Ishrana Visokoproizvodnih Krava

Ishrana visokoproizvodnih krava
UVOD
Selekcijom goveda tokom poslednjih decenija dobijeni su genotipovi
sposobni za veoma visoku proizvodnju mleka. Takvu proizvodnju mogue je
ostvariti samo uz odgovarajuu ishranu. Poto se kod tih grla javlja problem
mogunosti konzumiranja dovoljno velikih koliina hrane, od vitalnog je znaaja da
njihov obrok bude optimalno sastavljen.
Celuloza predstavlja najzastupljeniji izvor energije u prirodi. Ono to je
posebno vano je da se ona obnavlja delovanjem mikroorganizama. Prema Van
Soest-u (1982) 85 milijardi tona CO2 se stvori godinje na Zemlji zahvaljujui
mikrobiolokoj razgradnji celuloze. Od tog CO2 u prisustvu vode i suneve energije
procesom fotosinteze biljke stvaraju novi biljni materijal. Usled toga, celulozni biljni
materijal predstavlja jedan od najznaajnijih izvora energije na Zemlji. Poto se u
organima za varenje ne stvaraju enzimi koji razlau celulozu, preivari su stvorili
simbiotski odnos sa veoma specifinom populacijom mikroorganizama koji te
enzime stvaraju. Tako su se oni kroz evoluciju razvili u najznaajniju grupu ivotinja
koje koriste ovaj izvor energije.
Preivari, za razliku od nepreivara, imaju tri predeluca (burag, mreavac i
listavac) i pravi eludac (sirite). Taj sistem ima cilj da uspori prolaz hrane kroz
digestivni trakt i omogui da mikroorganizmi razloe one delove hrane koje ivotinja
ne moe. Listavac predstavlja u pravom smislu fiziku barijeru kroz koju moe da
proe samo dovoljno usitnjen materijal. Da bi se ovaj proces potpomogao obavlja se
i preivanje - ponovno vakanje i usitnjavanje hrane. Zahvaljujui svemu tome u
buragu i mreavcu mikroorganizmi razlau najvei deo hrane koju ivotinja
konzumira.
U procesu varenja hrane kod krava kao i ostalih preivara postoje dve faze,
prva u kojoj mikroorganizmi koji nastanjuju burag i mreavac razlau vei deo hrane
i druga u kojoj krava u siritu i tankim crevima vari mikroorganizme i ono to je
ostalo od hrane. Za dobro sastavljanje obroka neophodno je poznavanje oba ova
procesa, a posebno je vano shvatanje onoga to se dogaa u buragu.
GRAA ORGANA ZA VARENJE

Varenje hrane u organizmu ivotinja, zavisno od vrste, je razliito, iako je
rezultat priblino isti: razlaganje sloenih jedinjenja na prostija koja se mogu usvojiti.
Meu domaim ivotinjama posebno mesto zauzimaju preivari, zbog specifinog
naina obrade hrane unesene u organizam, to je uslovljeno karakteristinom graom
njihovih organa za varenje. Preivarima je zajedniko to da imaju sloeni eludac
koji se sastoji od predeludaca i pravog eluca.
Sistem organa za varenje krave sastoji se od sledeih osnovnih delova: 1. usta
(oris), 2. jezik (lingua), 3. zubi (dentes) 4. pljuvane lezde (glandulae parotis,
mandibularis i sublingualis), 5. drelo (pharynx), 6. jednjak (oesophagus), 7. eludac
(ventriculus), 8. tanko crevo (intestinum tenue) i 9. debelo crevo (intesitinum
crassum). Slika 1 daje prikaz celog digestivnog trakta krave.
Slika 1 Prikaz digestivnog trakta krave
Deo digestivnog trakta koji zahteva poseban opis je eludac koji je kod
preivara veliki i zauzima 3/4 trbune duplje. On se sastoji od sledeih delova: 1.
burag (rumen), 2. mreavac (reticulum), 3. listavac (omasus), 4. sirite (abomasus).
Pojednostavljen prikaz je dat na slici 2.
Prva tri dela su predeluci (proventriculi), dok je sirite pravi eludac.

Jednjak ulazi u eludac na kupoli zvanoj atrium ventriculi. Sirite prelazi u tanko
crevo. Prosean kapacitet goveeg eluca je 135 do 180 L. Od ukupnog kapaciteta
buragu pripada 80%, mreavcu 5%, listavcu 7-8% i siritu 7-8%. Predeluci su
prekriveni slojevitim epitelom iji je povrinski sloj keratinizovan. Sirite predstavlja
izuzetak jer ima lezdani epitel i lui digestivne sokove.
Slika 2 Prikaz pojedinih delova eluca krave

Burag je podeljen na dorzalnu i ventralnu slepu vreu (saccus cecus ventralis
et dorsalis). On ima oblik slova S a na njegovom prednjem kraju (kranijalno) nalazi
se otvor u mreavac. Na zidovima buraga se nalaze jake miine invaginacije (pilae
cranialis et caudalis). Druge invaginacije se uoavaju na kaudalnim krajevima
ventralne i dorzalne vree i poznate su kao pilae dorsalis et coronaris. One imaju
vrlo razvijenu muskulaturu. Pilae cranialis et caudalis se nastavljaju na lateralni i
medijalni zid u vidu miinih pojaanja. Ova pojaanja se obino zovu
longitudinalne pile rumena i dele burag na dorzalnu i ventralnu vreu. Invaginacije
muskulature oko otvora izmeu buraga i mreavca ine retikulo-ruminalni nabor.
Jednjak se uliva u podruje iznad proksimalnog ruba ovog nabora.
Mreavac ima oblik kruke. U njemu je sluzokoa formirala nabore u obliku
vieugaonika, pa je po tome dobio ime. Otvor izmeu mreavca i listavca je mali dok
je otvor izmeu listavca i sirita srazmerno veliki. Ova dva otvora povezana su
kanalom koji se naziva i ljeb omazusa.
Slika 3 Prikaz predeludaca sa leve strane*
Slika 4 Prikaz predeludaca sa desne strane *

Listavac ili knjiavac ima oko 100 listova (laminae omasi) razliite
veliine. Kod goveda je ovaj predeludac srazmerno vei nego kod ovaca i koza.
Sirite je pravi lezdani eludac sa slinom funkcijom kao to ima eludac
kod nepreivara. Sirite ima dva dela: fundusni i atrium pilori. Sluzokoa fundusnog
* Legenda: 1. Kardija (Cardia), 2. Otvor izmeu mreavca i listavca (Ostium reticuloomasicum), 3.

Mreavac (Reticulum), 4. Kranijalna vrea buraga (Saccus ruminis cranialis), 5. Dorzalna vrea buraga
(Saccus ruminis dorsalis), 6. Kaudo-dorzalna slepa vrea (Saccus cecus caudodorsalis), 7. Ventralna vrea
buraga (Saccus ruminis ventralis), 8. Kaudo-ventralna slepa vrea (Saccus cecus caudoventralis), 9. ljeb
izmeu mreavca i buraga (Sulcus ruminoreticularis), 10. Kranijalni ljeb (Sulcus cranialis), 11. Desni
uzduni ljeb (Sulcus longitudinalis dextris), 12. Kaudalni ljeb (Sulcus caudalis), 13. Ventralni koronarni
ljeb (Sulcus coronaris ventralis), 14. Listavac (Omasus), 15. ljeb listavca (Sulcus omasi), 16. Sirite
(Abomasus), 17. Jednjaki ljeb (Sulcus oesophagicus), 18. Dvanaestopalano crevo (Duodenum).
(adaptirano: Sellers and Stevens 1966, prema Van Soest-u, 1982)
dela je karakteristina po veem broju nabora. Ima 12 ili vie spinalnih nabora gde se
nalaze fundusne lezde. Atrium pilori je vie muskulozan i sadri pilorine lezde.
Tokom ivota goveeta menja se meusobni odnos pojedinih delova
digestivnog trakta (tabela 1). U vreme teljenja funkcionalno je razvijen samo
jedan deo eluca - sirite. Ostali delovi (predeluci: burag, mreavac i listavac) su
slabo razvijeni. U njima nije zastupljena populacija mikroorganizama kao kod
odraslih grla.
U uobiajenim uslovima dranja i ishrane funkcije predeludaca su sasvim
razvijene sa oko 3 meseca. One zapoinju ve u drugoj nedelji ivota, a sa 6
nedelja u populaciji mikroorganizama zastupljene su sve vrste kao i kod odraslih
grla. U prvim mesecima ivota teleta predeluci se bre razvijaju od sirita, tako
da je sa etiri meseca odnos skoro isti kao kod odraslih grla. Ishrana najvie utie
na brzinu ovih promena.
Tabela 1. Udeo pojedinih delova digestivnog trakta goveda u razliitom uzrastu,
% (Church, 1971)
Uzrast
(nedelje)
0
4
8
12
16
20-26
34-38
Burag i
mreavac
38
52
60
64
67
64
64
Deo eluca
Listavac
Sirite
13
12
13
14
18
22
25
49
36
27
22
15
14
11
Slika 5 Uporedni prikaz digestivnoga trakta teleta i krave
VARENJE HRANE
Proces varenja hrane kod preivara sastoji se iz nekoliko faza: 1. vakanje,
2. natapanje hrane pljuvakom, 3. preivanje, 4. fermentativno razlaganje u
predelucima, 5. varenje u siritu i 6. varenje u crevima. Posle hidrolize proteina,
masti i ugljenih hidrata do sastojaka koji su rastvorljivi u vodi, obavlja se resorpcija
hranljivih materija. Resorpcija moe da se obavlja iz svih delova eluca preivara,
kao i u tankim i debelim crevima. Smatra se da u onome to se dalje dogaa sa
hranljivim materijama u organizmu (intermedijarni metabolizam, ugradnja u tkiva
organizma i proizvode) nema vee razlike izmeu preivara i nepreivara.
Osnovna razlika izmeu preivara i nepreivara je u putevima kojima se
dolazi do materija podesnih za usvajanje, odnosno u toku varenja. Ono zapoinje
vakanjem hrane. Cilj vakanja je da primarno usitni hranu, pomea hranu sa
pljuvakom i stvori zalogaj (bolus) koji ivotinja moe da proguta. Kompletno
vakanje hrane se zavrava kasnije, kroz proces preivanja u periodima kada se
ivotinja odmara. Obim vakanja varira pod dejstvom mnogih inilaca. Krava u
toku dana naini 40-45 hiljada pokreta vilicama.
Luenje pljuvake je izuzetno znaajno za varenje hrane kod preivara.
Njime se pomae vakanje i gutanje hrane i obezbeuju soli kalijuma i natrijuma
koje imaju puferno dejstvo u buragu (neutralizuju kiseline koje nastaju u procesu
fermentacije). Pored ovoga, kroz pljuvaku se obezbeuju neke hranljive materije
(urea, fosfor, magnezijum i hlor) za mikroorganizme u buragu, kao i supstance
(mucin) koje deluju protiv stvaranja pene i time spreavaju nadun.
Preivanje je fizioloki proces koji je toliko karakteristian da je po njemu
ova grupa ivotinja dobila ime (Ruminantia). Ono se sastoji u vraanju sadraja
buraga u usnu duplju, odvajanja i gutanja tenog dela sadraja, ponovnog
vakanja vrstog dela sadraja (ostataka hrane) uz dalje natapanje pljuvakom i
gutanja novostvorenog zalogaja. Na ovaj nain se hrana veoma efikasno usitnjava
ime se olakava delovanje enzima koje stvaraju mikroorganizmi u buragu.
U buragu se odvija veoma burna fermentacija hranljivih materija hrane
pod uticajem enzima koje stvaraju mikroorganizmi. Populacija mikroorganizama
se uveava stvarajui protein (sadraj svojih elija), isparljive masne kiseline i
neke druge supstance (vitamini) koje ivotinja moe da iskoristi. U buragu se
odrava temperatura od 38 do 40 C i pH izmeu 5,5 i 7,0, uz udeo vode od 50%.
To su optimalni uslovi za ivot populacije mikroorganizama - odnosno za
aktivnost enzima kojima oni vare hranu. U emi 1 prikazani su osnovni tokovi
fermentativnog i hidrolitikog varenja kod preivara.
Proces fermentacije praktino kontinuirano tee tokom celog dana,
meutim, paralelno se odvija i proces odliva sadraja iz buraga i mreavca kroz
listavac do sirita. Nesvareni delovi hrane, mikroorganizmi i razni produkti fer6
mentativnog razlaganja hrane dospevaju u sirite gde na njih deluje hlorovodonina kiselina (pH < 2,0) i enzimi koje lui eludac. Procesi varenja u siritu odgovaraju varenju u elucu nepreivara. Amilolitiki procesi obuhvataju hidrolizu
ugljenih hidrata do glukoze i drugih monosaharida. Proteolitiki procesi se odvijaju
pod dejstvom HCl i enzima.
ema 1. Prikaz fermentativnog i hidrolitikog varenja kod preivara
(Prema Chalupa-i, 1984)
H ran a
F e r m e n ta tiv n o
v a r e n je
M ast
U g lje n i h id ra ti
P ro te in
S ir } e tn a k is
P ro p io n s k a k is .
P e p tid i
B u te r n a k is .
M le ~ n a k is .
A m in o M ik ro b ija ln i
CO2
k is e lin e
p ro te in
CH4
A m o n ija k
N e z a s i} e n e
m a s n e k is .
+ g lic e r o l
Z a s i} e n e
m a s n e k is .
P ro p io n s k a k is .
H id r o liti~ k o
v a r e n je
M ast
P ro te in
iz o b r o k a
S k ro b
K r a jn ji
p r o d u k ti M a s n e k is . + G lic e r o l G lu k o z a
M ik ro b ija ln i
p ro te in
A m in o -k is e lin e
Lipolitiki procesi su malo izraeni. Procesi enzimatskog varenja nastavljaju

se i u tankim crevima. Tu se odvija najvanija faza varenja (hidroliza proteina, masti
i ugljenih hidrata na sastojke rastvorljive u vodi i podesne za resorpciju). Ovi procesi
se odvijaju delovanjem enzima pankreasnog soka, crevnog soka i ui. Aminokiseline, peptidi, glukoza, slobodne masne kiseline se usvajaju, dospevaju do krvi i
dalje ulaze u intermedijarni metabolizam.
Mikroorganizmi buraga
U buragu su zastupljene tri grupe mikroorganizama: bakterije, protozoe i
gljivice. Jedna grupa mikroorganizama fermentie primarne hranljive materije hrane
a druga produkte njihove fermentacije. Za dobro funkcionisanje ove sloene celine
neophodni su i jedni i drugi. Radi poreenja treba znati da ukupna fermentativna
masa koja se u jednom trenutku nalazi u predelucima iznosi 10-17% od telesne

mase ivotinje. Kod visokoproizvodnih krava to moe da se priblii i vrednosti od
20% to znai i preko 100 kg.
Bakterije veinom pripadaju grupi mikrokoka i ima ih vie stotina vrsta. U 1
ml tenog sadraja buraga ima 1010-1011. Meu njima je oko 30 vrsta koje su
znaajnije i zastupljene su sa vie od 107/mL. Uslovno, prema jednoj klasifikaciji,
bakterije u buragu mogu da se podele na one koje razlau vlakna (celulolitike) i one
koje razlau skrob (amilolitike). Velika veina bakterija koje koriste skrob ne mogu
da razlau vlakna i obrnuto. Osnovne vrste bakterija koje ive u buragu prikazane su
u tabeli 2.
Celulolitike bakterije se privruju za biljni materijal i stvaraju enzime
kojima razlau celulozu i hemicelulozu. Kolonizacija delova hrane od strane
celulolitikih bakterija zapoinje ve 5 minuta poto dospeju u burag. Amilolitikih
bakterija ima vie vrsta nego celulolitikih. U prisustvu dovoljnih koliina skroba i
azota (amonijaka) ove bakterije mogu vrlo brzo da se umnoavaju. U tabeli 3
prikazane su osnovne kategorije mikroorganizama buraga i njihove karakteristike.
Protozoe koje se sreu u buragu najveim delom spadaju u klasu Ciliata.
Neke od njih su celulolitike a druge amilolitike. Njihova masa je gotovo jednaka
masi bakterija, ali poto su krupnije broj im je manji (105-106/mL). One se od
bakterija razlikuju po vie osobina: aktivno se kreu, stvaraju energetske rezerve u
formi amilopektina, ne mogu da sintetiu amino-kiseline i zavise od bakterija kojima
se hrane. Smatra se da 1% prisutnih bakterija biva konzumirano svakog minuta od
strane protozoa.
Kod odraslih ivotinja veina protozoa pripada klasi Ciliata koje
obuhvataju dve familije: Isotrichidae i Ophyrioscolecidae. Isotrichidae koje se jo
nazivaju i holotrihe su jajastog oblika pokrivene trepljama i obuhvataju rodove:
Isotricha i Dasytricha. Ophyrioscolecidae se nazivaju i oligotrihe, i obuhvataju
vei broj vrsta koje se veoma razlikuju u pogledu veliine i oblika. One
obuhvataju rodove: Entodinium, Diplodinium i Ophyrioscolex. Oligotrihe mogu
da konzumiraju estice hrane i ne mogu da vare celulozu.
Gljivice ine do 8% biomase tenog sadraja buraga. U buragu se sreu
brojne vrste gljivica iz najmanje etiri roda: Neocallimastix, Caecomyces,
Pyromyces i Orpinomyces. One kolonizuju biljnu hranu u buragu i svojim snanim
enzimima vrlo brzo razlau celulozni kompleks. Ima indikacija da je njihova uloga
najizraenija kada se ivotinje hrane preteno grubim kabastim hranivima koja se
dugo zadravaju u buragu (rskov i Ryle, 1990).
Tabela 2. Najvanije vrste bakterija u buragu klasifikovane prema supstratu koji

fermentuu (Church, 1988 i Hungate, 1966)
Vrste koje razlau celulozu
Bacteroides succinogenes
Ruminococcus flavescens
Ruminococcus albus
Butyrivibrio fibrisolvens
Vrste koje razlau pektin
Bacteroides ruminicola
Lachnospira multiparus
Succinivibrio dextrinosolvens
Treponema bryantii
Streptococcus bovis
Vrste koje razlau ureu
Succinivibrio dextrinosolvens
Selenomonas sp.
Ruminococcus bromii
Butyrivibrio sp.
Treponema sp.
Vrste koje razlau skrob
Bacteroides amylophilus
Streptococcus bovis
Succinomonas amylolitica
Vrste koje koriste kiseline
Megasphaera elsdenii
Selenomonas ruminantium
Vrste koje razlau protein

Bacteroides amylophilus
Streptococcus bovis
Vrste koje koriste masti
Anaerovibrio lipolytica
Treponema bryantii
Eubacterium sp.
Fusocillus sp.
Micrococcus sp.
Vrste koje razlau hemicelulozu
Ruminococcus sp.
Vrste koje koriste eere
Treponema bryantii
Lactobacillus vitulinus
Lactobacillus ruminus
Vrste koje proizvode metan
Methanobrevibacter ruminantium
Methanobacterium formicicum
Methanomicrobium mobile
Vrste koje proizvode amonijak
Megasphaera elsdenii
Selenomonas ruminantium
Tabela 3. Osnovne klase mikroorganizama u buragu razvrstane prema aktivnosti

(Chase i Sniffen, 1992)
Osnovna klasa
Mikroorganizama
Supstrat
Uslov
aktivnosti
Bakterije koje
vare vlakna
Bakterije opte namene
Celuloza
Hemiceluloza
Celuloza
Skrob
Bakterije koje vare eere i

skrob
Skrob
eeri
NH3
Izo-kiseline
NH3
Aminokiseline
Aminokiseline
NH3
Sekundarne bakterije
Produkti fermentacije
Drugih bakterija
Skrob
eeri
Protozoe
Aminokiseline
Aminokiseline
IMK - Isparljive masne kiseline
Proizvod
aktivnosti
Neutralna
Vreme
udvostruenja
populacije
8-10 h
IMK
NH3
Kisela
6-8 h
IMK
Mlena
kiselina
NH3
Izo-kiseline
Kisela
1/4-2 h
Neutralna
6-8 h
IMK
Neutralna
15-24 h
IMK
Kiselost
sredine
Razgradivost hranljivih materija u buragu

Znaajan deo hranljivih materija hraniva (ugljeni hidrati i proteini) u veoj ili
manjoj meri podlee razgradnji delovanjem enzima koje stvaraju mikroorganizmi u
buragu. Razgradivost hranljivih materija je osobina koja zavisi od brojnih inilaca,
ali pre svega od hemijskih i fizikih svojstava svakog hraniva.
Odnos brzine razlaganja hrane i brzine prolaska sadraja kroz burag
odreuje balans populacije mikroorganizama i efikasnost te populacije. U
poreenju sa drugim vrstama ili kategorijama preivara najvea brzina prolaska
sadraja iz buraga ustanovljena je kod krava u laktaciji (obino iznad 7%/h).
Postoje velike individualne razlike u pogledu brzine prolaska. Mikroorganizmi
moraju da razloe hranljive materije i umnoe se pre nego to hrana izae iz
buraga. Loe formulisan obrok depresivno utie na populaciju mikroorganizama
buraga to direktno izaziva probleme u varenju i korienju hrane.
Mikroorganizmi buraga prerauju oko 75% energije i 60 do 70% proteina
koji su kravi potrebni. Energiju u buragu oslobaaju bakterije koje stvaraju enzime
za razlaganje ugljenih hidrata do prostijih eera koji se dalje koriste za stvaranje
isparljivih masnih kiselina.
Sa stanovita proizvodnih rezultata obrok za krave treba da bude sastavljen
tako da obezbeuje optimalnu fermentaciju u buragu. Jovanovi i sar. (1993)
navode da optimalna fermentacija u buragu ima viestruko pozitivne efekte u
proizvodnji krava. Optimiziranje fermentativnih procesa u buragu ima za
posledicu maksimalno konzumiranje suve materije, a ono je vezano za
maksimalno konzumiranje energije. Tada je omogueno i veoma uspeno varenje
celuloze koja predstavlja najjevtiniji izvor energije. Obim sinteze mikrobijalnog
proteina, takoe je direktno proporcionalan obimu fermentacije.
Razgradivost proteina
Anaerobna razgradnja proteina u buragu ima dve faze: hidrolizu peptidnih
veza putem proteaza i peptidaza i dekarboksilaciju i/ili deaminaciju amino-kiselina.
Rezultat prve faze su peptidi i amino-kiseline. Krajnji produkti druge faze su masne
kiseline, CO2 i NH3. Deaminacija je najvaniji put razgradnje amino-kiselina. Smatra
se da su za mikroorganizme buraga pored amonijaka, peptidi najvaniji krajnji
produkt razlaganja proteina, odnosno izvor azota (N). Pojednostavljen prikaz
razlaganja proteina u organizmu dat je u emi 2.
Prema kriterijumu razgradivosti u buragu ukupni protein (UP) u hranivima
za preivare moe da se uslovno podeli u dve grupe ili frakcije: 1. razgradivi (RP)
10
2. nerazgradivi (NP). Razgradivost je, prema tome, uslovljena udelom

nerazgradivog u ukupnom proteinu, brzinom razlaganja i brzinom protoka
sadraja kroz burag. Promena u razgradivosti proteina moe da se postigne bilo
promenom u udelu NP u UP obroka, ili izmenom odnosa brzine razlaganja i
brzine protoka kroz burag. Zastupljenost RP i NP u ukupnom proteinu u nekim
hranivima domaeg porekla prikazana je u tabeli 4, a iri izbor hraniva navodi se
u prilogu 6.
Najvanije pri formulisanju obroka za preivare, kada je re o proteinima,
je poznavanje odnosa RP/NP koji je neophodan da obezbedi eljenu proizvodnju,
odnosno: 1) amino-kiseline koje ne mogu da se sintetiu u organizmu
(esencijalne), 2) N-materije za sintezu amino-kiselina koje mogu da se sintetiu u
organizmu (neesencijalne), 3) amino-kiseline za potrebe glukoneogeneze (Grubi
1991, Grubi i sar. 1992, Adamovi i sar. 1993, Sretenovi i sar. 1994, Jovanovi
i sar. 1997, Aleksi i sar. 1999a, Grubi i sar. 1998). Sve to zajedno treba da bude
podmireno iz amino-kiselina koje u krv dospevaju apsorpcijom u tankim crevima.
ema 2. Osnovni tokovi metabolizma proteina u organizmu krave
Protein u
obroku
NPN
Nerazgradivi
protein
Razgradivi
protein
Prolazi
neprom enjen
kroz burag
Razlaè se do
am onijaka u
buragu
Sinteti{e se m ikrobijalni
protein
Nerazgradivi i m ikrobijani protein se razlaù

u siri{tu do am ino-kiselina koje se dalje
apsorbuju
11
Razlaè se do
am onijaka u
buragu
Tabela 4. Udeo razgradivih i nerazgradivih proteina u vanijim domaim hranivima,

% (Grubi i sar. 1995)
Hranivo
Silaa biljke kukuruza
Zelena lucerka
Penine mekinje
Silirani klip kukuruza
Zrno ovsa
Sama soje
Seno lucerke
Pogaa soje
Zrno penice
Silirano zrno kukuruza
Zeleni sirak
RP
75
74
72
72
70
68
67
63
63
62
62
NP
25
26
28
28
30
32
33
37
37
38
38
Hranivo
Senaa lucerke
Brano dehidrirane lucerke
Sama suncokreta
Mesno-kotano brano
Silaa penice
Mesno brano
Svei pivski trop
Suvi rezanac eerne repe
Zrno kukuruza
Kukuruzni gluten
Riblje brano
RP
56
54
52
45
45
43
42
38
37
32
27
NP
44
46
48
55
55
57
58
62
63
68
73
Razgradivost ugljenih hidrata

Ugljeni hidrati su osnovni izvor energije u obrocima za preivare. Oni ine
izmeu 50 i 80% suve materije biljnih hraniva. Postoje tri osnovne klase ugljenih
hidrata: 1. jednostavni eeri, 2. rezervni ugljeni hidrati koji se nazivaju jo i
nestrukturni, 3. strukturni ili vlaknasti ugljeni hidrati (Wattiaux, 1994).
Jednostavni eeri (npr. glukoza, fruktoza i sl.) su produkti fotosinteze
biljaka. Oni se nalaze unutar biljne elije i slue kao komponente kompleksnijih
ugljenih hidrata. eeri su rastvorljivi u vodi to ih ini lako dostupnim za
razlaganje. Njihova fermentacija u buragu je potpuna a rezultat ovih procesa su
IMK.
Skrob je najrasprostranjeniji rezervni ugljeni hidrat. On se sree u zrnevlju
itarica i nekim drugim hranivima (npr. krompir). Skrobna zrnca nisu rastvorljiva
u vodi, a od njihove strukture zavisi brzina varenja. Kukuruzni skrob je znatno
otporniji na razgradnju u buragu nego drugih itarica (ovas, jeam, penica).
Ukoliko u obroku nije zastupljena prevelika koliina skroba, on se gotovo u
potpunosti razlae u buragu. Od 60 do 100% skroba se razlae, to zavisi od
brzine prolaska hrane kroz organe za varenje. Skrob koji izbegne razlaganje u
buragu moe da bude svaren u tankom crevu, pri emu se stvorena glukoza
resorbuje. Udeo razgradivog skroba prikazan je u tabeli 5.
I pored toga to je opte prihvaeno da se vei deo skroba razlae u
buragu, ima indikacija da kod krava hranjenih obrocima u kojima dominira
kukuruz znaajan deo skroba moe da izbegne razgradnju u buragu - kod
visokomlenih krava ak 3-5 kg na dan (McCarthy i sar. 1989). Takvi podaci
donekle osporavaju teoriju da je praktino sva glukoza u organizmu krave nastala
u procesu glukoneogeneze. Nekoliko kilograma skroba koji se razloi do glukoze
12
u tankim crevima predstavlja znaajan doprinos ukupnoj koliini glukoze koja se

nalazi u organizmu krave (tzv. pool glukoze). Pri tome, kod skroba svarenog u
crevima ne javljaju se prilino veliki gubici u vidu toplote koji su povezani sa fermentativnim razlaganjem u buragu. Zbog toga se danas pribegava zatiti od
razlaganja u buragu (protektiranje) dela itarica bogatih u skrobu. Meutim, treba
voditi rauna da se u predelu buraga obezbedi dovoljna koliina jednostavnih
eera rastvorljivih u vodi koji predstavljaju izvor energije neophodan za razvoj
mikroorganizama. Poto se smatra da je nedostatak glukoze u mlenoj lezdi osnovni ograniavajui inilac proizvodnje mleka, ovakvo poveanje pool-a glukoze
moe da ima pozitivan uticaj na ukupnu proizvodnju mleka.
inioci koji utiu na obim razgradivosti skroba, a time i na koliinu NS
koja dospeva do tankih creva su: prirodne osobine skroba iz razliitih hraniva,
obrada koncentrovanih hraniva (zrnevlja itarica), brzina usitnjavanja estica u
buragu i brzina prolaska sadraja kroz burag.
Tabela 5. Udeo razgradivog (RS) i nerazgradivog (NS) skroba u buragu u
vanijim hranivima, % (Nocek i Russell, 1988)
Hranivo
Zrno kukuruza
Zrno kukuruza, prekrupa
Zrno kukuruza, gnjeeno
Zrno kukuruza, vlano
Zrno kukuruza, silirano
Pahuljice kukuruza
Zrno jema
Zrno jema, gnjeeno
Zrno prosa
Zrno ovsa
Zrno penice
Brano penino
Stono brano, penino
RS% NS%
Hranivo
63
37 Mekinje penine
75
25 Zrno rai
65
35 Zrno pirina
68
32 Zrno sirka, prekrupa
86
14 Zrno sirka, silirano
86
14 Zrno sirka, gnjeeno
88
12 Pahuljice sirka
87
13 Brano od krompira
74
26 Zrno stonog boba
84
16 Zrno graka
89
11 Sama soje (44%UP)
88
12 Kukuruzni gluten
89
11 Silaa biljke kukuruza
RS% NS%
88
12
90
10
68
32
67
33
86
14
64
36
83
17
70
30
74
26
76
24
80
20
87
14
82
18
Strukturni ugljeni hidrati (celuloza i hemiceluloza) su polisaharidi koji

zajedno sa ligninom daju vrstou i oblik biljci. Mikroorganizmi u buragu
stvaraju enzime koji mogu da razloe celulozu i tako oslobode energiju koja se u
njoj nalazi. Lignin, takoe, ini deo elijskog zida biljaka, ali je on praktino
potpuno nesvarljiv. Zrenjem biljke, njeno stablo postaje sve grublje usled
poveanja udela lignina u elijskim zidovima. Molekuli lignina se vezuju sa
ugljenim hidratima, usled ega celuloza i hemiceluloza postaju manje svarljive.
Oko 30-50% celuloze i hemiceluloze se razgrauje u buragu. Kada
hranivo dospe u burag, mikroorganizmi se privruju za njegovu povrinu i
izluuju enzime kojim razlau ove polisaharide. Takoe, estice hraniva se
13
progresivno usitnjavaju u procesu preivanja. Vremenom estice postaju sve

sitnije i u njima ima sve manje ugljenih hidrata, dok nesvarljivi lignin ostaje.
Kada postanu dovoljno male, one naputaju retikulo-rumen.
Krava obezbeuje oko 70% energije iz IMK koje se stvaraju u buragu.
IMK obezbeuju energiju za odranje, porast miia, proizvodnju mleka i sve
ostale aktivnosti organizma. Pored toga one obezbeuju energiju za sintezu
proteina mleka a prekursori su i za sintezu mlenog eera i masti. Siretna
kiselina, i u manjoj meri buterna, koriste se u mlenoj lezdi za sintezu mlene
masti. Priblino 50% mlene masti nastaje od ove dve IMK.
Metabolizam lipida u buragu

Obroci preivara su siromani u mastima zbog toga to ovih materija u
biljnoj masi obino ima izmeu 1 i 4%. Zbog toga su mikroorganizmi buraga
osetljivi na poveanje procenta masti u obroku. Udeo masti u ukupnom
snabdevanju krave energijom je skoro zanemarljiv. Obino neto lipida (ulja) ima
u zrnevlju itarica, posebno u klici. U zrnevlju uljarica (soja, suncokret i dr.)
zastupljenost ulja moe da bude i znatno vea (18-50%), ali se one retko u
neobraenom obliku koriste kao hrana za preivare (Sretenovi i sar. 1995, 1997).
Biljne masti se menjaju delovanjem enzima mikroorganizama u buragu,
tako da je sastav lipida koje ivotinje usvajaju u tankim crevima znaajno
drugaiji od onih koji su zastupljeni u hrani. U buragu postoji znatan obim
mikrobijalnog metabolizma masti kao i de novo sinteze lipida koji ulaze u sastav
elija mikroorganizama. Iskoriavanje masnih kiselina od strane
mikroorganizama u buragu je ogranieno na inkorporaciju u elije i za sintetike
namene.
Mikrobijalni metabolizam galaktolipida i triglicerida zapoinje njihovom
hidrolizom. Glicerol i galaktoza se brzo fermentiu do IMK. Hidroliza u buragu
zapoinje brzo posle konzumiranja hrane. Osloboene IMK se neutraliu,
najverovatnije u obliku niskorastvorljivih kalcijumovih jona. Hidrogenizaciju i
metabolizam nezasienih masnih kiselina vre neke vrste bakterija u buragu.
Pozicija dvostrukih veza u masnim kiselinama se menja, ime se one prevode do
stabilnijih trans- formi. Poto se trans- masne kiseline teko hidrogenizuju, postoji
izvesna njihova akumulacija - odnosno poveana zastupljenost u odnosu na cismasne kiseline. Trans- masne kiseline imaju viu taku topljenja nego
odgovarajue cismasne kiseline i usvajaju se od strane ivotinje u tom obliku,
to dovodi do toga da telesne masti kod preivara imaju relativno visoku taku
topljenja.
Biosintetika modifikacija masti od strane bakterija u buragu ukljuuje
formaciju mnogih kiselina sa neparnim brojem C atoma, kao i sa razgranatim
14
lancem. Za vei broj bakterija u buragu potrebna je n-valerijanska kiselina za

biosintezu kiselina sa neparnim brojem C atoma. Propionska kiselina takoe moe
da bude ukljuena u mast preivara putem metabolizma gde moe da nastane u
sluaju ishrane visokokoncentrovanim obrocima.
Uobiajene koliine nezasienih masnih kiselina koje su zastupljene u
biljnoj hrani nemaju posebnog uticaja na fermentaciju u buragu. Vea koliina
zasienih masnih kiselina takoe nema jae izraen uticaj. Meutim, poveane
koliine nezasienih masnih kiselina i triglicerida mogu da dovedu do poremeaja
balansa koji postoji u buragu, usled depresivnog dejstva na metanogene bakterije.
Pri tome vana je i distribucija tih masnih kiselina - ista koliina masnih kiselina
koju ivotinja primi u vie manjih doza imae manji efekat od jedne vee doze u
toku dana. Poremeaj metanogenih bakterija dovodi do stvaranja veih koliina
vodonikovih jona, usled ega se fermentacija u buragu usmerava u pravcu
stvaranja veih koliina propionske kiseline, kako bi se odrala ravnotea u
fermentaciji. Viak propionske kiseline izaziva promene u itavom metabolizmu
masti u organizmu krave usled ega moe da doe do znaajnijeg pada u sadraju
mlene masti.
U pogledu varenja i apsorpcije lipida preivari se razlikuju od nepreivara
po tome to se lipoliza odvija na viem mestu u digestivnom traktu - u buragu.
Kod nepreivara ona se odvija u tankim crevima - blizu mesta usvajanja.
Masne kiseline se u buragu neutralizuju i izlaze iz njega u obliku sapuna.
Kalijumovi sapuni se srazmerno lako i brzo apsorbuju u tankim crevima
preivara. Meutim, kalcijumovi sapuni, koji su manje rastvorljivi mogu da
izbegnu apsorpciju u buragu. Oni se rastvaraju u tankom crevu a manji deo moe
da ostane neiskorien i izluen fecesom. Zasiene masne kiseline se usvajaju
sporije od nezasienih, brzina apsorpcije se smanjuje sa poveanjem duine
ugljenikovog lanca. I pored svega toga prava svarljivost lipida kod preivara je
blizu 100%.
Iako se vei deo lipida hidrolizuje u buragu, postoje svi uslovi da oni budu
iskorieni i u crevima. U organizmu krave se stvara dovoljna koliina ui i
pankreasnog soka tako da je mogua hidroliza i apsorpcija svih triglicerida koji
izbegnu razgradnju u buragu. Na to se i rauna kada se obrocima za krave dodaju
"protektirane" masti.
Grla ija proizvodnja prevazilazi 30 kg 4%MKM (mleko korigovano na
4% mlene masti) na dan veoma teko mogu da konzumiraju dovoljno hrane za
zadovoljenje potreba u energiji, zbog ega se pribegava dodavanju masti u obroku.
Starije krave obino bolje reaguju na dodavanje masti od mlaih. Ukupna mast ne
treba da prelazi 7,5% suve materije (SM) obroka. Dodavanje veih koliina masti
obrocima krava, moe da dovede i do odreenih problema, kao na primer
depresivan uticaj nezasienih masnih kiselina na razvoj celulolitikih
15
mikroorganizama a time i razlaganje celuloze odnosno sintezu mlene masti

(Jovanovi i sar., 1993).
Ukoliko postoji potreba da se u ishrani krave povea udeo masti (radi
poveanja udela neto energije u obroku) preporuuje se da se 1/3 masti u obroku
obezbedi iz uobiajenih, biljnih hraniva, 1/3 iz uljarica ili masti animalnog porekla i
1/3 u obliku masti koje su inertne u buragu ("protektirane" - zatiene masti).
Protekcija masti ima za cilj zatitu populacije mikroorganizama od opisanih
neeljenih efekata. Kao praktina preporuka moe se uzeti da u obroku treba da
bude priblino ista koliina masti koliko grlo proizvede mlene masti.
U buragu su ugljeni hidrati daleko najznaajniji izvor energije koja se
koristi za porast mikroorganizama. IMK koje nastaju fermentacijom ugljenih
hidrata su primarni izvor energije koja se koristi u metabolizmu krave, ali lipidi i
amino-kiseline takoe mogu da poslue u tu svrhu. Priblino polovina mlene
masti se stvara od siretne i buterne kiseline koje nastaju fermentacijom ugljenih
hidrata. Druga polovina se stvara od masnih kiselina apsorbovanih u tankim
crevima ili iz telesnih rezervi (masnog tkiva). Masne kiseline dugog lanca se
koriste u mlenoj lezdi za sintezu triglicerida koji su zastupljeni u mlenoj masti.
Ono to e se desiti sa krajnjim produktima varenja hranljivih materija zavisi u
velikoj meri od fiziolokih parametara koji su kontrolisani endokrinim sistemom.
Stepen u kome se telesne masne rezerve i glukoza iz krvi koriste u mlenoj lezdi
oslikava odnos izmeu obroka i proizvodnje mleka (Nocek i Russel, 1988).
Uticaj ishrane na ouvanje uslova u buragu

Uslovi u buragu moraju da se odravaju u odreenim granicama, kako bi
se odrala aktivnost mikroorganizama istovremeno sa zadovoljenjem potreba
krave. Za celulolitike mikroorganizme optimalna vrednost pH je 6,7 i vea
odstupanja od nje ( 0,5) deluju inhibitorno. Odravanje pH u buragu postie se
putem puferne aktivnosti pljuvake i uklanjanja IMK apsorpcijom. Osmotski
pritisak pomae izlazak tenosti iz buraga i mreavca do listavca. Istovremeno
apsorpcija IMK omoguuje da osmotski pritisak ostane na potrebnom nivou.
Sniena pH vrednost utie na fermentaciju u buragu i moe da dovede do acidoze.
Burag predstavlja sistem u kome se neprekidno odvija fermentacija. Da bi
se ostvario taj kontinuitet potrebno je da sve supstance koje dospevaju putem
hrane ili su produkt fermentacije budu uklonjene iz njega. Drugim reima ono to
ulazi u burag mora da bude u ravnotei sa onim to ga naputa. Svaki proces koji
poremeti ovu ravnoteu dovodi do poremeaja u radu, pa i do patolokih stanja.
Prevelika proizvodnja gasova dovodi do naduna. Ukoliko se obim preivanja iz
nekog razloga smanji, to dovodi do zastoja u varenju i do smanjenja konzumiranja
hrane. Smanjenje konzumiranja moe da se javi i usled deficita neke hranljive
16
materije u obroku koji deluje ograniavajue na populaciju mikroorganizama.

Digest se uklanja i odrava u ravnotei sa konzumiranjem hrane putem uklanjanja
suve materije - varenjem ili izlaskom iz buraga. Izlazak nesvarenih materija
potpomau preivanje, aktivnost mikroorganizama i pokreti buraga koji
usitnjavaju estice hrane.
Sitnije estice bre izlaze iz buraga od veih. Brzina usitnjavanja estica
direktno utie na obim konzumiranja hrane. Preivanje je direktno povezano sa
zastupljenou vlakana u obroku i obimom konzumiranja hrane. Kabasta hrana sa
vie vlakana izaziva produenje, dok vei obim konzumiranja hrane dovodi do
skraenja vremena preivanja. Odnos izmeu koliine vlakana i vremena
preivanja je inilac koji verovatno utie na veliinu estica koje izlaze iz buraga
(Van Soest, 1982). To znai da vee konzumiranje rezultira u brem prolasku
hrane kroz predeluce i da su usled toga estice koje izlaze iz buraga u proseku
vee. To objanjava i smanjenu svarljivost hranljivih materija koja se povezuje sa
veim konzumiranjem hrane.
Kada se krava hrani uobiajenim obrokom, najgrublji materijal poreklom
iz kabaste hrane kao laki pliva u gornjim slojevima sadraja buraga. Taj materijal
se selektivno putem regurgitacije vraa u usta i preiva. Istovremeno manje
estice bivaju noene sa tenou, koja izlazi iz buraga brzinom od 4 do 8%/h.
Preivanjem se grube estice hrane usitnjavaju i natapaju vodom. Usled toga one
postaju tee i vie ne plivaju u gornjim slojevima sadraja buraga, ve tonu u
dublje slojeve. Odatle mogu da, zajedno sa tenom fazom, budu uklonjene iz
buraga. Listavac pri tome deluje kao neka vrsta filtera koji odreuje veliinu
estica koje mogu da izau iz buraga.
Nedovoljna koliina grubih vlakana u obroku, usled veeg udela
koncentrata ili preteranog usitnjavanja kabaste hrane, skrauje vreme provedeno u
preivanju to dovodi do poveanja veliine estica koje izlaze iz buraga.
17
HRANIVA KOJA SE KORISTE U ISHRANI KRAVA

Hraniva koja se koriste u ishrani goveda se obino dele na: kabasta,
koncentrovana i dodatke. Ova podela, meutim, nije savrena poto ima hraniva
koja se u nju u potpunosti ne uklapaju.
Kabasta hraniva se karakteriu time to imaju vei udeo vlakana (prema
uobiajenoj definiciji - iznad 18% sirove celuloze), voluminozna su i u osnovi
predstavljaju vegetativni deo razliitih vrsta biljaka. Zastupljenost dostupne
(svarljive) energije u ovim hranivima je nia po jedinici mase ili zapremine nego
kod koncentrata. Pri tome vei deo energije nalazi se u obliku celuloze i
hemiceluloze. Poreenje sastava ugljeno hidratnog kompleksa nekih hraniva
prikazano je u tabeli 6.
Tabela 6. Zastupljenost pojedinih ugljenih hidrata u vanijim grupama hraniva,
%SM (Van Soest, 1982)
Komponenta
eeri
Fruktozani
Skrob
Pektin
Celuloza
Hemiceluloza
Trave
10
1-25
0
1-2
30-40
30-40
Leguminoze
5-15
0
1-7
5-10
20-35
8-10
Zrna itarica
Zanemarljivo
0
80
Zanemarljivo
2-5
7-15
Koncentrati su hraniva visokog kvaliteta, niskog sadraja vlakana i

obuhvataju: zrnevlje itarica, sporedne proizvode mlinske industrije, zrnevlje
leguminoza ili njihove same ili pogae kao izvore proteina i masti. Koncentrati
imaju visok udeo energije po jedinici mase ili zapremine. Energija je obino
zastupljena u obliku skroba, eera i drugih lako dostupnih ugljenih hidrata, masti
i ulja.
Problem u klasifikaciji nastaje kod mladih, visoko kvalitetnih kabastih
hraniva koja po svom sastavu vie lie na koncentrovana hraniva. Na primer,
lucerka koja u fazi butonizacije moe da ima 24% sirove celuloze, odnosno 36%
NDF, klasifikuje se kao kabasto hranivo, dok se rezanci eerne repe sa 17%
sirove celuloze i 47% NDF klasifikuju kao koncentrat.
Kabasta hraniva
U kabasta hraniva spadaju:
1. Zelena hrana sa prirodnih ili sejanih travnjaka koju obino predstavlja
smea trava i leguminoza;
18
2. Zelena hraniva sa oranica meu kojima su vie zastupljene leguminoze,

najvie lucerka i crvena detelina, od itarica se sreu zeleni kukuruz i
sirak, a ree i strna ita; esto se koriste i ozime ili jare meavine strnih
ita i nekih leguminoza (jeam+grahorica ili graak, ovas+grahorica ili
graak, penica+grahorica ili graak i sl.); od ostalih biljnih vrsta u
upotrebi su uljana repica, perko, stoni kelj i dr.
3. Konzervisana kabasta hrana: seno, silaa i senaa graminea, leguminoza ili
njihovih meavina;
4. Sporedni proizvodi ratarstva: slama, pleva, ljuske, glave i lie eerne
repe itd.
Trave i leguminoze su veoma dobri izvori proteina, karotina, kalcijuma i
drugih minerala ako se koriste na pravi nain. Kabasta hraniva odlinog kvaliteta
su neophodna za ishranu visokoproizvodnih krava gde mogu da ine i do 2/3 SM
obroka.
Zelena hrana moe da se koristi putem ispae ili koenja. Ako je dobro
organizovana, paa moe da bude odlian izvor hranljivih materija. Da bi panjak
bio zaista dobar mora se odravati, ubriti i adekvatno koristiti.
Paa moe da bude jeftin nain ishrane krava. Tokom vlanog i toplog
perioda paa moe da obezbedi najvei deo hranljivih materija za kravu. Tokom
suvljeg dela leta potrebno je da se paa dopuni nekim drugim kabastim i
koncentrovanim hranivima. Da bi se ostvarila kontinuirana visoka proizvodnja
mleka neophodna je adekvatna organizacija korienja i dopuna pae. Naime,
nekih hranljivih materija u pai esto nema dovoljno (energija, so, Ca, P, Mg),
tako da ih treba dopunski obezbediti da bi se zadovoljile potrebe krave u
hranljivim materijama. Najee je potrebno obezbediti dopunski izvor energije,
to se obino reava dodavanjem koncentrata. Zavisno od sastava pae, koji se
gotovo svakodnevno menja, za visoku proizvodnju mleka je potrebno obezbediti i
odgovarajue dopunske hranljive materije.
Koenje zelene hrane ima u odnosu na pau odreenih prednosti ali i
nedostataka. Pozitivno je to se time smanjuju gubici u hranljivim materijama, a
negativno je to vremenski uslovi mogu da oteaju, pa i onemogue koenje
zelene mase.
Konzervisanje kabastih hraniva moe da se postigne sledeim postupcima:
suenjem (seno), siliranjem sa niim (30-40%) udelom suve materije (silaa) i
siliranjem sa viim udelom (40-50%) suve materije (senaa). Ovi postupci, svaki
za sebe, ima odreenih prednosti i nedostataka. Ipak treba rei da je siliranje
postalo rasprostranjen postupak konzervisanja kabastih hraniva kod nas i u svetu.
Poto je u obrocima za visokoproizvodne krave veoma znaajan udeo SM, senaa
(posebno lucerke) se sve vie koristi.
19
Kvalitet kabaste hrane u obrocima za krave

Trave (familija Poaceae) i leguminoze (familija Fabaceae) su osnovna
kabasta hraniva kojima se hrane krave. U ranim fazama svog razvoja ova kabasta
hraniva su izvanredni izvor proteina, minerala, vitamina i drugih hranljivih
materija. Prema Wattiaux-u (1994) kvalitetna kabasta hrana moe da ini i vie od
60% suve materije (SM) obroka, u uslovima kada krave konzumiraju 2,5 do 3 kg
SM/100 kg telesne mase (TM). U dobro izbalansiranim obrocima ova hraniva
mogu da obezbede vei deo hranljivih materija i energije za krave u laktaciji
(Jovanovi i sar. 1997).
Kod trava i leguminoza protein je lociran najvie u listu. Leguminoze
sadre vie proteina u istom stadijumu razvia. Udeo sirovog proteina u
leguminozama varira izmeu 15 i 23% a u travama od 8 do 18% SM (Grubi i sar.
2001)
U stablu su zastupljena preteno vlakna i to u veoj meri kod trava nego
kod leguminoza u istoj fazi razvia. Meutim, vlakna su kod trava manje
lignificirana nego kod leguminoza, pa su stoga svarljivija i bolje se koriste u
organizmu krave. Nasuprot tome, leguminoze imaju vee koliine elijskog
sadraja (sonije su) i u njemu vie rastvorenih hranljivih materija ija je hranljiva
vrednost veoma visoka (tabela 7, prema Van Soest-u, 1982). Time se kompenzira
neto nia svarljivost vlakana to rezultira u veoj hranljivoj vrednosti leguminoza
pri istom stadijumu razvia. Pored toga, ustanovljeno je da se vlakna iz
leguminoza bre fermentiu u buragu (Hinders, 1995), usled ega krave mogu da
konzumiraju vie leguminoza nego trava.
inioci koji utiu na hranljivu vrednost kabastih hraniva
Najvaniji inilac koji utie na hranljivu vrednost trava i leguminoza je
stadijum razvia ili fenofaza razvoja u momentu koenja za ishranu ili
konzervisanje. Kako biljka postaje zrelija tako se smanjuje udeo proteina,
energije, kalcijuma i fosfora, a poveava zastupljenost vlakana. Ovo je praeno i
sa poveanjem procenta lignina, koji je nesvarljiv i za ivotinju nedostupan, usled
ega opada energetska vrednost hraniva (Zeremski i sar. 1989, Grubi i sar.
1995). Odnos izmeu prinosa suve materije, svarljive materije i zrelosti biljke
prikazan je u grafikonu 1.
20
Prinos SM
Grafikon 1 Odnos izmeu prinosa suve materije, svarljive materije i zrelosti

biljke
6
Optimum
0
Faza razvoja
Suva materija
Svarljiva materija
Opadanje hranljive vrednosti trava i leguminoza sa zrelou nastupa usled

smanjenja udela lista, kao svarljivijeg dela biljke (sa veim udelom proteina), i
poveanja udela stabljike kao manje svarljivog dela (sa veim udelom vlakana,
posebno lignina). Usled toga se smanjuje energetska vrednost hraniva.
Na hranljivu vrednost kabastih hraniva utiu i drugi inioci. Na primer,
mogu da postoje znaajne razlike u hemijskom sastavu pojedinih biljnih vrsta,
varijeteta i kultivara. Zastupljenost proteina, udeo lista, vlakana, antinutritivnih i
toksinih materija varira od vrste do vrste.
Posle koenja biljne elije nastavljaju da diu. U toku suenja hraniva
dolazi do smanjenja svarljive energije u senu. Kada na pokoen materijal padne
kia to takoe smanjuje udeo rastvorljivih hranljivih materija u hranivu, a gubi se
i deo lista.
Baliranje suvie suvog sena koje je krto i lomljivo moe da dovede do
znaajnih gubitaka lista. Metode spremanja kojima se suenje ubrzava, izbegava
izloenost kii i smanjuje gubitak lista, omoguuju dobijanje sena vee hranljive
vrednosti.
Pri uvanju (lagerovanju) sena procenat vlage mora da bude nii od 14%.
Seno koje se lageruje vlanije gubi hranljivu vrednost usled zagrevanja i kvarenja.
Preterano vlana silaa moe da produi fermentaciju, usled ega se gube
rastvorljive hranljive materije. Preterano suva silaa je dobra podloga za razvoj
21
plesni, kvarenje i pregrevanje. Zrnevlje itarica, ako se lageruje suvie vlano,

takoe moe da se zagreje, uplesnivi i pokvari.
Tabela 7. Uticaj faze razvoja na udeo sirovih proteina i vlakana u SM hraniva, %
(Van Soest, 1982)
Faza
Udeo
razvoja
Trave
Pre klasanja
Poetak klasanja
lista
Klasanje
Posle klasanja
Leguminoze
Pre cvetanja
Poetak cvetanja
Sredina cvetanja
Puno cvetanje
Ukupn
i
protein
NDF
ADF
> 50
4050
3040
2030
> 18
13-18
<8
< 55
5560
6165
> 65
< 33
3338
3941
> 41
4050
3545
2540
< 30
> 19
< 40
< 31
17-19
4046
4751
> 51
3135
3641
> 41
8-12
13-16
< 13
Uticaj vremenskih uslova moe znaajno da smanji koncentraciju

hranljivih materija hraniva koja se uvaju napolju. Pri rukovanju ovim hranivima
javljaju se znatni gubici usled rastura. inioci kao to su kia, oblik i raspored
kamara i trajanje uvanja utiu na gubitke hranljivih materija u hranivu.
Uticaj klime moe da bude znaajan inilac. Visoka temperatura, posebno
tokom noi, ubrzava sazrevanje biljaka u porastu. Pri visokoj temperaturi se
manje svarljivih ugljenih hidrata deponuje u biljkama, a stvara se vie vlakana. U
hladnijim klimatskim uslovima biljke akumuliraju vie svarljivih ugljenih hidrata
i proteina, tako da je njihova hranljiva vrednost vea. Sunce ima znaajan uticaj
na razvoj biljaka. Pri sunanom vremenu dobija se biljni materijal vee hranljive
vrednosti nego pri oblanom odnosno vremenu sa malo sunca. Grad, mraz i druge
vremenske nepogode mogu da ozlede list i da umanje hranljivu vrednost biljaka.
Snabdevenost biljaka vodom takoe ima uticaja na njihov razvoj. Ako je
nedostatak vode izraeniji, to moe da dovede do stresa i zastoja u razvoju biljke,
to za rezultat ima poveanje udela vlakna i smanjenje hranljive vrednosti
hraniva.
22
Sastav zemljita obino nema velikog uticaja na energetsku vrednost

biljaka, ali ima na udeo pojedinih mineralnih materija. Povean udeo azota u
zemljitu moe da povea sadraj ukupnih proteina u biljkama i ubrza sazrevanje
trava, ali ima mali uticaj na svarljivost trava. Visok nivo ubrenja azotom moe
da dovede do poveanja udela nitrata u biljkama.
Mnoge bolesti biljaka, korovi i insekti mogu takoe da utiu na njihovu
hranljivu vrednost.
Optimalno korienje kabaste hrane

Vrednost biljne hrane u ishrani goveda odreuje njen prinos SM po
jedinici povrine i hranljiva vrednost te SM. Sa zrenjem biljke raste ukupan prinos
SM, ali njena hranljiva vrednost veoma brzo opada. Najvea hranljiva vrednost
SM je u vegetativnoj fazi razvoja biljaka. Meutim, u tom periodu je prinos SM
mali. Kako biljka ulazi u reproduktivnu fazu i poinje da cveta, ukupan prinos SM
raste ali njena svarljivost i iskoristivost opada. Usled toga se maksimalni prinos
svarljive SM postie ranije nego maksimalni prinos ukupne SM. Kod trava maksimalni prinos svarljive SM ostvaruje se pri kraju faze klasanja i na poetku faze
metlienja, dok je kod leguminoza to u fazi butonizacije (stvaranja pupoljaka). U
tabeli 8 prikazan je uticaj faze razvoja lucerke i vremena koenja na kvalitet sena i
mogua primena takvog sena u ishrani goveda.
Ne moe se mnogo uiniti da se sprei opadanje hranljive vrednosti
hraniva u kasnijim fazama razvoja. Posle dostizanja optimalne faze za korienje
biljne mase svakim danom kanjenja korienja smanjuje se i koliina mleka
krave hranjene takvom hranom. Postoji vie strategija za postizanje maksimalnog
iskorienja hranljive vrednosti hraniva. To su: ispaa, sa takvim brojem ivotinja
na pregonu, koji odgovara brzini razvoja hraniva, sejanje meavine trava i leguminoza koje imaju razliitu brzinu razvoja u toku sezone (usklaivanje tih
brzina), koenje biljne mase u ranim fazama razvoja i njeno konzervisanje u formi
sena ili silae, ishrana, s jedne strane hranivima manje hranljive vrednosti krava
na kraju laktacije ili u zasuenju, a s druge, davanje kvalitetnijih hraniva u fazi
poveane proizvodnje mleka.
Postupak spremanja, posebno konzervisanih hraniva, ima veliki uticaj na
njihov kvalitet. Pri tome se mora obratiti panja na ve pomenute detalje: fazu
razvoja u vreme koenja i postupak konzervisanja sa ciljem dobijanja hraniva koja
e ivotinje moi vie da konzumiraju, i na taj nain u organizam unesu veu
koliinu hranljivih materija.
23
Tabela 8. Kvalitet sena lucerke koene u razliitim fazama razvoja sa

preporukama za korienje (Anderson i sar. 1994)
Faza
razvoja
pri koenju
pre
cvetanja
poetak
cvetanja
sredina
cvetanja
kraj
cvetanja
posle
cvetanja
ADF
NDF
SSM
KSM
%SM
> 31
%SM
> 40
%TM
> 65
%TM
> 3,0
31-35
40-46
62-65
2,6-3,0
36-40
47-53
58-61
2,3-2,5
RVH
> 151
125-150
103-124
41-42
54-60
56-57
2,0-2,2
43-45
61-65
53-55
1,8-1,9
87-102
74-86
Mogua primena u ishrani

goveda
Visokoproizvodne krave i
sve krave na poetku laktacije
Prosene krave i mlade junice,
odlino za popravku kondicije
Junad u tovu, starije junice,
retko za krave (nie
proizvodnje)
Junad ili zasuene krave,
uzdrni obrok
Kvalitet koji
ne zadovoljava *
Izraunavanje pokazatelja:
Svarljiva suva materija (SSM) je procena dela hraniva koji je svarljiv. Izraunava se uz
korienje ADF vrednosti.
SSM (%) = 88,9 [%ADF 0,779].
Konzumiranje suve materije (KSM) je procena maksimalne koliine suve materije iz
kabastog hraniva koju krava moe da pojede (obraun na bazi udela NDF).
KSM (% TM) = 120 : %NDF
Relativna vrednost hraniva (RVH) je procena vrednosti hraniva u ishrani preivara
RVH = (SSM KSM) : 1,29
Koncentrovana hraniva
Meu koncentrovana hraniva koja se koriste u ishrani krava spadaju: 1.
zrnasta hraniva, 2. sporedni proizvodi prehrambene industrije, 3. hraniva
animalnog porekla, 4. industrijski proizvedene smee koncentrata.
Zrnasta hraniva
U ovu grupu spadaju itarice: kukuruz, sirak, ovas, jeam, penica i ra;
leguminoze: soja, graak, lupina, stoni bob, kikiriki kao i druge biljne vrste:
suncokret, pamuk, uljana repica i dr. Zrnevlje itarica moe da se koristi u obliku
suvog zrna ili kao visoko vlano silirano zrno.
Zrnevlje itarica predstavlja najvaniji izvor energije pogotovo u obrocima
za visokoproizvodne krave. Ono se obino ne daje celo ve obraeno, ime se
*
Ovaj kvalitet sena zahteva znaajniju dopunu obroka energetskim hranivima i najverovatnije
drugim hranljivim materijama. U nekim sluajevima moe da se daje zasuenim kravama tovnih
rasa.
24
poboljava stepen njegovog iskorienja. Najei oblik obrade predstavlja

mlevenje, ime se razbija omota zrna i olakava delovanje enzima. Grubo
prekrupljeno zrnevlje krave najradije jedu. Suvie fino samleveno zrno moe da
prouzrokuje odreene probleme, kao to su: snienje procenta masti i acidoza.
Zrno kukuruza je najrasprostranjenije koncentrovano hranivo koje se
koristi u ishrani krava kod nas. Ovo hranivo ima visok udeo energije i u tom
pogledu je bogatije od bilo kog drugog zrna itarica. Usled visokog udela skroba
potrebno je paljivo balansirati koliinu zrna kukuruza u obroku, kako bi se
izbegli problemi u varenju. Proteini kukuruza su tee razgradivi i imaju relativno
nepovoljan amino-kiselinski sastav.
Klip kukuruza (zrno i koanka) je bogat izvor energije u ishrani krava.
Iako sadri oko 10% manje energije nego zrno, vea zastupljenost vlakana ovog
hraniva moe da bude veoma korisna u nekim obrocima.
Zrno ovsa sadri oko 15% manje energije ali ima 20-30% proteina vie
nego zrno kukuruza. Takoe, vei sadraj vlakana u ovsu moe da bude koristan
pri formulisanju obroka za krave.
Zrno jema je dobar izvor proteina i energije. Ako se jeam vie koristi u
ishrani krava, potrebno je da se ivotinjama omogui period adaptacije. Najbolji
vid obrade jema je gnjeenje. Ukoliko je zrno jema finije mleveno, ne treba da
bude zastupljeno sa vie od 50% u koncentrovanom delu obroka.
Zrno penice takoe sadri dosta energije. Ako se koristi za ishranu
krava, ono ne treba da ini vie od 50% koncentrovanog dela obroka. Pri
njegovom uvoenju u obrok ivotinje treba da se postepeno prilagoavaju.
Sve pomenute itarice mogu se koristiti i u obliku vlanog siliranog zrna.
Ta praksa ima nekoliko povoljnih strana: etva vlanog zrna je 2-3 nedelje ranije,
smanjuju se gubici u zrnu u vreme berbe kao i gubici pri uvanju i rukovanju
hranivom, mogu se koristiti ureaji za automatsko hranjenje, nema trokova
suenja zrna, ivotinje veoma rado konzumiraju vlano zrno, utroak energije za
mlevenje zrna je manji (Zeremski i sar. 1982).
Vlano zrno kukuruza, celo ili prekrupljeno, moe da se silira sa udelom
vlage od 25 do 30%. Prekrupljeni klip kukuruza silira se sa 28-32% vlage.
Procesom mleno-kiselinskog vrenja stvara se mlena kiselina koja slui kao
konzervans. Ukoliko se zrno ili klip silira u silo-trenevima i drugim slinim siloobjektima potrebno je da bude grubo prekrupljeno. Ako se raspolae objektom
koji obezbeuje hermetiko zatvaranje moe se koristiti i celo zrno. Propionska
kiselina moe da se koristi kao dobar konzervans za vlano zrno itarica.
Zrno soje je veoma dobar izvor proteina i energije u ishrani krava. Zrno
ima manji udeo proteina od same soje, ali sadri oko 18% ulja. Dnevna koliina
koja se kravama preporuuje je do 2,5 kg ili do 20% u smei koncentrata. Krave
treba postepeno prilagoditi na ishranu zrnom soje, kako bi se izbegla pojava
25
proliva ili pada u konzumiranju. Sirovo zrno soje pored tripsin inhibitora sadri i
enzim ureazu koji omoguuje razlaganje uree pri emu se stvara amonijak. Zbog
toga, kada je ono zastupljeno u obroku, ne treba koristiti ureu kao dopunski izvor
azota. Ovaj problem ne postoji kod korienja termiki obraenog zrna soje i
same ili pogae koje su takoe termiki obraene. Termikim tretmanom se
inaktivira tripsin inhibitor i ureaza. Termikom obradom zrna soje (iako ona u
ishrani krava nije neophodna) poboljava se konzumiranje i iskoriavanje zrna, a
ujedno poveava udeo nerazgradivih proteina soje to je prednost sa aspekta
normiranja ove frakcije proteina u obrocima visokoproizvodnih krava (Nei i sar.
2001).
Zrno suncokreta moe da predstavlja veoma dobar izvor proteina,
energije (ulja) i vlakana u ishrani krava. Ono je vrlo ukusno i krave ga rado jedu.
Moe se ukljuiti do 15% u smei koncentrata.
Sporedni proizvodi prehrambene industrije

U ovu grupu spadaju sporedni proizvodi: a. industrije ulja (uljane same i
pogae soje, suncokreta i uljane repice); b. mlinske industrije (mekinje, obino
penine, ree drugih itarica); c. industrije skroba (gluten, najee kukuruzni);
d. industrije piva (pivski trop i pivski kvasac); e. industrije eera (rezanci eerne
repe svei, suvi ili silirani i melasa).
Sama soje je hranivo koje se veoma esto koristi kao izvor proteina i to
ne samo u ishrani krava. Najee se koristi sama sa 44% sirovih proteina. Pored
toga koristi se i sama od oljutenog zrna soje sa 48% UP kao i pogaa koja ima
oko 42% UP. Ovo hranivo se bez posebnih ogranienja (izuzev cene) moe
koristiti u ishrani krava.
Sama suncokreta moe u svom sastavu da ima od 28 do 45% sirovih
proteina. To zavisi od udela ljuske u sami, tako da ona koja ima vei udeo
proteina ima manje vlakna. Ova sama je veoma dobar izvor proteina i fosfora i
moe da se koristi praktino bez ogranienja u ishrani krava. Kada se daje
odvojeno od ostalih hraniva, moe da se desi da je neke krave nerado uzimaju,
stoga je najbolje da bude ukljuena u smeu koncentrata.
Sama uljane repice je sporedni proizvod u procesu dobijanja ulja iz
uljane repice (Brassica napus). Obino sadri 27-34% sirovih proteina. Zbog
zastupljenosti nekih nepoeljnih glukozida (eruka kiselina), ovo hranivo se koristi
u manjim koliinama u ishrani mlenih krava. Smatra se da u ishrani krava ovo
hranivo ne treba da bude zastupljeno vie od 15% od koncentrovanog dela obroka.
Penine mekinje se dobijaju u procesu prerade penice. Bogate su u
vlaknima, sirovim proteinima i fosforu, poboljavaju ukus obroka i imaju blago
26
laksativno dejstvo. Zbog tih osobina mekinje se tradicionalno koriste u ishrani

krava u vreme teljenja.
Penino stono brano sastoji se od raznih produkata procesa mlevenja
zrna penice. Zbog toga je sastav ovog hraniva esto vrlo varijabilan. Stono
brano ima znatan udeo proteina i energije, ali se smatra da ne bi trebalo da u
smeama koncentrata za krave bude zastupljeno sa vie od 20%. Ima sluajeva da
je proizvodnja mleka opala kod krava hranjenih smeama u kojima je bilo vie od
20% ovog brana.
Kukuruzni gluten je hranivo koje se dobija tokom procesa vlane
ekstrakcije skroba. Obino postoje dva kvaliteta kukuruznog glutena sa 40 i sa
60% sirovih proteina. Ovo hranivo je karakteristino po niskoj razgradivosti
proteina. Ono se, meutim, ne preporuuje kao dopunski izvor proteina u
obrocima koji se zasnivaju na kukuruzu (silaa ili vei udeo zrna). Zastupljenost
energije u kukuruznom glutenu je neto nia nego u zrnu kukuruza. Smatra se da
ovo hranivo ne treba da bude zastupljeno u obroku sa vie od 2 kg jer se javljaju
problemi u konzumiranju.
Pivski trop (treber) je sporedni proizvod industrije piva. Koristi se kao
sve ili osuen (dehidriran). U suvoj materiji trop sadri znaajan udeo proteina i
energije. Farme koje se nalaze nedaleko od pivara mogu da ga nabavljaju u
sveem stanju - to je jeftinije. Sadri oko 20% suve materije i zato se u letnjim
mesecima veoma lako kvari. Davanje veih koliina ovog hraniva u obroku za
krave se ne preporuuje. Smatra se da pivski trop moe da ini do 20% SM obroka.
Rezanci eerne repe se mogu koristiti kao svei, osueni ili silirani. U
svojoj SM sadre dosta energije i svarljive celuloze. Krave ih rado jedu, bilo
svee ili suve. Granica za ukljuivanje u obroke visokoproizvodnih krava je do
35% SM obroka.
Melasa je sporedni proizvod industrije eera. U tenom je stanju. Bogata
je u rastvorljivim eerima i mineralima. Moe da se koristi za popravljanje ukusa
obroka. Poto je lepljiva koristi se i za smanjenje pranjavosti obroka. Moe da
poslui kao dobar izvor brzo dostupne energije za mikroorganizme buraga kada se
u obrok dodaje urea.
Hraniva animalnog porekla

U ovu grupu hraniva spadaju: riblje brano, mesno i mesno-kotano
brano, ree brano od krvi, perja ili neko drugo hranivo animalnog porekla.
Mesno-kotano brano je veoma bogato u proteinima (sa velikim udelom
NP), Ca i P. Obino se sastoji od dehidriranih i samlevenih sporednih proizvoda
klanine industrije kao i od ivotinja koje su uginule. Poto se mesno kotano
27
brano proizvodi od razliitih vrsta ivotinja, njegov sastav je veoma varijabilan.

Krava moe dnevno da konzumira do 1 kg ovog hraniva. Treba voditi rauna o
tome da goveda nerado konzumiraju sva hraniva animalnog porekla.
U novije vreme se kao ograniavajui inilac za korienje mesnog i
mesno-kotanog brana, kao i drugih hraniva animalnog porekla u ishrani goveda
javila pretpostavka da se preko ovih hraniva prenosi BSE* ili bolest "ludih krava".
U veini zemalja sa razvijenim stoarstvom ovo je dovelo do zakonom propisane
zabrane korienja u ishrani goveda mesnog i mesno-kotanog brana
proizvedenog od svih vrsta sisara. Kod nas za sada ovakav zakon nije donet, ali je
najbolje drati se ove preporuke. Zahvaljujui ovoj meri, uestalost ove bolesti u
Velikoj Britaniji je znatno smanjena.
Brano od krvi se proizvodi dehidracijom i mlevenjem svee krvi koja se
dobija prilikom klanja ivotinja. To je proizvod veoma bogat proteinima koji se
odlikuju malom razgradivou u buragu. Ovo hranivo je jedan od najboljih izvora
lizina koji se mogu koristiti u ishrani krava.
Brano od perja je sporedni proizvod klanica koji ima malu hranljivu
vrednost u sirovom obliku. Termika obrada perja pod dejstvom vodene pare i
povienog pritiska (tzv. hidrolizacija) poveava dostupnost proteina. Brano od
perja je bogato amino-kiselinama sa sumporom i moe da predstavlja veoma
pogodan izvor nerazgradivog proteina. Smatra se da se ovo hranivo veoma dobro
dopunjuje sa branom od krvi, a u nekim sluajevima se krv i perje zajedno
obrauju.
Riblje brano je veoma dobar izvor proteina, a posebno esencijalnih
amino-kiselina. Moe da se korisiti u ishrani krava. Meutim, to je proizvod iji
kvalitet veoma varira. Postoje tri osnovna kriterijuma za ocenu kvaliteta ovog
hraniva: zastupljenost ukupnih proteina, razgradivost proteina i stepen oteenosti
proteina.
Udeo proteina varira zavisno od kvaliteta materijala koji se koristi za
proizvodnju brana, zatim od udela ulja i pepela.
Razgradivost zavisi od vrste ribe (ili delova tela ribe) i od duine uvanja
ribe pre obrade. Pored toga, u procesu proizvodnje ribljeg brana odvaja se
rastvorljivi deo proteina koji moe da se dehidrira i naknadno vrati u brano.
Poveanjem udela ove komponente raste razgradivost proteina ribljeg brana.
*
Bolest ludih krava (Bovine spongiform encephalopathy - BSE) je degenerativna bolest

centralnog nervnog sistema goveda koja se sporo razvija. Obolele ivotinje pokazuju promenu
temperamenta, nervozu i agresivnost, gube koordinaciju i teko ustaju, njihova proizvodnja mleka
i telesna masa se smanjuje, iako se apetit zadrava. Ova bolest je neizleiva i sva obolela grla
uginjavaju. Smatra se da je period inkubacije izmeu 2 i 8 godina, dok akutna (zavrna) faza
bolesti traje od dve nedelje do 6 meseci. U Velikoj Britaniji, gde je pojava ove bolesti
najmasovnija, najee obolevaju grla stara 3-5 godina.
28
Hussein i Jordon (1991) navode da se razgradivost proteina razliitih proizvoda

koji se nude na tritu pod imenom "riblje brano" kree od 30 do 70%.
Oteenje proteina nastaje usled suenja na visokoj temperaturi - zbog
toga se poveava udeo NP ali se pritom, jednovremeno, smanjuje iskoristivost
amino-kiselina.
U vie istraivanja kod nas i u svetu utvreno je da je riblje brano jedan
od najboljih dopunskih izvora NP zbog ega se i najvie preporuuje u obrocima
visokoproizvodnih krava (Combs, 1991, Waltz i sar. 1989, Jovanovi, 1996).
Tabela 9. Preporuke za zastupljenost pojedinih koncentrovanih hraniva u obroku
krava
(adaptirano prema Oraskovich-u i Linn-u, 1988)
Hranivo
Zrno jema
Rezanac eerne repe
Zrno soje
Sama soje
Zrno suncokreta
Sama suncokreta
Sama uljane repice
Zrno lupine
Lanena sama
Sladne klice
Pivski trop, suv
Pivski trop, sve
Kukuruzni gluten
Mesno-kotano brano
Riblje brano
Brano od krvi
Hidrolizovano perje
Svea surutka
Mogue ukljuenje u obrok

do 50% koncentrata
do 35% SM
do 20% koncentrata
nema ogranienja
do 15% koncentrata
nema ogranienja
do 12% koncentrata
do 0,8 kg
do 25% koncentrata
do 20% SM obroka
do 4 kg ili 25% koncentrata
do 18 kg ili 20% SM
do 2 kg
5% smee ili do 0,7 kg
do 0,5 kg
do 0,2 kg
do 0,7 kg
do 2/3 potreba u vodi
Industrijski proizvedene smee i predsmee

U ovu grupu, prema Pravilniku o kvalitetu stone hrane, spadaju
industrijski proizvedene smee za ishranu krava i to: kompletne, dopunske
proteinske smee i predsmee minerala i vitamina. Smee koje se proizvode za
ishranu krava i koje se mogu stavljati u promet prema Pravilniku o kvalitetu i
29
drugim zahtevima za hranu za ivotinje (Slubeni list SRJ, 2000 i 2001) su: 1.
Potpuna smea za krave muzare (12% UP), 2. Potpuna smea za krave muzare do
20 L mleka na dan (15% UP), 3. Potpuna smea za krave muzare iznad 20 L
mleka na dan (18% UP), 4. Dopunska smea za krave muzare (30% UP), 5.
Potpuna smea za visoko steone junice (14% UP). Uslovi njihovog kvaliteta
prikazani su u prilogu 10. Prema posebnim proizvoakim specifikacijama kod
nekih proizvoaa mogu se sresti i smee drugaijeg sastava koje se rade za
poznatog naruioca (odnosno ne prodaju se na tritu).
Predsmee minerala i vitamina prema Pravilniku najee se ugrauju u
smee koncentrata u koliini od 1 do 2%.
Za sastavljanje obroka i smea, danas se sve vie koriste odgovarajui
kompjuterski programi kojima se putem linearnog programiranja dobijaju
najekonominije smee ili itavi obroci (Negovanovi i sar. 1992, Adamovi i sar.
1993)
30
HEMIJSKE OSOBINE HRANIVA KOJA SE KORISTE U

ISHRANI KRAVA
Frakcije proteina u stonoj hrani
Hemijska priroda proteina pojedinih hraniva, odnosno oblik u kome su
azotne materije zastupljene, je najznaajniji inilac koji odreuje stepen i brzinu
razlaganja u buragu. Neproteinska azotna jedinjenja bre se razgrauju od pravih
proteina, a meu pravim proteinima podloniji razgradnji su albumini i globulini od
prolamina i glutelina. Prema Sniffen-u (1974 i 1987) to nije povoljno - s obzirom da
upravo albumini i globulini imaju najveu bioloku vrednost. Vezani - lignificirani
protein je praktino nerazgradiv, kao i onaj koji je oteen visokom temperaturom.
Proteini sa disulfidnim vezama otporniji su na razgradnju od ostalih (Ha i sar., 1984,
Holzer i sar., 1986, Hume, 1974).
Ukupni protein hraniva ima veoma varijabilan sastav. Stoga su Sniffen i
sar. (1979) doli do zakljuka da iskoriavanje proteina od strane preivara zavisi
od varijacija u sastavu proteina. Ovi autori navode da sastav proteina varira ne
samo izmeu, ve i unutar pojedinih hraniva, kao i da postoje velike razlike u
pogledu udela rastvorljivog, razgradivog i nedostupnog (vezanog) proteina u
hranivima.
Grubi i sar. (1993) navode podelu ukupnih proteina hraniva na frakcije:
A) NPN, B) pravi protein razgradiv u buragu i C) pravi protein u vezanom obliku
koji je nerazgradiv i nedostupan za ivotinju. Frakciju A, odnosno neproteinska
azotna jedinjenja ine amonijak, peptidi i amino-kiseline. Ona se u buragu veoma
brzo hidrolizuju do amonijaka. Sav rastvorljivi protein u pokoenoj zelenoj masi i
silaama je u obliku NPN.
Povezanost rastvorljivosti proteina sa razgradivou u buragu i
odgovarajuim promenama u performansama preivara uoena je od strane veeg
broja autora (Chalmers i sar., 1954, Glimp i sar., 1967, Sherrod i Tillman, 1962,
Tagari i sar., 1962). Rastvorljivost proteina hrane je jedan od osnovnih inilaca koji
odreuje stepen razgradnje proteina u buragu (Aitchinson i sar., 1976, Evans i
Biddle 1971, Krishnamoorthy i sar., 1982, Krishnamoorthy i sar., 1983, Sniffen,
1974 i Wohlt i sar., 1973). Pri tome rastvorljivost proteina najee, iako ne uvek,
oznaava i njihovu pristupanost dejstvu proteolitikih enzima (Macgregor i sar.,
1978). Rastvorljivi pravi protein se najee veoma brzo razlae u buragu, ali neka
hraniva (riblje brano, dehidrirana lucerka) u ovoj frakciji mogu da imaju znatan
deo pravih proteina ija razgradivost tee manjom brzinom.
Frakciju B ine pravi proteini koji se zavisno od brzine razlaganja u
buragu dele na podfrakcije B1, B2 i B3 (Sniffen i sar. 1992). Podfrakcija B1 ini
31
mali deo rastvorljivih proteina koji iznosi oko 5% kod kabastih i oko 10% kod
koncentrovanih hraniva.
Podfrakcija B2 je delimino razgradiva u buragu. Obim razgradnje zavisi
od brzine prolaska hrane kroz burag. Ona se odreuje kao razlika izmeu frakcije
rastvorljivih proteina i podfrakcije B3.
Podfrakcija B3 se sporo razlae u buragu poto je ine proteini vezani za
elijski zid biljnog materijala. Hemijski se odreuje kao protein koji je
nerastvorljiv u neutralnom deterdentu (neutral detergent insoluble protein NDIP).
Frakciju C ini protein povezan sa ligninom, kompleksi tanina i proteina
kao i produkti Maillard - ovih reakcija. Proteini ove grupe ne mogu da se razloe
ni u buragu niti u tankim crevima tako da su za ivotinju nedostupni. Ova frakcija
je najee zastupljena u hranivima kao to su: senaa, dehidrirano brano
lucerke, pivski trop i ostatak od destilacije kukuruza. Udeo ove frakcije se
odreuje kao protein koji je nerastvorljiv u kiselom deterdentu odnosno acid
detergent insoluble protein (ADIP). Zastupljenost pojedinih frakcija proteina u
nekim hranivima prikazana je u tabeli 10.
Proteini zastupljeni u stonoj hrani mogu da se klasifikuju prema njihovoj
rastvorljivosti na one koji su rastvorljivi u: vodi (albumini), rastvoru soli
(globulini), alkoholu (prolamini) ili rastvoru baza (glutelini). S druge strane mogu
da se klasifikuju prema njihovoj funkciji u biljci (enzimi, sturkturni protein,
rezervni protein). U sveim zelenim hranivima oko 70-90% ukupnog azota ine
pravi proteini, a 10-30% neproteinska azotna jedinjenja (NPN).
Van Straalen i Tamminga (1990) navode da se u kabastim hranivima sreu
tri osnovne frakcije proteina: 1. proteini lista (proseno oko 75% UP), 2. proteini
lista (25% UP), i 3. proteini membrane hloroplasta. Frakcija proteina 1 sastoji se
preteno od enzima hloroplasta koji se veoma brzo rastvara i razlae u buragu.
Frakcija proteina 2 je meavina razliitih proteina hloroplasta i citoplazme. Brzina
njene razgradivosti u buragu moe da bude veoma razliita. Proteini membrane
hloroplasta (preteno hlorofil) nisu rastvorljivi i u buragu se razgrauju veoma sporo.
Mali deo ukupnih proteina smeten je u mitohondrijama i elijskom jedru - njihova
razgradivost nije poznata. Konano, deo proteina je inkorporiran u elijske zidove pa
je stoga sporo razgradiv i veim delom nedostupan za ivotinju.
Tabela 10. Zastupljenost pojedinih komponenata proteina nekih hraniva za

preivare * (Sniffen i sar. 1992), g/100 g
*
Skraenice: UP - ukupni protein, RAP rastvorljivi protein, NPN - neproteinska azotna jedinjenja,
ADIP - protein nerastvorljiv u kiselom deterdentu (acid detergent insoluble protein), NDIP protein nerastvorljiv u neutralnom deterdentu (neutral detergent insoluble protein).
32
Hranivo
Zelena lucerka u prolee

Zelena lucerka u leto
Seno lucerke - sredina cvetanja
Silaa lucerke - sredina cvetanja
Zelena masa trava u prolee
Zelena masa trava u leto
Zelena masa trava u jesen
Seno trava - sredina cvetanja
Silaa biljke kukuruza, 25%
zrna
Silaa biljke kukuruza, 45%
zrna
Zrno kukuruza
Sama suncokreta
Sama soje
Pivski trop
Riblje brano
UP
RAP
NPN
ADI
P
u UP
NDI
P
u UP
U
SM
28
24
17
17
19
24
15
22
9
8
u
UP
46
46
28
45
28
41
42
43
25
55
u
RAP
2
2
96
100
100
2
5
2
96
100
2
3
14
18
17
2
2
2
6
9
10
12
25
32
25
15
24
16
31
16
45
100
16
10
26
50
29
67
11
30
20
8
12
70
37
55
50
0
5
5
2
10
1
15
8
5
38
1
U zrnastim, koncentrovanim, hranivima, zastupljen je preteno pravi protein i

to u ljusci, perikarpu ili samom semenu. U ljusci i perikarpu dominira strukturni
protein dok je u semenu najveim delom zastupljen rezervni protein (80-90%) u
aleuronskom sloju i endospermu. U klici se sree jo i protein enzima.
U zrnevlju itarica 10-20% proteina ine albumini i globulini a ostalih 8090% su jednako rasporeeni izmeu prolamina i glutelina. U tom pogledu odstupaju
pirina i ovas kod kojih je 70-80% proteina u obliku glutelina i samo 5-20%
prolamina. U zrnevlju leguminoza 85-100% proteina ine albumini i globulini,
prolamina gotovo da nema, a 0-15% ine glutelini.
U hranivima animalnog porekla protein je zastupljen u enzimima,
membranama, krvi (transportni proteini, na primer albumini) i miiima (mioglobin).
Zavisno od porekla hraniva proteini animalnog porekla mogu znaajno da variraju u
pogledu razgradivosti u buragu.
Prema zastupljenosti pojedinih frakcija proteina hraniva se meusobno
znatno razlikuju. Kombinovanjem razliitih hraniva moe da se utie na udeo nerazgradivih proteina u obroku i da se time ispune zahtevi koji se postavljaju pri
sastavljanju obroka. Tako na primer novije preporuke nalau da obrok
visokoproduktivnih krava u periodu najvee proizvodnje treba da sadri 18-19% UP.
Od toga 60-65% treba da bude RP i 35-40% NP. U okviru RP oko 50% (ili 30-32%
od ukupnih) treba da bude rastvorljivih (Grubi i sar. 1994).
33
Frakcije ugljenih hidrata u stonoj hrani

Ugljeni hidrati, kao osnovne energetske materije koje su zastupljene u
hranivima koja ine obrok preivara, prema funkciji koju vre u organizmu
biljaka ali i hranidbenoj vrednosti, se dele na dve osnovne grupe: strukturne i
nestrukturne. Strukturni ugljeni hidrati (ili kako se drugaije zovu "vlakna") se
sastoje od celuloze, hemiceluloze i lignina i zastupljeni su najvie u opnama
biljnih elija.
Prema Van Soest-u (1982) vlakna treba smatrati biolokom jedinicom, a
ne hemijskom celinom. Kompleksna struktura zida biljnih elija sastoji se od
lignina, celuloze, hemiceluloze, pektina, dela proteina, lignificiranih azotnih
materija, voskova, kutina i mineralnih komponenti. Taj materijal moe da se
podeli na: supstance matriksa koje su nerastvorljive i obuhvataju lignin, celulozu i
hemicelulozu koji su meusobno unakrsno povezani i rastvorljive materije kao to
su pektini, voskovi i proteini. Vlakna utiu na fizike osobine hraniva i smanjuju
njihovu energetsku vrednost. Iako moe u znatnoj meri da bude svaren od strane
mikroorganizama u buragu, elijski zid praktino nikada ne biva potpuno svaren.
Enzimi koje u svojim organima za varenje lue sisari ne mogu da vare vlakna.
Stoga je sa ishrambene take gledita kompleks vlakana (dietary fiber complex)
definisan kao grupa supstanci koje su otporne na delovanje enzima koje stvaraju
sisari.
O
O
O
O
O
Slika 6 Deo lanca celuloze

Nestrukturni ugljeni hidrati (NUH) se sastoje od eera, skroba, pektina i
drugih rezervnih ugljenih hidrata. Oni predstavljaju veim delom sadraj biljnih
elija. Njihov udeo u obroku izraunava se preko sledee formule:
NUH = 100 - (% sirovog proteina + %NDF + % masti + % pepela).
Ugljeni hidrati, slino kao i proteini, mogu da se klasifikuju prema brzini
razlaganja u buragu (Nocek i Russel, 1988, Sniffen i sar. 1992). Frakciju A koja
se brzo razgrauje ine eeri, frakciju B1 ini skrob koji se razgrauje srednjom
brzinom, frakciju B2 ine sporo razgradivi ugljeni hidrati (dostupni deo elijskog
zida). Frakciju C ini nedostupni deo elijskog zida. Najveim delom frakciju C
ini lignin, koji je za ivotinju nedostupan. Njegova zastupljenost u biljnom
34
materijalu varira od 5 do 25% od elijskog zida, pri emu ga vie ima u

leguminozama nego u travama. Zastupljenost pojedinih frakcija ugljenih hidrata u
nekim hranivima prikazana je u tabeli 11.
Zastupljenost eera u veini obroka za preivare je veoma niska, sa
izuzetkom hraniva koja su sporedni proizvodi eerana i zelene travne mase.
eeri se veoma brzo razlau u buragu. Skrob je osnovna komponenta zrnevlja
itarica a zastupljen je u manjoj meri i u kabastoj hrani. Skrob iz siliranog ili
termiki obraenog zrnevlja itarica razgrauje se takoe veoma brzo. Meutim,
vetaki sueno zrnevlje moe da sadri znaajan deo nerastvorljivog skroba koji
se sporo razlae.
Pektini se kod itarica i trava sreu u zanemarljivim koliinama, ali u
zelenoj masi leguminoza, njihovom zrnevlju i rezancima eerne repe njihov udeo
moe da bude vei. Oni brzo bivaju fermentisani u buragu.
Brzina razgradnje pojedinih frakcija ugljenih hidrata je veoma razliita.
Tako se smatra da je ona kod frakcije A oko 300%/h (Sniffen i sar. 1983), to
znai da praktino sav eer biva fermentisan. Sporije razgradivi, ali dostupni
ugljeni hidrati (frakcije B1 i B2) se razgrauju brzinom izmeu 2 i 50%/h.
Meutim, Sniffen i sar. (1992) navode da je ova brzina najee izmeu 3 i 8%/h.
Mikroorganizmi buraga razlau eer i skrob kao i irok spektar
polisaharida kao to su celuloza, hemiceluloza i pektini. Veoma znaajno za
iskoriavanje hrane kod preivara je to to se u buragu razlae elijska opna
biljnih tkiva ime sadraj elija postaje dostupan za varenje. U normalnim uslovima
osnovni produkt svih procesa varenja ugljenih hidrata su tri nie masne kiseline siretna, propionska i buterna. Pored toga stvaraju se i gasovi meu kojima su
ugljendioksid i metan, kao i manje koliine kiseonika, vodonika i azota.
Komponente elijskih zidova (hemiceluloza i celuloza) se u najveoj meri
fermentiu u siretnu, a manjim delom i propionsku kiselinu. Ugljeni hidrati
poreklom iz elijskog sadraja se preteno fermentiu u propionsku kiselinu.
Jovanovi i sar. (1995a) navode da se pektini iz zidova elija fermentiu gotovo
isto kao skrob ili eeri, to je bitno kada se ivotinje hrane mladom biljnom masom leguminoza.
Relativna proporcija IMK koje se stvaraju u buragu varira zavisno od
zastupljenosti nestrukturnih i strukturnih ugljenih hidrata u obroku. Obino je
udeo siretne u ukupnim IMK 60-70%, propionske 15-20% a buterne 10-15%
(Obraevi, 1975). Vie siretne kiseline se stvara ako se ivotinje hrane suvom
kabastom hranom (seno, slama i sl.). Propionske kiseline ima vie ako je u obroku
zastupljena vea koliina eera ili skroba. U sluaju da obrok sadri vee koliine
lako svarljivih ugljenih hidrata, moe da doe i do stvaranja mlene kiseline i
pojave acidoze buraga. Poto je siretna kiselina prekursor za sintezu mlene
masti obroci za krave treba da budu tako formulisani da stimuliu njeno stvaranje.
35
Tabela 11. Zastupljenost pojedinih komponenata ugljenih hidrata nekih hraniva

za preivare * (Sniffen i sar. 1992), g/100 g
Hranivo
Zelena lucerka u prolee
Zelena lucerka u leto
Seno lucerke - sredina cvetanja
Silaa lucerke - sredina cvetanja
Zelena masa trava u prolee
Zelena masa trava u leto
Zelena masa trava u jesen
Seno trava sredina cvetanja
Silaa biljke kukuruza, 25% zrna
Silaa biljke kukuruza, 45% zrna
Zrno kukuruza
Sama suncokreta
Sama soje
Pivski trop
Riblje brano
NDF
u SM
33
38
46
46
45
50
55
48
67
52
41
9
40
14
42
2
Lignin
u NDF
8
9
19
19
24
6
7
7
8
10
7
11
30
3
12
0
NUH
u SM
0
0
7
7
7
1
1
10
1
0
0
2
0
29
0
0
Skrob
u NUH
8
8
10
10
90
5
5
5
6
100
100
90
0
0
100
90
Tabela 12. Frakcije proteina i ugljenih hidrata u hranivima

(Nocek i Russel, 1988)
Frakcija
A
B1
B2
B3
B4
C
Proteini
amonijani azot, rastvorljive amino-kiseline i
proteini
vrlo brzo razgradivi proteini, oligopeptidi
brzo razgradivi proteini
proteini koji se razlau
srednjom brzinom
sporo razgradivi proteini,
delimino vezani za ADF
proteini vezani za ADF
Ugljeni hidrati
eeri, deo skroba, fruktani
Dostupnost u buragu
Visoka - od 4%/min do
2%/h (rastvorljivi)
brzo razgradiv skrob,

pektini i oligosaharidi
Sporo razgradiv skrob
brzo razgradiva vlakna
svarljivi
(nerastvorljivi)
od 1 do 30%/h
Sporo razgradiva vlakna

Lignin
nesvarljivo (0%/h)
Kod ivotinja koje se hrane u skladu sa svojim potrebama IMK se:

oksidiu za energetske potrebe organizma, deponuju u tkivima (masne rezerve) ili
troe za sintezu komponenata mleka. Od brzine stvaranja IMK zavisi pH tenog
*
Skraenice: NDF - vlakna nerastvorljiva u neutralnom deterdentu (neutral detergent fiber),

NUH nestrukturni ugljeni hidrati
36
sadraja buraga. On zavisi i od prisustva pljuvake koja sadri puferne supstance.

Zavisno od obroka koji dobija, krava dnevno moe da izlui i do 170 litara
pljuvake, to predstavlja veoma efikasan sistem za neutralizaciju velikih koliina
kiselina koje se u buragu stvaraju (Perry, 1988).
inioci od kojih zavisi razgradivost proteina

i ugljenih hidrata u buragu
U novije vreme postalo je opte prihvaeno miljenje da procesi koji se
odvijaju u buragu predstavljaju osnov za uspeno korienje hranljivih materija u
organizmu krave. inioci koji odreuju obim razgradnje hranljivih materija u
buragu mogu se klasifikovati u nekoliko grupa koje se odnose na hranu i mikroorganizme koji ive u buragu (Grubi i sar., 1993 i 1995). Njihov meusobni odnos
ini svojevrsnu interakciju izmeu hraniva i ivotinje koja odreuje koliko i kako e
se hranljive materije obroka iskoristiti. Dobro poznavanje ove interakcije i primena
tih znanja u sastavljanju obroka omoguuje puno iskorienje potencijala hraniva,
kao izvora hranljivih materija, i krave koja koristei te hranljive materija stvara za
ljude veoma vredne proizvode.
inioci koji utiu na razgradivost proteina

Smanjivanjem udela rastvorljivih proteina ili RP najee se poveava
koliina amino-kiselina koje se usvajaju u tankim crevima. Uobiajeni postupci
kojima se to moe postii su: termika ili hemijska obrada hraniva, kao i
ukljuivanje u obrok hraniva koja imaju prirodno vei udeo NP. Na razgradivost
proteina kabastih hraniva moe se uticati putem uslova gajenja pri emu najvei
uticaj imaju: unoenje azota u formi ubriva, zrelost biljke i sezona gajenja.
ubrenje azotnim ubrivima dovodi do smanjenja udela NP u zelenoj
masi hraniva to znai da se poveava razgradivost njihovog proteina. S druge
strane zrelou biljaka njihov protein postaje manje razgradiv.
Stepen zrelosti biljne hrane je znaajan inilac, s obzirom na lignifikaciju
koja nastupa sa zrelou, a koja vezuje jedan deo azota (5-15%) i ini ga
nepristupanim (Van Soest, 1982). Drugim reima, stepen u kome je protein
kabastih hraniva integrisan u strukturu biljke utie na njegovu dostupnost za
dejstvo proteolitikih enzima.
Van Straalen i Tamminga (1990) navode da je suenje zelene mase na
suncu, bilo pri spremanju sena ili kao provenjavanje materijala za siliranje
rezultiralo u smanjenju razgradivosti proteina. Usled proteolize koja se dogaa
tokom suenja u travnom senu obino ima vie rastvorljivih proteina nego u
37
zelenoj masi od koje je nastalo. Pored toga suenje sena rezultira u poveanju
udela NP i smanjenju brzine razgradnje. Seno trava obino ima manje
rastvorljivih proteina od silae, ali vie NP (Van Straalen i Tamminga, 1990).
Neproteinske forme azotnih jedinjenja su uvek prisutne u veoj meri u
siliranim hranivima nego kod zelene mase. To se objanjava spontanom
hidrolizom proteina usled dezorganizovanog delovanja biljnih enzima posle
odumiranja elija. Ovakva aktivnost biljnih enzima je najvea u prvih nekoliko
dana po siliranju, do postizanja optimalne pH vrednosti, ali je u manjoj meri
evidentna jo nekoliko meseci (uperlovi i sar. 1980 i 1983, Fairbarn i sar.
1988). Na raun produkata njihovog delovanja (slobodne amino-kiseline, peptidi i
amonijani azot) poveava se uee frakcije A koja se u buragu vrlo brzo
hidrolizuje, a iji vei ili manji deo moe biti nepovratno izgubljen. Usled toga,
pri korienju silae zapaa se na nivou duodenuma smanjenje koliine dostupnih
amino-kiselina (Flores i sar. 1986).
Uporedo sa delovanjem biljnih enzima odvija se i proteolitika aktivnost
razliitih mikroorganizama, pri emu najvei problem predstavljaju proteolitiki
sojevi buternih bakterija, u manjoj meri i kvaeve gljivice, dok veina mlenokiselinskih bakterija ne ispoljava ovu aktivnost (Skljarov i Zakaurin, 1984).
Pri direktnom zakieljavanju silirane mase mineralnim ili organskim
kiselinama delovanje kako biljnih enzima tako i proteolitikih mikroorganizama
se zaustavlja vrlo brzo i time smanjuju gubici proteina i energije. Znaajne su i
neutralne supstance, kao to je na primer formaldehid, koji protektira proteine i
smanjuje njihovu razgradivost u buragu (Waldo i sar. 1973, Zafrem, 1977), a to
se odraava kroz poveanje bilansa azota. Provenjavanje, odnosno poveanje
udela suve materije, takoe smanjuje aktivnost biljnih i bakterijskih proteaza
(Muck i sar. 1987).
Poveanjem temperature u siliranom materijalu intenzivira se i proteoliza.
Po Muck-u i Dickerson-u (1988) temperatura pri siliranju ima vei znaaj za
stepen proteolize nego udeo suve materije. Popov (1989) navodi da pri siliranju
temperatura ne sme da prelazi 37-38 qC. Ukoliko temperatura dostigne visoke
vrednosti (pri slabom sabijanju siliranog materijala) dolazi do denaturacije
proteina i smanjivanja njihove svarljivosti. Slino se deava i kod baliranja ili
lagerovanjem isuvie vlanog sena (Jovanovi, 1988). U tom sluaju dolazi do
oteenja proteina sena usled zagrevanja biljne mase na 95 pa i vie qC. Na tako
visokim temperaturama nastaju promene iji je rezultat smanjena dostupnost
proteina za ivotinje (Maillard-ove reakcije).
Pri vetakom suenju koncentrovanih i kabastih hraniva takoe se
smanjuje udeo razgradivih proteina usled interakcije funkcionalnih grupa ostataka
amino-kiselina u molekulima proteina i nastanka novih jedinjenja sa umreenim
vezama (Popovi i sar., 1988).
38
Na razgradivost proteina u buragu moe uticati i tehnika hranjenja

ivotinja, odnosno promene u pogledu rasporeda davanja, nivoa i odnosa kabastih
i koncentrovanih hraniva. I nain ishrane, odnosno davanje kompletnog obroka ili
pojedinanih hraniva ima takoe odreenog uticaja. Odnos kabaste i koncentrovane
hrane u obroku direktno utie na aktivnost mikroorganizama i sastav mikroflore u
buragu (Ili, 1990). Poveanim udelom kabastih hraniva usporava se prolazak
hraniva kroz burag, a time se poveava razgradivost. Po pravilu davanje obroka sa
vie kabaste hrane dovodi do poveanog obima razgradnje proteina. Takvi obroci
omoguuju vii pH tenog sadraja buraga to povoljno deluje na aktivnost
mikroorganizama. U okviru preteno kabastih obroka razgradivost proteina je
vea kod ivotinja hranjenih sveom zelenom masom nego ako dobijaju seno. To
je verovatno zbog aktivnosti proteaza koje su zastupljene u sveem materijalu, to
se dopunjuje delovanjem enzima mikroorganizama.
Uticaj uestalosti hranjenja takoe moe da ima odreenog uticaja na
razgradivost proteina u buragu. ee davanje hrane stabilizuje fermentaciju u
buragu i poveava konzumiranje suve materije. Viekratno davanje obroka sa
veim udelom koncentrata dovodi do ubrzanja prolaska hrane kroz predeluce.
Kod obroka koji se preteno sastoje od kabastih hraniva ovakav efekat poveanja
broja hranjenja nije zapaen (Robinson i Sniffen, 1985).
Razliitim metodama obrade moe da se postigne zatita (protektiranje)
proteina hrane od razgradnje u buragu. Postoji vei broj postupaka koji omoguuju
da se to postigne kod hraniva u kojima dominiraju razgradivi proteini. Primer za to je
termika obrada sojine same i sirovog zrna soje. Lynch i sar. (1987), Waltz i Stern
(1987) i Nocek (1985) su utvrdili da neobraena sama soje ima 14% NP, obraena
uobiajenim postupkom 45%, na 120 C - 59%, na 130 C - 71%, na 140 C - 82%.
Grubi i sar. (1995) ustanovili su da je udeo NP bio za sirovo zrno soje 23%,
termiki obraeno zrno soje (60 C) - 21%, samu soje 31%, oljuteno zrno soje
tostirano 35 minuta na 95-105 C - 63% i oljuteno zrno soje tostirano 35 minuta na
105-115 C - 72%. Slian efekat se postie i delovanjem supstanci kao to su
formaldehid, tanini, izopropanol, propanol, etanol i dr.
inioci koji utiu na razgradivost ugljenih hidrata

Najvaniji inilac od koga zavisi kako i koliko e se hranljivih materija
iskoristiti iz nekog biljnog hraniva je faza razvia, odnosno zrelost. Odmicanjem
faze razvia zastupljenost proteina, dostupne energije, kalcijuma i fosfora se
smanjuje, dok se udeo vlakana poveava. Istovremeno se poveava i zastupljenost
lignina. Pored toga to je sam nesvarljiv, lignin oteava razgradnju celuloze i
hemiceluloze koje bi mogle da budu iskoriene. To je osnovni razlog to iz
biljaka u kasnijim fazama razvia ivotinje mogu da iskoriste manje energije.
39
Kod trava i leguminoza veina hranljivih materija se nalazi u listu. Kako

biljka raste proporcionalno uee listova se smanjuje, a raste udeo stabljike.
Ukoliko se biljka vie puta kosi, svaki sledei otkos ima vei udeo lista a manji
stabljike. Stabljike u sebi sadre vie vlakana, tako da je njihova svarljivost
manja. Kao rezultat toga u biljci se smanjuje udeo proteina a raste procenat
strukturnih ugljenih hidrata. Pored toga, u elijskim zidovima zrelijih biljaka ima
sve vie lignina. Wattiaux (1994) navodi da do smanjenja razgradivosti ugljenih
hidrata, a time i hranljive vrednosti biljaka, dolazi usled smanjenog udela lista,
manje zastupljenosti proteina, poveanog udela stabljike i vee zastupljenosti
strukturnih ugljenih hidrata, poveane lignifikacije stabljike i opadanja
razgradivosti njene suve materije u buragu, to za posledicu ima smanjenu
energetsku vrednost hraniva.
Prilikom pripremanja silae dolazi do promena u biljnom materijalu. Posle
koenja materijala namenjenog siliranju produava se disanje te se mono- i
disaharidi oksidiu do ugljendioksida i vode. I jedan deo skroba se hidrolizuje do
mono- i disaharida i troi. Obim hidrolize celuloze je zanemarljiv. U anaerobnim
uslovima poinje i mleno-kiselinska fermentacija. Sve mleno-kiselinske
bakterije lako fermentiu glukozu, fruktozu, galaktozu i manozu, dok samo neke
mogu da koriste ksilozu i arabinozu, a delimino metil pentozu. Buterne bakterije
u povoljnim uslovima troe heksoze i pentoze, mlenu kiselinu, skrob i celulozu
stvarajui pri tome buternu kiselinu, acetaldehid, vodonik i ugljendioksid
(orevi i sar. 2000 i 2002).
Skrob se pri siliranju u normalnim uslovima ne menja, jer ga mlenokiselinske bakterije osim u retkim izuzecima, ne mogu koristiti. Pektini i celuloza
se takoe ne razlau pri siliranju. Ukoliko se pri siliranju leguminoza i slinih
kultura koriste ugljenohidratni dodaci koji sadre skrob (prekrupa ita, krompir),
neophodno je da prvo biljni enzimi hidrolizuju skrob, pa tek tada produkte
razlaganja mogu da koriste mleno-kiselinske bakterije.
Sa stanovita razgradnje hranljivih materija silae u buragu i njihovog
korienja u organizmu ivotinje, ove promene nemaju posebno veliki znaaj.
Zbog toga se s pravom smatra da je silaa hranivo koje je najblie sveoj zelenoj
hrani.
Prilikom spremanja sena mogu da se jave promene kako na proteinskom
tako i na ugljeno hidratnom kompleksu hraniva (Van Soest, 1982). Seno, kao i
silaa, moe da dobije neprijatan ukus koji na ivotinju deluje odbojno tako da ga
ona nerado konzumira. Posebno velike promene mogu se javiti ako doe do
zagrevanja sena. Zagrevanje sena moe znatno da umanji njegovu hranljivu
vrednost, poto deo proteina i ugljenih hidrata usled toga postaje nedostupan za
ivotinju. Ugljeni hidrati su podloni termikom razlaganju i reakcijama sa
aminima ili amino-kiselinama u prisustvu vode. Ove, tzv. Maillard-ove reakcije
40
obuhvataju vezivanje rezidua eera sa amino-kiselinama. Posle toga se odvija

polimerizacija i dobija smea supstanca koja je slina ligninu. Praktino nije
mogue u potpunosti predvideti obim i ishod ovih reakcija. Ugljeni hidrati koji su
najpodloniji ovim reakcijama su hemiceluloza i rastvorljivi eeri, dok su
celuloza i skrob neto otporniji.
41
POTREBE KRAVA U HRANLJIVIM MATERIJAMA

Postoje prilino velike individualne razlike meu kravama u pogledu
konzumiranja hrane i potrebama u hranljivim materijama. Svi, pa i ovde prikazani
normativi, sainjeni su na bazi prosenih vrednosti. Treba oekivati da neka grla
odstupaju od toga. Zato normative treba shvatati samo kao orijentacione vrednosti
koje po potrebi treba korigovati i prilagoavati realnom stanju na farmi.
Visokoproizvodne krave koje dnevno daju od 50 pa ak i blizu 100 kg mleka,
predstavljaju poseban problem, jer njihove potrebe nisu dovoljno dobro prouene.
U ovom trenutku jo uvek nije jasno koji je prvi limitirajui inilac za maksimalnu proizvodnju mleka: protein, energija, minerali ili neto drugo. Verovatno je
da se to razlikuje od grla do grla. Stoga su potrebna dodatna istraivanja - a posebno na grlima visoke proizvodnje radi utvrivanja adekvatnih normativa
primerenih stvarnim potrebama ovakvih ivotinja.
Potrebe u energiji
Energija se definie kao "sposobnost za obavljaje rada" i izraava se u
dulima (J) dok se ranije izraavala u kalorijama (1 kalorija = 4,184 J). U ishrani
krava obino se energija izraava u mega dulima (MJ) to je 106 J.
Postoji vie naina pomou kojih se izraava energija u ishrani goveda:
ukupne svarljive materije (Total digestible nutrients - TDN), ovsene hranljive
jedinice (OHJ), svarljiva energija (SE), metabolika energija (ME) i neto energija
(NE). Osnovni putevi korienja energije u organizmu krave prikazani su u emi 3
a primer koji se odnosi na kravu visoke proizvodnje dat je u emi 4.
Ukupna energija nekog hraniva je ona koja moe da se oslobodi kao
toplota kada se njegova organska materija u celosti oksidie do ugljen dioksida i
vode. Ona se meri pomou "kalorimetrijske bombe" gde se hranivo spaljuje u
istom kiseoniku. Ima mnogo inilaca koji onemoguavaju da ivotinja potpuno
iskoristi energiju hraniva.
Energija koja se nalazi u fecesu sastoji se od nesvarenog dela hrane i
produkata metabolizma krave. Kada se od ukupne energije oduzme energija
fecesa dobija se svarljiva energija.
Od svarljive energije dostupne za ivotinju jedan deo se gubi u vidu
gasova (najveim delom metana) koji nastaju tokom fermentacije u buragu. Jedan
deo energije se izluuje putem urina - ona vodi poreklo od hranljivih materija koje
su bile usvojene ali nisu bile iskoriene u organizmu, takoe od krajnjih
produkata metabolikih procesa i endogenih supstanci. Preostali deo energije je
42
metabolika energija. To je ona energija koja preostaje za metabolizam i dobija se

tako to se od svarljive oduzmu energija urina i gasova.
Tokom varenja hrane stvara se toplota usled odvijanja metabolikih
procesa u organizmu krave. Oduzimanjem ove toplotne od metabolike energije
dobija se neto energija koja izraava produktivnu vrednost hraniva.
U naoj zemlji se energetska vrednost hraniva i obroka za ishranu krava
izraava u mega-dulima neto energetske vrednosti za laktaciju - MJ NEL
(Obraevi, 1990). Sistem izraunavanja NEL jedinica prikazan je u prilogu 4.
Dnevne potrebe u neto energiji za odranje organizma krave izraunavaju
se pomou sledee formule:
MJ NEL/dan = 0,9752 u (0,293 u T0,75)
gde T predstavlja telesnu masu u kg.
Potrebe kojima se podmiruje proizvodnja mleka zavise od dnevne koliine
mleka i njegove energetske vrednosti. One su prikazane u tabeli 13.
Tabela 13. Dnevne potrebe u energiji za kravu od 600 kg u zavisnosti od
proizvodnje mleka i % mlene masti (Obraevi, 1990)
Mleko
kg/dan
0
10
20
30
40
3,50
34,6
63,2
92,5
122,9
154,0
3,75
34,6
64,2
94,2
126,7
159,1
Masnoa mleka u %
4,00
4,25
4,50
34,6
34,6
34,6
65,6
66,6
68,0
97,3
99,8
102,2
130,1 133,9 137,7
164,3 169,5
-
4,75
34,6
69,0
104,6
141,5
-
5,00
34,6
70,1
107,0
-
Pri ishrani mladih krava koje jo nisu zavrile porast treba obezbediti i
energiju za podmirenje tih potreba. Prema Obraeviu (1990) ove potrebe iznose
oko 4 MJ NEL/dan u prvoj laktaciji a 2 MJ NEL u drugoj. Vie detalja se moe
nai u tabeli 14.
Potrebe za ishranu zasuenih krava zavise od njihove kondicije i brzine
porasta ploda. Ukoliko je kondicija slabija, utoliko vie treba obezbediti energije
u ovom periodu. Smatra se da u prosenim uslovima, kod grla normalne kondicije
u osmom mesecu laktacije, preko uzdrnih potreba, potrebno je obezbediti
energiju koja je potrebna za proizvodnju 2-5 kg 4%MKM a u devetom mesecu za
5-10 kg 4%MKM.
Od velikog znaaja je forma u kojoj se energija nalazi zastupljena u
obroku. Osnovne energetske materije u obroku preivara su ugljeni hidrati. Za
optimalno iskorienje hranljivih materija potrebno je da pojedini ugljeni hidrati
budu u obroku zastupljeni u odgovarajuem odnosu.
43
Tabela 14. Dodatne dnevne potrebe za krave (Obraevi, 1990)
Porast
mladih
krava
Bremenitost
Prirast
(g/dan)
100
200
300
400
500
Mesec
7.
8.
9.
MJ NEL
Laktacija
zasuenje
2,2
2,4
4,3
4,7
6,5
7,1
8,6
9,5
10,8
11,9
6,4
-
11,3
18,4
UP
(g)
41
83
124
165
207
Ca
(g)
3,0
6,5
9,5
13,0
16,0
P
(g)
1,3
2,6
3,8
5,1
6,4
127
213
327
9,0
16,0
25,0
3,0
5,5
8,5
Kod krava postoje prilino velike potrebe za glukozom, poto se od nje

stvara mleni eer (laktoza). Te potrebe u ekstremnim sluajevima mogu da
iznose i 2,5-3 kg na dan. Praktino sva glukoza u organizmu krave nije direktno
poreklom iz hrane, ve je nastala procesom glukoneogeneze u jetri. Potrebe u
glukozi za metabolike procese preivara i nepreivara su sline.
Najvaniji izvor iz koga se kod preivara stvara glukoza je propionska
kiselina (30-60%), ali u tu svrhu moe da poslui veliki broj drugih organskih
jedinjenja. Drugi po vanosti izvor su amino-kiseline (do 20%). U sluaju kada se
20% potreba u glukozi obezbeuje iz amino-kiselina, kod krave koja daje 40 kg
mleka na dan, ak 1/3 ukupnog proteina iz obroka se potroi kao izvor energije.
Ova injenica ukazuje da je balansiranje obroka za visokomlene krave veoma
sloen i odgovoran zadatak.
44
ema 3. Korienje energije u telu krave
Ukupna energija
Svarljiva
energija
Energija za
odrànje
Toplota
Metaboli~ka
energija
Energija
urina
Neto energija
Toplota
Energija koja se
akumulira ili izlu~uje
Meso
Mleko
45
Energija
fecesa
Energija
gasova
ema 4. Korienje energije krave u laktaciji 600 kg TM koja konzumira 17,9 kg

SM/dan i proizvodi 30 kg mleka na dan
(Danfaer, 1990)
Ukupna energija = 328 MJ (100%)
Energija fecesa = 97 MJ (30,0)
Svarljiva energija = 231 MJ (70,0%)
Energija metana = 21 MJ (6,4%)
Energija urina = 15 MJ (4,6%)
Metaboli~ka energija = 195 MJ (59,0%)
Ukupna produkcija toplote = 113 MJ (34,0%)
Toplotna energija = 78 MJ (23,0%)
Neto energija za proizvodnju = 82 MJ (25,0%)

Neto energija za odrànje = 35 MJ (11,0%)
Ukupna neto energija = 117 MJ (36,0%)
Energija mleka = 69 MJ (21,0%) Energija telesnog prirasta = 13 MJ (4,0%)
Potrebe u proteinima
Potrebe u proteinima za krave u laktaciji prema amerikim normativima
(NRC, 1989) su prikazane u tabeli 15. Najnoviju dopunu ovih normativa dao je
Barmore (1993) to je prikazano u prilogu 1. Te preporuke su nastale kao korekcija
NRC preporuka na bazi zapaanja iz prakse. Kao orijentaciono pravilo moe se uzeti
da obrok visokoproduktivnih krava u periodu najvee proizvodnje treba da ima 1819% sirovih proteina (Grubi i sar. 1994). Od toga 60-65% treba da bude
razgradivog i 35-40% nerazgradivog. U okviru razgradivog oko 50% (ili 30-32% od
ukupnih) treba da bude u formi rastvorljivih proteina. Pri tome je najbolje da
pojedine frakcije proteina ne budu zastupljene ni u viku niti u manjku. U tabeli 16
prikazan je meusobni odnos potreba u proteinima krave i mikroorganizama u
zavisnosti od snabdevenosti azotom.
46
Tabela 15. Potrebe u proteinima za krave u laktaciji prema normativima NRC

(1989)
Proizvodnja
4% mleka
10
20
30
40
Rana laktacija
Ukupni
protein
(%SM)
12
15
16
17
19
Nerazgradivi
protein
(%SM)
4,4
5,4
5,7
6,0
7,2
Tabela 16. Poreenje potreba u proteinima mikroorganizama buraga i krave

(prema Van Soest, 1982)
Parametar
Nedovoljno azota,
za kravu i za
mikroorganizme
Potrebe krave manje od

potreba mikroorganizama
Povoljno dodavanje RP i
NP; dodavanje skroba
nepovoljno
Osrednji nivo azota,

Dovoljan za osnovne ali
nedovoljan za dodatne
potrebe
Povoljno dodavanje RP.

NP nema efekta; dodavanje skroba kao energetske
materije poeljno
Previsoka koliina azota,

Iznad potreba krave i
mikroorganizama
Dodavanje RP nema
efekta ili je nepovoljno;
NP nema efekta;
dodavanje skroba kao
energetske materije
poeljno
Potrebe krave vee od

potreba mikroorganizama
Dodavanje RP korisno ali
je bolje dodavanje NP;
dodavanje skroba vrlo
nepovoljno
Dodavanje RP nema
efekta; NP daje dobre rezultate. Skrob potreban za
aktivnost
mikroorganizama
Dodavanje RP je
nepoeljno; dodavanje
skroba kao energetske
materije za kravu i
mikroorganizme poeljno
Neki obroci, iako ispunjavaju kriterijum odnosa razgradivog i nerazgradivog

proteina, ne obezbeuju dovoljno esencijalnih amino-kiselina za sintezu one koliine
proizvoda koja se oekuje kod visokoproduktivnih grla u laktaciji (Grubi i sar.
1996). Odreena hraniva, kao na primer kukuruzni gluten, iako su dobar izvor
nerazgradivog proteina, nemaju i odgovarajui amino-kiselinski sastav, pa zbog toga
njihovo korienje ponekad ne dovodi do veih poboljanja u proizvodnji. Prema
tome, nije dovoljno samo nasumino u obrok inkorporirati neko hranivo kao izvor
nerazgradivog proteina i time uticati na odnos razgradivog i nerazgradivog proteina u
obroku, ve se mora voditi rauna o njegovom amino-kiselinskom profilu (Grubi i
sar. 1996).
Kada se krave hrane obrocima koji se zasnivaju na kukuruznoj silai ili je
vie zastupljeno zrno kukuruza, kukuruzni gluten ne predstavlja podesan izvor
47
nerazgradivog proteina za obezbeenje potencijalno limitirajuih amino-kiselina, kao

to su lizin i metionin. Kod takvih obroka treba kao izvor nerazgradivog proteina
koristiti termiki obraene proizvode od soje, dehidrirani pivski trop ili druga hraniva
sa veim udelom NP. Kao posebno dobar izvor nerazgradivog proteina istie se riblje
brano kod koga su u najboljoj meri zastupljeni lizin i metionin.
Potrebe u amino-kiselinama
Normiranje proteina u obroku kod svih vrsta domaih ivotinja ima za
krajnji cilj obezbeenje odgovarajue koliine amino-kiselina (AK) koje e
zadovoljiti njihove uzdrne i proizvodne potrebe. U ishrani nepreivara je u tom
pogledu ve dosta uinjeno, tako da za AK postoje standardni normativi. Kod
preivara, u ovom trenutku, to nije sluaj. Ipak, poslednjih godina ostvaren je
znaajan napredak u pogledu poznavanja, s jedne strane potreba preivara u AK, a
s druge puteva zadovoljenja tih potreba (Schingoethe, 1996).
Izvori amino-kiselina
Sutina optimalnog balansiranja proteina u obroku je u tome da se obezbedi s
jedne strane RP za zadovoljenje potreba mikroorganizama buraga, a s druge da, kada
je to potrebno, bude i dovoljno NP koji e dopuniti mikrobijalni i obezbediti one AK
koje su neophodne za proizvodnju.
AK dostupne za apsorpciju i proizvodnju kod goveda obezbeuju se iz tri
izvora: 1. Protein sintetisan u buragu od strane mikroorganizama (mikrobijalni
protein - MIP), 2. Protein hrane koji mikroorganizmi buraga nisu razloili (NP), 3.
Protein endogenog porekla. Ovaj trei je u normalnim proizvodnim okolnostima
zanemarljivo mali, pa je verovatno zbog toga najmanje ispitan. Prema jednom
istraivanju (rskov, 1982) kod krave od 600 kg dnevna koliina endogenog
proteina iznosi samo 51,9 g. Zavisno od sastava obroka i nekih drugih inilaca,
zastupljenost MIP i NP, kao najznaajnijih izvora AK, moe znatno da varira.
Potrebe u proteinima najefikasnije se podmiruju ako su na nivou tankih
creva ivotinje snabdevene esencijalnim AK u koliini i odnosu koje odgovaraju
onima u proizvodu (meso ili mleko). Da bi se to ostvarilo mora da se uzme u obzir
zastupljenost MIP i NP, odnosno AK koje ih ine. Udeo pojedinih AK u
miinom tkivu, mleku i keratinu (dlaka, rogovi, papci i koa) goveda prikazan je
u tabeli 17.
Iako se neki proteinski sistemi zasnivaju na proceni opskrbljenosti
preivara u esencijalnim AK (INRA, 1987, Madsen i Hvelplund, 1990, ARC,
48
1984 i NRC, 1989) oni nisu dovoljno razvijeni da bi uzimali u obzir pojedine AK,
to bi trebalo da bude krajnji cilj.
Danas se ne moe rei da su svi problemi u ovoj oblasti reeni, ali se
znatno napredovalo od vremena kada je Zeremski (1988), posle veoma iscrpne
analize dotadanjih saznanja zakljuio da potrebe preivara u AK i putevi
njihovog zadovoljenja nisu u dovoljnoj meri poznate da bi se ta saznanja koristila
pri sastavljanju obroka za krave.
Sinteza mikrobijalnog proteina u buragu
U osnovi pravilna ishrana krava u laktaciji treba da stimulie to veu sintezu
MIP. To su proteini izuzetno visoke vrednosti i gotovo idealno prilagoeni
potrebama ivotinje. Pri nioj proizvodnji mleka ili mesa, MIP mogu da zadovolje
celokupne potrebe ivotinje.
Na sintezu MIP utie vie inilaca kao to je: snabdevenost energijom
(ugljenim hidratima), rastvorenost supstrata u buragu, koncentracija N u supstratu
(obino u formi amonijaka), vrednost pH, tip mikroorganizama koji su zastupljeni
(bakterije, protozoe i gljivice) i njihovi meusobni odnosi. Treba napomenuti da je
sinteza MIP u buragu vie povezana sa prisustvom dovoljne koliine energije u vidu
ugljenih hidrata (kako navodi Hungate, 1966), nego sa koliinom (i kvalitetom)
konzumiranih proteina.
Anaerobnom fermentacijom se supstrat tenog sadraja buraga pretvara u
sadraj elija mikroorganizama buraga (MB). Gubici u toploti pri tome su relativno
mali (5-7%). Efikasnost mikroorganizama se definie kao proporcija energije
supstrata koja se inkorporira u elije i prema tome obrnuto je proporcionalna
produkciji isparljivih masnih kiselina. Nju ne treba direktno povezivati sa
efikasnou ivotinje. Prinos MB determinie MIP koji je dostupan ivotinji. Neto
metaboliki protein koji ivotinja dobija je suma svarljivog MIP i proteina hrane koji
je izbegao razgradnju u buragu. Pri tome je svarljivost elija MB varijabilna.
Obraun prinosa MB se ponegde izraava na 100 g fermentisane hrane ili mol
glukoze. Izraavanje u odnosu na masu hrane je prilino neprecizno i najee
dovodi do velike greke u proceni. Poto veliki broj inilaca utie na prinos MB, za
sada nije mogue sve njih povezati i objasniti samo preko fizikih ili hemijskih
osobina hraniva.
Nocek i Russel (1988) istiu da bakterije u buragu koriste energiju za
"odranje" kao i za "porast". "Uzdrne funkcije" bakterija nisu jasno definisane ali se
smatra da je u osnovi to slino sa uzdrnim potrebama viih klasa ivotinja. Porast ne
moe da se ostvari ako uzdrne potrebe nisu zadovoljene, a one ine znaajan deo
kada je porast nizak. Prinos MIP zavisi od brzine porasta (k), uzdrnih potreba MB u
energiji (m = g ugljenih hidrata/g MB/h), kao i teorijskog maksimuma u prinosu za
49
date uzdrne potrebe (Yg = gMB/g ugljenih hidrata). Na bazi ovih parametara
jednaina za izraavanje mikrobijalnog porasta glasi:
1/Y = m/k + 1/Yg
Miino tkivo
Protein mleka
Keratin
Triptofan
Histidin
Valin
Izoleucin
Leucin
Treonin
Arginin
Lizin
Metionin
Parametar
Fenilalanin
Tabela 17. Zastupljenost pojedinih esencijalnih amino-kiselina u miinom tkivu,

mleku i keratinu goveda, g/100g proteina
(OConnor i sar. 1993, Ainslie i sar. 1993)
2,0 6,4 6,6 3,9 6,7 2,8 4,0 2,5 3,5 0,6
2,7 7,6 3,4 3,7 9,2 5,8 5,9 2,7 4,8 1,5
1,0 3,2 3,8 7,2 10,0 5,0 6,0 1,0 3,7 1,4
Uzdrne potrebe bakterija buraga (BB) su nie nego kod mnogih drugih vrsta
bakterija. Meutim, prosean porast BB je nizak, to znai da uzdrne potrebe ine
ipak znaajan deo od ukupnih. Sa uzdrnim potrebama od 50 mg glukoze/g BB/h,
teorijski maksimalni porast je 40g BB na 100 g OM koja je fermentisana, a brzina
porasta je 5%/h. U tom sluaju je 29% od ukupne energije otpada na uzdrne
potrebe.
Prinos mikroorganizama se obino nalazi u rasponu od 20 do 45 g elija na
svakih 100 g ugljenih hidrata koji su fermentisani u buragu. Van Soest (1987) navodi
da obroci sa visokim udelom koncentrata i silae obino dovode do nieg prinosa
MB, dok kabasta hraniva i meani obroci do vieg. Hvelplund i Madsen (1990)
takoe istiu da kabasti obroci mogu da imaju do 60% vei prinos MB od
koncentrovanih. U praksi obroci koji dovode do najvee sinteze MIP se najvie i
konzumiraju a istovremeno njihova fermentacija u buragu je relativno brza.
Postupci procene mikrobijalne sinteze proteina
U veini novih sistema normiranja proteinske ishrane preivara sinteza MIP
vezana je za energiju ili organsku materiju obroka. Tako ARC (1980 i 1984) navodi
da ona iznosi 1,33 g azota MB/ MJ ME u obroku, INRA (1987) - 135 g MIP/kg
svarljive organske materije, a Madsen (1985) - 125 g amino-kiselina/kg svarljivih
ugljenih hidarata. I u veoma kompleksnom Cornell sistemu (Fox i sar., 1990) jedan
od osnovnih inilaca koji se koriste za obraun sinteze MIP je raspoloivost ugljenih
hidrata. U osnovi sve ove procene su takvim (obraunskim) izraavanjem
ujednaene, to u potpunosti ne odgovara onome to se stvarno deava. U praksi
50
dolazi do veih variranja (pod uticajem brojnih inilaca), pa primena jednog

koeficijenta u svim sluajevima ne moe da obezbedi tanu procenu sinteze MIP.
Efikasnost sinteze MB zavisi od uzdrnih potreba i obezbeenosti supstratom
iznad tih potreba (Van Soest, 1987). Usled varijabilnog odnosa izmeu uzdrnih
potreba i potreba za porast elija prinos MB u buragu nije konstantan. Usled toga
obraunski postupci procene sinteze su vezivanjem samo za energiju ili organsku
materiju previe pojednostavljeni, te stoga ne omoguuju zaista pouzdanu procenu
mikrobijalne sinteze proteina. Oni mogu da predstavljaju prelazno reenje, dok se ne
razvije metod kojim bi na dovoljno jednostavan nain mogla da se meri mikrobijalna
produkcija proteina do koje dolazi pri ishrani odreenim obrocima ili hranivima.
Do sada su korieni razliiti postupci ocene sinteze MIP: 1. metod
preienih obroka u kojima nije zastupljen azot; 2. metod u kome se prinos meri
pomou diaminopimelinske kiseline; 3. metod u kome se mere nukleinske kiseline iz
MB; 4. metod u kome se meri sastav amino-kiselina u sadraju sirita ili tankih
creva; 5. metod u kome se mikrobijalni protein obeleava izotopima (35S, 15N, 32P).
Sve ove metode primenjivane su kako in vivo tako i in vitro i kod svih se frakcije
azota koje dospevaju do duodenuma dele na: mikrobijalni, onaj iz obroka i endogeni.
Najtanijim se smatraju metode u kojima se koriste izotopi, ali one imaju vei broj
nepovoljnih osobina koje umanjuju mogunost ire primene. Metode koje se izvode
in vivo nisu pogodne za iru primenu jer zahtevaju specijalno pripremljene ivotinje
(fistulirane na buragu i duodenumu). Dobijeni rezultati podloni su znatnim
varijacijama. Zbog toga se radi na razvoju metoda koje bi prevazile takve probleme.
Iz tih istraivanja je proizaao i postupak koji se svodi na merenje krajnjih produkata
metabolizma purinskih baza izluenih u urinu (alantoin, mokrana kiselina, ksantin i
hipoksantin).
Amino-kiselinski sastav mikrobijalnog proteina

Iako je ova oblast relativno prouena, ne postoji jo uvek definitivno
usaglaen stav o AK sastavu MIP. Razlog za ovo lei u tome to se odreene vrste
mikroorganizama buraga razlikuju u pogledu udela pojedinih AK, a uee
pojedinih vrsta determinisano je obrokom i mnogim drugim iniocima. Da bi se
uspeno procenila koliina mikrobijalnog proteina (odnosno AK) koja se stvara u
predelucima potrebno je poznavanje sledeih parametara: procena mase
(koliine) mikroorganizama i amino-kiselinski sastav MIP.
Prosean AK sastav prikazan je u tabeli 18.
U mikroorganizmima buraga proseno ima 62,5% proteina (ili 10% N).
Od toga 25% predstavljaju proteini elijskog zida, 15% protein nukleinskih
kiselina a 60% su pravi proteini.
51
elijski zid
elijski
sadraj
Bakterije
Triptofan
Fenilalanin
Histidin
Valin
Izoleucin
Leucin
Treonin
Arginin
Lizin
Parametar
Metionin
Tabela 18. Zastupljenost esencijalnih amino-kiselina u proteinu mikrobijalnog

porekla, g /100g proteina (OConnor i sar. 1993)
2,4 5,6 3,8 3,3 5,9 4,0 4,7 1,7 4,2 1,6
2,7 8,2 7,0 5,6 7,5 5,9 6,2 2,7 5,2 1,6
2,6 7,9 5,1 5,8 8,1 5,7 6,2 2,0 5,1 -
Koliina neke AK mikrobijalnog porekla koja dospeva do duodenuma

moe da se izrauna:
AK= (A u B + C u D) u 0,01
gde je A - udeo AK u elijskom zidu (g/100g), B - koliina elijskog zida koji kao
rezultat fermentacije dospeva do duodenuma, C - udeo AK u elijskom sadraju
(g/100g) i D - koliina elijskog sadraja koja dospeva do duodenuma kao rezultat
fermentacije. Od toga apsorbuju se samo AK elijskog sadraja i smatra se da je
njihova svarljivost u tankim crevima 100% (Russell i sar., 1992).
Jedinjenja koji ine ukupni protein nekog hraniva razgrauju se u buragu
razliitom brzinom. To znai da AK sastav proteina koji se ne razgradi u buragu nije
sasvim isti kao u originalnom hranivu. Ganev i sar. (1979) su ustanovili da su kod
nekih proteinskih hraniva biljnog porekla (same soje, suncokreta i kikirikija) razlike
u AK sastavu posle inkubacije in situ od 9 h vrlo male. Nasuprot tome, kod ribljeg
brana su postojale znatno vee razlike. Varvikko i sar. (1983) navode da se
koncentracija AK u uzorcima hraniva posle in situ inkubacije bitnije ne menja u
odnosu na poetni uzorak. Izvesno odstupanje su ustanovili samo kod same uljane
repice tretirane formaldehidom.
Tabela 19. Udeo vezanog proteina amino-kiselina u proteinu hraniva koja se
koriste u ishrani preivara, g/100g proteina
(Sniffen i sar., 1992)
Hranivo
Zelena masa trava
Seno trava
Zelena masa leguminoza
Seno leguminoza
Silaa leguminoza
Silaa kukuruza
Zrno jema
ADIP
2,2
6,5
3,0
14,0
18,0
8,0
6,4
Hranivo
Zrno kukuruza
Pivski trop dehidriran
Sama soje
Sama suncokreta
Riblje brano
Mesno-kotano brano
52
ADI
P
5,0
12,0
2,0
4,8
11,0
0,9
0,8
Hranivo
Metionin
Lizin
Arginin
Treonin
Leucin
Izoleucin
Valin
Histidin
Fenilalanin
Triptofan
Tabela 20. Zastupljenost esencijalnih amino-kiselina u nerazgradivom proteinu

hraniva koja se koriste u ishrani preivara, g/100g proteina (OConnor i sar. 1993)
Zelena masa i seno trava

Zelena masa i seno leguminoza
Silaa leguminoza
Silaa kukuruza
Zrno jema
Zrno kukuruza
Pivski trop dehidriran
Sama i zrno soje
Sama suncokreta
Riblje brano
Mesno-kotano brano
0,7
0,7
1,2
0,8
0,8
1,1
0,7
1,3
1,0
2,2
2,8
1,3
2,8
6,0
3,2
2,1
3,1
1,7
3,0
2,2
5,4
4,3
7,1
5,1
2,8
6,4
2,4
1,9
4,8
1,8
4,4
2,6
6,6
9,9
7,2
6,4
2,8
5,0
3,3
2,1
3,2
2,8
3,2
2,8
3,5
4,5
4,2
3,4
5,5
9,3
6,4
6,4
6,8
10,7
4,6
8,5
7,2
6,9
7,0
6,4
2,8
6,0
3,1
2,4
3,9
2,7
2,7
3,5
4,7
4,3
4,5
3,0
3,8
7,1
0,0
3,2
4,9
3,8
4,5
3,8
5,1
6,9
4,8
4,6
1,0
2,6
0,6
1,1
2,3
2,1
1,9
1,5
2,8
2,4
2,3
1,9
3,5
6,3
4,2
2,9
5,6
3,7
2,8
4,8
4,9
4,9
4,3
3,5
4,5
1,8
1,8
0,1
1,3
0,4
1,1
1,1
1,6
1,9
1,5
0,5
Susmel i sar. (1989) navode da u pogledu profila AK odreenog hraniva u

buragu ima dosta nejasnoa. Prema nekim autorima (Macgregor i sar., 1978,
Tamminga 1979, Crooker i sar. 1981 i 1986, Stern i sar. 1983) dolazi do promena u
AK sastavu na proteinima koji ostaju nerazgraeni u buragu, dok drugi navode da je
zastupljenost AK praktino ista pre i posle mikrobijalne razgradnje (Varvikko, 1983,
Setala i Syrjala-Quist 1984-5, Crooker i sar., 1987). Novija istraivanja su pokazala
da se AK profil rastvorljivog i nerastvorljivog dela proteina znaajno razlikuje i da to
dovodi do kontradiktornih rezultata. Pri tome OConnor i sar. (1993) zakljuuju da
AK profil nerastvorljivog proteina ostaje malo promenjen posle fermentacije u
buragu. To praktino znai da se i AK profil NP ne razlikuje znaajnije od AK
profila nerastvorljivog dela proteina obroka.
Koliina neke AK poreklom iz hraniva, odnosno NP, koja dospeva do
duodenuma moe da se izrauna:
AK= A u NP u 0,01
gde je A - udeo AK u nerazgradivom proteinu obroka (g/100g) a NP - udeo
nerazgradivih proteina u obroku (g/dan). Da bi se dobila slika o tome koliko AK
je iz ove frakcije dostupno za ivotinju, mora se od vrednosti NP oduzeti vezani
(neusvojivi) protein koji se odreuje kao ADIP. Zastupljenost ove frakcije
proteina u nekim hranivima prikazana je u tabeli 19. U tabeli 20 prikazana je zastupljenost vanijih esencijalnih AK u nerazgradivom proteinu istih hraniva, a u
tabeli 21 primeri obroka kod kojih je izvren proraun AK.
53
Tabela 21. Procena snabdevanja amino-kiselinama iz obroka za razliite faze

proizvodnog ciklusa krave
Pokazatelji
572
34,2
3,68
Laktacija dana
61151150
250
593
650
30,8
22,3
3,75
3,82
251305
650
17,2
3,90
3,00
15,00
6,00
2,00
3,00
4,00
3,00
15,00
6,00
2,00
3,00
4,00
2,50
15,00
6,00
2,00
3,00
3,50
2,00
0,95
0,61
2,12
0,45
0,15
0,07
0,10
1,5
0,80
0,51
1,79
0,38
0,15
0,07
0,10
48,0
151,5
154,1
111,3
197,6
125,1
140,0
62,1
123,5
28,7
44,8
140,3
140,2
103,3
179,6
115,1
128,4
56,5
112,5
27,4
0-60
Telesna masa, kg
Mleka po kravi, kg/dan
Mlena mast, %
Sastav obroka, kg
Seno lucerke
Slama
Silaa kukuruza (35-40%SM)
Senaa lucerke (40-60%SM)
Pivski trop
(65%SM)
Soja, prekrupa zrna (140C)
Zrno kukuruza
Penine mekinje
Sama suncokreta
Kukurizni gluten
Dikalcijum fosfat
So
Premiks za krave
Aminokiseline (g/dan)
Metionin
Lizin
Arginin
Treonin
Leucin
Izoleucin
Valin
Histidin
Fenilalanin
Triptofan
54
Zasuenje
60-20
20-0
650
-
650
-
2,50
15,00
6,00
2,00
3,00
3,00
2,50
3,00
8,00
2,00
0,50
2,00
1,50
2,50
8,00
3,00
1,00
1,50
2,00
0,63
0,41
1,41
0,30
0,15
0,06
0,10
0,42
0,27
0,94
0,20
0,10
0,03
0,10
0,32
0,20
0,71
0,15
0,08
0,02
0,10
0,53
0,34
1,18
0,25
0,13
0,04
0,10
37,1
109,2
105,2
82,3
136,8
89,1
99,3
42,2
85,1
24,2
33,6
101,1
95,4
75,2
121,8
81,4
90,1
38,2
76,9
22,2
21,7
65,9
61,3
48,4
77,2
51,8
57,2
24,5
49,0
14,5
25,1
73,0
70,1
54,7
90,4
59,0
65,5
28,0
56,3
16,3
Potrebe u ugljenim hidratima

Aspekti normiranja vlakana u obrocima krave
Efektivna vlakna
Najadekvatnije merilo udela vlakana u obroku predstavlja NDF (Fox i sar.
1990, Grubi i sar. 1999b). Ovi autori navode da je njegov znaaj u stimulisanju
preivanja i vakanja, u puferisanju sadraja buraga, za odravanje zida buraga
kao i za odravanje procenta masti u mleku. Od udela NDF u obroku zavisi odnos
kabaste i koncentrovane hrane. Kako to praktino izgleda prikazano je u tabeli 22.
Tabela 22. Uee SM iz kabaste hrane zavisno od udela NDF u obroku, %
(Hutjens, 1993)
Faza laktacije
Poetak laktacije
Sredina laktacije
Kraj laktacije
Zasuenje
40
65
80
95
100
Udeo NDF u obroku, %

45
50
55 60
58
52
47 43
71
64
58 53
84
76
69 63
100 100 91 83
65
40
49
58
77
Zastupljenost NDF koja efektivno moe da zadovoljava ove potrebe (tzv.

efektivna NDF) zavisi pre svega od veliine estica hrane. U tabeli 23 je prikazan
udeo NDF u suvoj materiji nekih hraniva kao i zastupljenost efektivne NDF u
njihovoj ukupnoj NDF.
U tabeli 24 prikazane su potrebe krava i junica u efektivnoj NDF. Pri tome
uzima se u obzir da 75% NDF treba da bude iz kabaste hrane, to znai da bi se
dobila koliina iz kabaste hrane dobijene vrednosti treba da se mnoe sa faktorom
0,75.
Iako gruba NDF vlakna obezbeena iz bilo kog izvora mogu da zadovolje
potrebe za preivanjem, kvalitet tih vlakana ima znaajnog uticaja na procese u
buragu i efikasnost populacije mikroorganizama. Pored veliine estica i
zadovoljavajuih nivoa NDF u obroku mora se povesti rauna i o drugim faktorima
koji se odnose na hraniva. To su: puferni kapacitet i kapacitet razmene katjona, kao i
brzina fermentacije (Grubi i sar. 1997).
55
Tabela 23. Udeo NDF i efektivne NDF (ENDF) u hranivima

(Fox i sar. 1990)
Hranivo
%NDF ENDF
Hranivo
%NDF ENDF
%SM %NDF
%SM %NDF
Seno leguminoza, rano koeno
42
34 Silaa kukuruza, 30-50% zrna
55
81
Seno leguminoza, proseno
46
92 Kukuruz, prekrupa
9
48
Zelena masa leguminoza u prolee 33
41 Kukuruz, celo zrno
9
100
Zelena masa leguminoza u leto
38
41 Penina slama
70
98
Silaa leguminoza, rano koeno
42
34 Jeam, prekrupa
19
34
Silaa leguminoza, proseno
46
41 Ovas, prekrupa
32
34
Seno trava, proseno
67
98 Sama soje (44%UP)
14
23
Zelena masa trava, prolee
50
41 Sama suncokreta
40
23
Zelena masa trava, leto
55
41 Dehidrirana lucerka
45
6
Zelena masa trava, jesen
48
41 Rezanci eerne repe
54
33
Tabela 24. Dnevne potrebe u efektivnoj NDF za krave i junice

(Fox i sar. 1990)
Kategorija
Krave do 100 dana posle partusa
Krave od 100 dana posle partusa do 160 dana bremenitosti
Krave posle 160 dana bremenitosti
Junice u porastu
% TM
0,8+(0,004uDL*)
1,2
1.2-[0,4u(DB*-160)/120]
0,8
Sistem ocene efektivnosti vlakana

Mertens (1998) je definisao sistem kojim se, na osnovu usitnjenosti hraniva
moe preciznije proceniti efektivnost vlakana kabastih i koncentrovanih hraniva.
Ovaj autor efektivnost vlakana definie kao deo NDF vlakana koji utie na
vakanje i funkcije buraga i naziva je fizika efektivnost. Ta frakcija vlakana utie
na regulisanje pH vrednosti tenog sadraja buraga preko produkcije pljuvake
tokom vakanja i preivanja. Takoe, znaajna je za stvaranje spleta vlakana koji
omoguuje selektivno zadravanje estica hrane u buragu. Zapaeno je, kako je i
prikazano u tabeli 25. da neusitnjeno seno izaziva najveu aktivnost vakanja,
preivanja i ukupnu aktivnost vakanja po kg konzumiranih NDF, stoga je
Mertens koristio ovo hranivo kao standard prema kome su obraunavani faktori
fizike efektivnosti za sva ostala hraniva.
DL = dani laktacije, DB = dani bremenitosti
56
Tabela 25. Faktori efektivnosti (FE) vlakana za kabasta i koncentrovana hraniva

(Mertens, 1998)
Fizika forma
(stepen usitnjenosti)
Kabasta hraniva
Neusitnjena
Grubo usitnjena
Srednje
grubo
usitnjena
Srednje usitnjena
Srednje fino usitnjena
Fino usitnjena
Mlevena
Koncentrati
Gnjeeni
Gnjeeni
Grubo
Srednje
Fino
FE
Seno
trava
Silaa Silaa Seno Silaa

trava kukuruz lucerke lucerke
a
1,00 Dugo
0,95 Grubo Grubo Dugo
0,90 Srednje Srednj Grubo Grubo
e
0,85
Fino Fino Srednje Srednje Grubo
0,80
Fino
Srednj
e
0,70
Fino Fino
0,40 Mleven
Mleven
o
o
0,80
0,70
0,60
0,40
0,30
Koncentrati
Visokovlano zrno kukuruza

Jeam
Grubo mleveni kukuruz
Srednje mleveni kukuruz
Fino mleveni ili peletirani
kukuruz
Kapacitet vlakana za razmenu katjona

Puferni kapacitet hraniva zavisi od kapaciteta za razmenu katjona vlakana,
a u manjoj meri i od fermentativnog razlaganja proteina do amonijaka. Meu
grupe koje razmenjuju jone u elijskim zidovima biljnog materijala spadaju:
karboksilni, amino, slobodni alifatini hidroksilni i fenolni hidroksilni joni. Sve
one imaju sposobnost vezivanja metalnih jona. Stoga su osobine vezane za
povrinu vlakana, higroskopnost i kapacitet za razmenu katjona meusobno
povezane, a od njih zavisi i brzina fermentacije elijskog zida.
Postoji vie metoda kojima se kapacitet za razmenu katjona moe meriti
(McBurney i sar. 1981, Allen i sar. 1985, McBurney i sar. 1986), meutim, poto
je to prilino kompleksna problematika o njoj ovde posebno nee biti rei.
Vrednosti odreene za hraniva koja se koriste u ishrani krava prikazane su u tabeli
26.
Razmena jona je osobina vlakana da vezuju metalne jone na svojoj
povrini. Ona slui kao rezerva jona, gde se K+, Ca++, Na+, i Mg++ menjaju sa H+
kada se pH smanji a zatim se ponovo vezuju kada novi katjoni postanu dostupni
usled meanja pljuvake i sadraja buraga. Vlakna koja su prola kroz proces
preivanja prolazei niz digestivni trakt vre ulogu pufera i u crevima. Zrela
kabasta hrana leguminoznog porekla ima najvei kapacitet za razmenu katjona.
Silaa kukuruza ima tri puta manji kapacitet od lucerke. Zrela travna masa takoe
ima mali puferni kapacitet
57
Puferni kapacitet zavisi od fizikog efekta koji neko hranivo izaziva u

buragu kao i od procesa preivanja. Poto fermentacija ugljenih hidrata dovodi do
stvaranja velikih koliina isparljivih masnih kiselina, njihovo uklanjanje putem
apsorpcije i razmene jona je neophodno za odranje optimalne pH vrednosti u
buragu. Vlakna spadaju u hranljive materije koje se najsporije vare ime znaajno
doprinose ouvanju normalnih uslova u buragu. Zbog svega toga, kada se u
obroku krave nae travna masa zajedno sa koncentratom bogatim u skrobu (koji
se razlae brzo i dovodi do stvaranja mlene kiseline) poveavaju se anse da se
javi acidoza.
Tabela 26. Kapacitet za razmenu katjona pojedinih hraniva*
Hranivo
Seno lucerke
Seno jeevice
Slama penina
Silaa trava
Silaa kukuruza
Ljulj engleski
Ovas, zrno
Rezanac eerne repe
Sama soje
Sama suncokreta
Sama uljane repice
Suvi pivski trop
CEC
Meq/
100g
50
30
13
25
44
24
17
70
41
37
100
29
CCE CCE
kg NDF Kg SM
4
7
15
8
13
8
12
3
5
5
2
7
9
11
19
19
30
20
31
5
40
29
8
11
Usled toga to usporava izlazak sadraja iz buraga, razmena jona je

povezana sa grubim lignificiranim vlaknima. Veza sa ligninom pomae da se
odri dovoljna koliina katjona u buragu. Zbog svega toga se smatra da lignin,
iako je nesvarljiv, ima odreene pozitivne funkcije u procesu varenja hrane u
buragu. Van Soest i sar. (1991) navode da verovatno postoje i izvesne potrebe za
ligninom u buragu, ali da one za sada jo uvek nisu ozbiljnije razmatrane.
Kapacitet za razmenu katjona (cation exchange capacity - CEC) i ekvivalent kalcijum karbonata
(calcium carbonate equivalent - CCE) koji predstavlja koliinu NDF ili suve materije hraniva
(SM) koja ima kapacitet razmene ekvivalentan sa 1 mol (100 g) kalcijum karbonata (McBurney i
sar. 1981)
58
Brzina fermentacije vlakana

Postoji jaka veza izmeu brzine fermentacije ugljenih hidrata i produkcije
mikrobijalnog proteina po jedinici mase hraniva koje se vari u buragu. Brzina
fermentacije odreuje koliinu energije koja je dostupna mikroorganizmima
buraga u jedinici vremena. Vea brzina fermentacije omoguuje bri porast
populacije mikroorganizama. Kada se u obroku nalazi vea koliina skroba,
brzina fermentacije raste. Usled toga neki mikroorganizmi koji koriste skrob
prestaju da produkuju siretnu i poinju da stvaraju mlenu kiselinu. Time se
sniava pH vrednost tenog sadraja buraga to usporava rast svih
mikroorganizama, a posebno negativno dejstvo ima na celulolitike vrste. Brzina
fermentacije skroba nekih hraniva prikazana je u tabeli 27.
Potencijalna brzina fermentacije ugljenih hidrata nekog hraniva ili obroka
odreuje njihovu sudbinu u organima za varenje i efikasnost sa kojom e
mikroorganizmi moi da ga iskoriste. Ona varira kod polisaharida koji se sreu u
biljnoj hrani, pa zbog razlike u sastavu postoje i razlike u brzini razlaganja NDF u
buragu. Pektini se razlau brzo, dok su celuloza i skrob u tom pogledu vrlo
varijabilni zavisno od izvora, odnosno hraniva. Pri sastavljanju obroka
usklaivanje razliitih izvora ugljenih hidrata moe da bude veoma korisno. Treba
imati u vidu da brzo razgradivi skrob i eeri utiu nepovoljno na varenje celuloze, dok prisustvo pektina moe da umanji ovaj problem (poto se pri
fermentaciji pektina kao krajnji produkt ne stvara mlena kiselina). Pektina ima
dosta u lucerki i rezancima eerne repe, a malo su zastupljeni u kukuruzu i
travama.
Poznavanje brzine razgradnje i stepena varenja skroba i NDF u buragu
(tabela 28) je znaajno za formulisanje obroka koji obezbeuju konstantnu
fermentaciju u buragu tokom celog dana. Time se smanjuju dnevne oscilacije u
pH vrednosti tenog sadraja buraga i rizik da u nekim momentima ona padne
ispod optimalne. Pravilnom formulacijom mogu da se dobiju obroci koji i pored
toga to sadre vii udeo koncentrovanih hraniva ne dovode do veih problema.
To je jedno od moguih reenja za poveanje proizvodnje mleka.
59
Tabela 27. Brzina fermentacije skroba zrnevlja itarica u buragu

odreena metodom in situ (Nocek i Tamminga, 1991)
Hranivo
Kukuruz
Pirina
Ovas
Penica
Jeam
Skro
b
%SM
67,6
84,8
46,6
66,6
56,1
Brzina razgradnje
Nerazgradivi skrob
%/h
4,0
7,6
18,8
18,8
24,2
% od ukupnog skroba
40,6
29,4
0,8
6,7
6,5
Funkcionalna vlakna
Funkcionalna vlakna opisuju fiziku osobinu vlakana. Hemijskom
analizom (npr. NDF) dobija se samo zastupljenost vlakana u nekom hranivu ili
obroku. Ali te analize ne prave razliku izmeu neusitnjenog i usitnjenog sena.
Uticaj na procese u buragu, varenje i celokupno zdravlje krave, ove dve fiziki
razliite forme hraniva, je sasvim drugaiji. Duga vlakna stimuliu vakanje i
preivanje kao i luenje pljuvake. Usitnjena vlakna, meutim, deluju sasvim
obrnuto, to je nepovoljno za proces varenja.
Tabela 28. Brzina razlaganja NDF nekih hraniva u buragu
odreena metodom in situ (Hinders, 1995)
Hranivo
Lucerka, seno
Detelina crvena, seno
Jeevica, seno
Kukuruz, zrno
Kukuruzne koanke
Jeam, zrno
Ovas, zrno
Penino stono brano
Penine mekinje
Sama soje
Kukuruzni gluten
Pivski trop
Suvi rezanac eerne
repe
NDF
%SM
48,2
54,3
70,0
79,3
16,7
92,1
28,0
36,7
40,0
38,0
18,1
39,0
65,0
55,7
Brzina razgradnje
%/h
0,78
0,68
0,62
0,82
0,51
0,34
1,45
2,70
1,44
0,77
0,54
0,65
0,71
0,55
Razgradivost
%NDF
34,6
39,2
47,1
32,3
42,3
27,5
58,0
26,4
52,1
47,9
78,0
42,1
50,8
68,9
Poveanjem obima konzumiranja kabaste hrane (odnosno funkcionalnih

vlakana) u dugoj formi, produuje se vreme provedeno u vakanju i preivanju.
60
Krava koja konzumira dnevno 4-6 kg NDF (to bi odgovaralo njenim potrebama)
provede 3-5 sati uzimajui hranu i 4-7 sati preivajui. Fino seckanje, mlevenje ili
peletiranje kabaste hrane smanjuje vreme provedeno u vakanju i preivanju - to
se negativno odraava na iskorienje ovih hraniva. Smatra se da je za optimalno
odvijanje varenja hrane potrebno da minimalno 30% mase kabastih hraniva bude
sa duinom odseaka veom od 1 cm, a 15% duih od 4 cm.
Aspekti normiranja skroba u obrocima za krave

I pored toga to je opte prihvaeno da se vei deo skroba razlae u
buragu, ima indikacija da, kada se krave hrane nekim obrocima (u kojima
dominira kukuruz), znaajan deo skroba moe da izbegne razgradnju u buragu,
kod visokomlenih krava ak 3-5 kg na dan (McCarthy i sar. 1989). Takvi podaci
donekle osporavaju teoriju da je praktino sva glukoza u organizmu krave nastala
u procesu glukoneogeneze. Nekoliko kilograma skroba koji se razloi do glukoze
u tankim crevima predstavlja znaajan doprinos ukupnoj koliini glukoze koja se
nalazi u organizmu krave (tzv. "pool" glukoze). Pri tome kod skroba svarenog u
crevima ne javljaju se prilino veliki gubici (u vidu toplote) koji su povezani sa
fermentativnim razlaganjem u buragu. Poto se smatra da je nedostatak glukoze u
mlenoj lezdi osnovni ograniavajui inilac proizvodnje mleka, ovakvo
poveanje "poola" glukoze moe da ima pozitivan uticaj na ukupnu proizvodnju
mleka.
inioci koji utiu na obim razgradivosti skroba, a time i na koliinu NS
koja dospeva do tankih creva su: 1. prirodne osobine skroba pojedinih hraniva, 2.
nain obrade zrnevlja itarica (izlaganje temperaturi, finoa meljave), 3. brzina
usitnjavanja estica u buragu i 4. brzina prolaska sadraja kroz burag.
Varenje skroba u tankim crevima

Pitanje koje se najee postavlja kada je re o varenju skroba u tankim
crevima je da li krava uspeno moe da svari skrob koji izbegne razgradnju u
buragu i dospe do tankih creva. Ovo pitanje se bazira na rezultatima nekih
istraivaa (Owens i sar. 1986) koji ukazuju na nedovoljnu aktivnost amilaze i
izomaltaze u tankim crevima. Danas se, meutim, smatra da takvih ogranienja u
pogledu sposobnosti krave da vari skrob u tankim crevima nema (Nocek i
Tamminga, 1991). Ovi autori su ustanovili pozitivnu povezanost izmeu NS i skroba
koji se vari u tankim crevima. To znai da je svarljivost skroba vea to njegov vei
deo dospeva do creva.
Neki autori (Kreikemeier i sar. 1991) smatraju da hidroliza skroba svojim
obimom moe da prevazie kapacitet apsorpcije glukoze u tankim crevima. Iz jedne
61
podrobne analize koju je uradio Nocek (1996) zapaa se da efikasnost iskoriavanja

skroba u organizmu krave opada sa poveanjem udela NS. Poveanjem koliine
skroba koja dospeva do tankih creva smanjuje se njegova svarljivost u crevima. To je
u skladu sa nekim ranijim zapaanjima - da svarljivost energije opada kada krave
konzumiraju obrok koji prevazilazi uzdrne potrebe (Conrad, 1966).
Usvajanje glukoze od strane mlene lezde je glavni inilac od koga zavisi
brzina luenja mleka (Kronfeld, 1976). Usvajanje glukoze je linearno povezano sa
dostupnou glukoze za mlenu lezdu i njenom koncentracijom u krvi. U
organizmu krave postoje prilino velike potrebe za glukozom, poto se od nje
stvara mleni eer (laktoza). Mlena lezda krave koja daje 40 kg mleka na dan
ima dnevne potrebe u glukozi oko 3 kg. Od nje se svara mleni eer (laktoza).
Prema tome, svako dejstvo kojim se putem ishrane utie na snabdevenost mlene
lezde glukozom moe da povea proizvodnju.
Postoje dva mogua puta poveanja procenta glukoze u krvi: obezbeenje
ugljenih hidrata koji svojom fermentacijom u buragu dovode do stvaranja
glukogenih materija (iz kojih e glukoneogenezom jetra stvoriti glukozu) i ishrana
obrocima sa poveanim udelom NS. Teorijski gledano ovaj drugi bi trebalo da
bude efikasniji (jer se tako izbegavaju gubici u energiji koji nastaju pri
fermentaciji) - ukoliko istovremeno ima dovoljno ugljenih hidrata koji su
razgradivi u buragu, tako da se ne umanji sinteza mikrobijalnog proteina. Ipak,
pitanje je koliko se na ovaj nain moe stvarno dovesti do poveanja procenta
glukoze u krvi. Iako se ovim pomeranjem mesta varenja postie poveana
svarljivost skroba, izgleda da postoji mehanizam koji ograniava obim usvajanja
glukoze u tankim crevima (Nocek, 1996). Za sada nema pravog objanjenja za
ovu pojavu.
Sva glukoza u organizmu krave nije direktno poreklom iz hrane, ve je
nastala procesom glukoneogeneze u jetri. Potrebe u glukozi za metabolike
procese kod preivara i nepreivara su sline. Najvaniji izvor iz koga se kod
preivara stvara glukoza je propionska kiselina (30-60%), ali u tu svrhu moe da
poslui veliki broj drugih organskih jedinjenja. Drugi po vanosti izvor su aminokiseline (do 20%). U sluaju kada se 20% potreba u glukozi obezbeuje iz aminokiselina, kod krave koja daje 40 kg mleka dnevno, ak 1/3 ukupnog proteina iz
obroka se potroi kao izvor energije.
Efikasnost iskoriavanja skroba u tankim crevima moe da bude vea
nego kada se on koristi u buragu. Meutim, kada se neke neophodne potrebe u
energiji zadovolje (oksidativni metabolizam), posebno na poetku laktacije, skrob
koji se razlae u crevima koristi se za utedu u endogenoj sintezi glukoze. Takoe,
taj skrob moe da omogui utedu nekih amino-kiselina (lizina i metionina) koje
se koriste za oksidativne svrhe, odnosno kao izvor energije. Nocek (1996) smatra
da je, u koliinama u kojima skrob moe da bude ukljuen u obroke krava,
62
isplatljivije (jeftinije) da se ove amino-kiseline obezbede putem poveane sinteze

mikroorganizama u buragu nego (kako je danas uobiajeno) dodavanjem
nerazgradivih proteina. Treba imati u vidu da obrada itarica (osnovnih izvora
skroba) omoguuje veu dostupnost skroba u buragu, ali ona moe znatno da utie
na cenu hrane.
Osobine skroba iz razliitih hraniva

Skrobna zrnca su specifina za svaku biljnu vrstu. Ova osobina se ponekad
koristi i pri identifikaciji nepoznatih biljnih materijala. U zavisnosti od veliine i
unutranje strukture skrobnih zrnaca ona su vie ili manje podlona razlaganju od
strane enzima - amilaza ili amiloglukozidaze (Grubi, 1987a, Aleksi i sar. 1999b,
Grubi i sar. 2000). Usled toga je i udeo potencijalno razgradivog i nerazgradivog
skroba u hranivima razliit (tabela 27).
Jedan od razloga za ove razlike koje postoje meu itaricama lei u
strukturi zrna itarica. Konfiguracija proteina u zrnu moe da utie na dostupnost
skrobnih zrnaca za razgradnju. Skrobna zrnca mogu da budu inkorporirana u
proteinski matriks endosperma usled ega se razgradivost skroba smanjuje. To je
posebno uoljivo kod kukuruza i sirka. (Rooney i Pflugfelder, 1986, Grubi,
1998). Odgovarajui nain obrade moe da razbije taj matriks i da skrob uini
dostupnijim za enzimatsku razgradnju.
Obrada hraniva
Odavno je ustanovljeno da je za goveda bolje da im se itarice daju u
obraenom obliku nego kao celo zrno. Obrada po pravilu poveava dostupnost
skroba razlaganju od strane enzima, to dovodi do boljeg ukupnog iskoriavanja
energije koja se nalazi u hranivu (Grubi, 1987b).
Prema jednoj klasifikaciji obrada itarica moe da se podeli na: fiziku,
fiziko-hemijsku i hemijsku.
Fiziki procesi obrade sastoje se u mlevenju, lomljenju, mrvljenju,
gnjeenju, odnosno usitnjavanju zrnevlja itarica. To je u osnovi tradicionalan vid
obrade koji je uao u iroku praksu svuda u svetu.
Fiziko-hemijski postupci podrazumevaju primenu toplote i vode. Tu
spadaju: kuvanje, ekstrudovanje, mikronizacija, kokianje, pahuljanje, prenje,
kao i peletiranje zrnevlja itarica ili kompletnih smea koncentrata (Grubi i sar.
1997, Sretenovi i sar. 1995). Ovi procesi, ako su sprovedeni na pravi nain,
dovode do toga da skrob itarica u veoj ili manjoj meri bude elatinizovan (ime
je unitena unutranja struktura skrobnih zrnaca) i usled toga se poveava njegova
svarljivost u buragu i tankim crevima (Theurer, 1986, Grubi, 1987a). Nasuprot
63
tome, ako se neki od ovih procesa pogreno primeni (npr. previsoka temperatura
dovodi do stvaranja nesvarljivih kompleksa izmeu skroba i proteina), to moe da
dovede do negativnih rezultata.
Hemijska obrada moe da povea ali i smanji dostupnost skroba
enzimatskoj razgradnji, u zavisnosti od toga koja se hemijska supstanca koristi i
doze koja je primenjena. Na primer, tretman formaldehidom deluje depresivno na
razlaganje skroba u buragu (McAllister i sar. 1990).
Obino fizika i fiziko-hemijska obrada dovode do poveanja udela RS i
do poveanja efikasnosti iskoriavanja svih hranljivih materija hraniva u
organizmu goveda. Do toga dolazi usled razaranja proteinskog matriksa koji
okruuje skrobna zrnca i razaranja unutranje strukture skrobnog zrnca. Ova dva
efekta, svaki za sebe ili zajedno, dovode do toga da skrobna zrnca postaju
pristupanija za delovanje enzima.
Brzina usitnjavanja estica i prolaska

sadraja kroz burag
Brzina usitnjavanja estica hrane u buragu utie na brzinu kojom sadraj
prolazi kroz burag, a to deluje na obim konzumiranja suve materije obroka i
ukupnu proizvodnju krave. Osnovni putevi kojima se estice hrane usitnjavaju u
buragu su: vakanje prilikom uzimanja hrane, preivanje, mikrobijalna
fermentacija i delovanje miia zida buraga. Ove aktivnosti, delujui simultano,
dovode do poveanja povrine estica hrane ime ih ine dostupnijim za dejstvo
enzima.
Kada su estice dovoljno usitnjene, bile razloene ili ne one mogu da
napuste burag kroz retikulo-omasalni ljeb. Pokretanje digesta kroz retilkulo-rumen
i izlazak kroz retikulo-omasalni ljeb je pod uticajem broja i uestalosti kontrakcija
retikuluma, razlika u pritisku izmeu retikuluma i omasuma i kapaciteta omasuma.
Iako sve ovo u znatnoj meri zavisi od ivotinje, njenog fiziolokog stanja i
individualnih osobina, osnovni preduslov za izlazak hrane iz retikulo-rumena je
usitnjenost estica.
Potrebe u mineralnim materijama

U ishrani krava u laktaciji potrebe u mineralnim materijama i pored toga
to se o njima dosta zna, jo uvek nisu sasvim prouene. Zbog toga se one
izraavaju u vidu preporuka na bazi empirijskih, u praksi proverenih iskustava.
Kod krava su ove potrebe sastavljene iz dva dela: 1. za odranje organizma i 2. za
proizvodnju.
64
Uobiajeno je da se mineralne materije u ishrani klasifikuju na makro i

mikroelemente. Ta podela se zasniva na bazi udela ovih elemenata u obroku. U
makroelemente spadaju oni koji su u organizmu ivotinje zastupljeni vie od 50
mg/kg, dok u mikroelemente spadaju oni ija je zastupljenost manja od 50 mg/kg.
Danas se klasini simptomi nedostatka ili vika minerala u ishrani krava
ne sreu esto. Meutim, vrlo su esti sluajevi manjeg deficita ili suficita koji
obino prolaze nezapaeno a utiu na proizvodne i reproduktivne rezultate
(Grubi i sar. 1996). to je proizvodnja mleka vea, to bolje i preciznije moraju da
budu zadovoljene potrebe u mineralima. Kada je re o ishrani krava najznaajniji
makroelementi su kalcijum, fosfor, magnezijum, kalijum, natrijum, hlor i sumpor, a
od mikroelemenata kobalt, bakar, jod, gvoe, mangan, selen, cink. U emi 6 dat je
prikaz grupa minerala prema znaaju i ulozi u organizmu.
Postoje dva osnovna izvora minerala: hraniva i mineralni dodaci. Bez
obzira na izvor, od presudnog znaaja je i bioloka dostupnost minerala.
Bioloka dostupnost minerala pokazuje koliko uspeno se neki mineral
koristi od strane ivotinje. Sa poveanjem dostupnosti minerala smanjuje se
njegova koliina dok je, u sluaju niske dostupnosti potrebna vea koliina za
zadovoljenje potreba krava. U tabeli 29 prikazana je dostupnost Ca, P, Mg i S iz
razliitih izvora.
ema 6 Mineralne materije prema znaaju i ulozi u organizmu
Esencijalni
Makro
Kalcijum (Ca)
Fosfor (P)
Kalijum (K)
Natrijum (Na)
Magnezijum (Mg)
Sumpor (S)
Hlor (Cl)
Mikro
Gvoe (Fe)
Kobalt (Co)
Bakar (Cu)
Mangan (Mn)
Cink (Zn)
Jod (J)
Selen (Se)
Hrom (Cr)
Molidben (Mo)
Silicijum (Si)
Nikl (Ni)
Kalaj (Sn)
Fluor (F)
Vanadijum (Va)
Arsen (As)
Mineralni elementi
Potencijalno
esencijalni
Barium (Ba)
Brom (Br)
Stroncium (Sr)
Kadmium (Cd)
Potencijalno
toksini
Bakar (Cu)
Molidben (Mo
Selen (Se)
Fluor (F)
Silicijum (Si)
Arsen (As)
Kadmijum (Cd)
Olovo (Pb)
iva (Hg)
Ostali
Aluminijum (Al)
Antimon (Sb)
Bizmut (Bi)
Bor (B)
Germanijum (Ge)
Zlato (Au)
Rubidijum (Rb)
Srebro (Ag)
Titan (Ti)
Ukupna koliina nekog minerala u hrani nema toliko znaaja koliko ima
njegova dostupnost za ivotinju. Dostupnost nekog elementa zavisi od: 1) vrste
ivotinje, 2) uzrasta i pola, 3) zdravlja ivotinje, 4) ishrambenog statusa: bilansa
ostalih hranljivih materija u obroku, 5) hemijske forme elementa, 6) nivoa i oblika
u kome su zastupljeni drugi elementi, 7) naina obrade hraniva, 8) prisustva
materija koje vezuju minerale i ine ih nedostupnim, 9) fenofaze razvoja biljaka u
65
momentu ubiranja, 10) statusa minerala u zemljitu, 11) naina snabdevanja

zemljita mineralima, 12) naina regulisanja vodnog reima u zemljitu i dr.
Meu navedenim iniocima sa stanovita usvajanja posebno je znaajna forma u
kojoj se daju mineralne materije. U obroku se one sreu u organskoj i neorganskoj
formi. U organskoj formi se nalaze u hranivima koja ine obrok, dok se u
neorganskoj obino daju u dodatku (predsmei). Pri tome Jovanovi i sar. (1995a)
istiu da su sulfati najrastvorljiviji i da su dostupniji za ivotinju od karbonata i
oksida.
Kako se vidi iz tabele 29 kotano brano i dikalcijum fosfat imaju najveu
dostupnost Ca, krenjak osrednju, a kabasta hraniva najniu. Veina uobiajenih
izvora fosfora ima zadovoljavajuu dostupnost. U tabelama 30, 31 i 32 prikazane
su potrebe visokoproizvodnih krava u mineralnim materijama.
Tabela 29. Relativna dostupnost nekih minerala iz razliitih izvora

(Grant, 1993)
Relativna
dostupnost
Visoka
Srednja
Niska
Visoka
Srednja
Niska
Izvori
Kalcijuma
Pareno kotano brano
Monokalcijum-fosfat
Dikalcijum-fosfat
Kalcijum-hlorid
Kalcijum-karbonat
Krenjak
Kabasta hraniva
Magnezijuma
Magnezijum-oksid
Magnezijum-sulfat
Magnezijum-karbonat
Magnezijum-hlorid
Dolomitski krenjak
Biljna hraniva
66
Fosfora
Monokalcijum-fosfat
Mononatrijum-fosfat
Amonijum-fosfat
Dikalcijum-fosfat
Pareno kotano brano
Defluorisani fosfat
Natrijum tripolifosfat
Krmni fosfat defluorisan
Sumpora
Kalcijum-sulfat
Natrijum-sulfat
Kalijum-sulfat
Magnezijum-sulfat
Elementarni sumpor
Tabela 30. Potrebe u mineralima (u odnosu na SM obroka) prema preporukama

NRC (1989) - telesna masa krave 600 kg, mlenost 30 kg/dan 4%MKM pri
konzumiranju 20 kg SM
Mineral
Kalcijum
Fosfor
Magnezijum
Kalijum
Natrijum
Hlor
Sumpor
Kobalt
Bakar
Jod
Gvoe
Mangan
Selen
Cink
Jedinica
%
%
%
%
%
%
%
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
Mg/kg
Preporuka
0,43-0,77 (0,95)
0,28-0,49 a
0,20-0,25 (0,30) ab
0,90-1,00 (1,3-1,5) b
0,18 (0,5) b
0,25
0,20-0,25
0,10
10
0,6
50
40
0,3
40-60
Makroelementi
Kalcijum (Ca)
Oko 99% Ca u telu nalazi se u kostima i zubima. Kosti slue ne samo kao
strukturni organi, ve i kao depo Ca. Preostali 1% Ca nalazi se u krvi i drugim
tkivima i ima znaajnu ulogu: nivo Ca u krvi regulie brzinu otkucaja srca. Na
poetku laktacije javlja se nagli porast potrebe za Ca (veliki deo Ca je vezan sa
kazeinom u mleku). Tada nivo Ca u krvi moe znaajno da opadne i da izazove
mlenu groznicu. Tada se brzina otkucaja srca smanjuje toliko da krava ne
moe da stoji na nogama i ako se ne lei moe da padne u komu i ugine. Ovo se
obino reava injekcijom nekog preparata (intravenozno) na bazi Ca.
Druga uloga Ca je u kontroli nadraaja miia i nerava. Kako se poveava
nivo Ca u miiima i nervima tako raste i njihova nadraljivost. Kalcijum je vaan
i za zgruavanje krvi.
Apsorpcija Ca u duodenumu i crevima krave zavisi od: 1) izvora Ca
(svarljivost Ca varira od 31% u lucerki do 56% u dikalcijum fosfatu), 2) prisustva
vitamina D (nedovoljan nivo vitamina D smanjuje apsorpciju Ca), 3) nivoa masti
u obroku (visok nivo masti u obroku smanjuje apsorpciju Ca poto masti sa Ca
a
Neophodno ako se u obrok dodaje mast, b Korisno u sluaju toplotnog stresa
67
stvaraju nerastvorljive sapune) i 4) prisustvo visokih koliina drugih minerala (P,

Fe, Al i Mg) smanjuje apsorpciju.
Kod mladih ivotinja nedostatak Ca dovodi do toga da kosti ostaju meke i
rastu deformisane. To su tipini simptomi rahitisa, ali se oni mogu javiti i kao
rezultat nedostatka vitamina D ili fosfora. Kod odraslih ivotinja deficit Ca ili P
izaziva slabost kostiju ili osteomalaciju. Kosti postaju porozne i lomljive.
ivotinje koje konzumiraju leguminozna hraniva obino dobijaju dovoljno
Ca za zadovoljenje uzdrnih potreba i manju proizvodnju mleka. Ako je
proizvodnja mleka vea, javlja se potreba za poveanjem zastupljenosti energije u
obroku. To poveanje se postie korienjem zrnevlja itarica koja su siromana u
Ca. Zbog toga se ovaj mineral mora dopunski obezbediti u obroku to se postie
dodavanjem stone krede, dikalcijum fosfata, kalcijum karbonata (obino kao
mlevenog krenjaka), kotanog brana i drugih izvora bogatih u Ca.
Tabela 31. Maksimalna dnevna koliina minerala (u SM obroka) prema
preporukama NRC (1989)
Mineral
Kalcijum
Fosfor
Magnezijum
Kalijum
Natrijum
Hlor
Sumpor
Kobalt
Bakar
Jod
Gvoe
Mangan
Selen
Cink
Procenjeni iznos
Maksimum
Koliina na dan
2,0 %
116 g
1,0 %
75 g
0,50 %
41 g
3,0 %
184 g
37 g
51 g
0,4 %
41 g
10,0 mg/kg
2 mg
100,0 mg/kg
204 mg
50,0 mg/kg
12 mg
1000,0 mg/kg
1020 mg
1000,0 mg/kg
816 mg
2,0 mg/kg
6 mg
500,0 mg/kg
816 mg
Fosfor (P)
Oko 80% fosfora u organizmu nalazi se u kostima i zubima. Ovaj mineral
ima vie znaajnih uloga u organizmu: uestvuje u metabolizmu energije, nalazi
se u DNK i uestvuje u transportu masti u organizmu. Poto ima mnogo funkcija
praktino ne postoje specifini simptomi nedostatka P. Obino su slini kao kod
deficita Ca jer su ova dva minerala veoma povezana. Neki od nespecifinih
68
simptoma su: smanjenje apetita, smanjena odbrambena mo organizma i smetnje

u reprodukciji.
Zrnevlje itarica, sporedni proizvodi mlinske industrije (mekinje), kao i
neka hraniva animalnog porekla (npr. riblje brano) su dobri izvori P. I pored toga
krave moraju da dobiju odreenu koliinu dopunskog P.
Odnos Ca i P
Krave ne mogu da koriste P iz kostiju tako brzo kao Ca. Kada se mobilie
Ca deo P koji je povezan sa njim se takoe oslobaa. U proseku odnos Ca i P u
kostima je 2,2:1. Ovaj odnos je u mleku 1,6:1 to znai da se deficiti P javljaju
ee nego Ca. Obino se preporuuje da u obroku krava odnos bude 1,5:1, jer on
daje zadovoljavajue rezultate. Kada se odnos suzi na 1:1 ili proiri na 2,5:1
pojava mlene groznice postaje ea. Ako je prisutno dovoljno vitamina D,
odnos Ca i P u obroku nije toliko kritian. Teko je tano preporuiti odnos Ca i P
u obroku, jer svarljivost ovih minerala zavisi od izvora. Obino je svarljivost P
vea nego Ca, ali to ne mora uvek da bude sluaj. Takoe, deo P se ponovo vraa
(reciklira) putem pljuvake.
Potrebe krava u Ca i P zavise od telesne mase, koliine i sastava mleka i
faze steonosti. Potrebe ova dva minerala treba da budu izbalansirane u toku
proizvodnog ciklusa. Koliina minerala koja biva mobilisana tokom poetne faze
laktacije treba da se nadoknadi pred teljenje kako bi se ouvalo zdravlje krave i
odrala proizvodnja. Posebno je znaajno da se prati nivo Ca i P pred partus
(poslednji mesec) kako bi se izbegla mogunost pojave mlene groznice. U toku
zasuenja potrebe u Ca su 0,39% SM obroka, a u P 0,24%. Davanje obroka sa vie
od 0,39% Ca moe lako da dovede do mlene groznice. U laktaciji kod
visokoproizvodnih krava potrebe u Ca su 0,80% a P 0,50% SM obroka. Treba
izbegavati viak P u obroku za krave, jer je ovaj mineral najee njegova
najskuplja komponenta.
Magnezijum (Mg)
Oko 50% magnezijuma u organizmu se nalazi u kostima. Drugih 50%
nalazi se u velikom broju enzima a ima i druge funkcije u organizmu (kontrakcija
miia). Dostupnost Mg iz kabastih hraniva je veoma niska (11-28%), dok je iz
koncentrovanih neto vea (30-40%).
Magnezijumska tetanija je uobiajena pojava kod preivara deficitarnih u
Mg. Ona se javlja ee kod krava koje se napasaju na bujnoj mladoj travi u rano
prolee, usled smanjenja udela Mg u krvi. Simptomi su: razdraljivost,
nekontrolisane kontrakcije miia, obilno luenje pljuvake i stiskanje vilice.
69
Dopunsko davanje Mg ili zrnevlja itarica obino spreava da do ovih simptoma

doe. Obilno korienje azotnih i kalijumovih ubriva smanjuje udeo dostupnog
Mg za kravu. Takoe, visok nivo amonijaka u buragu, usled prisutnog vika
proteina u obroku dovodi do smanjenja apsorpcije Mg. Kod krava se kao
uobiajen dodatak Mg koristi MgO. Teko je tano predvideti koliko treba dodati
Mg obroku. Ako se ne javljaju simptomi magnezijumske tetanije, onda najverovatnije ovog minerala ima dovoljno u obroku.
Potrebe kod visokoproizvodnih krava u Mg iznose oko 0,25-0,30% u SM
obroka. Povien nivo Mg moe da bude potreban tokom prvih nedelja laktacije
ako se dodaje mast u obroku ili u sluaju da se javi magnezijumska ("travna")
tetanija. Magnezijum oksid moe da se koristi i kao pufer u obrocima radi
odranja acido-bazne ravnotee tenog sadraja buraga. Tada udeo Mg u obroku
moe da premai 0,30%. Koliina od 18 g Mg na dan smanjuje edem vimena kod
junica ako se daje u periodu od 5 do 6 nedelja pred teljenje. Kod nas je Mg u
zadovoljavajuoj meri zastupljen u zemljitu, tako da se njegov deficit retko
javlja.
Kalijum (K)
Kalijum je trei najzastupljeniji mineral u telu krave. On igra mnoge vane
uloge: ukljuen je u vie enzimskih sistema i utie na aktivnost miia (posebno
srca), zatim na bilans vode, acido-baznu ravnoteu i osmotski pritisak. Nedostatak
K se retko javlja, a ako se i javi simptomi nisu specifini: mlade ivotinje zaostaju
u porastu a smanjuje se konzumiranje hrane. Ipak, karakteristian simptom
predstavlja smanjena elastinost koe. U veini biljnih vrsta koje se koriste u
ishrani goveda ima dovoljno K. U prolenoj mladoj i bujnoj pai K moe da ini
ak i do 3% od suve materije. Takav viak K moe da stvori problem sa
snabdevanjem Mg i da dovede do magnezijumske tetanije. Potrebno je paziti na
poveani nivo kalijuma iznad 1,0% u obroku kod zasuenih krava hranjenih na
bazi trava, poto se kalijum vezuje sa magnezijumom (to moe da dovede do
tetanije) a njegovom interferencijom sa kalcijumom dolazi do "mlene groznice",
zaostajanja placente i drugih problema pri teljenju.
U koncentrovanim hranivima najee nema dovoljno K. Zato u obrocima
u kojim su koncentrati vie zastupljeni K mora da se dodaje. Stres, a posebno
toplotni stres, izgleda da poveava potrebe u K, verovatno zbog poveanih
gubitaka putem znoja.
Leguminozne biljke su dobar izvor K. Ako se obrok zasniva na silai
kukuruza ili se koriste vee koliine pivskog tropa, nivo K moe da dostigne
donju granicu. Takoe u uslovima toplotnog stresa potrebe u K mogu da narastu
na 1,3-1,5% SM obroka.
70
Sumpor (S)
Sumpor je esencijalan sastojak proteina i drugih jedinjenja u organizmu.
Zastupljen je i u amino-kiselinama (metionin, cistin cistein), kao i u vitaminima
B1 (tiamin) i biotinu. Postoji jaka veza izmeu azota i sumpora u organizmu.
Hraniva koja imaju visok udeo jednog obino imaju i drugog. Obroci koji
obezbeuju dovoljno N najee imaju dovoljno S. Smatra se da je adekvatan
odnos N : S u obroku 10:1. Novija istraivanja govore da za zadovoljenje potreba
bakterija u buragu odnos N i S treba da bude u rasponu 11-13:1.
Deficit u S se retko javlja. On, meutim, moe da se javi ako se u obroku
nalazi vie neproteinskog azota (NPN). Neorganske izvore S (sulfati)
mikroorganizmi u buragu dobro koriste za sintezu metionina, tiamina i biotina.
Viak S u obroku utie nepovoljno na metabolizam Se i Cu. Viak koji je
iznad 0,4% suve materije obroka moe da prouzrokuje simptome trovanja trzanja miia, proliva, leanja i slepila. Pijaa voda moe u nekim krajevima da
ima visok udeo S.
Leguminoze su dobar izvor S. Obrok sa 14% sirovih proteina treba da ima
0,15% S. Dodavanje S obino nije potrebno - osim ako se u obroku nalazi urea,
kukuruzna silaa ili seno loeg kvaliteta. Dobri izvori S su kalcijum-sulfat (19%
S), natrijum-sulfat (10% S) i metionin hidroksi-analog. Poto se veina drugih
mineralnih elemenata najee dodaje u obliku sulfata, u obroku ga uglavnom ima
dovoljno. Treba ga dodati samo u sluaju kada se jasno zapaaju simptomi
nedostatka.
Natrijum-hlorid (NaCl)
Natrijum-hlorid (NaCl - stona so) je veoma vaan za sve vrste preivara
jer biljna hrana najee ne sadri dovoljno Na i Cl. Natrijum uestvuje u mnogim
metabolikim procesima: odrava bilans vode u organizmu, regulie osmotski
pritisak i igra veoma vanu ulogu u odravanju acido-bazne ravnotee. On je
neophodan za snabdevanje elija glukozom, aktivni transport amino-kiselina, a
ima i veoma vanu ulogu u kontrolisanju nervnih impulsa. Nedostatak Na dovodi
do pojave simptoma koji se sa poveanjem deficita javljaju sledeim redosledom:
1) elja za solju izraava se lizanjem i vakanjem razliitih predmeta, 2) gubitak
apetita, 3) iscrpljen izgled, 4) smanjenje proizvodnje mleka ili gubitak telesne
mase, 5) drhtanje, gubitak koordinacije, slabost i nepravilan rad srca to na kraju
moe da dovede do smrti.
71
Tabela 32. Preporuke zastupljenosti makro minerala u obrocima za krave, g/100g

suve materije obroka (NRC, 1989)
Mineral
Ca
P
Mg
K
Na
Cl
S
10
0,43
0,28
0,20
0,90
0,18
0,25
0,20
Proizvodnja 4%MKM
20
30
40
0,51
0,58
0,64
0,33
0,37
0,41
0,20
0,20
0,25
0,90
0,90
1,00
0,18
0,18
0,18
0,25
0,25
0,25
0,20
0,20
0,20
50
0,66
0,41
0,25
1,00
0,18
0,25
0,20
Prve
3 ned.
0,77
0,48
0,25
1,00
0,18
0,25
0,25
Zasuene
0,39
0,24
0,16
0,65
0,10
0,20
0,16
Ovi simptomi se javljaju samo ukoliko je deficit dugotrajniji. Krave se

brzo oporavljaju od ovih simptoma kada im se u obrok ukljui so.
Najjednostavniji nain reavanja ovog pitanja je davanje blokova (jodirane) soli
koje krave liu i tako same podmiruju potrebe u Na i Cl. So je jedini mineralni
deo obroka koji moe da se kravama daje po volji. To se posebno preporuuje u
toplom delu godine kada su potrebe za ovim mineralima poveane. Dnevno je
potrebno 30 g soli za uzdrne potrebe i po 20 g za svakih 10 kg mleka.
Hlor iz NaCl takoe ima znaajnu ulogu u regulisanju acido-bazne
ravnotee i bilansu tenosti u organizmu. On se jo koristi i za stvaranje
hlorovodonine kiseline (HCl) u siritu, a zastupljen je i u pankreasnom soku i
sekretima koji se stvaraju u crevima.
Dnevne potrebe u soli zadovoljavaju se tako to se ona u koncentrat
ukljui sa 1%. Uz to je potrebno i dodatno davanje blokova soli za lizanje
obogaenih mineralima, tako da krave mogu da unesu jo soli ako im je potrebno.
Kod krava u laktaciji potrebe u soli iznose oko 2 g po kg proizvedenog mleka,
dok je u periodu zasuenja zadovoljavajua koliina od 25 do 30 g/dan. Ukoliko
se javi problem sa edemom vimena koliinu soli u obroku treba smanjiti u toku
poslednje dve nedelje pred teljenje.
Mikroelementi
Mikroelementi predstavljaju mineralne materije koje se u organizmu
nalaze u veoma malim koliinama, ispod 50 mg/kg telesne mase. Iz tog razloga
zovu se jo i oligoelementi ili elementi u tragovima. U ovu grupu svrstava se oko
40 minerala od kojih se 15 nalazi u grupi esencijalnih, jer je dokazano da imaju
veoma bitnu fizioloku ulogu u organizmu. Sastojci su veeg broja enzima
(metaloenzimi). Meu mikroelemente spadaju: gvoe, kobalt, bakar, mangan,
cink, jod, selen, molibden, hrom, fluor, kalaj, vanadijum, silicijum, nikal i arsen.
Iz ove grupe esencijalnih mikroelemenata neto vie od ostalih izuene su
72
fizioloke uloge, mehanizmi delovanja i utvrene orijentacione potrebe ivotinja u

gvou, kobaltu, bakru, manganu, cinku, jodu i selenu. Poslednjih godina neto
vea panja je posveena hromu, molibdenu i silicijumu, kao i izvesnom broju
drugih nedovoljno izuenih mikroelemenata za koje nisu utvrene pouzdane
potrebe.
Tabela 33. Osnovne funkcije mikroelemenata u obrocima krava
(McCullough, 1986)
Mikro
Element
Funkcija - posledica deficita
Interakcije
Gvoe
Prenos kiseonika
Stvaranje hemoglobina
Prevencija anemije
Sinteza vitamina B12
Prevencija anemije
Nervna regulacija
Oksidativni procesi
Razvoj kostiju i vezivnog tkiva
Nervna regulacija
Reprodukcija (retencija placente)
Kvalitet dlake
Antioksidans
Razvoj kostiju i vezivnog tkiva
Razvoj miia
Reprodukcija (prolongiran estrus)
Kofaktor 90% enzima
Imunitet
Reprodukcija
Funkcija buraga
Stanje papaka
Kvalitet koe i dlake
Sinteza tireoidnih hormona
Funkcija titne lezde
Oksidativni procesi
Reprodukcija (prolongiran estrus)
Kvalitet koe i dlake
Reprodukcija (retencija placente)
Antioksidans
Stanje jetre
Razvoj miia (distrofija)
Kvalitet papaka (deformacije)
Co, Cu,
Ca, P
Kobalt
Bakar
Mangan
Cink
Jod
Selen
Orijentacione
potrebe
mg/kg SM
tetne
doze
mg/kg SM
400-1000
50-100
Fe, J
> 30
0,10-0,50
Zn, S, Mo,
Fe, Pb
10-15
> 80
Ca, P, Fe
40-50
> 1000
Ca, Cu, Fe,

P, Pb, Mg
40-50
> 500
Goitrogene
materije
As, F, Co
0,25-0,60
> 50
Vitamin E,
S, Masti,
Protein
0,10-0,30
3-5
Hrom je sastojak faktora tolerancije glukoze, potencira aktivnost insulina,

uestvuje u regulaciji nivoa glukoze u krvi, spreava pojavu dijabetesa, utie na
smanjenje koncentracije kortizola, to zbirno doprinosi smanjenju efekata stresa i
jaanju imunolokog sistema ivotinja.
Molibden je sastojak flavoprotein-enzima i odreenih oksidaza (ksantin,
aldehid i sulfit). Antagonist je bakru, jer njegov visok nivo umanjuje aktivnost
enzima u ijoj grai uestvuje bakar.
73
Silicijum je znaajan jer uestvuje u grai kostiju i vezivnih tkiva

(hrskavica i kolagen), a njegov visok nivo doprinosi pojavi kamena u bubrezima
preivara.
Pri reavanju problema snabdevanja ivotinja dovoljnim koliinama
mikroelemenata pojavljuju se i odreeni problemi. Prvi je da jo uvek nisu sasvim
precizno definisane potrebe za ivotinje razliitog genetskog potencijala, polova,
intenziteta korienja i naina gajenja, zbog ega su i preporuke esto razliite
(NRC, 1989; AEC, 1987. i dr.). Drugi veoma ozbiljan problem je nedovoljno
poznavanje njihove iskoristivosti u organizmu ivotinja. Oteavajua okolnost je
da ona za pojedine minerale varira zavisno od oblika, odnosno vrste jedinjenja, od
stadijuma razvitka biljaka i prisustva drugih minerala, njihove mogue interakcije
i drugih faktora.
Ocena snabdevenosti ivotinja u mikroelementima, kao i za ostale
hranljive materije, stie se utvrivanjem njihovog nivoa tj. koncentracije u
tkivima pojedinih organa (krv, jetra, kosti i dr.) ili proizvodima (mleku, mesu,
dlaci). Fizioloke vrednosti za odreen broj mikroelemenata u odraslih goveda i
teladi koje navodi Jazbec (1990) date su u tabeli 34.
Normativi o potrebama goveda u mikroelementima odreeni su, kao i za
veinu hranljivih sastojaka obroka, na bazi sprovedenih ogleda. Pri odreivanju
potreba kao osnovni kriterijumi i polazne osnove uzimaju se starost ivotinja, pol,
telesna masa, intenzitet proizvodnje, tip obroka, i nain ishrane. Meutim, i pored
toga, i danas u svetu su (zavisno od predlagaa) prisutne bitne razlike u
preporukama pojedinih mikroelemenata (tabela 35).
Tabela 34. Koncentracija vanijih mikroelemenata u krvi i mleku goveda (Jazbec,
1990)
Mikroelement
Gvoe
Kobalt
Bakar
Mangan
Cink
Jod
Selen
Jedinica
mere
Pmol/L
g/L
Pmol/L
Pmol/L
Pmol/L
mg/L
Pmol/L
Odrasla
goveda
21,00-45,00
0,5-0,90
11,00-29,10
0,36-1,82
12,24-45,90
20,00-90,00
0,50-1,90
Bioloki
materijal
krvni serum
mleko
krvni serum
krvni serum
krvni serum
mleko
krvni serum
Vrednosti za neke elemente po jednim preporukama u odnosu na druge

vee su za 1,5 do 5 puta. Ovakve razlike treba prihvatiti sa odreenom rezervom,
jer su one jednim delom svakako posledice razlika u sadraju, odnosno bilansu
mikroelemenata u zemljitu, biljkama i stanju u kojima se nalaze u razliitim
74
delovima sveta. Zbog toga ovu okolnost treba imati u vidu pri izboru odreenih
preporuka.
Pri korienju odabranih normativa treba imati u vidu i mogunost
konzumiranja hrane. Manspeaker i sar. (1987) ukazuju da krave u laktaciji,
pogotovu u prvoj fazi, zbog slabijeg apetita veoma esto imaju negativan bilans
ne samo energije i proteina ve i minerala.
Pored prirodnih izvora mikroelemenata, kojim se ivotinje snabdevaju
putem hrane, preostale potrebne koliine najee se obezbeuju iz odgovarajuih
neorganskih jedinjenja. Najee koriena neorganska jedinjenja mikroelemenata
prikazana su u tabeli 36.
Tabela 35. Preporuke u mikroelementima za goveda, mg/kg SM
Mikroelementi
Gvoe
Kobalt
Bakar
Mangan
Cink
Jod
Selen
NRC (1989)
AEC (1986)
50
0,10
10
40
40
0,25 *
0,30
30
0,10
10
50
50
0,80
0,10
Maksimum
NRC (1989)
1000
10
100
1000
500
50
2
Zbog pozitivnog ili negativnog naelektrisanja mikroelementi neorganskog

porekla grade sa ostalim hranljivim materijama nerastvorljiva jedinjenja, te se kao
nedovoljno iskorieni jednim delom izluuju iz organizma. Mikroelementi u
sastavu sulfatnih jedinjenja imaju, u odnosu na ostala jedinjenja (oksidi,
karbonati, hloridi), neto povoljnije efekte iskorienja, te se u praksi i vie
koriste.
Dodavanjem odgovarajueg premiksa u smeu uz lizanje po volji blokova
mineralima obogaenih soli zadovoljavaju se potrebe krava u mikroelementima. U
tabeli 37 prikazani su simptomi nedostatka nekih od ovih elemenata.
Bakar (Cu)
Bakar je veoma vaan mikroelement za aktivnost nekih enzima, kao i za
sintezu hemoglobina (zajedno sa Fe). Deficit Cu se javlja u nekim krajevima ija
su zemljita siromana u ovom mikroelementu. On se javlja ili usled direktnog
nedostatka Cu, ili usled suvinog unoenja Mo i ponekad S.
*
Muzne krave 0,60 mg/kg SM
75
Nedostatak Cu dovodi do simptoma koji se poveanjem deficita pojavljuju

sledeim redosledom: 1) zaostajanje u porastu i smanjenje proizvodnje mleka, 2)
veoma izraen proliv, gubitak telesne mase, ogrubela dlaka, 3) pojava skrivenog
ili izostatka estrusa, zadravanje posteljice, 4) akutni poremeaji rada srca i nagla
smrt. Karakteristini simptomi nedostatka Cu su: 1) otoci iznad zglobova na
nogama, 2) ukrueni zglobovi mogu da dovedu do promena u hodu krave (postaje
slino hodu kod konja), 3) gubitak pigmenta u dlaci, boja postaje sivkasta,
posebno oko oiju, 4) raanje rahitine teladi.
Tabela 36. Vanija neorganska jedinjenja koja se koriste kao izvor
mikroelemenata (Adamovi, 1995)
Mikroelement
Gvoe
Kobalt
Bakar
Mangan
Cink
Jod
Selen
Naziv jedinjenja
Gvoe-sulfat (FeSO4 u 7H2O)
Gvoe-karbonat(FeCO3)
Gvoe-oksid (FeO)
Gvoe-hlorid(FeCl3 u 6H2O)
Kobalt-sulfat (CoSO4 u 7H2O)
Kobalt-hlorid (CoCl2 u 6H2O)
Kobalt-karbonat (CoCO3)
Bakar-sulfat (CuSO4 u 7H2O)
Bakar-karbonat (CuCO3)
Bakar-oksid (CuO)
Bakar-hlorid (CuCl3 u H2O)
Mangan-sulfat (MnSO4 u H2O)
Mangan-oksid (MnO)
Mangan-hlorid (MnCl2 u
4H2O)
Mangan-karbonat (MnCO3)
Cink-sulfat (ZnSO4 u H2O)
Cink-oksid (ZnO)
Cink-hlorid (ZnCl2 u H2O)
Cink-karbonat (ZnCO3)
Kalijum-jodid (KJ)
Bakar-jodid (CuJ2)
Natrijum-jodid (NaJ)
Natrijum-selenit (Na2SeO3)
Natrijum-selenat (Na2SeO4)
Koncentracija
elementa (%)
21
43
74
20
21
24
45
25
53
75
39
25
60
25
44
36
73
32
48
68
76
79
46
42
Toksini efekti Cu javljaju se u specifinim sluajevima. Kada krava

konzumira Cu u viku on moe da se akumulira u jetri bez izraenog efekta. Usled
stresa ili drugih inilaca deava se da se vea koliina Cu oslobodi iz jetre u krv.
Tada crvena krvna zrnca poinju da se razlau i u se lui u velikoj koliini,
76
usled ega ivotinja dobija utu boju na koi i oima. Najee u ovakvim
sluajevima ivotinja vrlo brzo uginjava.
Ovaj mineral obino treba da se dodaje obrocima za krave, tako da je
ukljuen u sve uobiajene recepture premiksa.
Mangan (Mn)
Mangan je potreban za normalnu reprodukciju i porast kostiju. Akumulira
se u jetri i bubrezima gde uestvuje u aktiviranju veeg broja enzima. Izraen
deficit Mn se veoma retko sree. Veina hraniva koja se koriste u ishrani goveda
ima dovoljno Mn za zadovoljenje osnovnih potreba ivotinja. Ako obrok sadri
vee koliine Ca i P, to moe da dovede do poveanja potreba u Mn. Kod
visokoproizvodnih krava moe da se javi potreba za posebnim dodavanjem
mangana.
Cink (Zn)
Cink je aktivator oko 90% enzima (oko 250) u organizmu, a ukljuen je u
metabolizam proteina, ugljenih hidrata i nukleinskih kiselina. Cink se najvie
sree u konom tkivu (epidermis). Deficit Zn javlja se ee kod mladih ivotinja.
Izgleda da se potrebe u Zn smanjuju sa porastom. Takoe i usvojivost Zn se
smanjuje sa porastom, tako da i kod odraslih ivotinja moe da se javi deficit
ovog mikroelementa. Simptomi deficita su: 1) parakeratoza - koa koja izgleda
kao riblja krljut, ranice na koi najizraenije su na vratu i oko nozdrva, 2) rane ne
uspevaju da zarastu normalno, 3) papci rastu nepravilno, 4) kod mukih grla
zaustavlja se rast testisa i spermatogeneza.
Potrebe u Zn su oko 40-60 mg/kg SM obroka. Ako se koliina Zn u
obroku povea iznad optimalnih potreba to moe imati viestruko negativne
posledice i na promet drugih minerala (Cu i Fe).
Gvoe (Fe)
Gvoe je znaajno za snabdevanje tkiva kiseonikom odnosno transport
kiseonika do elije. Deficit Fe se javlja najee kod mlade teladi. Udeo Fe u
mleku je nizak (oko 10 mg/kg) a tele se raa sa rezervama Fe u jetri koje su
dovoljne za 2-3 meseca. Stoga telad koja se hrane samo mlekom u periodu duem
od 2 do 3 meseca imaju deficit Fe u obroku i pokazuju simptome anemije.
Zanimljivo je da je fero- oblik (Fe2+) znatno dostupniji za organizam nego feri(Fe3+) koji se dodaje obroku. Uobiajena ishrana sadri dovoljno Fe, tako da se
77
deficit kod odraslih krava javlja vrlo retko, osim u sluaju naglog gubitka veih
koliina krvi, to se dogaa usled delovanja parazita, nekih bolesti ili rana.
Kobalt (Co)
Kobalt je komponenta vitamina B12 i uestvuje u stvaranju crvenih krvnih
zrnaca. Sinteza vitamina B12 naglo se smanjuje kada u obroku nedostaje Co.
Potrebe u Co su veoma male i iznose oko 0,1 mg/kg suve materije obroka. U
mnogim krajevima kabasta hrana ne sadri dovoljno Co. Najbolji nain da se
ustanovi deficit Co je da se ispita zastupljenost vitamina B12 u krvi i jetri.
Simptomi deficita su gubitak telesne mase, usporen porast, ogrubela dlaka,
saplitanje u hodu, anemija i bledilo koe i sluzokoe. S druge strane retko se
javlja suficit Co. Krave mogu da podnesu i 100 puta vie Co nego to su im
potrebe u obroku bez vidljivih simptoma. Najbolji nain da se ustanovi da li
postoji deficit Co je da se vidi reakcija ivotinja na njegovo dodavanje u obroku.
U obrocima za krave obino nema potrebe za posebnim dodavanjem Co.
Molibden (Mo)
Molibden je zastupljen u enzimu (ksantin oksidaza) koji je prisutan u svim
elijama i tenostima organizma. Deficit Mo se praktino ne javlja. Preveliko
konzumiranje moe da se javi u delovima sveta sa visokim prisustvom ovog
elementa u zemljitu odnosno biljkama. Toksinost Mo ima simptome iste kao
deficit Cu, sa posebno izraenim prolivom.
Jod (J)
Osnovna fizioloka potreba za jodom je u sintezi hormona titne lezde
koji reguliu intenzitet metabolizma. Tipian znak deficita je uveanje titne
lezde (guavost). Neke biljke, posebno iz familije Brassicaceae mogu da
izazivaju deficit J zbog toga to sadre tzv. goitrogene supstance. Oko 10% J iz
obroka dospeva do mleka, tako da se po njegovom udelu u mleku moe zakljuiti
da li postoji deficit. Nedostatak ovog minerala se javlja samo na terenima gde ga
ima malo u zemljitu, a to se moe lako prevenirati davanjem jodirane soli.
Simptomi trovanja jodom su luenje velike koliine suza i pljuvake i gr u
duniku koji izaziva kaalj.
Potrebe krava u jodu su oko 12 mg/dan, pa stoga blokovi soli, ili premiksi
koji se koriste u koncentratima za krave treba da sadre ovaj element. S druge
strane ne treba davati vee koliine J (iznad 50 mg), poto viak J prelazi u mleko
i moe da bude toksian.
78
Tabela 37. Neki karakteristini simptomi deficita vanijih mikroelemenata kod

krava * (INRA, 1978)
Simptom
Mali dnevni prirast
Pad proizvodnje mleka
Gubitak apetita
Problemi u reprodukciji
Lizanje zidova
Mravost
Anemija
Nesigurnost nogu
Lomljivost kostiju
epanje
Srane smetnje
Proliv
Gubitak boje dlake
Gruba dlaka
Gubitak dlake
Koa se lako inficira
Guavost
Papci gube oblik
Cu
Co
Mn
Zn
i
i
Selen (Se)
Selen je zastupljen u enzimu (glutation peroksidaza) koji pomae vitaminu
E u spreavanju oteenja membranoznih tkiva. Dovoljna koliina Se u obroku
spreava javljanje miine distrofije kod mladih ivotinja. Deficit Se se javlja
kada se ivotinje hrane biljkama koje se gaje na kiselim zemljitima. On moe da
bude izraen u vidu poremeaja u reprodukciji. Apsorbovani Se deponuje se u
jetri i bubrezima. Potrebe u Se su od 0,1 do 0,3 mg/kg suve materije obroka. Malo
prekoraenje u doziranju Se dovodi do toksinih efekata. Simptomi trovanja su: 1)
gubitak vitalnosti, 2) epanje i bolovi u papcima, 3) gubitak dlake na repu. Znaci
akutnog trovanja su: 1) oborena glava i ui, 2) brz ali slab puls i oteano disanje,
3) proliv, letargija i uginue usled oteanog disanja.
U obrocima za krave vano je da Se bude zastupljen. Meutim, koliina u
kojoj se ovaj mineral dodaje obroku zavisi od toga koliko je prirodno zastupljen u
zemljitu i hranivima koja se na njemu proizvode. U krajevima gde je zemljite
siromano u Se preporuuje se da zasuene krave dobiju dopunsku koliinu od 3
do 5 mg/dan a krave u laktaciji 6-8 mg/dan.
*
Simboli: - opti simptomi, i- specifini simptomi
79
Organska jedinjenja mikroelemenata

Organski vezani mikroelementi obino se nalaze u kompleksima u kojima
su ligandi organski molekuli. Mikroelementi u kompleksu vezani koordinativnom
vezom (dvostrukom) sa ligandima nemaju naelektrisanje. Takav molekul je
stabilan u gastrointestinalnom traktu, ne uestvuje u interakcijama i ne gradi
nerastvorljive komplekse sa drugim sastojcima hrane. Zbog toga organska
jedinjenja mikroelemenata imaju veu rastvorljivost, lake se apsorbuju i bolje
iskoriavaju (Adamovi i sar. 1997 i 2002)
Zahvaljujui mogunosti korienja savremenih metoda identifikacije i
kvantitativnog odreivanja mikroelemenata, i novijih saznanja iz oblasti
biotehnologije, ovladano je tehnologijom proizvodnje organski vezanih
mikroelemenata. Kao ligand do sada su se najee koristile amino-kiseline ili
peptidi. To su tzv. mineralni proteinati ili helati koji se odlikuju znatno veim stepenom iskoristivosti. Ova okolnost omoguuje kvalitetniji pristup reavanju
problema obezbeenja mikroelementima veeg broja vrsta i kategorija domaih
ivotinja, pogotovu onih sa veim genetskim potencijalom i podlonijim
faktorima stresa. Na to u svojim radovima ukazuju Barney (1995), Donghue i sar.
(1995), Du i sar. (1996), Hemken (1997), Hutcheson i sar. (1991), Adamovi i sar.
(1996), Howes (1996) i dr.
Razlozi za korienje organski vezanih mikroelemenata su viestruki od
kojih kao najvanije treba istai sledee:
- Kod poveanih potreba u mikroelementima (visok genetski potencijal,
stres, negativan bilans hranljivih materija) poveano davanje neorganskih oblika
mikroelemenata ne garantuje reavanje problema, jer njihove dodatne koliine
mogu prouzrokovati interakcije veeg obima.
- Mogunost tanog doziranja neorganskih oblika mikroelemenata je
oteana zbog nemogunosti tane procene moguih negativnih interakcija.
- Kod obroka sa veim brojem hraniva namenjenih najproduktivnijim i
najosetljivijim grlima mogunost pojave interakcija koje e oteavati apsorpciju,
zavisno od vrste hraniva i ostalih dodataka obroku, moe da bude vea.
Iskoristivost organski vezanih mikroelemenata prema navodima
Vandergrifta (1995) vea je u odnosu na sulfatne oblike za gvoe 20%, bakar 4070% cink 25-35% i mangan 20-75%.
Sa ovom tvrdnjom saglasan je veliki broj drugih istraivaa (Hemken,
1997; Chirace i sar. 1994; Spears i sar. 1991; Sretenovi i sar. 1994 i dr.). Slinu
tvrdnju iznosi, po citatu Manspeaker-a (1987), i Ashmead koji smatra da je stepen
apsorpcije i metabolikog korienja organski vezanih mikroelemenata
80
(molekulske mase ispod 1,0), vei za 300-500% u odnosu na neorganske forme

minerala sa elektrinim nabojem.
U seriji ogleda izvedenih tokom proteklih godina utvreno je da korienje
helatnih formi mikroelemenata, umesto konvencionalnih (oksidi, sulfati,
karbonati, hloridi), doprinosi veoj proizvodnji mleka krava, smanjenju broja
somatskih elija u mleku i uestalosti mastitisa, efikasnijem saniranju oboljenja
papaka, boljim reproduktivnim rezultatima, poveanju dnevnog prirasta,
iskoriavanju hrane, boljem imunitetu, a time i lakem prevazilaenju stanja
stresa visokoproizvodnih grla.
Izuavanjem efikasnosti korienja organski vezanih mikroelemenata u
vidu helata u ishrani krava i njihovog uticaja na produkciju mleka, reproduktivne
performanse, zdravlje i kvalitet mleka bavio se poslednjih desetak godina vei
broj istraivaa. Meu njima treba istai rezultate do kojih su doli Howes (1996),
Barney (1995), Donoghue i sar. (1995), Manspeaker i sar. (1987), Sretenovi i
sar. (1994), Adamovi i sar. (1997) i drugi.
Donoghue (1995) navodi da su proizvodno-reproduktivne performanse
krava bile poboljane kada su hranjene obrokom sa dodatkom organski vezanih
mikroelemenata (Cu, Zn, Se). Iz tih rezultata proizilazi da je korienje organski
vezanih mikroelemenata dalo posebno dobre rezultate u poboljanju
reproduktivnih rezultata i smanjenju broja somatskih elija u mleku.
Sline rezultate utvrdio je i Barney (1995). Krave koje su dobijale
organski vezan cink, pored vee proizvodnje mleka (za 1,9 kg/dan), imale su i
vei procenat masti u mleku (za 0,12 procenat poena), dok je broj somatskih elija
bio vidno manji (za 40000).
U novijim istraivanjima Adamovia i sar. (1997) problemu korienja
organski vezanih mikroelemenata posveena je takoe slina panja. Dobijeni
rezultati su u velikoj saglasnosti sa prethodno citiranim. Ustanovljeno je
poveanje proizvodnje mleka i poboljanje reproduktivnih performansi.
Izuavajui efikasnost korienja organski vezanog selena u ishrani krava
(tokom prvih 90 dana laktacije) Sretenovieva i sar. (1994) su kod krava ogledne
grupe utvrdili veu proizvodnju (4% MKM) mleka uz bolju efikasnost korienja
suve materije obroka. Sadraj selena u krvnoj plazmi ogledne grupe krava bio je
povean.
Neto detaljnije rezultate o uticaju organski vezanih mikroelemenata (Mg,
Fe, Mn, Cu, Zn) na reprodukciju krava, odnosno ovarijalnu aktivnost iznosi
Manspeaker i sar. (1987). Iz njihovih rezultata se moe zapaziti da su krave
ogledne grupe u vreme pregleda imale vei broj folikula razliitog stadijuma
razvia. U oglednoj grupi utvren je i manji broj krava sa izostalom aktivnosti
jajnika, odnosno brojem cista, to govori u prilog doprinosa organski vezanih
mikroelemenata, u ostvarivanu boljih reproduktivnih rezultata krava.
81
Bilans anjona i katjona u obroku

Bilans anjona i katjona u obroku (BAKO) je jedan relativno stari koncept
(Ender i Dishington, 1970) koji je tek u novije vreme poeo da se ire koristi sa
ciljem smanjenja pojave mlene groznice u poetnoj fazi laktacije (Block, 1984,
Beede, 1992a i 1992b, Van Mosel i sar. 1993). Elektroliti u obroku imaju
pozitivan ili negativan elektrini naboj. Anjoni imaju negativan a katjoni
pozitivan naboj. Korienjem razliitih koliina elektrolita formulie se obrok sa
+ ili - nabojem. Davanje obroka blago negativnog naboja, sa odgovarajuim
udelom Ca, P i Mg, tri do etiri nedelje pred teljenje smanjuje mogunost pojave
mlene groznice.
Tokom poslednje 3-4 nedelje bremenitosti krava treba da se hrani obilnije,
kako bi se prilagodila veem obimu konzumiranja posle teljenja. U tom periodu je
znaajno da se obezbede adekvatne koliine kvalitetnih kabastih hraniva kako bi
se odrala normalna funkcija buraga i spreili metaboliki problemi. Najbolji
nain za balansiranje anjona i katjona u obroku je da se koriste jedinjenja poput
amonijum hlorida, amonijum sulfata i magnezijum sulfata. Ove materije treba da
se daju u periodu od 3 do 4 nedelje pred teljenje u koliini od oko 200 g/dan (od
toga 100 g amonijum hlorida). Ova preporuka vai samo za navedeni period.
Pored toga radi se o supstancama koje su skupe i krave ih nerado konzumiraju.
Zbog toga moraju da budu pomeane sa drugim hranivima.
Bilans anjona i katjona u obroku (BAKO) se izraunava formulom:
BAKO (meq/100g SM) = [(%Na/0,023)+(%K/0,039)]- [(%Cl/0,0355)+(%S/0,016)].
Strategija korienje BAKO pri sastavljanju obroka u zavrnoj fazi

bremenitosti je sledea:
1. Treba ispitati sadraj Na, K, Cl i S u svim hranivima.
2. Izraunati BAKO obroka koji zadovoljava sve potrebe krave.
3. Koliina S poreklom iz sulfata treba da iznosi do 0,4% u SM obroka.
4. Dodavanje
amonijum-hlorida,
amonijum-sulfata,
kalcijum-hlorida,
magnezijum-sulfata ili njihove kombinacije se podeava tako da se obezbedi 10 do -15 meq/100g SM.
5. Ako je BAKO izmeu -10 i -15 meq/100g SM zastupljenost Ca moe da se
povea do 1,5-1,8% SM.
6. Fosfor treba da se odri na nivou 40-50 g/dan.
7. Poto su anjonske soli neukusne i ivotinje ih nerado konzumiraju neophodno
je da one budu "prikrivene" meanjem sa drugim hranivima.
82
Ovi obroci treba da se daju na 3-4 nedelje pred partus. Meutim, poto je
cena takvog tretmana srazmerno visoka, ovaj period moe da se skrati na dve
nedelje, odnosno da se izvri izbor grla i tretman primeni samo na grlima kod
kojih postoji najvea verovatnoa pojave mlene groznice.
Naini davanja minerala kravama

Ishrana bez mogunosti izbora. Pri ovakvom postupku minerali su
inkorporirani (umeani) u obrok. To je nain koji se preporuuje kod
visokoproizvodnih krava. Njime se eliminie problem neukusnosti nekih
mineralnih dodataka, varijacije u konzumiranju i preterano unoenje nekih
minerala. Za ovaj metod je, meutim, potrebno veoma paljivo i precizno
izbalansirati obrok.
Ishrana sa slobodnim izborom. Ovaj metod ne obezbeuje uvek sasvim
precizno podmirenje potreba u mineralima. Postie se davanjem blokova
obogaene soli koje krave uzimaju po volji. Iz raznih razloga krave mogu da
konzumiraju vie ili manje ovakvog mineralnog dodatka zbog ega moe da doe
do deficita ili suficita minerala.
Posipanje minerala preko hrane. Ovo je metod koji se koristi u talskom
dranju krava. Krave dobijaju 100-150 g mineralne meavine najee dopunjene
vitaminima (pogotovu zimi) Na ovaj nain je mogue prilino precizno dozirati
dnevnu koliinu mineralnog a i vitaminskog dodatka.
Potencijalno tetni minerali

Neki minerali mogu da budu kodljivi za zdravlje ivotinje, pa da izazovu
i uginue, ukoliko su u obroku zastupljeni u veoj koliini. U tabeli 38 navedene
su preporuke NRC (1989) i one predstavljaju koliine koje se ne smeju
prekoraivati u obrocima za krave.
Ovi elementi pored toga to mogu da budu zastupljeni u hrani, ponekad se
sreu i u vodi. Sve ovo je veoma bitno za sastavljanje obroka za ishranu krava,
posebno onih od kojih se oekuje visoka proizvodnja.
Tabela 38. Maksimalno dozvoljena koliina mikroelemenata u obroku, mg/kg SM
Element
Aluminijum
Arsen-organski
Arsen-neorganski
Brom
Kadmijum
Koliina
1000
100
50
200
0,5
83
Element
Fluor
Olovo
iva
Molibden
Nikl
Koliina
40
30
2
10
50
Potrebe u vitaminima
Prema uobiajenoj podeli vitamini se dele na one koji su rastvorljivi u
mastima i vodi.
Vitamini rastvorljivi u mastima

Vitamini rastvorljivi u mastima su A, D, E i K. Vitamin K se ne dodaje u
obrok, jer se sintetie u buragu.
Vitamin A
Vitamin A se ne nalazi u biljnoj hrani. On je zastupljen samo u obliku Ekarotina koji se u crevnoj sluzokoi ili jetri pretvara u dva molekula vitamina A.
Stoga se E-karotin naziva jo i provitamin A. Aktivnost vitamina A se izraava u
internacionalnim jedinicama (IJ) a 1 mg E-karotina je ekvivalentan koliini od 400
IJ vitamina A.
CH3
H2C
CH3
CH3
CH3
CHCH
CHCH
CHCH3
HO
Slika 7 Vitamin A
Postoji mnogo inilaca koji utiu na smanjenje dostupnosti vitamina A ili
E-karotina. Prema Wattiaux-u (1994) ti inioci su: 1. prisustvo nitrata u hranivu, 2.
zagrevanje hraniva, 3. izloenost vazduhu i svetlu (oko 50% E-karotina se izgubi u
procesu spremanja sena), 4. dugo uvanje hraniva (oko 75% E-karotina u stogu
sena se razloi tokom 6 meseci uvanja), 5. oksidacija masti u hrani, 6.
neodgovarajua koliina proteina, fosfora i cinka u obroku.
Vitamin A je neophodan za odravanje zatitnih epitelnih elija u
respiratornom, reproduktivnom i digestivnom traktu. Vaan je, takoe, i za
reprodukciju, formiranje kostiju i vid. Nedostatak vitamina A dovodi do mnogih
problema, pre svega usled degeneracije tkiva i njihove podlonosti za infekcije.
84
Simptomi deficita vitamina A su: 1. prehlade i pneumonija, 2. proliv i

gubitak apetita, 3. smanjena plodnost, 4. skraenje bremenitosti praeno
zadravanjem materice i raanjem slepe ili mrtve teladi, 5. upala oiju, nono
slepilo i, u najteim sluajevima, potpuno slepilo.
Izvanredan izvor E-karotina predstavljaju mlade trave i leguminoze.
Njegova koncentracija u biljkama se smanjuje shodno promenama fenofaza
razvoja biljaka. Zrnevlje itarica ima malo E-karotina.
Vitamin D
Vitamin D se naziva jo i antirahitini faktor. On se sintetie u koi
dejstvom sunevog ultra-ljubiastog svetla iz 7-dehidroholesterola. U stonoj
hrani vitamin D se sree u dva oblika: D2 zastupljen je u biljkama i kvascu i D3
koji se sree u hranivima animalnog porekla. Ovaj vitamin je znaajan za
apsorpciju i iskoriavanje kalcijuma i fosfora. Propustljivost creva za elemente
kao to su cink, gvoe, kobalt i magnezijum takoe je kontrolisano
zastupljenou vitamina D.
CH3
CH3
CH3
CHCH2CH2CH2CHCH3
H2C
HO
Slika 8 Vitamin D3
Nedostatak vitamina D dovodi do rahitisa kod mladih ivotinja a do
osteomalacije i osteoporoze kod starijih. Simptomi nedostatka vitamina D su: 1.
oteeni zglobovi, slabe kosti koje se lako lome, 2. ovravanje tkiva usled ega
ivotinja vue zadnje noge, tetanija i oteano disanje.
Vitamin E
Vitamin E je zastupljen u elijskim membranama. Zajedno sa selenom
odrava stabilnu elijsku strukturu i ima funkciju antioksidanta. On ima takoe
ulogu u sintezi vitamina C, kao i u metabolizmu amino-kiselina sa sumporom.
Postoji pet jedinjenja koja spadaju u grupu vitamina E (tokoferoli) meu kojima
najveu aktivnost ima D-tokoferol.
85
Simptomi nedostatka vitamina E su kod mlaih grla: 1. slabljenje nonih

miia, 2. slabost jezika, koja oteava sisanje, 3. nemogunost da ivotinja stane
na noge. Kod starijih grla su: 1. neugodan ukus mleka, 2. problemi sa funkcijom
sranog miia.
U normalnim uslovima ishrane deficit vitamina E se ne javlja, ipak smatra
se da dodavanje ovog vitamina u koliini od 400 do 1000 mg po kravi na dan
moe da popravi ukus mleka, ublai subkliniki mastitis, podstakne imuni sistem
organizma i pobolja reprodukciju (Wattiaux, 1994).
CH3
H3C
CH3
CH3
CH2(CH2
CH2
CH
CH2)3H
HO
CH3
Slika 9 D-tokoferol
Na farmama sa niskim potencijalom za proizvodnju mleka vitamine nije

potrebno posebno dodavati. Meutim, grlima visoke proizvodnje odreena
dopunska koliina je neophodna.
Vitamini rastvorljivi u vodi

Vitamini rastvorljivi u vodi su vitamini B-kompleksa: tiamin (B1),
riboflavin (B2), niacin (B3), pantotenska kiselina, piridoksin (B6), vitamin B12,
biotin i folna kiselina. Holin se esto prikljuuje B-kompleksu, dok vitamin C
takoe spada meu vitamine rastvorljive u vodi. Smatra se da kod odraslih i
zdravih goveda kod kojih je normalno razvijena populacija mikroorganizama u
buragu ne treba dodavati vitamine rastvorljive u vodi.
CHO
CH2OH
HO
H3C
CH2OH HO
H3C
CH2NH2
CH2OH
HO
H3C
CH2OH
Slika 10 Piridoksin, piridoksal i piridoksamin

Tiamin
Tiamin u obliku tiamin-fosfata je kofaktor enzima koji su ukljueni u
dekarboksilaciju alfa-keto kiselina, u ciklusu pentozo fosfata i doprinosi
86
normalnom funkcionisanju nervnog sistema. Deficit tiamina dovodi do

polioencefalomacije - omekavanja sive mase mozga. Kod goveda hranjenih
obrocima sa visokim udelom koncentrata kao i ponekad na pai, moe da se javi
deficit ovog vitamina. Dodavanje ovog vitamina dobro izbalansiranim obrocima
za krave nije potrebno.
N
H3C
CH2
NH2
CH2.CH2.OH
CH3
N
Cl
Slika 11 Tiamin-hlorid
Riboflavin
Riboflavin u svojim koenzimskim formama ima vanu ulogu u oslobaaju
energije iz hranljivih materija. Dodavanje ovog vitamina obrocima odraslih
goveda nije potrebno.
Niacin
Pod niacinom se podrazumevaju dve supstance: nikotinska kiselina i
nikotinamid. Dve koenzimske forme niacina - NAD i NADH uestvuju u brojnim
metabolikim aktivnostima kao to su: sinteza i razlaganje glukoze i masnih
kiselina gde pomau u transportu atoma vodonika. Deficit u niacinu se retko
javlja. Ipak, smatra se da dodavanje niacina obroku krava na poetku laktacije
moe da smanji mogunost pojave ketoze time to smanjuje mobilizaciju masnih
rezervi i stvaranje ketonskih tela. Mogue je da niacin poboljava i fermentaciju u
buragu. Dodavanje 6 g niacina dve nedelje pred teljenje do 8 ili 12 nedelja posle
teljenja moe da doprinese u spreavanju pojave ketoze i umanji uestalost masne
degeneracije jetre kod visokoproizvodnih krava.
COOH
COOH2
Slika 12 Nikotinska kiselina i nikotinamid
87
Pantotenska kiselina
Pantotenska kiselina je vaan deo koenzima-A i usled toga je ukljuena u
sintezu masti, neurotransmitera, hormona nadbubrene lezde i hemoglobina.
Dodavanje ovog vitamina obrocima odraslih goveda nije potrebno.
Piridoksin
Ovaj vitamin se nalazi u tri forme: piridoksal, piridoksin i piridoksamin.
On je kofaktor u transferu amino grupa u metabolizmu amino-kiselina. Smatra se
da je piridoksin ukljuen i u nekim imunim funkcijama kao i u aktivnosti hormona
nadbubrene lezde. Dodavanje ovog vitamina obrocima odraslih goveda nije
potrebno.
Vitamin B12
Vitamin B12 je zajedno sa folnom kiselinom ukljuen u metabolizam
metionina, pri sintezi DNK i RNK, u zatiti nervnih vlakana i porastu nervnih i
kotanih elija. Deficit ovog vitamina izaziva gubitak apetita, usporen porast,
slabost miia i opte loe zdravstveno stanje. Deficit kobalta, kao sastojka
vitamina B12, dovodi i do deficita vitamina B12. Sinteza ovog vitamina u buragu,
delovanjem mikroorganizama vea je kada ivotinje dobijaju preteno kabast
obrok. Dodavanje ovog vitamina dobro izbalansiranim obrocima za krave obino
nije potrebno. Dodatne koliine vitamina B-kompleksa potrebne su bolesnim
ivotinjama, odnosno grlima koja su izloena stresu i vrlo mladim ivotinjama
kod kojih nije u dovoljnoj meri razvijena funkcija predeludaca, odnosno
mikroorganizama.
Biotin
Biotin ima ulogu kao koenzim koji slui u prometu ugljen dioksida. On
takoe ima odreenu funkciju u glukoneogenezi, sintezi masnih kiselina i
razlaganju neki masnih i amino-kiselina. Dodavanje ovog vitamina obrocima
odraslih goveda nije potrebno. U ishrani teladi zamenama za mleko redovno se
dodaje.
88
O
C
HN
NH
HC
CH
H2C
(CH2)4
CH
S
COOH
Slika 13 Biotin
Folna kiselina
Folna kiselina ima funkciju koenzima u enzimskom kompleksu koji
uestvuje u prometu ugljenika u metabolizmu. Ona je ukljuena i u konverziju
vitamina B12 u njegovu aktivnu formu, kao i u sintezu DNK. Odraslim govedima
ona se ne daje (ak i kada bi bilo potrebno) jer se razgrauje u buragu.
N
NH2
N
N
COOH
CH2
NH
CONHCHCH2CH2COOH
OH
Slika 14 Folna kiselina
Holin
Holin nije vitamin u klasinom smislu shvatanja ovog termina, jer nije deo
enzimskih sistema. Potrebne koliine izraene su u gramima a ne miligramima
kao kod ostalih vitamina. Nedostatak holina dovodi do pojave masne degeneracije
jetre. Ketoza je obino razlog za pojavu ovog oboljenja jetre. Zbog toga se
pretpostavlja da bi holin mogao da pomogne u leenju i prevenciji ketoze. Za sada
to nije stvarno potvreno. Potrebe krave u holinu se zadovoljavaju sintezom u
organizmu iz metionina i drugih supstanci. Holin se ne moe dodavati obroku za
krave u nezatienom obliku, jer se razgrauje u buragu.
89
CH3
H3C
CH2CH2OH
CH3
Slika 15 Holin
Vitamin C
Vitamin C slui kao antioksidant i pomae pri stvaranju strukturalnog
proteinskog kolagena u kostima. Deficit ovog vitamina kod goveda nije
ustanovljen jer se sintetie u tkivima ivotinja.
Potrebe u vodi
Odvijanje fiziolokih funkcija organizma zavisi od unoenja dovoljnih
koliina vode. Njen nedostatak moe da ugrozi proizvodnju mleka, porast i utie
na celokupno zdravlje. Zbog toga je za uspenu proizvodnju mleka neophodno da
krava bude obezbeena dovoljnim koliinama vode dobrog kvaliteta.
Kod krava u laktaciji veoma su velike potrebe vode. Prema Zeremskom
(1987), ukupne potrebe vode zavise od telesne mase, uzrasta i fiziolokog stanja
jedinke, a zatim od visine proizvodnje i sastava mleka, osobenosti korienih
hraniva (svarljivost, zastupljenost proteina i soli) kao i ambijentalih uslova.
U organizmu krave voda se koristi za: 1. obezbeivanje normalnog
metabolizma u buragu, 2. protok hrane kroz digestivni trakt, 3. varenje i
apsorpciju hranljivih materija, 4. odranje normalne zapremine (gustine) krvi i 5.
zadovoljenja potreba elija u organizmu.
Treba raunati da za svaki litar mleka kravi treba 4,5-5 litara vode. U ovaj
obraun treba ukljuiti i vodu koja je zastupljena u hrani. Ako konzumiranje vode
odstupa od oekivanog za 15-20% to se mora tretirati kao problem. Potrebe u vodi
se poveavaju sa temperaturom vazduha (tabela 39). Prema Murphy-u i sar.
(1983) dnevne potrebe vode mogu se izraunati pomou jednaine:
Voda (L/dan)= 35,2 + 1,58 u SM + 0,90 u M + 0,11 u Na + 2,64 u T,
gde je SM - kg konzumirane suve materije na dan; M - kg mleka koje krava

proizvede na dan; Na - g natrijuma koga krava unese na dan; T - prosena
nedeljna temperatura vazduha (qC).
90
Znaci smanjenog (nedovoljnog) unoenja vode su: 1. vrst i nedovoljno

vlaan izmet (balega), 2. smanjeno luenje urina, 3. smanjena koliina mleka.
Znaci poveanog (preteranog) unoenja vode su: 1. obilno luenje urina, 2.
suvie vlaan izmet (proliv), 3. nadut stomak.
U oba sluaja mora se reagovati to je bre mogue, ustanoviti razlog zbog
koga je dolo do poremeaja u konzumiranju vode. Prekid u napajanju vodom se
koristi kao tehnoloka mera pri zasuivanju krava na kraju laktacije.
Tabela 39. Dnevne potrebe vode za kravu od 600 kg u zavisnosti od proizvodnje
mleka sa 4% mlene masti i temperature ambijenta
(Wattiaux, 1994), L
Temperatura
ambijenta
0 C
15 C
30 C
0
37
46
62
Proizvodnja mleka, kg
10 20
30
40
47 63
77
91
65 81
95
109
83 99 113 127
Najbolje je da voda bude kravama stalno na raspolaganju (po volji).

Smatra se da su potrebe krave za vodom zadovoljene sa 4-6 litara po kg konzumirane suve materije (SM) obroka to kod visokoproizvodnih grla u laktaciji
iznosi oko 80-150 L na dan.
Znaajno je da voda bude odgovarajueg kvaliteta. Problemi esto nastaju
pri korienju povrinskih voda, ali i bunara. Poveana osetljivost
visokoproizvodnih krava nastaje usled toga to su njihove potrebe znaajno
poveane. Parametri kvaliteta vode prikazani su u prilogu 7.
Pored pomenutih preporuka o koliini vode za visokoproizvodne krave
potrebno je:
1. Obezbediti oko 4 L vode na svaki kg proizvedenog mleka ili 4-6 L vode po kg
konzumirane suve materije (zavisno od temperature vazduha).
2. Analizu kvaliteta vode obavljati najmanje jednom u 6 meseci.
3. Prisustvo azota iz nitrita mora biti ispod 100 mg/kg (vei nivo izaziva trovanje
i abortus).
4. Minerali rastvoreni u vodi (salinitet) treba da iznose do 3.000 mg/kg a
koliina sulfata ispod 350 mg/kg.
5. pH pijae vode treba da bude 5,5-8,3.
6. Voda mora biti bez koliformnih bakterija koje su indikator prisustva drugih
bakterija opasnih po zdravlje.
7. Svakodnevno ienje pojilica.
8. Proveravati prisustvo slobodnog elektriciteta koji takoe utie na smanjenje
uzimanja vode.
91
MOGUNOST KONZUMIRANJA HRANE

Osnovni efekti ishrane u govedarskoj proizvodnji zavise od mogunosti
konzumiranja hrane. Na taj nain se u organizam unose hranljive materije koje se
konvertuju u mleko i meso a njihova koliina je direktno proporcionalna koliini
konzumirane hrane. Veliki broj inilaca utie na konzumiranje hrane, a meu
njima su prema Jovanoviu (1996) faktori koji se odnose na: 1) ivotinju, 2) hranu
i 3) reim ishrane krava. U faktore vezane za ivotinju spadaju: veliina (masa),
fizioloko stanje i genetska konstitucija krave. Meu faktore vezane za hranu
ubrajaju se: sastav i kvalitet obroka, svarljivost obroka, metod obrade i
konzervisanja hrane. Znaajniji faktori reima ishrane su: duina hranjenja, broj
hranjenja, uticaj klimatskih inilaca i dr.
Uobiajen nain izraavanja konzumiranja hrane je preko SM obroka.
Konzumiranje SM je u visokoj pozitivnoj korelaciji sa proizvodnjom mleka. Udeo
SM predstavlja zajedniki imenitelj za sva hraniva. Konzumiranje se izraava u
kg SM na 100 kg telesne mase goveda, odnosno procentima od telesne mase (TM)
grla. Kod goveda ono se kree izmeu 1-3%, dok kod veine krava u laktaciji
konzumiranje iznosi 2-3% od TM. U toku laktacije kod visokoproizvodnih krava
javlja se svojevrsna hipertrofija buraga (rskov i Ryle, 1990). To omoguuje
znaajno poveanje u konzumiranju SM kod tih grla, to predstavlja dodatnu adaptaciju za snabdevanje poveanim koliinama potrebnih hranljivih materija.
Prema preporukama NRC (1989) krave u fazi najvie proizvodnje treba da
konzumiraju SM u koliini od oko 4% TM. Pri tome, konzumiranje SM iz kabaste
hrane ne treba da bude ispod 2% TM. Na svaki kg proizvedenog mleka krave treba
da konzumiraju najmanje 0,50 kg SM. Konzumiranje SM manje od ovog iznosa
moe da dovede do gubitka u kondiciji, usled ega se kod krava mogu javiti
metaboliki poremeaji. Uobiajeno konzumiranje SM kod krava u laktaciji prikazano je u tabelama 40-42 a mogunost konzumiranja nekih hraniva u tabeli 43.
Kod goveda koja se hrane po volji konzumiranje hraniva zavisi od: 1.
uzrasta i fiziolokog stanja ivotinje, 2. hemijskih i fizikih osobina hraniva, 3. brzine
usitnjenja i prolaska estica hrane kroz predeluce, 4. razgradnje delovanjem
mikroorganizama i 5. temperature ambijenta. to je hrana kvalitetnija to krava vie
moe da je konzumira. Nekvalitetna kabasta hrana se sporo razlae u buragu to
umanjuje mogunost konzumiranja. Obraevi (1975) navodi veoma dobar primer
za to: seno odlinog kvaliteta krava moe da konzumira u koliini od 3% TM,
vrlo dobrog kvaliteta 2,3%, prosenog 2% a seno slabog kvaliteta i slamu 1,5%.
Evidentno je da nekvalitetna kabasta hrana ima malu hranljivu vrednost, a istovremeno smanjuje konzumiranje obroka.
92
Tabela 40. Koliina suve materije u obroku krava, % TM

(Obraevi,1990)
Faza laktacije
Prva treina
Druga treina
Trea treina
Zasuene krave
enski podmladak
U ukupnom
obroku
2,0-3,0*
2,6-2,8
2,3-2,5
1,5-1,8
2,0-2,2
Iz kabaste hrane
Minimum
Optimum
1,6
1,8
1,8
2,0
1,9
2,1
1,2
1,4
1,2
1,3
Tabela 41. Konzmiranje suve materije (kg) u zavisnosti od telesne mase,

proizvodnje mleka i sezone (Lane i Guthrie, 1995)
4% MKM Sezona
Telesna masa krave (kg)
Kg
410 450 490 550 590 640 680
14
L
12,7 13,2 13,6 14,1 14,5 15,0 15,4
Z
14,1 14,5 15,0 15,4 15,9 16,3 16,8
18
L
14,5 15,0 15,4 15,9 16,3 16,8 17,3
Z
15,9 16,3 16,8 17,3 17,7 18,2 19,1
23
L
15,9 16,3 16,8 17,7 18,2 18,6 19,1
Z
17,3 17,7 18,6 19,1 19,5 20,0 20,9
27
L
17,3 17,7 18,2 19,1 19,5 20,0 20,9
Z
18,6 19,5 20,0 20,4 21,3 21,8 22,7
32
L
18,6 19,1 19,5 20,4 20,9 21,8 22,2
Z
20,0 20,9 21,3 22,2 22,7 23,6 24,1
36
L
20,0 20,4 20,9 21,8 22,2 23,2 23,6
Z
21,3 22,2 22,7 23,6 24,1 25,0 25,9
41
L
20,9 21,8 22,2 23,2 23,6 24,5 25,0
Z
22,7 23,6 24,1 25,0 25,4 26,3 27,2
Sezone su oznaene kao L letnja i Z zimska
Nedostatak dovoljnih koliina kvalitetne kabaste hrane je danas verovatno
najvei problem u ishrani visokoproduktivnih krava. Koljaji i sar. (1995) navode
da je kvalitet kabastih hraniva izuzetno znaajan inilac za realno upoznavanje
genetske vrednosti krava, njihovu proizvodnost kao i ekonominost proizvodnje.
Ovi autori istiu da je kvalitet kabastih hraniva uslovljen: biolokom pripadnou
krmne kulture, fazom razvia biljke, otkosom po redu, vremenskim uslovima za
suenje, nainom transporta, duinom i uslovima skladitenja i dr.
*
Kod krava visoke mlenosti moe da bude 3,5-4,0 pa i vie % TM
93
Tabela 42. Konzumiranje suve materije krava u sredini i na kraju laktacije, %TM
i kg/dan (Wheeler, 1996)
Proizvodnja
Telesna masa krave (kg)
Mleka
450
550
650
kg
% kg % kg % kg
10
2,6 11,7 2,3 12,7 2,1 13,7
20
3,4 15,3 3,0 16,5 2,8 18,2
30
4,2 18,9 3,7 20,4 3,4 22,1
40
5,0 22,5 4,3 23,7 3,8 24,7
50
5,6 25,2 5,0 27,5 4,4 28,6
Ukljuivanje koncentrovane hrane u obrok poveava konzumiranje suve
materije kod goveda. Meutim, dodavanje vee koliine koncentrovane hrane
dovodi do snienja pH vrednosti tenog sadraja buraga, to umanjuje aktivnost
celulolitikih mikroorganizama. Ako vrednost pH padne ispod 6,0 prestaje
razlaganje vlakana i to dovodi do ozbiljnih poremeaja kako u konzumiranju
hrane, tako i u proizvodnji. Optimalna vrednost pH tenog sadraja buraga je oko
7,0, odnosno neutralna. Kod goveda se to postie luenjem velikih koliina
pljuvake koja ima puferna svojstva.
Konzumiranje hrane je u pozitivnoj korelaciji sa veliinom ivotinje tako
da se danas kao jedno od reenja za poveanje konzumiranja razmatra mogunost
stvaranja krupnijih krava (700 pa i vie kg). Takoe, kapacitet konzumiranja
hrane kod krava se menja u toku laktacije. Neposredno posle partusa on je manji,
tako da grlo konzumira manje hranljivih materija nego to proizvodi mleka. Tada
je grlo u negativnom energetskom bilansu, a proizvodnja se odvija dobrim delom
korienjem telesnih rezervi stvorenih ranije. Kapacitet za konzumiranje hrane se
posle toga poveava i dostie maksimum neto kasnije (10-14 nedelje posle
teljenja) u odnosu na postizanje maksimuma proizvodnje mleka (6-8 nedelja
laktacije).
Regulisanje konzumiranja hrane obavlja se preko centralnog nervnog
sistema (centar je u hipotalamusu). Na reakcije centra utiu fiziki i fizioloki
faktori. Fiziki faktori su ogranieni kapacitetom i plastinim tonusom buraga i
mreavca, kao i zapreminom itavog digestivnog trakta od ega zavisi i brzina
prolaska hrane. Brzina prolaska hrane kroz digestivni trakt je direktno povezana
sa aktivnou mikroorganizama i brzinom usitnjenja estica do veliine dovoljno
male da prou kroz barijeru koju predstavlja listavac.
Izmeu fizikih i fiziolokih uticaja koji odreuju obim konzumiranja hrane
postoji prelazna taka koja je uslovljena svarljivou suve materije obroka. Kod
junica to je oko 85% svarljive suve materije a kod krava izmeu 67 i 70%. Do te
94
svarljivosti konzumiranje je regulisano fizikim faktorima, a kada je svarljivost vea

konzumiranje je regulisano fiziolokim faktorima.
Temperatura ambijenta, posebno velike letnje toplote, mogu nepovoljno da
se odraze na konzumiranje obroka. Moe se oekivati da krave smanje
konzumiranje SM hrane za oko 2,8% za svakih 1 C iznad +24 C. Krave poinju
da ispoljavaju toplotni stres kada temperatura pree +27 C a relativna vlanost
80%. Kod niskih temperatura, ispod -7 C dolazi do znaajnijeg poveanja
konzumiranja hrane.
Tabela 43. Konzumiranje suve materije pri ishrani krava po volji
(Zeremski, 1987)
Osnova ishrane
Slama ili loe seno
Livadsko seno - prirodno sueno
Seno lucerke - prirodno sueno
Seno lucerke - vetaki sueno
Travna silaa (20-27% SM)
Travna silaa (28-30% SM)
% TM
1,5-1,7
1,7-2,0
2,0-2,3
2,3-2,5
1,6-1,8
2,0-2,2
2,0-2,3
Osnova ishrane
Seno i silaa
Seno i koncentrat
Silaa i koncentrat
Seno, silaa i koncentrat
Seno, silaa, repa i koncentrat
Zelena travna masa
% TM
1,8-2,5
2,2-2,7
1,5-3,0
2,5-3,2
2,5-3,2
2,5-3,8
Jednaine za procenu mogunosti konzumiranja

suve materije
Predvianje voljnog konzumiranja hrane krava putem matematikih
formula je veoma kompleksan problem na kome se sve vie radi. U precizno
programiranoj ishrani od velikog je znaaja to tanije predvideti koliko krava
moe da konzumira hrane, jer se sa tim usklauje koncentracija energije i svih
ostalih parametara obroka. Glamoi (1995, 1996) podrobnije opisuje razliite
modele kojima se moe predvideti voljno konzumiranje hrane u ishrani krava. Pri
tome ovaj autor navodi da je budunost ove discipline verovatno u kompleksnim
modelima (NRC, 1989; INRA, 1978) koji uzimaju u obzir itav niz parametara
koji utiu na konzumiranje hrane
Jedna od jednostavnijih formula (MAFF, 1975) za izraunavanje obima
konzumiranja suve materije izgleda ovako:
SM (kg/dan) = 0,025 u TM + 0,1 u M
gde je TM telesna masa a M dnevna proizvodnja mleka (kg).
Glamoi (1996) navodi da je za visokoproizvodne krave holtajn rase
bolja i preciznija formula:
SM (kg/dan) = 0,02 u TM + 0,33 u MKM
gde je MKM proizvodnja 4% na mast korigovanog mleka (kg) a TM telesna masa
(kg).
95
Prema Anderson-u i sar. (1994) konzumiranje SM izraeno kao procenat

telesne mase na bazi zastupljenosti NDF u SM obroka izraunava se po formuli:
KSM (% TM) = 120 : %NDF
Prema Roseler-u i sar. (1997) jednaina kojom se najbolje procenjuje
mogunost konzumiranja suve materije je modifikacija jednaine koju je dao
NRC (1989) a ona glasi:
SM (kg/dan)= -0,293 + 0,372 u MKM + 0,0968 u TM0,75
gde su MKM i TM iste vrednosti kao u prethodnoj jednaini.
Jednaine za procenu mogueg konzumiranja hrane koje su obuhvaene
novim NRC (2001) sistemom prikazane su u Prilogu 14.
96
ZNAAJ PROCESA VARENJA U BURAGU ZA

PRIMENU SAVREMENIH SISTEMA ISHRANE
KRAVA
Detaljnije upoznavanje gore opisanih procesa i njihovih interakcija dovelo
je poslednjih godina do stvaranja novih sistema u normiranju ishrane preivara
(Nocek i Russel, 1988, NRC, 1989, Sniffen i sar. 1992, Russel i sar. 1992). Pri tome je
poseban znaaj dat, s jedne strane boljem upoznavanju hraniva koja se koriste u
ishrani preivara, a s druge procesima koji se odvijaju u buragu, od kojih direktno
zavisi iskoriavanje hranljivih materija. Najvea panja u svim novim
konceptima ishrane posveena je, s pravom, kravama, poto je to kategorija kod
koje je zadovoljenje potreba u hranljivim materijama najkompleksnije i najtee. U
tabeli 44 i prilogu 11 su prikazani podaci potrebni za sastavljanje obroka prema
dva sistema ishrane krava koji se primenjuju u zemljama sa visokorazvijenim
govedarstvom.
Tabela 44. Danski sistem ishrane krava (Danfaer, 1990)
Parametar
Energija
Protein (AAT/PBV)
Mast
Ugljeni hidrati
Fizika struktura
hrane
Konzumiranje hrane
Makrominerali
Mikrominerali
Vitamini
Objanjenje
Skandinavske jedinice (neto energija)
Skandinavski sistem ocene proteina (razgradivi i nerazgradivi)
Zastupljenost pojedinih masnih kiselina
eeri, skrob, svarljivo vlakno elijskog zida (NDF)
Indeks vakanja (u kojoj meri hranivo izaziva vakanje i
preivanje)
Ocena preko mogunosti hraniva da uestvuje u obroku
Ca, P, Mg, Na, K i S
Fe, Mn, Zn, Cu, Co, Se, J, Mb
A, D, E
Sa stanovita ishrane poseban problem predstavljaju krave visoke

proizvodnje kod kojih konzumiranje dovoljne koliine suve materije moe da
predstavlja ograniavajui inilac za ispoljavanje njihovih genetskih kapaciteta.
Noviji normativi za ishranu visokoproizvodnih krava (Grubi i Adamovi, 1998),
koji oslikavaju savremene trendove u ishrani preivara, prikazani su u tabeli 45 i
prilogu 1, a najnoviji su prikazani u tabelama 55 i 56.
Svi sistemi normiranja ishrane preivara polaze od toga da dobra
izbalansiranost obroka omoguuje da ivotinje bolje konzumiraju i iskoriste hranu
koja im je na raspolaganju. Posebno mesto u ovom domenu zauzima odnos
strukturnih i nestrukturnih ugljenih hidrata. Obrok visokoproizvodnih krava u
laktaciji treba da obezbedi najmanje 19 do 21% ADF u obroku (Hillman, 1991).
Nivo od 17% je adekvatan za obroke sa visokim udelom silae kukuruza.
97
Vreme provedeno tokom dana u preivanju zavisi direktno od udela NDF u

obroku (Van Soest i sar. 1991). To je razlog zbog koga u obroku treba da bude 28
do 30% NDF. Kabasta hrana treba da obezbeuje 21% NDF u SM obroka a 24%
ako kukuruzna silaa ini vie od 1/4 SM obroka. Koliina NDF iz kabaste hrane
treba da bude 0,9% TM krave, odnosno da ini izmeu 65 i 75% od ukupnog NDF
u obroku.
Tabela 45. Preporuke u hranljivim materijama za krave mlenih rasa (NRC,
1989)
TM Mast
Prirast
Koliina mleka
Poetak
(kg) (%)
(kg/d)
(kg/dan)
laktacije
600 4,0
0,330
10 20 30 40
50 (0-3 ned.)
NEL (MJ/kg)
5,94 6,36 6,78 7,20 7,20
6,99
TDN (% SM)
63 67 71 75
75
73
Mast (%SM)
3
3
3
3
3
3
Ukupni protein (%SM)
12 15 16 17
18
19
Nerazgradivi protein (%SM) 4,4 5,2 5,7 5,9 6,2
7
Razgradivi protein (%SM)
7,8 8,7 9,6 10,3 10,4
9,7
Sirova vlakna (%SM)
17 17 17 15
15
17
ADF (%SM)
21 21 21 19
19
21
NDF * (%SM)
28 28 28 25
25
28
Zasuene
krave
5,23
56
3
12
22
27
35
U obroku krava treba da bude 35 do 42% nestrukturnih ugljenih hidrata

(odnosno 30 do 40% skroba). Davanje veih koliina eera i lako fermentiuih
ugljenih hidrata moe dovesti do acidoza i pada procenta mlene masti. Pokazatelj
pravilnog odnosa strukturnih i nestrukturnih ugljenih hidrata je pH fecesa koji ne
treba da bude ispod 6,0. Nii pH znai da viak skroba izbegava razlaganje u buragu
i biva fermentisan u debelim crevima. Dobar pokazatelj o tome da se procesi u
buragu odvijaju normalno moe da bude pH tenog sadraja buraga (koji takoe ne
bi trebalo da bude nii od 6,0).
Znaajna je, meutim i interakcija izmeu strukturnih i nestrukturnih
ugljenih hidrata. Harmison i sar. (1997) navode da kod krava visoke mlenosti
udeo NDF iz kabaste hrane moe da bude i samo 16% ukoliko je skrob dobro
izbalansiran u obroku. Ovi autori smatraju da za postizanje optimalnog
iskoriavanja hranljivih materija u organizmu krave izvor i koliina skroba u
obroku mogu da budu isto vani ili ak jo vaniji od dela NDF iz kabaste hrane.
Nocek-ove (1996) preporuke o zastupljenosti frakcija ugljenih hidrata u
suvoj materiji obroka krava koje daju 30-40 kg mleka na dan prikazane su u tabeli
46. Treba napomenuti da ovi normativi vae kada su u obroku zadovoljene
potrebe u neto energiji.
NDF iz kabaste hrane 75% od ukupnih NDF
98
Ne manje znaajan za uspenu fermentaciju u buragu je i odnos razgradivih i

nerazgradivih proteina. Poznato je da ovaj inilac ima velikog znaaja u pravilnom
formulisanju obroka za krave u laktaciji, to je potvreno i u nekim kod nas
objavljenim radovima (Grubi i sar. 1994, Pavlievi i sar. 1995). Danas se,
meutim, smatra da nije dovoljno samo ispuniti odnos razgradivog i nerazgradivog
proteina, ve da se mora povesti rauna i o tome koliko e amino-kiselina odreeni
obrok da obezbedi za ivotinju, odnosno njenu produkciju. Kod krava koje daju vie
od 30 kg 4%MKM na dan potrebno je da se daje i izvesna koliina proteina
animalnog porekla (oko 0,50 kg ribljeg brana na dan) da bi se smanjio rizik od
deficita esencijalnih amino-kiselina.
Tabela 46. Preporuke u pogledu zastupljenosti frakcija ugljenih hidrata u suvoj
materiji obroka (Nocek, 1996)
Pokazatelj
NDF
NDF iz kabaste hrane
Nestrukturni ugljeni hidrati
Skrob
U buragu razgradivi skrob
U buragu razgradivi NDF
U buragu razgradivi ugljeni hidrati
NDF iz kabaste hrane / skrob razgradiv u buragu
Odnos NDF : NUH
Efektivna vlakna
Zastupljenost u SM obroka
25-30%)
75% NDF
35-40%
30-40%
50-75% od ukupnog
50-60% od ukupnog
50-55% od ukupnih
> 50% / 50%
> 0,9
15-20% obroka 4 cm ili due
Udeo SM u obroku krava u celini treba da bude izmeu 50 i 75%. Treba

imati u vidu da postoji veliko individualno variranje u pogledu udela suve materije u
tenom sadraju buraga zbog ega je opseg ovako irok. Vlaniji ili suvlji obroci
ograniavaju konzumiranje hrane. Vlanija hrana se due fermentie i poveava
kiselost tenog sadraja buraga (Mahanna, 1993).
Povezanost snabdevenosti energijom i proteinima u buragu visokoproizvodnih krava je veoma znaajna. Oldham (1987) istie da poveavanje
udela ukupnog proteina u obroku dovodi do porasta proizvodnje kada se
istovremeno poveava i energetska vrednost obroka. Poveanje udela proteina
koje nije praeno i poveanom koliinom energije u obroku, u veini sluajeva ne
dovodi do vee proizvodnje. Udeo ukupnog i nerazgradivog proteina moe da
utie na snabdevenost energijom time to utie na konzumiranje hrane, svarljivost
i efikasnost korienja energije. Pored toga, nemogunost krave da konzumira
dovoljnu koliinu energije na poetku laktacije, u sadejstvu sa proteinom koji ima
preveliki udeo RP, dovodi do poveanja udela amonijaka u buragu, a zatim i do
povienog procenta uree u krvi i mleku. Kaufmann (1982) navodi da to moe da
99
dovede do opadanja procenta proteina u mleku. U sluaju kada se javi viak

proteina u obroku, suvine amino-kiseline moraju da budu deaminovane do
amonijaka a zatim dovedene do uree kako bi se izluile iz organizma. U tim
procesima mogu da se potroe znaajne koliine energije koja bi u organizmu
krave mogla da se iskoristi za neke druge svrhe.
Neizbalansiranost obroka moe da dovede do mnogih problema. Adamovi i
sar. (1995) navode da suficit proteina u obroku krava, a posebno frakcija proteina
koji se lako razlau u buragu, naroito u nedostatku lako dostupne energije, moe
da dovede do hiperprodukcije amonijaka koji mikroorganizmi nisu u stanju da
iskoriste. Viak amonijaka se u tom sluaju apsorbuje a potom u jetri konvertuje u
ureu. Povean udeo uree u krvi prouzrokuje neeljene efekte na plodnost koji se
manifestuju smanjenom otpornou sluzokoe vagine uterusa na bakterijske
infekcije, pojavom poremeenog puerperijuma, tihog estrusa, endometritisa,
atrofije jajnika i poremeenog ciklusa. Mahanna (1993) navodi da udeo azota iz
uree u krvi koji prelazi 25 mg/100g, ili azota iz uree u mleku preko 20 mg/100g
ukazuje na neizbalansiranost obroka razgradivim i nerazgradivim proteinima.
Poveanje udela uree i amonijaka u krvi i drugim tkivima moe dovesti do mnogih
nepovoljnih efekata. Oni imaju direktno negativno dejstvo na jajnu eliju, spermatozoide i rane faze razvoja embriona. Amonijak moe da poremeti intermedijarni
metabolizam (Visek, 1984) i da utie na koncentraciju glukoze, laktoze, slobodnih
masnih kiselina i uree u krvi. Takoe, moe nepovoljno da utie na endokrine lezde
i funkcije utog tela.
Izbalansiran odnos izmeu proteina i ugljenih hidrata (energije), kao i
obim sinteze mikrobijalnog proteina kod krava moe da se postigne na osnovu
poznavanja udela ukupnih i razgradivih ugljenih hidrata kao i ukupnog i
razgradivog proteina u obroku. Usklaivanjem ovih parametara moe da se
postigne optimalna fermentacija u buragu, a kao rezultat toga i optimalna
proizvodnja. Pri tome se pod optimalnom ne podrazumeva obavezno najvea, ve
ekonomski i fizioloki najracionalnija proizvodnja.
100
ISHRANA KRAVA U PROIZVODNOM CIKLUSU

Proizvodni ciklus krave uslovno se moe podeliti na nekoliko faza: 1.
poetak laktacije (0-70 dana), 2. vrhunac konzumiranja suve materije obroka (70140 dana), 3. od sredine do kraja laktacije (140-305 dana), 4. zasuenje (45-60
dana pred teljenje). U idealnim uslovima ovaj ciklus bi trebalo da traje tano godinu
dana, ali u praksi je to obino neto due. Potrebe grla se u pojedinim fazama
znaajno razlikuju, to uslovljava razlike u ishrani, odnosno sastavu obroka. Na
grafikonu 2 je prikazana dinamika promena proizvodnje mleka, konzumiranja hrane i
telesne mase uobiajena za visokoproizvodne krave tokom najvanijih faza proizvodnog ciklusa.
Faza I - Poetak laktacije

Ovo je period koji traje prvih 10 nedelja (60-70 dana) laktacije.
Proizvodnja mleka se brzo poveava i dostie maksimum sa 6-8 nedelja posle
teljenja. Kod visokoproizvodnih grla to moe da bude i neto kasnije. Obim
konzumiranja hrane, a posebno energije, u tom periodu ne prati potrebe za
proizvodnju mleka. Krava se nalazi u negativnom bilansu energije, tako da se
mobilizuju njene telesne rezerve (u vidu masnog tkiva) za proizvodnju mleka. Prilagoavanje krave na obrok koji e dobijati u laktaciji je vano u ovom periodu.
Poveavanje koliine koncentrata za 0,5-1 kg svakog dana posle teljenja
postepeno poveava unoenje hranljivih materija u organizam, a da se pri tome
smanjuje rizik od nekih ishrambenih problema (kao to je odbijanje hrane ili
acidoza). Treba izbegavati da koliina koncentrata pree 60% SM obroka, jer
moe dovesti do acidoze, smetnji u varenju i smanjenja sadraja mlene masti.
Potrebe u svim hranljivim materijama moraju da budu zadovoljene u ovom
najznaajnijem periodu laktacije. Posebna panja mora da se posveti
zastupljenosti vlakana, jer ona obezbeuju normalno funkcionisanje buraga.
Takoe, veoma vaan je i udeo pojedinih frakcija proteina. Davanje ukupnih
proteina na nivou potreba, ili ak neto iznad toga, stimulie konzumiranje suve
materije obroka i omoguuje uspeno korienje telesnih rezervi za stvaranje
mleka.
Poetak laktacije je period u kome krave dostiu maksimalnu produkciju
mleka. Od visine proizvodnje koju grlo dostigne zavisi i ukupni rezultat cele
laktacije. Iako se obino istie da krave maksimalnu proizvodnju mleka treba da
dostignu to bre, smatra se da je za visokoproizvodnu kravu najbolje ako
maksimum postigne izmeu 8-10 nedelje laktacije. Posle maksimuma kod prvotelki
se proizvodnja smanjuje za oko 0,2%, a kod starijih krava 0,3% mleka na dan (ili
101
3% svakih 10 dana). Krave sa visokim genetskim potencijalom za proizvodnju

mleka maksimum proizvodnje dostiu neto kasnije i pokazuju bolju perzistenciju
laktacije. Proizvodnja u ranoj laktaciji u velikoj meri odreuje ono to grlo moe da
postigne u itavoj laktaciji. Za svaki kg poveanja koji se ostvari u ovom periodu
moe se oekivati da e krava proizvesti 200 do 225 kg vie mleka tokom laktacije.
Konzumiranje hrane u periodu posle teljenja je smanjeno. Maksimum u
konzumiranju se postie tek nekoliko nedelja (2-4) posle postignutog maksimuma u
proizvodnji mleka. Proizvodnja mleka u ranoj laktaciji se znaajnim delom odvija
na osnovu mobilisanih telesnih rezervi. Znatan deo rezervnih masti organizma krava
koristi za zadovoljenje deficita u energiji. Nasuprot tome, samo male koliine
proteina mogu da se na slian nain mobiliu iz organizma. Gubitak telesne mase od
1 kg obezbeuje dovoljno energije za oko 6 do 7 kg mleka a proteina za 3 do 4 kg.
Prvih dana posle partusa krave treba da dobijaju isti obrok kao i pre teljenja.
Ovo je period konsolidacije ishrane (Zeremski, 1987). Tokom prvih 10-15 dana
obrok se sve vie (u manjim koliinama) poveava i uvode nova hraniva. Prvih
nekoliko dana daje se najkvalitetnije seno, silaa najboljeg kvaliteta kao i mala
koliina koncentrata (ispod 3,5 kg). Potom se uvode i ostala hraniva a koliina
koncentrata se poveava za 0,5-1,0 kg na dan dok se ne dostigne eljena koliina.
ivotinje sa veim masnim rezervama koje imaju potencijal za visoku
proizvodnju mleka obino su najpodlonije ketozi. Ketoza je posledica
poremeenog metabolizma ugljenih hidrata. Obino se javlja na poetku laktacije
kada grlo, u nedostatku ugljenih hidrata mobilie energiju iz masnih depoa. Usled
nepotpune oksidacije masnih kiselina nagomilavaju se ketonska tela u krvi, pri
emu organizam ne uspeva da ih ukloni. Simptomi se ogledaju u gubitku apetita i
smanjenju procenta glukoze u krvi.
Nedostizanje punog maksimuma proizvodnje, kao i pojava ketoza, su
problemi koji se najee javljaju u ovom periodu i posledica su neadekvatne
ishrane pre i posle teljenja. to je nii maksimum proizvodnje u ovom delu
laktacije to je i celokupna proizvodnja u laktaciji manja.
102
Grafikon 2 Promene TM, proizvodnje mleka i konzumiranja SM obroka kod

krava koje proizvode 9000 kg mleka za 305 dana laktacije
50
T M , kg
M lek o , k g
SM , kg
Telesna masa, kg
680
40
660
30
640
20
620
10
600
Mleko i SM hrane, kg
700
0
0
12 16 20 24 28 32 36 40 44 48 52
N ed elje lak tacije
U ovom periodu najznaajnije je da se to bre i uz to manje problema

povea konzumiranje hrane. To se prema najnovijim shvatanjima o ishrani
visokoproizvodnih krava postie na sledei nain:
1. korienjem najkvalitetnijih kabastih hraniva;
2. preciznom izbalansiranou obroka u pogledu svih hranljivih materija;
3. ravnomernim i svakodnevnim poveavanjem koliine koncentrata;
4. kod visokoproizvodnih grla u obrok se moe dodati neto masti, prvo 100
g/dan u poetnoj fazi, a zatim poveavati do 500 g tokom sledeeg perioda, a
ako je potrebno i vie, ali tek posle pete nedelje laktacije. Obroci ne treba da
sadre vie od 7,5% masti u SM obroka;
5. hrana mora da bude stalno na raspolaganju;
6. treba izbegavati svaki mogui stres.
Faza II - Vrhunac laktacije

Ovaj period obuhvata drugih 10 nedelja (70-140 dana) posle teljenja.
Krave treba odravati na vrhuncu proizvodnje koliko god je to mogue.
Konzumiranje hrane se u tom periodu pribliava maksimumu. Krava postepeno
ulazi u pozitivan bilans energije, a hranljive materije iz obroka zadovoljavaju
103
proizvodnju. U tom periodu krave vie ne gube telesnu masu - ili je odravaju
konstantnu ili donekle poveavaju.
Posle dostizanja maksimalne proizvodnje, koliina mleka se manjom ili
veom brzinom smanjuje. Kod dobrih grla, koja su pri tome valjano hranjena,
postie se da ova brzina ne bude velika, odnosno visoka perzistencija laktacije.
Ovo je period laktacije u kome ishrana najdirektnije utie na proizvodnju. Od toga
kako je obrok sastavljen direktno zavisi koliina dobijenog mleka. Pri tome uvek
treba imati u vidu da krave imaju fiziki ogranienu mogunost konzumiranja
hrane. Zbog tog ogranienja, to je vea proizvodnja mleka, to koncentracija energije i proteina u obroku mora da bude vea.
Koliina SM iz koncentrata u obroku u ovom periodu dostie maksimum i moe da iznosi najvie 2,3% TM krave. U ovom periodu i dalje treba koristiti
kvalitetnu kabastu hranu. Konzumiranje SM treba da bude minimalno 1,5% TM
kako bi se ouvale sve funkcije buraga i odrao procenat mlene masti.
Potencijalni problemi koji nastaju tokom ovog perioda mogu da budu:
nagli pad proizvodnje mleka, pad procenta mlene masti, tihi estrus i ketoza.
Da bi se obezbedilo maksimalno unoenje hranljivih materija u organizam
potrebno je sledee:
1. davanje hrane vie puta na dan;
2. korienje najkvalitetnijih raspoloivih hraniva;
3. permanentno smanjivati mogunost da doe do stresa.
Krajem prve ili u toku druge faze laktacije obino se obavlja oplodnja krave.
To se dogaa najee izmeu 40. i 90. dana laktacije, odnosno posle dostizanja
maksimuma u proizvodnji mleka. Kako u to vreme grla dobijaju znaajne koliine
hranljivih materija (konzumiranje SM je blizu maksimuma), to nema posebne
potrebe, a ni mogunosti, da se radi uspenije oplodnje obrok povea.
Faza III - Od sredine do kraja laktacije

(140-305 dana)
U ovoj fazi ishrana krava je relativno jednostavna. Proizvodnja mleka
opada (brzinom od 8 do 10% meseno), krava je bremenita i nije teko
zadovoljenje njenih potreba u hranljivim materijama. Koliina koncentrata treba
da bude na nivou koji odgovara obimu proizvodnje mleka uz to to se u ovom
periodu jo i nadoknauje gubitak TM sa poetka laktacije. Mlade krave prvotelke, treba da dobiju dodatne hranljive materije za porast (oko 20% iznad
potreba grla starih 2 godine, i 10% kod grla starih 3 godine). U ovom periodu
smatra se da je veoma isplativo korienje NPN izvora azota.
104
Pred kraj laktacije opada proizvodnja mleka a poveava se efikasnost

iskoriavanja hranljivih materija. Zbog toga je kraj laktacije optimalan period za
popravku kondicije krava. Kako navodi Van Soest (1982) efikasnost iskorienja
energije za proizvodnju mleka je 62% iz hrane, a 82% iz masnog tkiva. Za
stvaranje masnog tkiva efikasnost iskorienja energije je 75% u laktaciji a 59% u
zasuenju. To objanjava zbog ega je najbolje da krava stvara telesne rezerve dok
je jo u laktaciji. Pri tome, stvaranje rezervi se u ovom periodu postie bez veih
metabolikih problema ili poremeaja (masna degeneracija jetre i sl.).
Jovanovi i sar. (1995b) takoe navode da korekcija kondicije ili priprema
za sledeu laktaciju treba da zapone pri kraju tekue laktacije. Zasuena grla sa
suvinim koliinama telesnih masti (loja) nose u sebi potencijalne mogunosti za
pojavu ozbiljnih metabolikih poremeaja. Sindrom debelih krava dovodi do
nagomilavanja preterane koliine masti u trbunoj duplji, jetri i bubrezima, opadanja
apetita i smanjenje opte otpornosti krava na infekcije.
Faza IV - Zasuenje (45-60 dana pred teljenje)

Ovo je kritian period u laktacionom ciklusu. Dobar program zasuenja
moe znaajno da povea proizvodnju mleka u narednoj laktaciji i da smanji
mogunost javljanja metabolikih problema u vreme i posle teljenja.
U periodu zasuenja grlo se priprema za partus i narednu laktaciju. Tada se
moe donekle popraviti i kondicija krave, a obnavlja se i tkivo vimena. Period
zasuenja treba da traje najmanje 6 nedelja ali je bolje ako traje puna dva meseca. U
ovom periodu hranljive materije iz obroka najefikasnije se koriste za poveanje
mase ploda. Masa ploda se uveava sve vie kako se pribliava partus. To
uslovljava i poveane potrebe u hranljivim materijama. Poveane potrebe se
zadovoljavaju poveanjem udela koncentrovanih hraniva u obroku. Na nekoliko
dana pred partus, meutim, prestaje se sa davanjem koncentrata.
Zasuene krave moraju da budu odvojene od grla u laktaciji. Obroci treba
da budu tako formulisani da zadovoljavaju potrebe krave u svim hranljivim
materijama i to za: odranje organizma, porast ploda i eventualnu popravku
kondicije (ako je proputeno da se to zavri u prethodnoj fazi). Konzumiranje SM
obroka je oko 2% TM. Konzumiranje kabaste hrane treba da bude najmanje 1%
TM. Koliina koncentrata treba da bude u skladu sa potrebama ali da ne
prevazilazi 1% TM. Ako se kao kabasto hranivo koristi silaa kukuruza, koja je
bogata u energiji, konzumiranje SM moe da bude i manje od 2% TM. Da bi se
izbeglo tovljenje krava preporuuje se davaje kabaste hrane manje hranljive
vrednosti (penina slama, kukuruzna stabljike i travno seno). U ovom periodu
moe se po potrebi ograniiti koliina unesenih hranljivih materija. Zavisno da
105
kvaliteta raspoloive kabaste hrane, ona moe da ini ceo obrok u ovom periodu
(Adamovi i sar. 1981).
Na oko dve nedelje pred teljenje potrebno je poeti sa davanjem
koncentrata koji e se koristiti u toku laktacije. To je neophodno kako bi se
mikroorganizmi buraga na vreme prilagodili na tu vrstu hrane. Ovo ne mora
nuno da se odnosi samo na koncentrat, ve i na sva druga hraniva koja e krava
dobijati tokom laktacije a koja ne dobija u vreme zasuenja.
Na dan partusa kravi se znatno smanjuje apetit. Tada joj se daje samo neto
sena i mekinja, a organiava se i koliina vode. Kada sve ide normalno, krava se
brzo oporavlja od poroaja, pa u narednim danima njena ishrana ulazi u fazu
konsolidacije.
U ovom periodu treba zadovoljiti potrebe u Ca i P, ali izbegavati vee
unoenje ovih minerala. Dovoljno je 50-80 g Ca i 30-40 g P. Ako je u obroku
zasuenih krava Ca zastupljen sa vie od 0,6% Ca a P vie od 0,4% poveava se
mogunost pojave mlene groznice. Takoe, u ovom periodu treba davati
adekvatne koliine vitamina A, D i E jer se time s jedne strane utie na vitalnost
teleta, a s druge doprinosi boljem zdravlju krave (preventivni uticaj na
zadravanje posteljice i mlena groznica).
Potencijalni problemi koji nastaju kada su krave u zasuenju previe
ugojene na poetku laktacije su: mlena groznica, zadravanje posteljice, masna
degeneracija jetre, slab apetit i dr.
Program ishrane i dranja krava

u tranzicionom periodu
Cilj ovog programa i preporuka je smanjenje stresa krava u periodu pre i
posle teljenja (tzv. period tranzicije, odnosno prelaska iz jedne faze u drugu).
Sutina programa je da krava posle teljenja to pre pone normalno da konzumira
hranu. To se postie programom ishrane koji umanjuje mogue probleme. Sve to
nije posebno komplikovano ali je potrebno ivotinju paljivo posmatrati, odnosno
reagovati na sve uoene promene.
Celokupan tranzicioni period moe se podeliti u pet osnovnih faza koje sa
aspekta ishrane i drugih tehnoloko-tehnikih i organizacionih reenja imaju
sledee karakteristike:
Zasuenje
1. Potrebna je nagla promena obroka da bi se zaustavilo stvaranje mleka.
2. Preporuuje se nagli prestanak mue.
106
3. Tretiranje medikamentima obaviti u isto vreme.

4. Observacija grla i vimena u toku prvih nekoliko dana po zasuenju je
neophodna.
5. Ishrana se menja u pravcu poveanja udela kabaste hrane.
6. Ograniava se i koliina vode za pie, ukoliko se oceni da je potrebno.
Poetak perioda zasuenja
1. Obrok izbalansirati u skladu sa potrebama.
2. Odravati telesnu kondiciju u periodu zasuenja.
3. Krava treba da poveava masu usled porasta ploda.
4. Ishrana voluminoznim hranivima kako bi se ouvale sve funkcije buraga.
5. Ograniiti nivo Ca (ispod 0,6%) i P (ispod 0,4%) u SM obroka.
6. Izbegavati kabasta hraniva bogata u kalijumu (preko 2,5%K).
7. Ograniiti silau kukuruza do koliine od 1/2 SM kabaste hrane obroka.
8. Obezbediti da hrana i voda uvek budu dostupni kravi.
9. Obezbediti kretanje krava kako bi se odrao miini tonus.
10. Sredina u kojoj se krava dri treba da bude suva i ista.
Poslednje 3 nedelje pred teljenje
1. Podesiti obrok prema oekivanom smanjenju konzumiranja.
2. Poeti davati kabasta hraniva koja e biti u obroku posle teljenja kako bi se
grla na njih navikla.
3. Koncentrat ograniiti na 0,5-1,0% TM.
4. Dodati vitamin E i selen.
5. Izbegavati silau slabijeg kvaliteta.
6. Kontrolisati higijenu sredine u kojoj se krava dri, ona treba da bude suva i
ista.
Teljenje
1. Poveati kontrolu higijene, sredina u kojoj se krava dri treba da bude suva i
ista.
2. Obezbediti prisustvo potrebnih lica u vreme teljenja.
3. Po potrebi kravi treba pruiti pomo pri teljenju.
4. Pri pruanju pomoi ne koristiti suvie snane zahvate.
5. U porodilitu izbegavati klizave podove.
6. Ponuditi kravi vodu ili napoj i neko hranivo koje e rado da jede (seno,
koncentrat za telad i sl.).
107
7. Kravu osposobiti da to pre pone da konzumira hranu, pije vodu i preiva.
Poetak laktacije
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Pratiti proces konzumiranja hrane i preivanja.

Kontrolisati telesnu temperaturu 1-2 puta na dan.
Hraniva moraju da budu svea i ukusna.
Voda treba uvek da bude dostupna.
Krave drati odvojeno kako bi mogle paljivo da se prate.
Izbegavati vei broj krava u grupi.
Odravati higijenu sredine u kojoj se krava dri, treba da bude suva i ista.
Prve 2 nedelje posle teljenja, na izvestan nain, odreuju tok sledee laktacije.
U tom periodu vano je da se krave paljivo prate i pravovremeno reaguje na
sve njihove potrebe.
9. Koliinu koncentrata ne treba poveavati suvie brzo. Dnevno poveanje
konzumiranja kabaste hrane tokom prve nedelje kod starijih grla iznosi oko
250 g/dan (Kertz i sar. 1991).
Odgajivanje junica
Da bi mogla da se oekuje visoka proizvodnja mleka, junica se mora
adekvatnom ishranom i negom pripremiti za to jo u periodu odgajivanja. U
jednom stadu potrebno je odgajiti svu ensku telad kako bi meu njima mogla da
se sprovede odgovarajua selekcija.
Odgoj kvalitetne junice zapoinje jo pre njenog roenja. Adekvatna
ishrana krave - majke, posebno tokom poslednja dva meseca bremenitosti, je od
velikog znaaja za tele.
U najsaetijem obliku program ishrane enske teladi i junica, prema
Knutson-u i sar. (1991), obuhvata sledee momente:
1. Treba obratiti panju na telesnu kondiciju krava i hraniti ih tako da se
obezbedi raanje zdrave teladi.
2. Da bi se ouvalo zdravlje teleta, teljenje treba da bude na istom i
suvom mestu bez promaje.
3. Posle teljenja tele treba to pre da konzumira kolostrum.
4. Telad ne treba zaluiti dok ne ponu da konzumiraju dovoljno suve
hrane (minimalno 500 g koncentrata i seno lucerke po volji).
5. Program ishrane treba da obezbedi da junice u vreme pripusta imaju
telesnu masu od 370-400 kg i uzrast od 14-16 meseci.
6. Obrok prvotelki i drugotelki treba da zadovolji i potrebe za porast,
pored uzdrnih i produktivnih.
108
7. Junicama obezbediti svu neophodnu zdravstvenu negu i panju kako bi

se razvile u zdrave i kvalitetne krave.
109
SISTEMI ISHRANE KRAVA

Postoji vie sistema ishrane krava koji mogu da se primenjuju u praksi.
Cilj svakog od njih je da krava dobije koliinu hranljivih materija koja je u skladu
sa njenim potrebama a da se pri tome vodi rauna o proizvodnom planu,
tehnologiji i organizaciji rada, kao i o ekonominosti proizvodnje.
Principi grupisanja krava

Nekoliko organizacionih izmena u stadu je potrebno preduzeti kako bi se
stvorili uslovi za adekvatnu ishranu visokoproizvodnih krava. Jedna od
najvanijih organizacionih promena je to da se krave grupiu. Postoji vie
kriterijuma koje treba uzeti u obzir kada se krave grupiu. Uobiajeni metodi
grupisanja su: prema nivou proizvodnje mleka, prema fazi laktacije, prema
laktaciji po redu i prema statusu u reprodukciji.
Sva etiri naina grupisanja imaju odreene prednosti i nedostatke. Grupisanje prema proizvodnji se najee moe preporuiti ako se eli postizanje
najboljih rezultata i ishrana krava u skladu sa njihovim potrebama. Kada se krave
grupiu prema ovom kriterijumu obroci se mogu sastavljati za odgovarajuu
proizvodnju mleka. To omoguuje da se raspoloiva hraniva bolje iskoriste, jer se
najkvalitetnija hrana daje najproizvodnijim grlima, dok se hrana slabijeg kvaliteta
daje grlima nie proizvodnje.
Grupisanje prema nivou proizvodnje ima tu prednost to omoguuje da se
hraniva bolje rasporede, odnosno da visokoproizvodna grla ne ostaju pothranjena
a nisko proizvodna prehranjena. Meutim, ako postoji tri ili etiri grupe krava
potrebno je vie vremena da se njihovi obroci sastave i prema potrebi koriguju,
kao i vie utroenog rada pri samom hranjenju ivotinja.
Preporuuje se da se prvotelke odvoje u posebnu grupu kako bi mogle
paljivije da se prate tokom prve faze laktacije, a da se kasnije, kada se priblie
sredini laktacije, rasporede u odgovarajue grupe prema nivou proizvodnje.
Takoe, zasuene krave uvek treba da budu odvojene. Njihova ishrana zajedno sa
grlima koja su u laktaciji predstavlja veliku opasnost da doe do nepotrebne
gojaznosti ove kategorije krava.
Odvojeno davanje koncentrata i kabaste hrane

Potrebe krave zavise od uzrasta, faze laktacije, telesne mase, kondicije i
proizvodnje mleka. Zadovoljenje potreba krava u hrani, ak i kod odgajivaa koji
dre manji broj grla, je teko ostvariti a na veim farmama to je daleko tee. U
110
vezanom sistemu dranja krava individualna ishrana je relativno jednostavna. U

svetu je, meutim, taj sistem preteno naputen. Sve vie je zastupljen slobodan
sistem dranja u kome postoje odreeni problemi pri organizaciji ishrane i
zadovoljenju potreba u hrani svake krave ponaosob.
Davanje koncentrovane hrane

Davanje koncentrovane hrane je najjednostavnije u talama gde se grla
dre vezano. U tim uslovima mogue je precizno davanje svakom grlu onoliko
koncentrata koliko je potrebno, a vreme za koje grlo treba da konzumira tu hranu
nije ogranieno.
U slobodnom sistemu dranja teko je adekvatno rasporediti koncentrat.
Grla se dre grupno i postoji problem individualnog davanja hrane. U ovom
sistemu dranja koncentrat moe da se daje u izmuzitu ili izvan njega. Ako se
daje u izmuzitu, brzina kojom se krava muze i visina njene proizvodnje mleka
odreuju vreme za koje ona mora da pojede koncentrat. Na taj nain
visokoproizvodne krave najee ne mogu da konzumiraju koncentrata koliko im
je potrebno. Ovaj problem donekle moe da se ispravi davanjem dopunskih
koliina koncentrata izvan izmuzita. Meutim, na taj nain ga je teko
individualno dozirati. Pri grupnoj dopunskoj ishrani koncentratima praktino je
nemogue predvideti koliko e ga koje grlo dobiti. U savremenom sistemu
odgajivanja postepeno se naputa davanje koncentrata u izmuzitu, iz navedenih
razloga a i zbog toga to to dovodi do dodatne kontaminacije mleka
mikroorganizmima.
Doziranje koncentrata pomou kompjutera moe donekle da rei opisane
probleme. U ovakvom sistemu svaka krava na vratu ima individualni
"transponder" pomou koga je kompjuter "prepoznaje" i dozira tano onu koliinu
koncentrata koja joj je potrebna. U kompjuterski program koji kontrolie ovu
operaciju se moe uneti po potrebi i svakodnevno korigovanje individualne
koliine koncentrata u skladu sa proizvodnjom grla i drugim iniocima. Ovakav
sistem omoguuje dosta precizno doziranje koncentrata, ali je skup a skupo je i
njegovo odravanje.
Davanje kabaste hrane

U vezanom sistemu dranja veoma je jednostavno obezbediti da svako
grlo dobije adekvatnu koliinu kabaste hrane. Pri tome moe se kontrolisati
kvalitet i koliina kabaste hrane koja se daje svakom grlu.
111
U slobodnom sistemu dranja ishrana je grupna, to znai da je

individualna ishrana praktino nemogua. Ako se desi da krave dobiju manje
kabaste hrane nego to je potrebno, onda e agresivnija grla pojesti vie i odabrati
ukusniju hranu. Manje agresivne krave (a to su obino one koje daju vie mleka)
dobie manje kabaste hrane slabijeg kvaliteta. Mogue reenje je davanje kabaste
hrane u malom viku - kako bi je sva grla dobila dovoljno. Drugo reenje je
korienje kompletnog obroka.
Ishrana krava kompletnim obrocima

Kompletan obrok, za koji se u literaturi mogu sresti razliiti nazivi:
complete ration (kompletan obrok), total mixed ration ili total blended ration
(kompletan pomeani obrok) se moe definisati kao ujednaena smea
odgovarajuih koliina svih hraniva (kabastih, koncentrovanih i dodataka) koja
ine obrok, koji obezbeuje adekvatne koliine hranljivih materija za
zadovoljenje potreba krave. Teorijski - svaki zalogaj koji krava konzumira sadri
sve osnovne hranljive materije u odnosu koji joj optimalno odgovara. U tabeli 47
prikazane su orijentacione vrednosti za zastupljenost osnovnih hranljivih materija
u kompletnom obroku (KO) u sistemu ishrane gde postoje tri produktivne grupe
krava u laktaciji i zasuene i prvotelke. Smatra se da u zapatu treba da bude
najmanje dve produktivne grupe krava, ali da je bolje ukoliko ih ima tri ili vie.
Za svaku grupu krava obrok treba sastaviti u skladu sa njihovom
prosenom proizvodnjom, telesnom masom, kondicijom i procentom masti u
mleku (Fisher i sar. 1992). Pri tome treba voditi rauna da u jaslama - valovima
uvek bude hrane. To je posebno vano kod najproizvodnijih grla ili u sluaju da je
prosean prostor na jaslama manji nego to je neophodno. Obrok treba korigovati
svaki put kada doe do promene u vrsti ili sastavu kabaste hrane. Smatra se da je
neophodno da se kvalitet kabaste hrane analizira svakog meseca. Jeftinija ishrana
moe da se postigne u grupi najnie proizvodnje, kao i kod zasuenih krava, pre
svega smanjenjem koliine koncentrata, ali i korienjem jeftinije kabaste hrane
nie hranljive vrednosti.
Pri ishrani KO krave mogu da se hrane i samo jedan put na dan bez veih
problema. Murley i Jones (1992) navode da je u nekim istraivanjima proizvodnja
mleka bila ista kod krava hranjenih jednom, kao u grupi hranjenoj tri puta na dan.
Ipak, ako je to mogue, davanje hrane dva ili vie puta ima odreenih prednosti posebno kada je vreme jako toplo i postoji problem kvarenja hrane. Bez obzira na
uestalost hranjenja, veoma je vano da krave imaju dovoljno prostora na jaslama
(odnosno krmnom stolu).
Od najveeg znaaja za uspeno sprovoenje koncepta KO je grupisanje
krava prema nivou njihove proizvodnje. Kao to je ve istaknuto, postoje razliiti
112
sistemi grupisanja krava, ali sa stanovita ekonominosti proizvodnje

najcelishodnije je da budu grupisane prema nivou proizvodnje. Razlog za ovo je da
visokoproizvodne krave uspenije pretvaraju hranljive materije obroka u proizvod
(mleko). Njihove potrebe za koncentrovanim hranivima su vee nego kod grla nie
proizvodnje. Kada se sve krave hrane istim obrokom onda se one koje daju manje
mleka ugoje, to nije preporuljivo. Usled toga se smatra da je najbolje grla
grupisati prema nivou proizvodnje i to obino u tri grupe: visoke, srednje i niske
proizvodnje. Pri tome, zasuene krave moraju da budu odvojene od onih koje su u
laktaciji.
Tabela 47. Parametri za sastavljanje kompletnih obroka u sistemu
sa tri produktivne grupe krava + zasuene (Murley i Jones, 1992)
Parametar
Konzumiranje SM (kg)
Sirovi protein (% SM)
Sirova vlakna (% SM)
Kalcijum (% SM)
Fosfor (% SM)
Magnezijum (% SM)
Sumpor (% SM)
So (% SM)
Nivo proizvodnje (kg)

iznad 28
18-28 ispod 18
21
18
15
16
15
14
16-18
19-21
22-24
0,7
0,6
0,5
0,5
0,45
0,4
0,3
0,3
0,2
0,3
0,3
0,2
0,5
0,4
0,3
Zasuene
Krave
12
8,5
30-34
0,4
0,3
0,2
0,2
0,25
U odreenim vremenskim intervalima (obino mesenim) treba prema

potrebi, zavisno od ispoljene proizvodnje, krave premetati iz jedne grupe u drugu.
Bolje je da se odjednom premesti nekoliko grla, nego da se to radi pojedinano.
Kada se donosi odluka o premetanju krave neophodno je uzeti u obzir itav niz
podataka i injenica koje dobar odgajiva treba da zna o svakom grlu: period
laktacije, kondicija, nivo proizvodnje u ranijim laktacijama i tekuoj, steonost,
temperament i dr.
Prvobitna verzija KO je bila da se stada podele na etiri produktivne grupe
(visoko, srednje i niskoproizvodne krave i prvotelke). Ovakav sistem ishrane, u
odnosu na klasian, ima odreenih prednosti ali i nedostatka.
Prednosti:
1. KO moe da se koristi na praktino svakoj farmi bez obzira na nain dranja i
proizvodnju.
2. Odgajiva ima znaajnu kontrolu nad ishranom krava a posebno nad
hranljivom vrednou obroka.
3. Sve komponente obroka (kabasta i koncentrovana hrana, minerali i vitamini)
su paljivo izmeani usled toga krava ne moe da bira pojedina hraniva.
113
4. Uz grupisanje krava KO omoguuje veu fleksibilnost u ishrani odgovarajuim koliinama hranljivih materija kako bi se zadovoljile potrebe grla.
5. Koncentrovana hraniva se na ovaj nain racionalno koriste i, to je veoma
vano, na ovaj nain se smanjuje rizik od pojave acidoze.
6. Neka hraniva u KO kao to je npr. silaa reguliu problem pranjavosti drugih
hraniva. Na taj nain se takoe "prikrivaju" manje ukusna hraniva (npr. urea).
Usled toga moe da se koristi iri izbor hraniva, a mogua je i laka i bra
zamena hraniva.
7. Krave na ovaj nain obino uzimaju vei broj manjih obroka tokom dana to
povoljno utie na ukupno konzumiranje SM i bolje iskoriavanje hranljvih
materija.
8. Manji broj krava ima probleme sa varenjem.
9. Utroak ljudskog rada pri ovakvoj ishrani je manji - oprema i obroci kojima se
hrane krave mogu da poslue i za ishranu zasuenih krava, junica i teladi posle
odluenja.
10. Nain davanja hrane je potpuno mehanizovan i veoma jednostavan.
11. Potrebno je manje prostora na jaslama po grlu - eksperimentalno je utvreno
da moe da bude dovoljno i samo 20 cm po kravi a da se ne ugrozi
konzumiranje SM obroka (Murley i Jones, 1992) pod uslovima da je hrana u
valovima tokom celog dana.
12. Nema potrebe za davanjem koncentrata u izmuzitu, zbog ega je oprema u
izmuzitu jednostavnija (i jeftinija), smanjuje se koliina praine, i ne mora se
ekati da krave zavre konzumiranje. Usled toga se poveava kapacitet
izmuzita, grla su mirnija i ree balegaju u izmuzitu.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Nedostaci:
Sistem KO najbolje funkcionie kada je osnovno kabasto hranivo silaa, iako i
seckano seno moe da se koristi.
Krave moraju da budu grupisane prema nivou proizvodnje, to nije praktino
u stadima manjim od 50 grla.
Ako krave nisu pravilno grupisane dogaa se da neka grla dobijaju vie nego
to im je potrebno (i goje se) a druga dobijaju manje (i mrave). Ovo se moe
izbei paljivim praenjem kondicije i telesne mase grla.
Prilikom pregrupisavanja, to je neophodno, krave mogu da se povrede.
Za ovaj sistem ishrane potrebna je posebna oprema - mealica, kojom se
hraniva mogu ravnomerno pomeati. Prednost imaju pokretne mealice (tzv.
miks-prikolice) u odnosu na stacionarne modele.
Mealica (miks-prikolica) treba da ima i mogunost za odmeravanje hraniva
(vagu) kojima se puni, to poveava njenu cenu.
114
Kontrola kvaliteta hrane

Da bi se obezbedila stabilna proizvodnja i izbegli problemi koji nastaju
usled toga to se daje hrana neujednaenog i esto nepoznatog sastava, potrebno
je usvojiti praksu praenja kvaliteta hraniva. Kao prvo, treba obezbediti redovnu
kontrolu sadraja suve materije i proteina u svim hranivima koja se koriste (po
potrebi i drugih komponenata). Kod silaa, udeo vlage treba kontrolisati svake
nedelje i u skladu sa tim korigovati obrok ako je potrebno. Za to je veoma vano
da se uzme adekvatan (reprezentativan) uzorak hraniva. Pored kontrole hraniva,
potrebna je i redovna kontrola vaga koje se koriste za njihovo odmeravanje.
Uestalost hranjenja
Uestalost i redosled hranjenja su tehnoloke mere pomou kojih
odgajivai mogu da utiu na proizvodnju na relativno lak i jednostavan nain, to
zavisi od mogunosti i ciljeva odgajivaa.
Poveanjem broja hranjenja sa 1 na 2, 3 ili vie ima uticaj na proizvodnju
mleka. Veina proizvoaa zapaa da postoji poveanje u koliini namuenog
mleka kod krava koje se hrane vie puta koncentratima. Razlog za to lei u
poveanom obimu konzumirane SM, energije i proteina i u ravnomernijem
procesu fermentacije u buragu.
Tehnologija ishrane koja je kod nas dala veoma dobre rezultate (Pavlievi i
sar. 1995) sastoji se u sledeem: seno lucerke i koncentrat se daju etiri puta na
dan, a silaa biljke i silirani klip kukuruza dvokratno u vezanom sistemu dranja.
Poveanje broja hranjenja ima i odreen uticaj na procenat mlene masti.
To je posebno karakteristino za zapate u kojima se javlja smanjen procenat
mlene masti. Sutina je u tome da se rasporeivanjem koliine koncentrata na
vie delova u toku dana smanjuje njihov negativni uticaj na pH tenog sadraja
buraga, a time na tok fermentacije i meusoban odnos IMK koje se pri tome
stvaraju. to se tie sadraja laktoze i proteina u mleku, na njih uestalost
hranjenja nema znaajnijeg uticaja.
Obrono davanje koncentrata, koji se veoma brzo razgrauju u buragu,
moe da izazove znaajna variranja u pogledu toka fermentacije u buragu i
krajnjih produkata te fermentacije. Poveanje broja hranjenja u toku dana moe da
obezbedi stabilnu fermentaciju u buragu i relativno ravnomernu produkciju IMK,
amonijaka i drugih produkata, ime se postie bolje i ravnomernije snabdevanje
mikroorganizama supstratima koji su neophodni za porast njihove populacije.
Time se s jedne strane poveava efikasnost fermentacije, a s druge produkcija
mikrobijalnog proteina u buragu. I jedno i drugo poveavaju efikasnost isko-
115
riavanja hranljivih materija u organizmu krave. Usled navedenog ee

hranjenje obezbeuje bolje zdravlje krave.
Raspored davanja hraniva

U uslovima vezanog dranja postoje mogunosti, ne samo za manipulisanje vrstom hrane, ve i sa rasporedom kojim se ona daje.
Kada se kabasta hrana daje prva ujutro, ona stvara splet vlakana u buragu,
obezbeuje puferni kapacitet i luenje pljuvake koji mogu uspeno da
neutralizuju dejstvo brzo fermentiuih materija koje krava konzumira kasnije.
Kabasta hrana treba da bude neusitnjena kako bi se time produilo njeno
vakanje, konzumiranje i luenje pljuvake. Time se usporava prolaz estica
kabaste hrane kroz retikulo rumen i poveava razgradnja celuloze. Ovaj deo
obroka ispunjava burag i time smanjuje konzumiranje preostalog dela obroka
(koncentrata). Koncentrat koji se koristi u ovom sistemu ishrane treba da sadri
proteine koji se sporo razgrauju u buragu i skrob koji se srazmerno brzo razlae
u buragu (jeam, ovas, penica, visoko vlano ili termiki obraeno zrno
kukuruza i sl.). Ovoj varijanti ishrane bi trebalo dati prednost, jer obezbeuje
optimalnu fermentaciju u buragu.
Ukoliko ne postoji mogunost da se ujutro prvo daju kabasta hraniva
(zbog rane jutarnje mue - kada grla dobijaju koncentrat u izmuzitu), ve se
poinje sa koncentratima, potrebno je da sastav tih koncentrata bude neto
drugaiji. Ti koncentrati treba da sadre vie razgradivog proteina, da budu vrlo
fino usitnjeni i zahvaljujui tome da brzo propasiraju kroz burag i pritom ostanu
nerazgraeni. Posle toga njihova razgradnja e se nastaviti u predelu duodenuma i
tankih creva to e da doprinese veem stepenu njihovog iskorienja. Skrob u tim
koncentratima treba da bude sporo razgradiv u buragu (kukuruz) kako bi se
spreila burna fermentacija i akumulacija veih koliina IMK u periodu
neposredno posle hranjenja, to bi moglo da smanji kasnije konzumiranje kabastih
hraniva. Veoma je vano voditi rauna o konzumiranju kabaste hrane u uslovima
kada se prvo daje koncentrovana hrana. Ako je konzumiranje kabaste hrane
ogranieno (iz bilo kog razloga), to redovno dovodi do acidoze i daljeg pada
konzumiranja SM to ima negativan uticaj na proizvodnju. Ako odgajiva na
raspolaganju ima vie od jedne vrste kabaste hrane - ona koju ivotinje najradije
jedu treba da se daje odmah posle davanja koncentrata, kako bi se stimulisalo
konzumiranje. Kabasta hraniva koja su za krave manje privlana treba ponuditi
kasnije.
Krave ne konzumiraju hranu istom brzinom u toku dana. One po pravilu
bre jedu onda kada im se ponudi svea hrana. Posle tog poetnog stimulansa
ivotinja obino ostatak hrane pojede u vie manjih obroka. Forma i sastav hrane,
116
kao i stepen ogranienja hrane (ako postoji) znaajno mogu da utiu na

konzumiranje hrane. Na primer, ako se koncentrati daju odvojeno od kabaste
hrane ivotinja moe da konzumira itavu predvienu koliinu za pola sata. Ako
se kabasta hrana daje jednom na dan - ivotinje e verovatno da je rasporede na
ceo dan. Ako je konzumiranje ogranieno, kabasta hraniva e biti konzumirana u
kraem vremenu. Ako je ogranienje vremena konzumiranja ekstremno, moe da
se desi da krava konzumira kabasti deo isto tako brzo kao i koncentrovani.
Upravo zbog prevazilaenja ovih problema razraene su eme ishrane krava sa
KO koje danas dominiraju u SAD i Kanadi.
Kada se koncentrati daju odvojeno od kabaste hrane, redosled davanja
hraniva moe da utie na tok i efikasnost varenja i iskoriavanja hrane kao i na
proizvodne rezultate ivotinja. Odluka da li davati prvo kabasta ili koncentrovana
hraniva zavisi od mnogih inilaca: tipa kabaste hrane, naina na koji je
konzervirana, finoe usitnjenosti, razgradivosti skroba, sastava vlakana i proteina
u hranivima. Iako to sve izgleda komplikovano, ne mora da bude tako. Davanje
kabaste hrane pre koncentrata izgleda da je bolje u veini situacija. Time se
stimulie razlaganje vlakana i konzumiranje hraniva a izbegava se veina
digestivnih problema koji mogu da se jave. U sluajevima kada se koncentrati
moraju davati prvo, neophodno je organizovati da se kabasta hraniva daju to pre
posle toga, kako bi se ublaio efekat naglog razlaganja koncentrata u buragu. Ako
ema ishrane predvia vie od jednog kabastog hraniva - treba davati prvo ono
koje je najukusnije i koje ivotinje najradije jedu.
Ishrana krava u uslovima visoke letnje temperature

Visoka temperatura vazduha moe znaajno da utie na proizvodnju krava
(Trifunovi i sar. 1999, Pavlievi i sar. 2000). Uopte, preivari mnogo bolje
podnose hladno, nego toplo vreme. Razlog za to je to se u procesima koji se
odvijaju u buragu oslobaa znatna toplotna energija koja dodatno zagreva
ivotinju. to je obrok bogatiji u vlaknima to se stvara vie toplotne energije.
Usled toplotnog stresa dolazi do promena u metabolizmu krave koje
deluju depresivno na konzumiranje hrane a time i na proizvodnju i reprodukciju.
Sumirajui iskustva iz proizvodne prakse, Chase i Sniffen (1992) preporuuju
sledee mere u sluajevima kada su krave due vreme izloene visokoj
temperaturi (30 i vie C):
1. obezbeenje obilnih koliina svee vode;
2. davanje kabaste i koncentrovane hrane najboljeg kvaliteta uz poveanje
koncentracije energije u obroku (dodavanje masti);
3. balansiranje obroka prema normativima;
4. poveanje zastupljenosti minerala: K na 1,3-1,5%, Na na 0,5% i Mg na 0,3%;
117
5.
6.
7.
8.
obroku se mogu dodavati puferi (npr. natrijum bikarbonat);

davanje hrane obavljati u vie navrata i vie nou nego tokom dana;
obezbediti adekvatnu ventilaciju;
kravama na pai ili ispustu obezbediti zaklon od sunca.
118
OCENA TELESNE KONDICIJE KRAVA

Racionalno korienje energije u ishrani krava u laktaciji je osnov za
efikasnu proizvodnju. Najvaniji ograniavajui inilac za proizvodnju mleka i
reprodukciju krava je neadekvatna snabdevenost energijom. Kao efikasan nain
praenja snabdevenosti energijom u novije vreme je razvijen sistem ocene telesne
kondicije krava. Iako je to u osnovi subjektivan nain ocenjivanja, on daje veoma
dobru procenu stanja telesnih rezervi u energiji. Odreeni broj autora utvrdio je da
se telesne rezerve bolje procenjuju ocenom telesne kondicije nego merenjem
telesne mase (Ducker i sar. 1985, Johnson, 1984, Grainger, 1982). To je posebno
izraeno kod junica u porastu.
Ocena telesne kondicije je jednostavna i jeftina metoda koja se rutinski
primenjuje u mnogim zemljama (Edmonson, 1989, Grubi i sar. 1999a). U svetu je
razvijeno vie sistema ocene telesne kondicije koji su u osnovi slini. U prilogu 8
prikazan je iroko prihvaeni ameriki (Virdinija) sistem koji je nastao
modifikacijom neto starijeg engleskog sistema. U Virdinija sistemu krave se
ocenjuju ocenama od 1 do 5 (sa meuocenama 2,5; 3,5 i 4,5).
Telesna kondicija je veoma vaan pokazatelj efikasnosti ishrane krava.
Adekvatne telesne rezerve (masno tkivo) poveavaju proizvodnju mleka,
efikasnost u reprodukciji i produuju vek iskoriavanja grla. Preterano debele ili
mrave krave su u velikoj meri izloene riziku da se kod njih jave metaboliki
problemi, smanji proizvodnja mleka, pogora koncepcija i nastanu problemi pri
teljenju. Brze promene u telesnoj kondiciji ili neadekvatna kondicija tokom
poetne faze laktacije moe da dovede do zdravstvenih problema. Zbog toga
telesna kondicija treba da se ocenjuje u sledeim delovima proizvodnog ciklusa:
1. teljenje;
2. na 8-10 nedelja posle teljenja (u vreme maksimalne proizvodnje mleka; prvog
estrusa ili prvog rektalnog pregleda posle teljenja);
3. osemenjavanje;
4. oko 150-200 dana laktacije (sredina laktacije);
5. zasuenje.
U ovim periodima krave treba da imaju odgovarajuu telesnu kondiciju.
Preporuke o poeljnoj kondiciji krava u pojedinim fazama proizvodnog ciklusa su
date u tabeli 48.
U idealnim uslovima 80% grla u stadu treba da izgubi 1/2 do 3/4 poena
telesne kondicije u periodu izmeu teljenja i vrhunca proizvodnje. Krava u drugoj
laktaciji 50-60 dana posle teljenja treba da pone da dobija 1,8-2,2 kg nedeljno.
Poto jedan poen telesne kondicije priblino iznosi 55 kg telesne mase odraslih
krava, potrebno je oko 6 meseci da krava nadoknadi jedan poen koji grlo izgubi
119
tokom poetne faze laktacije. Junicama koje rastu potrebno je oko 70 kg za

poveanje telesne kondicije za jedan poen.
Gubitak vie od jednog poena ocene telesne kondicije na poetku laktacije
indikacija je da neto nije dobro u ishrani ili dranju krava. Ako je gubitak manji
od 1/2 poena tokom 4-5 nedelja to je normalno i ukazuje na adekvatnu ishranu i
dranje krava.
Tabela 48. Preporuke ocena telesne kondicije u odreenim periodima
proizvodnog ciklusa (Patton i sar. 1988)
Vreme ocene
Teljenje
Najvea proizvodnja
Sredina laktacije
Zasuenje
Sa 6. meseci
Osemenjavanje
Teljenje
Poeljna kondicija
Krave
3,5
2,5
3,0
3,5
Junice
3,0
3,0
3,5
Raspon
3,0-4,0
2,0-2,5
3,0-3,5
3,0-3,5
2,5-3,0
2,0-3,0
3,0-4,0
Visokoproizvodne krave ne mogu da konzumiraju dovoljno hrane tokom

prvih 60-90 dana laktacije kojom bi mogle da podmire potrebe za proizvodnju i
izbegnu gubitak telesne mase. U tom periodu proizvodnja se zasniva na
mobilizaciji telesnih masnih rezervi. U ovom periodu, usled negativnog bilansa
energije, krave gube telesnu masu i kondiciju. Maksimalni negativni bilans
energije je u periodu od 2 do 3 nedelje posle teljenja, a postaje pozitivan oko 60.
dana laktacije. Cilj dobrog programa ishrane je da se manipulie gubitkom telesne
mase i to vie skrati period negativnog bilansa energije. Visoka proizvodnja
mleka ne dovodi do ekstremnih gubitaka u masi ako je program ishrane dobro
sastavljen.
Krave koje su debele pri teljenju (ocena 4-5) imaju vei razmak izmeu
momenta ostvarenja najvee proizvodnje mleka i maksimalnog konzumiranja
hrane to produuje negativni bilans energije. Mravije krave (ocena 3) pri
teljenju konzumiraju vie hrane i kod njih negativni bilans energije traje krae
vreme. Telesne rezerve (mast) izgleda da inhibiraju konzumiranje hrane, tako da
krave posle teljenja ne mogu da dostignu maksimalno konzumiranje, jer moraju
da izgube viak telesne mase. Verovatno je, takoe, da je idealna ocena telesne
kondicije neto nia za krave sa visokim genetskim potencijalom za proizvodnju
mleka.
Sa stanovita ishrane ono to se moe uiniti da bi se kontrolisala telesna
kondicija krava je:
120
1.
2.
3.
4.
5.
obezbeenje maksimalnog konzumiranja hrane,

usklaivanje koncentracije energije u obroku,
usklaivanje frakcija proteina u obroku,
obezbeenje dovoljnih koliina vlakna u obroku,
snabdevanje adekvatnim koliinama minerala i vode.
Osnovni cilj dobre ishrane treba da bude to bre postizanje maksimalnog
konzumiranja hrane na poetku laktacije. to bre krava dostigne maksimalno
konzumiranje hrane to krae traje period negativnog bilansa energije. Pravilno
balansiranje obroka podrazumeva i promene u njegovom sastavu (po potrebi),
kako bi se izbegao znaajniji gubitak kondicije i na taj nain ugrozila proizvodnja
mleka i reprodukcija. Vee promene u oceni telesne kondicije dovode do stresa,
smanjuju apetit i mogu dovesti do ketoze ili masne degeneracije jetre.
Ocena telesne kondicije u proizvodnom

ciklusu krave
U vreme teljenja ocena telesne kondicije krave treba da bude 3,5. U toku
prvih 4 nedelje po teljenju kondicija ne sme da padne ispod 2,5-3,0
(visokoproizvodne krave mogu i do 2,0). Ako doe do naglog pada kondicije u
ovom periodu, a krava je u drugom pogledu zdrava, treba videti da li je obrok
adekvatan u pogledu osnovnih komponenti.
U toku poetne faze laktacije krave treba da imaju ocenu telesne kondicije
2,5-3,0. Ako vei broj grla, koja nisu visokoproizvodna padne na ocenu 2,0, treba
proveriti da li je sve u redu sa konzumiranjem hrane. Ako krave ostaju u dobroj
kondiciji (3-3,5) a ne dostiu visok nivo proizvodnje, treba proveriti da li su u
obroku adekvatno izbalansirani proteini ili minerali.
U srednjem delu laktacije preporuuje se ocena 3,0. Obrok treba da
zadovoljava ili malo prebacuje potrebe krave u energiji, kako bi se stvarale
telesne rezerve. Ako krave ponu znaajnije da poveavaju kondiciju (3,5-4,0)
treba smanjiti koncentraciju energije a ukoliko, pak, ponu da gube kondiciju
(2,0-2,5), koncentraciju energije u obroku treba poveati.
U poslednja dva meseca laktacije preporuuje se ocena telesne kondicije
3,5. U tom periodu treba obnoviti telesne rezerve, koje ne smeju biti suvie velike
kako ne bi dolo do gojaznosti. U ovom periodu se poveanjem ili smanjenjem
koncentracije energije u obroku moe postii eljeni cilj. Preterana gojaznost
krava obino nastaje tokom poslednjih meseci laktacije kada se proizvodnja
mleka smanjuje a koliina koncentrata u obroku ostaje na ranije utvrenom nivou.
Nedovoljno konzumiranje hrane, niska proizvodnja mleka, problemi u reprodukciji, pa i neke bolesti mogu uspeno da se preduprede time to e krave u
121
vreme teljenja biti u odgovarajuoj telesnoj kondiciji, kao i adekvatnim reimom

ishrane u periodu posle toga.
122
ISHRANA I PLODNOST
Plodnost krava je uslovljena genetskim (20%) i paragenetskim iniocima
(80%). Pri tome postoji uverenje da u okviru paragenetskih inilaca ishrana
uestvuje sa 60%. Meutim, treba znati da uzroci reproduktivnih poremeaja
krava mogu biti veoma razliiti. Posebno treba istai da je adaptabilnost
visokoproizvodnih krava na nepovoljne uslove dranja umanjena, jer takve
ivotinje tee podnose stres. On se kod njih javlja ee, due traje, a moe da ima
i izrazito nepovoljan uticaj na ispoljavanje proizvodnih i reproduktivnih
sposobnosti. Pregled vanijih grupa inilaca sa moguim nepovoljnim uticajem na
plodnost dat je u tabeli 49 a analiza plodnosti u veem broju zapata u tabeli 50.
Kao jedan od razloga poremeene plodnosti esto se navodi visok nivo
proizvodnje u zapatu to nije sporno s obzirom da su takve krave vie podlone
stresu. Meutim, ima podataka prema kojima se u uslovima dobrog menadmenta
na farmi, posebno u oblasti ishrane i reprodukcije, postiu podjednaki rezultati, pa
ak i neto bolji, u zapatima sa veom mlenou. Na ovu konstataciju ukazuju u
svojim radovima mnogi autori a zbirno su je prikazali Adamovi i sar. (1995).
Simptomi poremeene plodnosti u zapatima krava, zavisno od prisustva i
intenziteta uticaja nekih od nepoeljnih inilaca, mogu da budu raznoliki i sa
razliitom frekvencijom javljanja. Primer uestalosti simptoma neplodnosti u
jednom zapatu crno-belih krava dat je u tabeli 51.
inioci sa nepovoljnim uticajem na plodnost najee deluju kombinovano, dva ili vie istovremeno, to problem identifikacije pravog uzroka slabe
plodnosti ini sloenijim i teim.
Ishrana krava tokom proizvodnog ciklusa, a posebno u fazi zasuenja i
ranom postpartalnom periodu, ima veoma znaajan uticaj na rezultate plodnosti.
Zbog toga dobro izbalansiran obrok za zasuene krave, kao i za one u laktaciji,
treba da podmiri sve potrebne hranljive materije u optimalnoj koliini i
meusobnom odnosu i time, u odgovarajuim uslovima posle teljenja, omogui
visoku proizvodnju mleka, uspenu dalju reprodukciju, dobro zdravlje krava i
podmlatka, dobar kvalitet mleka i odgovarajuu ekonominost (Adamovi i sar.
1995, Jovanovi i sar. 1997, Grubi i sar. 1997). Uz to obrok, posebno kod ove
kategorije krava, treba da bude ukusan, raznovrstan, laksativan i bez tetnih
primesa. Preporuke u hranljivim materijama za krave razliite mlenosti i faze
proizvodnog ciklusa date su u tabelama 45 i 55 kao i u prilogu 1.
123
Tabela 49. Prikaz inilaca sa moguim nepovoljnim uticajem na plodnost krava

(Adamovi i sar. 1995).
inioc
Uzrok
Veliina stada
Postupci sa ivotinjama
Transport
Fiziki napor
Udobnost leita
Tehnologija mue
Deficit ili suficit energije
Deficit ili suficit proteina
Deficit vitamina
Deficit ili suficit minerala
Prisustvo biljnih hormona
Fitotoksini
tetni produkti u hrani
Obezbeenost vodom i njen kvalitet
Poremeaj varenja hrane
Metaboliki poremeaji
Intoksikacije
Paraziti
Infekcije
Stanje zglobova i papaka
Oboljenje vimena
Oboljenje reproduktivnih organa
Temperatura (hladnoa - vruina)
Vlanost vazduha
Strujanje vazduha
istoa vazduha
Hipotalamus-hipofiza-ovarijumi
Nain osemenjavanja
Postupak sa semenom
Kvalitet semena
Imunoloki inioci
Organizacija rada
Disciplina
Motivacija za rad
Adaptabilnost grla na uslove
dranja
1. Dranje krava
2. Alimentarni inioci
3. Zdravstveni poremeaji
4. Mikroklimatski inioci
5. lezde sa unutranjim luenjem

6. Seme bikova
7. Ljudski faktor
8. Faktor stres
124
Tabela 50. Vaniji reproduktivni rezultati krava u stadima razliite mlenosti

(Adamovi i sar., 1995)
Pokazatelj
Broj posmatranih stada

Krava u stadu
Zastupljenost prvotelki (%)
Servis period (dana)
-do prvog osemenjavanja
-do koncepcije
-indeks osemenjavanja
Udeo krava sa servis
periodom
-kraim od 60 dana (%)
-duim od 120 dana (%)
Interval teljenja, meseci
Nivo proizvodnje mleka po kravi, kg/god.

50006000700090006000
7000
8000
10000
392
1111
473
38
45
50
52
58
27
31
33
34
88
117
2,3
84
110
2,2
82
107
2,2
82
103
2
18
35
13,1
15
31
12,9
11
29
12,8
10
25
12,6
Prema Adamoviu i sar. (1995) program nege krava u periodu zasuenja

treba da obezbedi poeljnu telesnu kondiciju krava i normalan razvoj fetusa,
pripremi organe za varenje i mlenu lezdu za sledeu laktaciju, smanji
poremeaje u ishrani i metabolizmu, otkloni poremeaje izazvane infekcijama i
doprinese poboljanju rezultata reprodukcije.
Tabela 51. Uestalost pojave poremeaja sa nepovoljnim uticajem na plodnost
krava (Adamovi i sar. 1995)
Oboljenje
Tihi estrus
Ciste
Produen etrus
Endometritis
Nepravilan ciklus
Ostalo
Uestalost pojave
(%)
22,0
16,2
15,5
13,4
10,8
22,1
Program ishrane zasuenih krava treba da obezbedi:

1. da se kondicija krava u periodu zasuenja i teljenja kree izmeu 3,5-4,0
poena;
2. ogranieno konzumiranje kalcijuma na koliinu manju od 80-100, a fosfora
manje od 45 grama dnevno, uz odravanje odnosa Ca:P ispod 2:1;
125
3. izbegavanje ili ogranieno davanje leguminoznih hraniva sa visokim

sadrajem kalcijuma, kalijuma i natrijuma, uz ograniavanje konzumiranja
soli na manje od 30 do 40 g dnevno;
4. izbegavanje davanja obroka koji sadre vie od 12 do 13% sirovog proteina u
suvoj materiji) od dana zasuivanja do 2 nedelje pred teljenje;
5. ograniavanje kukuruzne silae na manje od 50% suve materije obroka uz
ograniavanje koncentrata (zavisno od kondicije);
6. odravanje koliine vlage u obroku na manje od 50%;
7. obezbeivanje obroka za krave koji sadre najmanje 35 do 40% vlakana NDF
od kojih 75% iz grubo iseckanih kabastih hraniva; za zasuene krave su
poeljni obroci koji sadre i do 50-55% NDF;
8. davanje obroka, dve nedelje pre teljenja, koji sadre oko 5-6 kg suve materije
iz koncentrata, kako bi se burag privikao na vee koncentracije skroba u
obrocima koji se daju u ranoj laktaciji. Ovi obroci treba da imaju poveanu
koliinu sirovog proteina, od 13 do 14%, u suvoj materiji obroka.
Posle teljenja krava potrebno je izvriti:
1. postepeno poveanje koliine koncentrata za 0,5 kg dnevno, zavisno od
mogunosti konzumiranja, tokom prvih 5 do 6 nedelja posle teljenja;
2. dodavanje 6 grama niacina po kravi dnevno tokom faze pred teljenje i u prvih
100 dana laktacije to moe biti od koristi, naroito kada problem
predstavljaju debele krave ili mogunost pojave ketoza.
Radi efikasnijeg voenja celokupnog procesa proizvodnje na velikim
farmama, a posebno u oblasti ishrane i reprodukcije, posebna panja mora se
posvetiti grupisanju krava (organizaciji zapata) i praenju njihovog stanja u
pojedinim fiziolokim fazama tokom proizvodnog ciklusa. Pomone metode za to
su, pored uvida u proizvodnost grla, ocena kondicije i metabolikog profila.
Uputstvo za ocenjivanje kondicije krava dato je u prilogu 8 a referentne vrednosti
za metaboliki profil u prilogu 9.
126
INIOCI KOJI UTIU NA PROIZVODNJU

I SASTAV MLEKA
Na proizvodnju mleka utie veliki broj genetskih i paragenetskih inilaca.
Uz to postoje i velike individualne varijacije izmeu pojedinih grla. Zeremski
(1987) navodi 9 inilaca koji utiu na proizvodnju i sastav mleka: 1. rasa, 2. faza
laktacije, 3. starost grla, 4. mua, 5. zdravstveno i fizioloko stanje, 6. ishrana u
periodu odgajivanja, 7. uslovi sredine, 8. ishrana u periodu laktacije, 9. hrana.
Rasa
Proizvodnja i sastav mleka predstavljaju rasnu odliku. U naoj zemlji je na
drutvenom sektoru vie zastupljena crno-bela rasa goveda (sa manjim ili veim
udelom holtajn gena). Ova rasa je poznata kao najvei proizvoa mleka. Na
individualnim gazdinstvima najrasprostranjenija rasa je domae areno govee u
tipu simentalca. Ova rasa daje manje mleka, ali se moe drati i u relativno
skromnim uslovima. Najee je procenat masti u mleku obrnuto proporcionalan
koliini mleka, tako da rase koje daju vie mleka uglavnom imaju manji procenat
mlene masti.
Faza laktacije
Tokom laktacije menja se sastav mleka. Izmeu 35-60. dana laktacija
dostie maksimum. Posle toga mlenost opada po stopi od 2,5% nedeljno. U
proizvodnim uslovima postoje odreene varijacije u pogledu duine trajanja
laktacije. Proseno to je 305 dana. Poetni period laktacije (kolostralni) je
specifian jer kolostrum ima drugaiji sastav od mleka. Posle toga se sastav mleka
stabilizuje i sporije menja. Procenat mlene masti se poveava u kasnijim fazama
laktacije. U drugoj nedelji laktacije prosean sadraj mlene masti je 3,66% a u
42. nedelji 4,22%. Slina tendencija se javlja i kod proteina i suve materije, dok
procenat laktoze vrlo malo varira.
Starost grla
Koliina mleka se poveava do pete godine ivota. Posle toga dolazi do
izvesnog smanjenja proizvodnje. Poveanje proizvodnje do pete godine ivota
(tree laktacije) povezano je sa razvojem grla. Poseban uticaj ima priprema junica
za narednu laktaciju. Obilnija ishrana junica doprinosi da one ranije stasavaju, pre
127
se oplode, ali daju manje mleka. Pravilnom ishranom postie se, s jedne strane,
skladniji razvoj grla, a s druge vea proizvodnja mleka u prvoj laktaciji.
Mua
U ovom uticaju se razlikuju tri aspekta: promena u koliini i sastavu meka
tokom mue, razlike u koliini i sastavu mleka po etvrtima vimena i razlike u
koliini i sastavu mleka po muama.
1. Na poetku mue mleko ima manje mlene masti, tako da se njen procenat
poveava tek posle nekoliko minuta mue. Posle toga sadraj mlene masti se
poveava a koliina mleka opada. Najvie masti ima u poslednjim mlazovima
mleka.
2. Iz zadnjih etvrti krave daju vie mleka nego iz prednjih.
3. Broj mua u toku dana utie na koliinu i sastav mleka. Ako je mua dvokratna
krave daju vie mleka ujutro nego uvee, pri emu je ujutro sadraj mlene masti
manji. Kada je mua trokratna krave daju najvie mleka ujutro. Takoe
trokratnom muom se ostvaruje vea ukupna proizvodnja mleka za 15-20%.
Zdravstveno i fizioloko stanje

U vreme estrusa smanjuje se koliina mleka, to se individualno dosta
razlikuje. Razliita oboljenja takoe mogu da se odraze na proizvodnju mleka.
Posebno se pri tome istiu oboljenja vimena i organa za varenje.
Ishrana u periodu odgajivanja

Intenzitet ishrane junica utie na brzinu stasavanja i u nekim sluajevima
dovodi do depresije u prvoj laktaciji. Intenzitet ishrane priplodnih junica je
prilagoen planiranom uzrastu u periodu teljenja. Kod nas prirast junica u tom
periodu najee je 600-750 g, a ne sme da bude nii od 500 g. Takav prirast ne
obezbeuje normalan razvoj junice i ploda grla kod kojih je ustanovljena steonost.
Ambijentalni uslovi
Iako su toplokrvne ivotinje, krave reaguju na uslove spoljne sredine. Pre
svega to se odnosi na temperaturu ambijenta. U tom pogledu postoji i odreena rasna
osobenost. Veina naih rasa je iz umerenog regiona, tako da kod njih postoji
odreena osetljivost na preniske i previsoke temperature. U naem klimatskom
pojasu smatra se da je gornja granica koju krave mogu bez problema da podnesu 27,5
128
C. Iznad ove temperature opada konzumiranje hrane i proizvodnja mleka. Na 44 C

konzumiranje potpuno prestaje. Niske temperature ambijenta takoe mogu da utiu
na smanjenje proizvodnje. U naim uslovima na - 4 C mlenost opada za 4%.
Relativna vlanost vazduha ponekad vie utie na krave od same
temperature. Ako je relativna vlanost vazduha iznad 90% dolazi do opadanja u
proizvodnji mleka.
Ishrana u laktaciji
Ishrana je najvaniji inilac koji utie na koliinu a potom i na sastav
mleka. Pri tome treba imati u vidu da ishrana ima najvei uticaj u srednjem delu
laktacije (koji traje najdue oko 6 meseci). U poetnom delu laktacije ishrana ima
manjeg uticaja jer se jednim delom odvija na bazi telesnih rezervi stvorenih ranije.
Osnovni parametar kojim ishrana utie na proizvodnju mleka je
zastupljenost hranljivih materija u obroku, koja zavisi od odnosa kabaste i
koncentrovane hrane. Poveanjem udela koncentrovane hrane u obroku poveava
se ukupna proizvodnja mleka, ali se tada smanjuje procenat mlene masti. Kada se
poveava udeo kabaste hrane poveava se procenat mlene masti ali opada
ukupna koliina proizvedenog mleka. I uestalost hranjenja ima odreeni uticaj na
koliinu i sastav mleka (Stoievi i sar. 1994).
Poveanje nivoa ishrane se postie poveanim udelom koncentrata u obroku,
to depresivno utie na procenat mlene masti. Tada je bolje da se koncentrat daje
vie puta na dan. Ipak, pravi put je poboljanje kvaliteta kabaste stone hrane. Kada u
obroku ima vie celuloze stvara se i vie siretne kiseline koja je prekursor za
stvaranje mlene masti. Krajnji produkt fermentacije skroba iz koncentrata u buragu
je najveim delom propionska kiselina. Ona se ne koristi za sintezu mlene masti ve
za porast, tako da su obroci bogatiji skrobom podesniji za ishranu tovnih grla.
Pojedina hraniva mogu da imaju specifian uticaj na proizvodnju mleka.
Poznato je da krave daju vie mleka kada se u letnjim mesecima hrane sveom
kabastom hranom. Meutim, ima sluajeva da u letnje vreme, zbog estih oscilacija u
sastavu obroka koliina mleka moe da ima velike osilacije i pri tome bude manja
nego u zimskim mesecima. Postoje podaci da krave daju vie mleka na pai nego
kada im se hrana daje pokoena. Razlog za to je to one, kada se hrane slobodno,
mogu da proberu kvalitetniju hranu. Zamena sena silaom dovodi do poveanja
proizvodnje mleka. Ishrana zelenom hranom u prolee kada je u biljnoj masi vie
vlage deluje depresivno na procenat mlene masti.
Veoma je vano da se pri svakoj promeni obroka kravama (odnosno
populaciji mikroorganizama u buragu) omogui da se postepeno priviknu. Taj period
moe da traje due ili krae, ali je najee, zavisno od promene, od jedne do dve
nedelje.
129
Kvalitet hrane
Nivo ishrane, svarljivost hraniva i koncentracija obroka imaju vei uticaj na
proizvodnju mleka, nego bilo koje pojedinano hranivo. Sastav mleka se putem
ishrane moe promeniti. Pri tome najlake dolazi do promena u procentu mlene
masti. Udeo proteina je neto tee izmeniti, dok se na zastupljenost mlenog eera
praktino ne moe uticati (Mahanna, 1993). Treba imati u vidu da u organizmu krave
postoje jaki mehanizmi koji nastoje da odre proizvodnju i sastav mleka. Ako treba
one koriste i telesne rezerve (masno tkivo) da bi odrale proizvodnju mleka. Jedan
kilogram telesne mase obezbeuje energiju za 6-7 kg mleka, ali proteina samo za 3-4
kg. Stoga je deficit proteina vie izraen problem.
Udeo vlakana u obroku bitno utie na sadraj mlene masti. Opadanje udela
mlene masti je normalna pojava pri prelasku sa zimskog na letnji obrok, to se
ublaava davanjem odreene koliine sena.
Davanje obroka sa veim udelom repe moe da dovede do smanjenja
sadraja mlene masti. Takoe, ako se kabasta hrana suvie usitni, ona se manje
koristi za sintezu siretne kiseline to dovodi do opadanja sadraja mlene masti.
Postoje specifini obroci kojima se moe uticati i na sastav mlene masti. Hraniva
koja daju takve efekte su palmina i kokosova sama koje su bogate zasienim
masnim kiselinama.
Mlena mast ima sposobnost da upije odreene mirise i ukuse to stvara
potekoe preraivaima mleka. Neke biljke mogu da budu nosioci tih mirisa. To je
posebno izraeno kod crnog i belog luka, a u manjoj meri i uljane repice, kao i nekih
vrsta silae. Kada se mua obavlja u otvorene posude moe da doe i do indirektne
kontaminacije mleka.
U mleku mogu da se nau i neke nepoeljne supstance poreklom iz hrane. To
se posebno odnosi na mikotoksine, pesticide, herbicide kao i rezidue lekova koji se
koriste za leenje nekih oboljenja krava.
130
MOGUNOSTI ZA PROMENU UDELA MASTI I

PROTEINA U MLEKU PUTEM ISHRANE
U poslednje vreme, zavisno od opredeljenja proizvoaa, pokuava se da se
ishranom utie ne samo na koliinu, ve i na sastav mleka (Grubi i sar. 1998,
Adamovi i Grubi 1998). Kao to je u prethodnom poglavlju istaknuto, na sastav
mleka je mogue uticati putem ishrane. Danas je proizvodnja proteina mleka postala
atraktivna i u naoj zemlji. Cena mleka formira se na bazi ne samo masti, kao do
sada, ve i na bazi udela proteina.
Sadraj mlene masti

Da bi se poveao sadraj mlene masti treba krave stimulisati na maksimalno
konzumiranje kabaste hrane, time to e ona biti koena pri odgovarajuem stepenu
zrelosti. to je bolji kvalitet kabaste hrane to vei deo obroka ona moe da obezbedi.
Potrebno je u obroku izbalansirati razliite tipove ugljenih hidrata i proteina i
uskladiti brzinu njihove razgradnje u buragu. Na primer: jeam i ovas se bre
fermentiu u buragu od kukuruza ili sirka. Takoe treba pratiti udeo NDF kako bi se
obezbedilo da grlo dovoljno preiva i stvori potrebnu koliinu pljuvake za
puferisanje buraga.
Sadraj proteina
Poveanje udela proteina u mleku se neto tee postie. Hinders (1997)
navodi da mehanizmi manipulisanja sadrajem proteina u mleku nisu u potpunosti
jasni i da u tome ima znatno manje uspeha nego pri uticaju na mlenu mast.
inioci koji utiu na sastav mleka su: naslee, faza laktacije, koliina
proizvedenog mleka, starost krave, uticaj ambijenta, eventualna oboljenja
(mastitis na primer) i ishrana. Proseno 55% (40-60%) varijacija u sastavu mleka
dolazi usled naslea dok je 45% pod uticajem okoline u ta spada i ishrana.
Genetska korelacija izmeu masti i proteina mleka je oko 0,45, to znai da se
krave mogu odabirati u pravcu vee proizvodnje proteina bez uticaja na sadraj
mlene masti.
Kao mogue mere za poveanu produkciju proteina u mleku mogu se
navesti:
1. optimalno sastavljanje obroka (u pogledu energije, frakcija proteina, frakcija
vlakana, minerala i vitamina) kako bi se ostvarila maksimalna sinteza proteina
mikroorganizama u buragu;
2. stimulisanje maksimalnog konzumiranja hrane;
131
3. praenje sastava hraniva, i korekcija obroka u skladu sa tim;

4. korienje kabaste hrane najboljeg kvaliteta;
5. davanje izvora nerazgradivih proteina koji imaju povoljan sastav aminokiselina;
6. korienje bikova koji prenose visok genetski kapacitet za proizvodnju
proteina;
7. ouvanje zdravlja krave, a posebno vimena.
Strategija ishrane sa ciljem poveanja udela proteina se sastoji u tome da se
mikroorganizmi buraga stimuliu na maksimalnu sintezu proteina. Uz to se, prema
potrebi, u obrok ukljuuje i neki pogodan izvor dopunskog nerazgradivog proteina
(obino animalnog porekla - najboljim se smatra riblje brano), ime se obezbeuje
dovoljno amino-kiselina za resorpciju u tankim crevima. Da bi se postigli i ouvali
eljeni rezultati, paljivo treba pratiti nivo svih frakcija proteina i ugljenih hidrata u
obroku.
Energija u obroku takoe utie na sastav mleka. Couland i Remond (1991)
navode sumarni podatak za 66 ogleda - da sadraj proteina mleka raste za 0,03%
za svakih 1.48 Kcal neto energije (6,2 kJ) u obroku. Ovi autori navode da
varijacije u sadraju mlene masti nisu bile povezane sa varijacijama u proteinu.
Nocek i Tamminga (1991) navode da je proizvodnja mleka i proteina mleka u
pozitivnoj korelaciji sa poveanim konzumiranjem suve materije i neto energije.
Uticaj obroka na promenu sastava mleka

Konzumiranje hrane
Znaaj poveanja konzumiranja hrane je u smanjenju uticaja negativnog
bilansa energije kod krava na poetku laktacije. Kako krave ulaze u pozitivni
bilans energije, telesna masa i kondicija poinje da im se vraa, a tada proizvode i
mleko sa normalnim udelom proteina i masti. Poveanje konzumiranja hrane
moe da povea sadraj proteina za 0,2-0,3 procenat poena. Visokoproizvodne
krave konzumiraju dnevno 3,5-4,0% suve materije obroka od telesne mase.
Proizvodnja mleka i njegovih komponenata moe da bude ograniena ako
ivotinje konzumiraju manje SM od 3,5% TM. Neke krave uz takvo konzumiranje
ne mogu da ispolje u potpunosti svoje genetske kapacitete. inioci koji mogu da
utiu na nivo konzumiranja hrane su: uestalost i redosled hranjenja, vlanost
obroka (treba da bude manja od 50%), konkurencija meu kravama (u slobodnom
sistemu dranja), nagle promene obroka, odgovarajua prostirka i ventilacija i
odravanje higijene u jaslama.
132
Ugljeni hidrati
Odravanjem optimalnog odnosa izmeu kabaste i koncentrovane hrane
postie se uspostavljanje odgovarajueg odnosa izmeu strukturnih i
nestrukturnih ugljenih hidrata u obroku. Udeo NUH varira od 20 do 45%.
Zastupljenost od 40 do 45% se sree u obrocima u kojima ima manje od 60% SM
iz kabaste hrane. Obroci sa visokim udelom kvalitetnih kabastih hraniva i malim
udelom koncentrata mogu da budu deficitarni u NUH. Davanje adekvatne koliine
NUH utie pozitivno kako na udeo proteina tako i na mlenu mast. S druge strane,
viak NUH moe da dovede do znaajnog pada mlene masti uz poveanje udela
proteina za 0,2-0,3 procenat poena.
Krave imaju dvojake potrebe za strukturnim ugljenim hidratima
(vlaknima): ukupan udeo u obroku i veliina estica. Ova dva inioca su u
meusobnoj interakciji i utiu na efikasnost sa kojom se zadovoljavaju potrebe u
vlaknima. Osnovni pokazatelji zastupljenosti vlakana u obroku su ADF - frakcija
vlakana odreena kiselom deterdent metodom i NDF (ranije opisana). U obroku
za krave nivo ADF ne bi trebalo da padne ispod 19-21% a NDF ispod 26-28. Pri
tome se preporuuje da 75% NDF bude iz kabaste hrane. Ako ovih komponenata
hraniva bude manje, moe da se javi acidoza, smanjenje sadraja mlene masti i
znaajne varijacije u konzumiranju hrane koje mogu dovesti i do gubitka
kondicije krava na poetku laktacije. Kabasta hraniva ne bi trebalo da budu
usitnjena na odseke manje od 1 cm. Ukoliko se ova hraniva vie usitne, to moe
da dovede do drastinog pada udela mlene masti i do manjeg poveanja sadraja
proteina (za 0,2-0,3 procenat poena). Meutim, kod grla koja su tako hranjena
javljaju se problemi kojima je uzrok nepravilna fermentacija u buragu. Ako se eli
poveanje udela proteina u mleku smanjenje udela vlakana ili preterano
usitnjavanje kabaste hrane nisu pravi put. U tabeli 52 prikazane su preporuke u
udelu kabaste hrane i NDF u suvoj materiji obroka za krave.
Tabela 52. Preporuke za zastupljenost kabaste hrane u obrocima
za krave u laktaciji (Grant, 1992)
NDF iz
kabaste
hrane
%
40
45
50
55
Minimum
SM kabaste
hrane
%
52,5
46,7
42,0
38,2
Dnevna proizvodnja mleka

20 kg
30 kg
40 kg.
Maksimum SM iz kabaste hrane
%
%
%
88
76
65
78
68
58
70
61
52
64
56
47
133
Obroci u kojima je preveliki udeo vlakana, usled ega imaju manji udeo
energije, mogu da budu ograniavajui inilac za proizvodnju mleka. Oko 40 do
50% je minimalna koliina SM iz kabaste hrane u obroku, kako bi se izbegao pad
sadraja mlene masti. Kada je u obroku 65% SM iz kabaste hrane, ona treba da
bude veoma kvalitetna kako bi se izbegao deficit energije koji izaziva pad
sadraja proteina u mleku.
Kao primer u tabeli 53, prikazana je optimalna zastupljenost suve materije
iz kabaste hrane pri razliitim odnosima silae kukuruza i senae lucerke u
obroku. Silaa kukuruza je verovatno hranivo koje se kod nas najvie koristi, dok
je senaa lucerke hranivo za koje moemo da se nadamo da e ui u iru praksu i
u naoj zemlji.
Tabela 53. Preporuke za zastupljenost SM iz kabaste hrane zavisno od udela
silae kukuruza i senae lucerke u obroku (Grant, 1992)
Kabasto hranivo
100% silaa kukuruza
75% silaa kukuruza + 25% senaa lucerke
100% senaa lucerke
%SM iz kabaste
hrane
50-60
45-55
45-50
40-50
40-45
Proteini
Zadovoljavanje potreba krave u pogledu proteina (RP i NP) je od najveeg
znaaja za odranje sadraja proteina u mleku. Moe se rei da udeo ukupnih
proteina u obroku utie na koliinu proizvedenog mleka, ali malo na sadraj
proteina. Na primer, ako se na nekoj fami koristi obrok sa 14,5% UP umesto
stvarne potrebe od 16,5%, u tom stadu e verovatno sadraj proteina u mleku biti
nizak. To se najee dogaa kada se koriste kabasta hraniva loeg kvaliteta, a
takoe i kada se koriste hraniva nepoznatog sastava, pa se obrok balansira na bazi
prosenih tablinih vrednosti. Takva situacija onemoguava precizno balansiranje
obroka, posebno koncentrata. Ukoliko u obroku ima vika razgradivog proteina,
to takoe moe da smanji sadraj proteina u mleku.
Sigurno je da je udeo ukupnih proteina u obroku vaan za ostvarenje
obima proizvodnje koji je mogu na osnovu genetskog kapaciteta grla. Hinders
(1997) navodi da poveanje udela proteina, u intervalu od 9 do 17% UP od SM
obroka, rezultira poveanjem proteina mleka od 0,02 procenat poena za svaki
procenat poveanja proteina obroka.
Metionin i lizin su prve limitirajue amino-kiseline u obrocima koji se
baziraju na kukuruzu to je kod nas est sluaj. Ta neizbalansiranost obino se
134
koriguje ukljuivanjem leguminoznih hraniva (seno lucerke) u obrok. Problem je

u tome to veliki broj farmi ne raspolae dovoljnim koliinama sena, kao i to to
njegov kvalitet esto nije zadovoljavajui. Korekcijom tog ograniavajueg
inioca moe da se postigne poveanje zastupljenosti proteina, posebno kazeina u
mleku, a da se pri tome ne menja udeo mlene masti. Dodavanje metionina i lizina
(putem hraniva ili u obliku protektiranih amino-kiselina) u ranoj laktaciji moe da
dovede do poveanja proizvodnje mleka i/ili proteina mleka, dok u sredini
laktacije najee moe da pobolja udeo proteina, ali ne i koliinu mleka.
Da bi se ostvarila visoka proizvodnja mleka i proteina neophodno je
obezbediti odgovarajue koliine amino-kiselina. Prema Grubiu i sar. (1996)
snabdevanje poveanim koliinama proteina, odnosno amino-kiselina, moe da se
postigne poveanjem: 1. konzumiranja obroka, 2. udela ukupnog proteina u obroku,
3. obima sinteze mikrobijalnog proteina u buragu, 4. udela nerazgradivih proteina u
obroku, uz zadravanje postojeeg obima sinteze mikrobijalnog proteina u buragu.
Bez obzira koji od ovih postupaka se primeni, uspeh e uvek zavisiti od toga koliko
esencijalnih amino-kiselina obrok obezbeuje na nivou tankih creva.
Umesto zakljuka ovog poglavlja u tabeli 54 su zbirno prikazani
ishrambeni inioci koji mogu da utiu na procenat masti i proteina u mleku, uz
orijentacionu procenu koliki mogu da budu oekivani efekti.
Tabela 54. Ishrambeni inioci koji mogu da utiu na procenat mlene masti i
proteina (Prema Grant-u, 1992)
inilac
Maksimalno konzumiranje hrane
Uestalo hranjenje koncentratima
Nedovoljno konzumiranje erergije
Visok nivo NUH (> 45%)
Optimalan nivo NUH (25-40%)
Visok udeo vlakna
Nizak udeo vlakna*
Razni uticaji (7-8%)
Mlena mast, %
poveanje
poveanje 0,2-0,3%
mali efekat
smanjenje za 1% ili vie
poveanje
malo poveanje
smanjenje za 1%
smanjenje za 0,1-0,2%
Protein mleka, %
poveanje 0,2-0,3%
malo poveanje mogue
smanjenje 0,1-0,4%
poveanje za 0,1-0,2%
odrava nivo
smanejnje za 0,1-0,4%
poveanje za 0,2-0,3%
smanjenje za 0,1-0,2%
Iz svega iznetog moe da se zakljui da se ishranom moe uticati na sastav

mleka pa i na udeo proteina. To, meutim, ne znai da je jednostavno ostvariti
poveanje udela proteina u mleku. Da bi se mogli oekivati iole pouzdani rezultati
*
Nizak udeo vlakna, visok udeo NUH, previe usitnjena kabasta hrana i nedovoljna zastupljenost
kabaste hrane mogu svi (zajedno ili odvojeno) da dovedu do smanjenja % mlene masti i malog
poveanja % proteina. To nije pravi put da se povea proizvodnja mleka i komponenata mleka, a
moe dovesti i do acidoze buraga i opteg poremeaja zdravlja krave.
135
potrebno je paljivo balansiranje obroka, kao i veoma detaljno praenje kvaliteta

hrane i uslova dranja krava. Konano, potrebno je da se uini i izvestan zaokret u
selekciji naih goveda u pravcu dobijanja genotipova sposobnijih za proizvodnju
vee koliine proteina mleka.
136
NOVI STISTEMI U ISHRANI KRAVA

Kao to je spomenuto, u svetu, a posebno u SAD, razvijeni su novi
savremeni sistemi koji ishranu krava treritaju kao deo jedinstvene celine koju
ivotinja ini sa svojom okolinom. U Cornell sistem (The Cornell Net
Carbohydrate and Protein System for Evaluating Cattle Diets - CNCPS) su
ugraeni rezultati istraivanja tokom vie desetina godina i rada u ovoj oblasti
(Sniffen i sar. 1992, Russel i sar. 1992, Barry i sar.1994., Tylutki i Fox, 1997,
Bannon i Klausner, 1997, Howie, 1998, Fox i sar. 1999). Njegova struktura je
prikazana u prilogu 11. U ranim fazama rada tim koji je radio na ovom sistemu
shvatio je da je sistem suvie komplikovan za korienje i publikovanje u formi
knjige, tako da je radio na razvoju raunarskog programa koji bi uino rad sa
sistemom laki i jednostavniji. Taj softver je do danas imao vie verzija koje su
pratile razvoj CNCPS. Poslednja verzija se naziva CPM Dairy (1998) i predstavlja
rezultat zajednikog rada tri institucije: univerziteta Cornell i Pennsilvania i
William H. Miner Agricultural Research Institute (Howie, 1998). Ovaj program se
moe nabaviti pod nazivom CPM-Dairy version 1.0. U program su ugraeni
brojni podaci koji su opisani i u ovoj knjizi uz to da je sve uraeno u vidu softvera
koji je relativno jednostavno koristiti. Pored znaajne baze podataka hraniva i
modula koji opisuju sve detalje u vezi sa proizvodnjom krave program daje i
mogunost balansiranja obroka putem modula za linearno programiranje u skladu
sa proraunima CNCPS ili NRC (1989).
Cornell sistem se razvija i dalje (novosti u vezi sa razvojem sistema mogu
da se nau na http://128.253.135.170/CuNMPS/). Danas se koristi Verzija 4.0.
(Fox i sar. 2000 i 2001, Tedeschi i sar. 2000) a u pripremi je Verzija 5.0.
CNCPS nije jedini sistem te vrste koji se razvija u SAD. Praktino
istovremeno na vie univerziteta su stvarani slini sistemi koji su u osnovi slini
sa CNCPS, ali se u nekim detaljima razlikuju. U tom smislu veoma je interesantan
softver pod nazivom Sesame (Crystal Soft Software, 2000, http://www.crystalsoft.com/sesame.htm) kojim se postie ekonomska procena hraniva uz korienje
saznanja iz CNCPS i CPM-Dairy (St-Pierre i Glamocic 1998 i 2000).
Konano, poetkom 2001. godine objavljeni su novi NRC normativi koji
su dobrim delom objedinili rezultate veine sistema koji su tokom devedesetih
razvijani u SAD. O njima e biti rei u posebnom poglavlju.
Normativi NRC (2001)

Ovi normativi predstavljaju znaajan korak napred u odnosu na prethodne,
iz 1989, koji su bili irko prihvaeni u mnogim zemljama sveta, zahvaljujui
137
kojima je u mnogim zapatima ostvarena proizvodnja kakva ranije nije bila

mogua. Novi normativi su objavljeni u obliku knjige i softvera koji se dobija na
prateem kompakt disku.
Knjiga moe da se pogleda na sledeem Internet sajtu:
http://books.nap.edu/catalog/9825.html a kompjuterski model se moe videti na:
http://stills.nap.edu/html/dairymodel. Ovaj model znaajno unapreuje precizno
definisanje ivotinje za koju treba da se sastavi obrok, zatim sam obrok, kao i
uslove dranja. Svaki od ovih faktora posebno, kao i svi zajedno u interakciji
imaju uticaja na potrebe krave u hranljivim materijama. Novi normativi to sve
uzimaju u obzir na nain koji je slian Cornell sistemu. Pri tome novi sistem
obuhvata pored krava jo telad i junice (Hutjens, 2001).
Energetska vrednost hraniva - u novom sistemu energetske vrednosti
hraniva se izraunavaju korienjem promenjenih formula za TDN na osnovu koje
se izraunavaju neto energetske vrednosti. U ranijim verzijama NRC normativa
NEL vrednost je bila konstanta izraunata iz TDN. Pri tome je TDN raunat pri
konzumiranju SM obroka na nivou zadovoljenja uzdrnih potreba. Korekcija je
bila 8% kod krava koje se hrane na nivou 3 puta veim od uzdrnih potreba to je
ulazilo u obraun NEL vrednosti. TDN vrednosti su se bazirale na starim
analizama hraniva i nisu usklaivane sa savremenim analizama. U novom modelu
NEL vrednost se menja u zavisnosti od konzumiranja hrane: sa poveanjem
konzumiranja ili svarljivosti obroka dolazi do smanjenja NEL vrednosti. Za
veinu hraniva razlike nisu velike ali je preciznost poveana (Dupchak, 2001).
Pri izraunavanju TDN se koriste podaci o hemijskom sastavu hraniva:
NUH, NDF, UP i masti. Takoe TDN vrednosti se koriguju u zavisnosti od
zastupljenosti ADIN i lignina. Rauna se da je svarljivost NUH 98% a masti
100%. Svarljivost NDF moe da bude odreena in situ metodom. Uzima se u
obzir i obrada koncentrovanih hraniva odnosno vrednost za NUH u njima pomou
tzv. PAF-a (processing adjustment factor). U proseku vrednosti za NEL su oko
2% manje izraunate na ovaj nain u odnosu na raniji metod. Izraunavanje
energetskih vrednosti hraniva prikazano je u prilogu 12.
Proteinska vrednost hraniva izraava na nov nain preko Metabolikog
proteina (metabolizable protein - MP). Umesto ranije oznake za RP koja je bila
DIP sada se koristi nova RDP (rumen degradable protein) a za NP se umesto UIP
koristi RUP (rumen undegradable protein). MP predstavlja zbir mikrobijalnog,
nerazgradivog i endogenog proteina. Sinteza mikrobijalnog proteina se izrauvana
na bazi TDN hraniva i iznosi 130 g za svaki kilogram konzumrane TDN.
Razgradivost proteina u ovom sistemu se odreuje pomou in situ metode. Udeo
NP se ne tretira kao konstantna vrednost ve kao promenljiva veliina koja je pod
138
uticajem brzine razgradivosti i brzine protoka sadraaja kroz organe za varenje.

Snabdevanje krave proteinima izraunava sistemom jednaina koji je prikazan u
prilogu 13.
U sistemu iz 1989 svarljivost proteina koji izlazi iz buraga je bila
konstantna (80%) bez posebnog obraanja panje na amino-kiseline. Nasuprot
tome u novom sistemu za svako hranivo postoji odreena svarljivost proteina u
tankim crevima. Takoe, postoje jednaine za predvianje protoka amino-kiselina
kroz organe za varenje. Time se poveava preciznost balansiranja proteina.
Posebna panja je posveena dvema najznaajnijim amino-kiselinama lizinu i
metioninu, koje su najee limitirajue u proizvodnji mleka. Autori ipak nisu
smatrali da je skupljeno dovoljno podataka da bi se dale potrebe u aminokiselinama. Predlae se da u MP odnos lizina i metionina bude 3 : 1 kao
optimalan za proizvodnju mleka. Kompjuterski model omoguuje predvianje
koliko amino-kiselina obezbeuje obrok koji se testira ali potrebe ivotinja nisu
iskazane kao obavezne za sastavljanje obroka.
Konzumiranje suve materije u novom sistemu mogue konzumiranje suve
materije se izraunava pomou odgovarajuih jednaina koje obuhvataju:
proizvodnju 4% MKM, telesnu masu krave, dane laktacije i bremenitost. Procena
konzumiranja SM se izraunava sistemom jednaina koji je prikazan u prilogu 14.
Ugljeni hidrati su obuhvaeni detaljno, podeljeni su na strukturne i
nestrukturne. Dati su normativi za ADF i NDF. Uopteno se moe rei da se
predvia da ADF bude zastupljen u obroku 19-21%, NDF 25-28% a 75% NDF
treba da bude iz kabaste hrane.
Minerali su objanjeni prema njihovoj ulozi, potrebama, izvorima,
dostupnosti i potencijalnoj toksinosti. Novi normativi se od starih razlikuju po
tome to su izraene nie potrebe u fosforu.
Vitamini su takodje detaljno obuhvaeni a potrebe su izraene za vitamine
A, D i E. Radi se o koliinama koje treba dodati obroku. Potrebe u vitaminu A su
poveane na 79,30 IJ/kg TM za junice i zasuene krave i na 110,13 IJ/kg TM za
krave u laktaciji. Takoe portebe u vitaminu E su poveane na 1,61 IJ/kg TM za
junice i zasuene krave i na 0,79 IJ/kg TM za krave u laktaciji.
Pored navedenih parametara neophodnih za sastavljanje obroka sistem
obuhvata i potrebe u vodi, metabolike poremeaje povezane sa ishranom, uticaj
krava na prirodnu okolinu (o emu se u zemljama sa razvijenim stoarstvom sve
vie vodi rauna). Sistem nudi veoma detaljne tabele sa sastavom hraniva i
potrebama krava u hranljivim materijama kao i kompjuterski model u kome je sve
navedeno objedinjeno i pripremljeno za to laku upotrebu. Taj model uz ocenu
obroka omoguava i njegovo fino podeavanje korienjem modula za linearno
programiranje.
139
Sistem NRC (2001) omoguuje sveobuhvatnije sagledavanje ishrane krava

u laktaciji nego to je bilo mogue ikad ranije. Meutim, on jo uvek ne obuhvata
sve i daleko je od toga da je savren. Njegova primena u naem stoarstvu u
naelu je mogua, ali e biti potrebno da se uini dodatni napor, kako bi se naa
hraniva kroz niz hemijskih analiza i metabolikih ogleda bolje upoznala. Pre
primene ovog sistema kod nas, kao to je bio sluaj sa prethodnim iz 1989, bie
potrebno da se stvori baza podataka sa svim neophodnim parametrima za domaa
hraniva koja se koriste u ishrani krava. Neke od tih parametara ve imamo, kao
to je razgradivost proteina ispitana in situ metodom, meutim in situ razgradivost
NDF i NUH za sada nemamo i to je nedostatak koji emo u narednim godinama
morati da nadoknadimo. U tabelama 55 i 56 prikazane su preporuke prema novim
normativima NRC (2001).
140
Tabela 55. Preporuke za krave u energiji i proteinima prema novim normativima

NRC (2001)
Parametar
10
Hranljive materije u obroku
NEL (Mcal/dan)
MP (g/dan)
Konzumiranje SM (kg/dan)
Proteinske vrednosti
RDP (g/dan)
RUP (g/dan)
MP-bakterija (g/dan)
MP-RUP (g/dan)
MP-endogeni (g/dan)
UP-obrok (%SM)
UP-RDP (%SM)
UP-RUP (%SM)
Koncentracije u obroku
NDF (%SM)
NDF iz kabaste hrane
(%SM)
ADF (%SM)
NFC (%SM)
ME (Mcal/kg SM)
NEL (Mcal/kg SM)
Neg (Mcal/kg SM)
Ca (%SM)
P (%SM)
Sirove masti (%SM)
BAKO (mEQ/kg)
Koncentratcija u obroku
NEL (Mcal/kg obroka)
MP (g/kg obroka)
Amino kiseline (duodenum)
Arginin (g/dan)
Histidin (g/dan)
Izoleucin (g/dan)
Leucin (g/dan)
Lizine (g/dan)
Metionin (g/dan)
Fenilalanin (g/dan)
Treonin (g/dan)
Valin (g/dan)
Proizvodnja mleka (kg\dan)

20
30
40
50
Zasuene
Krave
18,0
1119
15,6
25,6
1754
19,2
33,3
2390
22,9
40,9
3026
26,6
48,6
3661
30,2
12,8
746
12,8
1479
356
805
460
74
15,9
11,6
4,4
1809
1003
984
585
91
15,9
11,4
4,5
2132
1654
1160
716
108
15,9
11,3
4,6
2449
2310
1333
851
125
15,9
11,2
4,7
2771
2960
1508
991
143
15,9
11,1
4,8
1223
30
665
367
60
15,9
11,7
4,3
42,5
37,0
42,5
37,0
42,5
37,0
42,5
37,0
42,5
37,0
42,5
37,0
30,9
33,8
2,38
1,48
0,86
0,8
0,3
2,7
285
30,9
33,8
2,35
1,46
0,86
0,8
0,3
2,7
285
30,9
33,8
2,32
1,45
0,86
0,8
0,3
2,7
285
30,9
33,8
2,30
1,43
0,86
0,8
0,3
2,7
285
30,9
33,8
2,28
1,42
0,86
0,8
0,3
2,7
285
30,9
33,8
2,40
1,50
0,86
0,8
0,3
2,7
285
1,15
72
1,33
91
1,45
104
1,54
114
1,61
121
1,00
58
79
36
89
151
117
34
87
91
102
96
44
109
186
142
41
107
111
125
114
53
129
221
168
49
127
131
148
132
61
148
257
194
57
147
152
171
151
69
169
293
219
64
168
172
195
65
30
73
125
97
28
72
75
84
141
Tabela 56. Preporuke za krave za apsorbovane minerale i vitamine prema novim

normativima NRC (2001)
Parametar
Makro-minerali
Ca (g/dan)
P (g/dan)
Mg (g/dan)
Cl (g/dan)
K (g/dan)
Na (g/dan)
S (g/dan)
Mikro-minerali
Co (mg/dan)
Cu (mg/dan)
J (mg/dan)
Fe (mg/dan)
Mn (mg/dan)
Se (mg/dan)
Zn (mg/dan)
Vitamini
A (1000 IJ/d)
D (1000 IJ/d)
E (IJ/d)
Proizvodnja mleka (kg\dan)

10 20 30 40 50
Zasuene
krave
33
26
4
26
13
6
31
32
45
39
5
38
17
4
37
39
57
52
7
49
21
1
44
46
70
64
8
61
24
9
50
54
82
77
10
72
28
6
56
61
15
17
2
16
59
2
8
10
10
2
5
69
2
9
10
20
2
6
10
9
3
11
10
30
2
7
14
9
3
12
10
40
3
8
18
9
3
14
10
50
3
9
22
9
1
6
4
18
2
4
41
72
20
52
0
72
20
52
0
72
20
52
0
72
20
52
0
72
20
52
0
72
20
1040
142
11
26
DODACI KOJI SE KORISTE U ISHRANI KRAVA

Korienje neproteinskih azotnih jedinjenja (NPN)
u obrocima za krave
Prolo je vie od 100 godina od kako je ustanovljeno da su mikroorganizmi
koji nastanjuju predeluce preivara u stanju da za sintezu sopstvenih proteina koriste
neproteinski azot - NPN (Weiske i sar. 1879). Danas je primena NPN iroko
prihvaena kao relativno jednostavan postupak za pojeftinjenje proizvodnje. Pri tome
je najee korieni izvor NPN bila urea (karbamid). Razlog za to je njena
srazmerno pristupana cena, kao i jednostavnost pri rukovanju i ukljuivanju u
obroke preivara. O ishrani krava ureom donekle postoje oprena miljenja. Satter i
Rofler (1975) navode da urea ne treba da se daje kravama, pogotovu na poetku
laktacije. Meutim, ima miljenja da se ona moe davati i kravama visoke mlenosti
u svim fazama laktacije (Murdock i sar. 1978, Foldager i Huber, 1979). To je
potvreno i u nekim domaim istraivanjima (Jovanovi, 1996)
Urea se pod dejstvom ureaze mikroflore, u buragu, veoma brzo razlae do
amonijaka i ugljen dioksida. Amonijak koji se oslobaa moe da bude: apsorbovan
kroz zidove buraga a zatim da dospe u krv; inkorporiran u mikrobijalni protein i
zajedno sa tenim sadrajem izae iz buraga (Perry, 1988). Ako oslobaanje
amonijaka prevazilazi mogunost mikroorganizama da ga iskoriste za sintezu
sopstvenih proteina, deo vika se gubi, a u sluaju visoke koncentracije moe da
postane i toksian. U prvim danima korienja uree bilo je zbog neadekvatnog
doziranja i davanja sluajeva ozbiljnih intoksikacija, pa i uginjavanja ivotinja.
Danas je to postala praktina tehnoloka mera.
NH2
O
C
NH2
Slika 16. Urea

S obzirom da se urea vrlo brzo razgrauje u buragu, vei broj istraivaa je
ispitivao mogunost njene zamene drugim NPN jedinjenjima. Meu tim zamenama
istie se biuret (Fonnesbeck i sar., 1975) na koji je potrebno da se ivotinje
privikavaju vie nedelja. Izobutiliden diurea prema Kaufmann-u i Hagemeister-u
(1973) moe da se koristi (od strane MB) ak bolje od uree. Neorganske soli
amonijaka ne zahtevaju nikakav period adaptacije i koriste se slino kao i urea
(Visek, 1973, Webb i sar., 1976). Neke od njih sa uspehom odravaju nizak pH i
143
time smanjuju mogunost intoksikacije (Kertz i sar. 1983). Slino je i sa primenom

urea-fosfata koji takoe odrava nii pH (Ritchie i sar., 1972), a stimulie porast
mase MB (Tagari i sar., 1976). Mokrana kiselina takoe moe uspeno da se koristi
od strane MB, s tim da se oni moraju na nju prvo da prilagode (Oltjen i Dinus, 1976).
I pored svih pomenutih istraivanja (kao i nekih drugih) nije otkriveno jedinjenje
koje se uspenije moe koristiti od uree posebno kad se uzme u obzir da ona ima
najvei udeo azota (42-46%), kao i da je daleko jeftinija od ostalih NPN jedinjenja.
Normiranje uree u ishrani krava
Korienje uree u uslovima postojanja jeftinih izvora energije dovodi do
smanjenja trokova ishrane kod svih vrsta i kategorija preivara (Grubi i sar. 1992).
Meu razliitim NPN jedinjenjima urea je najpogodnija za primenu a ima i
najpovoljniju cenu. Opte je prihvaeno i uobiajeno da se urea u obroke za ishranu
preivara ukljuuje u sledeim koliinama:
1. tako da zamenjuje do 25-30% ukupnih potreba proteina u obroku,
2. do 1% u kompletnim, odnosno 5% u dopunskim proteinskim smeama
koncentrata,
3. do 1% u suvoj materiji obroka,
4. do 20 g na svakih 100 kg telesne mase.
Uz ove dobro poznate vrednosti koje se odnose na dozvoljene koliine uree
u obroku neophodno je da se obezbede i odreeni uslovi. Osnovni uslovi koji treba
da se obezbede su sledei:
1. da se obezbedi dovoljno lako dostupnih ugljenih hidrata kao izvor energije;
2. da se onemogui prebrza razgradnja uree i oslobaanje amonijaka, primenom
odreenih postupaka obrade ili nainom hranjenja;
3. da se omogui populaciji mikroorganizama u buragu da se prilagodi na upotrebu
uree;
Korienje uree i drugih NPN jedinjenja organieno je potrebama
mikrooragnizama jer samo oni mogu da iz neorganskog N formiraju kvalitetan
mikrobijalni protein. Pri tome je najbolje da se urea daje zajedno sa takvim izvorima
energije koji se razlau u buragu slinom brzinom kao i ona (kao najpovoljniji se
spominju kukuruz, jeam, melasa, rezanci eerne repe i dr. - prema Mehrez-u i
rskov-u, 1978, i rskov-u, 1988). Pored toga urea se ne sme davati zajedno sa
hranivima u kojima prirodno postoji enzim ureaza (kao to je sirova soja), jer to
dovodi do prebrzog oslobaanja amonijaka i moguih intoksikacija (Kalivoda, 1990).
Zbog mogunosti prebrzog oslobaanja velikih koliina amonijaka nikako se ne
preporuuje davanje uree u istom kristalnom obliku (Koeln i sar. 1985), ve kao
fino mlevena, rastopljena u vodi, vezana za neko ugljenohidratno hranivo ili bentonit.
Dodavanje uree se ne preporuuje obrocima sa poveanim udelom masti kao
144
izvorom energije, jer to moe da prouzrokuje znatniji pad u proizvodnji (Preston i

Willis, 1970).
Za precizniji proraun mogue primene uree u ishrani krava treba poi od
toga da efikasnost prevoenja azota uree u mikrobijalni protein varira u zavisnosti od
osnovnog obroka koji ivotinja dobija (i nalazi se u granicama od 80 do 100%). Ako
se dodaje obrocima, u kojima je znaajnije zastupljen skrob, iskoriavanje e biti
visoko (Miller, 1978). Ipak radi vee sigurnosti u veini sluajeva treba raunati da
se azot iz uree prevodi u mikrobijalni protein sa oko 80%. Prema tome potrebna
koliina uree u obroku moe se obraunati po obrascu:
Koliina uree = deficitarni razgradivi protein : (0,80 u 0,44),
gde je 0,80 faktor prevoenja NPN u mikrobijalni protein a 0,44 (varijacija je od 42
do 46% N) udeo N u urei, a do koliine azota se dolazi tako to se deficitarni RP deli
sa 6,25. Potrebe u RP i NP definisane su normativima prikazanim u prilogu 1.
Pri obraunu koliine uree koja se moe ukljuiti u obrok treba imati u vidu
da znaajan deo ukupnih proteina nekih hraniva ini prirodan NPN hrane, pa u
ukupan zbir NPN treba uraunati i ovaj izvor. Tako Sniffen i sar. (1987) navode da u
ukupnom proteinu silae biljke kukuruza ima 37,5% NPN.
Korienje masti u obrocima za krave

Stadima nie mlenosti nema potrebe dodavati mast u obroke. Meutim
ako se pri visokoj proizvodnji mleka eli poveati energetska vrednost obroka, u
tom sluaju treba uzeti u obzir neke od sledeih inilaca (Adamovi i sar. 1991,
Stoievi i sar. 1992, Stoievi i sar. 1994, Adamovi i sar. 1997):
1. Nivo proizvodnje. Opravdano je dodavati mast ako je prosek stada
iznad 7000 kg mleka u prosenoj laktaciji. Obroci bez dodate masti, mogu da
zadovolje potrebe za proizvodnju do 7000 kg. U mnogim stadima sa niom
proizvodnjom poboljanje kvaliteta kabaste hrane uz istovremeno paljivo
balansiranje obroka i dobro odabranu tehnologiju ishrane predstavlja racionalniji
nain poveanja energetske vrednosti obroka.
2. Zastupljenost koncentrata u obroku. Poveanje udela koncentrata u
obroku, bez negativnih posledica koje mogu usled toga da se jave, je efikasniji
nain poveanja udela energije u obroku od dodavanja masti. Davanje koncentrata
vie puta na dan (tri ili vie) moe da smanji probleme koji su povezani sa
visokim udelom ovih hraniva u obroku, uz istovremeno poveanje ukupnog
konzumiranja SM hrane.
3. Reprodukcija. Poveanje koncentracije obroka putem dodavanja masti
moe da doprinese neto boljim rezultatima reprodukcije.
145
4. Cena hrane. Pri donoenju odluke o korienju masti treba uzeti u obzir
cenu masti u odnosu na cenu drugih izvora energije.
Izvori masti
Postoje tri osnovna tipa masti koja se moe dodavati obrocima za
preivare: 1. biljne masti i ulja koja sadre nezasiene masne kiseline, 2.
ivotinjska mast koja je preteno zasiena i 3. protektirana - zatiena od promena
u buragu.
U buragu se sa mastima deavaju dva procesa. U prvom (lipolizi)
trigliceridi se dovode do slobodnih masnih kiselina i glicerola. Posle toga
nezasiene masne kiseline primaju vodonik (delovanjem mikroorganizama
buraga) i postaju zasiene. Posle ovog procesa masti se vie ne razlau u buragu.
One se vezuju (fiziki) za estice hrane i odlaze do sirita i tankih creva.
Razliiti tipovi masti mogu da imaju i razliitog uticaja na procese koji se
dogaaju u buragu. Zasiene masti, vrste na sobnoj temperaturi, su relativno
nerastvorljive, dok su nezasiene masti, tene na sobnoj temperaturi, rastvorljive
u tenom sadraju buraga. Udeo nezasienih masti u nekim izvorima je prikazan u
tabeli 57.
Tabela 57. Sastav masti nekih hraniva, %

Izvor masti
Uljana repica
Pamukovo zrno
Soja
Suncokret
Palma
Govei loj
Svinjaska mast
Zasiene
6
26
15
12
51
52
41
Poli-nezasiene
36
52
61
69
10
4
12
Mono-nezasiene
58
22
24
19
39
44
47
Tehnologija dodavanja masti u obroke za krave

Na dodavanje masti najbolje reaguju visokoproizvodne krave. Reakcija na
dodavanje masti se ispoljava obino izmeu 5 i 12 nedelje laktacije. Reakcija
obuhvata: poveanje proizvodnje mleka, manji gubitak ili povean prirast telesne
mase, bolje ispoljavanje znakova estrusa i bolji procenat koncepcije, a u nekim
sluajevima poveava se i sadraj mlene masti.
Jedan kilogram masti treba da obezbedi energiju za sintezu 7 kg mleka,
odnosno da zameni 2-3 kg koncentrata.
Dodavanje masti moe da dovede do malog smanjenja sadraja proteina u
mleku. Do sada nije naeno jasno objanjenje za to, meutim, pravilno
146
balansiranje obroka sa ciljem to uspenije fermentacije u buragu dovodi do

smanjenja ovih efekata.
Obroci ne treba da sadre vie od 5% dodate masti (do 1,5 kg/dan po
kravi), odnosno ne vie od 75% ukupne masti u SM obroka uz kombinaciju i
balansiranje vie izvora masti. Preporuke o koliinama i izvorima masti date su u
tabeli 58.
Rezultati ispitivanja uticaja koncentrata protektiranih masnih kiselina na
produkciju i sastav mleka visokomlenih krava, izvedenih u Institutu PKB INI
Agroekonomik, Beograd, su bili pozitivni (Adamovi i sar., 1997).
Tabela 58. Preporuke dnevne koliine ukljuivanja masti u obrocima za krave
(kg/dan)
Izvor masti
Maksimum
Seme uljane repice
Soja, sirova
Soja, termiki obraena
Sunckret
Govei loj
Svinjska mast
Meavina animalnih i biljnih masti
Protektirane masti
1,50
2,50
3,00
1,50
0,60
0,50
0,50
0,75
Mast treba dodavati postepeno u obroke, tako da se u periodu od dve do tri

nedelje dostigne ukupna planirana (preporuena) koliina. Isto tako smanjenje
udela masti u obroku treba da bude postepeno kako se ne bi izazvao nagli pad
mlenosti. Veina masti je odbojna za krave, zato one treba da se daju ee u
manjim koliinama i zajedno sa nekim hranivima koje ivotinje rado uzimaju.
Dodavanje 2-3% tene masti u smee koncentrata moe da bude korisno poto se
tako smanjuje pranjavost, to za krajnji rezultat moe da ima poveanje
konzumiranja ovih hraniva.
U obroku treba da bude adekvatna koliina vlakana, kako bi se obezbedili
optimalni uslovi za fermentaciju. Takoe treba poveati nivo kalcijuma na 0,81,0% i magnezijuma na 0,25-0,30% u SM obroka i dodati po 1% nerazgradivog
proteina za svakih 3% dodate masti u SM obroka. Poto mast ne poveava
koliinu energije dostupnu mikroorganizmima u buragu, to je potreba za
preciznijim normiranjem proteina, posebno nerazgradivih, utoliko vea.
147
Korienje amino-kiselina u obrocima za krave

Dodavanje amino-kiselina u obroke za krave ne daje rezultate ako one nisu
zatiene od razgradnje u buragu. Korienje zatienih (protektiranih) aminokiselina dalo je odreene rezultate, iako donekle kontradiktorne (Sretenovi i sar.
1987).
Do sada razvijeni metodi zatite (protekcije) amino-kiselina od razgradnje
u buragu svode se na strukturne manipulacije kojima se dobijaju analogne aminokiseline i obavijanje (impregniranje) materijalima otpornim na delovanje
mikroorganizama u buragu.
Analogne amino-kiseline koje su do sada koriene su metionin hidroksianalog, N-(hidroksimetil), DL-metionin kalcijum, i mono + di-N-(hidroksimetil) L-lizin kalcijum. Metionin hidroksi-analog izgleda da je otporniji na
fermentativno varenje od metionina, ali ima informacija (Chalupa i Sniffen, 1991)
da njegov mali deo dospeva do sirita.
Chalupa i Sniffen (1991) navode da su amino-kiseline bile protektirane
razliitim supstancama - polimerima, proteinima tretiranim formaldehidom,
mastima, meavinama masti i Ca, meavinama masti i proteina kao i
kalcijumovim solima masnih kiselina dugog lanca. Ovi proizvodi su se na tritu
javljali pod raznim komercijalnim imenima. Dodavanje protektiranih aminokiselina, pre svih metionina i lizina, u odreenim istraivanjima imao je pozitivan
uticaj na proizvodnju mleka krava u laktaciji, dok u drugim istraivanjima to nije
dalo oekivane rezultate. Na primer, Donkin i sar. (1989) su ispitivali efekte
dodavanja protektiranih metionina i lizina obrocima krava koji su bili bazirani na
silai biljke kukuruza i kukuruznog glutena (13%). Dodatak ovih amino-kiselina
obroku nije izazvao poveanje produkcije mleka, mada je imao uticaja na
poveanje sadraja proteina u njemu.
U novije vreme, poto se tehnologija protektiranja amino-kiselina
usavrila, i ako se primene na pravi nain tako da dopunjuju ono to obroku
nedostaje, njihovo ukljuivanje u obrok daje pozitivne rezultate. Tako Rulquin
(1994) navodi da je dodavanje lizina i metionina imalo pozitivne efekte u vidu
poveane proizvodnje mleka krava kod kojih je u obroku kao dominantan izvor
proteina korien kukuruzni gluten, ali ne i onih koje su koristile obrok u kome je
sojina sama bila osnovno proteinsko hranivo. Slino tome, Ferguson i Chalupa
(1994) su uspeli da ukljuivanjem zatienog lizina i metionina smanje potreban
sadraj ukupnog proteina u SM obroka sa 16,6 na 15,6% bez negativnog uticaja
na koliinu i sastav mleka.
Pored navedenog treba istai da su saznanja o potrebama krava u aminokiselinama napredovala. Tako Schwab (1996) navodi da, za ostvarivanje
optimalne proizvodnje kod veine krava hranjenih uobiajenim obrocima, koliina
148
lizina treba da bude 14,6-16,7% a metionina 5,3-5,6% od ukupnih esencijalnih

amino-kiselina koje dolaze do duodenuma (to je 7,0-7,5 i 2,5-2,7% od ukupnih
amino-kiselina). Ovakvi, relativno precizni normativi, omoguuju i korektnu
primenu protektiranih amino-kiselina.
Robinson i sar. (1995) su ispitivali uticaj zatienog lizina i metionina na
proizvodne rezultate krava tokom itave laktacije. Ogledna grupa krava koja je
dobijala zatiene amino-kiseline proizvela je veu koliinu mleka kao i njegovih
konstituenata. Krave koje su dobijale zatien lizin i metionin imale su na kraju
ogleda neto veu telesnu masu, odnosno dnevne priraste u odnosu na one koje
nisu dobijale ove zatiene amino-kiseline. Slino tome, Sklan i Tinsky (1996) su
pri dodavanju metionin hidroksi-analoga u obroke visokoproizvodnih krava
ustanovili bolje iskoriavanje proteina i suve materije obroka.
Metionin i lizin su prve dve limitirajue amino-kiseline. Meutim dodavanje
samo ove dve amino-kiseline ne doprinosi poveanju proizvodnje mleka tako
efikasno kao smea vie esencijalnih amino-kiselina (Rulquin, 1994). To donekle
objanjava neujednaenost u ostvarenim rezultatima kada su obrocima mlenih
krava dodavane pojedinane AK (obino metionin ili lizin) u protektiranom
obliku. Takoe, to ukazuje da se pri sastavljanju obroka za visokoproizvodna
goveda istovremeno mora voditi rauna o veem broju AK.
Niacin
Niacin je vitamin iz grupe B-kompleksa deluje kao koenzim u procesu
transfera vodonika u metabolizmu. Bakterije buraga proizvode obino dovoljno
ovog vitamina za svoje potrebe i potrebe krave. Ipak, pokazalo se u vie
istraivanja da kod krava na poetku laktacije, kada ne mogu da konzumiraju
dovoljno hrane, ima razloga za dodavanje niacina u obrok. Ottou i Doreau (1996)
su ustanovili da je za maksimalnu fermentaciju u buragu ponekad niacin
limitirajui inilac i da njegovo dodavanje moe da bude korisno.
Hutjens (1990) navodi da su od 25 ogleda, u kojima je prouavan uticaj
niacina u obrocima za krave, u 17 ustanovljen pozitivan rezultat. Ovaj autor
preporuuje dodavanje niacina u obrocima kojima se dodaje mast kao dopunski
izvor energije, poto takvi obroci mogu da dovedu do pada sadraj proteina u
mleku. Pri tome nije sasvim jasan mehanizam delovanja niacina u ovom sluaju.
Takoe, ustanovljeno je da niacin moe da pomogne u prevenciji ketoze.
Ovo nije sasvim objanjeno, ali se pretpostavlja da on na neki nain usporava
oslobaanje masti iz telesnih rezervi, time regulie brzinu gubitka telesne mase
krave usled ega se postie efikasnije korienje telesne masti (Horner i sar. 1986,
Horner i sar. 1988, Skaar i sar. 1989, Driver i sar. 1990).
149
Preporuuje se dodavaje niacina u koliini od 6 g/dan kravama koje daju

9000 ili vie kg mleka u laktaciji i to od 14 dana pred teljenje pa do 90. dana
laktacije. Optimalni rezultati se postiu kada krava ima ocenu telesne kondicije 3.
Puferi i baze
Puferne supstance neutralizuju kiseline uz male promene pH vrednosti.
Baze, nasuprot tome, neutralizuju kiseline, ali poveavaju pH. Jedinjenja koja se
klasifikuju kao puferi u ishrani preivara su: natrijum bikarbonat, kalijum
bikarbonat, magnezijum karbonat, kalijum karbonat i bentonit. Bazne materije
koje se najee daju preivarima su natrijum karbonat, kalijum karbonat i
magnezijum oksid.
Primena pufera je najefikasnija kada je u obroku krava zastupljeno: vie
od 50% SM iz silae kukuruza, nedovoljno kabaste hrane, kada su komponente
obroka kiselog karaktera. Najmanje efekta puferi imaju kada kabasti deo obroka
ini seno.
Tabela 59. Razlozi za korienje pufera (Hutjens, 1989)
Razlog
Opis
Velika koliina kukuruzne silae
Vlana kisela hraniva
Nedovoljno vlakana u obroku
Preterano usitnjena kabasta hrana
Visok udeo koncentrata
Velika koliina koncentrata
Temperaturni stres
Nizak sardaj mlene masti
Preko 50% SM obroka

Ispod 50% SM obroka
Manje od 19% ADF u SM obroka
Silaa usitnjena na manje od 1 cm
Preko 55% SM obroka
Vie od 3,5 kg po hranjenju
Iznad 27 C
Vie krava sa niim sadrajem
mlene masti (za 1%) ispod proseka
stada
Puferi i baze se obino koriste da bi se korigovao pad procenta masti u

mleku. Do pada procenta mlene masti dolazi kada pH vrednost sadraja buraga
padne ispod 6 a odnos siretna/propionska kiselina u buragu padne ispod 2,2. Iako
puferi mogu pomoi u reavanju ovog problema, bolje je da se neutralie pravi
razlog, a to je neadekvatna ishrana kabastom hranom ili prekomerno davanje
koncentrata (Erdman 1988, Shaver i sar. 1988, Staples i Lough, 1989).
Praktine preporuke za saniranje poveane kiselosti tenog sadraja
buraga su:
Natrijum-bikarbonat
Dejstvo: Poveava pH buraga i utie na vee konzumiranje SM.
150
Doza: 0,75% SM obroka

Daje se do 120 dana posle teljenja uz obroke u kojima ima preko 50% silae
kukuruza, suvie vlani obroci (iznad 45% vlage), obroci sa niim udelom
vlakana (<19% ADF) ili sena (<2 kg), obroci sa suvie usitnjenom kabastom
hranom, kada smea koncentrata nije peletirana i u uslovima toplotnog stresa.
Magnezijum-oksid
Dejstvo: Alkalni dodatak koji poveava pH buraga i poveava usvajanje
metabolita iz krvi u mlenoj lezdi (poveava sadraj mlene masti).
Doza: 100-200 g/dan
Daje se zajedno sa drugim puferima kada je to potrebno.
Natrijum-bentonit
Dejstvo: Glinast materijal koji se koristi za vezivanje jona, menja odnos IMK u
buragu, usporava brzinu prolaska hrane kroz burag i razmenjuje mineralne jone.
Doza: 100-200 g/dan
Moe da se daje uz obroke sa visokim udelom koncentrata kada je hrana
kontaminirana i u sluaju smanjenja sadraja mlene masti.
Kvasci i gljivice
Najee ispitivan kvasac kao dodatak obrocima za krave je Saccharomyces cerevisiae. On se moe davati u suvom nefermentativnom obliku ili
kao aktivni suvi kvasac (koji je odvojen od podloge na kojoj je gajen). Kulturu
kvasca predstavlja osueni proizvod koji se sastoji od kvasca i podloge na kojoj je
gajen. S druge strane ekstrakti gljivica predstavljaju osuenu podlogu zajedno sa
organizmom (obino Aspergillus oryzae ili Aspergillus niger).
Chase (1989) navodi da su reakcije na dodavanje kvasca ili kulture kvasca
u obrocima za krave bile neujednaene. Takoe nije sasvim jasno kako kulture
kvasaca ili gljivica deluju. Promene koje se deavaju sa populacijom
mikroorganizama u buragu ne mogu direktno da se poveu sa delovanjem kvasca.
Ipak, prema veem broju autora (Kellems i sar. 1987, Harris i Lobo, 1988,
Oraskovich i Linn, 1988, Erdman i sar. 1989, Denigan i sar. 1990, Huber, 1990,
Sievert i Shaver, 1990, Wohlt i sar. 1990) pozitivni efekti koji se deavaju u
buragu, a pripisuju se delovanju kvasaca i gljivica dodatih u obrok su sledei:
1. poveava se dejstvo celulolitikih bakterija;
2. poboljava se varenje vlakana;
3. poboljava se iskoriavanje mlene kiseline u buragu;
4. stabilnija vrednost pH buraga.
151
Nasuprot ovome, neki autori (npr. Moloney i Drennan, 1994) nisu

ustanovili bitnije poboljanje u varenju hrane kod goveda ijim obrocima su bile
dodavane kulture kvasca.
Neujednaenost rezultata je verovatno posledica razliitih uslova u
eksperimentima (nivo proizvodnje, odnos SM iz kabaste i koncentrovane hrane,
kvalitet hrane, tehnika ishrane i dr.). To oteava komparaciju rezultata i
definisanje moguih preporuka za korienje ovih dodataka u obrocima krava.
Izgleda da krave na poetku laktacije koje dobijaju velike koliine koncentrata
efikasnije reaguju na dodavanje kvasaca ili gljivica u obroke.
Praktine preporuke za korienje kvasaca i gljivica su:
Saccharomyces cerevisiae
Dejstvo: U buragu stimulie razvoj bakterija koje razlau vlakna, stabilizuje
uslove u buragu i koristi mlenu kiselinu.
Doza: 10-120 g zavisno od vrste kvasca
Daje se kravama u periodu dve nedelje pred teljenje i ranom postpartalnom
periodu kada opadne konzumiranje hrane, kao i u sluaju bilo kakvog stresa.
Aspergillus oryzae
Dejstvo: Stimulie varenje celuloze (odnosno razvoj vrsta bakterija koje je
razlau) stabilizuje pH buraga i smanjuje posledice stresa.
Doza: 3 g/dan
Daje se uz obroke bogate u koncentratima i u uslovima toplotnog stresa.
Adsorbenti mikotoksina
Stona hrana, pogotovo ona koja se koristi za ishranu goveda, esto je
kontaminirana plesnima i njihovim sekundarnim metabolitima mikotoksinima ili
toksinima prisutnih bakterija. Prisustvo toksina u hrani kao i suviak amonijaka u
rumenu veoma ozbiljno ugroava proizvodne i reproduktivne sposobnosti ivotinja, a
potom zdravlje i kvalitet proizvoda (Adamovi i sar. 2000).
Aflatoksin se izluuje u mleko u formi aflatoksina M1 u koliini od oko
1,7% od ukupne koliine toksina unete obrokom. Zbog toga, mnoge zemlje
zakonom limitiraju rezidue aflatoksina M1 u mleku, koja se u veini zemalja kree
do 0,5Pg/L. Slino aflatoksinu M1, zearalenon i njegov metabolit E-zearalenol su
takoe pronaeni u mleku krava. Zbog toga se mikotoksinima kontaminiranim
hranivima dodaju adsorbenti mikotoksina mineralnog ili organskog porekla
(Boarov-Stani i sar. 2001).
Najnoviji adsorbenti mikotoksina mineralnog porekla dobijeni na bazi
organski modifikovanog zeolita (Min-a-zel Plus) odlikuju se bipolarnou a time i
poveanim mogunostima adsorpcije veeg broja mikotoksina (Tomaevi anovi i sar. 1995; 1997; 2000; 2001).
152
Adsorbenti toksina, organskog porekla, dobijeni savremenim

biotehnolokim postupcima (na bezi mananoligosaharida esterifikovanih iz
elijskog zida kvasca) odlikuju se takoe veoma visokom sposobnou vezivanja
veeg broja mikotoksina.
Najnovije generacije adsorbenata mikotoksina zasnivaju se delom i na
odreenim enzimima koji imaju sposobnost da razlau mikotoksine ime se dobija
komplementaran sinergistiki efekat izmeu adsorbenata i enzima.
Kvalitetni adsorbenti mikotoksina mogu da adsorbuju aflatoksin 90-95%,
zearalenon 70-80%, fumonizin 60%, a dodaju se u obroke najee u koliini od
0,2% u odnosu na suvu materiju obroka.
Ostali dodaci obrocima za krave

Anjonske soli
Dejstvo: Utiu da obroci budu kiseliji. Poveavaju udeo Ca u krvi time to
stimuliu mobilizaciju Ca iz kostiju i poveavaju apsorpciju Ca u tankim crevima.
Doza: 100 g amonijum hlorida
100 g magnezijum sulfata
Daje se zasuenim kravama dve do tri nedelje pred teljenje. Podesiti Ca u obroku
na 100-150 g/dan
Beta-karotin
Dejstvo: Poboljava reprodukciju, imuni sistem i omoguuje kontrolu mastitisa.
Doza: 200-300 mg/dan
Daje se na poetku laktacije u vreme kada su krave podlonije mastitisu.
Holin
Dejstvo: Donor metil grupa, umanjuje uestalost pojave masne jetre i poboljava
neurotransmisiju.
Doza: 30 g/dan
Daje se zasuenim kravama 2 nedelje pred teljenje i grlima koja su sklona ketozi i
gube telesnu masu. Davanje holina se ne preporuuje, ukoliko se ne koristi oblik
koji je otporan na razlaganje u buragu.
Metionin hidroksi-analog
Dejstvo: Umanjuje pojavu masne jetre, ketoze i poveava sadraj masti (ponekad
i proteina) u mleku.
Doza: 30 g/dan
Daje se kravama na poetku laktacije koje dobijaju vee koliine koncentrata i
ograniene koliine proteina.
153
Monensin (Rumensin)
Dejstvo: Jonoforna (antibiotika) supstanca koja menja tok fermentacije u buragu
ime poveava efikasnost iskoriavanja hrane. Utie i preventivno na
kokcidiozu.
Doza: 50-200 mg/dan
Daje se mladim grlima - junicama i prvotelkama.
Cink-metionin
Dejstvo: Poboljava imune reakcije organizma, ovruje roine i smanjuje broj
somatskih elija u mleku, poveava proizvodnju mleka, podstie reprodukciju.
Doza: 4,5 g/dan
Daje se kravama koje posebno imaju probleme sa papcima i oboljenjem vimena.
Klasifikacija i nomenklatura dodataka stonoj hrani

Prema najnovijoj klasifikaciji dodaci stonoj hrani nazivaju se
mikrohraniva (Rosen, 1995 i 1996). Ona se dalje dele na 1. nutriente (hranljive
materije), 2. pronutritivne supstance, 3. kondicionere i 4. profilaktike. Ta podela
ukazuje na njihovu prirodu i ulogu u ishrani. Ovim novim terminima autori su
eleli da daju doprinos preciznijem determinisanju mesta i uloge dodataka stonoj
hrani i standardizaciji terminologije.
Prema ovoj klasifikaciji antibiotici koji se ukljuuju u stonu hranu dobili
su ime antimikrobne supstance (Antimicrobials). Rosen (1996) navodi da termin
"antibiotik" moe da bude neadekvatan poto se pod antibioticima podrazumevaju
supstance koje proizvode mikroorganizmi i koje su u stanju da u razblaenom
obliku zaustave rast ili ubiju druge mikroorganizme. Bez obzira na njihovo
poreklo i nain na koji utiu na mikroorganizme efekat zvanino odobrenih
antimikrobnih supstanci u ishrani domaih ivotinja je probioza. Antimikrobne
supstance preveniraju i lee oboljenja i unapreuju ishranu i proizvodnju domaih
ivotinja.
Klasifikacija mikrohraniva prikazana je u tabeli 60. Evropska zajednica je
usvojila ovaj vid klasifikacije zato to se njom na jasan nain razdvajaju npr.
vitamini kada se koriste kao hranljive materije ili kao antioksidanti i sl.
154
Tabela 60. Klasifikacija mikrohraniva prema Rosen-u (1996)

Grupa
Mikrohraniva
Hranljive
materije
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
Antibiotici
Antioksidanti
Arome, stimulatori apetita
Kokcidiostatici, lekovi
Emulgatori, stabilizatori, uvrivai
Boje, pigmenti
Konzervansi
Vitamini, provitamini, analozi
Mikroelementi
Stimulatori rasta
Veziva, koagulanti
Regulatori kiselosti
Enzimi
Mikroorganizmi
+
+
+
+
+
+
+
Kategorija
Pronutritivne
Kondicioneri
supstance
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
Profilaktici
+
+
Govei somatotropin
Govedji somatotropin, poznatiji kao bovini somatotropin (BST) je prirodni
peptidni hormon koji se stvara u hipofizi i koji je ukljuen u regulaciju rasta i
mobilizaciju telesnih rezervi (obi i Antov, 1996). Tretiranje muznih krava
BST-om rezultira znaajnim poveanjem proizvodnje mleka. Primenom
genetskog inenjerstva odnosno rekombinantne DNK tehnologije govedji
somatotropin je poeo da se sintetizuje na lak i jeftin nain uz pomo bakterija.
Tako dobijeni somatotropin obino se obeleava posebno (rBST ili slino), kako
bi se razlikovao od prirodnog.
Fizioloko djestvo BST svodi se na to da njegovo prisustvo u krvi krave
omoguuje veu dostupnost energije za sintezu mleka. Do toga dolazi usled
poveane mobilizacije telesnih rezervi, s jedne strane, kao i poveanja obima
glukoneogeneze sa druge. Krave koje dobijaju BST knozumiraju vie hrane dok
se kod njih takoe vie energije usmerava na proizvodnju mleka (obi i Antov,
1996). Praktino svi rekordi u proizvodnji mleka postignuti tokom poslednje
decenije ostvareni su korienjem ovog hormona.
BST se aplicira putem injekcija, najee u intervalima od 14 dana.
Ustanovljeno je da svakodnevna aplikacija nije praktina, a da je doza koju
obino treba davati od 23 do 36 mg BST za period od dve nedelje.
obi i Antov (1996) navode da je kljuna injenica nalaz da BST nije
bioloki aktivan u oveijem organizmu. On se razlae pod dejstvom
proteolitikih enzima koji se lue u oveijem digestivnom traktu. BST se
prirodno nalazi u mleku i stoga se smatra da su ljudi naviknuti na njega. Zbog
svega toga u SAD je zvanino prihvaeno da je mleko krava tretiranih sa BST
155
bezbedno za ljudsku ishranu. U Evropskoj Uniji korienje BST nije dozvoljeno.

U naoj zemlji korienje BST, takoe, nije odobreno zbog toga to korienje
hormona u stoarstvu nije dozvoljeno.
156
PRIMERI OBROKA ZA VISOKOPROIZVODNE KRAVE

Dobro izbalansiran obrok za krave treba da podmiri sve potrebne hranljive
materije u optimalnoj koliini i meusobnom odnosu i time, u odgovarajuim
uslovima, omogui visoku proizvodnju mleka, uspenu reprodukciju, dobro
zdravlje krava i podmlatka, dobar kvalitet mleka i odgovarajuu ekonominost.
Uz to obrok treba da bude ukusan, raznovrstan, laksativan i bez tetnih primesa.
Drugim reima, pri sastavljanju obroka treba uzeti u obzir sve parametre koji su
navedeni u ovoj knjizi.
Preporuke obroka sa sadrajem hranljivih materija za krave razliite
mlenosti (poev od 8000 kg po laktaciji) i faze proizvodnog ciklusa date su u
tabelama 6165. Uz te obroke idu i preporuke njihovog balansiranja za vei nivo
proizvodnje uz ocene izvrene najsavremenijim metodama.
157
Tabela 61. Obroci za period 0-60 dana

Pokazatelj
Telesna masa, kg
Mlena mast, %
Hraniva, kg
Seno lucerke
Pivski trop
(65%SM)
Zrno kukuruza
Penine mekinje
Sama suncokreta
Kukuruzni gluten
Dikalcijum fosfat
So
Premiks za krave
Ishrambeni pokazatelji
Suva materija, kg
Suva materija, %
NEL, MJ
Ukupan protein, g
Sirova mast, %SM
NDF, %SM
NUH, %SM
NRC
1989
1
572
34,2
3,68
CPM
1998
2
572
34,2
3,68
NRC
2001
3
572
34,2
3,68
3,0
15,0
6,0
2,0
3,0
4,0
3,0
15,0
6,0
2,0
3,0
4,0
3,0
15,0
6,0
2,0
3,0
4,0
2,0
0,9
0,6
2,1
0,5
0,1
0,1
0,1
2,0
0,9
0,6
2,1
0,5
0,1
0,1
0,1
2,0
0,9
0,6
2,1
0,5
0,1
0,1
0,1
21,6
54,8
152
3953
5,1
37,6
37,8
21,1
53,3
144
3693
4,3
38,1
36,1
21,3
53,9
143
3728
4,0
38,7
35,9
Objanjenje: Kolone 1, 2 i 3 prikazuju obrok za grlo koje proizvodi 34,2 kg

mleka balansiran prema normativima NRC (1989) uz njegovu ocenu putem CPM
(1998) i NRC (2001).
158

Pokazatelj
Telesna masa, kg
Mlena mast, %
Hraniva, kg
Seno lucerke
Pivski trop
(65%SM)
Zrno kukuruza
Penine mekinje
Sama suncokreta
Kukuruzni gluten
Dikalcijum fosfat
So
Premiks za krave
Suva materija, kg
Suva materija, %
NEL, MJ
Ukupan protein, g
Sirova mast, %SM
NDF, %SM
NUH, %SM
NRC
1989
1
593
30,8
3,68
CPM
1998
2
593
30,8
3,68
NRC
2001
3
593
30,8
3,68
3,0
15,0
6,0
2,0
3,0
4,0
3,0
15,0
6,0
2,0
3,0
4,0
3,0
15,0
6,0
2,0
3,0
4,0
1,5
0,8
0,5
1,8
0,4
0,1
0,1
0,1
1,5
0,8
0,5
1,8
0,4
0,1
0,1
0,1
1,5
0,8
0,5
1,8
0,4
0,1
0,1
0,1
20,5
53,6
143
3547
4,7
38,6
30,9
20,5
50,7
142
3424
4,2
38,9
37,8
20,3
53,0
133
3390
3,7
39,4
25,5

(1998) i NRC (2001).
159

Pokazatelj
Telesna masa, kg
Mlena mast, %
Hraniva, kg
Seno lucerke
Pivski trop
Silirani klip kukuruza 65%SM)
Zrno kukuruza
Penine mekinje
Sama suncokreta
Kukuruzni gluten
Dikalcijum fosfat
So
Premiks za krave
Suva materija, kg
Suva materija, %
NEL, MJ
Ukupan protein, g
Sirova mast, %SM
NDF, %SM
NUH, %SM
NRC
1989
1
650
22,3
3,82
CPM
1998
2
650
22,3
3,82
NRC
2001
3
650
22,3
3,82
2,5
15,0
6,0
2,0
3,0
3,5
0,6
0,4
1,4
0,3
0,1
0,1
0,1
2,5
15,0
6,0
2,0
3,0
3,5
0,6
0,4
1,4
0,3
0,1
0,1
0,1
2,5
15,0
6,0
2,0
3,0
3,5
0,6
0,4
1,4
0,3
0,1
0,1
0,1
18,2
51,3
114
2584
3,4
39,2
39,5
17,1
48,9
110
2445
2,9
41,9
37,3
17,5
49,9
112
2520
2,6
41,1
37,4

(1998) i NRC (2001).
160

Pokazatelj
Telesna masa, kg
Mlena mast, %
Hraniva, kg
Seno lucerke
Pivski trop
(65%SM)
Zrno kukuruza
Penine mekinje
Sama suncokreta
Kukuruzni gluten
Dikalcijum fosfat
So
Premiks za krave
Suva materija, kg
Suva materija, %
NEL, MJ
Ukupan protein, g
Sirova mast, %SM
NDF, %SM
NUH, %SM
NRC
1989
1
650
17,2
3,90
CPM
1998
2
650
17,2
3,90
NRC
2001
3
650
17,2
3,90
2,5
15,0
6,0
2,0
3,0
3,0
2,5
15,0
6,0
2,0
3,0
3,0
2,5
15,0
6,0
2,0
3,0
3,0
0,4
0,3
0,9
0,2
0,1
0,1
0,1
0,4
0,3
0,9
0,2
0,1
0,1
0,1
0,4
0,3
0,9
0,2
0,1
0,1
0,1
16,7
49,5
107
2288
3,2
41,3
39,9
15,9
47,4
102
2210
2,9
42,9
37,4
16,3
48,6
104
2266
2,6
42,1
36,8

(1998) i NRC (2001).
161
Tabela 65. Obroci za period zasuenja (60-20 i 20-0 dana)

Pokazatelj
Telesna masa, kg
Hraniva, kg
Seno lucerke
Slama
(65%SM)
Zrno kukuruza
Penine mekinje
Sama suncokreta
Kukuruzni gluten
Dikalcijum fosfat
So
Premiks za krave
Suva materija, kg
Suva materija, %
NEL, MJ
Ukupan protein, %SM
60-20 dana
NRC CPM CPM
1989 1998 1998
1
2
3
650
650
650
NRC
1989
4
650
20-0 dana
CPM CPM
1998 1998
5
6
650
650
2,5
3,0
8,0
2,0
0,5
2,0
2,5
3,0
8,0
2,0
0,5
2,0
3,0
2,0
5,0
2,0
1,5
2,5
8,0
3,0
1,0
1,5
1,5
2,5
8,0
3,0
1,0
1,5
3,0
2,0
5,0
0,5
-
0,3
0,2
0,7
0,2
0,1
0,1
0,1
0,3
0,2
0,7
0,2
0,1
0,1
0,1
0,2
2,0
0,6
0,2
0,1
0,1
2,0
0,5
0,3
1,2
0,3
0,1
2,0
0,5
0,3
1,2
0,3
0,1
2,0
1,0
1,0
0,6
0,1
12,0
60,9
65
1404
11,6
59,4
67
1369
10,4
69,0
57
1810
12,7
55,6
71
1664
12,2
55,7
73
1586
10,7
69,5
66
1937
Objanjenje: Kolone 1, 2 prikazuju obrok za grlo koje je u periodu 60-20 dana

pred teljenje balansiran prema normativima NRC (1989) uz njegovu ocenu putem
CPM (1998). Kolona 3 je isti obrok balansiran korienjem programa CPM
(1998). Kolone 4 i 5 prestavljaju obrok za grlo za grlo koje je u poslednjih 20
dana pred teljenje balansiran prema normativima NRC (1989) uz njegovu ocenu
putem CPM (1998). Kolona 6 prikazuje obrok za isto grlo balansiran prema CPM
(1998).
162
Tabela 66. Obroci est najuspenijih proizvoaa 1992. godine u Viskonsinu

(SAD) kod kojih je prosek proizvodnje bio iznad 11350 kg po kravi godinje
(Coppock, C.E., 1997), kg hraniva
Komponenta
Seno
Senaa lucerke
Silaa kukuruza
Visokovlani klip kukuruza oljuten
Visokovlani klip kukuruza neoljuten
Visokovlani jeam
Destilerijska zrna (komina)
Sve pivski trop (treber)
Kukuruzni gluten
Melasa
Preno zrno soje
Sirovo zrno soje
Sama soje
Pogaa soje
Riblje brano
Pamukovo seme
Mesno-kotano brano
Brano od krvi
Govei loj
Urea (46%)
Natrijum bikarbonat
Dikalcijum fosfat
Krenjak
Stona so
Magnezijum oksid
Cink metionin
Premiks minerala i vitamina
Kvasac
Ukupno
1
25,3
12,7
0,6
4,2
0,5
0,4
0,6
0,2
0,5
0,1
0,3
0,1
0,1
0,0
0,1
45,7
2
24,9
5,9
10,4
1,6
0,4
0,2
0,4
1,5
0,7
2,6
0,2
0,5
0,1
0,1
0,0
0,0
0,0
49,4
Farma
3
4
19,7 28,0
9,8
10,7
11,5
0,5
11,9
0,3
0,3
2,4
1,0
1,5
1,1
2,5
1,1
0,2
0,3
0,1
0,2
0,4
0,1
0,1
0,0
0,1
0,1
0,0
0,0
0,0
0,1
57,4 46,8
5
13,2
16,0
9,3
4,6
0,3
2,7
1,1
0,6
0,4
0,2
0,2
0,3
0,2
0,1
0,0
0,0
0,1
49,3
6
2,1
19,4
14,7
2,1
0,6
0,6
3,9
0,5
0,3
0,2
0,1
0,1
0,1
44,6
U narednim tabelama e biti prikazani sa vie detalja obroci istih

proizvoaa u toku 1998. godine, kada je njihova prosena proizvodnja porasla na
14155 kg mleka godinje (Gunderson i sar. 1999). Gledano po pojedinim
farmama proizvodnja je prikazana u tabeli 67 a obroci i parametri hranljive
vrednosti u tabelama 68-73
163
Tabela 67. Proizvodni parametri krava na farmama iz Viskonsina u 1998. godini

(Gunderson i sar. 1999)
Farma
1
2
3
4
5
6
Broj grla
52
300
75
100
95
91
Mleko,
kg
14001
13768
13846
14839
14188
14288
Mlena
Mast, kg
531
466
503
504
495
519
Mlena mast,
%
3,8
3,4
3,6
3,4
3,5
3,6
Protein,
Kg
434
439
438
468
461
464
Protein,
%
3,1
3,2
3,2
3,2
3,3
3,3
Tabela 68. Letnji obroci za visokoproizvodne zapate u Viskonsinu, kg SM po

kravi na dan
Hraniva
Silaa lucerke 1
Silaa lucerke 2
Silaa kukuruza
Silaa graak+tritikale
Silaa visokovlanog zrna kukuruza
Silaa visokovlanog visokouljnog zrna
kukuruza
Zrno jema
Silaa visokovlanog klipa kukuruza
Pamukovo seme
ivotinjska mast
Destilerijska zrna, suva
Sve pivski trop
Stono brano
Preno zrno soje
Sama soje (48)
Sama soje (44)
Kukuruzni gluten (60)
Brano od mesa
Brano od krvi
Protein morskih ivotinja
Urea
Na-bikarbonat
Na-karbonat
Magnezijum oksid
Kultura kvasca
Cink metionin
Komercijalni prot/min/vit mix
Ostali izvori min./vit.
Ukupno SM
1
11,0
2,4
6,3
2
2,2
5,6
8,5
Farma
3
4
8,8
3,3
3,3
3,9
3,1
8,4
-
5
4,9
5,9
4,4
-
6
4,9
4,9
-
2,2
0,5
0,7
0,9
0,2
0,2
-
2,4
1,4
0,1
0,9
2,3
1,0
0,2
0,1
0,2
-
2,1
0,4
0,6
0,2
0,9
0,2
-
6,4
2,9
0,2
1,5
1,6
0,2
0,2
0,1
0,3
0,1
-
6,8
0,3
0,3
1,0
0,4
1,1
0,8
0,7
0,1
x
10,2
2,4
0,2
x
x
x
x
-
0,2
24,5
x
0,3
25,3
0,2
25,6
0,6
23,8
x
0,4
27,1
3,4
x
26,0
164
Tabela 69. Kvalitet kabastih hraniva u letnjim obrocima za visokoproizvodne

zapate u Viskonsinu (Gunderson i sar. 1999)
Farma
1
2
3
4
Hraniva
Silaa lucerke
Silaa kukuruza
Silaa
graak+tritikale
Silaa kukuruza
Silaa lucerke
Silaa kukuruza
Silaa lucerke 1
Silaa lucerke 2
Silaa kukuruza
Silaa lucerke 1
Silaa lucerke 2
Silaa kukuruza
Silaa lucerke 1
Silaa lucerke 2
%SM
59,6
33,5
39,7
%UP
22,6
7,9
19,4
%NDF
41,5
36,8
46,1
%ADF
33,1
22,4
33,6
34,8
43,0
34,4
31,2
40,4
33,9
41,5
49,8
35,4
45,0
45,0
9,0
23,8
8,6
21,0
20,8
8,7
22,2
21,5
8,1
21,0
20,5
38,0
43,4
41,9
43,8
41,5
30,6
36,5
33,6
41,0
38,7
38,3
22,4
34,8
24,8
37,2
34,6
20,8
28,2
28,1
24,0
30,5
30,4
Tabela 70. Obraunata hranljiva vrednost letnjih obroka za visokoproizvodne

zapate u Viskonsinu i njihova procena prema CPM Dairy (1998) modelu, u SM
(Gunderson i sar. 1999)
Parametri
SM, %
UP, %
NP, % UP
NP, % SM
Lizin, % EAK
Metionin, % EAK
Odnos Liz:Met
NEL, MJ/kg
NDF, %
ADF, %
NDF iz kabaste hrane, %
Kabasta hrana, %
NUH, %
Lipidi, %
Kalcijum, %
Fosfor, %
Magnezijum, %
Vitamin A, 103 IJ/day
Vitamin D, 103 IJ/day
Vitamin E, IJ/day
Cena, $/krava/dan
Cena mleka, cent/litar
1
62
18,5
35
6,5
14,7
4,0
3,7
7,28
28,8
21,0
22,1
54
37
6,8
1,10
0,59
0,40
127
31,7
637
3,64
8,3
2
52
21,5
35
7,5
14,6
4,1
3,6
7,37
25,8
17,5
13,5
31
43
5,1
1,03
0,58
0,34
222
43,8
1129
4,06
9,4
165
Farma
3
4
53
55
18,7
19,5
36
36
6,7
7,0
14,3
13,5
4,2
4,2
3,4
3,2
7,37
7,28
28,1
27,9
19,6
19,2
21,4
15,8
49
41
40
38
6,3
6,5
1,06
1,09
0,53
0,53
0,36
0,40
102
105
34,3
35,0
586
900
3,42
3,87
7,5
8,0
5
53
18,7
37
6,9
14,6
4,1
3,6
7,19
26,5
18,6
20,4
56
41
5,0
1,19
0,56
0,33
234
58,2
900
3,69
8,4
6
61
19,2
36
6,9
14,5
4,0
3,6
7,37
27,4
19,0
14,6
38
42
5,7
0,93
0,48
0,37
NA
NA
NA
4,08
9,6
Tabela 71. Zimski obroci za visokoproizvodne zapate u Viskonsinu, kg SM po

kravi na dan (Gunderson i sar. 1999)
Hraniva
Silaa lucerke 1
Silaa lucerke 2
Silaa kukuruza
Balirano livadsko seno
Silaa visokovlanog zrna kukuruza
Pamukovo seme
ivotinjska mast
Destilerijska zrna, suva
Sve pivski trop
Sama lana
Preno zrno soje
Sama soje (48)
Sama soje (44)
Kukuruzni gluten (60)
Brano od mesa
Brano od krvi
Protein morskih ivotinja
Na-bikarbonat
Na-karbonat
Magnezijum oksid
Kultura kvasca
Cink metionin
Komercijalna prot/min/vit smea
Drugi izvori min,/vit,
Ukupno SM
1
9,9
2,6
6,9
2,2
0,5
0,9
0,9
0,2
0,1
0,3
24,6
2
6,8
2,2
8,9
2,0
1,8
1,4
0,2
0,3
2,3
0,3
0,7
0,2
x
0,5
27,6
Farma
3
4
2,0
6,4
8,1
3,0
5,1
7,9
6,9
2,0
2,0
0,4
0,1
1,0
0,2
0,8
0,2
0,1
4,0
0,2
25,0
25,5
5
4,8
4,7
5,4
0,3
7,4
1,3
0,5
1,2
0,6
0,1
0,8
0,1
x
x
0,4
27,7
6
9,8
12,4
0,2
X
X
X
X
3,2
X
25,6
Tabela 72. Kvalitet kabastih hraniva u zimskim obrocima za visokoproizvodne

zapate u Viskonsinu (Gunderson i sar. 1999)
Farma
1
2
3
4
5
Hranivo
Silaa lucerke
Silaa kukuruza
Silaa lucerke 1
Silaa lucerke 2
Silaa lucerke 1
Silaa lucerke 2
Silaa kukuruza
Silaa lucerke
Silaa kukuruza
Silaa lucerke 1
Silaa lucerke 2
Silaa kukuruza
Silaa lucerke
%SM
60,3
36,2
55,7
51,7
41,9
49,7
32,5
36,0
40,0
44,4
43,7
40,9
39,0
166
%UP
20,3
8,4
19,3
18,4
25,7
22,4
10,5
23,2
7,0
21,2
25,6
7,5
19,3
%NDF
41,9
40,5
43,6
36,2
38,8
42,0
42,9
35,7
41,0
37,9
33,9
38,1
39,9
%ADF
30,1
24,0
36,7
26,7
30,9
33,6
25,5
33,0
27,8
28,3
27,1
22,4
30,9
Tabela 73. Obraunata hranljiva vrednost zimskih obroka za est

visokoproizvodnih zapata i njihova procena prema CPM Dairy (1998) modelu, u
SM (Gunderson i sar. 1999)
Parametri
SM, %
UP, %
NP, % CP
NP, % SM
Lizin, % EAK
Metionin, % EAK
Odnos Liz:Met
NEL, MJ/kg
NDF, %
ADF, %
NDF iz kabaste hrane, %
Kabasta hrana, %
NUH, %
Lipidi, %
Kalcijum, %
Fosfor, %
Magnezijum, %
Vitamin A, 103 IU/day
Vitamin D, 103 IU/day
Vitamin E, IU/day
Cena, $/krava/dan
Cena mleka, cent/litar
1
64
18,5
35
6,5
14,6
4,0
3,7
7,19
28,3
19,0
21,2
51
37
6,8
1,13
0,61
0,41
127
31,7
637
3,33
8,0
2
63
20,8
37
7,7
14,0
4,1
3,4
7,19
27,4
18,5
13,6
32
38
5,3
1,15
0,49
0,39
222
43,8
1129
3,99
9,3
167
Farma
3
4
58
55
18,2
18,0
36
36
6,6
6,5
14,0
14,6
4,1
4,1
3,4
3,6
7,19
7,37
30,2
27,3
20,3
19,0
21,9
17,3
52
45
38
41
6,3
6,0
1,03
0,98
0,46
0,50
0,38
0,42
102
160
34,3
35,5
586
756
3,24
4,03
7,4
8,5
5
55
18,2
37
6,7
14,3
4,1
3,5
7,10
26,7
18,4
20,3
55
40
5,2
1,10
0,54
0,33
234
58,2
900
3,88
9,0
6
58
18,5
36
6,7
14,4
4,0
3,6
7,37
28,1
19,3
15,5
39
42
5,7
1,00
0,52
0,39
NA
NA
NA
3,84
9,4
REKORDNA PROIZVODNJA
Iz godine u godinu proizvodnja mleka raste a rekordna proizvodnja je sve
vea. Dananja proizvodnja mleka je, ne tako davno, bila nezamisliva. Veina
grla, naravno, ne moe da ostvari ni priblino toliku proizvodnju ak ni u
zemljama sa veoma razvijenim govedarstvom. Osnovni preduslovi za postizanje
rekordne proizvodnje su genetski potencijal grla i adekvatna ishrana. U tabeli 74
prikazani su podaci o kravama koje se spominju kao svetske rekorderke u
proizvodnji mleka. Radi se o ukupnoj proizvodnji za 365 dana. Sva navedena grla
su izuzetna po mnogo emu. Moda posebno treba izdvojiti grlo Greenridge
Berretta Accent, koje pripada rasi derzej i ije je mleko sadravalo 4,8% mlene
masti. Ostale rekorderke su bile holtajn rase. Sva navedena grla su gajena u
SAD.
Tabela 74. Rekordna proizvodnja mleka
Ime krave
Lucy
Muranda Oscar Lucinda
Raim Mark Jinx
Greenridge Berretta
Accent
Proizvodnja, kg
34175
30833
27440
Izvor
http://www.tc.umn.edu/~puk/cow/milk.html
http://patzsales.com/index.htm
http://www.tc.umn.edu/~puk/Milk Production.htm
http://www.usjersey.com/News/NationalMilkChampion.html
18891
Precizniji podaci o ishrani pomenutih grla u tabeli nisu bili dostupni, ali je
za neka ipak poznato ime su bila hranjena. Sva grla su dobijala KO poto je to
danas najrasprostranjeniji nain ishrane krava u SAD. Na primer, obrok koji je
dobijala Muranda Oscar Lucinda sastojao sa od sena lucerke, silae lucerke, silae
kukuruza, siliranog visokovlanog zrna kukuruza, semena pamuka, same soje i
lana, termiki obraenog griza soje, melase i mineralno-vitaminskog dodatka. Iz
navedenog spiska se vidi da je u ishrani ovog grla koriena hrana koja se koristi
na mnogim farmama irom sveta pa i nae zemlje. Ono to je omoguilo tako
visoku proizvodnju je visok kvalitet hraniva koji je doprineo velikom obimu
konzumiranja SM (35 kg, ili 5,6% TM grla), to znatno prevazilazi ono to se
moe ostvariti kod grla koja konzumiraju hranu prosenog kvaliteta.
Obrok koji je dobijala Greenridge Berretta Accent je dat sa vie detalja. U
SM obroka bila su zastupljena sledea hraniva: 27,6% seno lucerke, 12,6% silaa
kukuruza, 30,0% kukuruzne pahuljice i 29,8% koncentrata sastavljenog na farmi.
Ishrambeni pokazatelji obroka su bili : 18,4% UP, 37% UP je bilo NP, a
energetska vrednost 1 kg SM obroka 7,74 MJ NEL.
Da Amerika nije jedino mesto na kome se postiu rekordi u proizvodnji
mleka govori i podatak o kravi koja je imala ime Superstar i koja je na jednoj od
kontrola
proizvela
124,2
litra
mleka
na
dan
(http://www.d-
168
b.net/dti/980412supercows.txt). Ta krava je odgajena na jednoj farmi u

Junoafrikoj Republici. Njena visoka proizvodnja navela je vlasnika na ideju da
bi takvo grlo trebalo klonirati. Nakon uzimanja uzoraka tkiva za kloniranje grlo je
uginulo pod ne sasvim jasnim okolnostima.
Visoka proizvodnja opisanih grla je izuzetna i ne moe se oekivati da u
doglednoj budunosti krave ponu masovnije da je dostiu. Meutim, ti
pojedinani sluajevi ukazuju na mogunost tako visoke proizvodnje a to je
posebno vano, na injenicu da je ona mogua sa hranivima koja se koriste i za
sva ostala grla. Prouavajui ishranu i itav sistem odgajivanja rekordnih grla
moe se doi do zakljuka ta treba raditi da bi se dobilo vie mleka i od ostalih
krava. U tom smislu jasne su dve stvari: 1. ishrana se ne moe posmatrati kao
poseban inilac ve kao deo celokupnog menadmenta na farmi, 2. da bi se
ostvarila visoka proizvodnja neophodno je veliko konzumiranje SM. Da bi se
ostvario visok obim konzumiranja SM potreban za visoku proizvodnju mleka
potrebno je raspolagati sa kabastom hranom izvanrednog kvaliteta (hraniva
prikazana u tabelama 69 i 72). Ukoliko se ne raspolae sa dovoljno kvalitetnom
kabastom hranom, to je pre svega zadatak samog odgajivaa farmera, od male
koristi e biti najsavremeniji ishrambeni normativi i visok genetski potencijal za
proizvodnju mleka koji je rezultat dugogodinjeg truda u oplemenjivanju goveda.
169
PRILOZI
170
Prilog 1. Preporuke za zastupljenost pojedinih hranljivih materija u obroku krava

visoke proizvodnje (Barmore, 1993)
Hranljiva materija
Protein
Sirovi, %SM
Nerazgradivi, %UP
Rastvorljivi, %UP
Ugljeni hidrati
ADF, minimum, %
NDF, minimum, %
NDF iz kabaste hrane, minimum, % b
Nestrukturni ugljeni hidrati, % c
Nivo SM iz kabaste hrane, minimum, %
Energija
NEL, MJ/kg SM obroka d
Mast, ukupno u obroku (%)
Makroelementi, %SM
Kalcijum
Kalcijum, ako se dodaje mast
Fosfor
Magnezijum f
Kalijum
Natrijum g
Hlor f
NaCl h
Sumpor f
Odnos N : S i
Mikroelementi, mg/kgSM j
Kobalt
Bakar
Jod
Gvoe
Mangan
Selen
Cink
Vitamini 103 IJ/dan
A
D
E
Poetak
Laktacija
Sredina
Kraj
17,5-19,5
35-40
30-33
15-17
33-37
30-40
14-15
30-36
30-35
12
30-35
32-35
14,5-15,0
33-38
31-34
17-21a
28-31a
18-23
35-42
40-45
19-22
28-33
19-23
34-43
45-50
21-25
34-40
21-25
32-45
50-55
30-35
42-50
35-38
30-40
60
25-29
37-43
31-34
34-40
55
7,0-7,4
5-7 e
6,8-7,2
5-6
6,5-6,9
3-5
5,4-5,9
3-4
6,1-6,6
3-5
0,80-0,85
0,90-1,10
0,48-0,55
0,32-0,40
1,20-1,40g
0,20-0,30
0,25-0,30
0,25-0,50
0,20-0,25
11-13:1
0,70-0,80
0,90-1,00
0,43-0,47
0,28-0,35
1,00-1,20
0,18-0,25
0,25-0,30
0,25-0,50
0,20-0,25
11-13:1
0,65-0,75
0,85-0,95
0,38-0,42
0,25-0,30
0,90-1,00
0,18-0,25
0,25-0,30
0,25-0,50
0,20-0,25
10-12:1
0,60-0,80
0,30-036
0,18-0,20
0,70-0,80
0,10
0,20
0,22-0,25
0,16-0,20
10-13:1
0,60-0,80f
0,34-0,40
0,20-0,25
0,70-0,80
0-0,10h
0,20
0-0,25h
0,16-0,20
5-12:1i
0,5 (0,4)
20 (12)
0,8 (0,8)
100 (50)
70 (50)
0,3 (0,3)
80 (55)
0,4 (0,3)
15 (10)
0,8 (0,8)
100 (50)
60 (45)
0,3 (0,3)
70 (50)
0,3 (0,2)
12 (8)
0,8 (0,8)
100 (50)
50 (40)
0,3 (0,3)
60 (45)
0,3 (0,2)
12 (8)
0,5 (0,5)
100 (50)
60 (45)
0,3 (0,3)
70 (50)
0,4 (0,3)
20 (12)
0,5 (0,5)
100 (50)
70 (50)
0,3 (0,3)
80 (55)
150-200
40-60
6-8
100-150
30-50
4-6
75-100
25-35
3-5
75-100
25-30
4-6
100-150
25-35
6-10
Zasuenje
Poetak
Kraj
Obroci koji imaju manje od 21% NDF iz kabaste hrane mogu da imaju 17-19% ADF i 28% NDF
Vlakna iz kabaste hrane treba da budu 65-75% od ukupnih NDF
Izraunavaju se kao 100-(%sirovog proteina + %NDF + %masti + %pepela)
d
Potreban nivo energije zavisi od ocenjene telesne kondicije
e
Mast koja prevazilazi 6,0-6,5%SM treba da bude u protektiranom obliku. Nivo iznad 5-6% masti se ne preporuuje za prvih 35-45 dana laktacije
f
Zasuene krave treba da dobijaju anjonske soli: Cl, S i Mg do 1,0; 0,45 i 0,4% respektivno. Pred partus nivo kalcijuma treba da bude 0,9%.
g
Treba poveati K do1,3-1,5% i Na 0,3-0,5% u uslovima toplotnog stresa.
h
Pri hladnijem vremenu treba smanjiti nivo soli kada se puferi koji sadre Na daju kravama. Treba izbaciti u vreme kada se kravama daju anjonske
soli. Izbegavati davanje pufera zasuenim kravama.
i
Odnos N:S varira zavisno od nivoa proteina i S koji se nalaze u obroku. Davanje anjonskih soli moe da smanji ovaj odnos na 5-7:1 i to ne treba da
brine. Obroci bogati u nerazgradivim proteinima ne treba da imaju odnos vei od 11-12:1.
j
Minimalne preporuke koje su date u zagradama odnose se na dopunske izvore.
b
171
Prilog 2. Udeo hranljivih materija u hranivima koja se koriste za ishranu krava u

naoj zemlji (Grubi i sar. 1994, Jovanovi i sar. 1994, Sretenovi i sar. 1994)
SM UL SC UP RAP NP * BEM NEL ADF NDF
% % % % %UP %UP
% MJ
%
%
Seno lucerke
86,0 1,2 24,0 13,5 48,8 33,3 41,2 3,3 30,1 40,4
Seno livadsko
87,0 1,4 26,8 7,0 20,0 56,0 45,8 4,0 38,3 62,7
Zelena lucerka
21,8 0,4 4,9 4,5 45,9 26,4 9,9 1,2 7,0 9,6
Zeleni hibridni sirak
19,0 0,2 5,4 1,6 22,2 37,6 10,7 1,1 5,5 10,5
Silaa kukuruza 28% SM
27,5 0,7 6,0 2,1 65,7 25,3 17,4 2,1 8,5 14,6
32,4 0,8 6,5 2,4 65,7 25,3 21,2 2,5 10,0 17,2
37,1 1,0 7,0 2,6 65,7 25,3 25,0 2,9 10,4 18,2
Senaa lucerke
41,9 0,9 10,8 6,3 27,8 44,0 16,4 1,9 15,5 20,5
65,6 2,4 2,8 5,9 47,9 37,9 53,5 5,3 19,7 32,8
62,7 2,1 4,9 5,3 48,1 27,9 49,5 4,9 20,1 32,6
Zrno kukuruza
87,5 3,8 3,6 8,7 10,1 62,7 71,0 7,8 2,6 7,9
Zrno ovsa
88,7 4,8 8,7 12,1 6,7 29,8 59,5 6,0 15,1 27,5
Zrno penice
88,9 1,5 3,1 12,8 8,6 36,9 69,5 7,3 3,6 11,6
Mekinje penine
88,0 3,7 9,3 15,6 45,7 27,8 54,0 5,6 11,4 40,5
Rezanac e. repe, suvi
87,3 1,0 17,6 8,6 5,2 61,6 56,2 5,8 29,7 48,9
Brano dehidrirane lucerke 91,3 2,6 22,4 18,2 19,6 45,7 38,9 4,5 32,0 41,1
Sirovi pivski trop
21,2 1,7 2,8 6,3 5,2 57,5 9,7 1,7 4,9 11,0
Sama suncokreta
90,8 0,8 15,8 34,0 15,7 48,1 33,4 6,9 19,1 36,3
Pogaa soje
91,5 9,8 6,1 39,4 19,0 36,9 30,2 8,8 9,2 12,8
Sama soje
88,9 1,7 6,7 44,5 10,3 31,5 29,8 7,8 8,9 12,5
Gluten kukuruzni
91,8 5,9 1,5 54,5 15,5 68,4 27,6 6,0 8,3 34,0
Mesno brano
83,8 11,4 3,7 48,5 34,8 56,7 2,5 6,6 0,0 0,0
Mesno-kotano brano
91,0 10,8 4,2 47,5 31,6 55,1 3,8 6,6 0,0 0,0
Riblje brano
90,7 7,5 0,0 64,9 13,6 73,0 2,5 8,2 0,0 0,0
Skraenice u zaglavlju tabele oznaavaju: SM - suva materija; UL - ukupni lipidi; SC sirova celuloza; UP - ukupni (sirovi) protein; RAP - rastvorljivi protein; NP nerazgradivi protein; BEM - bezazotne ekstraktivne materije; NEL - neto energija za
laktaciju; ADF - frakcija celuloze odreena kiselom deterdent metodom; NDF - frakcija
celuloze odreena neutralnom deterdent metodom.
Hranivo
Razgradivost suve materije i udeo nerazgradivih proteina izraunata je sa oekivanim odlivom od 5% sadraja iz
buraga
172
Prilog 3. Udeo mineralnih materija u hranivima koja se koriste za ishranu krava u

naoj zemlji (Grubi i sar. 1994, Jovanovi i sar. 1994, Sretenovi i sar. 1994)
Hranivo
Seno lucerke
Seno livadsko
Zelena lucerka
Zeleni hibridni sirak
Senaa lucerke
Zrno kukuruza
Zrno ovsa
Zrno penice
Mekinje penine
Rezanac e. repe, suvi
Sirovi pivski trop
Sama suncokreta
Pogaa soje
Sama soje
Mesno brano
Mesno-kotano brano
Riblje brano
Ca
P
g/kg G/kg
7,4 2,2
6,1 1,8
4,6 0,5
0,7 0,4
1,3 0,5
1,3 0,7
1,7 0,7
6,1 1,4
0,3 2,3
0,3 0,8
0,6 2,2
1,0 3,5
0,2 2,2
1,2 11,5
5,7 0,9
18,8 2,9
0,5 1,2
3,6 10,4
2,7 6,9
3,3 5,6
94,4 47,4
100,8 43,7
29,8 27,4
Mg
g/kg
1,6
21,0
0,7
0,5
0,6
0,8
0,8
1,5
0,7
0,4
0,9
1,2
1,0
3,7
2,5
3,3
0,3
4,5
2,6
2,3
2,7
10,0
2,4
K
Zn
Mn
Cu
Fe
Co
Se
g/kg mg/kg Mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg
16,3 11,4 10,4
7,2 125,0
0,8 0,12
14,0 70,0
8,0
8,0 220,0 18,0 0,03
4,0
8,0
7,0
3,0 95,0
0,4 0,04
4,6
5,0
4,0
1,0 35,0
0,1 0,04
0,1
5,0 12,0
2,0 75,0
0,9 0,04
3,1
3,2
6,6
0,7 41,3
0,1 0,06
0,1
7,0 16,0
2,0 103,0
1,2 0,07
2,2 11,0 13,0
4,0 170,0
0,6 0,10
0,0 14,0
6,0
3,0 127,0
0,2 0,02
1,3
4,6
2,5
1,4 27,0
0,3 0,02
2,9 12,4
7,2
2,2 43,0
0,8 0,02
4,0 32,0 63,0 17,0 76,0
0,1 0,30
4,0 31,0 31,0 11,0 50,0
4,3 0,06
8,0 37,0 86,0
9,2 127,5
0,6 0,60
1,9 19,0 55,0 10,0 600,0
1,4 0,17
11,9 21,5 31,5
8,2 420,0
1,4 0,50
0,8 10,0
4,0
1,0 81,0
0,7 0,02
13,5 61,0 39,0 27,6 289,2
0,8 0,08
2,4 41,0 36,0 13,0 248,0
1,3 0,13
20,0 31,0 35,3 14,6 290,0
1,4 0,13
5,5
0,0
9,5
9,7 440,0
0,0 0,25
13,0
0,0
9,6
9,7 500,0
0,0 0,18
8,5 79,9 14,6
5,1 426,6
1,0 1,25
173
Prilog 4. Izraunavanje NEL i NEM po Obraeviu (1990)

Hranivo: Zelena lucerka
Hranljive Sastav Koeficijent Svarene Koeficijenti BE Koeficijenti. ME
materije hraniva svarljivosti H.M.
za BE
za ME
g/kg
%
g/kg
MJ
MJ
UP
56
74
41,44
0,02414 1,00
0,01715
0,71
UL
8
49
3,92
0,03657 0,14
0,03766
0,15
SC
84
48
40,32
0,02092 0,84
0,01380
0,56
BEM
119
69
82,11
0,01699 1,40
0,01464
1,20
3,38
2,62
Metabolinost energije:
q (%)
ME u 100
= 77,37
BE
Koeficijent iskoriavanja metabolike energije u proizvodnji mleka:
>
Kl = 0,6 1 + 0,004 q - 57 0,9752 = 6,33
Koeficijent iskoriavanja metabolike energije u proizvodnji mesa:

Kmf =
0,006 + 0,0078q
= 0,711
0,548 0,00493q
1
1,50,554 0,00287q
NEM = ME u Kmf
NEL = ME u Kl
174
=
=
1,86 MJ
1,65 MJ
Prilog 5. Ameriki neto energetski sistem (NRC, 1989)

Ovaj sistem izraava neto energetsku vrednost sa dva parametra: NEM za
uzdrne potrebe i NEG za proizvodnju prirasta. Poto je efikasnost iskoriavanja
energije za uzdrne potrebe i proizvodnju mleka slina, koristi se ista vrednost za
izraavanje energetske vrednosti - neto energija za laktaciju (NEL).
Postupak izraunavanja:
TDN (%) = DCP,% + DCF,% + DNFE,% + 2,25uDEE,% ili
TDN (%) = 1,15uCP,%+1,75uEE,%+0,45uCF,%+0,0085uNFE2,%+0,25uNFE-3,4
Ukupna energija
GE (Kcal/kg) = 5,72uCP,g + 9,5uEE,g + 4,79uCF,g + 4,03uNFE,g
Svarljiva energija
DE (Mcal/kg) = 0,04409 u TDN,%
Metabolika energija
ME (Mcal/kg) = -0,45 + 1,01 u DE
Neto energija
NEL (Mcal/kg) = 0,0245 u TDN,% - 0,12
Za izraunavanje NEM i NEG, ME se rauna:

ME = 0,82 u DE
NEM (Mcal/kg) = -1,12 + 1,37uME - 0,138uME2 + 0,0105uME3
NEG (Mcal/kg) = -1,65 + 1,42uME - 0,174uME2 + 0,0122uME3
Pretvaranje kalorija u dule se vri tako sto se vrednost u kalorijama mnoi sa

koeficijetom 4,184
175
Prilog 6. Prosean udeo nerazgradivih proteina u pojedinim hranivima *

Hraniva
Zelena hrana
Paa nizijskih livada
Paa planinskih livada
Jeevica
Lisiiji rep
Engleski ljulj
Crvena detelina
Lucerka
Jeam
Penica
Graak, stoni
Lie i glave eerne repe
Uljana repica
Silaa
Travna
Travna, tret. formaldehidom
Kukuruza, proseno
Kukuruza, mlena faza
Kukuruza, puno zrenje
Klip kukuruza
Crvene deteline
Bela detelina
Travna + crvena detelina
Jema
Jema, puno zrenje
Ovsa
Maijeg repa
Engleskog ljulja
Lucerke
Seno
Nizijskih livada
Planinskih livada
Ljulja, engleskog
Crvene deteline
Graka
Lucerke, rana kosidba
Lucerke, srednja
Lucerke, puno cvetanje
Lucerke, zrela biljka
Penice
Ovsa
Jeevice
Maijeg repa
Maijeg repa, rana kosidba
Maijeg repa, puno klasanje
NP
%
40
40
32
44
48
31
30
25
25
25
20
35
24
45
31
20
30
40
38
33
25
27
30
26
25
22
23
30
30
30
30
28
18
22
28
35
25
30
30
20
25
38
Hraniva
Dehidrirana lucerka
Dehidrirana trava
Dehidrirani engleski ljulj
Slama
Jema
Penice
Penice, amonizovana
Soje
Koanke kukuruza
Korenasto-krtolasta hraniva
Krompir
Mrkva
Repa stona
Repa eerna
Zrnevlje
Jeam
Jeam, gnjeen na pari
Jeam, mikronizovan
Kukuruz
Kukuruz, gnjeeno zrno
Kukuruz, pahuljice
Kukuruz, gnjeen na pari
Kukuruz, visokovlaan mleven
Kukuruz, mikronizovan
Klip kukuruza
Ovas
Pirina
Penica, tvrda
Penica, naklijala
Penica, pahuljice
Ra
Sirak
Sirak, pahuljice
Sirak, mikronizovan
Tritikale
Graak
Slatka lupina
Pasulj
Bob
Soja
Sojine pahuljice
Suncokret
Lan
Guar, brano
Manioka, brano
NP
%
59
56
22
40
40
25
40
35
35
35
20
20
27
40
47
68
60
60
68
80
29
52
17
15
22
18
29
19
54
58
64
25
22
20
16
14
26
20
25
18
34
36
Hraniva
Sporedni proizvodi
Krmno brano, ovseno
Krmno brano, penino
Mekinje, penine
Mekinje, kukuruzne
Mekinje, ovsene
Rezanci eerne repe, svei
Rezanci eerne repe, suvi
Melasa
Sama soje
Sama soje, 120 C
Sama soje, 130 C
Sama soje, 140 C
Sama soje, neobraena
Sama soje tret. formaldehidom
Sama suncokreta
Sama suncokreta sa ljuskom
Sama lana
Sama uljane repice
Sama kikirikija
Sama pamuka
Sama susama
Sama kokosa
Sama palmina
Pivski trop, sve
Pivski trop, suv
Dibra, suva, kukuruzna
Dibra, suva, jemena
Pivski kvasac, sve
Pivski kvasac, suv
Kukuruzni gluten
Penini gluten
Hraniva animalnog porekla
Riblje brano, proseno
Riblje brano, svee
Riblje pogae, termiki obraeno
Mesno brano
Mesno-kotano brano
Brano od krvi
Brano od perja
Kazein
Suva surutka
Ostalo
Urea, protein ekvivalent
Diamonijum fosfat
ivinski feces, suvi
NP
%
20
21
29
69
20
45
45
45
45
59
71
82
14
80
26
40
40
26
28
43
30
65
66
50
53
59
56
42
42
55
17
65
75
80
76
49
82
71
19
0
0
0
0
ARC (1984), Barrio i sar. (1985), Broderick i sar. (1988) De Boer i sar. (1987), De Boer i sar. (1986), Ganev i sar. (1979), Ha i
Kennelly (1984) Hovell i rskov (1989), Hughes-Jones (1979), Ilic,Z.(1990), Janicki i Stallings (1988), Kandylis i Nikokyris
(1990), Kennedy i sar. (1982), Kirpatrick i Kennely (1987), Krishnamoorthy i sar. (1983), Kristensen i sar. (1982), Madsen i
Hvelplund (1985), Madsen i Hvelplund (1990), NRC (1985), rskov i sar. (1983), rskov i McDonald (1979), Petit (1992),
Pinosa i Susmel (1990), Puppo i sar. (1992), Satter i Stehr (1984), Siddons i sar. (1990), Siddons i sar. (1985), Stallings i sar.
(1991), Stern i sar. (1980), Susmel i sar. (1992), Susmel i sar. (1990), Susmel i sar. (1990), Susmel i sar. (1989), Susmel i sar.
(1989), Susmel i Stefanon,B. (1987), Terramoccia i sar. (1992), Van Straalen i Tamminga (1990): Vik-Mo i Lindberg (1985)
176
Prilog 7. Parametri kvaliteta vode za krave (Adams, 1992)

Parametar
Elektrohemijska reakcija,
Suva materija
Ukupna alkalnost
CO2
Hloridi
Sulfati
Fluoridi
Fosfati
Ukupna tvrdoa
Kalcijum
Magnezijum
Natrijum
Kalijum
Gvoe
Mangan
Bakar
Silicijum
Cink
Molibden
Barijum
Arsenik
Kadmijum
Hrom
iva
Olovo
Nitrati - NO3
Nitriti - NO2
Vodonik sulfid
Ukupne bakterije
Koliformne
Fekalne koliformne
Fekalne streptokoke
Jedinica
mere
pH
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
mg/kg
u 100ml
u 100ml
u 100ml
u 100ml
177
Poeljno
Nepoeljno
6,8-7,5
< 500
0-400
0-50
0-250
0-250
0-1,2
0-1,0
0-180
0-43
0-29
0-3
0-20
0-0,3
0-0,05
0-0,6
0-10
0-5
0-0,68
0-1
0,05
0-0,01
0-0,05
0-0,005
0-0,05
0-10
0-0,1
0-2
< 200
<1
<1
<1
<8,5 i >5,5
> 3000
> 5000
> 2000
> 2,4
> 500
> 125
> 0,3 (ukus)

> 0,05 (ukus)
> 0,6 do 1,0
> 25
> 10
> 0,20
> 0,05
> 0,01
> 0,10
> 100
> 4,0-10,0
> 0,1 (miris)
> 106
> 15-50
> 10
> 30
Prilog 8. Kriterijumi za ocenjivanje kondicije krava prema amerikom sistemu

(Wildman i sar., 1982 i Edmonson i sar., 1989)
Oblast
ocenjivanja
Koren repa:
Slabine:
Ocena: 1
Koren repa:
Slabine:
Predeo tela
Pokriva pelvis od sednjane kvrge do vrha korena repa.
Pokriva horizontalne projekcije lumbalnih kimenih prljenova.
Udubljenje postoji oko korena repa. Ne pipa se masno tkivo izmeu koe i
pelvisa. Koa je meka.
Krajevi processus transversus otri na dodir a gornje povrine se lako pipaju.
Duboko udubljenje na slabini.
SLIKA
Ocena 2
Koren repa:
Slabine:
Plitka udubina obloena masnim tkivom moe se videti kod korena repa. Neto
masnog tkiva se pipa pod koom. Pelvis se lako pipa.
Krajevi processus transversus se pipaju kao zaobljeni. Gornje povrine se pipaju
samo uz primenu blagog pritiska. Vidi se udubljenje na slabinama.
SLIKA
178
Ocena 3
Koren repa:
Slabine:
Nema vidljivog udubljenja oko repa. Masno tkivo se lako pipa nad celom oblasti.
Koa izgleda glatka ali se pelvis pipa sa malim pritiskom.
Krajevi processus transversus se pipaju uz pritiskanje ali postoji debeo sloj tkiva
na vrhu. Vidi se izvesno manje udubljenje na slabini.
SLIKA
Ocena 4
Koren repa:
Slabine:
Prisutne naslage mekog masnog tkiva. Oblasti masnoe oigledne pod koom.
Pelvis se pipa samo uz jak pritisak.
Processus transversus se ne pipa ak ni uz jak pritisak. Na slabini se ne vidi
udubljenje izmeu kime i kosti kukova.
SLIKA
179
Ocena 5
Koren repa:
Slabine:
SLIKA
Koren repa uronuo u masno tkivo. Koa istegnuta. Ne moe se napipati pelvis ni
uz jak pritisak.
Naslage masnog tkiva preko processus transversus. Ne moe se napipati skelet.
180
Prilog 9. Vaniji pokazatelji metabolikog profila krava

(Lothmer, 1987 cit. Adamovi i sar. 1995)
Pokazatelji
Kalcijum
Fosfor
(neorganski)
Natrijum
Kalijum
Magnezijum
Hloridi
Gvoe
Bakar
Cink
Mangan
Jod
Glukoza
Ukupan bilirubin
GOT (AST)
GPT(ALT)
GLDH
Ukupan protein
Urea
Azot uree (BUN)
Ukupni lipidi
Holesterol
Fosfatidi
Alkalna fosfataza
Kisela fosfataza
E-karotin, zimi
E-karotin, leti
Vitamin A
Hemoglobin
PH krvi
Specifina masa krvi
Kategorija-faza proizvodnog
ciklusa
Ante partum
< 2 nedelje p.p.
> 3 nedelje p.p.
Steone junice
Prvotelke
< 2 nedelje p.p.
> 3 nedelje p.p.
Ante partum
< 2 nedelje p.p.
> 3 nedelje p.p.
Sve kategorije krava
-II-II-II-II-II-II-II-IIAnte partum
< 5 nedelja p.p.
Ante partum
< 2 nedelje p.p.
> 3 nedelje p.p.
Ante partum
< 3 nedelje p.p.
> 4 nedelje p.p.
-II-IIVreme teljenja
Ostale kategorije krava
-II-II-II-II-II-II-II-II-II-II-II-
181
Jedinica
mere
mmol/L
mmol/L
mmol/L
mmol/L
mmol/L
mmol/L
mmol/L
mmol/L
mmol/L
mmol/L
mmol/L
mmol/L
mmol/L
Pmol/L
Pmol/L
Pmol/L
mmol/L
mmol/L
mmol/L
mmol/L
Pmol/L
Pmol/L
Pmol/L
U/L
U/L
U/L
U/L
U/L
g/L
mmol/L
mmol/L
mg/100 mL
g/L
mmol/L
mmol/L
U/L
U/L
Pmol/L
Pmol/L
IJ
g/L
pH
g/cm3
Referentne vrednosti
za krvni serum
> 2,4
> 2,2
> 2,3
2,2-2,7
1,7-2,1
2,0-2,4
1,6-2,1
> 1,3
1,6-2,1
136-149
3,8-5,3
0,7-1,23
96-108
12,5-44,7
7,8-39,3
10,7-25,9
0,2-0,4
200-280
3,0-4,0
> 2,5
< 4,5
< 7,0
< 5,0
< 35
< 45
< 35
<20
<10
60-80
2,0-5,0
2,5-6,0
10-20
2-4
1,3- 6,5
60-70
10-30
1-5
5-9
9-27
73-200
90-140
7,27-7,49
1,046-1,061
Prilog 10. Uslovi kvaliteta smea za ishranu krava

(Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za ivotinje, Slubeni list SRJ,
br. 20, Beograd, 2000)
Hemijski sastav
Protein, % min.
Proteinski ekvivalent iz NPN,
% maks.
Vlaga, % maks.
Vlakna, % maks.
Pepeo, % maks.
Ca, %
P, %
Na, %
Mg, mg/kg min.
Vitamin A, IJ/kg min.
Vitamin D, IJ/kg min.
Vitamin E, mg/kg min.
Co, mg/kg min.
Cu, mg/kg min.
Zn, mg/kg min.
Fe, mg/kg min.
Mn, mg/kg min.
J, mg/kg min.
Se, mg/kg min.
Ovsene h.j. min.
Potpuna
smea za
krave
muzare
Potpuna
smea za
krave
muzare
iznad 20 L
mleka/dan
18
20
Dopunska
smea za
krave
muzare
12
20
Potpuna
smea za
krave
muzare do
20 L
mleka/dan
15
20
13,5
10
10
0,9-1,1
0,6-0,8
0,2-0,3
40
10000
1500
20
0,05
5
20
20
20
0,6
0,1
0,9
13,5
10
10
0,9-1,1
0,6-0,8
0,2-0,3
40
10000
1500
20
0,05
5
20
20
20
0,6
0,1
0,9
13,5
10
10
0,9-1,1
0,6-0,8
0,2-0,3
40
10000
1500
20
0,05
5
20
20
20
0,6
0,1
0,8
12
10
12
2,7-3,4
1,8-2,4
0,6-0,9
140
30000
4000
50
0,2
15
80
80
80
1,8
0,3
-
182
30
25
Prilog 11. Delovi sistema ishrane goveda razvijen na Cornell univerzitetu

(Russell i sar. 1992)
Podaci o ivotinji
Podaci o dranju
Tip
Dodavanje aditiva
Uzrast
Panjaka povrina
Pol
Dnevna masa pae
Telesna masa
Uestalost hranjenja
Rasa
Nain ishrane
Tip rase
Uticaj sredine
Masa odraslog grla
Brzina vetra
Ocena kondicije
Temperatura sredine
Sistem oplodnje
Oekivana temperatura
Dani bremenitosti
Izloenost nepogodama
Dani posle teljenja
Hlaenje u toku noi
Laktacija po redu
Dubina dlake
Prosena proizvodnja zapata
Zaklonjenost
Proizvodnja mlene masti
Pokrivenost dlakom
Proizvodnja proteina mleka
Zadihanost (da/ne)
Relativna proizvodna mleka
Oekivana masa teleta
Podaci o obroku i hranivima
1. Hemijski sastav hraniva
Suva materija
Amino-kiseline:
NDF
Metionin
- Lignin
Lizin
Sirovi protein
Arginin
- Rastvorljivi
Treonin
- NPN
Leucin
- NDFIP *
Izoleucin
- ADFIP *
Valin
Skrob
Histidin
Mast
Fenilalanin
Pepeo
Triptofan
Efektivna NDF
2. Brzina razlaganja u buragu
Ugljeni hidrati
Protein
Frakcija A
Frakcija B1
Frakcija B1
Frakcija B2
Frakcija B2
Frakcija B3
3. Brzina prolaska kroz burag
Koncentrovana hraniva
Kabasta hraniva
4. Dnevno konzumiranje hrane
NDFIP - Protein nerastvorljiv u neutralnom deterdentu, ADFIP - Protein nerastvorljiv u

neutralnom deterdentu
183
Prilog 12. Izraunavanje energetskih vrednosti NRC (2001)

Za veinu hraniva (kabasta, koncentrovana i sporedni proizvodi prehrambene industrije) pri
izraunavanju TDN i DE koriste se formule:
TDN = tdNFC + tdCP + tdFat + dNDF - 7
DE = (tdNFC u 0,042) + (dNDF u 0,042) + (tdCP u 0,056) + (0,094 u (tdFat / 2,25)) - 0,3
Za animalna proteinska hraniva:

TDN = (CPDigest u CP) + ((Fat - 1) u 2,25) + ((NFCDigest u (100 - CP - Ash - Fat)) - 7)
DE = (tdNFC u 0,042) + (tdCP u 0,056) + (0,094 u (tdFat / 2,25)) - 0,3
Za hraniva koja slue kao izvori masti i pepela (minerala):

TDN = ((0,98 u PAF) u (100 - Fat - Ash)) + ((2,25 u (Fat - 1) - 7))
DE = (0,98 u PAF) u (0,042 u (100 - Fat - Ash)) + (0,094 u (Fat - 1)) - 0,3
Korekcija
Vrednost za korekciju (Discount Variable) se uzima u obzir zato to je svarljivost hraniva nia kad
se krave hrane iznad uzdrnih potreba. Ta vrednost se oduzima od izraunate TDN.
DiscountVariable = ((0,18 u TDNConc) - 10,3) u (DMI_to_DMIMaint - 1)
DiscountVariable = Factor used to discount TDN, TDNConc = TDN concentration in the ration
and DMI_to_DMIMaint is the amount of the specified ration needed to meet the maintenance
requirement.
Vrednost za korekciju ne moe biti < 0 a ako je TDN nekog hraniva < 60, onda je Vrednost za
korekciju = 1. Korekcija = (TDNConc - DiscountVariable)/ TDNConc
Ako je TDNConc > 0, onda je TDN_ActX = TDN u Discount
Razlike postoje i zavisno od udela masti u obroku. Ako je ukupna mast > 3, onda se rauna:
MEng = (1,01 u DiscDE) - 0,45 + (0,0046 u (Fat - 3))
Ako je ukupna mast < 3, onda se rauna:

MEng = (1,01 u DiscDE) - 0,45
Izraunavanje neto energetskih jedinica:

NEg = ((1,42 u MEforNEg) - (0,174 u (MEforNEg 2) + (0,0122 u (MEforNEg3)) 1,65)
NEm = ((1,37 u MEforNEg) - (0,138 u (MEforNEg 2)) + (0,0105 u (MEforNEg3)) 1,12)
MEng = DiscDE
NEl = 0,8 u DiscDE
NEm = 0,8 u MEng
NEg = 0,55 u MEng
184
Prilog 13. Obraun snabdevanja proteinima NRC (2001)

Ukupni protein koji obezbeuje neko hranivo [Feed (X)] se rauna:
CP(X) = (Feed(X).CP / 100) u (DMFed u 1000)
Da bi se ukalkulisalo mesto varenja proteina potrebne su brzina prolaska (Kp) i brzina varenja
(Kd). Razliite jednaine se koriste za koncentrate, suvu kabastu hranu i vlanu kabastu hranu:
Koncentrati
Kp = 2,904 + (1,375 u BW_DMI) - (0,02 u PercentConc)
Suva kabasta hrana

Kp = 3,362 + (0,479 u BW_DMI) - (0,017 u Feed(X),NDF) - (0,007 u PercentConc)
Vlana kabasta hrana

Kp = 3,054 + (0,614 u BW_DMI)
Koliina razgradivog proteina hraniva X koje ima poznate brzina prolaska (Kp) i brzina varenja
(Kd) rauna se:
RDP(X) = ((Feed(X),Kd / (Feed(X),Kd + Kp)) u ((((Feed(X),PrtB / 100) u (Feed(X),CP / 100)) u
Feed(X)DMFed))) + (((Feed(X),PrtA / 100) u (Feed(X),CP / 100)) u Feed(X)DMFed)
Pri tome se rauna da je frakcija A potpuno dostupna a da se frakcija C ne razlae u buragu. Stoga
samo razgradnja frakcije B zavisi od Kp i Kd.
Koliina nerazgradivog proteina se dobija oduzimanjem:
RUP(X) = (CP(X) - (RDP(X) u 1000)) / 1000
Ako je RUP_Total > 0, then DietRUPDigest = TotalDigestedRUP / RUP_Total

Potrebe, snabdevenost i bilas RDP se raunaju:
RDPReq = 0,15294 u TDN_Act_Total
RDPSup = TotalDMFed u 1000 u DietCP u CP_RDP
RDPBal = RDPSup RDPReq
Kada je zadovoljena potreba za RDP, koliina RUP koju treba dodatno obezbediti se rauna:
RUPSup = CP_Total - RDPSup
Efikasnost sinteze mikrobijalnog sirovog proteina ne moe da pree 0,85, zato se rauna:
MCP_Total = (0,85 u (RDP_Total u 1000))
Potrebe u RUP i sirovim proteinima se raunaju:

RUPReq = (MPReq - (MPBact + MPEndo)) / DietRUPDigest
CP required = RUPreq + RDPReq
Na kraju bilans metabolikog proteina se rauna:

MPBalance = (((MPFeed u 1000) + MPBact + MPEndo) - (MPMaint + MPPreg + MPLact + MPGrowth))
185
Prilog 14. Izraunavanje procene mogueg konzumiranja SM

prema NRC (2001)
SM (kg) = {[(TM 0,75) u 0,0968) + (0,372 u 4%MKM] - 0,293} u Lag
Manje konzmiranje na poetku laktacije se koriguje korienjem Lag varijable

Lag = 1 exp[-0,192 u (Nedelja laktacije + 3,67)]
Sledea jednaina slui za procenu konzumiranja SM kod zasuenih krava tokom

poslednjih 21 dan laktacije:
SM (kg) = TM u {1,97 0,75 u exp[0,16 u (Dana bremenitosti - 280)]} / 100
186
SPISAK SKRAENICA KORIENIH U TEKSTU

Pored opte poznatih i prihvaenih u tekstu su koriene i specifine
skraenice koje su objanjene i prikazane u ovom prilogu
ADF
ADIP
AK
BAKO
BB
IMK
KO
KSM
MB
MIP
NDF
NEL
NEM
NP
NPN
NS
NUH
RP
RS
SM
TDN
TM
UP
UL
BE
ME
4%MKM
Vlakna odreena kiselom deterdent metodom

Protein nerastvorljiv u kiselom deterdentu
Amino-kiseline
Bilans anjona i katjona
Bakterije buraga
Isparljive masne kiseline
Kompletan obrok
Konzumiranje SM
Mikroorganizmi buraga
Mikrobijalni protein
Vlakna odreena neutralnom deterdent metodom
Neto energija za laktaciju
Neto energija za porast
Nerazgradivi protein
Neproteinski azot
Nerazgradivi skrob
Nestrukturni ugljeni hidrati
Razgradivi protein
Razgradivi skrob
Suva materija
Ukupne svarljive hranljive materije
Telesna masa
Ukupni (ili sirovi) protein
Ukupni lipidi (masti)
Ukupna (bruto energija)
Metabolika energija
Mleko korigovano na 4% mlene masti
187
Skraenice koriene pri proraunima u sistemu NRC (2001)

Ash: pepeo sirovi
BW_DMI: konzumiranje u odnosu na telesnu masu grla
CP required: potrebe u ukupnom proteinu
CP: ukupni protein
CP_Total: ukupni sirovi protein konzumiran na dan (g/dan).
CPDigest: koeficijent svarljivosti ukupnih proteina
DE: svarljiva energija (Mcal).
DietRUPDigest: Ukpna svarljivost RUP za obrok (korigovani prosek).
DiscDE: korekcija svarljive energije
Discount: korekcija energije u skladu sa konzumiranjem SM
DMI_to_DMIMaint: odnos konzumirane hrane u odnosu na konzumiranje za
uzdrne potrebe
DMIMaint: konzumiranje SM za odranje (kg SMdan).
DNDF: ukupna svarljiva NDF vlakna
Fat: mast (lipidi) sirovi
Feed(X),NDF: udeo NDF u hranivu X
Feed(X).CP: ukupni protein nekog hraniva X
Kd: brzina varenja hraniva u buragu
Kp: brzina prolaska hraniva kroz burag
Lag: korekcija za konzimiranje SM kod krava na poetku laktacije u zavisnosti od
nedelje laktacije
MCP_Total: ukupni microbijalni sirovi protein (MCP) koji se sintetie na dan
(g/dan).
MeforNEg: metabolika energija za izraunavanje NEg
MEng: Metabolika energija (Mcal/dan).
MPBact: Metaboliki protein koji obezbeuju mikroorganizmi (g/dan).
MPBalance: bilans metabolikog proteina
MPEndo: Endogeni metabolki protein (g/dan).
MPFeed: Metaboliki protein koji obezbeuje obrok (g/dan).
MPGrowth: Metaboliki protein potreban za porast (g/dan).
MPLact: Metaboliki protein potreban za laktaciju (g/dan).
MPMaint: Metaboliki protein potreban za odranje (g/dan).
MPPreg: Metaboliki protein potreban za bremenitost (g/dan).
MPReq: potrebe u metabolikom proteinu
NEg: Neto energija za porast (Mcal/dan).
NEl: Neto energija za laktaciju (Mcal/dan).
NEma: Neto energija za odranje (Mcal).
NFCDigest: koeficijent nevlaknastih ugljenih hidrata
188
PAF (Processing adjustment factor): korekcija u skladu sa obraenou

nevlaknastih ugljenih hidrata
PercentConc: procenat koncentrata
PrtA: Frakcija A sirovog proteina koju ine NPN i mala koliina rastvorljivog
pravog proteina (% UP).
PrtB: Frakcija B sirovog proteina koja se rauna: CP PrtA Prt C (% UP).
PrtC: Frakcija C sirovog proteina koja je nesvarljiva
RDP(): protein razgradiv u buragu za neko hranivo (g/dan).
RDP_Total: Ukupno konzmirana koliina proteina koji je razgradiv u buragu
(g/dan).
RDPBal: bilans RDP (RDPReq RDPSup) (g/dan).
RDPReq: potrebe u RDP (g/dan).
RUP(): protein nerazgradiv u buragu za neko hranivo (g/dan).
RUP_Total: ukupno konyumirani neraygradivi protein (g/dan).
RUPReq: Potrebe u RUP
TdCP: ukupni svarljivi protein
TdFat: ukupne svarljive masti
TDN: ukupne svarljive hranljive materije (% SM) na nivou uzdrnih potreba
TDN_Act_Total: stvarno korigovano konzumiranje TDN (g/dan).
TDN_ActX: TDN korigovane za poveanje iznad konzumiranja na nivou
uzdrnih potreba
TDNConc: TDN iz koncentrata
TdNFC: ukupni svarljivi nevlaknastih ugljeni hidrati
TotalDigestedRUP: ukupna vrednost nerazgradivih proteina za obrok (korigovani
prosek)
TotalDMFed: ukupna SM obroka (kg/dan).
189
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
Adamov,M., Popovi Nadeda, Bavanski,S. Sofija Vueti, obi,T. (1981): Silaa kukuruza kao iskljuivo kabasto hranivo
u ishrani krava. Nauka u praksi. 4-6: 657. Beograd.
Adamovi M., Grubi G., Stoievi Lj., Nei S., Nikoli P., Adamovi O. (2001): Doprinos dodataka obrocima krava
poveanju proizvodnje i kvalitetu mleka. 125-140, Vrnjaka banja.
Adamovi M., Jovanovi R., Stoievi Lj., Ljiljana Sretenovi, Joviin M., Vera Kati (1999): Eficiency of organically bound
trace elements use in coww nutrition. Meunarodni simpozijum Novi trendovi u gajenju domaih ivotinja Biotehnologija u
stoarstvu, br. 5-6, 231-238. Beograd.
Adamovi M., Sinovec Z., Nei S., Magdalena Tomaevi- anovi (2001): Doprinos adsorbenata mikotoksina efikasnijem
korienju stone hrane. IX Simpozijum tehnologije stone hrane, 21-44, Zlatibor.
Adamovi M., Sretenovi Ljiljana, Miloevi,M., Stoievi,Lj., Jovanovi,R., Milenkovi,I., Pavlovi,Z. (1993): Program
optimizacije obroka visoko-mlenih krava. Zbornik radova. VII Zimski seminar agronoma. Donji Milanovac.
Adamovi, M., Ljiljana Sretenovi, Radovanovi, M., Stoievi, Lj., Jovanovi, R. (1996): Znaaj ishrane za ouvanje zdravlja
i proizvodno reproduktivnih svojstava krava. 2. Simpozijum "Ishrana, reprodukcija i zatita zdravlja goveda", Svilajnac.
Adamovi,M., Grubi,G., (1998): Uticaj ishrane na sastav mleka. Arhiv za poljoprivredne nauke. Sv. 208. God. 59. Br. 1 - 2. Str.: 23 39. Beograd.
Adamovi,M., Grubi,G., Hristov,S., Radovanovi,M. (1995): Znaaj ishrane za ouvanje reproduktivnih sposobnosti visokomlenih
krava. Poljoprivredne aktuelnosti. 3-4: 87. Institut za primenu nauke u poljoprivredi. Beograd.
Adamovi,M., Grubi,G., Pavlievi,A., Stoievi,Lj., Jovanovi,R. (2000): Novija saznanja o korienju dodataka u ishrani
goveda. XIV Savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa. Zbornik naunih radova 2000. Vol. 6. Br. 2. Str.: 417 - 436. INI PKB
Agroekonomik. Aranelovac.
Adamovi,M., Grubi,G., Snjeana Pupavac (2002): Znaaj i uloga organski vezanih mikroelemenata u ishrani domaih
ivotinja. XVI Savetovanje agronoma i tehnologa i veterinara. Zbornik naunih radova 2002. Vol. 8. Br. 1. Str.: 341 - 353.
Institut PKB Agroekonomik. Beograd.
Adamovi,M., Jovanovi,R., Sretenovi Ljiljana, Grubi,G., Stoievi,LJ., Milenkovi Ivanka, Aleksi,I. (1996): Efikasnost korienja
nedovoljno istroenog komposta gljive bukovae (Pleurotus ostreatus) u ishrani junadi u tovu. XIV. Seminar o savremenoj stoarskoj
proizvodnji. Biotehnologija u Stoarstvu. 12 (1-2): 125. Beograd.
Adamovi,M., Jovanovi,R., Stoievi,Lj., Radovanovi,M., Sretenovi Ljiljana, Pavlievi,A., Vuki Vrane Marina (1997):
Rezultati korienja organski vezanih mikroelemenata u ishrani goveda. VII Simpozijum: Tehnologija stone hrane (sa
meunarodnim ueem). Tara.
Adamovi,M., Milenkovi Ivanka, Grubi,G., uki Sneana, Jovanovi,R., Sretenovi Ljiljana, Stoievi,Lj. (1995): Mogunost
korienja istroenog komposta gljive bukovae (Pleurotus ostreatus) u ishrani domaih ivotinja. Zbornik radova IX. Savetovanja
agronoma i tehnologa. MP "INI Agroekonomik" d.d. 107. Smederevo.
Adamovi,M., Sretenovi Ljljana, Miloevi,M., Stoievi,Lj., Zeremski,D. (1993): Savremeni principi ishrane visokomlenih
krava. Veterinarski Glasnik. 47: 4. Beograd.
Adamovi,M., Stoievi,Lj., Jovanovi,R., eelj,M., Cvetkovi Duanka (1997): Proizvodnja i korienje protektiranih
masnih kiselina u prahu u ishrani visokomlenih krava. VII Simpozijum: Tehnologija stone hrane (sa meunarodnim
ueem). Tara.
Adamovi,M., Zeremski,D., Stoievi,Lj., Milidragovi,S., Jeremi,D., Ismailovi,M. (1991): Termiki obraeno zrno soje kao
izvor masti i proteina u ishrani visokoproduktivnih krava. Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta. 253. Beograd.
Adams,R.S. (1992): Water intake and quality for dairy cattle. Elektronska publikacija. The National Dairy
Database./.NDB/Feeding/ FF232000.TXT
Aitchinson,T.E., Mertens,D.R., McGillard,A.D., Jacobson,N.L. (1976): Effects of nitrogen solubility on nitrogen utilization in
lactating dairy cattle. J. Dairy Sci. 59: 2056.
Aleksi,D., Grubi,G., Pavlievi,A. (1999a): Protein degradability of some concentrate feeds used in dairy cow nutrition. Acta
veterinaria (Beograd). Vol. 49. Br. 4. Str.: 262 - 268. Beograd.
Aleksi,D., Grubi,G., Pavlievi,A. (1999b): Starch degradability of some concentrate feeds used in dairy cow nutrition. Acta
veterinaria (Beograd). Vol. 49. Br. 4. Str.: 269 - 274. Beograd.
Allen,M.S., McBurney,M,I., Van Soest,P.J. (1985): Cation exchange capacity of plant cell walls at neutral pH. J. Sci. Food Agric. 36:
1065-1075.
Anderson,B., Rasby,R., Mader,T., Grant,R. (1994): Testing livestock feeds for beef cattle, dairy cattle, sheep and horses.
NebGuide: G89-915-A. Range and Forage Resources. University of Nebraska. Lincoln.
ARC (1980): The nutrient requirements of ruminant livestock. Technical Review by ARC working party. Commonwealth
Agricultural Bureau. Farnham Royal. U.K.
ARC (1984): The nutrient requirements of ruminant livestock. Suppl.1. Report of the protein group of the ARC working party.
Commonwealth Agricultural Bureau. Farnham Royal. U.K.
Bannon,C.D., Klausner,S.D. (1997) Application of the Cornell Nutrient Management Planning System: Predicting Crop
Requirements and Optimum Manure Management. Proc. Cornell Nut. Conf.
Barmore,J.A. (1993): Guidelines help us tailor our rations. Hoard's Dairyman. 138 (17): 671.
Barney,A. (1995): The effect of feeding zinc proteinate to lacating dairy cows. Biotehnology in the Feed Industry. Procedings
of Alltech s Eleventh Annual Symposium,.
Barrio,J.R. Owens,F.N., Goetsch,A.L. (1985): Soluble in protein supplements and in situ disappearance. Can. J. Anim. Sci. 65: 667.
Barry,M.C., Fox, D.G., Tylutki, T.P., Pell, A.N., O'Connor, J.D., Sniffen C.J., Chalupa, W. (1994): A Manual for Using The Net
Carbohydrate and Protein System for Evaluating Cattle Diets: Revised for CNCPS Release 3. Cornell University, Ithaca.
190
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
Beede,D.K. (1992a) Nutritional management of the late pregnant dry cow with particular reference to dietary cation-anion
difference and calcium supplementation. Am. Assoc. Bovine Pract. Proc. 24: 51.
Beede,D.K. (1992b): Dietary cation-anion difference: Preventing milk fever. Feed Management: 43: 28.
Block,E. (1984): Manipulating dietary anions and cations for prepartum dairy cows to reduce incidence of milk fever. J. Dairy
Sci. 67: 2939.
Boarov-Stani Aleksandra, Nei,S., Stoievi,Lj., Nikoli,P., Adamovi,M., Grubi,G., (2001): Upotreba nenutritivnih
adsorptivnih materija u cilju preveniranja i otklanjanja tetnih efekata mikotoksina. Zbornik radova simpozijuma Nauna
dostignua u stoarstvu 2001. 11-15.06.2001. Herceg Novi. Savremena poljoprivreda. Vol. 50. Br. 3 - 4. Str.: 165 - 170. Novi Sad.
Broderick,G.A., Wallace,R.J., rskov,E.R., Lisbeth Hansen (1988): Comparison of estimates of ruminal protein degradation by
in vitro and in situ methods. J. Anim Sci. 66: 1739.
Chalmers,M.J., Cutherbertson,D.P., Synge,R.L.M. (1954): Ruminal ammonia formation in relation to the protein requirement of
sheep. 1. Duodenal administration and heat processing as factors influencing fate of casein supplement. J. Agr. Sci. 44: 254.
Chalupa,W. (1984): Manipulation of rumen fermentation. Recent Advances in Animal nutrition-1984. 43-160. Butterworths.
London.
Chalupa,W., Sniffen,C.J. (1991): The Veterinary Clinics of North America-Food Animal Practice: Dairy Nutrition
Management. Str. 353. W.B. Saunders CO., Philadelphia.
Chase,L.E. (1989): Yeast in dairy cattle feeding programs. Cornell Nutr. Conf. Cornell Univ.
Chase,L.E. (1996): Management of the transition cow. Advances in Dair Technology. Elektronska publikacija. Vol. 8. Proc.
1996 Western Canada Dairy Seminar.
Chase,L.E. Sniffen,C.J. (1992): Balancing dairy rations to optimize rumen fermentation. Elektronska publikacija. The National
Dairy Database. /NDB/Feeding/ FA202000.TXT
Chase,L.E., Snifen,C.J. (1992): Feeding and managing dairy cows during hot weather. Elektronska publikacija. The National
Dairy Database. /NDB/Feeding/ FA112800.TXT
Chirase,N.K., Hutchesen,D.P., Thompson,G.B., Spears,W.J. (1994): Recovery rate and plasma zine and cooper concentrations
of steer calves fed organic and inorganic zinc and manganese sources with or without injectable coopper and chalenged with
infectiosus bovine rhinotracheitis virus. J. Anim. Sci. Vol. 72: 212.
Chirase,N.K., Hutchesen,D.P., Thompson,G.B., Spears,W.J. (1994): Recovery rate and plasma zine and cooper concentrations
of steer calves fed organic and inorganic zinc and manganese sources with or without injectable coopper and chalenged with
infectiosus bovine rhinotracheitis virus. J.Anim.Sci. Vol. 72. 212-219.
Church,D.C. (1971): Digestive physiology and nutrition of ruminants. Dept. Anim. Sci. Oregon State Univ. OSU Books.
Corvallis.
Church,D.C. (1988): The ruminant animal: Digestive Physiology and Nutrition. Engelwood Cliffs. New York. Prentice Hall.
cies. J. Anim Sci. 68: 2052.
Combs,D.K. (1991): Alfalfa's feeding potential to dairy cows - emphasis on energy. Proceedings 21st National Alfalfa
Symposium. Rochester, MN.
Conrad,H.R. (1966): Symposium on factors influencing the voluntary intake of herbage by ruminants: physiologicaland
physical factors limiting feed intake. J. Anim. Sci. 25: 227.
Coppock, C.E. (1997): Feeding and Managing High-Yielding Dairy Cows. Vol. 9. Proc. 1997 Western Canada Dairy Seminar.
http://www.afns.ualberta.ca/hosted/wcds/wcd97/ch03-97.htm
Couland,J.B., Remond,B. (1991): Variations in milk output and milk protein content in response to the level of energy supply
to the dairy cow: A review. Liv. Prod. Sci. 29: 31.
CPM-Dairy. 1998. Cornell Univ., Ithaca NY; Univ. Pennsylvania, Kennett Square PA; W.H. Miner Agricultural Research
Institute, Chazy NY. http://nbc.vet.upenn.edu/~boston/cpmdairy.htm
Crooker,B.A., Clark,J.K., Shanks,R.D., Fahey,G.C. (1987): Effects of ruminal exposure on the amino acid profile of feeds. Can. J.
Anim. Sci. 67: 1143-1148.
Crooker,B.A., Clark,J.K., Shanks,R.D., Hatfield,E.E. (1987): Effects of ruminal exposure on the amino acid profile of heated or
formaldehyde treated soybean meal. J. Dairy Sci. 69: 2648-2657.
Crooker,B.A., Shanks,R.D., Clark,J.K., Fahey,G.C. (1981): Effects of ruminal exposure upon the amino acid profile of typical
feedstuffs. J. Anim. Sci. 53: Suppl. 1. 391 (Abstr.)
Crooker,B.A., Sniffen,C.J., Hoover,W.H., Johnson,L.L. (1978): Solvents for soluble nitrogen measurements in feedstuffs. J.Dairy
Sci. 61: 437.
Cummins,K.A., Nocek,J.E., Polan,C.E., Herbein,J.H. (1983): Nitrogen degradability and protein synthesis in calves fed diets of
varying degradability defined by the bag technique. J. Dairy. Sci. 66: 2356.
obi,T., Antov,G. (1996): Govedarstvo proizvodnja mleka. Poljoprivredni fakultet. Novi Sad.
uperlovi Margita, orevi Duanka, Miloevi,Z. (1980): Prilog ispitivajnju promena u proteinskom kompleksu kukuruznog zrna izazvanih razliitim postupcima konzervisanja. Arhiv za poljoprivredne nauke. 41 (144): 545.
uperlovi Margita, ljivovaki,K., Kasalica,T. (1983): Promene proteina i ugljenih hidrata visokovlanog zrna kukuruza u
toku siliranja. Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta. 587: 85.
Danfaer,A. (1990): A dynamic model of nutrient digestion and metabolism in lactating dairy cows. Report from the National
Institute of Animal Science No. 671. Denmark.
De Boer,G., Murphy,J.J., Kennely,J.J. (1986): A rapid method for estimating protein digestibility in ruminants. Univ. of Alberta
Feeders Day Report. 58.
De Boer,G., Murphy,J.J., Kennely,J.J. (1987): A modified method for determination of in situ rumen degradation of feedstuffs.
Can. J. Anim. Sci. 67:93.
Denigan,M., Huber,J.T., Al-Dehneh,A., Alhadhrami,G. (1990): Effects of feeding varying levels of Amaferm (Aspergillus oryzae)
on performance of dairy cows. J. Dairy Sci. 73 (Suppl. 1): 236. (Abs.)
Donkin,S.S., Varga,G.A., Sweeney,T.F., Muller,L.D. (1989):Rumen protected methionine and lisine: effects on animal
performance, milk protein yield and physiological measures. J. Dairy Sci. 72: 1484.
191
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
90.
91.
92.
93.
94.
95.
96.
97.
Donoghue,D.O., Broph,R.O., Rath,M., Boland,M.P. (1995): The effect of proteinated minerals added to the diet on the
performance of post-partum dairy cows. Biotehnology in The Feed Industry. Procedings of Alltech s Eleventh Annual
Symposium.
Donoghue,D.O., Broph,R.O., Rath,M., Boland,M.P. (1995): The effect of proteinated minerals added to the diet on the
performance of post-partum dairy cows. Biotehnology in The Feed Industry. Procedings of Alltech s Eleventh Annual
Symposium.
orevi,N., Koljaji,V., Grubi,G., Adamovi,M., Glamoi, D. (2002): Silaa lucerke u ishrani krava. XVI Savetovanje
agronoma i tehnologa i veterinara. Zbornik naunih radova 2002. Vol. 8. Br. 1. Str.: 329 - 339. Institut PKB Agroekonomik.
Beograd.
orevi,N., Koljaji,V., Grubi,G., Glamoi,D. (2000): Specifinosti razliitih vrsta silaa koje se koriste u ishrani krava.
Simpozijum: Proizvodnja i prerada mleka. 31.05-03.06.2000. Arhiv za poljoprivredne nauke. No 212. Vol. 63. Br. 1 - 2. Str.: 51 - 62.
Beograd.
Driver,L.S., Grummer,R.R. Schultz,L.H. (1990): Effects of feeding heat-treated soybeans and niacin to high producing cows in
early lactation. J. Dairy Sci. 73: 463.
Du,Z., Hemken,R.W., Harmon,R.J. (1996): Copper metabolism of Holstein and Jersey cattle fed high dietary sulfate on
proteinate. J. Dairy. Sci. 79: 1873.
Ducker,M.J., Haggett,R.A., Fisher,W.J., Morant,S.V. (1985): Prediction of energy status in first lactation dairy heifers. Anim.
Prod. 41: 167.
Dupchak,C.
(2001):
Changes
in
the
2001
Nutrient
Requirements
of
Dairy
Cattle.
http://www.gov.mb.ca/agriculture/livestock/nutrition/bza12s11.html
Edmonson,A.J., Lean,I.J., Weaver,L.D., Farver,T., Webster,G. (1989): A body condition scoring chart for Holstein dairy cows.
J. Dairy Sci. 72: 68.
Ender,F., Dishington,I.W. (1970): Etiology and prevention of paresis puerperalis in dairy cows. In: Parturient Hypocalcemia,
edited by J.J.B. Anderson. 71. Academic Press. New York
Erdman,R.A. (1988): Dietary buffering requirements of the lactating dairy cow: a review. J. Dairy Sci. 71: 3246.
Erdman,R.A., Sharma,B.K. (1989): Effect of yeast culture and sodium bicarbonate on milk yield and composition in dairy cows. J.
Dairy Sci. 72:1929.
Evans,J.L., Biddle,G.N. (1971): Utilization of nitrogen by source and solubility of nitrogen. J. Anim. Sci. 59: 2056.
Fairbarn,R., Alli,I., Baker,B.E. (1988): Proteolysis associated with the ensiling of chpopped alfalfa. J. Dairy Sci. 71: 152.
Ferguson,J.D., Chalupa,W. (1994): Symposium: Interactions of nutrition and reproduction. Impact of protein nutrition on
reproduction in dairy cows. J. Dairy Sci. 72: 746.
Fisher,G.R., Edgerly,C.G.M., Park,C.S. (1992): Complete dairy ration. Elektronska publikacija.. NDD. Collection: Feeding and
nutrition. North Dakota
Flores,D.A., Phillip,L.E., Veira,D.M., Ivan,M. (1986): Digestion in the rumen and amino acid supply to the duodenum of sheep
fed ensiled and fresh alfalfa. Can. J. Anim. Sci. 66: 1019.
Foldager,J., Huber,J.T. (1979): Influence of protein percent and source on cows in early lactation. J. Dairy. Sci. 62: 954.
Fonnesbeck,P.V.,Kearl,L.C.,Harris,L.E.(1975): Feed grade biuret as a protein replacement for ruminants. J. Anim. Sci. 40: 1150.
Fox, D.G., Tylutki, T.P., Van Amburgh, M.E., Chase, L.E., Pell, A.N., Overton, T.R., Tedeschi,L.O., Rasmussen, C.N., Durbal.
V.M. (2000): The Net Carbohydrate and Protein System for evaluating herd nutrition and nutrient excretion. Animal Science
Dept. Mimeo 213, Cornell University, Ithaca, NY. 14853.
Fox, D.G., Tylutki,T.P., Czymmek,K.J., Van Amburgh,M.E., Rasmussen,C.N., Durbal.V.M. (2001): Nutrient Management on
Dairy Farms Development and Application of the Cornell University Nutrient Management Planning System a Case Study.
Advances in Dairy Technology. Vol. 13: 283-294.
Fox,D.G., Sniffen,C.J., O'Connor,J.D., Russel,J.B.,Van Soest, P. J. (1990): The Cornell Net Carbohydrate and Protein System for
Evaluating Cattle Diets. Part I: A model for predicting cattle requirements and feedstuff utilization.
Fox,D.G., Tylutki, T.P., Van Amburgh, M.E., Chase, L.E., Pell, A.N., Overton,T.R., Rasmussen, C.N., Tedeschi, L.O.,
Durbal,V.J. (1999) The Net Carbohydrate and Protein System for evaluating herd nutrition and nutrient excretion. Part 1.
CNCPS version 4.0 documentation. Cornell University Department of Animal Science, 130 Morrison Hall.
Fujihara,T., rskov,E.R., Reeds,P.J.(1987a): The effect of protein infusion on urinary excretion of purine derivatives in ruminants
nourished by intragastric nutrition. J. Agric. Sci. (Camb.) 109: 7.
Ganev,G., rskov,E.R., Smart,R. (1979) The effect of roughage and concentrate feeding and rumen retention time on total degradation
of protein in rumen. J. Agric. Sci. (Camb.) 93: 651.
Glamoi,D. (1995): Matemetiki modeli za predvianje konzumiranja suve materije u krava muzara. Magistarska teza.
Poljoprivredni fakultet. Novi Sad.
Glamoi,D., Jovanovii,R., Peji,N. (1996): Predvianje voljnog uzimanja hrane u krava visoke mlenosti. Poljoprivredne
aktuelnosti. 3-4: 77.
Glimp,H.A., Karr,M.R., Little,C.O., Woolfolk,P.G., Mitchell,G.E., Hudson,L.W. (1967): Effect of reducting soybean protein
solubility by dry heat on the protein utilization by young lambs. J. Anim. Sci. 26: 858.
Grainger,C., Wilhelms,G.D., McGowan,A.A. (1982): Effect of body condition at calving and level of feeding in early lactation
on milk production of dairy cows. Aust J. Exp. Agric. Anim. Husb. 22: 9.
Grant,R. (1992): Feeding to maximize milk solids. Elektronska publikacija.A NebGuide Collection: Feeding and nutrition.
University of Nebraska-Lincoln.
Grant,R. (1993): Mineral and vitamin nutrition of dairy cattle. Elektronska publikacija. A NebGuide Collection: Feeding and
nutrition. University of Nebraska-Lincoln.
Grubi,G. (1987a): Hranidbena vrednost termiki obraenog zrna kukuruza u ishrani teladi. Magistarski rad. Poljoprivredni fakultet.
Beograd-Zemun.
Grubi,G. (1987b): Uticaj termike obrade itarica na efekte iskoriavanja mladih goveda. Krmiva. 29 (9-10): 219. Zagreb.
192
98.
99.
100.
101.
102.
103.
104.
105.
106.
107.
108.
109.
110.
111.
112.
113.
114.
115.
116.
117.
118.
119.
120.
121.
122.
123.
124.
125.
126.
127.
Grubi,G. (1991): Uticaj razgradivosti proteina obroka na proizvodne performanse i neke fizioloke konstante u mladih goveda. Zbornik
radova Poljoprivrednog fakulteta. 598: 9. Beograd.
Grubi,G. (1998): Uloga skroba u obrocima za visoko proizvodne krave. Savremena poljoprivreda. Br. 1 - 2. Str.: 181 - 187. Novi
Sad.
Grubi,G.(1991): Poznavanje uticaja razgradivosti proteina hrane na efikasnost iskoriavanja hranljivih materija i proizvodne rezultate
goveda u porastu. Doktorska disertacija Poljoprivredni fakultet. Zemun.
Grubi,G., Adamovi,M. (1998): Novi normativi u ishrani krava. Seminar strunog odbora za govedarstvo. 21. 05. 1998. Novi Sad.
Poljoprivredne aktuelnosti. Br. 3 - 4. Str.: 97 - 106. (1998) Institut za primenu nauke u poljoprivredi. Beograd.
Grubi,G., Adamovi,M. Stoievi,Lj. (1993): Uticaj peletiranja smee koncentrata na proizvodne rezultate junica u porastu.
Simpozijum povodom 90. godina ivota i rada prof. dr Dragie Nikolia. Zbornik radova poljoprivrednog fakulteta. 83. Beograd.
Grubi,G., Adamovi,M., Jovanovi,R., Sretenovi Ljiljana, Stoievi,Lj. (1995): Merenje aktivnosti mikroorganizama buraga preko
razgradivosti suve materije. VII Kongres mikrobiologa Jugoslavije. Zbornik rezimea. 34. Herceg Novi.
Grubi,G., Adamovi,M., Koljaji,V., orevi,N. (1999a): Ishrana krava i ocena telesne kondicije. XIII Savetovanje agronoma,
veterinara i tehnologa. Zbornik naunih radova 1999. Vol. 5. Br. 1. Str.: 447 - 456. INI PKB Agroekonomik. Aranelovac.
Grubi,G., Adamovi,M., Ljiljana Sretenovi, Stoievi,Lj., Jovanovi,R., (1994): Savremeni aspekti normiranja proteina u ishrani
visokomlenih krava. Zbornik radova VIII. Savetovanja agronoma i tehnologa. MP "INI Agroekonomik" dd. 66. Smederevo
Grubi,G., Adamovi,M., Negovanovi,D. (1992): Razgradivost proteina kao kriterijum za sastavljanje obroka u ishrani preivara. X.
Seminar: Inovacije u stoarstvu. Poljoprivredni fakultet. 125-131. Beograd.
Grubi,G., Adamovi,M., Pavlievi,A., Koljaji,V. Sretenovi Ljiljana, Stoievi,Lj., Aleksi,D., orevi,N., Jovanovi, R. (1996):
Uticaj izvora proteina u obroku mlenih krava na proizvodnju mleka. Odbor za govedarstvo i proizvodnju stone hrane. 23.05.1996.
Novi Sad.
Grubi,G., Adamovi,M., Pavlievi,A., Sretenovi Ljiljana, Stoievi,Lj., Jovanovi,R. (1996): Klasifikacija kabastih hraniva na
osnovu razgradivosti suve materije. Zbornik radova. VIII. Jugoslovenski simpozijum o krmnom bilju sa meunarodnim ueem. 26:
483. Novi Sad.
Grubi,G., Adamovi,M., Sretenovi Ljiljana, Stoievi,Lj., Jovanovi,R. (1995): Razgradivost proteina domaih hraniva. Aktuelna
pitanja govedarske proizvodnje na drutvenim i individualnim gazdinstvima. Institut za primenu nauke u poljoprivredi. 53: 110. Beograd.
Grubi,G., Adamovi,M., Sretenovi Ljiljana, Stoievi,Lj., Jovanovi,R. (1996): Obezbeenje aminokiselina u ishrani goveda. X.
Meunarodno savetovanje agronoma i tehnologa. Zbornik naunih radova 1996. 2 (1): 59. INI PKB Agroekonomik. Aranelovac.
Grubi,G., Adamovi,M., Stoievi,Lj., Jovanovi,R., Nei,S. (1998): Uticaj ishrane krava na udeo proteina u mleku. XII
Savetovanje agronoma i tehnologa PKB INI Agroekonomik. Zbornik naunih radova. Vol. 4. Br. 1. Str.: 313 - 321. Aranelovac.
Grubi,G., Aleksi,D., Pavlievi,A. (1995): Odnos kabaste i koncentrovane hrane u ishrani krava visoke mlenosti. Odbor za
govedarstvo i proizvodnju stone hrane. 18.05.1995. Novi Sad. Poljoprivredne aktuelnosti. 3-4: 68-75. (1996) Institut za primenu nauke
u poljoprivredi. Beograd.
Grubi,G., orevi,N., Koljaji,V. (2001): Lucerka u ishrani krava. Arhiv za poljoprivredne nauke. No 220. Vol. 62. Br. 5-353.
Str.: 275 - 284. Beograd. 9 Jugoslovenski simpozijum o krmnom bilju sa meunarodnim ueem. 5-6.06.2001. Beograd.
Grubi,G., orevi,N., Pavlievi,A., Koljaji,V. (1996): Faktori koji utiu na razgradivost proteina i ugljenih hidrata u buragu i stepen
prometa energije. Zbornik plenarnih referata i kratkih sadraja radova II. Simpozijuma: Ishrana, reprodukcija i zatita zdravlja goveda.
28. Svilajnac
Grubi,G., orevi,N., Radivojevi,M. (1999b): Fizike osobine vlakana u obrocima za krave. Arhiv za poljoprivredne nauke. No 210.
Vol. 60. Br. 1 2. Str.: 61 72.
Grubi,G., Hristov,S., Adamovi,M., Jovanovi,R. (1997): Uticaj suficita proteina u obrocima na zdravstveno stanje krava. Veterinarski
glasnik. 51 (3-4): 127. Beograd.
Grubi,G., Hristov,S., Pavlievi,A. (1992): Procena mikrobijalne sinteze proteina kod preivara preko zastupljenosti derivata purinskih
baza u urinu. Veterinarski glasnik. 46 (11-12): 631. Beograd.
Grubi,G., Jovanovi,R., Adamovi,M., Stoievi,Lj., Sretenovi Ljiljana, esti Sneana (1994): Postupak odreivanja razgradivosti
proteina metodom in situ. XII. Seminar o savremenoj stoarskoj proizvodnji. Biotehnologija u stoarstvu. 10 (1-2): 121. Beograd.
Grubi,G., Koljaji,V., Pavlievi,A., orevi,N. (1998): Uticaj udela razgradivih i nerazgradivih proteina u obrocima na proizvodne
rezultate krava. Zbornik radova VI Savetovanja o primeni premiksa u stonoj hrani. 27 - 29. 05. 1998. Str.: 23 - 30. Vrnjaka Banja.
Grubi,G., Pavlievi,A., Adamovi,M., Hristov,S., Negovanovi,D. (1996): Procena obima sinteze mikrobijalnih proteina u buragu kod
krava i laktaciji. Veterinarski glasnik. 50 (11-12): 865.
Grubi,G., Pavlievi,A., Adamovi,M., Jovanovi,R. (1994b): Dry matter and crude protein degradability in fresh and conserved
lucerne. Review of Research Work at the Faculty of Agriculture. 39 (2): 35. Beograd.
Grubi,G., Pavlievi,A., Aleksi,D., orevi,N. (1996): Mineralne materije u ishrani mlenih krava. Savjetovanje agronoma
Republike Srpske: Obnova i razvoj poljoprivredne proizvodnje Republike Srpske. Sinopsisi referata. 134. Banjaluka.
Grubi,G., Pavlievi,A., orevi,N., Adamovi,M. (2000): Balansiranje ugljenih hidrata u obrocima za krave. Simpozijum:
Proizvodnja i prerada mleka. 31.05-03.06.2000. Arhiv za poljoprivredne nauke. No 212. Vol. 63. Br. 1 - 2. Str.: 31 - 42. Beograd.
Grubi,G., Pavlievi,A., Koljaji,V., Adamovi,M., Sretenovi Ljiljana, Stoievi,Lj., orevi,N., Jovanovi,R. (1997): Optimalne
potrebe i mogunost obezbeivanja sirovih vlakana u obrocima za visokomlene krave. XI. Savetovanje agronoma i tehnologa PKB INI
Agroekonomik. Zbornik naunih radova. 3 (1): 367. Aranelovac.
Grubi,G., Sretenovi Ljiljana, Pavlievi,A., Adamovi,M., Stoievi,LJ. (1995): Mogunost unapreenja hranidbene vrednosti slame
u ishrani preivara. Aktuelna pitanja govedarske proizvodnje na drutvenim i individualnim gazdinstvima. Institut za primenu nauke u
poljoprivredi. 53: 63. Beograd.
Grubi,G., Sretenovi Ljiljana, Stoievi,Lj., Adamovi,M., Jovanovi,R. (1995): Protein degradability in ruminant feeds of animal
origin. Acta Veterinaria. 45 (2-3): 149. Beograd.
Grubi,G., Zeremski,D, Marija uti (1991): Vanije biohemijske i mikrobioloke promene pri siliranju zrna kukuruza sa i bez uree i
Benurala S. Nauka u praksi. 21 (2): 139.
193
128. Grubi,G., Zeremski,D, Negovanovi,D., Adamovi,M., Stoievi,Lj., Sretenovi Ljiljana, Jovanovi,R. (1995): Faktori koji deluju na
razgradivost proteina u ishrani preivara, uticaj ivotinje i metodologije. Biotehnologija u stoarstvu. 11 (1-2): 49. Beograd.
129. Grubi,G., Zeremski,D., Adamovi,M., Jovanovi,R., Stoievi,Lj., Sretenovi Ljiljana (1995): Protein degradability of raw soybean and
four soybean products. Review of Research Work at the Faculty of Agriculture. 40 (2): 75. Beograd.
130. Grubi,G., Zeremski,D., Adamovi,M., Negovanovi,D., Stoievi, Lj., Sretenovi Ljiljana, Nikoli,P. (1993-b): Faktori koji
deluju na razgradivost proteina u ishrani preivara. 1. Uticaj hrane i mikroorganizama buraga. Biotehnologija u stoarstvu. 9
(1-2): 54. Beograd.
131. Grubi,G., Zeremski,D., Adamovi,M., Pavlievi,A. (1995): Razvoj i znaaj metode in situ u ispitivanju metabolizma buraga. Zbornik
naunih radova. 1 (1): 71. INI PKB Agroekonomik. Beograd.
132. Grubi,G., Zeremski,D., Adamovi,M., Stoievi,Lj., Sretenovi Ljiljana, Jovanovi,R. (1993-a): Uporedna vrednost jednaina
za obraun razgradivosti proteina u ishrani preivara. Zbornik radova XI. Seminara o savremenoj stoarskoj proizvodnji.
Savremena poljoprivreda. 1-2: 20. Novi Sad.
133. Grubi,G., Zeremski,D., Pavlievi,A., Adamovi,M., Negovanovi,D. (1992): Uticaj razgradivosti proteina hrane na efikasnost
korienja uree u obrocima za preivare. Zbornik radova V. Simpozijuma: Tehnologija stone hrane. 9. Divibare.
134. Gunderson,S., Keuning,J., Shaver,R. (1999): 30,000 Pounds and Beyond... A Survey of Six of Wisconsins Top Producing
Dairy Herds. Dairy Science Department. University of Wisconsin Madison. UW-Extension Dairy Science. Nutrition
Publications. http://www.wisc.edu/dysci/uwex/nutritn/pubs/30000.html
135. Ha,J.K., Kennelly,J.J., Berzins,R.(1984): Effect of dietary nitrogen source on microbial protein synthesis, dietary protein degradation
and nutrient digestion in steers. Anim. Feed Sci. and Technology. 14: 117.
136. Ha,J.K., Kennelly.J.J. (1984): In situ dry matter and protein degradation of various protein sources in dairy cattle. Can. J. Anim. Sci. 64:
443.
137. Harmison,B., Eastridge,M.L., Firkins,J.L. (1997): Effect of Percentage of Dietary Forage Neutral Detergent Fiber and Source of
Starch on Performance of Lactating Jersey Cows. J. Dairy Sci. 80: 905.
138. Harris,R.Jr., Lobo,R. (1988): Feeding yeast culture to lactating dairy cows. J. Dairy Sci. 71(Suppl. 1):276. (Abst.)
139. Hemken,R.W. (1997): Role of organic trace minerals in animal nutrition. University of Kentucky, Lexington, Kentucky, USAAlltech, Inc.
140. Hillman,D. (1991): Dietary nutrient allowances for dairy cattle. Feedstuffs Ref. Issue. 63 (29): 56.
141. Hinders,R. (1995): Rumen acidosis concerns increase as per cow milk production rises. Feedstuffs. 67 (38): 11.
142. Hinders,R. (1997): More research needed to increase milk protein through the ration. Feedstuffs. 69 (25): 12.
143. Holzer,Z., Levy,D., Samuel,V., Bruckenthal,I. (1986): Interaction between supplementary nitrogen source and ration energy density
on performance and nitrogen utilization in growing and fattening cattle. Anim. Prod. 42: 19.
144. Horner,J.L., Coppock,C.E., Moya,J.R., LaBore,J.M., Lanham,J.K. (1988): Effect of niacin and whole cottonseed on ruminal
fermentation, protein degradability and nutrient digestibility. J. Dairy Sci. 71: 1239.
145. Horner,J.L., Coppock,C.E., Schelling,G.T., LaBore,J.M., Nave,D.H. (1986): Influence of niacin and whole cottonseed on intake,
milk yield and composition, and systemic responses of dairy cows. J. Dairy Sci. 69: 3087.
146. Hovell,F.D. DeB., rskov,E.R. (1990): The role of fish meal in rations for sheep. Tech. Bull. No.23. IAFMM. Potters Bar.
Hertfordshire.
147. Hovell,F.D.DeB., rskov,E.R. (1989): The role of fish meal in rations for sheep. Tech. Bull. No.23. IAFMM. Potters Bar.
Hertfordshire.
148. Howes,D. (1996): Biotehnoloki aditivi u ishrani krava muzara-uticajna proizvodne performanse. Prva Jugoslovenska
prezentacija programa Alltech Inc. Novi Sad.
149. Howie,M. (1998): New modeling system may provide benefits to cows, dairy producers. Feedstuffs. Vol. 79. No. 10: 11,28-29.
150. Huber,J.T. (1990): The fungal and yeast culture story in lactating dairy cows. AZ Dairy Newsletter. May 1990.
151. Hughes-Jones,M. (1979): Factors influencing the degradation of protein in the rumen of cattle and sheep. M.Sc. Thesis. University of
Aberdeen.
152. Hume,I.D. (1974): The proportion of dietary protein escaping degradation in the rumen of sheep fed on various protein concentrates.
Aust. J. Agric. Res. 25: 155.
153. Hungate (1966): The rumen and its microbes. Academic Press. New York and London.
154. Hussein, H.S., Jordan.R.M. (1991): Fish meal as a protein supplement in ruminant diets: a review. J. Anim. Sci. 69: 2147.
155. Hutcheson,D.P., Chirase,N.K. Spears,J.W. (1991): Effects or organic and inorganic sources of zinc withor without injectable
cooper on feed intake, rectal temperature and live weiglits of oteer calves stressed with Infections Bovine Rhinotra-cheitis
Virus. J. Anim. Sci. 69 (Supp. 1.)
156. Hutjens,M. (2001): Dairy NRC Dairy Cow Aspects. http://dairynet.outreach.uiuc.edu/llini DairyNet-.htm
157. Hutjens,M.F. (1989): Buffers boost production. Large Anim. Vet. (Nov/Dec) p. 35.
158. Hutjens,M.F. (1990): Niacin in dairy cattle. Natl. Feed Ingred. Assn. Nutrition Institute.
159. Hutjens,M.F. (1993): Thumbrules for dairy cow rations. Dairy Guide-19. Elektronska publikacija. University of Illinois
160. Hvelplund,T., Madsen,J. (1990): A study of the quantitative nitrogen metabolism in the gastro-intestinal tract, and the resultant
new protein evaluation system for ruminants. The AAT-PBV system. Inst.of Anim. Sci. The Royal Veterinary and Agricultural
University. Copenhagen. 201.
161. Ibrahim,M.N.M. (1981): Physical, chemical, physico-chemical and biological treatment of crop residues. The Utilization of Fibrous
Agricultural Residues. Government Publishing Service. Canberra.
162. Ili,Z. (1990): Uticaj odnosa voluminozne i koncentratne krme na in situ razgradljivost biljnih proteina Doktorska disertacija.
Fakultet poljoprivrednih znanosti. Zagreb.
163. INRA (1978): Alimentacion des ruminants. INRA Publications. Versailles.
164. INRA (1987) R. Jarrige (editior): Alimentacion des ruminants: revizion des systemes et des tables del INRA. Bul. Tech. No.70. CRZV.
Theiz. I.N.R.A.
165. Janicki,F.J., Stallings,C.C. (1988): Degradation of crude protein in common feedstuffs in forages determined by in vitro and in
situ procedures. J.Dairy Sci. 56: 1052.
194
166. Jazbec,J. (1990): Kliniko laboratorijska dijagnostika. Univerza Edvard Kardelj, Veterinarska fakulteta Ljubljana.
167. Johnson,C.L. (1984): The effect of feeding in early lactation on feed intake, yields of milk, fat and protein, and on live-weight
change over one lactation in dairy cows. J. Agric. Sci. (Camb.) 103: 629.
168. Jovanovi,R. (1985): Mogunost korienja veih koliina NPN jedinjenja u ishrani krava muzara. Krmiva. 3-5: 78.
169. Jovanovi,R. (1988): Nova saznanja o proteinima u ishrani preivara. Krmiva. 3-4: 61.
170. Jovanovi,R. (1996): Uticaj koliine nerazloenih proteina u buragu na proizvodne rezultate krava u prvih 100 dana laktacije.
Magistarski rad. Poljoprivredni fakultet. Beograd-Zemun.
171. Jovanovi,R., Glamoi,D., Pelagi Radanov Veselina, Drini Milanka, Koljaji,V., Pavlievi,A. (1997): Faktori od kojih
zavisi konzumiranje veih koliina kabaste hrane u ishrani krava visoke mlenosti. Zbornik radova meunarodnog simpozijuma
Nauna Dostignua u stoarstvu 97. 155. Subotica.
172. Jovanovi,R., Grubi,G., Sretenovi Ljiljana., Adamovi,M., Stoievi,LJ. (1994): Razgradivost proteina vanijih stonih hraniva
utvrena metodom in situ. XII. Seminar o savremenoj stoarskoj proizvodnji. Biotehnologija u stoarstvu. 10 (1-2): 129. Beograd.
173. Jovanovi,R., Koljaji,V., Mago,M. (1993): Najnovija dostignua u ishrani krava visoke mlenosti. Savremena poljoprivreda.
41 (1-2): 9. Novi Sad.
174. Jovanovi,R., Koljaji,V., Pavlievi,A. (1995a): Najnovija dostignua u ishrani krava muzara. Savetovanje Nauna
dostignua u stoarstvu 95. 1. Novi Sad.
175. Jovanovi,R., Koljaji,V., Pavlievi,A., Pupavac Veselina (1996): Znaaj faktora koji reguliu voljno konzumiranje hrane u
ishrani krava visoke mlenosti. Biotehnologija u stoarstvu. 12 (1-2): 101.
176. Jovanovi,R., Koljaji,V., Pavlievi,A., Veselina Pupavac, Violeta Bogavac (1995a): Ishrana krava u kritinim fazama
proizvodnog ciklusa. IV Meunarodni simpozijum Saveremni trendovi u proizvodnji mleka. 170. Kopaonik.
177. Jovanovi,R., Sretenovi Ljiljana, Adamovi,M., Stoievi, Lj., Pavlievi,A., Grubi,G. (1997): Uticaj koliine nerazgradivog proteina
u obroku na proizvodne i reproduktivne performanse visoko-produktivnih krava. XI. Savetovanje agronoma i tehnologa PKB INI
Agroekonomik. Zbornik naunih radova. 3 (1): 349. Aranelovac.
178. Jovanovi,R., Sretenovi Ljiljana, Adamovi,M., Stoievi,Lj., Grubi,G. (1997): Urea concentration in blood serum as an indicator of
reproductive parameters. Proceedings of 5. International Conference for Ovine and Caprine Production. 3. Symposium on Animal
Reproduction. Str. 74. Ohrid.
179. Kalivoda,M. (1990): Krmiva, sastav, hranljiva vrijednost, i primena u hranidbi domaih ivotinja. kolska Knjiga. Zagreb.
180. Kandylis,K., Nikokyris,P. (1990): Preliminary investigations on solubility and degradability of some typical feedstuffs available in
Greece. World Rev.of Anim.Prod.Vol.XXV. 3:50.
181. Kaufmann,V.W. (1982): The significance of using special protein in early lactation (also with regard to the fertility of the cow). Str. 117.
u Protein and energy supply for high production of milk and meat. Pergamon Press. New York.
182. Kaufmann,W., Hagemeister,H. (1973): Utilization of non-protein nitrogen compounds by ruminants with reference to urea and isobutyl
diurea. Milchwissenschaft. 28: 347.
183. Kellems, R.O., Johnston, N.P. Wallentine, M.V. Lagerstedt, A. Andrus, D. Jones R., Huber. J.T. (1987): Effect of feeding
Aspergillus oryzae on performance of cows during early lactation. J. Dairy Sci. 70 (Suppl. 1): 219. Abst.
184. Kennedy,P.M., Christopherson,R.J., Milligan,L.P. (1982): Effects of cold exposure on feed protein degradation, microbial protein
synthesis and transfer of plasma urea to the rumen of sheep. Br. J. Nutr. 47: 521.
185. Kertz,A.F., Davidson,L.E., Cords,B.R., Puch,H.C.(1983): Ruminal infusion of ammonium chloride in lactating cows to determine effect
of pH on ammonia trapping. J. Dairy. Sci. 66: 2597.
186. Kertz,A.F., Reutzel, L.F., Thomson, G.M. (1991): Dry matter intake from parturition to midlactation. J. Dairy Sci. 74: 2290.
187. Kirpatrick,B.K., Kennely,J.J. (1987): In situ degradability of protein and dry matter from single protein sources and from a total
diet. J. Anim. Sci. 65: 567.
188. Knutson,R.J., Allrich,R.D., Cunningham,M.D. (1991): Raising dairy replacement heifers: from birth to breeding. Cooperative
Extension work in Agriculture and Home Economics. Purrdue University. AS-454
189. Koeln,L.L, Webb,K.E., Fontenot,J.P. (1985): Utilization by sheep of whole shelled corn impregnated with urea, calcium, potassium and
sulfur. J. Anim. Sci. 61 (2): 495.
190. Kohn,R.A., Allen,M.S. (1995): Prediction of protein degradation of forages from solubility fractions. J. Dairy Sci. 78 (8): 1774.
191. Koljaji,V., Jovanovi,R., Kolarski Desanka, Pavlievi,A., orevi,N. (1995): Efekat kvaliteta kabastih hraniva u laktaciji. IV
Meunarodni simpozijum Saveremni trendovi u proizvodnji mleka. Str.14-17. Kopaonik.
192. Koljaji,V., Nikoli,P., Adamovi,M., Stoievi Lj. Sretenovi Ljiljana, Kolarski Desanka (1990): Uticaj nivoa i prirode proteina u
sastavu obroka junadi u tovu na proizvodne i klanine rezultate. Biotehnologija u stoarstvu. 6 (3-4): 35
193. Kreikemeier,K.K., Harmon,D.I., Brandt,R.T., Avery,T.B., Johnson,D.E. (1991): Small intestinal starch digestion in steers:
Effects of various levels of abomasal glucose, corn starch and corn dextrin infusion on small intestinal disappearance and net
glucose absorption. J. Anim. Sci. 69: 328
194. Krishnamoorthy,U., Muscato,T.V., Sniffen,C.J., Van Soest,P.J. (1982): Nitrogen fractions in selected feedstuffs. J. Dairy Sci. 65:
217.
195. Krishnamoorthy,U., Sniffen,C.J., Stern,M.D., Van Soest,P.J. (1983): Evaluation of mathematical model of rumen digestion and
in vitro simulation of rumen proteolysis to estimate rumen-undegraded nitrogen content of feedstuffs. Br. J. Nutr. 50: 555.
196. Kristensen,E.S., Moller,P.D., Hvelplund,T. (1982): Estimation of the effective protein degradability in the rumen of cows using
the nylon bag technique combined with outflow rate. Acta Agric. Scand. 32: 123.
197. Kronfeld,D.S. (1976): The potential importance of the proportions of glucogenic, lipogenic ad aminogenic nutrients in regard
to the health and productivity of dairy cows. Adv. Anim. Physiol. Anim. Nutr. 7: 5.
198. Lane,0.E., Guthrie, L.D. (1995): Feeding the dairy herd. The University of Georgia College of Agricultural & Environmental
Sciences. Cooperative Extension Service. Bulletin 816.
199. Latinovi,D., Grubi,G., Trifunovi,G., Lazarevi,Lj., Koljaji,V. (1997): Selekcija ishrana i muznost goveda. NIP Student. Beograd
200. Lindberg,J.E. (1985): Estimation of rumen degradability of feed proteins with the in sacco technique and various in vitro
methods: A review. Acta Agric. Scand. Suppl. 25: 64.
195
201. Lynch,G.L., Berger,L.L., Merchen,N.R., Fahey,G.C., Baker, E.C. (1987): Effects of ethanol and heat treatment of soybean meal and
ruminal escape of soybean protein in steers. J. Anim. Sci. 65: (Suppl. 1): 467 (Abs.).
202. Macgregor,C.A., Sniffen,C.J., Hoover,W.H., (1978): Amino acid profiles of total and soluble protein in feedstuffs commonly fed to
ruminants. J. Dairy. Sci. 61: 566.
203. Madsen,J. (1985): The basis of the proposed Nordic protein evaluating system for ruminants. The AAT-PBV system. Acta Agric.
Scand. 36: 275.
204. Madsen,J., Hvelplund,T. (1985): Protein degradability in the rumen. A comparison between in vivo, nylon bag, in vitro and
buffer measurements. Acta Agric. Scand. Suppl. 25: 103.
205. Madsen,J., Hvelplund,T. (1990): Feedstuffs table. The composition and protein values of feeds. A study of the quantitative nitrogen
metabolism in the gastro-intestinal tract, and the resultant new protein evaluation system for ruminants. The AAT-PBV system. Inst.of
Anim. Sci. The Royal Veterinary and Agricultural University. 201. Copenhagen.
206. Mahanna,B. (1993): 100 updated feeding thumbrules. Hoard's Dairyman. 138 (17): 672.
207. Manspeaker,J.E., Robl,M.G., Douglas,C.W. (1987): Chelated minerals: Their role in boviue fertility. Vet. Med. 951.
208. McAllister,T.A., Cheg,K.J., Rode,L.M., Buchanan-Smith,J.G. (1990): Use of formaldehyde to regulate digestion of barley
starch. Can. J. Anim. Sci. 70: 581.
209. McBurney,M,I., Allen,M.S., Van Soest,P.J. (1986): Praseodymium and copper cation exchange capacities of neutral detergent fibers
relative to composition and fermentation kinetics. J. Sci. Food Agric. 37: 666-674.
210. McBurney,M,I., Van Soest,P.J., Chase,L.C. (1981): Cation exchange capacity of various feedstuffs in ruminant rations. Proc.
Cornell Nutr. Conf. Feed Manuf. 16-20.
211. McCarthy,R.E., Klusmeyer,T.H., Vicini,J.L., Clark,J.H., Nelson,D.R. (1989): Effects of source of protein and carbohydrate on
ruminal fermentation and passage of nutrients to the small intestine of lactating cows. J. Dairy Sci. 72: 2002.
212. McCullough,E.M. (1986): Feeding Dairy Cows. Hoard s Dairyman, Wisconsin, USA.
213. Mehrez,A.Z., rskov,E.R. (1978): Protein degradation and optimum urea concentration in cereal based diets for sheep. Brit. J. Nutr. 40:
337.
214. Mertens,D.R. (1998): NDF: Fiber composition and value of forages with different NDF concentrations. Proceedings of the
Southwest Nutrition and Management Conference. Phoenix. Arizona.
215. Miller,E.L. (1978): Evaluating the protein contribution of feedstuffs for ruminants. IAFMM. Technical Bulletin. No.5.
216. Miloevi,M., Stoievi,Lj., Adamovi,M., Sretenovi Ljiljana, Jovanovi,R., Gaji,. (1996): Uticaj razliitih sistema
proizvodnje kabaste i koncentrovane stone hrane i njihova efikasnost u ishrani visokomlenih krava. Zbornik naunih radova
"PKB INI Agroekonomik", 2 (1): 35. Beograd.
217. Ministry of Agriculture, Fisheries and Food (MAFF) (1975): Energy allowances and feeding systems for ruminants. Technicall
bulletin 33. London
218. Mir,P.S., Mir,Z., Hall,J.W. (1991): Comparison of effective degradability measured at mean rumen retention time for several
forages and forage : concentrate diets. Anim. Feed Sci. Techn. 32: 278.
219. Moloney,AP., Drennan,M.J. (1994): The influence of the basal diet on the effects of yeast culture on ruminal fermentation and
digestibility in steers. Anim. Feed Sci. Techn. 50 (1-2): 55.
220. Muck,R.E. (1987): Dry matter effects of alfalfa silage quality. 1. Nitrogen transformation. Trans ASAE. St. Joseph Mich. 30
(1): 7.
221. Muck,R.E., Dickerson,J.T. (1988): Storage temperature effects on proteolysis in alfalfa silage. Trans ASAE. St. Joseph Mich.
31 (4): 1005.
222. Murdock,F.T., Hodgson,A.S. (1978): Response of high producing dairy cows fed alfalfa hay and corn silage to supplemental protein
and urea. J. Dairy. Sci. 62: 1752.
223. Murley,W.R., Jones,G.M. (1992): Complete rations for dairy herds. Elektronska publikacija. NDD. Collection: Feeding and
nutrition. Virginia
224. Murphy,M.R., Davis,C.L., McCoy,G.C. (1983): Factors affecting water consumption by Holstein cows in early lactation. J.
Dairy Sci. 66: 35.
225. Negovanovi,D., Cmiljani,R., Grubi,G., Adamovi,M. (1992): Korienje informatike u normiranju potreba i utvrenju optimalnih
sastava obroka za krave. Jugoslovensko savetovanje: Unapreenje govedarstva, ovarstva i kozarstva u cilju vee proizvodnje mleka.
84. Nika Banja.
226. Nei,S., Grubi,G., Stoievi,Lj., Adamovi,M., Nikoli,P., Radomir,B. (2001): Efekti korienja sirove soje u obrocima krava
u prvih 100 dana laktacije. XV Savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa. Zbornik naunih radova 2001. Vol. 7. Br. 1. Str.: 277 282. INI PKB Agroekonomik. Padinska Skela Beograd.
227. Nikoli, J. Anna, Pavlievi,A. (1981): Prediction of the digestibility of some feedstuffs used for ruminants. 32th Annual
Meeting of EAAP. 11. Zagreb.
228. Nocek,J.E. (1985): Evaluation of specific variables affecting in situ estimates of ruminal dry matter and protein digestion. J.
Anim. Sci. 60: 1347.
229. Nocek,J.E. (1995): The Link Between Nutrition, Acidosis, Laminitis and Environment. Advances in Dair Technology. Vol. 7.
Proc. 1996 Western Canada Dairy Seminar.
230. Nocek,J.E. (1996): Fuel for milk: delivering carbohydrate to the rumen and intestine at the right price. Elektronska publikacija.
Advances in Dairy Technology. Vol. 8. Proc. 1996 Western Canada Dairy Seminar.
231. Nocek,J.E., Russel,J.B. (1988): Protein and energy as an integrated system. Relationship of ruminal protein and carbohydrate
availability to microbial synthesis and milk production. J.Dairy Sci. 71: 2070.
232. Nocek,J.E., Tamminga,S. (1991): Site of digestion of starch in the gastrointestinal tract of dairy cow and its effect on milk yield
and composition. J. Dairy Sci. 74: 3598.
233. NRC (1985): Ruminant Nitrogen Usage. National Academy Press. Washington DC
234. NRC (1989): Nutrient requirements of dairy cattle. Sixth revised edition. National Academy Press. Washington DC.
235. NRC (2001): Nutrient requirements of dairy cattle. 7th Revised Edition. National Academy Press. Washington DC.
236. Obraevi, . (1990): Tablice hranljivih vrednosti stonih hraniva i normativi u ishrani preivara. Nauna knjiga. Beograd.
196
237. Obraevi,. (1975): Ishrana goveda. Nauna knjiga. Beograd

238. Oldham,J.D. (1988): Prediction of responses to nutrients in dairy cows. 4th Conf. Nutr. Scottish Agric. Coll. Stonehaven.
239. Oltjen,R.R., Dinius,D.A. (1976):Processed poultry waste compared with uric acid and sodium urate, urea and biuret as nitrogen
supplements for beef cattle fed forage diets. J. Anim. Sci. 43: 201.
240. Oraskovich,V., Linn,J.G. (1988): Effect of yeast culture on milk production and composition in four dairy herds. Elektronska
publikacija.MN Dairy Rep. AG-BU-2235.
241. rskov,E.R. (1982): Protein nutrition in ruminants. Academic Press. London.
242. rskov,E.R. (1988): Consistency of differences in nutritive value of straws from different varieties in different season. Plant breeding
and the nutritive value of crop residues.pp. 163. ILCA. Addis Ababa.
243. rskov,E.R.(1989): Amino acid nutrition in ruminants. Ajinomoto. Hacchobori. Chiroku. Tokyo.
244. rskov,E.R., Hughes Jones,M., Eliman,M.E. (1983): Studies on degradation and outflow rate of protein supplements in the
rumen of sheep and cattle. Liv. Prod. Sci. 10: 17.
245. rskov,E.R., Mc Donald,I. (1979): The estimation of protein degradability in the rumen from incubation measurements
weighted according to rate of passage. J.Agric.Sci. (Camb) 92:499.
246. rskov,E.R., Ryle,M. (1990): Energy nutrition in ruminants. Elsevier Applied Science.London.
247. Ottou,J.F., Doreau,M. (1996): Influence of niacin on in vitro ruminal fermentation and microbial synthesis depending on dietary
factors. Anim. Feed Sci. Tech. 58 (3-4): 187.
248. Owens,F.N., Zinn,R.A., Kim,Y.K. (1986): Limits to starch digestion in the ruminants small intestine. J. Anim. Sci. 63: 1634
249. Patton,R.A., Buchholtz,H.F., Schmidt,M.K., Hall.F,M. (1988) Body Condition scoring fact sheet. Dept. of Anim. Sci. Michigan
State Univ.
250. Pavlievi,A., Adamovi,M., Grubi,G. (2000): Uticaj visokih temperatura sredine na hranidbeno ponaanje krava i proizvodnju
mleka. Simpozijum: Proizvodnja i prerada mleka. 31.05-03.06.2000. Arhiv za poljoprivredne nauke. No 212. Vol. 63. Br. 1 - 2. Str.: 43 50. Beograd.
251. Pavlievi,A., Grubi,G., Jovanovi,R., Adamovi,M., Ljiljana Sretenovi, Stoievi,Lj. (1995): Uticaj tehnologije ishrane na
produkciju visokomlenih krava u prvih 100 dana laktacije. Zbornik radova IX. Savetovanja agronoma i tehnologa. MP "INI
Agroekonomik" d.d. 96. Smederevo.
252. Perry,T.W. (1988): Role of bypass protein in liquid supplements examined. Feedstuffs. 60 (39):17.
253. Petit,H.V. (1992): In situ degradability of feed ingredients at two proportions of concentrate. Ann. Zootech. 41: 145.
254. Pinosa,M., Susmel,P. (1990): Coservabilita e valore nutiritivo delle trebbie di birra. Zoot. Nutr. Anim. 16: 75.
255. Popov,V.V. (1989): Pitateljnost kormov v zavismosti ot temperaturnih reimov prigatovljenija. Vsesajuznij nauno-isledovateljskij institut informaciji i tehniko-ekonomskih issledovanjij agropromiljenava kompleksa. Moskva.
256. Popovi,., Gruji-Injac Bojana, Kolarski Desanka, Vueti,J., Popovi Jasna, irovi,M. (1988): Elektroforeza rastvorljivih
proteina (SDS) lucerke na poliakrilamidnom gelu. Nauka u praksi. 18: 237.
257. Preston,T.R., Willis,M.B. (1970): Intensive Beef Production. Pergamon Press. London.
258. Puppo,S., Terramoccia,S., Mordenti,A., Martillotti,F. (1992): Effect of technological treatment on soybean rumen degradability. Ann.
Zootech. 41: 21.
259. Ritchie,N.S., Parkins,J.J., Hemingway,R.G.(1972): Urea phosphate.A dietary source of nonprotein nitrogen with low potential toxicity
to ruminants. Br. Vet. J. 128:IXXVIII.
260. Robinson,P.H., Fredeen,A.H., Chalupa,W.E., Saton.H. Fujieda,T., Suzuki,N. (1995): Ruminally protected lyisine and
methionine for lactating dairy cows fed a diet designed to meed requrements for microbial and postruminal protein. J. Dairy
Sci. 78: 582.
261. Robinson,P.H., Sniffen,C.J. (1985): Forestomach and whole tract digestibility for lactating dairy cows as influenced by ffeding
frequency. J. Dairy. Sci. 68: 857.
262. Rooney,L.W., Pflugfelder,R.L. (1986): Factors affecting starch digestibility with special empfasis on sorghum and corn. J.
Anim. Sci. 63: 1607.
263. Roseler,D.K., Fox,D.G., Pell,A.N., Chase,L.E. (1997): Evaluation of Alternative Equations for Prediction of Intake for Holstein
Dairy Cows J. Dairy Sci. 80: 864.
264. Rosen,G.D. (1995): Additives, antibiotics and probiotics: choices for the future. Range of substances currently available and
problems to be adressed for the future. Proc. 10th European Symposium on Poultry Nutrition. Working group 2. Nutrition.
WPSA. 219. Atalya. Turkey.
265. Rosen,G.D. (1996): Feed aditive nomenclature. Worlds Poultry Sci. J. 52: 53
266. Rulquin,H. (1994): Protected lysine and methionine in dairy cow rations. Feed Mix. 2 (4): 24.
267. Russel,J.B., O'Connor,J.D., Fox,D.G., Van Soest,P.J., Sniffen,C.J. (1992): The Cornell Net Carbohydrate and Protein System for
Evaluating Cattle Diets. I. Ruminal fermentation. J. Anim. Sci 70: 3551.
268. Satter,L.D., Rofler,R.E. (1975): Nitrogen requirement and utilization in dairy cattle. J.Dairy.Sci. 58:1219.
269. Satter,L.D., Stehr,D.B. (1984): Feeding resistant protein to dairy cows. Proc. Distillers Feed Conf. 59. Cincinnati. Ohio.
270. Schingoethe,D.J. (1996): Balancing the amino acid needs of the dairy cow. Anim. Feed Sci. Tech. 60 (3-4): 153.
271. Schwab,C.G. (1996): Rumen-protected amino acids for dairy cattle-progress towards determining lysine and methionine
requirements. Anim. Feed Sci. Tech. 59 (1-3): 87.
272. Setala,J., Syrjala-Quist,L. (1984-5): Degradation of crude protein and quality of undegradable protein in untreated and formaldehyde
treated rapeseed meal. Anim. Feed. Sci. Tech. 12: 19-27.
273. Shaver,R.D., Armentano,L.E., Crowley,J.W. (1988) Dietary buffers for dairy cattle, Univ. of WI. A3436.
274. Sherrod,C.B., Tillman,A.D. (1962): Effects of varying the processing temperatures upon the nutritive values for sheep of
solvent-extracted soybean and cottonseed meals. J. Anim. Sci. 21: 237.
275. Sievert,S.J., Shaver,R.D. (1990): Effects of nonfiber carbohydrate and Aspergillus oryzae fermentation extract on intake, milk
production and digestion in lactating dairy cows. J. Dairy Sci. 73 (Suppl. 1): 127. (Abs.)
276. Skaar,T.C., Grummer,R.R., Dentine,M.R. Stauffacher,R.H. (1989): Seasonal effects of prepartum and postpartum fat and niacin
feeding on lactation performance and lipid metabolism. J. Dairy Sci. 72:2028.
197
277. Sklan,D., Tinsky,M. (1996): Production responses of high producing cows fed rumen bypass dl-2-hydroxy-4-(methylthio)
butanoic acid coated with calcium soaps of fatty acids. Liv. Prod. Sci.. 45 (2-3): 149.
278. Skljarov,L.A., Zakaurin,A.F. (1984): Izmenjenjije azotskih vjaestv korma v processe konzervirovanija. Seljskoje hazjajstvo
za rubjeom. 6: 39.
279. Slubeni list Savezne Republike Jugoslavije (2000): Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za ivotinje. Br. 20. God
IX. 12.05.2000. Str. 1-31.
280. Slubeni list Savezne Republike Jugoslavije (2001) Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o kvalitetu i drugim
zahtevima za hranu za ivotinje. Br. 38. God X. 13.07.2001. Str. 1-4.
281. Sniffen,C.J. (1974): Nitrogen utilization as related to solubility of NPN and protein in feeds. Proc. Cornell Nutr. Conf. 12.
282. Sniffen,C.J. (1986): Dynamic aspects of protein utilization in ruminants (rewiew of NRC report).Proc. Cornell Nutr. Conf. 1.
283. Sniffen,C.J., Fox,D.G., O'Connor,J.D., Van Soest,P.J. (1987): The Cornell net carbohydrate and protein system II. Protein and carbohydrate partition in feeds and their utilization. Proc. Cornell Nutr. Conf. 42.
284. Sniffen,C.J., Hoover,W.H., Junkins,L.L., Crooker,B.A., Macgregor,C.A. (1979): Variation in protein and soluble carbohydrate
composition of various feedstuffs. Proc. Cornell Nutr. Conf. 119.
285. Sniffen,C.J., OConnor,J.D., Van Soest,P.J., Fox,D.G., Russell,J.B. (1992): A Cornell net carbohydrate and protein system for
evaluating cattle diets: II. Carbohydrate and protein availability. J. Anim. Sci 70: 3562.
286. Sniffen,C.J., Russell,J.B., Van Soest,P.J., (1983): The influence of carbon source, nitrogen source and growth factors in rumen
microbial growth. Proc. Cornell Nutr. Conf. 26.
287. Spears J.W., Hutcheson D.P., Chirase N.K., Kegley E.B. (1991): Effects of zinc methionine and injectable cooper preslupping
on performance and health of stressed cattl. J.Anim. Sci. 69. (Suppl. 1): 25.
288. Sretenovi Ljiljana, Adamovi, M., Jovanovi, R., Stoievi, Lj., Grubi, G., Vesna Nikoli (1994): Ispitivanje organski
vezanog selena u obrocima visokomlenih krava u ranoj laktaciji. VII Savetovanja veterinara Srbije. Zlatibor.
289. Sretenovi Ljiljana, Adamovi,M., Jovanovi,R., Stoievi, Lj., Grubi,G., Svilar Nada (1994): Razgradivost proteina kao parametar
kvaliteta stonih hraniva. Savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa Jugoslavije: Kvalitet stone hrane u svetlu novih propisa. 79.12.1994. 74. Savezni zavod za standardizaciju. Beograd.
290. Sretenovi Ljiljana, Adamovi,M., Stoievi,Lj., Jovanovi,R., Milenkovi,I., Pavlovi, Z. (1994): softverski paket OPTIMIX ver.1.01.
291. Sretenovi Ljiljana, Grubi,G., Adamovi,M., Jovanovi,R., uki Nada, Savievi Ranka, Boki,N. (1995): Uticaj peletiranja smea
koncentrata na zastupljenost nepoeljnih mikroorganizama. VII Kongres mikrobiologa Jugoslavije. Zbornik rezimea. 183. Herceg Novi.
292. Sretenovi Ljiljana, Grubi,G., Adamovi,M., Miloevi,M., Stoievi,Lj., Jovanovi,R. (1995): The effects of maize germs in high
producing dairy cows rations. Proceedings of the 46th EAAP Annual Meeting. Str.: 93. (Poster NC1. 23). Prague.
293. Sretenovi Ljiljana, Grubi,G., Adamovi,M., Miloevi,M., Stoievi,Lj., Jovanovi,R. (1997): Maize germs in high yielding dairy
cows feeding. Review of Research Work at the Faculty of Agriculture. 42 (1): 211.
294. Sretenovi Ljiljana, Jovanovi,R., Adamovi,M., Stoievi,Lj., Kati Vera (1996): Uticaj razliitih tipova obroka na koliinu i
sastav mleka. Veterinarski glasnik. 5-6: 381. Beograd.
295. Sretenovi Ljiljana., Miloevi,M., Adamovi,M., Stoievi,Lj. (1987): Efekat dodavanja zatienog metionina u obroke
visokoproduktivnih krava u ranoj fazi laktacije. Nauka u praksi. 3: 293. Beograd.
296. Stallings,C.C., Acosta,M.Y., Polan,E.C. (1991): Predicting diet protein degradability from individual ingredient estimations in diets
containing barley silages. J. Dairy Sci. 74: 3486.
297. Stallings,C.C., Janicki,F. (1992): Fiber In Dairy Rations. Elektronska publikacija. The National Dairy Database. Collection:
Feeding And Nutrition (File: Ff113400.TXT)
298. Staples,C.R., Lough,D.S. (1989): Efficacy of supplemental dietary neutralizing agents for lactating dairy cows. A review. Anim.
Feed Sci. Tech. 23: 277.
299. Stern,M.D., Santos,K.A.S., Weakley,D.C., Satter,L.D. (1980) Resistance of extruded whole soybeans to microbial degradation in the
rumen. J. Anim. Sci. 72 (Suppl.1): 398 (Abstr.)
300. Stern,M.D., Satter,L.D. (1983): Evaluation of nitrogen solubility and the dacron bag technique as methods for estimating
protein degradability in the rumen. J. Anim. Sci. 58: 714.
301. Stoievi,Lj., Adamovi,M., Sretenovi Ljiljana, Grubi,G., Jovanovi,R., Sokolov,N., Nikoli,P. (1994): Uticaj broja hranjenja na
koliinu, kvalitet mleka i zdravstveno stanje krava. Simpozijum " Mastitis i kvalitet mleka. 1-3.06.1994. Nika Banja.
302. Stoievi,Lj., Jovanovi,R., Adamovi,M., Sretenovi Ljiljana, Grubi,G. (1996): Efekti korienja glukogenog dodatka u preveniranju
ketoze kod visokomlenih krava. IX. Savetovanje veterinara Srbije. 10-14.12.1996. Zlatibor
303. Stoievi,Lj., Zeremski,D., Adamovi,M., Nikoli,P., Sretenovi Ljiljana, Jovanovi,R., Akovi,P. (1994): Sojino ulje i govei
loj kao dodatni izvor energije u obrocima visokoproduktivnih krava. VIII Savetovanje agronoma i tehnologa. Zbornik radova.
HK Agroekonomik. Smederevo.
304. Stoievi,Lj., Zeremski,D., Adamovi,M., Sretenovi Ljiljana, Nikoli,P., Radomir,B. (1992): Sojino ulje kao dodatni izvor
energije u smeama koncentrata za visokoproduktivne krave. V Simpozijum Tehnologija stone hrane. 34. Divibare.
305. St-Pierre,N.R., Glamocic,D. (1998): Least squares estimates of nutrient values from market prices of feedstuffs. J. Dairy Sci.,
Vol. 81, Suppl. 1, J. Anim. Sci., Vol. 76, Suppl. 1, 255.
306. St-Pierre,N.R., Glamocic,D. (2000): Estimating unit costs of nutrients from market prices of feedstuffs. J. Dairy Sci. Vol. 83:
1402-1411.
307. Susmel,P., Mills,C.R., Colitti,M. Stefanon,B. (1989): In vitro solubility and degradability of nitrogen in concentrate ruminant feeds.
Anim. Feed Sci. Tech. 42: 1.
308. Susmel,P., Mills,C.R., Spangiero,M., Caterina Cargnelutti, Stefanon,B. (1992): Effeto del tipo di base forregera della dieta (fieno vs
insilato di mais) sulla degradabilita ruminale di quattro alimenti. Atti IX. Congresso Nazionale ASPA. 47.
309. Susmel,P., Stefanon,B. (1987): Sistema per la valutazione delle protein alimentari per i ruminanti. Zoot. Nutr. Anim.13: 567.
310. Susmel,P., Stefanon,B., Mills,C.R. (1990): General problems in assesing the utritive value of Mediterranean forages. Options
Mediterraneennes. Serie Seminarires 16: 17-22.
311. Susmel,P., Stefanon,B., Mills,C.R., Colitti,M. (1989): The evaluation of PDI concentrations in some ruminant feedstuffs: a comparison
of in situ and in vitro protein degradability. Ann. Zootech.38: 269.
198
312. Susmel,P., Stefanon,B., Mills,C.R., Manuela Candido (1989): Change in amnino acid composition of different protein sources
after rumen incubation. Anim. Prod. 49: 375.
313. Susmel,P., Stefanon,B., Mills,C.R., Piasentier,E. (1990): Impiego di modelli matematici diversi ed effeto della macinazione e della
setacciatura sulla degradabilita in situ della sostaza secca e dell'azoto. Zoot. Nutr. Anim. 16: 157.
314. Tables AEC. (1987) Recommendations for animal nutrition 5 th edition, Rhone-Poulene.
315. Tagari,H., Ascareli,I., Bondi,A. (1962): The influence of heating on the nutrive value of soybean meal for ruminants Br. J. Nutr. 16:
237.
316. Tagari,M., Levy,D., Holzer,Z., Ilan,D. (1976): Poultry litter for intensive beef production. Anim. Prod. 23: 317.
317. Tamminga,S. (1979): Protein degradation in the forestomacs of ruminants. J.Anim.Sci. 49: 1615-1625.
318. Tedeschi, L.O., Fox,D.G., Chase, L.E. (2000) Whole herd Optimization with the Cornell Net Carbohydrate and Protein System. I.
Predicting Feed Biological Values for Diet Optimization with Linear Programming. J. Dairy Sci. 83:2139.
319. Terramoccia,S., Puppo,S., Rizzi,L., Martilotti,F. (1992): Comparison between in sacco and in vitro protein rumen degradability. Ann.
Zootech. 41: 20.
320. Theurer,C.B. (1986): Grain processing effects on starch utilization in ruminants. J. Anim. Sci. 63: 1649.
321. Tomaevi-anovi Magdalena, Aleksandra akovi, Olivera Vukievi, Adamovi M., Aleksandra Boarov-Stani i
Rottinghaus G. (2001): Povrinski modifikovan klinoptilolit-novi efikasni adsorbent mikotoksina. XV Savetovanje agronoma,
veterinara i tehnologa, Institut PKB Agroekonomik, Beograd.
322. Tomaevi-anovi Magdalena, Aleksandra Dakovi, Vesna Markovi, Stoji D., Dumi M., Olivera Vukievi (1997):
Comparative study of Aflatoxin B1 on different modified clinoptilolite and montmorillonite, Zeolite 97, 5th International
Conference on the Occurrence, Properties and Utilization of Natural Zeolite, Naples, Italy, 290-292.
323. Tomaevi-anovi Magdalena, Aleksandra Dakovi, Vesna Markovi, Ana Radosavljevi-Mihajlovi, Olivera Vukievi
(2000): Adsorpiton Effects of Mineral Adsorbents: Part III: Adsorption Behaviour In The Presence of Vitamin B6 and
Microelements, Acta Veterinaria, 50, 1, 32-30.
324. Tomaevi-anovi Magdalena, Dumi M., Olivera Vukievi, Aleksandra akovi, Miloevi S., Avakumovi ., Raji I.
(2000): Organski modifikovani klinoptilolitsko hejlanditski tuf, organomineralni adsorbent mikotoksina-postupak za
proizvodnju i primenu, Patent P-838/2000.
325. Tomaevi-anovi Magdalena, Dumi M., Olivera Vukievi, Mai Z., Olivera Zurovac-Kuzman, Aleksandra akovi
(1995): The adsorption of mycotoxins on modified clinoptilolite. International Symphosium and Exibition on Natural Zeolites,
Sofia Zeolit Meeting.
326. Trifunovi,G., Grubi.G., Latinovi,D., Lazarevi,Lj., Meki,C. (1999): The efficiency of nutrient utilization in winter and summer feeding periods in dairy cows during the first three lactations. Acta veterinaria (Beograd). Vol. 49. Br. 4. Str.: 255 - 262. Beograd.
327. Tylutki, T.P., Fox,D.G. (1997): Application of the Cornell Nutrient Management Planning System: Optimizing Herd Nutrition.
Proc. 1997 Cornell Nutrition Conference.
328. Van Mosel,M., Van't Klooster,A.Th., Van Mosel,F., Van der Kuilen,J. (1993): Effects of reducing dietary [(Na+ + K+)-(Cl- +
SO4=)] on the rate of calcium mobilization by dairy cows at parturition. Res. Vet. Sci. 54: 1.
329. Van Soest,P.J. (1982): Nutritional ecology of the ruminant. Corvallis. Oregon. O&B Books.
330. Van Soest,P.J. (1987): Nutritional ecology of the ruminant. Corvallis, Oregon, O&B Books.
331. Van Soest,P.J. (1991): Methods for dietary fiber, neutral detergent fiber and nonstarch polysaccharides in relation to animal nutrition.
J.Dairy Sci. 74: 3583.
332. Van Soest,P.J., Sniffen,C.J., Mertens,D.R., Fox,D.G., Robinson,P.H., Krishnamoorthy,U. (1982): A net protein system for
cattle: the submodel for nitrogen. 265. Protein requirements for cattle: symposium. Oklahoma State University. Stillwater.
333. Van Soest,P.J., Wine,R.H. (1967): Use of detergents in the analysis of fibrous feeds. IV. Determination of plant cell wall constituents. J.
Assoc. Offic. Anal. Chem. 50: 50.
334. Van Straalen,M.W., Tamminga,S (1990): Protein degradation of ruminant diets. Feedstuffs Evaluation (ed. J. Wiseman and D.J.A.
Cole). 55. Butterworths. London.
335. Vandergrift, B. (1995): Mineral Proteinates in the Animal Feed Industry. Feed Magazine.
336. Varvikko,T., Lindberg,J.E., Setala,J., Lisa Syrjala-Qvist (1983): The effect of formaldehyde treatment of soya-bean meal and rapeseed
meal on the amino acid profiles and acid-pepsin solubility of rumen undegraded protein. J. Agric. Sci. (Camb.) 101: 603 - 612.
337. Vik-Mo, L., Lindberg, J.E. (1985): In sacco degradability of protein (N) and dry-matter in samples of individual feeds or
combinations; Tested with diet medium or high in protein. Acta. Agric. Scand. 35: 117.
338. Visek,W.J. (1973): Non protein nitrogen for ruminants and non-ruminants. Proc. Cornell. Nutr. Conf. 89.
339. Visek,W.J. (1984): Ammonia: its effects on biological systems, metabolic hormones and reproduction. J. Dairy. Sci. 67: 481.
340. Waldo,D.R., Keys,J.E., Gordon,C.H., (1973): Formaldehyde and formic acid as a silage additive. J. Dairy. Sci. 56 (2): 229.
341. Waltz, D.M., Stern,M.D., Illg,D.J. (1989) Effect of ruminal protein degradation of blood meal and feather meal on the intestinal
amino acid supply to lactating cows. J. Dairy Sci. 72: 1509.
342. Waltz,D.M., Stern,M.D. (1987): Evaluation of various methods for protecting soybean meal protein from ruminal bacterial degradation using continuous culture. J. Anim. Sci. 65 (Suppl. 1): 466 (abstrakt).
343. Wattiaux,M.A. (1994): Technical Dairy Guide: Nutrition and Feeding. The Babcock Institute for International Dairy Research.
University of Wisconsin. Madison.
344. Webb,K.E., Fontenot,J.P, Caswell,L.F. (1976): Utilisation of nitrogen from ammonium isobutyrate. J. Anim. Sci. 42: 277.
345. Weiske,H., Scarodt,H., Dangel,S.T. (1879): Uber die Bedeutung des Asapragins fur die Tierische Earbrurung. Z. Biol. 15: 261.
346. Wheeler,B (1996): Guidelines for Feeding Dairy Cows. Ontario Ministry of Agriculture, Food and Rural Affairs (OMAFRA).
Factsheet #410/50.
347. Wildman, E.E., Jones,G.M, Wagner,P.E. Boman,R.L. Troutt,H.F Jr., Lesch,T.N. (1982): A dairy cow body condition scoring
system and its relationship to selected production characteristics. J. Dairy Sci. 65: 495.
348. Wohlt, J.E., Chung,C.H. Finkelstein, A.D. (1990): Use of supplemental yeast to improve intake, nutrient digestibility and
performance during early lactation by dairy cattle. J. Dairy Sci. 73 (Suppl. 1) :236. Abst.
349. Wohlt,J.E., Snifen,C.J., Hoover,W.H. (1973): Measurement of protein solubility in common feedstuffs. J. Dairy Sci. 56: 1052.
199
350. Zafren,S.J. (1977): Tehnologija prigatovlenjija kormov. Kolos. Moskva.

351. Zeremski,D. (1987): Ishrana goveda i proizvodnja mleka. Poglavlje VI. u knjizi: Govedarstvo (Miti,N., Ferej,J., Zeremski,D.,
Lazarevi,Lj.). Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Beograd.
352. Zeremski,D. (1988): Novi sistemi normiranja proteina u ishrani goveda i potrebe u aminokiselinama za proizvodnju mleka.
Poljoprivreda. 335-336: 54.
353. Zeremski,D., Nadeda Popovi Adamovi,M., Sretenovi Ljiljana (1982),: Vrednost siliranog klipa kukuruza u ishrani krava
muzara. Nauka u praksi. 2: 213. Beograd.
354. Zeremski,D., Pavlievi,A., Adamovi,M., Grubi,G. (1989): Uslovljenost produktivnosti goveda vrstom i kvalitetom kabaste hrane.
Poljoprivreda. 344-345: 44. Beograd.
200

Ishrana Visokoproizvodnih Krava - Goran Grubić, Milan Adamović (2003)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ishrana Visokoproizvodnih Krava - Goran Grubić, Milan Adamović (2003)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ishrana visokoproizvodnih krava

Ishrana visokoproizvodnih krava

GRAA ORGANA ZA VARENJE

Slika 1 Prikaz digestivnog trakta krave

Ishrana visokoproizvodnih krava

Prva tri dela su predeluci (proventriculi), dok je sirite pravi eludac.

Slika 2 Prikaz pojedinih delova eluca krave

Ishrana visokoproizvodnih krava

Slika 3 Prikaz predeludaca sa leve strane*

Slika 4 Prikaz predeludaca sa desne strane *

* Legenda: 1. Kardija (Cardia), 2. Otvor izmeu mreavca i listavca (Ostium reticuloomasicum), 3.

Ishrana visokoproizvodnih krava

Slika 5 Uporedni prikaz digestivnoga trakta teleta i krave

Ishrana visokoproizvodnih krava

Ishrana visokoproizvodnih krava

Lipolitiki procesi su malo izraeni. Procesi enzimatskog varenja nastavljaju

Ishrana visokoproizvodnih krava

masa koja se u jednom trenutku nalazi u predelucima iznosi 10-17% od telesne

Ishrana visokoproizvodnih krava

Tabela 2. Najvanije vrste bakterija u buragu klasifikovane prema supstratu koji

Vrste koje razlau protein

Tabela 3. Osnovne klase mikroorganizama u buragu razvrstane prema aktivnosti

Bakterije koje vare eere i

IMK - Isparljive masne kiseline

Ishrana visokoproizvodnih krava

Razgradivost hranljivih materija u buragu

Ishrana visokoproizvodnih krava

2. nerazgradivi (NP). Razgradivost je, prema tome, uslovljena udelom

Nerazgradivi i m ikrobijani protein se razla`u

Ishrana visokoproizvodnih krava

Tabela 4. Udeo razgradivih i nerazgradivih proteina u vanijim domaim hranivima,

Razgradivost ugljenih hidrata

Ishrana visokoproizvodnih krava

u tankim crevima predstavlja znaajan doprinos ukupnoj koliini glukoze koja se

Strukturni ugljeni hidrati (celuloza i hemiceluloza) su polisaharidi koji

Ishrana visokoproizvodnih krava

progresivno usitnjavaju u procesu preivanja. Vremenom estice postaju sve

Metabolizam lipida u buragu

Ishrana visokoproizvodnih krava

lancem. Za vei broj bakterija u buragu potrebna je n-valerijanska kiselina za

Ishrana visokoproizvodnih krava

mikroorganizama a time i razlaganje celuloze odnosno sintezu mlene masti

Uticaj ishrane na ouvanje uslova u buragu

Ishrana visokoproizvodnih krava

materije u obroku koji deluje ograniavajue na populaciju mikroorganizama.

Ishrana visokoproizvodnih krava

HRANIVA KOJA SE KORISTE U ISHRANI KRAVA

Koncentrati su hraniva visokog kvaliteta, niskog sadraja vlakana i

Ishrana visokoproizvodnih krava

2. Zelena hraniva sa oranica meu kojima su vie zastupljene leguminoze,

Ishrana visokoproizvodnih krava

Kvalitet kabaste hrane u obrocima za krave

Ishrana visokoproizvodnih krava

Grafikon 1 Odnos izmeu prinosa suve materije, svarljive materije i zrelosti

Opadanje hranljive vrednosti trava i leguminoza sa zrelou nastupa usled

Ishrana visokoproizvodnih krava

plesni, kvarenje i pregrevanje. Zrnevlje itarica, ako se lageruje suvie vlano,

Uticaj vremenskih uslova moe znaajno da smanji koncentraciju

Ishrana visokoproizvodnih krava

Sastav zemljita obino nema velikog uticaja na energetsku vrednost

Optimalno korienje kabaste hrane

Ishrana visokoproizvodnih krava