PODIZANJE VINOGRADA

Negotinska Krajina

Poljoprivredna savetodavna
i struna sluba Negotin

Poslednjih godina poljoprivredni proizvoai su pokazali znatnu zainteresovanost za

podizanje viegodinjih zasada, a zahvaljujui uredbama Ministarstva poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede. Posebno se to odnosilo na podizanje novih zasada vinove loze, to i ne udi obzirom da
je Negotinska Krajina poznata kao izuzetno podneblje za uzgoj vinove loze i proizvodnju vrhunskih
crnih vina.
Usled izmenjenih uslova koje je trebalo ispuniti ove godine za ostvarivanje prava na
podsticajna sredstva odnos zainteresovanih i onih koji su konkurisali za ista je neto nepovoljniji nego

Sadraj:
Istorijat gajenja vin.loze ..................................................................................................... 1
Agrobioloki uslovi vinogorja i lokaliteta ......................................................................... 2
Tehnologija pripreme zemljita namenjenog podizanju vinograda.................................... 5
Popravka fizikih, hemijskih i biolokih osobina zemljita
Rigolovanje duboka obrada zemljita

Neposredna priprema zemljita za sadnju vinove loze ...................................................... 8

Nega mladog vinograda do stupanja u period plodonoenja ............................................. 13

Podizanje vinograda Negotinska Krajina

Istorijat gajenja vin.loze
Povoljne klimatske prilike, geografski poloaj, tipovi zemljita predstavljaju osnovu razvoja
vinogradarstva u nekom podruju. Takav je sluaj i u Negotinskoj krajini koja ima dugu tradiciju gajenja vinove
loze. Pretpostavlja se da je znaajnije gajenje vin.loze u ovom rejonu moglo otpoeti u treem veku nove ere
obzirom da je u to vreme car Prob nastojao da proiri gajenje vinove loze. O tome govore i arheoloki nalazi u
prahovu (selu kraj Negotina), Gamzigradu i erdapu - razni ukrasni predmeti u vidu vinove loze i pojava
amfora na pojedinim lokalitetima du erdapa, nalazita starih vinograda u blizini manastira Bukovo (potes
Kamenac) za koje se smatra da su zavetanja srednjevekovnih vladara manastiru. Jedan podatak iz 1790. godine
u vreme austrijskih okupacionih vlasti koje su zahtevale da se na ime poreza na prihod od vinove loze ubere
10.000 forinti i kada se taj iznos uporedi sa porezom za ostale privredne aktivnosti upuuje na to da je u
Negotinskoj krajini vinogradarstvo bilo u to vreme najznaajnije zanimanje.
Meutim masovna proizvodnja vina u Krajini nije imala i znaajniji plasman van svojih granica. To je bila
posledica neorganizovanosti trita i slabe saobraajne povezanosti, a neto vee koliine prodavane su u
Beogradu. Vino je prodavano po susednim ne vinogradarskim krajevima (homoljski kraj) ili razmenjivano za
druge proizvode kao na pr. u Pomoravlju za kukuruz, u Uikom kraju za katran.
Veliki uspeh vinogradarstva i vinarstva Krajine deava se u vreme kada je u zapadno-evropskim zemljama
uveliko harala filoksera. Tako su vina iz Krajine 1882. godine na meunarodnoj izlobi vina u Bordou i na
svetskoj izlobi vina u Anversu 1885.godine osvojila prve nagrade. Ve sledee godine (1886.) norveki brod
Unita prevozi za Francusku 600 t Krajinskog vina, a izvoz se iri i na ostale evropske zemlje - Rusiju,
Nemaku, Austrougarsku, Rumuniju i dr. Meutim, 1883. god. filoksera se pojavila i u ovim krajevima i za 5-6
godina zahvatila sva vinogorja, ime je obeavajui prosperitet vinogradarstva Krajine zaustavljen. Propadanje
vinograda koje je ubrzala i pojava plamenjae (prvi put zapaena u Krajini 1890. god.) bilo je veliki udar na
tadanju privredu Krajine.
U traenju spasa za vinogradarstvo otvorena je kola za vinodelje i voare 1887.god. pri manastiru
Bukovo kraj Negotina. Nakon etiri godine od osnivanja kolu je preuzelo Ministarstvo narodne privrede
kneevine Srbije ime postaje znaajan struno-vaspitni centar. Uporedo sa kolom osnovan je i lozno-voni
rasadnik sa ciljem obezbeenja rejona loznim podlogama i obnavljanja vinogradarstva na osnovama primene
kalemljenja. Kao i svuda i u ovom kraju su injeni pokuaji izlaza iz krize gajenjem rodnih hibrida amerikog
porekla koji su se vrlo brzo rairili, ak i na terenima koji do tada, zbog manje pogodnih prirodnih uslova, nisu
bili poznati kao vinogradarski. To je doprinelo padu kvaliteta Krajinskih vina.
Zahvaljujui koli i rasadniku i tradiciji gajenja vinogradarstvo Krajine je posle opredeljenja na
kalemljenje kao reenje od filokserne krize relativno brzo obnovljeno.
1924. god. osnovana je enoloka stanica u Bukovu (Negotin) ija je nadlenost u odnosu na kontrolu vina
umnogome prevazila granice Krajine. U izvesnim periodima vrila je kontrolu vina u celoj Srbiji, Crnoj Gori,
Makedoniji i istonoj Bosni.
Svojevrsni raritet koji govori o tradiciji vinogradarstva ovog kraja su svakako i pimnice. Pimnice su
graene u centrima vinogorja, blizu vinograda na ocednom terenu, u neposrednoj blizini sela i sluile su samo
za preradu groa i uvanje vina, a obzirom da su graene na jednom mestu nalik su na posebno naselje. Skoro
svako domainstvo imalo je svoju pimnicu koje su izgraene od kamena i malo ukopane u zemlju. Postoje
svedoenja o postojanju pimnica u vie sela rajakog vinogorja, a do danas su se odrale u selima Rajac,
Rogljevo i Smedovac.

Podizanje vinograda Negotinska Krajina

Poslednje decenije 20.veka bile su loe za vinogradarstvo Krajine, dosta vinograda zaputeno, povrine
smanjene, emu je kumovala loa privredna situacija, loe poslovanje vinarske kue Krajina vino u Negotinu i
njen odlazak u steaj, migracija stanovnitva u gradove i u inostranstvo, kao i nepovoljna starosna struktura
stanovnitva.
Poslednjih nekoliko godina vinogradarstvo krajine se budi, raste interesovanje za podizanje novih
vinograda pre svega zahvaljujui uspenim merama Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva koje
je uredbama o podsticajnim sredstvima za podizanje vinograda, omoguilo manjim individualnim
polj.proizvoaima da ostvare ovu znaajnu investiciju. Shodno tome raste i interes za vinski turizam, dolazi do
obnavljanja pojedinih pimnica, a vina iz Negotinske Krajine ponovo dobijaju svoj ugled koji su nekada imali.

Agrobioloki uslovi vinogorja i lokaliteta

Zajedniki uticaji inilaca spoljne sredine na rastenje, rodnost i kvalitet proizvoda vinove loze naziva se
ekologijom vinove loze. Uslovi spoljne sredine se nazivaju ekolokim iniocima. Da bi vinova loza imala
normalan razvoj i redovno plodonoenje, na njih treba obratiti posebnu panju prilikom podizanja vinograda.
Klimatske karakteristike
Meteoroloki podaci ukazuju da je u rejonu negotinskog vinogorja zastupljena umerena kontinentalna
klima. Nadmorska visina najniih poteza je neto vea od 110 metara, a najvia kota dostie preko 270 metara.
Temperaturni uslovi
Temperatura zemljita i vazduha je klimatski faktor koji esto ima odluujuu ulogu u
odreivanjupogodnosti uslova za gajenje vinove loze. Temperatura ima uticaj na porast, rodnost, visinu i kvalitet
prinosa. Svaka faza u razviu vinove loze ima svoj optimum temperature. Od presudnog je uticaja za formiranje
i funkciju reproduktivnih organa, za opraivanje cvetova, zametanje bobica, za rastenje i sazrevanje bobica.
Temperaturne sume za celu godinu i period vegetacije predstavljaju zbir svih pozitivnih temperatura u toku
godine odnosno vegeacije.
U naim klimatskim uslovima smatra se da je temperatura od 10 C ona na kojoj vinova loza ulazi u
period vegetacije. U negotinskom vinogorju tokom aprila su temperature vazduha u porastu na svim visinama,
tako da su tada povoljni temperaturni uslovi za kretanje vinove loze. Maksimalne normalne mesene temperature
vazduha javljaju se u julu, a jeseni su suve i tople to je povoljno za sazrevanje grodja.
Normalne mesene, godinje i vegetacione temperature vazduha
H
110m
160m
210m
260m
270m
280m

I
-1.5
-1.7
-1.8
-2.0
-2.0
-2.0

II
0.7
0.6
0.4
0.3
0.2
0.2

III
4.6
4.5
4.3
4.2
4.1
4.1

IV
11.0
10.7
10.4
10.0
10.0
9.9

V
16.6
16.2
15.9
15.5
15.4
15.4

VI
20.1
19.7
19.4
19.0
18.9
18.9

VII
21.8
21.4
21.1
20.7
20.6
20.5

VIII
21.4
21.0
20.6
20.3
20.2
20.2

IX
16.9
16.6
16.2
15.9
15.8
15.7

X
10.6
10.2
9.9
9.6
9.5
9.4

XI
5.9
5.7
5.6
5.4
5.4
5.4

XII
1.8
1.1
1.0
0.8
0.8
0.8

G
10.8
10.5
10.2
10.0
9.9
9.9

V
16.9
16.6
16.2
15.8
15.8
15.7

Na svim visinama januarske temperature su negativne i vrednosti im se menjaju od -1.5 C do -2.0 C, to ne

predstavlja problem za gajenje vinove loze.
Uslovi osvetljenja
Vinova loza je izrazito hemofitna biljka. Delovanje suneve svetlosti na vinovu lozu zavisi od spektralnog
sastava, intenziteta i trajanja sunevog zraenja.

Podizanje vinograda Negotinska Krajina

Karakter uslova osvetljavanja moe se dobiti iz duine trajanja sunevog sjaja, koji se moe izraziti u vidu
stvarnog trajanja sunevog sjaja u asovima. Duina trajanja sunevog sjaja na negotinskom vinogorju iznosi
2000 h stvarnog trajanja to predstavlja optimalnu vrednost za uspeno gajenje vinove loze. Proseno
osunavanje u periodu najintenzivnijeg porasta vinove loze iznosi vie od 1600 h. Najmanje sume se kreu od
129 h u aprilu do 355 h u julu.
S - normalna mesena i godinja suma stvarnog sunevog sjaja
Sx - apsolutne mesene maksimalne vredmosti
Sn apsolutne mesene minimalne vrednosti
R%- relativno trajanje sunevog sjaja
Najvea godinja suma sunevog sjaja nije bila vea od 2786 h niti kraa od 1323 h to pokazuje da su uslovi
osunavanja u optimalnim granicama za uspeno gajenje vinove loze.

S
Sx
Sn
R%

I
66
108
29
23

II
81
132
32
28

III
130
217
51
35

IV
178
242
129
44

V
235
304
138
51

VI
267
324
213
58

VII
309
355
257
66

VIII
293
350
216
68

IX
215
280
136
57

X
154
239
82
45

XI
75
124
25
26

XII
84
111
15
23

G
2087
2786
1323
/

Uslovi vlaenja
Za uspevanje vinove loze od velikog je znaaja vlaga u zemljitu i vazduhu. Iako je vinova loza biljka koja
bolje uspeva u toplijem podruju, neophodno je prisustvo dovoljno koliine vode koja je sastavni deo svih
biljnih organa, sastavni je deo organske materije i potrebna je radi transporta materija kroz biljku.
Vlanost vazduha
Relativna vlanost vazduha ima izuzetan znaaj za uspevanje vinove loze . U toko vegetacionog perioda u
datom lokalitetu ona se kree izmedju 65 i 72% to je za lozu povoljno. Medjutim u periodima dana moe biti
znatno nia , leti je u popodnevnim asovima oko 50% a u pojedinim arkim danima i do 15%. Ovako niska
relativna vlanost moe dovesti okot i do uginua. Popravka relativne vlanosti vri se navodnjavanjem.
Padavine
Pored temperature vazduha ine glavni element klime. Negotinsko vinogorje lei u zoni poluvimetriskog
podruja nae zemlje ije su odlike da se u godinjem toku maksimalna padavina javlja u maju i junu a
minimalna u julu i avgustu.
H
h=0.1
h=10.0
Hx
Hg
Hs

I
53
13
1
42
/
17

II
55
13
1
44
/
12

III
57
11
2
40
1
8

IV
70
10
2
113
4
/

V
69
13
2
47
6
/

VI
68
12
2
74
10
/

VII
49
8
1
67
3
/

VIII
35
7
1
52
1
/

IX
46
7
1
45
/
/

X
61
8
2
25
/
/

XI
76
14
2
65
1
2

XII
59
13
2
36
1
8

G
698
130
113
113
27
47

H normalna mese;na i godinja koliina padavina

h= 0.1mm broj padavinskih dana
h=10.0mm broj dana sa pljuskovitim padavinama
Hx dnevni maksimum padavina
Hg broj dana sa gradom
Hs broj dana sa snenim pokrivaem
3

Podizanje vinograda Negotinska Krajina

Godinja koliina padavina je 688 mm. od toga je u toku vegetacionog perioda
398 mm. Ukupan broj padavinskih dana je 130. Grad se javlja uglavnom na poetku vegetacije, i to svake druge
godine, tako da je verovatnoa pojave grada mala. Prilino je veliki broj dana sa snenim pokrivaem 47.
Koliine padavine nisu dovoljne , a ni raspored nije najbolje usaglaen sa potrebama vinove loze, zbog
ega je potrebno preduzeti odgovarajue agro mere u cilju obezbeivanja vinove loze dovoljnim koliinama
vode.
Vazduna strujanja
Strujanje vazduha (vetra) kao i svi meteoroloki inioci moe imati pozitivan i negativan uticaj na rast,
razvie, plodonoenje vinove loze. Vinovoj lozi odgovara samo blago strujanje vazduha. Oni doprinose boljem i
brem suenju suvine vode, boljem procesu oplodnje, brem odvijanju procesa fotosinteze. Vetar potpomae
opraivanju cvetova. Jaki vetrovi su uvek tetni za vinovu lozu jer pre svega izazivaju lomljenje mladih lastara,
osipanje cvetova i isuuje zemljite.
(%0)
V(%0)

N
77
1.7

NE
70
1.5

E
107
1.8

SE
58
1.7

S
20
104

SW
30
1.9

W
140
3.1

NW
200
3.1

C
298
/

Na naem podruju dominira vetar severozapadnog pravca (NW), a izraziti su i zapadni (W) i istoni (E)
vetar. Severozapadni vetar je veoma esta pojava od maja do kraja juna i tada donosi znatne koliine padavina.
Vetar iz istonog pravca duva krajem jeseni i uslovljava novembarski maksimum padavina. Brzine ovih vetrova
su pogodne , jer se pri takvim brzinama najbolje meaju donje-hladnije i gornje-toplije vazdune mase, ime se
smanjuje mogunost pojave mrazeva i vri se provetravanje povrina pod vinovom lozom.
Bioklimatski indeks
Veliki znaaj za vinovu lozu je sadraj CO2. On uestvuje u procesu fotosinteze koja je najintenzivnija
ukoliko je koncentracija 0.1% vea 2-3 puta od normalne 0.03%.
Ukupan pokazitelj pogodnosti klimatskih uslova za gajenje vinove loze je bioklimatski indeks, koji se
izraunava po formuli.
Bki = txS / Hxdx10
Bki bioklimatski indeks,t suma aktivnih temperatura vazduha, s stvarno trajanje suneve svetlosti za vreme
vegetacionog perioda,H koliina padavina za isti period vremena,D duina vegetacionog perioda
U Srbiji optimalna vrednost Bki je 105.
Zemljini uslovi
Zemljini uslovi imaju veliki uticaj na prinos groa i njegov kvalitet. Najvanije osobine zemljita su
mehaniki sastav, vodne, vazdune i toplotne osobine zemljita i hemijski sastav.
Na ovom podruju je zastupljena grupa najboljih zemljita po pogodnosti za gajenje vinove loze.
- rendzine nastaje raspadanjem laporovih sedimenata. Dobre su za gajenje vinove loze
- ernozemna zemljita zemljita sa profilom
- paraernozem
- gajnjae nema CaCO3 u profilu

Podizanje vinograda Negotinska Krajina

TEHNOLOGIJA PRIPREME ZEMLJITA NAMENJENOG PODIZANJU
VINOGRADA
Nakon izbora lokacije za podizanje vinograda treba pristupiti merama regulisanja fizikih, hemijskih i biolokih
osobina zemljita, vodno vazdunog i toplotnog reima u zavisnosti od konfiguracije terena, predhodne kulture i
svojstva zemljita. Pre saenja treba obaviti sledee mere pipreme zemljita.
Regulacioni radovi sistematizacija zemljita

Organizacija zemljine teritorije

Organizacija zemljine teritorije je izuzetno znaajna projektansko-geometrijski i struno tehniki zadatak.
Pri organizaciji zemljine teritorije neophodno je sagledati sledee stavke.
1. oblik i veliina parcele
2. pravac redova i rastojanje
3. razmetaj sortimenta
4. putna mrea i njen odnos prema javnim saobraajnicama
5. obezbeenje izvora za neophodne koliine vode
6. lokacija graevinskih objekta
Oblik i veliina parcele
Prilikom podizanja vinograda nastoji se da oblik parcele bude to pravilniji po mogustvu pravougaoni ili
kvadratni. Tenja za takvim oblikom parcele je zbog lake upotrebe mehanizacije, formiranje putnih staza i radi
stabilnosti naslona. Na nagnutim parcelama duina redova treba da bude to kraa, da prekidi budu gui.
Pravac redova i rastojanje
Za vinograde je optimalno da pravac redova bude sever-jug i da su upravno postavljeni u odnosu na nagib i
pravac duvanja najjaeg vetra.
Pravilan pravac pruanja redova doprinosi pravilnom osunavanju vinove loze, umanjuje tetno dejstvo
vetra i ima antierozivni uticaj. Meutim nije redak sluaj da je pravac u pravcu nagnutosti terena ili se pravac
vetrova poklapa sa pravcem duvanja najjaeg vatra.
Razmetaj sortimenta
Pri rasporeivanju sortimenta mora da postoje odreeni kriterijumi.
- parcele loijih i siromanijih zemljita zasauju se ranim i slabije rodnim visokokvalitetnim vinskim sortama.
- belo zemljite se dodeljuje belim sortama
- crnice i crvenice crnim sortama
- stone sorte se lociraju pored glavnih staza i puteva sa tvrdom podlogom da bi bile pristupanije poto se berba
obavlja u vie navrata.
- slino je i sa poznim sortama - pri kasnoj berbi groe u kinim periodima poljski putevi mogu postati
neupotrebljivi.
Putna mrea
Putna mrea u vinogradarskom kompleksu treba da bude usaglaena sa lokacijom graevinskih objekata u
kojima se uva proizvedeni materijal i tehnika sa ekonomskim dvoritem i sa komunikacijama vieg reda
(javnim putevima, eleznicom, aerodromom).
U prvom redu treba da omugui pristupanost svakom parceli, racionalnom transportu materijala i
proizvoda, olakava upotrebu mehanizacije.

Podizanje vinograda Negotinska Krajina

Lokacija objekta za navodnjavanje i odvodnjavanje
Oni se izgrauju u fazi privoenja zemljita vinogradarskoj kulturi u fazi pripreme zemljita za zasnivanje
zasada i u toku podizanja. Ovi objekti treba da budu postavljeni tako da se postigne maksimalni ekonomski
efekat. Postavljaju se du puteva i staza i po ivicama parcela.
Lokaciija graevinskih objekata
Tei se da ovi objekti budu u blizini javnih saobraajnica, po mogustvu na sredini zemljinog kompleksa,
i da ne ometa saobraaj i izvoenje agrotehnikih mera.
Krenje i raiavanje zemljita
Pre podizanja vinograda mora se obaviti detaljno krenje kako bi se zemljite blagovremeno oslobodilo
svih drvenastih delova biljaka i time onemoguio razvoj tetoina. Krenjem i raiivanjem terena obavezno se
moraju ukloniti ostaci viegodinjih kultura. Krenje se moe obaviti runo i mainski. Runo se obavlja na
manjim povrinama obraslim iprajem. Na veim kompleksima za krenje se upotrebljavaju traktori guseniari,
buldoeri i druge maine.
Zemljite namenjeno zasnivanju vinograda je najee neravno na njemu sreemo humke, jame,
vododerine i depresije koji mogu biti ozbiljne smetnja za prikladnu primenu agrotehnikih mera kao i za
primenu mehanizacije.
POPRAVKA FIZIKIH, HEMIJSKIH I BIOLOKIH OSOBINA ZEMLJITA
Pre podizanja vinograda potrebno je da se uvid u stanje zemljita da se utvrde njegova bioloka, fizikohemijska svojstva. i da se preduzmu sve eventualne mere za popravkunavedenih svojstava. U najznaajnije mere
popravke zemljinih osobina spada humifikacija, fertilizacija i kalcifikacija zemljita.

Humifikacija poveanje koliine organskih materija u zemljitu

Za normalno razvie vinove loze i davanje zadovoljavajuih prinosa potrebno je odravati odreen
procenat humusa u zemljitu. Zemljite treba da sadri od 2.8% - 3.5% humusa na dubini 30-60cm. Neposredna
humifikacija podrazumeva korienje:
- zgorelog stajnjaka
- treseta
- bakterijalna ubriva
- zelenina ubriva
Da bi se sadraj humusa poveao za 1% na dubini od 10cm/ha potrebno je dodati 12-15t stajnjaka tj da
bi se % humusa poveao za 1% na dubinu od 30cm/ha potrebno je dodati 37-40 t stajnjaka.

Fertilizacija poveanje koliine mineralnih materija i zemljitu

Obogaivanje zemljita mineralnim materijama postie se unoenjem mineralnih ubriva pre ili za
vreme rigolovanja zemljita. Potrebne koliinemaineralnih materija ustanovljavaju se agrohemijskom
analizom zemljita odnosno ispitavanjem njegovih fizikih i hemijskih osobina. U okviru hemijskih
ispitivanja zemljita odreuju se sledei pokazatelji.
- procenat humusa i lako pristupanog azota
lako pristupane fosforne kiseline
lako pristupanog kalcijuma
koliina krea izraenog u % CaCo3
koliina Mg u zemljitu
sadraj mikroelemenata u zemljitu
ph vrednost zemljita

Podizanje vinograda Negotinska Krajina

-Mineralno azotmo ubrivo se ne unosi u zemljite pre saenja loze jer je azot lako rastvorljiv i
pokretljiv pa bi moglo doi do njegovog ispiranja i gubitka. Obogaivanje zemljita azotom postie se
humifikacijom
-Fosfatizacija zemljita
Pod fosfatizacijom se podrazumeva dovoenja zemljita na onaj stepen obezbeenosti hranjivim
elementima koji e odgovarati optimumu uspevanja loze.
Smatra se da pre podizanja vinograda zemljite treba da sadri 12mg-15mg P2O5/100g vazduno suvog
zemljita. U prvim godinama razvoja vinove loze neophodno je prisustvo fosfora u zoni korenovog sistema,
jer dodavanje po sadnji ima mali efekat.
-Kalcizacija zemljita
U zavisnosti od tipa zemljita optimalna doza za kalijum kree se u sledeim granicama na 100g vazduno
suve zemlje 25-40mg K2O. Za srednji prinos groa je 43mg K2O/100g v.s.z. a za visok prinos 50mg
K2O/100g v.s.z.
-Kalcifikacija zemljita
Kalcifikacija se primenjuje na zemljitu samo koja imaju kiselu reakciju. Vinova loza najbolje uspeva na
zemljitu u kojima se supstituciona kiselost kree od 6-7 ph.
RIGOLOVANJE DUBOKA OBRADA ZEMLJITA
S obzirom da se korenov sistem vinove loze razvija u dubinu zemljite se mora pripremiti tako da prilikom
saenja ile dospeju u plodni i rastresiti sloj koji e najmanje 5-6 godina omoguavati razvoj korenovog sistema.
U sloju zemljita u kojem je glavna masa korenovog sistema nuno je pre saenja vinove loze obradom
popraviti fizike, hemijske, biokoke osobine. Najbolji nain pripreme zemljita je rigolovanje.
Rigolovanjem se vri i prevrtanje gde se plodniji povrinski sloj ubacuje na dubinu razvoja korenovog
sistema.
Rigolovanje se moe obaviti tokom cele godine. Ako se vinova loza sadi u jesen rigolovanje se mora
zavriti 2-3 meseca pre saenja kako bi se zemljite usitnilo i dovoljno sleglo. Ako se saenje obavlja u prolee,
rigolovanje se mora zavriti pre poetka jakih mrazeva, kako bi se rigolovani sloj izloio to vie dejstvu
zimskih mrazeva i to bolje usitnilo.
Dubina rigolovanja zavisi od tipa zemljita i klimatskih uslova koji vladaju u vinogadarskom podruju.
Kod nas se dubina rigolovanja kree 70-100cm, to zavisi od strukture zemljita i zemljinog horizonta.
Rigolovanje se obavlja mainski pomou plugova rigolera i velikih traktora guseniara
S obzirom da se korenov sistem vinove loze razvija u dubinu zemljite se mora pripremiti tako da prilikom
saenja ile dospeju u plodni i rastresiti sloj koji e najmanje 5-6 godina omoguavati razvoj korenovog sistema.
U sloju zemljita u kojem je glavna masa korenovog sistema nuno je pre saenja vinove loze obradom
popraviti fizike, hemijske, biokoke osobine. Najbolji nain pripreme zemljita je rigolovanje.
Rigolovanjem se vri i prevrtanje gde se plodniji povrinski sloj ubacuje na dubinu razvoja korenovog
sistema.
Rigolovanje se moe obaviti tokom cele godine. Ako se vinova loza sadi u jesen rigolovanje se mora
zavriti 2-3 meseca pre saenja kako bi se zemljite usitnilo i dovoljno sleglo. Ako se saenje obavlja u prolee,
rigolovanje se mora zavriti pre poetka jakih mrazeva, kako bi se rigolovani sloj izloio to vie dejstvu
zimskih mrazeva i to bolje usitnilo.
Dubina rigolovanja zavisi od tipa zemljita i klimatskih uslova koji vladaju u vinogadarskom podruju.
Kod nas se dubina rigolovanja kree 70-100cm, to zavisi od strukture zemljita i zemljinog horizonta.
Rigolovanje se obavlja mainski pomou plugova rigolera i velikih traktora guseniara.

Podizanje vinograda Negotinska Krajina

NEPOSREDNA PRIPREMA ZEMLJITA ZA SADNJU VINOVE LOZE
Poto 50% vinove loze sadimo u jesen a 50% u prolee, neophodno je da za prvu polovinu zasada pripremimo
zemljite. To emo uraditi tako to emo prvo za celokupnu povrinu od 60 ha dodati potrebnu koliinu ubriva i
to: fosforno i kalijumovo i to uneti u zemljite zaoravanjem, nakon toga na delu koji se sadi u jesen vri se fina
priprema zemljita tanjiraama i drljaama. U prolee emo dodati i azotno ubrivo

Lozna podloga
Veoma je bitno dobro odabrati podlogu, jer ona utie i na poboljanje i na pogoranje niza agrobiolokih i
tehnolokih ossobenosti nakalemljenih sorata vinove loze. Greke pri izboru lozne podloge kasnije se ne mogu
ispraviti. Ona mora da poseduje niz povoljnih osobina:
- da je potpuno otporna prema korenovoj filokseri
- da ima dobar afinitet prema plemenitoj lozi
- da se lako prilagoava razliitim zemljitima i klimatskim uslovima
- da podnosi odreene koliine krea u zemljitu
- da se dobro oiljava
- da pozitivno utie na vegetativni i rodni potencijal, i na ostale agrobioloke i privredno tehnoloke osobine
nakalemljenih sorti vinove loze
- da nije zaraena virusom
Po obavljenoj obradi i pripremi zemljita koja se mora zavriti do polovine februara pristupamo podizanju
vinograda. Saenju vinove loze moemo pristupiti poetkom marta. Vinograd emo podii sa sadnicama koje
smo unapred dogovorili sa proizvoaem, koje moraju biti prvoklasnok kvaliteta.
Sadni materijal mora da odgovarajuu dokumentaciju i to:
-

deklaraciju o poreklu podloge i vijoke

deklaraciju o kvalitetu
deklaraciju sa imenom sorte i podloge
uverenje o zdravstvenom stanju kalema

UTVRIVANJE RAZMAKA PRI SAENJU I POTREBNOG BROJA KALEMOVA

Pre nabavke kalemova moramo utvrditi razmak sadnje vinove loze pa prema tome odreujemo broj loznih
kalemova.
Rastojanje na kome se sadi vinova loza zavisi od vie inilaca meu kojima su najvaniji sledei:
- uzgojni oblik okota
- nain obrade i odravanje zemljita
- nain ubrenja
- nain zalivanja
- reljef i ekspozicija terena
- nain primene mehanizacije i raznih drugih agrotehnikih ampelografskih mera

UTVRIVANJE PRAVCA REDOVA I RASPORED SAENJA

Povrina na kojoj zasnivamo vinograd je sa blagim nagibom prema jugu. Zbog june ekspozicije odluili
smo se na za pravc redova sever-jug koji se uklapa u izgraenu putnu mreu i idealan pravac redova zbog
najbolje osvetljenosti.
Odluili smo se za pravougaoni raspored sadnje sa meurednim rastojanjem od 3m i rastojanjem u redu od
1m.

Podizanje vinograda Negotinska Krajina

OBELEAVANJE MESTA SADNJE
Da bismo obeleili mesta za sadnju potrebna je kopija kataskarskog plana parcele. A od pribora je potrebna
pantljika, kolii, ice i gepdetske znake.
Prvo se na terenu obelei putna mrea, granice parcele i redovi za sadnju vinove loze. Da bismo ivukli
prave linije najbolje je koristiti instrument sa laserom, koji se postavi na jedan kraj parcele potom se uz pomo
taki za obeleavanje hvata pravac do drugog kraja parcele. Izmeu znaki se povue pantljika i izmeri
rastojanje izmeu sadnih mesta koja se obelee koiima. Isto se radi za svaki sledei red.

PRIPREMA KALEMOVA ZA SADNJU

Od vremena nabavke kalemova do njihove sadnje, oni moraju biti zatieni od mrazeva, napada plesni i
tetoina. pa se uvaju u trapovima i skladitima.
Priprema kalemova za sadnju sastoji se u sledeem:
- potapanje kalemova u istu vodu u trajanju od 24h da bi se osvei i pripremili za
dalju obradu
- kontrolisanje korenovog stabla koje mora da bude zdravo bez plesni
- kontrolisanje korenovog sistema koji treba da je zdrav bez pojave plesni
znakova trulei ili rak korena
- kontrolisanje spojnog mesta da bi videli da se na spojnom mestu nazire pukotina ili ne, ako uoimo
pukotinu kalem odbacujemo.
- skraivanje bazalnih ila na 10-12 cm za runo saenje u jamice
- skraivanje lastara na 1-2 vidljiva okca koji mora biti potpuno zdrav sa
normalnom bojom kore
- tretiranje fitohormonima korenov sistem jer podstie razvoj korena i poveava
% prijema kalema.

NAIN I DUBINA SADNJE

Tehnika saenja loze je uslovljenja brojnim iniocima: agroekolkim uslovima, raspoloivom tehnikom,
vrstom lozno sadnog materijala. U odnosu na naim na koji se lozni kalem postavlja u zemljite postoje tri
postupka saenja loze.
saenje loze u jamie,
saenje loze u brazde,
saenje pomou hidrobura
Jamii se kopaju aovom i kopaju se u pravcu reda, neposredno pored i uvek sa iste strane oznake za sdno mesto.
Dubina jamia je 35-45cm, a prenika 30cm.
Dubina sadnje direktno zavisi od klimatskih uslova. U naelu lozu treba saditi tako da spojno mesto na
loznom kalemu bude u nivou povrine zemljita. Ukoliko postoji vei nagib zemljita na gornjim delovima
parcele dolazi do spiranja, a na donjem do zasipanja usled erozije zemljita, pa tako spojna mesta kalemova na
viim delovima ostaju ogoljena, i izloena mehanikim povredama, a na niim delovima parcele zbog
zatrpavanja iz njih e se obrazovati plitki korenovi. Zato se na viim delovima parcele kalemovi sade tako da im
spojno mesto bude 3-4cm iznad povrine zemlje. Ovakav nain sadnje se vri ako nisu preduzete mere zatite
zemljita od erozije.

Podizanje vinograda Negotinska Krajina

Tehnika sadnje je sledea. Na dno se ubaci manji sloj trone zemlje; orezani bazalni korenovi se radijalno
postave na zemlju na dno jamia; preko korenova se stavi sloj trone zemlje visine 15-20cm; rukom se sadnica
pridrava u odgovarajuem poloaju i dubini te se nogom ugazi dobro zemlja oko nje; zatim se jami zalije sa 35l vode; kada zemljite upije vodu jami se puni pripremljenom smeom zemlje i ubriva uz blago sabijanje
gaenjem; zatim se nabaca malo zemlje do mesta kalemljenja i nagazi. Pravi se humka od zemljita ili ako se
koriste parafinisani kalemovi humka se ne pravi ve se preko kalemova navue plastina cevka i blago potisne u
zemlju radi zatite kalemova.
Poljoprivredni proizvoai prilikom podizanja vinograda sve ee koriste sadnju hidroburom,
naputajui tako klasian nain sadnje u jamie.

Sadnja vinove loze korienjem hidrobura ili tzv. "vodene sadiljke je veoma pogodan za sadnju na
veim povrinama obzirom na dobru produktivnost rada. Obzirom da ovaj nain sadnje podrazumeva ogranienu
mogunost ubrenja zemljita prilikom sadnje odnosno sveden je na upotrebu vodorastvorljivih ubriva naroitu
panju obratiti na utvrivanje i popravku plodnosti zemljita pre sadnje, a posebno kada je u pitanju sadraj
humusa. Takoe treba voditi rauna o dobroj pripremljenosti zemljita tj. primeni blagovremenog rigolovanja ili
podrivanja, naroito kod zemljita neto teeg mehanikog sastava.

Podizanje vinograda Negotinska Krajina

Osnovne odlike primene hidrobura:

- prekraivanje korenova na 3-5 cm (kod klasinog naina sadnje je 10-12 cm)
- poveanje produktivnosti rada (i do 7-8 puta u odnosu na klasian nain)
- ograniena mogunost fertilizacije zemljita
- mogu se koristiti parafinisani i neparafinisani lozni kalemovi
-

POSTAVLJANJE STUBOVA
Stubovi mogu biti napravljeni od razliitih materijala, tako da imamo drvene, metalne i betonske stubove.
Mi smo se odluili za betonske stubove.
Betonski stubovi se prave od obinog i prenapregnutog betona. Kod nas se koriste uglavnom od
prenapregnutog betona zato to su laki i elastiniji i dugotrajniji.
Duina stubova se kree od 2-3m, a prenik od 7-12cm. Dok je prenik krajnjih stubova neto vei zato to
mora biti jai. Stubovi mogu biti najee kvadratni i okrugli i eliptini.
Potreban broj stubova se izraunava po formuli;
Q = 10.000 / axb
Q = potreban broj stubova po hekatru
a = rastojanje izmeu redova u paliru
b = rastojanje izmeu stubova u redu
Dodaemo jo 1% zbog kompenzacije oteenih stubova pri transportu i postavljanju.
Tehnika postavljanja stubova
Stubovi se postavljaju u I a najkasnije u prolee u II godini. Postavljanje se vri po duini redova na
rastojanju od 4-10m. U projektu je predvieno postavljanje stubova na rastojanju 10m jedan od drugog.
Najpre se postavljaju ivini stubovi, a zatim unutranji i to najmanje 20-30 dana pre postavljanja ice.
Ivini stubovi se postavljaju na udaljenosti 50cm od poslednjeg okota u redu i to sa unutranje strane
okota, a na 50cm sa spoljanje strane okota bie lenger. Ivini stubovi e biti malo ukieni prema staji pod
uglom 75 u odnosu na zemljinu ravan.
Ukopavanje ivinih stubova se vri runo u prethodno iskopane rupe. Duina ukopavanja je 1/3 stuba.
Postavljanje krajnjih stubova se vri sledeim redom:
1. runo se iskopavaju rupe dubine 1/3 stuba
2. radnici raznesu stubove i postave ih u iskopane rupe
3. stubovima se zatim daje kos poloaj, a zatim se postave stabilizatori od kamena
4. zatim se zemlja navlai u rupu sve dok se rupa ne popuni. Zemlja se nabije
pomuu drvenih maljeva
Kada se postave eoni stubovi pristupa se postavljanju unutranjih stubova. Oni se postavljaju izmeu
okota u redu na odreenom rastojanju. Postavljaju se vertikalno i u zemlju se ukopa njegove duine.

11

Podizanje vinograda Negotinska Krajina

POSTAVLJANJE ICE
ica ima vanu ulogu u vinogradarstvu. Za nju se vezuju lastari vinove loze i ima sledee funkcije:
- omoguava pravilno formiranje uzgojnog oblika
- obezbeuje pravilan raspored lukova i lastara
- obezbeuje bolju osvetljenost grozdova
- olakava pristup grozdova pri berbi
- omoguava bolje provetravanje i bre suenje lia
- omoguava laki pristup mehanizaiji
Najee se koristi pocinkovana ica koja je vrsta, izdrljiva i otporna na istezanje. Mana joj je to brzo
korodira sa kontaktom zatitnih sredstava. Tako da se u poslednje vreme koristi ica od plastine mase koja ima
niz prednosti:
- velika trajnost
- laka od metalnih
- otporna prema atmosferskim usloviama i dejstvu hemikalija
- ne oteuje lastare
Aluminijumska ica se pravi od posebne legure aluminijuma i vrlao je postojna
ica presvuena plastikom se proizvodi u raznim bojama i nju emo iskoristiti u projektu.
ica se postavlja najkasnije 15-30 dana po postavljanju stubova. Visina postavljanja ice se odreuje na
osnovu izabranog uzgojnog oblika okota.
PRORAUN POTREBNIH KOLIINA ICA
Kada smo utvrdili planirani uzgojni oblik, moemo utvrditi i potrebnu koliinu ice
Prvo trebamo odrediti potreban prenik ice. Za privezivanje krakova prenik treba da je 3.1mm, a za
privezivanje lukova i lastara koristiemo prenik od 2.4mm.

Podizanje vinograda Negotinska Krajina

NEGA MLADOG VINOGRADA DO STUPANJA U PERIOD PLODONOENJA
Ukoliko elimo da novo podignuti zasad to pre prorodi i daje ujednaene prinose, za vreme eksploatacije
zasada moramo paljivo i blagovremeno izvesti sve predviene operacije.
AGROTEHNIKE MERE U PRVOJ GODINI
Neposredno posle sadnje vinograda izvriti oranje meurednog prostora na dubinu od 12-15cm jer je
zemljite prilikom sadnje dosta ugaeno. Poto je sadnja izvrena u prolee, obrada ugaenog zemljita se vri
zajedno sa dubokom prolenom obradom. Izmeu okota u redu kopanje se obavlja motikom. Posle oranja
izmeu redova, zemljite se mora podrljati kako bi gornji sloj dobio mrviastu strukturu.
U toku vegetacije u cilju suzbijanja korova, izvriti jo pet kultivisanja 5-10cm. Orijentacioni rokovi za ove
operacije bili bi:
- duboko oranje poetkom aprila meseca
- prvo kultivisanje u junu mesecu
- drugo kultivisanje u julu mesecu (prva dekada)
- tree kultivisanje u julu mesecu (trea dekada)
- etvrto kultivisanje u avgustu (druga dekada)
- peto kultivisanje u avgustu (druga dekada)
Ovim kultivisanjem efikasno e se suzbiti korov u meurednom prostoru, a istovremeno e se suzbiti
stvaranje pokorice i odrati normalna vlaga to je veom vano za razvoj okota.
Od mera zelene rezidbe izvriti samo uklanjanje suvinih lastara na jednom okotu. Kada izbili lastari
dostignu duinu 20-25cm, odabiraju se jedan ili dva najbolja razvijena, a ostali se oenjivanjem uklanjaju.
Potrebno je zatim izvriti najmanje dva vezivanja lastara uz kolac.
U prvoj godini se po pravilu izostavlja prihranjivanje, jer je pre podizanja vinograda izvreno meliorativno
ubrenje kao i dodavanje organskih i mineralnih ubriva u jamie prilikom sadnje. Ako se ukae potreba treba
izvriti tri prihranjivanja i to:
- kada su lastari duine 10-15cm
- nakon uklanjanja brandusa i povrinskih ila
- po potrebi (slab porast lastara) mesec dana posle drugog
Prihranjivanje vriti samo azotnim ubrivom i to 50-70kg azotnog ubriva, tj. za jedno prihranjivanje 1525g azotnog ubriva po okotu. Koristi se KAN. ubrivo se rastura na dubini od 8-10cm u brazde nainjene
plugom.
Povrinske ile se moraju potpuno ukloniti, jer one troe hranu potrebnu za razvoj dubinskih ila.
Uklanjanje vriti u dva navrata:
-

prvi put poetkom jula

drugi put krajem avgusta

13

Podizanje vinograda Negotinska Krajina

Treba blagovremeno izvesti i sve mere zatite protiv bolesti i tetoina. Na osnovu dosadanjih
iskustva rokovi za pojedina tretiranja bili su sledei:
- prvo prskanje od 15-25 maja
- drugo prskanje od 25-30 maja
- tree prskanje od 1-5 juna
- etvrto prskanje od 10-15 juna
- peto prskanje od 20-25 juna
- esto prskanje od 1-10 juna
- sedmo prskanje od 20-25 jula
- osmo prskanje od 1-10 avgusta
U cilju suzbijanja zemljinih tetoina u jesen prve godine obavezno izvesti zagrtanje glave okota, a u
prolee ogrtanje okota.
AGROTEHNIKE MERE U DRUGOJ GODINI
Obrada zemljita poinje tek posle zavrene rezidbe vinograda, a u toku vegetacije vri se vie puta plitka
obrada kultivatorom posle pojave korova i pokorice.
Popunjavanje praznih mesta vre se kalemovima ekstra klase na sadnim mestima gde je posaen kalem
propao.
Glavni zadatak u drugoj godini je pravilno pripremiti mlade lastare za uspeno prezimljavanje i formiranje
osnovnog oblika okota rezidbom u treoj godini. Prilikom laenja treba voditi rauna da se odneguju samo dva
najbolja razvijena lastara. Sve ostale ukloniti. Laenje izvesti u maju mesecu kada lastari dostignu 20-25cm u
svom porastu. Predvieno je da se izvedu tri vezivanja lastara uz kolac. Ovim se obezbeuje vertikalan pravilan
porast i razvoj lastara. To je veom vano da bi se od takvih lastara u narednoj godini formiralo stablo. Vezivanje
lastara uz pritku poinje kada dostignu visinu od 20-25cm, zatim 50-70cm i poslednje preko 70cm.
Prihranjivanje se izvodi ako je porast lastara slab , a redovno ubrenje se izvodi u jesen posle opadanja
lia sa koliinom od 600-800kg nekog kompleksnog ubriva.
U jesen druge godine izvesti zagrtanje glave okota, a u prolee tree godine odgrtanje.
AGROTEHNIKE MERE U TREOJ GODINI
Sve agrotehnike mere koje se odnose na obradu zemljita u vinogradu i zatitu vinove loze od bolesti i
tetoina su manje vie iste kao u drugoj godini. Glavnu panju treba posvetiti daljem formiranju osnovnog
oblika okota.
Poto vinograd u ovoj godini donosi i prvi rod, mora se organozovati i prva berba groa.
NEGA VINOGRADA U PERIODU PLODONOENjA I REDOVNE PROIZVODNjE GROA

Obrada i odravanje zemljita u vinogradu

duboka obrada zemljita

plitka obrada zemljita

Suzbijanje korova u redu

ubrenje vinograda

Redovna rezidba vinograda

Zelena rezidba

Vezivanje loze

Remont i odravanje naslona

Zatita od bolesti i tetoina

Podizanje vinograda Negotinska Krajina

Iz svega prethodnog izloenog moe se zakljuiti:

gajenje vinove loze u Negotinskoj Krajini datira od davnina,

agroekoloki uslovi veoma pogoduju gajenju vinove loze,

uzgojni oblici su srednje visokog i visokog stabla, nasloni od betonskih stubova i vie reda
pocinkovane ice,

rezidba na zrelo je prilagoena sortnim karakteristikama, uzgojnom oblicima i razmacima
sadnje,

najee se obavlja meovita rezidba,

berba groa se obavlja runo, kako kod privatnih proizvoaa, tako i u drutvenom
sektoru

Perspektive vinogradarstva u ovom podruju su veoma dobre, jer je podruje svojom
tradicijom vezano za gajenje vinove loze. Povrine pod vinogradima treba ne samo
obnoviti, ve i poveati i osavremeniti.

Nove zasade treba zasnovati sa sortama za kvalitetna i vrhunska vina od internacionalnih
sorti, ali ne treba zapostaviti autohtone i staro odomaene sorte koje treba odrati i
predstaviti evropskom tritu.

15

Decembar, 2010.godine

Poljoprivredna savetodavna i struna sluba Negotin je jedina

organizacija u Okrugu Bor (Bor, Negotin, Kladovo,
Majdanpek) koja je okrunog karaktera i ija je osnovna
delatnost utvrivanje postojeeg stanja u proizvodnji,
kontinuiranim
i
trajnim
poveanjem
poljoprivredne
proizvodnje na zemljoradnikim gazdinstvima.
Delatnosti:
- poslovi kontrole plodnosti zemljita
- izvetajno prognozna sluba i registrovanje prometa
pesticida
- praenje odabranih registrovanih poljoprivrednih
gazdinstava
- edukativna aktivnost u vidu davanja preporuka i strunih
saveta
- uvoenje novog sortimenta i rasnog sastava izvoenjem
demonstracionih ogleda u biljnoj i stoarskoj proizvodnji
- organizovanje i odravanje predavanja, seminara, zimskih koli,
radionica i kurseva
- izdavanje strunih publikacija i svi drugi vidovi javnog
informisanja
- sprovoenje mera agrarne politike
- praenje i izvetavanje o sezonskim poljoprivrednim

Pripremili:
Teodor Prvulovi, dipl.ing.polj.
Dejan Stefanovi, dipl.ing.polj.
-Direktor: 019/545-953, komercijala: 019/543-377,
Savetodavna i struna sluba: 019/542-741, ul. Bukovski put
bb, 19300 Negotin
--mail: pssnegotin@nadlanu.com,.
-web: http://sites.google.com/site/psnegotin