Ekonomska trgovinska kola

Kikinda

Oblast: Priprema robe za prodaju

Radni zadatak: Prethodno pakovanje robe

Uenik: Zorana Vranje

Odeljenje: 3/5

Nastavnik: Gluica Ruica

U Kikindi , Maj 2016. godine

0

Sadraj
1. Uvod............................................................................................................................................2
2 Priprema robe za prodaju..............................................................................................................3
2.1 Primena pravilnika o prethodno upakovanim proizvodima...................................................5
2.2. Materijal za pakovanje..........................................................................................................7
3. Prethodno pakovanje robe..........................................................................................................9
5. Karakteristike zakonskih merila za ispitivanja prethodno upakovanih proizvoda....................12
6. Zakljuak...................................................................................................................................13
7. Literatura....................................................................................................................................14

1. Uvod
Prethodno pakovajne robe obavljaju proizvodja (originalno fabricko pakovanje) ili trgovina
(komercijalno pakovanje). Prethodno pakovanje u trgovini obavlja se u centralnom skladitu
,prirunom skladitu klasine prodavnice,odeljenjima za primanje robe samouslunih prodavnica
i u prodajnom prostoru klasinih prodavnica. Pakovanje robe pre prodaje ima velike prednosti
nad pakovanjem posle kupoprodaje robe.
Izloena roba deluje lepe,a kupac je brze usluen. Prethodno upakovana roba obino nosi
oznaku trgovinske marke, kojom se garantuju kvalitet i kvantitet, zauzima manji skladini i
prodajni prostor,manji je utroak materijala jer se pakuje bez urbe i uz unapred proraunat
utroak materijala za pakovanje, ubrzava se promet,a higijena je na visem nivou itd.
Zakona o metrologiji (Sl. glasnik RS", br. 30/2010), Ministarstvo ekonomije, donelo je
"pravilnik o prethodno upakovanim proizvodima"( Sl. glasnik RS", br. 43/2013 i 16/2016 ).
Ovim pravilnikom propisuju se metroloki zahtevi koje moraju da ispunjavaju koliine
prethodno upakovanih proizvoda, nain oznaavanja koliina i dozvoljena ostupanja stvarnih
koliina od oznaenih nazivnih koliina, spisak nazivnih koliina prethodno upakovanih
proizvoda, veliina, oblik i nain postavljanja znaka usaglaenosti koliine prethodno
upakovanog proizvoda, kao i postupci ispitivanja i nain dokumentovanja usaglaenosti koliine
prethodno upakovanog proizvoda sa propisanim zahtevima.

2 Priprema robe za prodaju

Prethodno upakovani proizvod je kombinacija proizvoda i pojedinane ambalae u koju je
proizvod upakovan. Koliina punjenja je koliina proizvoda u prethodno upakovanom proizvodu
izraena brojanom vrednou i zakonskom mernom jedinicom fizike veliine.
Pre nego to se unese i izloi u prodajnom prostoru robu je neophodno pripremiti za prodaju.
Tehnika pripreme robe za prodaju obuhvata sledee poslove:
1. raspakivanje robe
2. ienje robe
3. proveravanje i doterivanje robe
4. grupisanje robe
5. sortiranje i klasiranje robe
6. prethodno merenje, pakovanje i adjustiranje robe
7. stavljanje oznaka na robu
8. uvanje robe
1- Nakon pristizanja u priruno skladite robu je neophodno raspakovati, odnosno odvojiti od
transportne ambalae. Raspakivanje robe vre prodavac, skladitar ili pomono osoblje, vodei
pri tome, rauna da robu ne otete. Za raspakivanje je potreban odgovarajui alat kao to su npr.
eki, makaze, kleta i sl. Posebnu panju potrebno je obratiti kod raspakivanja sledeih vrsta
robe:
tekstilne robe kako se ne bi pocepala, raila i zaprljala,
kod nametaja kako se ne bi deformisao i izgrebao,
kod robe od staka, porculana i keramike kako se ne bi razbila,
elektrotehnike robe zbog osetljivosti na mehanike udare,
hemijske robe, naroito one koja je otrovna, zapaljiva i nagrizajua jer neodgovornost i
nestrunost prilikom raspakivanja ovakve robe moe ozbiljno da ugrozi zdravlje radnika i
imovinu preduzea
2- Na putu od dobavljaa ili centralnog skladita do prirunog skladita prodavnice postoji
mogunost da se roba zaprlja. Iz tog razloga, pre unoenja u prodajni prostor, robu je veoma
vano oistiti, bez obzira da li se ona izlae na prodaju u neodvojivoj ambalai ili poptuno
osloboena ambalae.
3- Cilj doterivanja je otklanjanje manjih promena na robi nastalih pri pakovanju i transportu.
Doterivanjem je mogue otkloniti odredjene nedostatke na robi, a da ona pri tome ne izgubi nita
od svoje upotrebne vrednosti. (npr. odivena dugmad na tekstilnoj konfekcijskoj robi). Sa druge
strane, promene nastale na robi mogu da budu i takve da se nikakvim doterivanjem ne mogu
vratiti u prvobitno stanje (npr. naprsla roba od stakla, keramike i sl.). Takoe postoje i sluajevi
kada je na robi dolo do veih promena koje se doterivanjem samo delimino mogu srediti.
Ovakva roba se obino prodaje po niim cenama. (npr. zaprljana tekstilna roba).
3

4- Kako bi se olakalo i ubrzalo rasporeivanje, izlaganje i prodaja robe veoma je vani izvriti
grupisanje robe u odgovarajue robne grupe. Pri tome razvrstavanje robe moe ostvariti:
prema nameni (prehrambena roba, roba za decu, sportska oprema, kozmetiki proizvodi i
dr.)
prema sirovinskom sastavu (tekstilna roba- npr. pamune, svilenei vunene tkanine;
prehrambena roba-npr. mleko i mleni proizvodi, hleb i dr.; roba izraena od koe-npr.
kona obua, kona galanterija, konfekcijska roba izraena od koe i sl.)
prema funkcionalnoj upotrebnoj vezi (etkica za zube i pasta; ampon, regenerator i
pakovanje za kosu; krema i tonik za negu lica i dr.)
5- Pod sortiranjem robe se podrazumeva razvrstavanje robe prema vrsti, proizvoau, veliini i
sl., dok se klasiranje robe sastoji u grupisanju, prebiranju i svrstavanju robe prema njenom
kvalitetu.
6- Po pravilu, roba se meri pre samog ina kupoprodaje i to obino u onim koliinama koje
potroai najee kupuju. Prethodno pakovanje robe u stvari predstavlja postupak omotavanja
robe i obavlja ga proivoa ili sama trgovina sa ciljem da izloena roba deluje lepe, da je
pogodnija za noenje i da je kupac bre usluen. Materijal koji se tom prilikom koristi za
pakovanje najee slui i kao reklamno sredstvo, s' obzirom da je na njemu obino ispisan
zatitni znak, prepoznatljiv slogan, adresa i telefon prodavnice i dr.
7- Pre izlaganja robu je neophodno oznaiti, to se, u stvari, odnosi na stavljanje razliitih etiketa
na robu kao to su cene, barkod i drugi informativni podaci o artiklu (npr. poreklo robe, nain
upotrebe, sastav, nain odravanja i dr.). Artikli se mogu obeleiti ili u skladitu ili u samom
prodajnom prostoru. Ukoliko se oznaavanje robe vri u prodajnom prostoru onda ga je
neophodno uiniti pre izlaganja kako bi se izbeglo dvostruko manipulisanje robom i guva i
nered u samoj prodavnici.
8- Pod uvanjem robe se podrazumevaju svi oni poslovi koje je neophodno obaviti kako bi se
sauvao kvalitet i kvantitet robe. Uslovi uvanja robe se mogu klasifikovati na:
a) opte i
b) specifine uslove

2.1 Primena pravilnika o prethodno upakovanim proizvodima

Bitna razlika u tom pristupu sadrana je u injenici da je za razliku od prethodnog propisa, koji
definie Sistem minimalne teine , novim propisom neto sadraj prethodno upakovane robe
definisan sistemom Srednje teine.
ta to znai?
Svako pakovanje koje izlazi na trite i u koje sistem dozira odreenu koliinu materijala, nosi
na sebi oznaku o njegovom neto sadraju. Kako svaki dozirni sistem ne radi idelano (greke u
mehanici,greke u elektronici, spoljni uticaji na karakteristike materijala, vlaga, vibracije...i sl.),
to dovodi do sluajnog rasipanja rezultata, koji u naelu podleu normalnoj raspodeli. Da bi se
obezbedilo da svako pakovanje ima propisanu teinu, potrebno je zadatu vrednost na dozeru
postaviti iznad propisane neto mase. Koliko e ta zadata vrednost biti vea, zavisi od kvaliteta
dozirnog ureaja.
Kvalitetniji dozatori imaju manje rasipanje. Samim tim e i ta tolerancija biti manja. Te male
razlike u koliini, kada su u pitanju hiljade pakovanja (konzumna roba), dovode do nepotrebnih
gubitaka u procesu pakovanja. Novim Zakonom definisan je princip tzv. srednje mase, koji
doputa da sadraj odreenog broja pakovanja lei ispod neto propisane mase, odnosno:
srednja teina svih pakovanja u lotu ne sme biti manja od deklarisane nominalne neto
mase pakovanja
ne vie od 2,5% (1 od 40) svih pakovanja u lotu ne mogu biti laka od propisane
minimalne mase (m-Tu1), gde je Tu1 dozvoljeno odstupanje, zavisno od vrste i mase
pakovanja
nijedno pakovanje ne moe biti lake od dvostruke vrednosti deklarisanog odstupanja
Tu2 = 2 x Tu1
To dozvoljeno odstupanje, tzv. negativna greka koja se jo tolerie,zavisi od neto mase
pakovanja i prikazana je sledeom tabelom.
Tabela 1. Dozvoljeno odstupanje

Najbolji prikaz toga je dat sledeim dijagramom. Jasno se uoava razlika kod primene oba
principa pakovanja .

Slika 1. Razlika principa pakovanja

Sasvim je jasno koje se utede u materijalu kod velikog obima mogu postii prelaskom na novi
sitem pakovanja. Primena ovog naina iziskuje 100% kontrolu. To znai da svako pakovanje
mora da se vaga i pri tome vri potpuna statistika kontrola. Automatika u sklopu vage vri
klasifikaciju odvaga i prati tolerantne vrednosti. Tek kod ispunjenja propisanih toleranci odvage,
koje ne zadovoljavaju, bivaju vraene na prepakovanje.

2.2. Materijal za pakovanje

Postoje razliite vrste materijala za pakovanje(sterilizacioni doboi,kasete,film vreice i sl.).
Kada se govori o materijalima za pakovanje treba napomenuti da se pravi izbor matrijala odnosi
na primarno pakovanje.ta to znai?Od davnina,pa i danas je rasprostranjena upotreba
sterilizacionih bubnjeva kao sredstva koje se koristi za primarno pakovanje.Ni sterilizacioni
bubnjevi,kao ni kasete ne pruaju adekvatnu mikrobnu zatitu;pogotovo ako se uzme u obzir da
se ti materijali koriste za vie korisnika iz jednog pakovanja(npr,gaza).Oni su pogodni kao
sekundarna ambalaa.
Materijali za pakovanje mogu biti:
Meki(fleksibilni)materijali i
Sistemi krutog pakovanja
Meki materijali:
To su materijali koji obezbeuju mikrobnu barijeru(primarna ambalaa). U njih spadaju:arafi
(pamuk ili lan), listovi papira, netkani tekstil, film vreice, papirne sterilizacione torbe. arafipamuni ili laneni. Koristi se kao kao primarna barijera u zatiti paketa (ali je neophodna I
sekundarna). U ustanovama sa ogranienim resursima, tekstil se i dalje jedina koriena barijera.
Listovi papira - obezbeuju adekvatnu mikrobnu barijeru I treba ih koristiti kao primarno
pakovanje(dva lista papira-prvi list papira koji je do materijala ima ulogu mikrobne barijere,a
drugi list ima zatitnu ulogu).Listovi papira su razliite boje-razlika primarnog od sekundarnog
pakovanja.Listovi papira se koriste za jednokratnu upotrebu.Preporuka je da unutranji list papira
bude gladak,meki,a spoljanji od krep papira.Postoje tzv.netkani papiri koji imaju svojstvo
nepropustljivosti,te kao takvi se mogu koristiti kao sterilna radna povrina(idu kao unutranji
omot).Jedno od svojstava papir je da ima sitnije pore od tekstila,te kao takav prua adekvatniju
mikrobnu barijeru.Na odreenoj temperaturi pore postaju propusne za paru,a po zavretku
ciklusa sterilizacije pore se zatvaraju,te na taj nain papir predstavlja adekvatnu barijeru.Omot od
papira ne sme biti ni previe krut,ni previe mek.Potrebno je obezbediti adekvatan proces suenja

Netkani tekstil - koristi sa kao primarna ambalaa za pakovanje tekstilnih paketa ili setova
instrumenata.Netkani tekstil ima svoje karakteristike,a neke od osobina su da poseduje odbojnost
prema tenostima,ima sposobnost barijere za viruse i bakterije u skladu sa Evropskom normom
EN 13795 .Dizajnirani su kako bi obezbedili potrebne uslove kod kritine sigurnosti(zatita od
infekcije I bolesti). Koriste se razliiti materijali u proizvodnji,a najrasprostranjeniji je SMMMS.
Karakteristike SMS-a: netkani petoslojni tekstil,100% polipropilen.Slojevi su raeni tako da tri
sloja koja se nalaze uzmeu ostalih dva imaju mreu od finih vlakana velike gustine koja slui
kao BARIJERA ZA ESTICE I BAKTERIJE.Ostala dva sloja obezbeuju mehaniku vrstou
materijala,vodootpornost i alkoholootpornost.Materijal ne otputa vlakna,antistatian je, vrst je
i otporan na trenje. Iskljuivo su za jednokratnu upotrebu.
Film vreice - Slojevite film vreice predtavljaju primarnu ambalau za pakovanje pojedinih
instrumenata,gaze i sl.Vreice se sastoje od lista papira ili netkanog materijala i od lista slojevite
transparentne plastike,a zajedno su spojeni u jednu celinu.Spojevi se ne mogu probiti parom niti
vazduhom.Providna plastika omoguava vizuelni uvid u sadrinu paketa.Izvlaenje vazduha i
prodor pare u toku sterilizacije se deava putem papira ili netkanog materijala,a ne putem
plastike(voditi rauna prilikom slaganja u sterilizatore).Tehnika otvaranja je po sistemu ljuenja
folije od papira.Slobodan kraj se zatvara po principu peata(postoje tzv.lepilice-adekvatna
temperatura vara).
Papirne sterilizacione torbe-Nisu prikladan metod pakovanja,praen je brojnim nedostacima:
-ne obezbeuju sterilno otvaranje,meke su,papir se cepa,ne moe se videti ta je unutra.Uporeba
je redukovana uvoenjem vreica.
Integra pak sistem (kese) za sterilizaciju hirurkih instrumenata-Predstavlja primarnu barijeru
prilikom pakovanja instrumenata.Prua sigurnu mikrobnu barijeru u skladu sa standardom EN
ISO 11607. Materijal od kojih su izraene kese je hidrofoban-SMS materijal. Integra pak sistem
se koristi u kombinaciji dve kese,zelene i plave.Zelena kesa je manjih dimenzija (prvo se u nju
stavlaju instrumenti),a plava kesa je veih dimenziija.Prednost dve razliite boje jeste u tome to
ukoliko se paket oteti,omoguena je brza detekcija defekta.

3. Prethodno pakovanje robe

Prethodno upakovani proizvodi oznaavaju se neizbrisivim, lako itljivim i vidljivim oznakama
na ambalai. Oznaavanje koliina sadraja nije dozvoljeno prefiksima "minimum", "cirka" ili
"G/N"(bruto/neto). Nazivna koliina punjenja prethodno upakovanog proizvoda mora biti
izraena u brojkama nakon kojih se unosi zakonska mjerna jedinica ili oznaka zakonske mjerne
jedinice. Veliina oznake za nazivnu koliinu punjenja je :
Tabela 2. Koliina punjenja

Prethodno upakovani proizvodi koji ispunjavaju zahtjeve propisane ovim pravilnikom mogu se
oznaiti znakom usaglaenosti "e" najmanje visine 3 mm, koji je postavljen na istom mjestu kao i
oznaka nazivne mase ili nazivne zapremine. Postavljanjem znaka usaglaenosti paker ili uvoznik
garantuje da prethodno upakovani proizvod ispunjava zahtjeve propisane ovim pravilnikom.
Znakom usaglaenosti "e" mogu se oznaiti prethodno upakovani proizvodi:
1. istih nazivnih koliina punjenja;
2. ako nazivne koliine punjenja nijesu manje od 5 g odnosno 5 ml ili vee od 10 kg odnosno
10 l;
3. ako je vrijednost koliine punjenja navedena u propisanim mjernim jedinicama;
4. ako su oznake u veliinama propisanim u lanu 7 stav 4 ovoga pravilnika;
5. ako se redovno sprovodi ispitivanje koliine punjenja sa odgovarajuim mjernim ureajima;
6. nakon obavjetavanja i dostavljana dokumentacije o usklaenosti prethodno upakovanih
proizvoda s propisanim metrolokim zahtevima Zavodu za metrologiju;
7. ako zadovolje metroloka ispitivanja iz take 2.2 Priloga 1 ovog pravilnika.

Prethodno upakovani proizvodi koji imaju negativnu greku dvostruko veu od dozvoljene
negativne greke iz lana 5 ovog pravilnika ne smiju biti izloeni u trgovakim radnjama i
moraju biti uklonjeni sa trita, bez obzira da li su oznaeni znakom usaglaenosti "e".
Proizvoa sainjava izvjetaj o ispitivanju usaglenosti prethodno upakovanih proizvoda sa
metrolokim zahtevima, a u skladu sa pravilima sistema kvaliteta.
Izvjetaj iz stava 1 ovog lana sadri sljedee podatke:
1. naziv i sjedite pakera prethodno upakovanih proizvoda;
2. naziv proizvoda ( vrstu, nazivnu koliinu punjenja,oznaku ambalae);
3. iznos mase ambalae u koju je prethodno upakovani proizvod zapakovan;
4. srednju vrijednost koliine punjenja;
5. odstupanje od propisanih vrednosti;
6. datum i vrijeme ispitivanja;
7. potpis lica koje je obavilo ispitivanje.
Izvjetaj o ispitivanju usaglaenosti prethodno upakovanih proizvoda sa metrolokim zahtevima,
proizvoa uva do sljedee inspekcijske kontrole.
Paker ili uvoznik moraju osigurati da prethodno upakovani proizvodi ispunjavaju uslove
propisane ovim pravilnikom. Uvoznik prethodno upakovanih proizvoda moe umjesto mjerenja
ili ispitivanja pribaviti dokumentaciju izdatu od strane nadlene institucije u inostranstvu, koju
podnosi Zavodu, na osnovu kojeg prethodno upakovane proizvode moe staviti na trite.
Koliina proizvoda koja je sadrana u prethodno upakovanom proizvodu, ispituje se mjerenjem
mase ili zapremine, pomou zakonskih mjerila koja imaju odgovarajue metroloke
karakteristike za obavljanje potrebnih postupaka.

4. Postupak ispitivanja prethodno upakovanih proizvoda

10

U cilju ispitivanja prethodno upakovanih proizvoda potrebno je ispuniti sljedee zahtjeve:

1. Zahtevi za mjerenje stvarne koliine prethodno upakovanih proizvoda
Stvarna koliina prethodno upakovanih proizvoda moe se mjeriti direktno pomou mjerila mase
ili mjerila zapremine, ili u sluaju tenosti, mjerenjem mase prethodno upakovanog proizvoda i
mjerenjem njegove gustine. Bez obzira na upotrijebljenu metodu, greka pri mjerenju stvarne
koliine prethodno upakovanog proizvoda ne smije biti vea od jedne petine dozvoljene
negativne greke nazivne koliine prethodno upakovanog proizvoda.
2. Zahtevi za ispitivanje grupa prethodno upakovanih proizvoda
Ispitivanje grupa prethodno upakovanih proizvoda vri se:
1. provjerom koja obuhvata stvarnu koliinu svakog prethodno upakovanog proizvoda u
uzorku;
2. provjerom prosjene vrednosti stvarne koliine sadraja prethodno upakovanog
proizvoda u uzorku.
Prilikom svake provjere koriste se sljedee metode ispitivanja:
1. nerazarajue ispitivanje, odnosno ispitivanje koje ne ukljuuje otvaranje ambalae;
2. razarajue ispitivanje, odnosno ispitivanje koje ukljuuje otvaranje ili unitavanje
ambalae.
Iz ekonomskih i praktinih razloga razarajue ispitivanje se mora ograniiti na apsolutno bitan
minimum, bez obzira to je manje djelotvorno nego nerazarajue ispitivanje. Razarajue
ispitivanje mora se primjeniti samo u sluaju kada je nerazarajue ispitivanje praktino
nemogue sprovesti, a ne smije se primjenjivati na grupe manje od 100 komada.

11

5. Karakteristike zakonskih merila za ispitivanja prethodno upakovanih proizvoda

Ako se kao kontrolne vage upotrebljavaju automatske vage, onda zbir najvee dozvoljene greke
automatske vage tokom rada i polovine nazivnog podruja selektivnosti automatske vage ne
smije biti vea od 1/5 dozvoljene negativne greke (T 2%) ispitivanog prethodno upakovanog
proizvoda.
Ovaj zbir ne moe biti manji od 0,6 g.
Za ispitivanje nezapakovanih pekarskih proizvoda i proizvoda bez omota mogu se kao kontrolne
vage upotrebljavati trgovake vage. Ako se za odreivanje stvarne zapremine upotrebljavaju
mjerne posude kojima se direktno odreuje stvarna zapremina prethodno upakovanog proizvoda,
vrijednost podeljka overavanja ,,e'' skale ne smije biti vea od vrednosti navedenih u tabeli 3.
Tabela 3. Vrijednost podeljka overavanja ,,e'' kod vaga sa neautomatskim funkcionisanjem

Zakonska mjerila iz lana 12 stav 3 ovog pravilnika mogu se koristiti za ispitivanja ako imaju
uverenje o overavanju i ako greka mjerenja nije vea od 1/5 dozvoljene negativne greke (T 2%)
nazivne koliine punjenja prethodno upakovanog proizvoda koji se ispituje. Ako se kao
kontrolne vage upotrebljavaju neautomatske vage, vrednost podeljka overavanja ,,e skale, ne
smije biti vea od vrednosti navedenih u tabeli 3.

12

6. Zakljuak
Prethodno pakovanje u trgovini obavlja se u centralnom skladistu,prirucnom skladistu klasicne
prodavnice,odeljenjima za primanje robe samousluznih prodavnica i u prodajnom prostoru
klasicnih prodavnica.Pakovanje robe pre prodaje ima velike prednosti nad pakovanjem posle
kupoprodaje robe.
Na osnovu lana 25 stav 2 i lana 26 stav 2, Zakona o metrologiji (Slubeni list CG, broj
79/08), Ministarstvo ekonomije, donijelo je "pravilnik o prethodno upakovanim proizvodima".
Ovim pravilnikom propisuju se metroloki zahtevi koje moraju da ispunjavaju koliine
prethodno upakovanih proizvoda.
Prethodno upakovani proizvod je kombinacija proizvoda i pojedinane ambalae u koju je
proizvod upakovan. Koliina punjenja je koliina proizvoda u prethodno upakovanom proizvodu
izraena brojanom vrednou i zakonskom mernom jedinicom fizike veliine

13

7. Literatura
1. Zakona o metrologiji (Slubeni list CG, broj 79/08), Ministarstvo ekonomije,
PRAVILNIK O PRETHODNO UPAKOVANIM PROIZVODIMA*
2. Jari D., Ekonomika preduzea, Visoka kola za primijenjene i pravne nauke Prometej,
Banja Luka, 2010. godina
3. Janetovi M., Komercijalno poznavanje robe, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 1997. godina
4. Macura P., Osnovi marketinga, Ekonomski fakultet, Banja Luka, 2009. godine
5. http://www.trcpro.rs/dokumentacija/PDF/clanci/Implementacija_zakona%20_o_prethodno
%20_upakovanim%20_proizvodima.pdf , Implementacija zakona o metrologiji
6. http://dndcommerce.rs/edukacija/pakovanje/materijali-za-pakovanje/
,Materijal
za
pakovanje

14