombajna.
Dimenzije horizontlnog silo-objekt su:
3m irin, 10m duin i 2m visin.
Mogu se prviti i improvizovni silo-objekti bez mnogo ulgnj!

Pokrivnje sene i silae: pesk, folij, stre gume, teki predmeti.

Prvilno venje i korienje. Orgnizcij posl!

12

Siliranje je nain konzervisanja biljaka i njihovih nusproizvoda vlanim putem, a postie se fermentisanjem u siliranoj masi pomou mikroorganizama bez prisustva vazduha.
Prednosti siliranja su:
- slinost po hemijskom sastavu i hranljivoj vrednosti zelenoj hrani, ali i po sadraju suve materije,
proteinima i vitaminima, pa se koristi tokom zime a u danjanjim uslovima i tokom itave godine;
- mogunost balansiranja obroka u duem vremenskom periodu, to doprinosi stabilnoj proizvodnji mleka, kako u pogledu koliine, tako i sastava;
- silirati se mogu biljke koje daju visoke prinose u zelenoj masi, a nisu pogodne za pripremanje
sena zbog grubosti stabla (kukuruz, sirak, suncokret), ili se zbog vremenskih prilika ne mogu
osuiti za seno (lucerka ili livadske trave u kinim periodima godine);
- proizvodnja silae omoguava raznorodnije korienje oranica i omoguava efikasniju eksploataciju zemljita, sa dve etve godinje jer se kulture za siliranje mogu gajiti kao ozimi, proleni,
naknadni i postrni usevi;
- dobijanje znatno vie energije po hektaru nego kada se kukuruz koristi u obliku zrna i kukuruzovine ali u pogledu proizvodnje proteina, kukuruz se ne moe porediti sa leguminozama;
- pri siliranju viegodinjih leguminoza ili trava kombajnirana masa se odmah odvozi sa parcela
pa se bre obavlja regeneracija i dobija se jedan otkos vie u toku godine ime se olakava
suzbijanje korova, koji se esto ire senom ili suvom kabastom hranom;
- siliranje sporednih proizvoda biljne i industrijske proizvodnje (glave i lie eerne repe, kukuruzovina, slama, sirovi rezanci eerne repe, pivski trop, komine) ime je omogueno bolje
iskoriavanje svih izvora u ishrani domaih ivotinja, a samim tim smanjivanje trokova ishrane;
- postiu se manji gubici u hranljivim materijama (ugljenim hidratima, proteinima, vitaminima i
mineralnim materijama) u odnosu na suenje, jer se pripremanjem sena gubi se najee oko
25% (a ponekada i 30-40%) suve materije, dok pri siliranju svi gubici retko prelaze 10%;
- u odnosu na seno manje zavisi od vremenskih uslova a radovi na siliranju se obavljaju u vreme
kada radna snaga jo nije uposlena na glavnim jesenjim radovima;
- u 1 m3 silae staje dvostruke vie suve materije (160-180 kg/m3) nego u 1 m3 nebaliranog sena
(70-80 kg/m3);
- gotovo svi procesi siliranja, kao i distribucije silae ivotinjama, mogu biti potpuno mehanizovani
i ne zahteva nikakvu dopunsku preradu pri hranjenju;
- trajnost silae, tj. dobro spremljena silaa, u dobrim silo-objektima, moe se uvati do trenutka
upotrebe, vie godina;
- zbog visokog sadraja vlage silaa se uva bez opasnosti od mogue pojave poara, dok seno
i slina hraniva dobijena suenjem (kukuruzovina, slame i pleve) su stalno ugroena ovom
potencijalnom opasnou.
Nedostaci siliranja su:
- manipulisanje velikom koliinom biljne mase velike vlanosti;
- u toku siliranja nastaju odreeni gubici hranljivih materija;
- silaa do skora nije mogla biti predmet kupoprodaje, jer se lako kvari, pa se ne moe transportovati na vee udaljenosti i koristi se tamo gde se i sprema;
- zahteva vee poetne investicije, za nabavku silo-kombajna i podizanje silo-objekata;
- pri ad libitum ishrani preivara dolazi do manjeg konzumiranja suve materije nego pri
konzumiranju sveih ili osuenih kabastih hraniva;
- potreba nekvalitetne silae moe izazvati poremeaje zdravlja ivotinja;
- korienje silae utie negativno na zrenje kvalitetnih sireva pa je u pojednim regijama
vajcarske i Italije zabranjena.
13

Ocen kvlitet sile

Pre poetk korienj sile neophodno je d se n odgovrjui nin proceni ili precizno utvrdi
kvlitet silirne mse, kko bi se n osnovu tog znlo d li se i u kojoj koliini pripremljen sil
uopte moe koristiti z ishrnu ivotinj. Osnovno je prvilo d je kvlitet sile utoliko bolji ukoliko
su svojstv poetnog mterijl mnje izmenjen.
Z utvrivnje orgnoleptikih svojstv nisu potrebne skupe i komplikovnije hemijske nlize,
ve se osobine ko to su miris, boj i struktur utvruju ulim miris, vid i dodir. Meutim,
ovko donete ocene mogu biti subjektivne, dok je u cilju dobijnj to relnije ocene neophodn
pre sveg nepristrsnost, tkoe i vee iskustvo.
Pojv plesnivosti sil je veliki problem, vezn z prisustvo kiseonik u silirnom mterijlu.
Plesnivost kod dobro sbijenog mterijl dolzi do izrj smo n povrinskim delovim sile,
koji se ine odbcju i ne koriste u ishrni ivotinj.
Meutim, pri silirnju suvljeg mterijl, nkon otvrnj silo objekt dev se d se usled prodor
vzduh plesnivost rzvij i u unutrnjim delovim sile.
Osobine ko to su boj, miris i struktur su posebno bitne jer se ukljuuju u odgovrjue metode
z ocenu kvlitet sile.
Boj sile moe d bude rzliit, i zvisi pre sveg od vrste silirnog mterijl. Z kvlitetnu silu
cele biljke kukuruz krkteristin je utozelen boj, z silu vlnog zrn ili klip kukuruz
ut. Sile lucerke i trv treb d imju mslinsto zelenu boju, dok je boj sile od glv i li
eerne repe mrk. Odstupnje od ovih boj ukzuje d je u toku silirnj bilo veih ili mnjih
neprvilnosti. Prekisele sile imju bledozelenu, esto i utozelenu boju, dok tmnij boj sile
ukzuje n visoku temperturu pri silirnju.
Miris sile se njbolje procenjuje uz njeno prethodno trljnje prstim ili izmeu dlnov, ime se
svi prisutni mirisi pojvju. Miris kvlitetne sile posle nekoliko minut nestje s ruku, dok miris
loe sile, s dost buterne kiseline, ostje dugo.
Kvlitetn sil treb d im blgo nkiseo i prijtno romtin miris, koji podse n miris kiselog
kupus, krstvc i prdjz, ili miris uskislog test.
Sil od provenutog mterijl ili sen imju slbije izren miris u odnosu n silu prirodno
vlnog mterijl, i njihov miris vie podse n miris sen. Otr kiseo miris ukzuje n zntnije
prisustvo siretne kiseline, to moe uticti n bitnije smnjenje konzumirnj sile. Tek i otr
miris n uego buter ukzuje n prisustvo buterne kiseline. Ukoliko se rdi o mnjim koliinm
ove kiseline, to se precizno moe utvrditi smo hemijskim nlizm, on se oprezno moe koristiti u ishrni stoke. Poven romtinost u odnosu n normlnu jvlj se u silm gde je
fermentcij tekl n viim temperturm, i krkteristin je z krmelisnu silu. Miris ovkve
sile podse n miris svee ispeenog rnog hleb. Ovkv sil im mnju svrljivost protein,
i mlo ili nimlo krotin.
Struktur sile je vn pokztelj kvlitet. U kvlitetnoj sili struktur je suvn tko d se lko
rspoznju pojedini biljni delovi, odnosno zrn, delovi list i stbljike, pupoljk ili cvet i dr. U looj
sili struktur je jko promenjen, pri dodiru rukm ose se sluzvost i ulepljenost.
14

Procenat od maksimalnog prinosa SN

100

Umanjenje usled Najbolje

ranog siliranja vreme

Umanjenje usled
gubitka u polju

90
80
70

Idealno

60
25

30

35

40

45

50

55

60

Procenat suve materije cele kukuruzne biljke u vreme kosibde

Masa kukuruzne biljke

Dobro pokrivena silirana masa

spremna za siliranje

15

Materijal za siliranje

OCENA TELESNE KONDICIJE

Ko efiksn nin prenj ishrne krv u novije vreme je rzvijen sistem ocene telesne kondicije
krv.
Iko je to u osnovi subjektivn nin ocenjivnj, on dje veom dobru procenu stnj telesnih rezervi.
Telesne rezerve se bolje procenjuju ocenom telesne kondicije nego merenjem telesne mse.
Ocen telesne kondicije je jednostvn i jeftin metod koj se rutinski primenjuje u mnogim
zemljm.
Ocen telesne kondicije je mer zstupljenosti msti u telu krve.
To je njbolji nin z ocenu ishrmbenog sttus krv i kvlitet ishrne itvog std.
Rspon ocen telesne kondicije je od 1 do 5, gde 1 oznv vrlo mrv grl 5 veom debel.
Njve i njmnj ocen nisu poeljne.
Telesn kondicij je veom vn pokztelj efiksnosti ishrne krv.
Adekvtne telesne rezerve (msno tkivo) povevju proizvodnju mlek, efiksnost u reprodukciji
i produuju vek iskorivnj grl.
Preterno debele ili mrve krve su izloene riziku d se kod njih jve metboliki problemi, smnji
proizvodnj mlek, pogor koncepcij i nstnu problemi pri teljenju.
Brze promene u telesnoj kondiciji ili slb kondicij tokom poetne fze lktcije moe d dovede
do zdrvstvenih problem.
Telesn kondicij treb d se ocenjuje u sledeim delovim proizvodnog ciklus: teljenje; n 8-10
nedelj posle teljenj; osemenjvnje; oko 150-200 dn lktcije; zsuenje.
Pipnje i posmtrnje rezervi loj n: krlinom delu. korenu rep, kukovima, sednji i krlinobutnim zglobovima, slbinm, popreni (krtk rebr) i trnstim nstvcima.

16

Ocen 1. K
 oren rep: udubljenje postoji oko koren rep. Ne pip se msno tkivo izmeu koe i krlice.
Ko je mek.
Slbine:krjevi trnstih nstvk otri n dodir gornje povrine se lko pipju. Duboko udubljenje n slbini.

Ocen 2. K
 oren rep: plitk udubin obloen msnim tkivom moe se videti kod koren rep. Neto
msnog tkiv se pip pod koom. Krlic se lko pip.
Slbine: krjevi trnstih nstvak se pipju ko zobljeni. Gornje povrine pipju smo uz primenu blgog pritisk. Vidi se udubljenje n slbinm
17

Ocen 3. K
 oren rep: nem vidljivog udubljenj oko rep. Msno tkivo se lko pip nd celom oblsti. Ko
izgled gltk li se krlic pip s mlim pritiskom.
Slbine: krjevi trnstih nstvak se pipju uz pritisknje li postoji debeo sloj tkiv n vrhu. Vidi
se izvesno mnje udubljenje n slbini.

Ocen 4. K
 oren rep: prisutne nslge mekog msnog tkiv. Oblsti msnoe oigledne pod koom. Krlic
se pip smo uz jk pritisk.
Slbine: trnsti nstvci se ne pipju k ni uz jk pritisk. N slbini se ne vidi udubljenje izmeu
kime i kosti kukov.

18

Ocen 5. K
 oren rep: koren rep utonuo u msno tkivo. Ko istegnut. Ne moe se npipti krlic ni uz jk
pritisk.
Slbine: nslge msnog tkiv preko trnstih nstvk. Ne moe se npipti skelet.

Promena kondicije u toku proizvodne godine krave

Preporuke ocen telesne kondicije u odreenim
periodim proizvodnog ciklus
Teljenje - 3,5 (3,0-4,0)
Njve proizvodnj - 2,5 (2,0-2,5)
Sredin lktcije - 3,0 (3,0-3,5)
Zsuenje - 3,5 (3,0-3,5)

3.5

2.5

2
-60

-30

30

60

90

120

150

180

210

240

270

300

330

360

ESTRUS I VETAKO OSEMENJAVANJE KRAVA

Za dobijanje dobrih proizvodnih rezultata neophodno je da reprodukcija na farmi bude zadovoljavajua. To pre svega znai da se prepoznaju znakovi estrusa i da se na vreme izvri vetako
osemenjavaje ivotinje.

Estrus
sistem vetakog osemenjavanja moe biti uspean samo ako su vlasnici krava sposobni da uoe
polni ar.Vlasnici moraju da poznaju znakove polnog ara da bi ih blagovremeno uoili i pozvali
veterinara na vreme.Veterinar treba da bude obaveten u roku od 3 do 5 sati od trenutka kada su
uoeni znakovi estrusa.
19

Svakih 18- 21 dan krave koje nisu steone spremne su za parenje. One pokazuju znake polnog ara
(estrusa). Period estrusa traje oko 18 20 asova.
Znakovi polnog ara su:
Krava stoji dok druge krave naskau na nju
Krava naskae na druge krave
Sputanje brade
esto mukanje i nemir
Povijen kimeni stub, slabine na dole, krsna kost na gore
Njuenje reroduktivnih organa drugih krava
Crvena i oteena vulva i izbacivanje sluzi
Pomeranje repa zbog naskakanja
Slab apetit i manja mlenost
Sjajna sluz na repu i oko njega
Polni ar traje kratko i zato treba biti spreman da se krave posmatraju :
- Rano ujutru pre mue
- Popodne pre mue
- Pre odlaska na spavanje
Obilazak treba da traje min. 20 minuta da bi se znakovi estrusa uoili na vreme to je od velike
vanosti za odreivanje pravog momenta osemenjavanja.

Optimalno vreme osemenjavanja

Optimalni momenat za osemenjavanje krava zavisi od 3 faktora:
Momenta ovulacije - 0-16 asa po prestanku spoljanjih znakova estrusa, tj. normalno
ovulacija nastupa 20-30 asova od poetka polnog ara.
Duine ivota spermatozoida u polnim organima krave - Spermatozoidi ive u polnim
organima obino 10-16 asova najvie do 29 asova.
Trajanja oplodne sposobnosti jajne elije - Jajna elija krave je sposobna za oplodnju
6 -12 asova maksimano 20 asova posle ovulacije
Kao to je prikazano na grafikonu, najbolje je izvriti osemenjavanje krajem stajaeg ili poetkom
kasnog perioda estrus, kako bi se dobili najbolji rezultati.

20

KVALITET I HIGIJENA MLEKA

Grupa Mlekara u naoj zemlji priznaje 4 klase mleka u odnosu na higijensku ispravnost:

Neto sloiji kriterijumi vae za lanice EEZ (primer Danske)

Parametri higijenske ispravnosti mleka

Dobijanje kvalitetnog proizvoda od mleka uslovljeno je pre svega proizvodnjom sirovog mleka
dobrog kvaliteta, koji je odreen parametrima hemijskog sastava i higijenske ispravnosti. Higijenski
ispravno mleko (zdravo mleko) podrazumeva, pre svega, mleko sa malim brojem mikroorganizama, niskim sadrajem somatskih elija i rezidua (ostataci antibiotika, pesticida, dezinficijenasa
i hormona).
Ocena higijenske ispravnosti
elja da se proizvodi od mleka plasiraju na nae i na trite Evropske Ekonomske Zajednice postavlja
pred proizvoaa mleka da uslove u proizvodnji sirovog mleka prilagode savremenim principima
i standardima. U tom pogledu veoma su bitni zahtevi vezani za zdravstveno stanje muznih grla i
zahtevi vezani za higijenu imanja. Kada se govori o higijeni imanja tu se misli na:
- higijenu pri mui;
- higijenu prostorija i opreme;
- higijenu osoblja i
- higijenu proizvodnje.
21

Bitna je dobra higijena muaa

Pranje i ienje vimena

Higijena pri mui, podrazumeva da se ona mora vriti higijenski, a da se skladitenje mleka vri
pod uslovima koji nee dovesti do tetnih promena i razvoja mikroorganizama (hlaenje mleka).
Hlaenjem se u veoj meri zaustavlja razmnoavanje mikroorganizama u mleku.
Higijena prostorija i opreme, podrazumeva stalno pranje, ienje i dezinfekciju prostora, a posebno muznih aparata, laktofriza i transportnih cisterni. Pored toga, u stajama se mora kvalitetno
reiti izubravanje, provetravanje, osvetljenje, napajanje vodom, dotur hrane i sl., a sve u cilju da se
pobolja higijena ivotinja, smanji koliina isparljivih materija, uspostavi normalni metabolizam i sl.
Higijena osoblja obuhvata uobiajene zahteve (radnu odeu, zdravstveno stanje osoblja ...).
Kada se govori o higijeni proizvodnje treba istai da se sirovo mleko od svakog proizvoaa mora
redovno proveravati po propisanom sistemu kontrole. Kada se mleko sa jednog imanja isporuuje
direktno uzorci se uzimaju kod preuzimanja mleka, ili pre istovara, ukoliko isporuku direktno vri
proizvoa mleka (farmer). Rezultati ovih kontrola mogu stimulisati dalju proizvodnju (zadovoljavajui
standardi) ili izgubiti dozvolu dalje isporuke mleka (ukoliko u roku od tri meseca od obavetenja o
premaenim standardima kvaliteta, mleko i dalje ne odgovara propisanim standardima).
Kriterijumi higijenske ispravnosti mleka i stimulacije
U naim uslovima i u uslovima EEZ kriterijumi za ocenu higijenske ispravnosti mleka su ukupna
brojnost mikroorganizama i broj somatskih elija u 1 ml mleka.

Brisanje i suenje vimena

Kako postii predviene standarde

Higijenska ispravnost mleka zavisi od zdravstvenog stanja vimena, higijene tale i mue i od hlaenja
mleka posle mue. Oni dospevaju u mleko naknadnom infekcijom prilikom naputanja vimena i
njihov broj je vei ako je:
22

- vime prljavo;
- ako je oprano a potom nije posueno;
- ako je prostor u tali ili na mestu mue nehigijenski i ako su maine za muu prljave.

Izmuzivanje prvih mlazeva i kontrola mleka putem posude

sa crnim dnom

Pre poetka mue staja mora biti poiena

i provetrena bar jedan sat pre mue, da
bi bilo dovoljno vremena da se praina
slegne. U ovom periodu izbegavati sve
radnje koje dovode do podizanja praine
u staji (raznoenje kabaste hrane, etkanje
muznih grla i sl.) Muza mora biti edukovan
o nainu mue bilo da je runa ili mainska,
mora dezinfikovati ruke i imati istu odeu
i obuu.

Muza je obavezan da uradi predmuznu

probu, koja se radi na crnoj podlozi da bi se uoile sve promene, ako ih ima, u prvim mlazevima mleka.
S obzirom da su prvi mlazevi mleka kontaminirani mikroorganizmima iz sisnog kanala to se njihovim
odbacivanjem broj mikroorganizama u mleku smanjuje. Ovo mleko se ne prosipa po staji.
Mua zapoinje pranjem vimena, najbolje tekuom vodom, ili mlakom vodom iz kante posebno namenjene
za tu svrhu. Posle toga vime se posuuje suvom krpom i dezinfikuje vodenim rastvorom dezinficijensa
koja deluju veoma kratko (recimo: 2-4 g/dm3 NaClO + 25 g NaCl, pH 7) i potom skida papirnim ubrusima.
Na ovaj nain sise su suve i dezinfikovane, a kontaminacija mleka svedena na minimum. Mainska mua
ima prednost u odnosu na runu zbog toga to se postie ujednaenije pranjenje vimena, kao i manji
kontakt mleka sa spoljanjom sredinom. Posle mue vime je neophodno zatititi potapanjem sisa u sredstvo za dezinfekciju, kada se stvara ep koji onemoguava mikroorganizmima da prodru u sisni kanal i u
unutranjost vimena. Takoe, posle svake mue oprema za muu se ispere vodom, pere rastvorom sode,
a potom ispere vodom i dezinfikuje sredstvom za dezinfekciju. Radi smanjenja broja somatskih elija,
muzne ivotinje se podvrgavaju redovnom veterinarskom pregledu (koji se obavlja dva puta godinje),
uz tano definisan program suzbijanja mastitisa. Mleko, najkasnije dva sata posle mue, mora da se ohladi
na 0,5-4C, ime se spreava razmnoavanje mikroorganizama. Ovo se ostvaruje prebacivanjem mleka
u najblii laktofriz. Staru naviku, dranja kanti pored puta, dok otkupljiva ne svrati, moramo zaboraviti.
Kao indikator kako se bakterije mnoe (ili ne), videti sledei pregled:
Bakterije e se u sveem mleku na 30C razmnoiti sa manje od 10,000 bakterija po ml na vie
od 1,000,000,000 bakterija po ml za samo 12 sati!
Bakterije e se u sveem mleku na 15C razmnoiti sa manje od 10,000 bakterija po ml na vie
od 10,000,000 bakterija po ml za 24 sata.
Ali:
Bakterije u sveem mleku na 5 C nee poveati svoj broj u naredna 24 asa.

Oprema koja je prisutna na svim farmama

Veina farmera jo uvek muze runo dok nekolicina primenjuje mainsku muu u kofi (a ne mlekovod).
Kofe od nerajueg elika treba preporuivati jer su one najpogodnije za odravanje istoe. Ako
farmer nije u mogunosti da ih trenutno nabavi, preporuiti mu da menja kofu s vremena na vreme.
23

Deterdenti, (koji ne pene) jedan alkalni za svakodnevnu upotrebu i jedan kiseli za ienje jednom
nedeljno. Alkalni su dobri za rastvaranje masnoa i proteina ali kiseli deterdenti su potrebni da bi
se reili kalcijuma (kamenca) koji se zadrava i koji ini pogodno tle za razvoj bakterija.
etke za pranje, barem dve i to razliitih boja; jedna za ienje spoljanjeg dela opreme koji je
esto u dodiru sa stajnjakom i jedna za ienje unutranjosti opreme.
Posuda za predmuu je apsolutno neophodna ukoliko farmer eli da proverava kvalitet mleka.
Korienjem iste farmer moe da odvoji prva tri mlaza mleka koji u sebi imaju veliki broj bakterija
kao i spora nego preostalo mleko.
Sredstvo za potapanje sisa je veoma bitno u prevenciji mastitisa.
Vrua i hladna voda - treba obezbediti za ienje opreme. Temperatura vode za ienje treba
da bude 60 70 C.
Termometar, da bi se izmerila temperatura mleka i vode za pranje.

Pranje ureaja za muu, glavno pranje, ispiranje i dezinfekcija

Nova oprema
Neki farmeri moda ele da investiraju u maine za muu ili u neku drugu novu opremu. Vano je da
konsultant ne predstavi farmeru da e loa praksa i loe upravljanje muom biti reeni uvoenjem
mainske mue. Umesto toga je bitno uveriti se da farmer ima spremnosti da prihvati nove postupke
i naine razmiljanja o kvalitetu mleka pre nego zapone sa investiranjem u maine za muu. Postoji
100 % ansa za promaaj ukoliko se farmer podstie na investiranje u maine bez osnovnog znanja
o higijenskim postupcima.

24

Stacionarni ureaji za muu - izmuzita

Polu stacionarni ureaji za muu

Lista provere prilikom mue

1. Priprema krave
Isti postupak mue imaju svi muzai
Poeti davanjem hrane
Oistiti zadnje noge od stajnjaka i zadnji deo

DA

Odstraniti stajnjak ili prljavu slamu iza i ispod krave tj. podruje gde se muze
Izbaciti stajnjak iz staje
Dati koncentrat
2) Mua i postupak sa muom
Oprati ruke sapunom i osuiti pre mue
Promeniti odeu ili koristiti istu kecelju
Koristiti vlanu krpu za brisanje sisa
Koristiti jednu krpu po kravi
Osuiti sise suvom krpom
Musti metodom pune ake
Koristiti posudu za predmuu
Odstraniti poetni mlaz u posudu za predmuu
Proveriti krpice u mleku (da li ih ima) i sam izgled mleka
Ako mleko izgleda drugaije, muzite je odvojeno i ne meajte to mleko sa ostalim
Izmuzite mleko do kraja
Koristite sredstvo za potapanje sisa posle zavrene mue
ivotinje koje se lee od mastitisa treba da se muzu posebno da bi se izbegli rezidui (ostaci) antibiotika u mleku
Sipati mleko iz kofe kroz sitnu cediljku ili krpu
Staviti celu koliinu mleka da se odmah hladi
Da li je mleko postiglo temperaturu od 4 stepena za dva sata?
3) ienje opreme
Odmah posle mue oistiti kofe
Koristiti mlaku vodu i alkalni deterdent
Koristiti kiseli detrdent jednom nedeljno
Biti oprezan kod doziranja deterdenta
Koristit jednu etku za spoljanji deo opreme i jednu za unutranjost
Da li je temperatura vode izmeu 60 i 70 C?
Isprati hladnom vodom nekoliko puta
Okrenuti kofe naopake da se ocede
Prati krpe za vime u ve maini ili ih iskuvati

25

NE

EU direktive o kvalitetu mleka

Ova direktiva je deo Council Directive 92/46/EEC o optem pravilu higijene u proizvodnim pogonima
Opta uputstva
1. Staje i ostali objekti pored staje trebaju da se iste i odravaju u dobrom stanju.
2. Na ulazu u ove objekte ne smeju biti hrpe stajnjaka ili tetne materije.
3. Odvodi za stajnjak moraju se istiti to ee mogue.
4. Leita se moraju drati suva, npr. donoenjem vie slame za prostirku.
5. Izmuzite, prostorija za skladitenje mleka, kao i prostorije za skladitenje opreme i njeno
ienje moraju se stalno odravati istim .
6. Dezinfikovanje staje i objekata treba da se obavlja tako da dezinficijens ne dolazi u kontakt
sa mlekom ili ni na koji nain ne kontaminira mleko.
7. Svinje i ivina ne smeju biti u staji ili u prostoriji za muu.
8. Insekti i tetoine se moraju suzbijati.
9. Hemikalije, farmaceutski proizvodi, itd. moraju se na siguran nain skladititi.
10. Hrana koja ima negativan efekat na kvalitet mleka ne sme da bude smetena u staji.
Opta uputstva za muu i postupak sa mlekom
1. Sva oprema za mleko, svi delovi i pribor, treba uvek da budu isti i u dobrom stanju.
2. Nakon ienja i dezinfikovanja, opremu za muu kao i posude gde se dri mleko treba isprati
pitkom vodom. Opremu i pribor treba uvati u istoj sredini.
3. Otvor na laktofrizu, nakon pranjenja i ienja, treba drati otvorenim do ponovne upotrebe
laktofriza.
Opte uputstvo za higijensku muu
1. Svaka krava treba da poseduje identifikaciju. Sve krave moraju biti iste i dobro negovane.
2. Pre i za vreme mue ne smeju se poduzimati aktivnosti koje bi negativno uticale na kvalitet
mleka.
3. Pre poetka mue sise, vime i okolni delovi treba da se oiste; ako je potrebno takoe oistiti
zadnji deo krave, stomak i gornji deo nogu.
4. Pre mue, muza mora proveriti izgled mleka. Ako se pojave bilo kakve fizike abnormalnosti
to mleko ne sme biti za ljudsku upotrebu. Krave sa klinikim mastitisom mora da se muzu
zasebno ili runo ili na kraju mue i takvo mleko nije za ljudsku upotrebu.
5. Sredstva za potapanje sisa ili sprej mogu se koristiti odmah nakon mue. Sredstva za potapanje i sprejevi moraju biti odobreni od strane nadlene slube.
6. Osobe koje obavljaju muu i rad sa kravama moraju nositi istu odeu.
7. Muzai treba da peru ruke pre mue. Odgovarajue mesto za pranje ruku treba da se nalazi
pored mesta gde se obavlja mua.
8. Otvorene rane moraju da budu prekrivene vodootpornim materijalom.
9. Mleko se mora uvati u specijalno namenjenoj prostoriji za tu svrhu ili u skladitu dok se ne
isporui.
10. Prostorije za uvanje treba da slue samo toj nameni.
11. Kofe za mleko treba da budu pokrivene sve vreme dok se nalaze u staji.
12. Kada se mleko filtrira, filter se mora menjati pre nego to izgubi svoju namenu. U svakom
sluaju filter se menja nakon svake mue. Upotreba krpe za filtriranje je zabranjena.

26

ienje laktofriza i opreme za muu

ienje laktofriza (otvoren tip)
Nakon svake upotrebe:
1. Isprati ostatke mleka istom hladnom vodom.
2. Napuniti laktofriz vruom vodom i dodati pravilnu koncentraciju deterdenta.
3. Oistiti sve povrine etkom. Okrugla etka treba da se koristi za ienje spoljanjeg ventila
dok rastvor izlazi napolje.
4. Isprati rastvor za ienje obinom hladnom vodom.
5. Napuniti laktofriz sa nekoliko litara vode i dodati dve tablete za dezinfekciju na 10 litara vode.
Postarajte se pomou etke da rastvor pokrije celu povrinu.
6. Odstranite dezificijens i ostavite laktofriz pripremljen za sledeu upotrebu.

Dnevni postupak ienja opreme

Odmah posle mue
procediti svo mleko
odvojiti mlekovod od laktofriza (ako je primenljivo*)
odstraniti i baciti filter (ako je primenljivo *)
oisti sve spoljanje povrine opreme za muu
Predispiranje
privrstiti crevo za ienje na basen (sudoperu) koji je napunjen mlakom vodom i pustiti
da voda proe kroz itav mlekovod (ako je primenljivo *)
ienje i dezinfekcija
napuniti basen sa vruom vodom (80 0 c)
dodati deterdent prema uputstvu
postaviti pravilno opremu za muu ili za ienje
rastvor treba da cirkulie oko 10 min. (ako je primenljivo *)
posle cirkulisanja rastvora, ispustiti rastvor
Posle ispiranja
nakon ienja, pustiti hladnu vodu kroz crevo (moe se dodati i odstranjiva mlenog
kamenca = kiselina)
Ceenje vode
nakon to je motor maine za muu prestao da radi, otvoriti ventile za odvod i pustiti vodu
da otee
Pred sledeu muu
nesredno pred sledeu muu, isprati ceo mlekovodni sistem toplom vodom i ocediti pre
mue u sluaju mlekovoda

27

OBRADA PAPAKA
Kada se pojavi preterano formiranje roine, podrezivanje je neophodna mera da bi se spreila hromost. Svrha podrezivanja papaka je da se povrati normalna funkcija prstiju papaka da nose teinu.
Preporuuje se rutinsko podrezivanje papaka mlenih krava dva puta godinje.
Podrezivanje papaka se radi u pet koraka, I to:
Korak 1

- smanjiti unutranji papak na duinu od 7,5 cm ( 1 A)

- oreite 0,5 cm na vrhu prsta ( 1 B )
- ostaviti debljunu pete (visinu) ( 1 C )
Korak 2 - napraviti jednak spoljni papak sa unutranjim ( kada je to mogue !!)
Korak 3 - napraviti model papka (tako da se neistoa ne zadrava izmeu spoljanjeg i unutranjeg papka)
Korak 4 - dodatni tretman ako je potrebno
Korak 5 - odstraniti nepotrebni ronati deo pete i zida

UPRAVLJANJE STAJNJAKOM, OSNOVNE PREPORUKE

obavezno lagerovanje (smetaj, uvanje) na ureenim povrinama u blizini staja
povrina bar 2m po kravi (za 4-6 meseci), visina stajnjaka oko 2,5 m, obavezno betonirana
pored mesta za stajnjak obavezno manji ukopani bazen za prikupljanje osoke iz stajnjaka
kao i povrinskih voda koje dospevaju na stajnjak
cela povrina treba da ima blagi pad ka bazenu 2-3%
kapacitet bazena oko 0,5m meseno po kravi i treba da slui za prijem tenosti za bar 2
meseca
izgradnja je skupa!
oko betonirane povrine za stajnjak treba podii zid sa tri strane, koji moe biti i od gredica
koje se lako skidaju
stajnjak mora to pre da se iznese iz staje, i tom prilikom dolazi do znatnog izdvajanja urina
koji mora da se ukloni odreenim kanalima kako iz staje tako i iz objekta za smetaj stajnjaka
cevi ili kanali do osone jame moraju imati dovoljni pad
izbor materijala mora biti takav da neproputa tenost tj. betonski ili celi od peene gline

28

 upravljanje stajnjakom mora biti organizovano i na vreme kako bi se spreilo da stajnjak i

teni otpad stajnjaka ne postanu izvor zaraznih i parazitskih bolesti, leglo insekata, neprijatnih mirisa, a i ekonomska teta je velika jer je stajnjak slabijeg kvaliteta
udaljenost deponije stajnjaka od tale je najmanje 50m, od stanova bar 100m, a od bunara
50-100m
severna strana je prava strana za poloaj deponije stajnjaka zbog duvanja vetrova
mogue ovakav obekat za stajnjak ograditi zelenim pojasom zasaivanjem drvea
oko objekta zemljite mora da je nepropusno za tenost
osona jama mora biti pokrivena betonskom ploom, i povezana sa kanalima i cevima od
tale i objekta za smetaj stajnjaka
jama se prazni uz pomo pumpi i cisterni
vrsti stajnjak se prazni uz pomo traktora sa prednim utovarivaem, a iznoenje i rasturanje
po njivi sa prikolicom rasturaem vrstog stajnjaka
sve ove mere su neophodne radi spreevanje neeljenih efekta koji teni otpad stajnjaka
ima na ivotnu sredinu ( podzemne i povrinse vode, zemljite, vazduh, zdravlje ivotinja i
ljudi i biljaka, vizuelni efekat)
Zatitite se tokom rada !!
pazite na sebe
pazite na ivotinju
pravilan stav
pazite na opremu i struju

29

VOARSTVO
ANALIZA ZEMLJITA
Potronja hranljivih supstanci u zasadima drvenastih voaka u rodu zavisi od mnogih inilaca, pre
svega od vrste, sorte i podloge, gustine zasada,
visine prinosa, starosti vonjaka i dr.
Za normalan ivot voaka neophodno je 16 biogenih elemenata. su: ugljenik(C), kiseonik(O),
vodonik(H), azot(N), fosfor(P), sumpor (S), kalijum
(K), kalcijum(Ca), magnezijum (Mg), gvo (Fe),
bor (B), cink (Zn), mangan (Mn), molibden (Mo),
bakar (Cu) i kobalt (Co). Pre unoenja dodatnih
koliina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti
njihovo prisustvo u zemljitu .
Unoenje veih koliina od onih koje su biljkama
zapravo potrebne nepotrebno poveava trokove
proizvodnje, a moe dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksinosti i nedostataka nekih
drugih elemenata.
Kalcijum-karbonat Ovaj sastojak zemljita ima
znaajnu ulogu kod primene organskih i mineralnih ubriva. On utie na dejstvo unetih ubriva, i
direktno i indirektno, jer svojim prisustvom utie
i na promenu pH-vrednosti. Njegovo prisustvo u
zemljitu ima poseban znaaj u primeni fosfornih ubriva i nekih mikroelemenata. On esto
ograniava proizvodnju, izazivajui nedostatak
nekih neophodnih mikroelemenata (gvoda,
cinka i dr.). Takoe viak kalcijum-karbonata tetno
deluje na pristupanost kalijuma vokama jer
smanjuje njegovu aktivnost u zemljitu. Prema
sadraju kalcijum-karbonata, zemljita se grupiu
u etiri grupe: beskarbonatno (0%), slabo karbonatno (0-5%), srednje karbonatno (5-10%) i jako
karbonatno (>10%). Za voarsku proizvodnju
pogodnija su zemljita sa to manjim sadrajem
kalcijum-karbonata.
Reakcija zemljita ima velikog znaaja za preporuke primene ubriva. Ona utie i na izbor
ubriva, njihove doze i dr. Slaba plodnost kiselih zemljita uzrokovana je, pre svega, visokim
sadrajem H, Al, Fe i Mn jona i nedostatkom ili
smanjenom pristupanou Ca, Mg, P i nekih

mikroelemenata u adsorptivnom kompleksu

zemljita. Na osnovu pH vrednosti, zemljita su
podeljena u pet grupa: I alkalna >7,20 pH , II neutralna 6,51-7,20, III slabo kisela 5 , 5 1 -6,50, IV
kisela 4,51 -5,50 i V jako kisela <4,50. Optimalne
pH vrednosti za uspevanje pojedinih vonih vrsta
su: jabuasto 5,2-7,7, kotiavo 5,7-7,7, jezgrasto
6,0-7,0 i jagodasto 5,1-6,5. Vone vrste bolje
uspevaju na zemljitu sa slabo kiselom do
blago alkalne reakcije.
Niska pH vrednost moe biti prirodna osobina zemljita ili posledica stalne primene kiselih azotnih
ubriva. U starijim vonjacima pH je nia zbog
primene ubriva kisele reakcije.
Humus je znaajan sastojak zemljita, jer predstavlja izvor hranljivih materija i faktor za ouvanje
plodnosti zemljita. Njegovom mineralizacijom u
zemljini rastvor prelaze hranljivi elementi. Koloidi
humusa adsorbuju veinu hranljivih elemenata i
postepeno ih stavljaju biljkama na raspolaganje.
Zemljita bogata u humusu su po pravilu plodnija.
U prirodnim uslovima biljke iz humusa koriste
100% azota, 50-60% fosfora, 85% sumpora, i vei
deo bora i molibdena. Prema njegovom sadraju,
u ogranienom sloju, zemljita su grupisana u
tri grupe:
Peskovita visok >2.5, srednji 1.0-2.5, nizak <1.0,
ilovasta visok >4.0, srednji 1.5-4.0, nizak <1.0
glinovita visok >5.0, srednji 2.0- 5.0, nizak <2.0.
Azot Prema sadraju ukupnog azota zemljita
su podeljena u tri klase na: siromana do 0.10
% N, srednje obezbeena 0.10-0.20 % N i dobro
obezbeena >0.20 % N. Reakcija zemljita ima
malu vanost za rastvorljivost nitratnog i amonijanog azota, poto su i jedan i drugi oblik jako
rastvorljivi kroz itavu pH skalu.
Fosfor i kalijum Grupisanje zemljita na osnovu
sadraja biljkama pristupanog fosfora i kalijuma
je od neprocenjivog znaaja za primenu fosfornih
i kalijumovih ubriva. Na osnovu literaturnih podataka i praktinih iskustava optimalni nivo lako

30

pristupanog fosfora u voarskoj praksi, iznosio bi

oko 15 mg P2O5 na 100 mg zemjita, odnosno
25 mg K2O/100 g zemljita. Meutim, optimalni
nivoi se ne mogu dati jednom brojkom. Oni zavise od niza inilaca (mehanikog sastava i pH
vrednosti, sadraja Ca CO3, te ostalih hemijskih
i fizikih osobina zemljita, to se pri njihovom
tumaenju mora uzeti u obzir. Najoptimalniji
uslovi rastvorljivosti fosfora u zemljitu je pH
6,5-7,5. Smanjenje reakcije ispod pH poveava
koliinu gvoa i aluminijuma u rastvoru koji
grade nerasvorljive fosfate. Kada je koncentracija
gvoa i aluminijuma visoka nastaju bazini fosfati Fe i Al koji su jo nerastvorljiviji. U zemljitu
alkalne reakcije koje sadri natrijum rastvorljivost
fosfora se poveava usled nastajanja rastvorljivih
Na-fosfata.

ubriva nego na teim. U suvim i lakim zemljitima (gde je vea aeracija) procesi razlaganja
su bri, a koren ima veu aktivnu povrinu pa
je potrebno manje ubriva. Od vodnog reima
zemljita zavisi rastvorljivost ubriva. U vlanoj
klimi I na lakim zemljitima ispiranjem se smanjuje
efekat ubrenja.
Azotna ubriva su lako rastvorljiva, brzo se ispiraju i migriraju u dublje slojeve - izvan domaaja
korenovog sistema. Fosforna ubriva su praktino
nerastvorljiva i vezuju se u povrinskom sloju, dok
su kalijumova ubriva lako rastvorljiva u lakim
zemljitima, a slabije u tekim i zbijenim.

ISHRANA VOAKA

Znaaj pojedinih hranljivih elemenata u ishrani

biljaka
Azot je neophodan za stvaranje belanevina, ulazi
u sastav hlorofila, uestvuje u izgradnji mukih
i enskih polnih organa. Uestvuje u procesu
oplodnje i obezbeuje veu plodnost i rodnost
voaka.

Voke ive vie godina na istom zemljitu i za

svoj rast i razvoj troe razliite koliine hranljivih
elemenata. Razliiti organi voaka troe i razliite
koliine hranljivih elemenata. Plodovi troe dosta
fosfora i azota a lie vie kalijuma i magnezijuma.
Potronja hraniva kod voaka je odreena koliinom stvorene organske mase koja ivi u samo
jednoj godini (lie, plodovi), i koliinom organske
mase koja ivi vie godina (stablo, grane).
Da bi mineralna ubriva imala punu vrednost
zemljite treba da sadri izvesnu koliinu humusa, bilo po svojoj prirodi ili unetog organskim
ubrivima. Efikasnost iskoriavanja hranljivih
elemenata iz mineralnih ubriva od strane voaka
zavisi od niza inilaca.
Usvajanje pojedinih elemenata je povezano sa
reakcijom pH zemljita. Najpovoljnija vrednost za
usvajanje azota i kalijuma je iznad 6 a kalijuma
i magnezijuma iznad 7. Najpovoljnija reakcija
zemljita za gajenje veine vonih vrsta je izmeu
5,5 i 6,5 pri kojoj su najvaniji elementi za ishranu
voaka lako pristupani.
Od fizikih osobina zemljita u mnogome zavisi
usvajanje hranljivih elemenata od strane voaka.
Na lakim zemljitima mineralna ubriva se lake
ispiraju pa je isti efekat potrebna vea koliina

U fenofazama bubrenja cvetnih pupoljaka,

cvetanja i oploavanja voke uglavnom koriste azot koji je akumuliran u kori u toku
prethodne vegetacije. Ukoliko su akumulirane
vee koliine u kori I drvetu vei je procenat
oploenih cvetova I zametnutih plodova pa
je samim tim I prinos vei. Azot utie na razmnoavanje biljnih elija kao i na rastenja
mladih biljnih organa. Ova injenica ukazuje
da azotna ubriva treba obezbediti u ranijem
dobu vegetacionog perioda.
Prekomerna ishrana kod mladih voaka usporava
plodonoenje, dok kod starijih lastari kasnije sazrevaju i smanjuju otpornost na niske temperature.
Fosfor je neophodan za deobu elija i meristemskog tkiva. Mlade biljke u poetku rastenja
imaju najveu potrebu za fosforom to znai da
biljkama u ranijim stadijumima porasta treba vie
fosforne hrane. Zakanjenje u ubrenju fosfornim
ubrivima utie na razvie i porast i vrlo se teko
ispravlja. Fosfor utie na bre sazrevanje biljaka
ime se skrauje vegetacioni perid i poveava otpornost prema mrazu. Prisustvo dovoljne koliine
fosforne kiseline omoguuje stvaranje korenovog
sistema i uslovljava stvaranje jake stabljike.
Nedostak kalijuma prouzrokuje zeleno bledu
boju lia time to se spreava stvaranje hlorofila.

31

Smanjuje se fotosinteza a pojaava proces didanja

to deluje negativno na metabolizam biljke. Po
obodu lista pojavljuje se nekroza tkiva, izmeu
nerava pojavljuje se uta boja. Nedostatak kalijuma se vrlo esto pojavljuje kod ljive Stenlej
kada periferija lista postane zagasito crne boje.

Proleno ubrenje ili prvo prihranjivanje azotom,

obino je to UREA, obavlja se pre kretanja vegetacije
i pre plitke obrade zemljita. Na zatravljenim ili kamenim zemljitima razbacuje se po povrini najbolje
pre kie. Drugo je prihranjivanje KAN najee u toku
cvetanja ili posle zametanja plodova.

Tokom sunih uslova ili usled znakova pomanjkanja

hraniva neophodno je prihranjivanje putem lista.
Prihranjivanje putem lista obavlja se s Fertinama,
UBRENJE VONJAKA
ili ako samo dajemo azot, sa UREOM. Navedenu
prihranu lista moemo kombinovati sa zatitom
pa tako obavljamo dva agrotehnika zahvata istoRedovno ubrenje mineralnim ubrivima
vremeno. Koncentracija rastvora uree za vonjake
dugogodinjih zasada obavlja se dva ili tri puta
iznosi 0,5-2%, (0,5-2 kg na 100 litaranvode).
godinje. Sastoji se od osnovnog ubrenja i
prihrane.
U osnovnom ubrenju primenjuje se ubrivo sa ubrenje mladih voaka
manje azota, a vie fosfora i kalijuma, dok prihrana
stavlja naglasak na azot.
Mladi vonjaci su zasadi u periodu intenzivnog rasta
i razvoja voaka. To je period od saenja vonih
Cilj osnovnog ubrenja je da se unese neophodna
sadnica pa sve dok one ne razviju osnovne skeletne
koliina hraniva potrebna vokama za rast i razvoj
grane, s obelejem predvienog oblika gajenja.
voaka, plodova i lisne mase. Obavlja se po zavretku
Navedeni period krai je kod intenzivnih nego
vegetacije. Vreme rasturanja ubriva zavisi i od
ekstenzivnih zasada. Mlade voke treba redovno
njegove rastvorljivosti.
ubriti kako bi se ubrzao rast i razvoj. Od pravilnog
Za osnovno ubrenje koriste se NPK (VOKAL) ubrenja najvie zavisi brzina rasta i razvoja voaka.
mineralna ubriva kao to su: NPK 8-26-26, NPK U prvoj i drugoj godini voke se ubre pojedinano.
10-30-20, NPK 5-20-30, NPK 7-20-30, NPK 8-16-24.
Zona ubrenja oko voaka treba biti neto ira
Izbor formulacije zavisi od srazmere i koncentracije
od kronje. Prve godine, poetkom vegetacije
hraniva u zemljitu. Npr. na zemljitima sa vie od
obavlja se prihranjivanje sa 0,1 kg uree ili 0,2 kg KAN40 mg K2O /100 g zemljita moe se primeniti NPK
a ili 0,3 kg NPK 15-15-15 po stablu. Krajem maja ili
12-52-0 ili NPK 13 -53-0.
poetkom juna obavlja se jo jedno prihranjivanje
Sama formulacija ukazuje na vreme primene. s istim vrstama i istom koliinom ubriva kao kod
Ako je manji sadraj azota primenjuje se u ranu prvog prihranjivanja.
jesen a kako se sadraj azota poveava i vrePrve godine gajenja, u osnovnom ubrenju voaka s
me primene se pomera ka poetku vegetacije.
gustim sklopom, ubri se po jednoj voki s 0,15-0,20
Osnovno ubrenje vezano je uz jesenju obradu
kg s jednim od kompleksnih ubriva NPK 7-20-30,
zemljita i slui prvenstveno unoenju fosfora
NPK 6-18-36, NPK 7-14-21S ili 0,1 kg NPK 8-26-26,
i kalijuma u dublje slojeve zemljita, gde nije
NPK 10-30-20.
mogue duboko unoenje u zemljite mineralna
ubriva razbacuju se pred kiu. Uz to se dodaje i U drugoj godini gajenja ubrenje se obavlja u isto
deo azota, koji slui za ishranu korena tokom zime vreme i s istim vrstama ubriva, s tim da se koliina
i njegovo nakupljanje u tkivu drveta. U osnovno povea za 30 -50%.
ubrenje spada i ubrenje organskim ubrivima, a
ono se obavlja u jesen, svake tree ili etvrte godine, U treoj godini gajenja pa nadalje, ubrenje se
obavlja po celoj povrini vonjaka. Vreme ubrenja
zajedno sa mineralnim ubrenjem.
i vrste ubriva iste su kao i kod ubrenja voaka u
rodu. Kod prihranjivanja mladih voaka azotom
32

treba nastojati da se doda vea koliina ubriva Sadraj potrebnih hraniva odreujemo na osnovu
vokama koje se slabije razvijaju kako bi se voke hemijske analize zemljita pa se koliine NPK
ujednaeno razvijale.
ubriva mogu kretati u vrednosti od 10002500
kg po hektaru.

Meliorativno ubrenje vonjaka

Pod meliorativnim ubrenjem podrazumevamo
unoenje osnovnih hraniva u zemljite zbog
podizanja nivoa hraniva na optimum. Time se
vonjacima omoguuje dovoljno snabdevanje
biljnim hranivima dugi niz godina. Od osnovnih
hraniva to su fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum
sumpor. Uz makrohraniva unose se i mikrohraniva. Potrebna hraniva i njihove koliine utvruju
se hemijskom analizom uzoraka zemljita. Osim
hemijskog poboljanja zemljita u vidu hraniva
(mineralnih ubriva) potrebno je voditi rauna o
biolokim svojstvima i mehanikoj grai zemljita
(mehaniki sastav, struktura, specifina teina,
poroznost, konzistencija zemljita).
U svrhu poboljanja strukture, vodno-vazdunog
reima, poveane propustljivosti za vodu, vazduh i
toplotu u zemljite se unosi organska materija. Kao
organsku supstancu moemo koristiti stajsko ubrivo (20 - 40 t ha) ili treset 30 - 60 m3/ha. Supstrati
na bazi treseta imaju brojne prednosti nad stajskim
ubrivom jer se lake doziraju s obzirom na poznati sadraj hraniva, nema tetnog ispiranja amonijaka, manja je opasnost od bolesti i tetoina.
Ukoliko je zemljite kiselo potrebno je izvesti kalcifikaciju (unoenje kalcijuma) u koliini 46 t/ha, koju
je poeljno obaviti godinu dana pre meliorativnog
ubrenja zajedno sa setvom leguminoznih biljaka
(zeleno ubrenje). Organska i mineralna ubriva u
jesen rasipaju se po povrini, a zatim rigolovanjem
zaoravaju na dubinu rasta korena (do 60 cm).
Za meliorativno i osnovno ubrenje moemo
koristiti visoko koncentrovane formulacije kompleksnih ubriva sa naglaenim sadrajem fosfora
i kalijuma:
NPK 5-20-30 S
NPK 8-16-24
NPK 8-26-26
NPK 7-20-30
NPK 10-30-20
NPK 8-24-24+2%MgO

Potrebe osnovnih biogenih

elemenata za pojedine vone
vrste u periodu pune rodnosti
Imajui u vidu sve do sad izneto, a pre svega nivo
hraniva u zemljitu (srednji nivo obezbeenosti)
mogu se iskazati sledee koliine ubriva:
Za jabuku - oekivani prinos 40 t
150 kg Azota, 50 kg Fosfora, 220 kg Kalijuma, 30
kg Magnezijuma
Za kruku - oekivani prinos 40 t
170 kg Azota, 40 kg Fosfora, 150 kg Kalijuma, 30
kg Magnezijuma
Za ljivu - oekivani prinos 25 t
80 kg Azota, 60 kg Fosfora, 150 kg Kalijuma,
Za Vinju - oekivani prinos 20 t
110 kg Azota, 50 kg Fosfora, 150 kg Kalijuma,
Za Jagodu - oekivani prinos 20 t
120-200 kg Azota, 70-80 kg Fosfora, 120-150 kg
Kalijuma.

33

REZIDBA VOAKA
Rezidba ljive

Rezidba vinje

Stenlej, aanska rodna i aanska lepotica su

sorte koje trae otriju rezidbu jer imaju sklonost
ka zametanju velikog broja pupoljaka. Sav viak
unutranjih grana se odstranjuje, a spoljanje
grane se prekrauju. Na starijim stablima koja su
neadekvatno orezana obino se rodni elementi
nalaze na periferiji krune pa je neophodno da se
pravilnom rezidbom sprei premetanje vegetacije
na vrni dio krune ili grana. To se postie jaim
skraivanjem grana i granica pri vrhu pri emu se
vodi rauna da se osnovne grane ne ogole.

Neorezana vinja daje novu vegetaciju na

vrhovima jednogodinjih grana, usled ega
dolazi do stalnog i brzog premetanja vegetacije na periferiju krune i ogoljavanja niih
delova grana. Po svojim biolokim osobinama
oblainska vinja je vrlo rodna zbog ega dolazi
do iscrpljivanja I neurednog raanja, ime se uz
brzo smanjenje prinosa skrauje i ivotni vek.
Glavna karakteristika raanja je to cvetni pupoljci
rodne granice donose samo plod, pa
na njihovom mestu posle berbe
ne ostaje nikakav novi mladar i
ako se rezidbom ne obnavlja,
dolazi do ogoljenja niih delova grana.
Oblainska vinja donosi
rod na jednogodinjim
granicama pa ih zato rezidbom treba obnavljati. Ove
jednogodinje rodne granice mogu biti duge meovite,ili
kratke i majski buketii.

Rodni elementi ljive

ljiva raa na meovitim rodnim
granicama, dugim rodnim granicama, kratkim rodnim granicama,
kopljastim izratajima i majskim
kiticama. Nain rezidbe ljive u rodu
zavisi i od toga na kojem tipu rodnih
granica radja odreena sorta ljiva.
Poegaa, Stenlej, aanska lepotica i
aanska rodna raaju preteno na kratkim
rodnim granicama i kopljastim izratajima koji su
se obrazovali na dvogodinjem i starijem drvetu.
Pri rezidbi treba ostaviti i odreen broj jednogodinjih nerodnih grana na kojima e se razviti kratko
rodno drvo. Orezivanje obino poinje odozgo
pa nanie, tako to se prekrauje najvia skeletna
grana i pri prekraivanju se ostavlja jedna spoljna
granica na vrhu. Takoe, sve suve, povredjene
i polomljene grane, vodopije i grane koje rastu
u unutranjosti krune treba odsei do osnove.
Ukoliko su neke grane jae razvijene i postoji
tendencija da nadjaaju sekundarne ili primarne
grane, treba ih vie skratiti. Ako u kronji postoji
neka praznina onda tu treba ostaviti vodopiju,
ali se ona mora poviti da ne bi bila previe bujna.
Od rodnih granica najpre se uklanjaju stare i izroene, zatim tanke, zasenjene a ukoliko ima previe
mladih rodnih grana one se moraju prorediti,
kako bi se napravio bilans izmeu generativnog i
vegetativnog dela i omoguilo formiranje rodnih
elemenata za narednu godinu.

Meovite rodne granice su duge 3040cm a na sebi imaju cvetne i vegetativne pupoljke (zato se zovu meovite). Iz meovitih granica,
pored plodova dobija se nov vegetativni porast
za iduu godinu, te u ovom sluaju nema ogoljavanja bazalnog dela granica.
Kratke tanke rodne granice su dugake do
20cm, obino se razvijaju u zaseni i po celoj duini
osim pri osnovi i vrhu. Imaju samo cvetne pupoljke, pa se nov prirast dobija samo na vrhu, a cela
duina granice posle berbe plodova ostaje gola.
Posle nekoliko uzastopnih rodnih godina ovakve
grane se izdue, ogole i ostaju tanke, prestaju da
raaju i obino se sue.
Majske kitice su kratke jednogodinje grane
od 1-5cm, sa jednim vegetativnim i vie cvetnih pupoljaka. Obrazuje se u uslovima oskudne
ishrane u sunim rejonima ili na stablima koja su
preoptereena rodom. Prve godine daju najbolji
rod a kasnije zbog veeg broja plodova i male

34

lisne povrine vegetativno oslabe i na kraju se

osue. Da bi se obnovile rezidbom, treba ostavljati
dovoljan broj jednogodinjih grana, a iznurene
grane sasvim ukloniti.
U povoljnim uslovima gajenja obrazuju se meovite rodne granice, i rezidbom ih treba redovno
obnavljati. Prema tome, osnovni princip pravilne
rezidbe Oblainske vinje treba da bude formiranje
dugih meovitih rodnih granica koje su osnov
za rodnost, kao i za stvaranje rodnih granica i
majskih buketia, uz proreivanje krune ukla-

njanjem suvinih grana.

Rezidba se moe izvoditi u toku februara ili marta
meseca, pred kretanje vegetacije ili u julu posle
berbe. Veina strunjaka prednost daje letnjoj
rezidbi iz vie razloga:
- preseci bolje zarastaju i ne javlja se smolotoina kao u prolee,
- poveava se otpornost stabala prema sui jer
se uklanja lisna masa koja nekorisno troi vodu,
- postie se bolja osvetljenost krune to povoljno utie na rasporeivanje cvetnih pupoljaka.

ZATITA VOAKA OD BOLESTI I TETOINA

Bolesti
aava krastavost jabuke i kruke Zaraza ploda moe da nastane od zametanja do
Venturia inaequalis, v. pirina
Simptomi: napada list cvet i plodove jabuke, a na
kruki napada i granice. Infekcije nastaju im
se mlado lie pojavi iz pupoljaka. Svetlo smee
i maslinasto mrke pege se pojavljuju na liu i
lisnim drkama. Kasnije ove pege dobijaju zagasitu boju. Mlado zaraeno lie kod jakog napada
se uvija i opada. Kod kasnijih zaraza stvaraju se
mrke pege jasno oiviene, u okviru kojih se tkivo
sui i izumire.

berbe, pa ak i za vreme skladitenja. Najosetljiviji je mladi plod. to je zaraza ploda ranija to su

posledice tetnije. Mladi zaraeni plodovi, ukoliko
ne opadnu, razvijaju se nepravilno i deformiu se.
Ispod zaraenog dela tkivo obrazuje plutani sloj
i stvaraju se kraste. Kraste pucaju, kvare izgled
plodova, to smanjuje njihovu trinu vrednost.

Cvet moe biti zaraen ve u fazi otvaranja cvetnih

pupoljaka. Zaraeni cvetovi se lako uoavaju. Na
njima se obrazuje navlaka od reproduktivnih
organa gljive (konidije) maslinaste boje, a zatim
cvetovi potamne, sasue se i otpadnu.

aava krastavost je rasprosranjena u svim voarskim reonima.

ivotni ciklus parazita se sastoji od saprofitske i
parazitske faze. Saprofitna faza se odvija u opalom
obolelom liu.
35

Kada spore padnu na neno tkivo lista, u kapi

vode proklijaju i izvre infekciju. Tada nastaje
parazitska faza razvoja gljive.
Da bi se ostvarila infekcija potrebno je due vlaenje i odreena temperatura (60oC i vlaenje 15 sati,
a na optimalnoj temperaturi od 20o-250oC spore
klijaju i izvre infekciju za 9 sati. Za sekundarne
infekcije je vreme vlaenja za treinu krae. Takoe
je karakteristino za sekundarne infekcije da je
aral njihovog irenja ogranien. Zaraza se najee iri u okviru krune stabla i na susedne voke,
dok se primarne zaraze ire na velika odstojanja
vetrom i po nekoliko stotina metara.

Dui kini period u prolee omoguava formiranje

organa za razmnoavanje gljive, njihovo rasejavanje, klijanje i zaraavanje cvetova i granica.
Oteenja na plodovima od insekata, oeglina
nastalih od sunca ili hemikalija i drugih faktora
doprinose intenzivnijoj zarazi.

Suzbijanje ovog parazita se moe izvriti preparatima na bazi: BAKRA, BENOMIL-a, CINEB-a,
CIPRODINIL-a, DIFENOKONAZOL-a, FENARIMOL-a,
FLUSILAZOL-a, MANKOZEB-a, MIKLOBUTANIL-a,
TRIFORIN-a.
Jasno je da najvei znaaj ima spreavanje nastanka primarnih infekcija, zbog toga to su posledice
po napadnute delove biljke daleko vee, jer se radi
o mladom liu, cvetovima, ili tek zametnutim
plodovima; takoe treba imati u vidu i areal irenja primarne u odnosu na sekundarnu infekciju.
Ukoliko spreimo nastanak primarne infekcije,
zatita od ovog parazita e biti daleko laka, a
tete izbegnute. Zaoravanjem opalog obolelog
lia, ili njegovim uklanjanjem i kompostiranjem
postie se uklanjanje izvora zaraze.

Monilia kotiavog voa

Simptomi zaraze se ispoljavaju na letorastima,

granicama, cvetovima i plodovima. Zaraeni
cvetovi postaju mrkosivi, sue se i opadaju. U
vlanim uslovima na ovim cvetovima se formira
prevlaka od micelije i reproduktivnih organa gljive.
Dalje, gljiva iz cveta prodire u granice izazivajui njihovo suenje (posebno karakteristino za
osetljive sorte vinje i kajsije).

Plodovi bivaju zahvaeni u vreme zrenja, tranKotiavo voe parazitiraju napadaju monilia sporta i uvanja. Na pokoici ploda se javlja mrka
laxa i Monilia fructigena. Prva napada cvetove i okrugla pega u poetku, koja se kasnije iri. Ubrzo
granice, dok druga napada plodove.
itav plod poinje da truli, smeurava se i postaje
vrst mumificirani plod.

Ove gljive prezimljavaju u zaraenim plodovima,

ili obolelim granicama. Ovakvi biljni ostaci suve
granice obolele od monilie i mumificirani plodovi
predstavljaju izvor nove zaraze.
36

Lisna pegavost vinje i trenje

Oboleli plodovi prepoznaju se po koncentrinim

krugovima na povrini tkiva, sastavljenim od
micelije i organa za razmnoavanje gljive.

Blumeriella jaapii (Coccomyces hiemalis)

Ova gljiva najkarakteristinije promene izaziva

na obolelom liu. Na granicama i plodovima
simptomi se retko javljaju. Na liu se prvi znaci
bolesti javljaju obino u prvoj dekadi maja a
ponekad i znatno kasnije. U poetku pege su
malobrojne i sitne, okruglaste ili poligonalne,
U suzbijanju ovih bolesti veoma je vana mera ljubiaste do mrke boje.
uklanjanje i unitavanje izvora zaraze osuenih
granica i mumificiranih plodova. Hemijske mere
zatite podrazumevaju i primenu preparata na
bazi:
Monilioze su veoma rasprostranjene i spadaju u
veoma tetna oboljenja kotiavog voa jer mogu
da dovedu do masovnog propadanja cvetova,
granica i plodova.

Pri povoljnim uslovima broj pega se poveava

i one se meusobno spajaju. Na naliju lista u
okviru pega formiraju se beliaste tvorevine, koje
predstavljaju organe za razmnoavanje gljive
(konidije). Oboleli listovi delimino ili potpuno
- BAKRA, u vreme bubrenja pupoljaka;
gube zelenu boju, postaju uti do narandasti,
- BENOMIL-a: Benlate, Benomil, Benfungin, u i opadaju.
vreme pred otvaranje cvetova (beli baloni)
i u vreme precvetavanja (kad opadne 70%
cvetnih listia), ili
- TRIFORIN-a: Saprol, u vreme pred otvaranje
cvetova (beli baloni) i u vreme precvetavanja
(kad opadne 70% cvetnih listia).

Pri jaoj pojavi bolesti opadanje lia nastaje ve

sredinom leta.
U opalom liu gljiva formira organe za prezimljavanje.

37

Primarne infekcije mogu da nastanu u precvetavanju voaka. Primarna zaraza e nastati kada su
ispunjeni sledei uslovi:
prisustvo zrelih askospora (spore koje izazivaju zarazu u prolee)
razvijeni listovi
vlanost
temperatura (200C).

upjlikavost lia kotiavog voa

Phylosticta prunicola
Simptomi se na zaraenom liu manifestuju u
vidu pepeljasto sivih pega, rasutih po celom listu,
prenika 2-5 mm oko kojih se formira plutasti sloj
smee boje, usled ega izumrlo tkivo ispada i
nastaju upljine (otuda i naziv).

Na temperaturi od 15 C potrebno je vlaenje 7-14

sati, a na 20 C, 5-12 sati. Kod dueg vlaenja imamo jau zarazu. U prolee je za infekciju mladog
lia potrebno due vlaenje i kia.
Nakon ostvarenih primarnih infekcija i pojave
simptoma, konidije obrazovane sa nalija lista
vre dalje sekundarne zaraze. Posle berbe, s obzirom na prisutan infektivni potencijal i povoljne
uslove tokom leta, bolest se moe razvijati do
kraja vegetacije.
Ocena intenziteta zaraze vri se tri puta: poetkom juna, pred berbu i poetkom septembra.
Za ocenu se uzima po 10 letorasta sa svakog
stabla. Na svakom letorastu prema lisnim oiljcima
odredi se broj opalih listova, kao i broj obolelih
i zdravih listova.

Kod jakog napada moe doi do preranog opadanja lia. Na mladarima moe da izazove pojavu
eliptinih izduenih pega, unutar kojih dolazi
do pucanja kore i stvaranja rak ranica. Najopasnije
su zaraze mladog lia.
Rasprostranjena je svuda gde se gaji kotiavo
voe, a najee napada ljivu (posebno je osetljiva poegaa). Ovo je bolest starijih i zaputenih
vonjaka. Posebno moe biti tetna u rasadnikoj
proizvodnji zbog prevremenog opadanja lia.
upljikavost lia moe da izazove i bakterija pseudomonas morsprumorum, kao i gljivice stigmina
carpophila, pa treba biti paljiv pri identifikaciji
prouzrokovaa.
Biologija parazita prezimljava na opalom liu
u vidu organa za prezimljavanje (piknidi) i u rak
ranama u vidu micelije.

Na osnovu toga izrauna se procenat obolelih Suzbijanje, ukoliko je potrebno, vri se neposredno
listova, i indeks oboljenja preostalih listova. In- po listanju. Koriste se preparati na bazi CINEB-a,
tenzitet zaraze se odreuje na skali od 0-5.
MANKOCEB-a. Ako se ljiva titi protiv plamenjae
Tretiranja protiv ove bolesti u vreme precvetava- i rogaa istovremeno je zatiena i od ove bolenja, posle formiranja plodova, nakon berbe (uko- sti. Takoe je korisno zaoravanje opalog lia, ili
liko je potrebno) obavlja se preparatima na bazi: sakupljanje i kompostiranje.
BENOMIL-a, DODIN-a, TRIFORIN-a, MANKOZEB-a.

38

Plamenjaa ljive
Polystigma rubrum

Infekcija lia obavlja se ako se: na liu nalaze kapi

vode; na liu nalaze vitalne spore (askospore);
lie mlado; temperatura vazduha iznad 80C.

Simptomi bolesti - Na liu se obrazuje manji ili

vei broj sitnijih ili krupnijih pega, koje ponekad
skoro potpuno prekriju list. U poetku su pege
ukaste, neto kasnije narandaste i na kraju
crvene boje.

Ocena intenziteta napada - Vri se prema procentu zaraene povrine lia odnosno plodova, ili
okularno ocenama od 0-4 ili 0-9. ocena se vri
posle cvetanja, mesec dana kasnije i pred berbu.
Suzbijanje - Kritini period za zaraavanje lia
traje od njegovog formiranja pa dve do tri nedelje posle precvetavanja. Kasnija zaraavanja
se smatraju bezopasnim.

Kako je izvor zaraze saprofitska faza gljive u opalom liu, to se kao mere u suzbijanju mogu primenjivati i mehanike (skupljanje i kompostiranje
opalog lia) i agrotehnike (zaoravanje opalog
Jae obolelo lie prevremeno opada, obino lia meurednom obradom) mere sa ciljem
u toku avgusta ili poetkom septembra. Zbog uklanjanja izvora zaraze.
prevremenog opadanja lia vitalnost voaka
slabi, plodovi ostaju sitni i nakiseli i esto opadaju, Ukoliko su se stvorili uslovi za infekciju i razvoj
cvetni pupoljci se slabo obrazuju pa je prinos u bolesti u kritinom periodu za tretiranje ljive
koristiti preparate na bazi: CINEB-a, MANKOZEBa,
narednoj godini umanjen.
KAPTAN-a.
Rasprostranjenost - Rasprostranjena je u svim
proizvodnim podrujima ljive. Naroito osetljiva
je poegaa.

Roga ljive
Taphrina pruni

Biologija i epidemiologija parazita - U razvojnom

Roga ljive je veoma
ciklusu gljive smenjuju se dve faze: saprofitska
rairen i potencijalno
u obolelom opalom liu, i parazitska na biljci
prouzrokova katau toku vegetacije. U toku saprofitske faze gljiva
strofalnih gubitaka .
obrazuje organe za razmnoavanje (askusi sa
U godinama rogaa
askosporama), a u toku parazitske faze ovi organi
moe biti uniteno
su piknidi sa piknosporama. Obnavljanje i irenje
do 80% roda. Godine
bolesti zavisi iskljuivo od saprofitske faze, jer
rogaa su godine sa
parazitska faza nema znaaja za irenje infekcije
prohladnim i kiovitim
zbog toga to piknospore ne mogu da izvre proleem u vreme posle zametanja plodova.
infekciju. Period obrazovanja spora saprofitske Poegaa je veoma osetljiva na ovu bolest.
faze (askospora) zavisi od klimatskih uslova, i
Simptomi se manifestuju na plodovima, retko na
moe da traje od 1,5-3,5 meseci.
liu, cvetovima i letorastima. Zaraeni plodovi
Spore se oslobaaju ako su: zrele; kvaene naj- rastu bre nego zdravi, poveavaju se, izduuju i
krive, dobijaju oblik roga (otuda i naziv).
manje 1 sat; temperatura vazduha iznad 100C.
Plodovi su bledozelene boje, suneraste konziSpore klijaju ako su: vitalne; u kapi vode najmanje stencije. U zaraenim plodovima se ne formira
60 minuta pri temperaturi od 11-180C; tempera- kotica.
tura iznad 80C.
39

Ciklus razvoja je slian ciklusu razvoja taphrine

deformans. Taphrina pruni prezimljava na granicama. Spore dospevaju na mlad plod odmah po
zametanju, gde proklijaju i izvre zarazu. Posle
izvesnog perioda micelija, koja zahvata celo meso
ploda izbija ispod povrine ploda gde stvara iitav
splet iz koga se razvijaju organi za razmnoavanje
(askusi). Askusi u razvoju probijaju povrinski
sloj ploda i donose spore, koje noene kinim
kapima i vetrom dospevaju na granice, gde se
u pukotinama odravaju do sledeeg prolea.
Postoji mogunost prezimljavanja spora i izmeu
listia pupoljaka.
Suzbijanje se zasniva na preventivnom unitavanju prezimelih spora preparatima na bazi bakra.
S obzirom da gljiva ne razvija nove generacije
sposobne za izazivanje sekundarnih zaraza u
istoj godini, kvalitetna i pravovremena primena
bakarnih preparata plavo kupanje ljive u vreme
bubrenja pupoljaka (mije ui) reava problem
pojave rogaa kao i kod Taphrine deformans.
Vana mera za smanjenje inokulacionog potencijala za sledeu godinu mehanika mera suzbijanja
je sakupljanje i unitavanje zaraenih plodova.
Takoe, pravilno orezana kronja sa dobrim provetravanjem e imati krai period vlaenja, ime
se stvaraju nepovoljni uslovi za klijanje spora.

Kovrdavost lia breskve

Taphrina deformans
Simptomi - Bolest uglavnom napada mlae lie,
retko mladare i cvet. Lie biva zaraeno odmah
po kretanju vegetacije. Mlado lie poinje da se
deformie, uvija, zadebljava, gubi hlorofil i uti,
a kasnije se potpuno deformie i potklobui. Sa
porastom lista simptomi postaju sve izraeniji i
lie dobija ljubiastocrvenu boju. U to vreme
na liu se stvara branasti sloj sa organima za
razmnoavanje gljive.

Rasprostranjenost - Veoma je rasprostranjena u

reonima gde se gaji breskva, naroito u onim gde
je prolee prohladno i kiovito u vreme kretanja
vegetacije. Najvee tete nastaju zbog gubitka
lia, to dovodi do smanjenja vitalnosti biljke.
Posledice su smanjenje prinosa i kvaliteta plodova, kao i loa priprema voke za period zimskog
mirovanja.

Ciklus razvoja - Infekcije nastaju u relativno kratkom vremenskom periodu. Prezimele spore se
prolenim kiama spiraju sa grana do pupoljaka,
umnoavaju se i im se pupoljak otvori u kapi vode
klijaju i vre infekciju tek otvorenog pupoljka i
mladog lista. Ukoliko je kretanje vegetacije sporije i due, usled prohladnog i vlanog vremena,
period zaraze e biti dui i povoljniji.
Posle ostvarenog jednog ciklusa razvoja gljiva
stvara spore, koje prezimljavaju na granama do
naredne vegetacije.
Suzbijanje - Za suzbijanje ovog izazivaa bolesti
breskve vano je, kao i kod ostalih ukloniti izvor
zaraze skinuti i unititi zaraeno lie pre nego
to doe do stvaranja spora, koje e vriti infekciju
naredne godine. Hemijska zatita podrazumeva
tretiranje kasno u jesen radi unitavanja spora iz
tekue godine i tretiranje pri kretanju vegetacije
kako bi se zatitilo mlado lie.

Potrebno je potpuno okvasiti voku (okupati). Za

ovu primenu koristiti preparate na bazi BAKRA.
40

tetoine
Jabukin smotavac

Potpuno razvijena
gusenica naputa
pod i odlazi pod
koru radi preobraaja u lutku.

Carpocapsa pomonella
To je leptir tamnosive boje. Na prednjim krilima
primeuju se svetlije ili tamnije, ue ili ire pruge
i crte.

Na bonoj strani krila, uz sam rub, nalazi se tzv.

distalna pega, oiviena zlatno utim prstenom, a
u sredini je tamnocrvena. Zadnja krila su tamno
smee boje. Duina tela je 7-9 mm, a raspon krila
je 15-20 mm.

Poetkom jula
javljaju se leptiri druge generacije, masovni let
poinje sredinom jula i traje sve do polovine avgusta. S obzirom da su u ovo doba temperature
vie, larve druge generacije se pile posle 5-7 dana
od polaganja jaja, i ubuuju se u plodove. Nakon
to se potpuno razviju naputaju plod pre nego
to opadne i odlaze na mesto prezimljavanja.
Vremenske prilike uslovljavaju razvoj jabukinog
smotavca. Let leptira prestaje ispod 120C, kod 150C
aktivnost je slaba, optimalni let se odvija iznad
170C odnosno 20-240C, a prestaje iznad 320C.

Ocena napada i tetnosti - Jabukin smotavac moe

Gusenica je ute boje, a kad odraste onda je da nanese tete u prinosu od 15-80 %. Ocena
ruiasta. Duina gusenice je 15-20 mm.
intenziteta napada vri se posebno za prvu i posebno za drugu generaciju. Utvruje se procenat
napadnutih plodova, pregledom 500 plodova.
Ekonomski se tolerie do 2% napadutih plodova,
a sve preko toga predstavlja gubitak.
Prognoza - Prognozu je mogue raditi na vie
naina:
- praenjem biologije,
- praanjem leta leptira pomou feromonskih
klopki,
- odreivanjem leta leptira na osnovu suma
temperatura,
- praenjem leta pomou svetlosnih mamaca.

Rasprostranjenost i znaaj - Rasprostranjen je

svuda gde se gaji jabuka i najznaajnija je tetoina jabuke.
Biologija i ekologija- Razvija dve generacije godinje. Prezimljava u stadijumu larve ispod kore
drveta. Nakon prezimljavanja, obino u aprilu
mesecu, gusenica se pretvara u lutku, i ve krajem
aprila poinje izlaenje prvih leptira. U godinama Praenjem biologije smotavca u insektarijumu
sa prosenim temperaturama leptiri smotavca prati se poetak,
se pojavljuju sredinom maja, a maksimalni let se maksimum i kraj leta leptira.
odvija krajem maja ili poetkom juna.
Kritian broj po jednoj feromonskoj klopki je 10Trajanje pojedinih razvojnih faza smotavca zavisi 20 leptira za prvi rok tretiranja i 5-10 leptira po
od temperature. U optimalnim prilikama larve prve klopki za drugi rok tretiranja. Prognoza na osnovu
generacija se pojave iz jajeta posle 7-14 dana, i suma temperatura radi se tako to se od marta
ubuuju se u plod obino kod aice ili na mestu meseca sabiraju sve temperature vee od 100C.
dodira dva ploda.
Smatra se da let poinje kod sume temperatura
41

od 2500oC, maksimalan je na sumi oko 3500oC, su plodovi jo na stablu ili se oberu, larve izlaze
a kraj leta je na sumi 4500oC.
iz njih i padaju na zemlju. Tu grade auru u kojoj
se pretvore u lutku i prezime. Sledeeg prolea
Suzbijanje - Korienjem jedne, ili vie metoda izleu odrasli insekti.
prognoze dolazi se do optimalnog termina za
primenu insekticida. Za suzbijanje jabukinog
smotavca koriste se preparati na bazi: DIHLORVOS-a, DIMETOAT-a, DIAZINON-a, BIFENTRIN-a,
DELTAMETRIN-a, METIDATION-a, FENOKSIKARB-a.

Trenjina muva
Rhagoletis cerasi
Veoma opasna, i ekonomski znaajna tetoina,
trenjina muva Rhagoletis cerasi, koja izaziva
crvljivost plodova trenje i vinje. tete se ogledaju
u smanjenju prinosa i kvaliteta plodova i do 80%.

Jedan od naina prognoziranja pojave ove tetoine je na osnovu sume temperature, merenjem
temperature zemljita na dubini od 5cm. Prag
razvia lutke je 50C, kojoj se dodaju dnevne temperature iznad ove vrednosti. Drugi nain je praenje leta odraslih insekata zasnovan na hvatanju
putem vizuelnih i olfaktornih mamaca (klopki).

Odrastao insekt je muva duine do 5mm, sjajno

crnog tela sa zutim mrljama na glavi i grudima.
Krila su prozrana sa karakteristinim plavocrnim Vizuelni mamci su napravljeni od impregniranog
kartona ili plastike fluorescentno uto obojeni,
poprenim prugama.
premazani trajnim bezmirisnim lepkom. Ovim
mamcima se hvataju jedinke oba pola.
Olfaktorni mamci su rastvori amonijumskih soli ili
hidroliziranih proteina, koji se nalaze u posebnim
posudama.

Mamci se postavljaju pred poetak leta muva.

Mogu se koristiti i kao sredstvo suzbijanja
trenjine muve ukoliko se postave u veem broju,
jer uhvaene enke najee jo nisu poloile jaja
Larva je bledouta, sa uzanim telom suenim na plodove.
prema glavi, duine 6-7mm.
Najefikasnije je tretiranje u vreme kada je poloen
Nanosi tete najkvalitetnijim sortama trenje najvei broj jaja i larve poinju da se pile. Upo srednje poznim i poznim, na vinji maraski i treba insekticida za suzbijanje trenjine muve je
vinjama koje sadre manje kiseline. Oteeni ograniena karencom vremenom od primene
plodovi gube trgovaku vrednost i trule.
preparata (insekticida) do zrenja (ne berbe). Mogu
se, i to uspeno, koristiti preparati na bazi:
Trenjina muva leti od kraja maja do kraja jula.
Odrasli insekti se mogu videti na liu ili plodovima
DELTAMETRINA Decis 2,5 EC; Futocis EC 2,5;
za vreme toplih sunenih sati. Svaka oploena
Scud; upadec; Decis 100 EC;
enka u proseku moe da poloi 60-80 jaja, obino
DIHLORVOSA Dihin; Difos E-50;
u vreme kada plodovi dobiju utu ili poetak
crvene boje. Larve izlaze iz jaja posle 6-12 dana,
DIMETOATA Bevetox 40-EC; Fosfamid-40; Perubuuju se u plod i hrane se mesom i sokom
fektion; Sistemin-40; Sistemik E-40; Zorat-EC40
ploda. Razvoj larve traje oko 30 dana, a zatim, dok
42

ljivin smotavac
Grapholita funebrana

pukotine kore pri osnovi stabla ili u biljne ostatke

na povrini zemlje radi preobraaja. Od sredine jula
poinje let druge generacije, koji traje 4-6 nedelja.

Mali, tamnoobojeni leptir, duine 8-9mm, u rasponu15mm. Prednja krila su mrkosiva, u vrnom
uglu je pepeljasto siva mrlja u ijoj se unutranjosti
zapaaju etiri crne take. Zadnja krila su svetlija,
ujednaeno sivomrke boje. Larva u punom razvoju je dugaka 10-12mm, ive ruiaste boje
sa mrkom glavom.

Otpadanje plodova napadnutih larvama prve

generacije se poklapa sa junskim proiavanjem
plodova, koje predstavlja fizioloku pojavu, pa
tete prou neopaeno. Najvee tete izazivaju
larve (gusenice) druge generacije.

Za prognozu ove tetoine koristi se metod seksualnih mamaca (feromonske klopke), i vizuelno
kontrolom polaganja jaja u julu. Feromonske
klopke omoguavaju efikasnu kontrolu leta mujaka, daju sliku intenziteta napada i omoguavaju
izbor pravog vremena za tretiranje insekticidima.

U naoj zemlji predstavlja jednu od glavnijih

tetoina ljive. Nekada se smatralo da napada
uglavnon poegau, meutim, sa proirenjem
sortimenta i uvoenjem kvalitetnih sorti, koje
dozrevaju u avgustu i septembru, pokazalo se
da napada i ove sorte lijve.
U naoj zemlji se razvija u dve generacije. Prezimljava u stadijumu larve u kokonu opredenom
ispod kore live. Pretvara se u lutku rano u prolee
(krajem marta), a leptiri izleu u aprilu i maju, pa
i poetkom juna.
Leptiri prve generacije polau jaja 3-4 nedelje
posle precvetavanja ljive, kada plodovi dostignu
veliinu kotice trenje. enka poloi 40-50 jaja u
proseku. Larva se izlee posle 9-15 dana, ubuuje
se u plod i uvlai se u njegovu unutranjost. Po
zavrenom razvoju naputa plod, a zatim odlazi u
43

ilogriz kotiavog voa

Capnodis tenebrionis
ilogriz (Capnodis tenebrionis) je tetoina koja
napada sadnice i stabla kotiavog voa naroito
breskve, trenje, vinje, kajsije, izazivajui njihovo
suenje. Odrasli insekt je tvrdokrilac crne boje,
duine 2-3 cm, koji se itave godine hrani na
vokama, peteljkama lia i korom pri tom ne
pravi znaajnije tete.

Pravilno sprovoenje agrotehnikih mera: sadnja

zdravog sadnog materijala posebno natapanja u
kritinom suvom periodu daje vokama optimalnu optu i zdravstvenu kondiciju i podie njen
odbrambeni mehanizam.

Larve su ukaste boje, s proirenim

prednjim delom tela, narastu do 7
cm. Prezimljava kao odrasli insekt
i larva.
Na vokama se pojavljuje kada
srednje dnevne temperature preu 25oC to se dogaa krajem maja
i poetkom juna.Tada dolazi do
oplodnje, a nekoliko dana kasnije
poinje polaganje jaja. Od poetka
juna do kraja avgusta enka odlae
jaja ispod povrine zemlje, blizu
stabala voaka.

Hemijske mere borbe - prilikom

sadnje i prvih godina razvoja
voaka, u vreme polaganja jaja,
u junu, treba tretirati zemljite
insekticidom, 50-ak cm oko stabla. Nakon tretiranja, sredstvo
pomeati sa gornjim slojem zemljita. Takvo stablo zatieno
je godinu dana.
Optimalna temperatua za ishranu, kretanje i let je iznad 300C,
sa negativnim efektima iznad
450C. Let se deava uglavnom
sredinom dana, ali pri vetru
brzine ispod 4m/sec.

Ovo je insekt mediteranske

Nakon 10-20 dana iz jaja izlaze larklime. Zbog promene klimatve koje prodiru u korenje i nanose
skih prilika poslednjih godina
glavne tete. Larve buei hodnike
pojavljuje se u naim krajevima,
prelaze iz tanjeg u deblje korenje
poinje da se iri i nanosi tei mogu dospeti u korenov vrat i
te. Zbog toga je veoma vano
stablo iznad povrine zemlje. Razvoj
larve traje 1-2 godine. Napadnutim vokama sue sada, na poetku irenja ozbiljno prii suzbijanju
i koristiti sve mere borbe protiv ovog insekta.
se pojedine grane, a zatim i itava stabla.
Suzbijanje: mehanike, agrotehnike i hemijske
mere. Sve ove mere su preventivnog karaktera.
Sakupljanje i unitavanje imaga (odraslih insekata)
kao i spaljivanje korena napadnutih stabala su
vrlo vane mehanike mere.

44

PRIRUNIK ZA POLJOPRIVREDNE PROIZVOAE

Plan Savet Tehnologija
Prirunik osmislile i realizovale:
Maja Miti-Nikoli
Tamara ivadinovi
Tatjana Savi-Gavrilovi
Struni tim savetodavaca koji su pomogli u realizaciji prirunika:
Tatjana Balaban
Igor orevi
Bojan Ili
Maja ivanovi
Malia Radovanovi
okica Milovanovi
Izdava / tampa:
PUNTA Ni
Za izdavaa:
Sran Pavlovi
ISBN 978-86-7990-071-5
Tira:
500 primeraka

Sadraj:
Upravljanje farmom/biznis planiranje ................................................. 3
Stoarstvo........................................................................................................ 9
Sastavljanje i balansiranje obroka ......................................................... 9
Silae i senae...............................................................................................12
Ocena telesne kondicije............................................................................16
Estrus i vetako osemenjavanje krava...............................................19
Kvalitet i higijena mleka............................................................................21
Obrada papaka.............................................................................................28
Upravljanje stajnjakom.............................................................................28
Voarstvo........................................................................................................30
Analiza zemljita..........................................................................................30
Ishrana zemljita..........................................................................................31
ubrenje vonjaka......................................................................................32
Rezidba voaka............................................................................................34
Zatita voaka od bolesti i tetoina....................................................35

PRIRUNIK ZA
POLJOPRIVREDNE
PROIZVOAE
Local Economic Development
in the Balkans

The project is financed by the Kingdom of Denmark, through the Neighbourhood Programme and managed by the LEDIB Programme.
Ovaj projekat je finansiran od strane Kraljevine Danske, kroz Susedski program a sprovodi
ga LEDIB Program.
The contents of this publication are the sole responsibility of <name of the author/contractor/implementing partner> and can in no way be taken to reflect the views of the
LEDIB Programme.
Sadraj ove publikacije je iskljuiva odgovornost <ime autora/podizvoaa/izvrnog
partnera>i ne moe, ni na koji nain biti iskorien kao izraavanje stavova LEDIB programa.

LEDIB
naosnovu
osnovuMemoranduma
Memoranduma
o razumevanju
LEDIBprogram
program se
se realizuje
realizuje na
o razumevanju
izmeu
RepublikeSrbije
Srbijei Vlade
i VladeKraljevine
Kraljevine
Danske.
izmeu Vlade
Vlade Republike
Danske.

ISBN 978-86-7990-071-5

Plan Savet Tehnologija