AGROINFOTEL - BIOFOR

http://www.agroinfotel.net/index.php?
option=com_content&view=article&id=179:ljiva-vreste-iuzgoj&catid=8:vocarstvo&Itemid=42SUENJE MESA

LJIVA-vrsta,uzgoj
REZIDBA KAJSIJE

KROMPIR-SADNJA

UBRIVA prema vrsti

ZIMSKO PRSKANJE VOA

UZGOJ URKI

REZIDBA LJIVE

ZIMSKA REZIDBA VOA

KULEN - KAKO?

SETVA LUCERKE

SADNJA LOZNIH KALEMOVA

PRIHRANA PENICE

UZGOJ ZEEVA

ORGAIKA PRERADA

GOVEDAS NA OTVORENOM

VRSTE TLA

EHO GAS

ZASTITA VOCA

SUENJE MESA
nedelja, 15 januar 2012 10:22 | Napisao Petar Jovii |

U Makatu su se predstavili majstori suenja mesa.Ovo je jedan predlog kako

se sprema meso za dimljenje.Po odreenoj recepturi napraviti smesu morske
soli, slatke zainske paprike i belog luka u granulama pa time natrljati slaninu.
Posloiti komade u posudu i ostaviti ih u njoj sledeih sedam
dana.Svaki drugi dan ih pre sloiti i ostatakom soli dosoliti. Kod
preslagivanja uvek treba paziti da komadi koji su bili donji idu na vrh, a oni s vrha na
dno.Nakon sedam dana naliti spravljenu mokru salamuru i ostaviti slaninu jo sedam
dana, uz preslagivanje po istom principu kao i kod suvog salamurenja. Petnaesti dan
slaninu izvaditi i staviti da se ocedi i odneti u punicu na dimljenje.
Dimiti svaki drugi dan dok slanina ne dobije blago smekastu boju po dimu. Poto se
odimi, ostaviti je na mestu gde struji vazduh da se sui.Kad u punici preostane jo
mesa za dimlje nje,onda komade koje treba suiti bez dima, spustiti na nii nivo.

Recept za salamuru
1. Suva salamura
- Morska so 10% teine mesa za soljenje
- Slatka paprika 10 % soli
- Beli luk u granulama 5 % soli
Primer: Meso za salamurenje 10 kg
Smesa za suvo salamurenje 1kg soli, 10 dkg crvene slatke paprika i 5 dkg belog luka u
granulama. Smesu dobro izmeati i s njom dobro natrljati meso, a ostatak ostaviti za dosoljavanje
kod preslagivanja.
2. Mokra salamura
- Voda ( da prekrije meso za salamurenje)
- So 5% od koliine vode
- Zaini (beli luk, crveni luk,biberu zrnu, lovorov list, borovica (kleka), crvena slatka paprika
Priprema salamure (10 l):
Deset litara vode staviti na pe da prokuva i nakon toga ugasiti plamen te ostaviti da se malo
ohladi. Najpre dodati 0,50 kg soli, a zatim zaine.
Koliina zaina se dodaje po sledeem receptu:
Dve glavice belog luka oistiti i renjeve narezati
u ploke, bibera u zrnu-dodati jednu supenu
kaiku, slatke paprike-takoe jednu supenu
kaiku, borovice ili kleke dve supene kaike i

lovorovog lista dva prstohvata.

Ostaviti salamuru na hladnom mjestu da se potpuno ohladi pre nalivanja. Meso u suvoj salamuri
prethodno izvaditi, naliti mokru salamuru i tada sloiti izvaenu slaninu nazad u posudu.
Meso se ne sme dugo dimiti, ve postepeno. Naglim dimljenjem stvara se na povrini mesa
tvrda korica koja spreava suenje i konzerviranje unutranjosti mesa. Meso se sui u sunici
podalje od izvora vatre.Vatre se loi 2 puta dnevno,i to ujutro i popodne.Loi se samo
piljevinom i vlanim cepanicama ,a nikako se ne upotrebljavaju suva ili sitna drva ili razni
papiri i otpaci. Uvee treba sunicu otvoriti da bude promaja, da se meso ohladi.
Nakon suenja meso se mora spremiti na suvom,hladnom mestu,gde je prisutan protok
vazdu- ha, jer se jedino na taj nain moe dugo vremena sauvati u dobrom stanju.
Vreme dimljenja pojedinih delova

Slanina se dimi .. od 14 15 dana

Kobasice se dime .. od 10 14 dana

Kulen se dimi ..

20 dana

Krvavice se dime

10 dana

Manji komadi mesa se dime .. 20 dana

Pleke i unke se dime

3 4 nedelje

POALJITE VA NAIN PRIPREM

LJIVA-vrsta,uzgoj
nedelja, 29 januar 2012 20:56 | Napisao Administrator |

ljiva se odlikuje razgranatim korenovim sistemom koji se

razvija vie povrinski mada pojedine ile mogu prodreti i
do dva metra dubine. esto razvija izdanke iz korena.

Stablo moe biti piramidalne ili okruglaste krune, nisko srednje visine ili
visoko, odnosno od slabo bujnog do bujnog. Po vremenu zrenja postoje rane i
pozne sorte.
Po obliku plodova ljive mogu biti:
-MIRABELE sitniji okruglasti plodovi ute boje, kotica se uglavnom odvaja,
-RENKLODE plodovi krupni do veoma krupni, okrugli, utih, ljubiastih,
crvenkastih i ostalih boja pokoice.
-JAJASTE SLJIVE - izduenog su oblika i tamnije boje pokoice, vrstog
mesa, otrih vrhova kotice.
-CEPAE ili PLAVICE pogodne su za industrijsku preradu, kotica se lako
odvaja, pokoica plava, primer je poegaca.
-JAPANSKE LJIVE hibridi japanskih sa evropskim i americkim ljivama.
ljiva trai duboko rastresito i plodno yemljite za svoj uspean razvoj.
Najbolja su slabokiselna zemljita gde se PH kree od 6,5-7. Glavni tip
zemljita u nasim ljivarskim regionima gde se ljiva najvie gaji su
parapodzoli. ljiva ima vee zahteve za azotom i kaliumom a neto manje za
fosforom.
ljiva podnosi mrazeve i do -30 stepeni. Podruja sa smanjenom relativnom
vlanou i estim prodorima toplih talasa u januaru ili sa estom pojavom
slane i poznih mrazeva u cvetanju nisu pogodna za gajenje ljive. Kao
podloge za kalemljenje za ljivu se najvie koriste raznovrsne generativne
podloge i sejanci Danarike, zatim to mogu biti generativne podloge domaih
sorti ljiva kao to su: Crvena ranka, petro vaa, metla, sitnica, plavara,
trnoljiva itd. Najvie se kao podloga ipak koristi kao generativni sejanac
(dobijena iz semena-kotice) jer se pri kalemjenju dobro prima sa ljivom,
sorte okalemljene na Danarici imaju brz rast, lep izgled i dugovene su.
Mane ove podloge su pozniji poetak raanja i slabija otpornost na mraz. Ne
preporuuje se za sorte Rut gerteter i crvenu ranku koju treba kalemiti na
podlogu Ste nleja ili Poegae. ljiva se moe kalemiti i na vegetativnim
podlogama koje se dobijaju iz izdanaka, ali se ovaj nain razamnoavanja
sadnica slabo primenjuje, jer su najopasnija bolest arka ljive moe preneti
putem izdanaka dok od generativnog naina ta opasnost ne postoji, jer se
arka ljive ne prenosi seme nom.

Najpoznatije tetoine ljive su: titasta va, ljivina osa, ljivina lisna va,
ljivin savija, ljivin crveni pregalj ili grinja.
Vektori ( prenosioci virusa arke jive - prunus virus 7 ) su sledeci tetni
insekti: ljivina zelena titasta va (sitna i krupna ), breskvina zelena lisna va,
zelena lisna va hmelja i crna lucerkina va.
Najpoznatije bolesti ljive su: arka ljive (prunus virus No.7) neizleiva
virusna bolest zbog koje se obavezno kre vocnjaci pod zarazom, zatim
monilija, ra, plamenjaa,roga ljive, itd.

Rastojanje pri saenju ljive u zavisnosti od oblika krune i bujnosti podloge:

Oblik krune Bujne podloge Slabobujne podloge
Piramida .7m x 5-6m...6m x 5m
Vaza.. .6m x 4m..5m x 4m
Palmeta...5m x 4m..4m x 3m.
Prvi broj oznaava rastojanje izmeu redova, a drugi izmeu voaka u redu.
NEKE SORTE LJIVA I NJIHOVE OSOBINE
STENLEJ
Potie iz SAD. U nastala je 1912. Sazreva u drugoj polovini avgusta i
poetkom septembra. Stenlej je srednje bujna sorta. Kruna je piramidalna, a
ramene grane dosta retke. Nije uvek dovoljno kompatibilan sa danarikom
kao podlogom. Cveta srednje pozno. Osetljiv je prema poznim, prolenim
mrazevima. Polen nema zadovoljavajuu klijavost. Delimino je samoplodan.
Relativno je otporan prema plamenjai, ri i sui, a tolerantan prema virusu
arki. Dobri rezultati postiu se sa Stenlejem na struktu rnim, umereno
vlanim, blago kiselim, i plodnim zemljitima.
Stenlej je na sejancu danarike na kiselim zemljitima osetljiv prema
patogenim mikro organizmima. Plod je krupan (oko 36 g), ovalno-izduen,
tamno plave boje i privlane spoljanosti. Sporadino se javaljaju plodovi
blizanci. Meso je zelenkasto- uto, vrsto, dosta sono, sladunjavok ukusa i
dobrog kvaliteta. Kotica je krupna i odvaja se od mesa. Prezreli plodovi lako

otpadaju. Transport dobro podnosi.

Vrlo rano poinje da raa. U punoj
rodnosti raa redovno i obilno. Dohodak stenlija je pozitivan od pete godine
starosti zasade. Plod stenlija moe se koristiti za potronju u sveem stanju,
za suenje, rakiju i druge oblike prerade. Preporuuje se za gajenje zbog
obilne rodnosti, krupnih i privlanih plodova, tolera ntnosti prema virusu arki,
kao i zato to je sorta kombinovanih osobina.
AANSKA RANA
-Postala je 1961. godine, ukrtanjem vangenhajmove i poegae. Prorodila je
pete godine posle hibri dizacije. Priznata je za novu sortu u SFR Jugoslaviji
1975. godine. Sazreva krajem prve dekade jula. Sre dnje je bujna, polen ima
dobru klijavost. Autoinkompatibilna je. Dobro opraivai za aansku ranu su:
aanska lepotica i aanska najbolja. aanska rana prorodi rano, i raa
dobro i redovno. Plod je krupan do vrlo krupan (36-48 g), jajast, ljubiastoplave do plave boje. Meso je uto-zeleno, vrsto, dosta sono, aromatino i
slatko. Kotica se odvaja od mesa. Preporuuje se za gajenje kao vrlo rana i
rodna stona ljiva, krupnih, kvalitetnih i transportabilnih plodova i
zadovoljavajue otpornosti prema bolestima.
AANSKA LEPOTICA
-Postala je 1961. godine, ukrtanjem vangenhajmove i poegae. Prorodila je
pete godine posle hibri dizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine.
Sazreva krajem jula-poetkom avgusta. Srednje je bu jna. Polen ima dobru
klijavost, delimino je samoplodna. Prorodi rano, a raa dobro i redovno. Plod
je krupan (31-42 g) jajast, tamnoplave boje sa itraenim pepeljkom i vrlo
privlane spoljanosti. Meso je zelenouto, vrlo vrsto, sono, aromatino i
vrlo prijatnog slatkognakiselog ukusa. Kotica se odvaja od mesa. aanska
lepotica se preporuuje za gajenje kao stona sorta zbog pogodnog vremena
sazrevanja, dobro rodnosti, krupnog i vrlo kvalitetnog ploda, dobre
transportabilnosti i relativne otpornosti prema bolestima. To je veoma dobra
stona ljiva u svojoj epohi sazrevanja.
AANSKA NAJBOLJA
-Postala je 1961. godine, ukrtanjem vangenhajmove i poegae. Prorodila je
pete godine posle hibri dizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine.
Sazreva sredinom avgusta, tj. nedelju dana pre stenlija. Bujna je sorta. Polen
ima dobru klijavost. Autoinkompatibilna je. Dobro opraivai za aansku
najbolju su: aanska rana i aanska lepotica. Plod je vrlo krupan (oko 48
g.), jajast, tamnoplave boje sa izra enim pepeljkom i vrlo privlane

spoljanosti. Meso je zelenkastouto, vrlo vrsto, dosta sono, aromati no i

vrlo ukusno. Kotica se odvaja od mesa. Plod moe dugo (2-3 nedelje) da se
odri na grani a da pri tom ne izgubi u kvalitetu. aanska najbolja
preporuuje se za gajenje kao stona sorta zbog kavalitetnih i vrlo krupnih
plodova, odline transportabilnosti, ranog poetka raanja, redovne i obilne
rodnosti, otpo rnosti prema moniliji i tolerantnosti prema plamenjai i ri. To je
odlina stona sorta ljiva i svojoj epohi sazrevanja.
ljive raaju na jednogodisnjim granama razlicite duzine na dugackim
lastarima, na kratkim rodnim granama ili na majskim kiticama. Zavisno od
toga na kakvim granama pretezno raaju, sorte ljive se dele u tri grupe.
U prvu grupu spadaju sve japanske i americke sorte koje radjaju na jakim i
dugackim jednogodisnjim granama, koje su obicno mesovite (i cvetni i lisni
pupoljci). Na ovim mesovitim rodnim granama, pored ploda, obrazuju se
kratke rodne grancice za sledecu godinu, ali se one ne koriste jer daju slabiji
kvalitet ploda. Za dobar rod neophodno je pri rezidbi ostaviti samo dovoljan
broj jednogodisnjih mesovitih rodnih grana. Da bi se obezbedio obilan i
kvalitetan rod, ove sorte se moraju rezati svake godine, slicno kao i breskva.
Sve sitnije grane i grancice koje ne sluze za rod ili zasenjuju rodne grane,
uklanjaj se potpuno.
Drugu grupu cine sorte evropskog porekla (glavni predstavnik je pozegaca).
Raaju preteno na kratkom jednogodinjem drvetu koje je izbilo iz
dvogodinjeg ili starijeg drveta. Ova grupa ima i dve podgrupe: sorte koje
obrazuju rodno drvo preteno na dvogodinjim granama (poegaa,
azenka, imperijal, ana spet) i sorte koje ga obrazuju na debljim osnovnim
granama (stenlej). Sve ostale grupe i granice pri rezidbi se uklanjaju, to
vai i za rodno drvo, ako je pregusto.
U trecu grupu spadaju mirabele, crvenka ranka i svi tipovi dzanarike. Ove
sorte se rezu kao kajsija.
ZATITA VOAKA
Faza razvoja

Rano proleno prskanje

(bubrenje pupoljaka)

Bolesti i tetoine

Zatita

*Cuprablau Z (0,5%) ili

Roga ljive, upljikavost,
*Funguran-OH (0,4%) +
Prezimljujue forme tetoina (jaja)
Galmin (1,5-2,5%)

Suenje cvetova i rodnih granica

Zatvoreni cvetovi bele koke monilioza
ljivine ose

*Funomil (0,07%)+
Lannate 90 (0,05%)

Cvetanje

Suenje cvetova i rodnih granica

*Cormax ( 0,03%)

Precvetavanje

Plamenjaa ljive,
ljivine ose,
Lisne vai

Captan WP 50 (0,3%) +
*Nurelle-D (0,1%)

Formiran plod

upljikavost lia,
ljivin smotavac,
Lisne vai

Penncozeb WG (0,25%) +
*Vantex 60 SC (60 ml/ha)+
*Afinex 20 WP (0,025%) +

10 do 15 dana kasnije

Trule plodova
ljivin smotavac

*Funomil (0,07%)+
*Cythrin 250 EC (0,03%)

Promena boje
ploda

Trule plodova
Smotavac

*Switch 62,5-WG (0,06%) +

*Coragen 20 SC ( 0,02%)

Jesenji tretman

Plavo prskanje

*Cuprablau Z (0,5%)

Suzbijanje
korova

Jednogodinji i viegodinji uskolisni Focus ultra (1,0 3,0 l / ha) ili

korovi
*Kletox (0,8 2,0 l/ha)
Viegodinji korovi
Cosmic 36 (4,0 10 l/ha)
Hemijsko koenje
Agram (3,0 5,0 l/ha)

REZIDBA KAJSIJE
utorak, 05 mart 2013 05:48 | Napisao Petar Jovii |

Neredovna rodnost kajsije najee se javlja zbog prevelike osetljivosti organa

za reprodukciju prema zimskim i prolenim mrazevima, zatim usled obilnog
plodono enja u povoljnim godinama, gde dolazi do velikog iscrpljivanja
stabala,
to dovodi do alternativnog raanja i suenja - izumiranje stabala. Sve je to
uticalo da se kajsiji nepoklanja odgovarajua panja u primeni neophodnih agrotehnikih mera
ukljuujui i rezidbu, to je pogreno. Utvreno je da se pravilnom rezidbom uz primenu
agrotehnike (ishrana, zatita i navodnjavanje) moe znatno uticati na redovnu i poveanu rodnost
i rentabilnost i dugovenost gajenja kajsije.

Za razliku od ostalih vonih vrsta kod kojih se reziba izvodi u periodu

mirovanja i u toku vegetacije (zelena rezidba), kod kajsije rezidbu
treba obaviti u periodu vegetacije (od kretanja pupoljaka u

prolee pa sve do polovine avgusta).Rane koje se stvaraju rezidbom u periodu vegetacije lake
zarastaju i manje su podlone napadima patogena.

Kajsija se najbolje razvija i plodonosi ako se rezidba izvodi u tri vremenska roka:

u rano prolee (prolena rezidba)

rana letnja rezidba

letnja rezidba

Prolena rezidba
izvodi se u periodu kretanja vegetacije pa do poetka cvetanja.
Ovom rezidbom proreuju se mlade i poluskeletne grane koje se
ukrtaju i zaguuju krunu, zatim polomljene i grane koje smetaju
pri obradi. Koliina odstranjenih grana ne sme biti vea od 1520%. Ovakvom rezidbom aktiviraju se spavajui pupoljci, iz kojih
se razvija veliki broj meovitih grana ili vodopija, koje se
kraenjem u maju-junu prevode u prevremene grane. Dakle, cilj
ove rezidbe jeste podmlaivanje rodnih povrina odnosno,
postepeno obnavljanje rodnih elemenata starih stabala u rodu,
spreavanje ogoljavanja grana ime se postie vea i stabilnija
rodnost. Vee preseke treba dezinfikovati i premazati kalem
voskom ili fitobalzamom (kambisan).

Rana letnja rezidba

izvodi se od 20 maja do 15 juna, to zavisi od vremena kretanja vegetacije, klimatskih prilika,
uslova gajenja, sorte i podloge. Ovom rezidbom prekrauju se bujni mladari za 1/3 ili 1/2. Na
prekraenim mladarima sa strane izbije 3-5 meovitih prevremenih grana duine 25-40 cm
obilno garniranim cvetnim pupoljcima. Ovom letnjom rezidbom dobija se vei broj cvetnih
pupoljaka u kruni, vea otpornost na niske temperature u toku zime i odlaganje fenofaze cvetanja
za 3-7 dana. Na stablima gde je uraena ovakva rezidba interval cvetanja je dui, tako da se rizik
od
izmrzavanja
svih
cvetova
smanjuje.
Mladari koji se ne skrauju razvijaju se u duinu i na njima se formiraju znatno manji broj
cvetnih pupoljaka i uglavnom pri vrhu kao meovite rodne granice. Ukoliko se rana letnja
rezidba obavi kasno ne daje eljeni rezultat.
Letnja rezidba
izvodi se posle berbe od polovine jula pa do polovine
avgusta. Ovom rezidbom uklanjaju se osuene i

polomljene grane koje zaguuju krunu ime se poveava osvetljenost, smanjuje transpiraciona
povrina i znatno poveava fizioloka aktivnost ostalih grana i listova u kruni. Ukoliko se dobro
izvede letnja rezidba smanjie se obim prolene rezidbe sledee godine. Rane stvorene ovom
rezidbom do kraja vegetacije zarauju jer je kambijalna aktivnost u tom periodu (jul-avgust)
intenzivna, pa je mogunost zaraze bolestima znatno smenjena. Poeljno je da se posle zavrene
rezidbe obavi jedno zatitno prskanje fungicidima (Melpreks S-65 ili Benlejt S-50).
Kombinacijom ovih rezidbi kod voaka u rodu, obrazuju se sve vrste rodnih grana sa velikim
brojem cvetnih pupoljaka, a time i rodna povrina krune, cvetni pupoljci su otporniji prema
niskim temperaturama, fenofaza cvetanja se produava, a sve to znaajno utie na poveanu
rodnost i bolji kvalitet plodova kajsije.
ipl.ing.ivomir Nikoli PSSS Kruevac

KROMPIR-SADNJA
etvrtak, 21 mart 2013 04:47 |

Semenske krtole moraju biti dobro pripremljene za sadnju. To

podrazumeva dobro probiranje krtola i odbacivanje onih koje su
zahvaene trulenju. Odabrane krtole treba staviti na naklijavanje, a
pred samu sadnju izvriti jo jedno probiranje i odbacivanje krtola
sa
slabim
klicama.
Pod
pravilno
naklijalim
krtolama
podrazumevamo da je veina okaca na krtoli klijala i dala vrste
zelene klice koje se teko odvajaju od krtole i ija je duina od l,5-2,5 cm.
Krtole se naklijavaju tako to se 5-6 nedelja pre sadnje rasporede u tankom sloju u
gajbice u osvetljenom prostoru pri temperaturi 12-15C.
Naklijale krtole u odnosu na nenaklijale imaju velike prednosti, a glavne su:
1/ poboljava se fizioloko stanje semenskih krtola,odnosno ubrzuavaju se sve
naredne faze razvoja za oko 15 dana,
2/ blagovremeno se otkrivaju krtole sa mlitavim, tankim klicama te se mogu
izdvajati i tako smanjiti broj zakrljalih biljaka u gajenom usevu,
3/ biljke ranije niu pa su manje izloene napadu bolesti,a naroito crne krastavosti
(Rhizoctonia solani),
4/ biljke se bre ukorene i bolje iskoriavaju zimsku vlagu,
5/ poveava se prinos i procenat suvih materija u krtolama krompira.

Nenaklijane krtole, posadjene na umereno vlanom i

dovoljno toplom zemljitu,dolaze u fazu klijanja i nicanja za 20-22 dana pri
povoljnim vremenskim prilikama. Upotrebom naklijalih krtola za sadnju skrauje se
period od sadnje do nicanja biljke na 14 dana.
Sadnja krtola u hladnom i vlanom zemljitu produuje se period od sadnje do
nicanja, ime se poveava opasnost od pojave bolesti na matinim krtolama i
pojava praznih mesta u kasnijem periodu porasta krompira.
Sadnja krompira u zavisnosti od promenljivih klimatskih uslova i stanja zemljita
obavlja se u irokom vremenskom razdoblju: od tree dekade februara do druge
polovine maja. Potrebna dubina sadnje moe se postii samo na dobro
pripremljenom zemljitu, tako da gornja ivica krtole bude na oko 3-4 cm ispod
povrine oraninog sloja i pokrivena slojem zemlje 6-8 cm.
Krompir se u lakim zemljitima sadi neto dublje u odnosu na tekim zemljitima.
Zemljite ispod i iznad posadjene krtole treba da je u rastresitom stanju.
Sadnja se obavlja runo ili poluautomatskim i automatskim sadilicama, kojima se
istovremeno sade krtole, pokrivaju zemljom, dozira potrebna koliina mineralnih
djubriva, uz primenu sredstava za zatitu krtola od zemljinih tetoina. Osnovni
preduslovi za pravilnu mainsku sadnju su ujednaena veliina semenskih krtola i
dobro pripremljeno zemljite.
Koliina semenskih krtola kontrolisanog porekla po jedinici povrine zavisi od
njegove krupnoe (22-55 mm.) i gustine sadnje. Obino se te koliine kreu od
1.800-3.500
kg/ha.
Novica Milenkovi, dipl.ing.polj.

Izvor: PSS Leskovac

Ukoliko se krompir proizvodi za sveu ranu potronju odabiraju se rane sorte koje imaju kratku
vegetaciju, brz porast i brzo obrazuju pokoicu. Proizvoai ranog krompira nastoje da naklijava
njem krompira i sadnjom u ranim rokovima upotrebljavajui agrotekstilne folije, smanje duinu

vegetacionog perioda i tritu ponude rani krompir u vreme kada mogu ostvariti najvei profit.

Za ranu proizvodnju, preporuuje se sadnja naklijalog semena sa razvijenim klicama od 1-2cm.

Okca bi trebalo da budu otvorena i klice bi trebalo da budu vidjive, obojene zeleno-uto ili dr.
(sortna osobina).Ukoliko se obavi sadnja krtola sa nedovoljno razvijenim okcima , krompir e
previe sporo nicati i stabljike su tada lako podlone napadu mikro-organizama. Naklijavanje
omo guava, rano, ujednano nicanje, ujednaen usev i rano obrazovanje krtola.
Brz razvoj biljke ostvaruje prednost u odnosu na pojavu bolesti (Rhizoctonia) i korova to
sveukupno rezultuje umanjenjem efekata sue i visokim prinosima. Naklijavanje takoe
obezbeuje rast velikog broja stabljika semena krompira to obezbeuje veu upotrebnu vrednost
semena. Da bi smo bili sigurni da su prednosti naklijavanja semena iskoriene u potpunosti,
proces naklijavanja mora biti usaglaen sa klimatskim uslovima i vremenom sadnje. Seme bi
trebalo da bude naklijalo na odgovarajui nain kako bi klice bile snane i jake u vreme sadnje.
Odmah nakon vaenja krompira, krtole ulaze u fazu mirovanja. Duina ovog perioda varira od
sorte do sorte i zavisi od uslova gajenja, zrelosti i oteenja samih krtola.
Drugi vaan faktor su uslovi skladitenja: temperatura, relativna vlanost i svetlost. Nakon stanja
dormantnosti, pojavljuju se vrne klice (apikalna dominantnost). Faza klijanja je znak
fiziolokog stanja krtole. Pojava vrne klice je prelazno fizioloko stanje od dormantnosti
(mirovanja) do punog klijanja. U ovoj fazi klijanje ostalih okaca je suzbijeno. Nakon izvesnog
vremena obrazuju se klice iz ostalih okaca. One e usloviti pojavu izdanaka a sama krtola i dalje
ostaje vrsta. Dugi, tanki izdanci i meka krtola karakteriu krajnji fizioloki stadijum fazu stare
nja. Kada je krtola u ovom stadijumu, ona vie nije pogodna semensku proizvodnju.

Ukoliko su krtole tokom perioda skladitenja, formirale vrnu klicu ona se mora ukloniti da bi
omo guila krtoli da produkuje jo izdanaka. Sa naklijavanjem semena otpoinje se 4 nedelje
pre sadnje.
Proces naklijavanja poinje odlaganjem semena krompira u plitke drvene ili plastine gajbe. One
se slau jedna na drugu kako bi se krtolama osigurao dobar protok vazduha i svetlosti(u periodu
kalje nja). Pored gajbi za naklijavanje se mogu se upotrebljavati i visee vree. Radi prekidanja
perioda mirovanja,krtole se izlau temperaturnom oku.Period izlaganja povienim tempera
turama zavisi od zrelosti semena, vremena setve, sorte, uslova uskladitenja i eljenog broja
stabljika.
Temperatura se poveava na 18-20 0C u koracima od 1-2 0C dnevno, u periodu od dve
nedelje. Ovaj deo procesa naklijavanja se obavlja u mraku. Potrebno je odravati konstantnu
temperaturu i dobru ventilaciju tokom klijanja dok se ne formiraju klice od nekoliko mm do pola
santimetra. Ovaj stadijum karakterie visoka osetljivost klice na mehanika oteenja. Kao
rezultat naklijavanja, krtole imaju velik broj klica koje su veoma slabe i podlone lomljenju. Da
bi se sadnja obavila uspeno mora se osigurati da ne doe do gubitka klice prilikom manipulacije
sadnim materijalom tokom sa dnje ili propadanja klice u zemljitu.
Ovako naklijale krtole se podvrgavaju procesu kaljenja.Postupak kaljenja se provodi tako to
se naklijale krtole odlau u svetloj,dobro ventilisanoj prostoriji pri teperaturi oko 10 0C dve
nedelje. Sniavanje temperature i izlaganje svetlosti (prirodna ili vetaka) e usporiti rast klica
dok se razvoj krtola nastavlja. Ovo e inicirati razvoj listova stolona i korena i formiranje
hlorofila. Klijanci e nakon kaljenja ostati relativno kratki (1-2cm) i vrsti.
PSSS KRALJEVO Nenad Neovi

UBRIVA prema vrsti

sreda, 25 januar 2012 18:53 | Napisao Petar Jovii |

ubrenje poljoprivrednih kultura je neophodna mera za

dobijanje visokih prinosa i kvalitetnog proizvoda.
Obavlja se pre setve i tokom rasta biljaka. Neophodno
je primeniti odreenu vrstu ubriva za odreeni
rezultat (da li se eli podstai rast, prinos, kvalitet,
otpornost na bolesti). Mineralna ubriva se dele na dve
grupe

-nekompleksna ubriva sadre jedan od tri glavna elementa (azot,

fosfor ili kalijum)

-kompleksna ubriva su poznata i kao NPK ubriva.

Sadre u tano odreenom odnosu tri glavna elementa azot, fosfor i kalijum
a sadre i druge bitne makro i mikroelemente.
UREA N 46 sadraj azota 46 %, Najvei sadraj azota u
odnosu na ostala azotna ubriva. Ne mea se sa drugim
ubrivima. Moe se koristiti i kao teno ubrivo. UREA visoko
koncentrovano azotno ubrivo iji je azot u amidnom
obliku.Koristi se u predsetvenom ubrenju jer omoguuje
postepeno pretvaranje amidnog azota u amonijani i nitratni u
skladu s klimatskim i agrohemiskim uslovima u zemljitu. Urea u jesen u
osnovnom ubrenju slui za ubrzanu razgradnju biljnih ostataka, tj. aktiviranje
organskog azota iz zemljita. Ureom se prihranjuje veina biljnih kultura
KAN N 27 sadraj azota 27 %, sadraj MgO 4,5 - 5,5 %, sadraj CaO 6,5 8,5 %, Kalcijum amonijum nitrat. Neutralno ubrivo (hemijski, fizioloki
kiselo). Pogodno za prihranu. Bez tetnog uticaja na fizike i hemijske
osobine zemljita.KAN je poznato azotno ubrivo za prihranu svih
poljoprivrednih kultura. Sadri pola azota u amonijanom, a pola u nitratnom
obliku, pa deluje brzo i neto produeno, tako da zadovo ljava potrebe bilja za
azotom u odreenom periodu. Sadrajem dolomita (oko 23 %) utie na
deliminu neutralizaciju kiselosti zemljita, a sadrajem magnezija
zadovoljava potrebe bilja i za tim biljnim hranivom.
AN N 33,5 - amonijum nitrat, sadraj azota 33,5%,sadraj MgO 1%, Vrlo
rastvorljiv.Velika sposobnost upijanja vode sa porastom temperature
(skladitenje leti). Duom upotrebom zemljite se zakieljava. Vezivanjem
amonijum jona u zemljitu istiskuje se Ca i Mg koji se ispiraju. AN 33,5 % je N
ubrivo istih karakteristika kao KAN 27 % N s vie aktivne materije a manje
magnezijum oksida. Koristi se u prihrani svih poljoprivrednih kultura. Ne sme

doi u dodir s mineralnim i organskim uljem jer tada posta je zapaljivo i

eksplozivno. Vrlo je vano strogo pridravanje propisa o postupku
transportiranja i skladite nja.Prednost primjene ovoga ubriva je u
mogunosti kvalitetnije raspodele po povrini i u veoj produ ktivnosti rada.
Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadre relativno
malu koliinu azota DAP 17 %, a MAP 11 % - i imaju jaku kiselu reakciju.
Mogu biti pogodni za primenu kod kultura kojima je potrebno dodati fosfor, s
obzirom da sadre oko 50% fosfor oksida. Monoamonijum fosfat (MAP)
moe da se primenjuje kako samostalno, tako i u meavinama ubriva. MAP
sadri 48% fosfor P2O5, od kojih je skoro celokupan sadraj odmah dostupan
biljkama, i 11% azota. Primenom MAPa poveava se kiselost zemljita, ali je
ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5. Diamonijum fosfat (DAP) ima neto
manji sadraj P2O5, - 46% i vie azota (18%) od MAP-a. Skoro celokupna
koliina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. I ovo ubrivo uveava
kiselost zemljita, ali je njegova primena veoma ekonomina.
NPK visoke koncentracije hraniva
NPK(SO3) 5-20-30 , NPK 8-26-26 NPK 6-18-36 NPK 10-30-20 NPK 7-20-30
Ovu grupu ine NPK ubriva visokih koncentracija hraniva (55 - 60 %), i to ih
ini posebno pogodnim za transport i skladitenje u rasutom stanju.Sva ova
ubriva, su namenjena za osnovno ubrenje zbog svojih svojstava i odnosa
biljnih
hraniva.
Azot je u svim formulacijama u amonijanom obliku, fosfor je vodotopiv, a
kalijum kao kalijum hlorid, izuzev u formulaciji NPK 5-20-30 S kao kalijum
sulfat ( za kulture koje ne podnose hlor ili trae vie sumpora). Pored
osnovnog i meliorativnog ubrenja ove formulacije se mogu koristiti i u
predsetvenom ubrenju okopavina ako je potrebno intenzivnije ubriti
fosforom ili kalijumom.
NPK ubriva srednje koncentracije hraniva
NPK 15-15-15 NPK(SO3) 7-14-21(24), NPK(MgO) 8-1624(2)
NPK(MgO)

13-10-12

NPK

13-13-21

NPK

20-10-10

Ova NPK ubriva sadre azot u nitratnom i amonijanom

obliku i vodotopivi fosfor a kalijum je u obliku kalijum hlorida

osim u NPK 7-14-21 S gdje je kalijum u obliku kalijum sulfata i namjenjen je

kulturama koje ne podnose hlor koje za svoj razvoj trebaju vie sumpora kao
to su duvan i vinova loza. Sva ova ubriva, su namenjena za predsetveno
ubrenje zbog svojih svojstava i odnosa biljnih hraniva osim NPK 8-16-24 koja
se koriste u osnovnom ubrenju. Iz ove grupe ubriva najvie se proizvodi
NPK 15-15-15 obzirom na najire mogunosti primene.
UAN N 30
amidni azot 50 %, amonijani azot 25 %, nitratni azot 25 %, pH 6,5-7,5 %,
UAN je bistra azotna tenost. U 100 litara rastvora UAN-a ima 40 kg N to
treba imati na umu kod odreivanja doze. UAN sa tri oblika N prvenstveno je
namenjen za ubrenje strnih itarica, travnjaka UAN se uspeno koristi za
bru razgradnju biljnih ostataka.
PSSS VRANJE

dipl.ing.Nada Lazovi-okovi

ZIMSKO PRSKANJE VOA

petak, 08 mart 2013 03:50 | Napisao Petar Jovii |

Zimsko prskanje voa se obavlja poto se izvri rezidba i mehaniki poslovi u

vonjacima. Zimsko tretiranje voaka je znaajna i obavezna mera u
proizvodnji voa. Izvodi se u vreme mirovanja vegetacije. Najbolji rezultati u
suzbijanju tetnih organizama se postiu kada se tretiranje obavi u drugoj
polovini februara i poetkom marta.
Kotiavo voe, malinu i kupinu treba tretirati neto ranije,jer ove vone vrste
kreu ranije sa vegetacijom.
Ovim tretiranjem voaka suzbijaju se mnogobrojne prezimele forme tetoina: lisne
vai,grinje,titaste vai,jabukin cvetojed,breskvin i ljivin moljac,gubari,kukavije suze i dr.
Na kori voaka,u pukotinama grana,naborima prezimljava veliki broj insekata. Da bi smo
utvrdili i predvideli brojnost populacije u sezoni obavljamo zimski pregled voaka pomou lupe i
binokulara u laboratoriji.
Zimsko tretiranje se obavlja kada su stabla voaka suva i spoljanja temperature iznad 5-7 0C,da
bi se izbeglo izmrzavanje. Raditi po tihom vremenu bez vetra.Potrebno je da se voke dobro
okupaju i da se istretira celo stablo.
Prilikom tretiranja obavezno koristiti zatitnu opremu zbog velike otrovnosti ovih preparata. Od
sredstava za zatitu bilja za zimsko prskanje mogu se koristiti mineralna ulja (Galmin i Belo
ulje), Mineralno ulje+Paration(Galpar),Mineralo ulje +Metidation. U ovo vreme mogu se
koristiti kombinacije mineralnog ulja i bakra kao to je Crveno ulje koje istovremeno deluje na
tetoine i bolesti.

Preporuka ,,PSS NI
Gajena
biljka
JABUKA

tetna vrsta

Preparat i
Vreme primene
koncentracija
pimene
kalifirnijska titasta va, GALMIN ( 2-4%) + u fazama razvoja
crvena vona grinja,
BAKARNI
pupoljaka,do faze kada
zelena va
OKSIHLORID (0,5%) su zeleni listii 5mm
jabuke,zelena
iznad ljuture pupoljka
migratorna jabukina va
aava krastavost

KRUKA

obina i velika krukina GALMIN ( 3-4%)

buva

LJIVA

titasta va, ljivina

branasta va, mala
ljivina va roga
ljive,upljikavost

GALMIN ( 3-4%) +
CUPROZIN 35
WP(0,35%)

BRESKVA

titasta va breskve,
kovrdavost
lista,upljikavost

GALMIN ( 3-4%) +
BAKARNI
OKSIHLORID
( 0,75%)

u fazama razvoja
pupoljaka,do faze kada
su zeleni listii 5mm
iznad ljuture pupoljka
u fazama razvoja
pupoljaka,do faze kada
su zeleni listii 5mm
iznad ljuture pupoljka
u fazama razvoja
pupoljaka,do faze kada
su zeleni listii 5mm
iznad ljuture pupoljka

PSS NI Ljiljana Vojinovi dipl.ing. zatite bilja

UZGOJ URKI
etvrtak, 28 novembar 2013 23:12 | Napisao Petar Jovii |

Sve vie se obraa panja kvalitetu hrane koju

koristimo. Meso urki je zdravstveno poeljno i uva
Vae zdravlje. urii se gaje na slian nain kao pilii
ali ipak postoje odreene razlike koje treba istai.urii
su vei od pilia i znatno bre rastu pa im je zbog toga
potrebno obezbediti 2-3 puta vie podne povrine,
hranidbenog prostora, prostora na pojilici, pod
grejaem nego za pile.
Prvih nedelja urii su osetljiviji od pilia, lake stradaju od hladnoe, promaje,
vlage, kvaenja i drugih nepovoljnih uticaja. Tek kad ,, prebobaju,, u uzrastu
oko 8 nedelja postaju izrazito otporni.

urii prvih dana slabo vide i potrebna im je jaka svetlost da bi uoili hranu i
vodu. Oni se za razliku od pilia, obavezno moraju uiti da jedu i piju.
Zahtevaju vie toplote od pilia prvih dana, pa i nedelja. Minimalna
temperatura koja se mora obezbediti jednodnevnim uriima je 35-38 stepeni
C.

Osetljiviji su od pilia i na druge stresove,

buku,

neujednaenu osvetljenost prostorije,

lako se uznemire, uplae i gomilaju, pa usled toga moe doi do velikih

gubitaka.

Zbog toga to rastu znatno bre od pilia zahtevaju hranu bogatiju

belanevinama, prve 4 nedelje i sa 28-30%
proteina. U gajenju i tovu uraka higijena je
apsolutno neophodna. Prostoriju u koju e se
smestiti jednodnevni urii potrebno je temeljno
oistiti, oprati i dezinfikovati.
Nekoliko dana pre useljenja, u prostoriju se
unosi i po podu rasprostire ista i suva prostirka,
a potom se unosi i rasporeuje predhodno
oiena i dezinfikovana oprema kao to su grejai, pojilice, hranilice i dr.
Dobro je najmanje 2 dana pre useljenja obaviti fumiga ciju prostorije tj.
dezinfekciju parama formaldehida. Najmanje 24 sata pre prijema prostoriju
zagrejati na 35-38 stepeni.
Prvih dana je potrebno urie veoma esto nadgledati i kontrolisati da li
se ugodno oseaju i da li uzimaju vodu i hranu. Ponaanje uria je najbolji
nain da se oceni koliko im odgovaraju uslovi gajenja. Hranu treba davati
ee i u malim koliinama, ali da je uvek imaju na raspolaganju. Pojilice treba
svakodnevno prazniti, prati, dezinfikovati i puniti sveom vodom. Naroito je
vano da prostirka bude suva i rastresita.Da bi urii brzo rasli i dobro
iskoriavali hranu,moraju se hraniti smeama koje sadre sve potrebne
sastojke (energija, belanevine, masne kiseline, aminokiseline, vitamine,
mineralne materije, mikroelemente i dr.).
Najpovoljnija smea za urke je ona sa oko 40 razliitih sastojaka. Zato
se najbolje i najpotpunije smee sa svim potrebnim sastojcima u potrebnim

koliinama i u najpovoljnijem odnosu, proizvode u fabrikama stone hrane

koje poseduju savremenu, automatizovanu i kompjuterizovanu opremu za ovu
proizvodnju.
Za ishranu tovnih uraka u intenzivnom sistemu koristi se hrana u
obliku peleta. U prve 4 nedelje su prenika manjim od 2 mm, a kasnije
3,2mm. Poto su urke zrnojedi, u njihovoj ishrani treba izbegavati branaste
smee. Svaka selekcijska organizacija za hibrid koji proizvodi u uputstvu za
tov uraka daje odgovarajue normative ishrane
.Za napajanje mora se obezbediti ista, hemijski i bakterioloki ispravna voda
za pie. urke troe priblino dvostruko vie vode nego hrane, mada u
vrelim letnjim danima ta potronja moe biti i znatno vea.
PSSS Kragujevac Dipl.ing.Vesna Vuksanovi

ZIDBA LJIVE
nedelja, 05 februar 2012 09:31 | Napisao Petar Jovii |

ljiva se najee orezuje krajem februara i u

martu(pre
kretanja
vegetacije)
Kod
sorte
POEGAA odstranjuje se viak unutranjih grana.
Spolja nje grane se obino ne diraju, osim ukoliko nisu
suve ili polomljene.Prilikom proreivanja grana treba
biti umeren, jer jaa rezidba kod poegae utie na
smanjenje prinosa.VANO je napomenuti da se grane i
mladari kod ove sorte ne smeju prekraivati jer se time
smanjuje rodni potencijal.
Stenlej, aanska rodna i aanska lepotica su sorte koje trae otriju
rezidbu jer imaju sklonost ka zametanju velikog broja pupoljaka. Sav viak
unutranjih grana se odstranjuje,a spoljanje grane se prekrauju. Na starijim
stablima koja su neadekvatno orezana obino se rodni elementi nalaze na
periferiji krune pa je neophodno da se pravilnom rezidbom sprei premetanje
vegetacije na vrni deo krune ili grana. To se postie jaim skraivanjem
grana i granica pri vrhu pri emu se vodi rauna da se osnovne grane ne
ogole.
RODNI ELEMENTI LJIVE

ljiva
radja
na
mjeovitim
rodnim
granicama,dugim
rodnim
granicama,kratkim rodnim granicama, koplja stim izratajima i majskim
kiticama. Nain rezidbe ljive u rodu zavisi i od toga na kojem tipu rodnih
grani ca radja odreena sorta ljiva.
Poegaa, Stenlej,aanska ljepotica i aanska rodna raaju preteno na
kratkim rodnim granicama i kopljastim izratajima koji su se obrazovali na
dvogodinjem i starijem drvetu.
Pri rezidbi treba ostavitii odreen broj jednogodinjih nerodnih grana na
kojima e se razviti kratko rodno drvo.Orezivanje obino poinje odozgo pa
nanie, tako to se prekrauje najvia skeletna grana i pri pre kraivanju se
ostavlja
jedna
spoljna
granica
na
vrhu.
Takoe, sve suve, povrijedjene i polomljene grane, vodopije i grane koje rastu
u unutranjosti krune treba odsjei do osnove. Ukoliko su neke grane jae
razvijene i postoji tendencija da nadjaaju sekunda rne ili primarne
grane,treba ih vie skratiti. Ako u kronji postoji neka praznina onda tu treba
ostaviti
vodopiju, ali se ona mora poviti da ne bi bila previe bujna. Od rodnih granica
najpre se uklanjaju stare i izroene, zatim tanke, zasenjene a ukoliko ima
previe mladih rodnih grana one se moraju prorediti, kako bi se napravio
bilans izmeu generativnog i vegetativnog dijela i omoguilo formiranje rodnih
elemenata
za
narednu
godinu.
PODMLAIVANJE LJIVE
Podmlaivanje je agrotehnika mera koja se esto koristi u ekstenzivnom
ljivarstvu. Osnovni cilj ove mere je da se rezidbom odstrane stari i dotrajali
delovi krune i da se podstakne redovan vegetativni porast. Bez podmlaivanja
nema obnove skeleta krune, nema formiranja novog rodnog drveta a samim
tim
ni
redovnih
prinosa,
odnosno
roda.
Osnovni pokazatelji da treba pristupiti podmladjivanju ljive su slab vrni
prirast,poetak suenja produn ica ramenih grana, ogoljavanje donjih djelova
ramenih grana a isto tako ako je kruna oteena usled lomljenja grana pod
teretom roda, snega, oluje i sl.
Podmlaivanje je delikatna operacija i trerba joj prii sa puno panje, opreza i
znanja. Podmlaivanje ne treba obaviti odjednom, ve postupno, tokom 2-3
godine.
Pod podmladjivanjem vodilicu i ramene grane treba skratiti do neke pogodne
grane koja e preuzeti ulogu vodilice, a ramenih grana do zauzimanja

eljenog poloaja u prostoru. Preseci koji se prave ne bi trebali biti vei od 10

cm u preniku, dok preseci do 5 cm u preniku bre zarastaju. Vee rane
treba obavezno zagladiti otrim noem i zatititi kalem voskom.
Uspjeh podmlaivanja zavisi i od nege koju je neophodno sprovesti posle ove
operacije. Stablo ljive i ramene grane treba zatititi kreenjem od uticaja
sunca i mraza. Ova mera ima za cilj da se sprei preko merno zagrevanje
stabla i ranije kretanje vegetacije a ujedno je i dezinfekciono sredstvo sa
kojim se titi stablo i ramene grane od parazita. Takoe, ljive treba obilno
ubriti,
tititi
od
bolesti
i
tetoina
i
navodnjavati.
Podmlaivanje ljiva, najbolje je obaviti tokom januara i februara.
Grozdani Rajko, dipl. in. polj.

ZIMSKA REZIDBA VOA

utorak, 10 januar 2012 13:50 | Napisao Petar Jovii |

Voku reemo kako bismo dobili redovnu i kvalitetnu rodnost, a uinak rezanja
se poznaje po rodnosti. Rodnost se ne odnosi samo na rod u tekuoj godini, ve
na rodnost u kontinuitetu kroz itav ivotni vek voke (20-25 godina).
Dakle, osnovni cilj rezidbe je obnavljanje rodnog drveta s vegetativnim
pupoljcima, razmjetaj grana tako da se nesmetano osvjetljava unutranjost krune i
lista naroito na donjim delovima voke a sve u zavisnosti od vrste,sorte i uzgojnog
oblika!
Svaka vona vrsta ima svoje specifine zahteve u rezidbi sobzirom na podlogu i
uzgojni oblik. Prema ivotnom dobu razlikujem:

1/ rezidbu mladih voaka, koja je usmerena na formiranje uzgojnih oblika

2/
rezidbu rodnih voaka koja je usmerena na regulaciju vegetativnog i reproduktivnog
razvoja, odnosno osiguranje redovne rodnosti i visokog kvaliteta plodova.

Zimsku rezidbu mladih voaka svodimo na najmanju moguu meru. Uglavnom se

proreuju jednogodinji mladari pri vrhu skeletnih grana i ukla njaju neke jae
suvine grane koje imaju nepoeljan poloaj. U formiranju poeljnija je letnja rezidba
dok je zimska rezidba poeljnija kod ve formiranih rodnih voaka.

Pre rezidbe voku treba dobro pregledati, uoiti raspored skeletnih grana kao i
odnos rodnih granica i mladara sa vegetativnim pupoljcima. Sama voka nam
govori gde, kako i koliko treba rezati. Najvanije je nauiti uoiti vodilju ako postoji ,
uoiti skeletne grane zatim jednogodinje i kao poslednje proreujemo rodne
granice. Po pravilu se grane odstranjuju do kraja ,ne prikrauju se. Skraivanje
grana se prevodi na granu nieg reda.
Na razgranavanje se moe uticati i povijanjem izbojaka u razliiti poloaj.
Izbojci koji rastu uspravno imaju jae naglaen vegetativni rast od povijenih
izbojaka.Na jae povijenim izbojcima usporen je vegetativni rast,a poveano
zametanje cvetnih pupova i rodnost.Ako se pretera s povijanjem,voka e se bre
iscrpiti jer nee razviti dovoljno obrastajuih izbojaka,koji nose vie lia i koji su
potrebni za skupljanje hranjivih materija,(ugljenihhidrata),te posluiti za zamenu
izroenih izbojaka.Stoga je potrebno provoditi umereno,yavisno od bujnosti
voke,svrsishodno povijanje.
Proreivanjem se moe bolje odravati dobra ravnotea izmeu rasta i rodnosti
voaka.Ako su voke bujne,bie uglavnom potrebno rezidbom proreivati suvine
grane,granice i izbojke.Uopte se kod voaka najpre provodi proreivanje suvinih
delova kronje i to idui od vrha kronje.Pre svega je potrebno odstraniti sve grane i
izbojke koji rastu prema unutranjosti(sreditu) kronje i koji kronju nepotrebno
zasenjuju.Potom se proreuju suvine grane i izbojci,koji su usmereni prema
periferiji kronje.

AUTOR:Toni Dejan dip.in.polj.

KULEN - KAKO?
subota, 11 februar 2012 17:20 | Napisao Petar Jovii |

U zimskim mesecima se planiraju proleni radovi,spremaju svinjokolji i prave se one

divne stvari: kuleni,kobasice.Ponudiemo Vam neki od naina pripreme tih ukusnih
specijaliteta. Svako ima svoju tajnu,ali upoznajte tehnologiju proizvodnje

Sve poinje sa izborom mesa

IZBOR MESA I MASNOGA TKIVA
Za DOMAIi kulen koristi se svee svinjsko meso prve kategorije (80%) u to se ubraja meso
dugoga lenog miia,buta i unutranja peenica te do 20% svinjskoga mesa druge kategorije
(pleka),sve temeljno oieno od naslaga masnoga tkiva, vezivnotkivnih tvorevina i krvnih ila.
Pri izboru mesa treba izbegavati ono koje pokazuje bilo kakve znake nepoeljnih osobina,primer
BMV (bledo,meko,vodenasto) ili TS (tamno, vrsto,suvo) meso.

Takoe ne treba meati meso razliitih dobnih kategorija svinja. Na obraenu koliinu mesa
dodaje se 10% tvrde lene slanine ili podgrline. U vreme uzgoja VRSTA svinja (mangulica,
bagun) dodatak masnog tkiva se izbegavao, jer se u pripremljenom mesu za nadev nalazila
dovoljna koliina masti iz meumiinih (intermuskularnih) i unutarmiinih (intramuskularnih)
prostora, ali i nedovoljnog odvajanja s povrine.
Osim toga, tada se moralo izbegavati previe masnog tkiva zbog uslova uvanja i brze pojave
ueglosti proizvoda, ve tokom zrenja, a pogotovo uvanja proizvoda. U izvorni domai kulen ne
dodaje se gove e meso.
Pravilnik o proizvodima od mesa to doputa za kulen, ali tada su to ve druge
vrste kulena, preteno iz mesne industrije. To nisu izvorni domai proizvodi te
imaju manju vrednost.
Za domae kobasice upotrebljava se meso druge kategorije te neto mesa prve
kategorije Dodaje se kobasiarsko - zrnato masno tkivo (tvrda slanina) prema
proce ni proizvoaa.
POSTUPCI SA MESOM U TOKU PRIPREME NADEVA
Postupak s mesom za izradu kulena,kobasica temelji se na dobrom i brzom poetnom
rashlaivanju
polovica posle klanja.Njime se postie od +2 do +4 C u sreditu buta tokom 18-24 sata poslije
klanja, kada se u uobiajenim okolnostima postie i eljena pH-vriednost (ispod 6).
Nakon hlaenja odabire se i obrauje odgovarajue meso i slanina. Odabrano i oieno meso
izree se na komadie u oblikutraka duine do tridesetak, irine do desetak i debljine do tri
centimetra.Takvi komadi poslau se na ukoene izbuene ploe ili reetke od nerajuega
materijala radi ceenja istovre meno i namrzavanja (od -2 do -5 C).
Odabrana slanina takoer se see na sline komade i namrzava izmeu -5 i -10 C, pri emu
ceenje nije potrebno. Tokom celokupne pripreme mesa za nadev, koje s oceivanjem traje dvatri dana pri tempe raturi smrzavanja, moraju se osigurati minimalni higijenski uslovi jer to znatno
utie na bolju odrivost i kvalitet gotovoga proizvoda. Higijenski dobiveno i dobro ohlaeno ili
namrznuto meso bolje je odrivo i pogodnije je za bolju obradu,a postupak oceivanja mesa
odreeno vreme pre usitnjavanja sniava aktivitet vode u mesu - tzv. aw-vrijednost. (*aw=
vrijednost aktiviteta vode =udeo slobodne vode koji slui za razmenu materijei postojeih
mikroorganizama).
Sve to u nastavku procesa potpomae boljem razvoju poeljnih procesa zrenja kulena i kobasica,
a nia aw-vrijednost ima za uinak postizanje boleg kvaliteta i odrivosti gotovog proizvoda.
USITNJAVANJE MESA I SLANINE
Meso za kulen usitnjava se na maini za usitnjavanje. Pri usitnjavanju treba voditi rauna o vie
bitnih uslova:

 preporuuje se koristiti za mesoreznicu otre, zaobljene noeve i ploe s rupama od 8 do 12

mm za meso i najvie do 5 mm za slaninu,
meso treba usitnjavati dobro ohlaeno (0C) ili namrznuto (-5 C),
slanina,ako se dodaje, najbolje se usitnjava u namrznutom stanju(od -5 do -10C), zajedno s
istom koliinom slanine preporuuje se usitnjavati i meso koje je ve krupnije usitnjeno. Time se
postie laka i bolja rasporeenost masnog tkiva u nadevu.
preporuuje se nadzor pH-vriednosti sirovine za nadev, pri emu za meso treba biti ispod 5,9, a
za slaninu izmeu 6,2 i 6,5.
Pogreke u PROIZVODIMA koje nastaju zbog propusta u nainu u s i t n j a v a nja
Zbog previsoke temperature mesa (iznad +4 C) pri usitnjavanju moe nastati mala vrstoa
tokom narezivanja gotovoga proizvoda.
Slabo oceivanje sirovine za nadev, ako je loe usitnjavanje zbog tupih noeva mesoreznice i
toploga mesa, zadrava visoke aw-vrijednosti i moe biti uzrokom ograniene i uslovne
odrivosti gotovoga proizvoda.
Gnjeenje mesa i slanine zbog previsoke temperature i tupoga pribora moe prouzrokovati
nejasnu, zamaenu sliku preseka gotovoga proizvoda
. Pogreke pri usitnjavanju mogu prouzrokovati i ubrzan razvoj ueglosti, lou boju i manjkavu
stabilnost boje te lou povezanost nadeva.
IZRADA MASE ZA NADEV DOMAEG KULENA I KOBASICE
Za nadev se upotrebljavaju:
za kulen: svinjsko meso prve i druge kategorije u odnosu 80:20%, a vrstog masnog tkiva ili
podgrline 10% na koliinu mesa,
za domae kobasice: svinjsko meso druge i prve kategorije u odnosu 70:30%, te do 30%
vrstoga masnog tkiva od lea ili podgrline.
DODACI: kuhinjska sol 1,8-2,0%
Zaini:slatka paprika 0,6-0,8%, ljuta paprika 0,4-0,6%,beli luk 0,150,25%.
Za papriku se preporuuje da se slatka i ljuta zajedno ne stavlja
vie od 1,4%, a odnos slatke i ljute moe se staviti prema elji. Previe paprike (iznad 1,4%)
obino prekrije smesu nadeva tako da boja mesa ne dolazi do izraaja, a to ini sliku preseka
nepovoljnom.
Preporuuje ukupno 1,0-1,2% jer je puno lepi izgled preseka ako dominira boja mesa, a ne
paprike,a izbegava se i esta gorina proizvoda.
Beli luk po mogunosti valja usitniti mealicom i ni u kojem sluaju se ne dodaje voda. U
domae koba sice moe se dodati 0,1-0,2% crnoga bibera,a prema posebnoj elji moe se dodati
i u kulenMijeanje nadjeva za domai kuleni trajne kobasice.
Masu za nadev treba meati rashlaenu na temperaturi od 0 C do +4 C.
Meanje se obavlja u prikladnoj posudi, na stolu ili u mealici koja konstrukcijom ili brzinom
kretanja lopatica ne sme gnjeiti i drobiti meso. Ono mora biti dovoljno dugo i dobro radi bolje
rasporeenosti nadeva, soli i dodataka te bolje vezivosti nadeva.

Nakon usitnjavanja i mieanj amesa i slanine za nadev,pH-vrijednost ne bi trebala prelaziti

5,9.
Viu pH-vrijednost od 5,9 valja sniziti dodatkom brzo razgradivih eera (dekstroza do
0,5 posto). Nia pH-vrijednost (<5,9) povoljno utie na procese u prvim danima zrenja nadeva,
na njegovu stabilizaciju pa i ostala svojstva domaega kulena i kobasica.
Pogreke koje mogu nastati u proizvodu zbog propusta pri meanju nadeva
Nedovoljna povezanost nadeva.
Lo raspored sastava nadeva ija je posledica lo izgled prereza.
Zaostajanje vazduha u nadevu
Previe razmazana mast zbog gubitka zrnate strukture.
PUNJENJE NADEVA U OMOTA
Za izvorne domae proizvode upotrebljavaju se samo prirodni omotai (creva). Za domai kulen
koristii se svinjsko slepo crijevo, tanko crievo za kobasice. Upotrebljavati treba samo omotae
dobrog kvaliteta koji su osloboeni od sluzi i naslaga masnog tkiva, dobro oprani i oceeni.
Nadev se ne sme stavljati u punilicu topao (optimalna temperatura +3 C). Preko je potrebno
vrstim stiskanjem istisnuti vazduh iz nadeva tako da se izbegne stvaranje manjih ostrva,
upljina u nadevu, pa se zato preporuuje upotre ba vakuum punilice. Nastavak na punilici treba
biti dovoljno irok i ne predug da se pod veim pritiskom ne izdvajaju naslage masti na povrini
nadeva uz omota. Nadev treba puniti pod umerenim pritiskom radi boljega prijanjanja uz
omota, bez pucanja omotaa, a istovremeno i bolje ispunjenosti.
Neobino je vano izbegavati dodir nadeva s vodom, do ega moe doi ako omota nije
dovoljno dobro osloboen vode (oceen), ako su ruke pri punjenju mokre i ako se voda dodaje u
nadev tokom mea nja. Vrlo je loa praksa dodavati toplu vodu pri runom mijeanju nadjeva.
VEZANJE I POVEZIVANJE KULENA I KOBASICA
Dobro napunjen kulen vrsto se vee tankim kanopom od konopljinih vlakana. Pre veanja u
komore za dimljenje ili dimnjake, punice, kuleni povezuju se neto debljim kanopom posebnim nainom ispreple tanja kanopa.
U poetnom razdoblju proizvodnje domaega kulena, kada su za kulen omotai bili mahom vrlo
veliki, a kuleni teki, kuleni su se veali u ribarskim mreama ili u uzdunom spletu vrbovih iba
spojenih na oba kraja i meusobno stisnutih. U novije vrijeme neki proizvoai umjesto
povezivanja kulen stavljaju u gumirane ili plastine mreice, a poneki ak upotrebe hulahop
arape. Takav nain povezivanja nije u skladu s pravilima o obradi kulena pa se i ne preporuuje,
a stavljanje u arape na kulen za javni promet je i zabranjeno iz veterinarsko-sanitarnih razloga.
Meutim, danas sve vie proizvoaa i ne povezuje kulen vertikalnim i horizontalnim vezom
nego samo omom za vjeanje na gornjem dijelu. Razlog tome je to je takav postupak danas
mogu jer se za prodaju kuleni ne prave tei od 1 kg za osueni proizvod, a i zbog jednostavnijeg
i breg postupka.

Pogreke koje mogu nastati u proizvodu zbog propusta pri punjenju nadeva u omotae
Pogreke u konzistenciji (vrstoi, jedrini) najee su uzrokom loe narezivosti i razmazivanja
nadeva na presjeku zbog tople mase pri punjenju s prevelikim pritiskom uz upotrebu
neodgovarajuih nastavaka na punilici koji jo uzrokuju i izdvajanje masti uz zidove punilice.
Nedosvoljna povezanost nadeva najee se pokazuje u obliku upljina i pukotina koje se
poveavaju suenjem. Nastaju zbog preniskoga pritiska pri punjenju i nedovoljne napunjenosti
omotaa.
Naboranost omotaa i njihovo odvajanje od nadeva nastaje takoer zbog nedovoljnoga
punjenja nadeva.
Autori: Petrievi Benevi Kuec SPRAVLJANJE DOMAEG KULENA I KOBASICA

ETVA LUCERKE
utorak, 15 januar 2013 07:25 | Napisao Petar Jovii |

S obzirom na ekoloke uslove u naoj zemlji lucerka se moe sejati

u dva roka:u prolee i kasno leto.Prolenom setvom se izbegavaju
jaki mrazevi i izmrzavanje mladog useva zasejanog kasno u leto,ako
se pojave rani proleni mrazevi, Mlada lucerka to moe
izdrati,povoljniji su zemljini uslovi naroito vlaga akumulirana
tokom zime i stalni porast srednjodnevnih temperatura,posebno su
povoljni uslovi za pripremu zemljita za setvu i predsetveno ubrenje.
Nepovolji uslovi su sledei: esta pojava prolenih sua u aprilu i redovna pojava
korova (posebno jednogodinjih irokolisnih korova) koji lucerku mogu da ugue
naroito u poetku razvoja,kada lucerka trai dosta vode i sunca. esta je i najezda
tetoina na mlad usev u aprilu i maju.
Letnjom setvom lucerke prua se dovoljno vremena
tokom jeseni da biljke dobro ojaaju, ukorene se i
obrazuju prizemne krunice sa dovoljno hranljive rezerve
da izdre zimu.Manja je opasnost i od sue u poetku
razvoja, mada ima pojava septembarske sue. Lucerka
zasnovana u letnjem roku razvija koren u jesen do
dubine 1m,nesmetano se razvija, narednog prolea ve
dobro oformljena donosi tokom leta prinos sena skoro
kao dvogodinja lucerka zasnovana u prolee.
Letnja setva je pogodna za junije regione gde se moe
navodnjavati,jer su avgust i septembar najee suvi ili sa nedovoljno padavina.
Nepovoljne su okolnosti jo i rizik od sue kasnih letnjih meseci,nemogunost
blagovremene obrade obrade zemljita, njegovog sleganja i povoljne pripreme za
setvu, kao i mogunost izmrzavanja mladog useva pri pojava duih golomrazica.

Pravilo je za oba roka setve je:setvu obaviti relativno ranije u odnosu na

poetak, odnosno na zavretak vegetacionog perioda.

U prolenom roku je to druga polovina marta, kada dozvole vremenski i zemljini

uslovi, naroito vlaga.

Letnja setva se izvodi celog avgusta do polovine septembra. Kasnija setva je

rizina zbog pojave korova,sue i tetoina u prolee i u jesen zbog izmrzavanja u
toku zime. Suvie rana setva u prolee ili kasno zimska, koju neki izvode, nije
preporuljiva zbog sporog i neravnomernog nicanja i razvoja biljaka.
PSSS JAGODINA dipl.ing. Milanka Miladinovi

Dobro zasnivanje lucerita je od velikog znaaja za postizanje visokih prinosa lucerke,

kako u godini setve, tako i u narednim godinama
iskoriavanja. Duina ivota lucerita (iskoriavanja) u
mnogome zavisi od zasnivanja. Za uspenu proizvodnju
lucerke zemljite treba da bude duboko, rastresito,
plodno i sa povoljnim vodno-vazdunim sistemom.
Na ovakvom zemljitu lucerka razvija dubok i razgranat
korenov sistem, to joj omoguava bolje snabdevanje
vodom i hranivima za maksimalnu produktivnost i
dugotrajnost.
Lucerka je jedna od najosetljivijih kultura na kiselost zemljita. Smatra se da
su za gajenje lucerke podesna zemljita sa reakcijom ph 6,6-7,5.

Dubina obrade zemljita zavisi od klimatskih uslova i tipa zemljita. Dubokom

osnovnom obra dom stvaramo rastresit oranini sloj, to pospeuje skupljanje vode,
dobar razvoj korena, intenzi vniji rad mikroflore i veu aktivnost kvrinih bakterija.
Da bi se dobro razvile mlade biljke lucerke poeljno je da imaju dovoljno hraniva na
raspolaganju. Pored kalcijuma najvanija hraniva za
zasnivanje lucerita su fosfor i kalijum.
Preporuuje se
lucerita bude
kalijuma.

da koliina fosfora u zasnivnju

100-150 kg/ha, a 60-100 kg/ha

Primena azotnih ubriva nije tako znaajna ali se preporuuje do 30 kg/ha. Ova
koliina azota je potrebna da pospei bri razvoj klijanaca lucerke dok ne pone
aktivnost bakterija azotofiksatora.
Preporuuje se u zasnivanju lucerke primena NPK mineralnih ubriva formu lacije
10:30:20 u dozi 500 600 kg/ha sa osnovnom obradom, a 200 kg/ha u predsetvenoj
pripremi. Prolena setva lucerke treba da bude u drugoj polovini marta ili prvoj
polovini aprila. Rana setva moe da strada zbog pojave poznih mrazeva, a kasna
setva usled rane pojave sunog perioda to dovodi u pitanje nicanje i razvoj lucerke,
a sa mim tim i uspeno zasnivanje lucerita.
Setva lucerke je najee uskoredim sejalicama ili na manjim povrinama omake
(runo). Prednost treba dati setvi sejalicama za sitnozrne kulture ili itnim
sejalicama.
Najei razmak izmeu redova je 12,5 cm, a moe se sejati i na 25 cm. Lucerka
namenjena proi zvodnji semena seje se i irokoredno sa meurednim rastojanjem
40 cm, 50cm i 80 cm .
Seme lucerke je sitno, klica nena i osetljva, i ako je setva plitka zemljite oko klice se
moe isuiti pre nego to biljka nikne.
U sluaju duboke setve, seme ne nie. To je razlog zbog ega je ravno i fino
pripremljeno zemlji te toliko vano za setvu. Seje se na dubinu od 0,5-3 cm zavisno
od tipa zemljita.
Na srednje tekim zemljitima lucerku treba sejati na 1-2 cm, a na tekim 0,5-1 cm,
dok na lakim zemljitima 2-3 cm dubi ne. Ukoliko je zemljite dobro
pripremljeno, a sejalice mogu pravilno da rasporede predvienu koliinu
semena, u tom sluaju dovoljno je 15 kg/ha kvalitetnog semena
PSSSMladenovac Violeta Velikovi

ADNJA LOZNIH KALEMOVA

petak, 15 novembar 2013 07:08 | Napisao Petar Jovii |

Tehnika pripreme kalemova za sadnju Od vremena

nabavke pa do momenta sadnje potrebno je lozne
kalemove zatititi od izmrzavanja, isuivanjai napada
plesni i tetocina, pa se moraju uvati u
odgovarajucem trapu ili skladitu.

Pri sadnji vinove loze izuzetno je znacajan postupak sa loznim kalemovimai

njihova priprema za sadnju. Za sadnju se mora upotrebiti samo visoko
kvalitetan materijal,to znaci da zadovoljava sve kriterijume:

1. anatomsko-morfoloke,
2. fizioloke,
3. genetske i zdravstvene, odnosno lozni sadni materijal koga prati i
odgovarajuca dokumentacija:
4. deklaracija o kvalitetu sadnog materijala,
5. sertifikat o autenticnosti i istoti sorte i
6. uverenje ozdravstvenom stanju.
Posle izvrenog pregleda i odabiranja kalemova za sadnju, pristupa se neposrednoj
pripremi kalemova za sadnju.Vreme od iznoenja loznih kalemova do njihove sadnje
treba da bude to krace.Priprema sadnog materijala predsadnju obuhvata:
1. pregled i odbacivanje sadnica koje ne odgovaraju postavljenimkriterijumima,
2. prekracivanje lastara na 1-2 okca,
3. prekracivanje svih korenova na 10-12sm.
Priprema kalemova treba da se izvodi na zaticenom mestu, kako kalemovi ne bi bili
izloeni isuivanju od sunca ili vetra, treba ih odravati u vlanom stanju kvaenjem
ili provizornim trapljenjem u vlanom pesku. Pripremljeni kalemovimoraju se zasaditi
za 2-3 dana.
Vreme sadnje - U naim klimatskim uslovima loza se sadi u toku zimskog mirovanja
najcece u prolece i jesen. Najbolje je da se obavi tokom marta meseca, odnosno im
se zemljite prosui i zagreje.
Dubina sadnje Dubina sadnje vinove loze zavisi od reljefa i klime. U nacelu lozu
treba saditi tako da spojno mesto na loznom kalemu bude u nivou povrine zemlje. Na
nagnutim terenima usled erozije na gornjim delovima parcele dolazi do spiranja a na
niim do zatrpavanja. Na viim mestima spojna mesta postaju ogoljena a na niim
zatrpana. Da bi se to ublailo na viim delovima kalemovi se sade tako da budu 3-4sm
ispod, a na niim delovima 3-4sm iznad povrine zemlje. Dubina sadnje kalemova
iznosi 35-40sm.

Oblik i dimenzije jamica Najjednostavniji nacin kopanja jamica za

sadnju je rucno pomocu aova i moe imati trouglast ili pravougaoni
oblik. Dubina jamica treba da bude 5-10sm dua od duine koreno vog
stabla sadnog materijala. Druga dimenzija jamica-irina odnosno
precnik treba da bude oko 40sm. Mesta zakopanje jamica obeleavaju
se kocicima prilikom razmeravanja redova i sadnih mesta u okviru
organizacije teritorije.

Tehnika sadnje loznih kalemova Sadnja vinove loze u jamice

najstariji je i jo uvek veoma prisutan nacin sadnje vinove loze.
Kopanje jamica treba izvoditi sa dinamikom sadnje kalemova kako
iskopani jamici nebi stajali due vremena otvoreni i bili izloeni
isuivanju. Preporuljivo je da se kalemovi koji su due cuvani, dre
potopljeni u vodi do iznad spojnog mesta do 24 casa pre sadnje. Pored
toga pre nego to se kalem posadi radi boljeg prijema, preporuljivo je
da se ile umacu u rastor bakarnog preparata radi dezinfekcije a nakon
toga u itku smeu govede balege i ilovace. Pripremljeni kalemovi prvo se raznesu i
stavljaju u iskopane jamice, ali nije preporuljivo da se svi kalemovi od jednom
raznesu.
Poto se kalemovi raznesu i postave u jamice sadnja se obavlja po
sledecem
redosledu:
Kalem se privremeno izvadi iz jamica. Na dno jamica se najpre
ubaci sloj od 5-6sm trone, plodne i ume reno vlane zemlje, od
cega se sacini blagi humic.Zatim se bazalni deo kalema stavlja
na vrh humke a rukama rasporede ile tako da zauzmu
simetrican radijalan raspored kako bi zahvatile sve strane
jamica.
Spojno mesto treba da bude 2-3 sm iznad zemljine povrine
naslonjeno na marker koji je postavljen za obeleavanje mesta za sadenje.
Korenov sistem treba da zauzme polukruan poloaj. Zemlja se u jami vraa
obrnutim redom.Posle postavljanja kalema u jami, preko ila se nabaca sloj
trone, plodne i umereno vlane zemlje, visine 15-20sm. Nakon toga dodaje
se meavina pregorelog stajskog dubriva 4-5 kg i sitne zemlje. Onda
pristupamo blagom sabijanju zemlje radi izbacivanja vazduha i zalivanju sa 35 lit. vode po jamicu.

Posle toga a pre potpunog zatrpavanja jamica dodaje se oko 150 gr. kompleksnog
mineralnog dubriva NPK 8:16:24. Obavezno je da se izvri dezinfekcija zemljita
protiv insekata koji mogu da otete ili unite mlade lastare. Dezinfekcija se obavlja
sa oko 10 gr. preparata Forse u kombinaciji sa prepara tom na bazi bakra.
Sredstvo se rastura oko spojnog mesta u krug, tako da krug sa zatitnim sredstvi ma
bude precnika 20-25sm.
Poto se jamic popuni pristupa se obrzovanju humke od
zemlje.
Uloga humke je:
- da kalem i spojno mesto sauva od isuivanja,
- da kalem sauva od mehanickih povreda,
- da mladi lastar sauva od lomljenja i pripeke,
- da nene delove lastara sauva od napada tetocina i
- da titi kalem od poznog prolenog mraza, grada i dr.
Pre obrazovanja humke treba postaviti odgovara - jue kolje
kao naslon mladoj lozi. Humka se obrazuje na sledei nain:
- Motikom se navue sitna, umereno vlana zemlja kojom se pokrije nadzemni
deo kalema. Da bi zemlja bila to sitnija, moe se i rukom usitniti.
- Visina humke zavisi od tipa zemljita. Na peskovitom i lako propusnom
zemljitu je 10 do 12 sm; dok na teim, vlanim i smonicavim zemljitima
visina
humke
je
6
do
8
sm.
- Visina sloja zemlje u humci rauna se od najvieg okca na lastaru kalema.
- Krajnje oblikovanje humke obavlja se rucno.
Obrazovanjem humke zavreni su svi postupci oko sadnje oiljenihvinove loze
Savetodavac
za
vocarstvo
Mr Neboja Mladenovic, dipl. ing.

vinogradarstvo

psss

Vranje

RIHRANA PENICE
utorak, 24 januar 2012 10:05 | Napisao Petar Jovii |

Zima i sneg nas zaobilaze.Penica je stigla do 4-5

listova i sada joj treba pomoi u razvoju.Potrebno je
uraditi N min- test pre prihrane penice. Ne trebe uriti
-vreme za prihranu je polovinom februara. Preporuka je
da se 60% rastura u fazi bokorenje, a ostatak 40% u
fazi vlatanja. Penica je kultura meu najzastupljenijim

u setvenoj strukturi poljoprivrednih proizvoaa, te s toga joj treba posvetiti

posebnu panju. Da bi se ostvario dobar kvalitet, visok i stabilan prinos treba
obratiti panju na veoma vane stavke meu kojima su:
1. Odgovarajui odnos azota i fosfora, to u fazama rasta i razvia treba da
iznosi 2:1,
2. U jesen kao osnovno ubrenje u pripremi zemljita za setvu treba uneti svu
potrebnu koliinu fosfora i kalijuma, a azota u koliini od 40-50kg/ha,
3. Prvo prihranjivanje se preporuuje ve u kasnu zimu ili rano prolee, po
pravilu ne pre 15. februara
4. Penica se uglavnom prihranjuje dva puta,drugu prihranu treba izvriti u
fazi intenzivnog rasta stabla do pojave klasa, a trea zavisi od stanja useva i
uslova gajenja,
5. Prva prihrana utie na visinu prinosa, a druga na kvalitet,
6. Moe se izvoditi folijarna prihrana preko lista u jesen ako se usev tretira
pesticidima, i u prolee u fazi bokorenja i lista zastaviara,
7. Za visok prinos i kvalitet, osim osnovnih hraniva potrebno je obezbediti i
odgovarajui nivo mikroelemenata.
KOJE UBRIVO KORISTITI
Osnovno ubrenje - Koristiti po mogustvu sloena, mineralna, kompleksna,
granulisana ubriva koja u sebi sadre mikroelemente za ishranu ratarskih
kultura. Ukoliko se odradi, a potrebno je svakako odraditi agrohemijsku
analizu zemljita iz koje se lako moe odrediti, a samim tim i odabrati
odgovarajua kombina cija za odgovarajuu parcelu. Ukoliko nije uraena
agrohemijska analiza zemljita, treba primeniti ubriva sa standardnim
odnosom hraniva za usev penice ili sa povienim sadrajem fosfora.
Prihrana Ukoliko se ne izvri osnovno ubrenje u jesen, za prvu
prihranu u prolee treba koristiti komplk sna NPK ubriva sa povienim
sadrajem azota. U uobiajenoj prihrani koristiti azotna ubriva KAN ili AN u
uzavisnosti od pH vrednosti zemljita.
Folijarno ubrenje - koristiti vodotopiva ubriva, a za specifine potrebe ili
otklanjanje nedostataka pojedi nih elemenata (nedostatak u zemljitu ili

nemogunosti usvajanja), tena folijarna ubriva sa sadrajem samo jednog ili

sa vie mikroelemenata.
PSSS abac Gordana Rehak, dipl.ing.
Proitajte lanak o sadraju fosfora u zemljitu.Nakon uraene analize
moda Vam neki od elemenata i nee trebati stavljati u zemlju.

UZGOJ ZEEVA
petak, 05 oktobar 2012 07:01 | Napisao Petar Jovii |

Zeevi su zahvalni za uzgoj.Njihova ekonomska korist je

evidentna.Potrebno je ispuniti zahteve smetaja,ishrane i
zdravstvenih uzansi.Potronja njihovog mesa u Srbiji je
relativno mala, ali bi zdravstvena vrednost mesa zeca
mogla biti glavni adut u marketinkoj kampanji poveanja
potronje.

UZGOJ ZEEVA
Meso zeca je vrlo kvalitetno; sadri malu koliinu masti, malo holesterola, a
izvor je vrlo kvalitetnih belanevina. Iako je preko 90% holesterola
endogenog porektla, niska koncentracija holesterola u mesu se moe
dobro iskoristiti u propagandne svrhe.
Moderan nain proizvodnje je mnotven i intenzivan. U vlastitoj
proizvodnji u pravilu se izmenjuju generacije tokom bogatog vegetacijskog
perioda jer se tada ne troi gotova hrana. Hrana se gotovo u potpunosti
proizvodi u nasj; uvoze se samo vitamini i mineralni dodaci.
Intenzivna proizvodnja pretpostavlja i odreene pasmine. Pri odabiru
pasmine uzima se u obzir:
spoljni izgled; veliina i irina grudnog koa, irina zdelice, irina lea
prirataj; konzum - sa 9 nedelja ima oko 2 kg ive vage
konverzija hrane; 3 kg izbalansiranog krmiva za 1 kg prirasta

brzina rasta; 90 dana starosti 3 kg telesne mase,

plodnost; 6-8 legala po kunici godinje,
rodnost; minimalno 7 mladunaca u leglu
nizak mortalitet mladunaca; 60 roenih 52 odgojena,
dobra mlenost; odgovarajua kvaliteta i kvantiteta mlijeka, dovoljno dug
laktacijski period,
otpornost; vrste i vitalne jedinke,
visok randman mesa; minimalno 60% mesa koje mora biti belo i sono,
krzno; odgovarajua boje i visoke kvalitete

Menjanje dlake, odnosno linjanje, se odvija kontinuirano tokom cele

godine, no zbog poveanog intenziteta uoljivo je pred zimu i pred leto.
Tokom proletnog linjanja, koje nastupa tokom marta, menja se jesenska
dlaka pa gubimo nusproizvod.
Dlaka sadri i veliki udio belanevina i drugih visokovrednih hranjivih
materija, to ide na tetu proizvodnje i zdravlja samog organizma.
Jesensko linjanje omoguava stvaranje zimskog pokrivaa, a bre je kada
je ivotinja boljeg zdravstvenog stanja. Na ivotinju, a samim time i na
proces linjanja deluju; duina dana,vreme osvjetljenja, tempera tura, vlaga,
itd.15-16 sati osvjetljenja dnevno odgovara uslovima koji vladaju u prirodi
tokom najintenzivnije reprodukcije; od sredine aprila do sredine juna (4.-6.
mesec).
Krivulja plodnosti

Leti plodnost opada zbog visokih temperatura. Pritom je pad plodnosti

linearan: Prilikom rasta temperature s 20C na 28C plodnost e se
smanjivati obrnuto proporcionalno rastu temperature. Ve na temperaturi
od 30C je mogua sterilnost mujaka.
U uzgoju se koristee 3 vrste osemenjivanja:
1. prirodan pripust
2. forsirani pripust; enku drim da bi se parila iako se na tera,

3. umetno osemenjivanje
Graviditet

Embrionalni razvoj traje 30-32 dana, odnosno 28-35 dana. Nakon

ovulacija oslobaa se 8-20 jajnih stanica koje su sposobne za oplodnju
narednih 6-8 sati. Ubrzo nakon isteka tog vremena jajne stanice propadaju.
12-16 sati nakon oplodnje poinje dioba oploenih jajnih stanica. Ta faza
je kritina za plod jer moe doi do embrionalne smrtnosti naroito usled
stresa i infekcije...
U loim uslovima, prilikom stresa, ak 20-40% embrija se ne implantira u
zid maternice. U procesu implantacije je vana uloga progesteron-a ije
luenje induciraju i sami embryo-i, pa je ukoliko ih je manje vei je udeo
njihovog ugibanja. Ukoliko je broj oploenih jajaaca velik, ugiba samo 510% embryo-a (jajaaca).
Koenje

Neposredno pre koenja smanjuje se koliina progesterona, a raste

koliina estrogena i oxito cin-a. enke se kote u kratkim intervalima i same
pomau ukoliko doe do zaostajanja ploda u poroajnom kanalu, zbog
ega moe doi do samo-ozleivanja. Jaki stres moe zaustaviti
istiskivanje ploda, pa kroz otvoreni cervix moe doi do prodora
mikroorganizama i posledine infekcije.
Mladunci

Mladi se kote s masom od 30-40 g, slepi su i bez dlake. Mladunci nemaju

razvijen sistem termore gulacije i stoga ih je potrebno grejati. Rast dlake
poinje nekoliko dana nakon koenja. Za 10 dana mladi progledaju, a ve
za 15 dana zavren je rast dlake i mladi poinju izlaziti iz gnezda.
Za kvalitetan razvoj mladunaca je vano staviti dovoljno stelje.
Podmetanje mladunaca

Podmetanje mladunaca je metoda stvaranja jednakobrojnih gnezda s

ciljem jednakog optere enja svih jedinki. Mlade provuemo po trbuhu
enke primateljice i istrljamo dlakom iz gnijezda, a enku maehu
odmaknemo.
Pri koenju trebamo osigurati dovoljnu koliinu vode jer u protivnom e
enke pregristi plodne ovojnice kako bi popile plodnu tekuinu.Pri tome

mogu ozlediti mladunce, ali u ekstremnim slua jevima i pojesti ih.

Poveana potreba za vodom postoji i zbog poetka laktacije.
Luenje mlijeka

Poetna koliina mleka koju jedna kunica izlui je oko 100 g dnevno. Ta
je koliina dovoljna za 7-8 mladunaca (eventualno i do 12 mladunaca).Ta
koliina (100g) odgovara 10-15% ukupne mase mladunaca. Dnevno se
koliina izluenog mleka poveava za 10 g do 16-17. dana kada dostie
maksi mum (~260g) koji traje oko 7 dana i zatim se postepeno smanjuje do
35. dana kada ponovno iznosi 100 g dnevno.
Kunice u 20 dana pojedu 5.5-6 kg koncentrata, a proizvedu 3.5-5 kg
mleka to je dovoljno za oko 2 kg prirasta. Tokom prvih 20 dana ivota
mladunci zavise iskljuivo o mleku.Od 28. dana treba ju 40-50% dodatne
hrane, a od 35 dana prestaje sisanje i mladunci postaju iskljuivo biljoderi.
Tokom prvih nedelja su gubici najvei i to ponajvie zbog:
loe majinske osobine enke,
zanemarivanje legla,
bolest ili smrt majke,
loe odravano ili nedovoljno nastanjeno gnijezdo,
infekcije i pothlaivanje mladunadi,
loa higijena i neugoda miris gnezda jer se ne isti,
stres,
kanibalizam,
nedovoljna mlenost.
Odbijanje

Mladi se klasino odbijaju sa 8, 10 ili 12 nedelja starosti. U intenzivnim

uslovima proizvodnje mladu nci se odbijaju sa 4-8 nedelja starosti.
Mladunce je poeljno pripremiti na odbie tako to emo im ponuditi
gotovu hranu. Time emo im potaknuti probavni trakt da se prilagodi na
nove hranidbene uslove.
Tov kunia poinje sa 24-29 dana a traje 70-90 dana.
Koliina hrane ( u skrobnim jedinicama ~ kg skroba) koja se daje
tovljenicima u pojedinim mesecima:

mesec

skrobnih
prirasta

1.

2.200

2.

2.000

3.

5.200

4.

8.100

jedinica

kilogramu

Do 4. meseca starosti tovljenika dobivamo ponajvie miinu masu, a

nakon toga uglavnom mast.
Idealna teina tovljenika je 2-2.8 kg.

OPREMA U OBJEKTIMA ZA UZGOJ KUNIA

U farmama kavezi mogu biti rasporeeni:
1. flat deck, odnosno ravni sistem,
2. Kalifornija tip (kavezi poslagani u obliku slova A) se koristi za dranje
zeeva za tov i remont stada,
3. baterija tip se koristi za dranje zeeva za tov i remont stada.

Materijal od kojeg je izgraena oprema mora biti nekorozivan. Pojedini

elementi opreme se moraju lako i jednostavno montirati, demontirati, istiti i
prati. Povrede kunia uzrokovane opremom moraju biti minimalne.
Prednosti i mane pojedinog sistema dranja

1. FLAT DECK;
dobar pregled ivotinja,
rad s ivotinjama se obavlja brzo i lagano,

laka izmena vazduhaJ,

potreban je veliki prostor (skupo!$!$!),
veliki izdaci za grejanje velikog objekta (skupo!$!$!).
2. KALIFORNIJA TIP;
dobra preglednost ivotinja ,
vrlo dobro iskoriten prostor ,
nuno je runo ienje ;
3. BATERIJA TIP
zahteva mala ulaganja,
smanjena je upotreba grejanja,
otean pregled ivotinja i uoavanje promena/bolesti ,
obavezna ventilacijaL.

Dimenzije kaveza za uzgoj zavise o nameni i polu ivotinje.

namena i pol
duina (cm) irina (cm)
rasplodne enke; kotilice unutra
70-80
45-50
rasplodne enke; kotilice spolja
ne manjeod 0.25m2
rasplodni mujaci
70-80
45-50
remont
30
40
tov
60
42
zadnja faza tova (2 jedinke na mesto30
42
jedne)
kotilice; pocinani lim + plastika
50
27

visina (cm)
35-40
35-40
45
31
31
29

Kod kotilica otvor treba biti uzdignut od gnezda 12 cm. Gnezdo treba biti
suvo i udobno. Ispod gnezda treba biti reetkasti pod a u meuprostoru
slama.

Hranilice za uzgoj su kapaciteta 2 kg. Imaju perforirano dno kako se

praina i druge neisto e ne bi nakupljali u hranilici. Nagib dna hranilice
treba biti takav da mogu pojesti svu hranu bez pro blema i da omogui lako
ienje same hranilice.
Za napajanje se koriste nipl pojilice.
Na farmi za proizvodnju kunia je potrebno osigurati prostor za karantenu.

Brzina strujanja vazduha u objektu za proizvodnju zeeva treba biti u skladu s

temperaturom.
temperatura(C)
12C
15C
18C
22C
25C

brzina strujanja
vazduha (m/s)
0.1 m/s
0.15 m/s
0.2 m/s
0.3 m/s
0.4 m/s

Prikladna ventilacije iznosi 3-4 m3 vazduha po satu i po kilogramu ivotinje

leti i 1 m3 zraka po satu i po kilogramu ivotinje zimi (1 - 4 m3 kg-1 h-1= 500 2000 m3sj-1h-1). Zimi je ventilacije smanje na jer se na taj nain tede
sredstva koja bi se trebala potroiti za grejanje velikih koliina hladnog
vazduha. Sa higijenskog stajalita to je donekle doputeno jer je zimi zbog
nie temperature smanjena proizvodnja tetnih gasova (ekskrementi
amonijak, sumporvodonik).

Linjanje i reprodukcija su ponajvie vezani za svjetlost i temperaturu.

Temperatura
Mladunad razvija termoregulacione sposobnosti za 10-12 ( u potpunosti
15) dana nakon koe nja. Ukoliko je koa gole mladunadi roza boje
(prokrvljena) i napeta, znai da su uslovi dranja dobri. Ukoliko je koa
naborana znai da neto nije u redu.
Mladi i:
nemaju razvijen mehanizam termoregulacije;
mali su i goli, to znai da nemaju ni termoizolaciju;
energetske rezerve se svode prvenstveno na vrlo ogranienu koliinu
glikogena u jetri, to znai da im je sposobnost proizvodnje topline vrlo
ograniena.
Zbog navedenih razloga u kotilitu je potrebna visoka temperatura (3033C).
Kunii vrlo teko odaju toplinu jer nemaju znojne lijezde. Toplinu odaju
disanjem. Pri visokim temperaturama okolia ivotinje uzimaju manje
hrane, ali zato piju vie vode. Ukoliko je poviena vlanost vazduha zeevi
e tee odavati viak topline. Samim time e biti smanjena spermatoge
nesis-a i postotak koncepcije. Metabolizam mujaka (spermatogenesis) e
se na temperaturi od 30C, pri poveanoj vlanosti vazduha, toliko alterirati
da je mogua sterilnost.
Glavni uzrok sterilnosti je usled temperature povean metabolizam
spermatozoon-a (spermato id-a, spermija) unutar mujaka. Samim time
spermatozoon-i potroe sav glikogen i podignu pH sperm-e jo pre
ejakulacije.
ivotinje odaju toplinu i zraenjem (periferna vazodilatacija).
Prilikom isparavanja jednog grama vode vee se 2.3 KJ toplinske
energije.
Pri niskim temperaturama potrebno je uvati energiju.Stoga je pri
spoljnoj temperaturi vazdu ha od 13 do 18C potrebno odravati
tempera turu tovilita 13-15C, odnosno 15-18 u repro dukciji. Pri

temperaturama manjim od 10C ivo tinje nastave proizvoditi, ali troe

znatne ener getske rezer ve za proizvodnju topline. Uz to, sniene
temperature dovode do pada otporno sti ivotinje.
Kod visokih temperatura smanjuje se uzima nje hrane i prirast. Ve na
temperaturi od 30 do 32C javljaju se simptomi: sterilitet, tahipnea (ubrzano
disanje), este akutne smetnje gastrointesti nalnog trakta, trovanje hranom.
Pri visokim temperaturama mikroorganizmi se bre razvijaju a ivoti nje
manje jedu pa hrana due stoji i samim time znatno je vea mogunost
kvarenja hrame.
Niske temperature ivotinje podnose lake od visokih. Pri niskim
temperaturama dolazi do smetnji od strane dinog sistema (prehlada...) i
poveava se mortalitet mladunca. Odrasle jedinke su manje osetljive. Ipak,
u svakoj varijanti sniene temperature dovode do poveane potronje
hrane za kilo gram prirasta.
Temperatura koju pojedini razvojni stupnjevi zahtevaju:
vreme ivota
prvih 10 dana
od 10. dana do izlaska iz
gnezda
nakon izlaska iz gnezda
enke u rasplodu
mujaci u rasplodu
tov

optimalna temperatura/C
35C
~30C
18-20C
16-18C; osetljivije na nie t
15-20C; osetljiviji na vie t
13-15C

Vlaga
Preniska vlaga uslovljava suenje sluznica i draenje, slabljenje sluznike
barijere, upale, sekundar ne infekcije. Oslabljeno je disanje, poremeena je
izmena gasova i ventilacija plua. U uslovima preni ske vlage vazduha
ivotinje su loijeg zdravstvenog stanja (slabiji apetit, bolest...).Previsoka
vlaga dovodi do promena u kvalitetu krzna jer se dlaka slepljuje, ali i
promena u kvalitetu dlake (svrbe, nemir, ispadanje dlake). Ukoliko je uz
poveanu vlanost poviena i temperatura znatno e biti intenziviran razvoj
mikroorganizama i samim time e uestati infekcije.

Visoka vlaga i ekstremna temperatura, bilo visoka, bilo niska, su najgori

mogui spoj faktora mikroklime.
Vlaga u vazduh dolazi:
1. disanjem; 10-20% = 200g dan-1kuni-1,
2. isparavanjem urina i izmeta,
3. prolivena isparavanjem voda za pie,
4. vazduhom dovedenim spolja
Koliina vlage nastale disanjem i isparavanjem urina i izmeta priblino
odgovara koliini konzumirane vode.
Dnevno popije u proseku 200g vode, a enke koje doje mogu popiti i do
1kg vode.
Vlaenje vazduha se moe smanjiti, a higijena znatno popraviti
adekvatnim uklanjanjem fekalija i mokrae.
Ukoliko je loa termoizolacija zidova i tavanice dolazi do kondenzacije
vlage na unutranjim povr inama. Samim time stvara se 'rezerva' vlage
koja e odravati vlanost konstantno na visokom nivou.Potrebna relativna
vlaga iznosi 60-70%, odnosno prihvatljivo je 55-70%.
Ukoliko je relativna vlaga preniska, a ujedno je poveana koncentracija
amonijaka u vazduhu i prisutna je promaja, doi e do oboljenja sistema
disanja.
Pri visokoj vlazi krzno se vlai, a vlano krzno skuplja prainu. Samim
time dlaka postaje lepljiva i prilee uz telo.Volumen dlanog pokrivaa je
smanjen, a voda koje ima u krznu jako je dobar termo-vodi. Rezultat toga
je znatno smanjena mogunost odravanje potrebne telesne topline. Pri
tome valja naglasiti da izrazito vlaan vazduh ima poveani toplinski
kapacitet, to znai da e hladni vlani vazduh lake odvoditi toplinu nego
hladni suvi vazduh.U sluaju toplog vlanog vazduha vredi obrnuto.
Topli vazduh prima vee koliine vlage od hladnog. Zagrejavanjem
apsolutna vlaga ostaje ista, ali se relativna vlaga smanjuje. Od toga emo

imati koristi zimi kada je spoljni vazduh hladan, i kada taj vazdduh,
naravno, zagrevamo.
Uopte: pri konstantnom atmosferskom pritisku povienje temperature
vazduha e povisiti apsolu tnu vlagu koju vazduh moe primiti.
Proporcionalno poveanju apsolutne vlage bit e smanjena relativna vlaga.
Primer: 1 m3 vazduha pri vlanosti od 70% i temperaturi od 1C e moi
prihvatiti 3 g vode, a pri istim uslovima ali temperaturi od 10C -6 g vode.
Ako pretpostavimo da u 1m3 vazduha ima 2 g vode. To je 66% pri 1C. Taj
zrak zagrejemo na 10C. I dalje ima 2 g vode, to je 33%.
Pri snienju temperature slabi vitalnost ponajvie mladih organizama.
Odrasle jedinke e patiti od smanjene ili izostale reprodukcijske
sposobnosti. Ukoliko preniske temperature dugo potraju mogu je i trajan
sterilitet.Rasplodnu sposobnost e smanjiti i temperature vie od 20C.
VAZDUH U OBJEKTU
Vazduh gubi na kvalitetu gomilanjem vodene pare, CO2, amonijaka,
sumporvodika, ugljen mono ksida. Kako se ti gasovi u odreenoj koliini
konstantno proizvode u staji (feces, disanje, crevni gasovi...) nuna je
ventilacija. Zimi je sveivazduh hladniji od unutranjeg. Stoga je potrebno
zagrej avati . Kako bi se smanjili izdaci na zagrejavanje, zimi je ventilacije
smanjena na donju granicu prihva tljivoga. U tu raunicu valja ubrojiti i to
da je zimi zbog nie temperature sniena aktivnost mikroor ganizama koji
razgraujui feces i urin i stvaraju tetne gasove. Leti je situacija obrnuta
jer spoljni vazduh je hladniji i njime se intenzivno ventilira staja kako bi se
smanjila temperatura u staji. Stoga je brzina strujanja vazduha zimi
maksimalno 0.2m/s, a leti maksimalno 0.4-0.5 m/s.
Ventilacija moe biti:
statika (prirodna),
dinamika (forsirana);
1. na podpritisak

2. na nadpritisak
3. meovita
Zadaci ventilacije
Glavni zadaci ventilacije su dovoenje sveeg i odvoenje ustajalog
vazduha (u kojem su tetni gasovi) i regulacije temperature i vlage u
objektu.
Dobra ventilacija osigurava:
dovoljno svjeeg vazduha,
vazduh bez mirisa i gasova,
brz izlaz tetnih gasova,
ventilacija svakog mesta u biozoni
relativnu vlagu koja ne odstupa vie od 5% od granine vrednosti,
temperaturu i vlanost koje leti nisu vie od 10% vei od vlanosti i
temperature spoljnog vazduha
niski stupanj oroavanja
smanjenje K faktor-a
K faktor predstavlja gubitak topline kroz zidove, tavanicu, pod i
prozore.
Poeljno je da su leti temperatura i vlaga nii u staji no izvan nje. Prirast u
dobro ventiliranom objektu je vei za 20%, a konverzija hrane za 10%.
Ukoliko se povea koncentracija amonijaka* , doi e do nadraaja
sluznica i njihove manje otpornosti. Stoga se javljaju; kaalj,
bronhopneumonije, konjuktivitis, pad otpornosti, anemije...
*Osim to direktno iritira sluznicu, velika koliina amonijaka zaustavlja
ciklus limunske kiseline. Stoga stanicama intoksiciranim amonijakom

nedostaje energije kojom bi se odupreli spoljnim uticajima. Istovremeno je,

kako bi se kompenzirao manjak ATP-a, anaerobna glikoliza znatno
intenzivirana. Rezultat toga je proizvoda velike koliine mlene kiseline
(nizak pH!).
Loe provetravanje ima za posledicu poveanu vlagu. To se moe reiti
odvoenjem toplog vazdu ha (topli vazduh vee velike koliine vode). To
leti nije problem, no zimi je potrebno uloiti dodatnu energiju (koja kota)
za zagrevanje vazduha.
PRIRODNO PROVTRAVANJE je najjednostavnije i najjeftinije ali ne i
najefikasnije. Zasniva se na principu razlike u pritisku. Razlika se
potencira odgovarajuim rasporedom dovodnih i odvodnih otvora. Hladniji i
samim time tei vazduh potiskuje topliji, 'potroeni' iz prostorije. Ovakav
nain provetravanja je manje efikasan u stajama s vrlo gustom populacijom
ivotinja. Zbog odranja razlika u temperaturi vazduha unutar i izvan staje,
kao i zbog ne-zagrijavanja (u ventilatorima) zraka staje s prirodnim
provetravanjem moraju biti jako dobro izolirane. Ovakav nain ventilacije
preporu uje se za manje i nie objekte kod kojih su prozori vertikalno
postavljeni na bone zidove, a ravnomeran je raspored vrata.
Odgovarajui odnos povrine poda i ukupne povrine prozora u staji za
uzgoj treba iznositi 5:3 u korist poda.
Deflektori su odvodne cevi na sljemenu krova (kao dimnjaci) koje imaju
nastavak protiv ulaenja vetra. Ulaz vetra se u pravilu onemoguava koso
postavljenim ploicama sa strane. Povrina otvora deflektora valja iznositi
2-3% povrine poda staje.
temperatu
ra (C)
12-15
16-18
19-22
22-25

relativna
vlaga (%)
60-65
70-75
75-80
80-85

brzina strujanja
vazduha (m/s)
0.1-0.15
0.15-0.2
0.2-0.3
0.3-0.4

dovod zraka
m3kg-1h-1
1-1.5
2-2.5
3-3.5
3.5-4

Normativi za brzinu strujanja vazduha zavisno o temperaturi.

temperatura (C)
12
15
18
22
25

brzina strujanja vazduha

(m/s)
0.1
0.15
0.2
0.3
0.4

VETAKO PROVETRAVANJE se sprovodi ventilatorima. U pravilu je

jedan ventila tor dovoljan za 100 m 2 poda. Uz uslov da smo dobro postavili
ventilatore i dovode, odnosno odvo de vazduha, vetako ventiliranje e
omoguiti dobru izmenu vazduha. Dobar ventilacijski sistem bi trebao
osigurati 8-10 izmena vazduha na sat.
Povrine poprenog preseka otvora za ulazni i izlazni vazduh trebaju biti
minimalno 6.5 cm2 po zecu.
Vetako provetravane NA NADPRITISAK: vazduh se ventilatorima
ubacuje u prostoriju. Zbog povienog pritiska u prostoriji potroeni se
istiskuje dok se ne izjednae pritisci.Vazduh koji se uba cuje se prethodno
dezinficira i zagreva.
Vetako provetravanje NA PODPRITISAK: vazduh se ventilatorima
izbacuje iz staje. Zbog snienog pritiska u prostoriji svei ulazi dok se ne
izjednae pritiscii. Otvori za ulaz trebaju biti pravilno razmeteni kako bi
omoguili projetravanje celog objekta. Vazduh ne sme ulaziti kroz nepla
nirane otvore; posebno ne u blizini ventilatora, jer e ventilatori taj izbaciti
izbaciti napolje pre no to on proe biozonu ivotinje.
UVetako provetravanje S JEDNAKIM VAZDUHOM: na jednoj strani
ventilatori ubacuju vazduh (kroz otvor, kanale ili cevi), a na drugoj strani
ventilatori izvlae ga napolje jednakim intenzitetom.
Ventilatori mogu biti jednobrzinski i viebrzinski. Viebrzinski su bolji jer
zavisno o brzini kojom se vrte, moe se menjati koliina koja u jedinici
vremena proventilira prostoriju.
Ukljuivanje ventilatora moe biti runo ili na termostat. Termostat
varijanta je znatno prikladnija jer je njome mogue odrati temperaturu u

granicama +/- 1C. Termostat ukljuuje ventilatore nakon povienja

temperature, a iskljuuje ih nakon pada temperature.
Zavisno o godinjem dobu ventilacije se prilagoava. Tako je:
zimi minimalno 380m3s.j-1h-1
ljeti minimalno 1800-2200 m3s.j-1h-1
s.j stona (stajska) jedinica iznosi 500 kg ivotinja/e.
Dovodni vazduh ne sme padati direktno na ivotinju.Otvori trebaju biti
minimalno 1.5-2 m udaljeni od ivotinje. Time se onemoguava delovanje
promaje i direktno delovanje hladnog vazduha.
Kako bi se onemoguilo pothlaivanje odnosno pregrejavanje, zimi
sevazduh istiskuje kroz otvore blie podu, a leti kroz otvore blie tavanici.
Vano je i nuno redovito ienje otvora i ventilatora jer prljavtina moe
znatno smanjiti kapaci tet ventilatora i oteati otklanjanje kvarova. Buka i
umovi koje neispravni ventilatori proizvode su stresni faktori pa je
neistoa ventilatora i zbog toga nepoeljna.
Zagrejavanje nastambe treba reiti na najekonominiji, ali efikasan
nain.Ukoliko se ukae potreba, treba postaviti i dodatnu termoizolaciju.
Time e se smanjiti toplina koja se gubi kroz povrine zidova,tavanice i
poda.
U klimatiziranom objektu temperatura nikada, pa ni zimi, ne bi smela pasti
ispod 10C. U objektima gdje se vri tov velikih ivotinja valja osigurati manji
izvor topline koji e se aktivirati kada temperatura padne ispod 0C. Za stalno
zagrejavanje se koriste uljene pei, plinske grijalice i elektrine grijalice.
Regulacija sistema grijanja moe biti runa ili automatska (termostat).
Grijanje kod ventilacije na nadpritisak: kalorifer se postavlja s unutarnje
strane ventilatora.
Grijanje kod ventilacije na podpritisak: kalorifer se stavlja ispod otvora na
krovu. Otvor treba biti prekriven perforiranim folijama.
Centralno grijanje predstavlja klasian sistem radijatora i cevi.

Klimatizacija pretpostavlja griejanje zimi i hlaenje ljeti. Klimatizacijom se

troi energija koja iz sistema izlazi:
gubitak toplinske energije
1. K faktor predstavlja gubitak topline kroz zidove, pod i prozore).
2. ventilacijom (grejanjem sveeg vazduha i radom ventilatora),
koliinom energije potrebnom za snienje relativne vlage
koliinom energije potrebnom za hlaenje.
Znatnu koliinu toplinske energije odaju ivotinje u obliku tzv. 'senzibilne
topline'.

OSVETLJENOST
U prirodi je najvea proizvodnja u prolee jer se produenjem dana i
bujanjem vegetacije otvara ju mogunosti za othranu mladunaca. Stoga je
u ivotinja razvijen celi mehanizam koji e u prikla dnom godinjem dobu
potaknuti plodnost. Taj isti mehanizam u intenzivnoj proizvodnji kako bi se
plodnost dovela i odrala na maksimumu. Glavni pobuiva je
odgovarajua duina osvetljenja (poput dana u prolee).
Svetlo ne sme bljetati niti padati direktno . Svetlosna tela se postavljaju
iznad hodnika. Mogue je i prirodno osvetljenje. Za rasvetu - neonska
rasvetna tela (reprodukcija) ili obine volfram arulje (tov i reprodukcija).
Duina i intenzitet osvetljenja se automatski regulira tajmerima.
Za enke u reprodukciji odgovarajue osvetljenje sijalice je 3-4W/m 2
tokom 14-16 sati. 3-4W/m2 odgovara jednoj sijalici od 40W na 10m2. Za
tov se koristi 10-12 satno osvetljenje intenziteta 1-2W/m 2, odnosno sijalica
od 40W na 20-40m2.
Kako je intenzitet osvetljenja konstantno kao to bi u prirodnim uslovima
bio u prolee, zeevi su konstantno u fazi intenzivne plodnosti. U tovu se
tako dugo osvetljenje izbegava jer izaziva stres za ivotinju.

Gustoa naseljenosti se menja zavisno o tipu uzgoja; da li je uzgoj intenzi

van ili ekstenzivan, volumen objekta (duina x irina x visina), uklanjanju
fecesa, kvalitet ventilacije...
U objektu bez ventilacije gustoe ne sme prei jednu ensku ivotinju na
2-2.5 m3 volumena tale. Taj volumen (kubatura) po jedinici ivotinje moe
biti manji kod baterijskog naina dranja, no tada se javlja problem s
odreivanjem mikroklimatskih parametara pa je proizvodnja neto slabija.
Potrebe za volumenom staje u pojedinih dobnih grupa su:

dobna grupa
rasplodne enke
rasplodni mujaci
tov
leglo
rasplodni podmladak

potreban volumen staje u

m3/ivotinji
1.7-3 m3
0.17-0.2 m3
0.25 m3
0.15 m3
0.15 m3

Uklanjanje fecesa

Dnevno proizvede znatnu koliinu fecesa koji je krut i u obliku kuglica. pH

fecesa se kree od 7.2-7.9. Feces kunia je vrlo bogat vitaminima i
mineralima; izvanredno je ubrivo. Od ukupne koliine ekskremenata feces
ini 1/3. Preostale 2/3 otpadaju na mokrau. 100 kunia (mujaka i enki)
dnevno proizvede 35-40 kg fecesa i 75-80 kg mokrae; ukupno 110-120 kg
ekskremenata na 100 kunia.
U izluenom fecesu se odvijaju aerobna i anaerobna fermentacija.
UKLANJANJE FEKALNE TVARI IZ OBJEKTA ZA UZGOJ KUNIA

1. USKLADITENJE U SAMOM OBJEKTU; Fekalna tvar konstantno

pada u dublji ili plii kanal ispod kaveza nazvan kineta (gr. kinetos pokret,
micanje). Kineta se izgnojava jednom ili vie puta 'godinje'.ubrivo se
deponira u izgraenu gnojnicu ili se distribuira direktno na oranicama. Urin
valja odmah odvojiti u poseban bazen kako bi se zatitili od produkata

fermentacije urina; prvenstveno od amonijaka. Prilikom fermentacije se

oslobaa toplinska energija koja zageijava pro stor. To je tokom hladnog
razdoblja korisno, no leti to dodatno povisuje temperaturu pogoduje razvoju
patogenih mikroorganizama.
2. SVAKODNEVNO ODVOENJE u veim objektima. Pri tome se koriste
sistemi:
gnoj pada na plastificirane valjke ili trake koje ga odnose van,
gnoj moe klizati po nagnutim povrinama ispod kanala i sakupljati se u
gnojnici
gnoj moe padati direktno u plii kanal; iz kanala ga izbacuje strugaica
van objekta.

PREVENTIVNE MERE
Kako bi se spreilo irenje razliitih infektivnih i nametnikih bolesti u
kuniarstvu se rabe brojne mjere prevencije.
Najvanije preventivne mjere u kuniarstvu su:

DEZINFEKCIJSKE BARIJERE predstavljaju bazeni u kojima je otopljena

natrijeva luina (NaOH, eng. caustic soda, sodium hydroxide, natrijev
hidroksid) u koncentraciji od 1-2% ili Izosan-G (400ppm). Kako se
vremenom kaustina svojstva gube, potrebno je novu postavljati svaki
dan. Pri ulazu i izlazu iz farme potrebno je dezinficirati hodne i vozne
povrine u dezinfekcijskoj barijeri.
DEZINFEKCIJA PODOVA se, u pravilu, vri m izosan-G; 200ppm.
Dezinfekcija poda se treba provoditi jedanput u 7 dana,
DEZINFEKCIJA OPREME (hranilice, kotilice...) se vri 3 promilnom
Jodogala i 1 promilnom Omnisana. Kotilice se peru posle upotrebe, a
neposredno pre ponovne upotrebe se dezinficiraju plamenikom.

SISTEMI ZA NAPAJANJE (vodokotlii, cevi) se dezinficiraju

Jodogala(500 ppm). Kako se sistemi za napajanje 'sami peru vodom' njih
je dovoljno jednom meseno prati.
UZGOJNI PROSTOR se naizmenino dezinficira Jodogala (1.25% ili 50
ml/l) i sumpora (2% ili 20g/l).

AZICID je insekticid s produenim delovanjem. Vrlo kvalitetno unitava gotovo

sve vrste insekata. Prilikom upotrebe treba paziti da ne doe u dodir s
zeevima, hranom i opremom koja je ili koja e biti dostupna zeevima.
Azicid se primenjuje:

premazivanje izloenih povrina; zidova, nosaa kaveza, vrata,

prozorskih okvira i drugih mesta gdje se insekti zadravaju; 100 g praka +
50 g vode u kojoj se praak razmuti je dovoljno za 3m2 povrine.
prskanje; 100 g praka se razmuti u litri vode i to je dovoljna koliina za
10 m2. Prednost prskanja je lake nanoenje, no stvara se vrlo tanki sloj.
Iako se povrine prskaju 2 puta trajnost je samo 4-6 nedelja. Pripremljenu
otopinu valja potroiti u roku od nekoliko dana.

DEZINFEKCIJA BUNARSKE VODE ili cisterni se provodi ukoliko vodu za pie

dobivamo iz bunara ili cisterne. Za dezinfekciju Izosan-G. Pri radu s
preparatom (preparatima) se treba strogo pridravati uputa proizvoaa.

SANITARNE MJERE U OBJEKTU ZA UZGOJ KUNIA

Kako bi se postiglo odgovarajue sanitarno stanje, u objektu za uzgoj kunia
se primjenjuju mjere:
ienje, pranje, i dezinfekcija svih gnezda i kotilica u trenutku
pranjenja,

permanentna deratizacija u, ali i izvan objekta,

povremeno unitavanje muva, muica, komaraca; insekti ubodima
uznemiruju ivotinje, iscrpljuju i prenose bolesti - prvenstveno miksomatozu
kunia (Myxomatosis cuniculi, infectious myxomatosis);
redovita dezinsekcija nastambi se vri 1-2 puta nedeljno,
ienje i dezinfekcija praznih kaveza,
kvalitetno zbrinjavanje drugih oneienja; praina, mikroorganizmi i
druga zrana oneienja ovise o broju, godinjem dobu, kvalitetu
vazduha, kvalitetu provetravanja, istoi...

Higijena je najbolja obrana od subklinikih (subclinical) infekcija. Kako su

subklinike infekcije jedan od najeih razloga nedovoljnom iskoritenju
hrane, slabom prirastu, slaboj produktivnosti, visko kom mortalitetu i sl.,
ulaganje u higijenu je sigurno uslov za kvalitetnu proizvodnju.
HEMISKI PREPARATI U NASTAMBI

Dezinficijens bi trebao biti:

1. irokog spektra delovanja; istovremeno bi trebao unitavati i viruse,
bakterije (G+& G-) i parazite,
2. ne sme dovesti do rezistencije mikroorganizma,
3. ne sme biti korozivan jer su baterije od pocinane ice,
4. ekonomian; mnogi preparati se, iako imaju savrene osobine, ne
troe zbog izrazito visoke cene; uinak treba opravdati cenu!

Svakoj upotrebi dezinficijensa treba prethoditi mehaniko ienje.

JODOFORM (iodophor) u prevelikoj koncentraciji dovodi do upala

sluznica.
SINTETSKI FENOL (phenol) je dobar defincijens. Vrlo je otporan.
Neeljene osobine su mu delomina korozivnost i izrazita toksinost za
ljude.
DERIVATI KLORA su manje efikasni od fenola i relativno su skupi, no
znatno su manje toksini.

NUTRIJA
Nutrija je glodavac, biljoder prilagoen ivotu
na kopnu i u vodi. Duina trupa nutrije je 50-60
cm, a repa 30-40 cm. Odrasla nutrija tei 5-6 kg.
U obitelji na jednog mujaka ide 2-5 enki.Obor
za nutriju se sastoji od gnezda,bazena i ispu
sta.Voda u bazenu ne sme biti klorira na.Takoer,
nije pogo dna ni tvrda voda.U kavezu valja biti 2-3 nutrije.Nutrija po lnu
zrelost postie s 4 meseca,a u rasplod ulazi s 7-14 mese ci.Graviditet
nutrije traje oko 130 dana.Ukoliko se nutrija uznemiri tokom poroaja,
moe pojesti i posteljicu i mladunce.
KUNA ZLATICA
Kune su mesoderi.U kaveze se smetaju
3-4
enke.
Mujaci
se
smetaju
odvojeno.Duina tru pa je oko 50 cm, a repa
25 cm. Odrasla kuna tei 1-1.6 kg. Graviditet
traje oko 90 dana. U leglu ima 2-5 mladih.
BIZAMSKI PACOV
Bizamski PACOV (Ondatra zibenthicus, amerika
ondatra) ivi uz vodu. Boravi u rovovima (gnezdima)
koje kopa u nasipima. Ceni se zbog skupocjenog

krzna 'bizam'. Duina tela mu je 30-40 cm, a repa 28-30 cm. Mase je 500800 g. Intenzivno se razmnoava u toplijem razdoblju. Godinje se koti 3-6
puta. Mladih ima 4-5 u leglu. Graviditet traje 28-30 dana. Bizamski pacov je
primarno biljoder, no jede sve to nae u vodi; rakove, pueve, koljke...
INILA
inila je glodavac poreklom iz juna Amerike. Masa
odrasle jedinke je 400-700 g. Prikladni kavezi za inilu su
40x40x40 cm. U pravilu su poslagani 5-7 kaveza u nizu; po
jedna enka u kavezu. Kavezi su povezani hodnikom kojim
se kree mujak. Kavezi su od pocinane ice sa ianim
podom.
Za uzgoj inila je potrebna prozrana prostorija.
Optimalna temperatura je 18C, a ne bi smela biti nia od 6C.
Spolnu zrelost inile dostiu s 7 meseci. Graviditet im traje 111 dana.
Okote 6-7 mladih od oko 50 g. Potrebno je osigurati sanduk s gnijezdom.

VIDRA
Vidra je mesoder. Mujaci su 35-50 cm dugi.
enke su 30-40 cm duge. Vidre se dre u kavezi
ma pod nadstrenicom. Valja paziti na vruinu jer
visoka temperatura moe izazvati toplotni udar.
Prikladna nadstrenica je dimenzija 25 x 3.5 m.
Napravljana je od salonit ploa. Ispod nadstreni
ce su dva niza od 62 kaveza.Kavezi su 65 cm iznad tla. Nai njeni su od
pocinane ice. Kavez za dve vidre je 41 x 35 x 82 cm. Razmak izmeu
nizova je 1.4 m.Gnezdo je 37 x 26 x 23 x cm. Graviditet vidre traje 70
dana.

ORGANIKA - PRERADA
nedelja, 29 decembar 2013 07:09 | Napisao Petar Jovii |

Organski nain proizvodnje zahteva poseban tretman

gajenih ivotinja. Regulisano je strogim pravilnicima o primeni odobrenih
sredstava. Naglasak je da se proizvodi iz organskog naina proizvodnje
prerade i tako preraeni plasiraju na tritu. Dodaci - neki od dozvoljenih
sredstava su navedeni u tabeli.

Naziv
Lecitini

E broj

Funkcionalna svojstva

E 322 Antioksidans, emulgator

Antioksidantni humektant,
Natrijum laktat E325 regulator kiselosti, sredstvo za
poveanje zapremine
Limunska
kiselina

E330 Kiselina, antioksidans

Posebni
uslovi
Biljnog ivotinjskog Mleni
porekla porekla proizvodi
Prorizvodi na
bazi mleka I
X
mesni
proizvodi
Priprema hrane

Regulator kiselosti,antioksidans,
emulgator, stabilizator
Regulator
Kalcijum-citrati E333
X
kiselosti,antioksidans,uvriva
L+ Vinska
E334 Kiselina,antioksidans
X
kiselina
NatrijumE336 Stabilizator, antioksidans
X
tartarati
Kalijm-tartarati E336 Stabilizator, antioksidans
X
Regulator kiselosti, emulgujua
so, emulgator, stabilizator,
MonokalcijumE341
X
fosfat
Sredstvo za dizanje testa,
humektant
Alginska
Zgunjiva, stabilizator, sredstvo
E400
X
kiselina
za eliranje, emulgator
Natrijum-citrati E331

Natrijumalginat

E401

Zgunjiva, stabilizator, sredstvo

X
za eliranje, emulgator

Agens za rast
kod
samorastueg
brana
X

Proizvodi na
bazi mleka

Proizvodi na
bazi mleka

Kalijum alginat E402

Zgunjiva, stabilizator, sredstvo

X
za eliranje, emulgator

Proizvodi na
bazi mleka

Dr Violeta Mickovski Stefanovi

VEDA NA OTVORENOM
nedelja, 29 decembar 2013 06:18 | Napisao Petar Jovii |

DRUGI PIU O POLJOPRIVREDI. Da li se menja ekonomija

poljoprivrede?
Celogo
dinji
uzgoj
i
prezimljavanje goveda na otvorenom nije modni hir ve
nunost ako se eli postii vea isplativost kod

proizvodnje mesa na farmi. Gotovo niko ne oglaava

takav nain dranja niti ga novano podupire jer industrija i trgovina nemaju
izravne koristi od njega. Ni u svetu po tom pitanju nije drugaije. Zasad nema
dokaza da e ivotinje na pai u planini biti zdravije i izdanije ni da je
plodnost livada vea ako goveda imaju talu. Koliko bi se pojilita u
brdskoplaninskom podruju moglo urediti za novac potroen za izgradnju
tala? Koliko bi se korala za manipulaciju stokom moglo postaviti na
prostranim panjacima?
Takozvana moderna, industrijska, poljoprivreda postaje sve vei
potroa energije dobijene iz fosilnih goriva,pre svega nafte.Zbog
primene mineralnih ubrva, farmaceutskih sredstava,maina i novih sorti
kojima proizvodimo vie hrane, neki postupci proizvodnje i prerade hrane
jednostavno su postali pretva ranje fosilne energije u hranu.Od toga nije
izuzeta ni proizvodnja goveeg mesa i mleka. Istovre meno, sunevu energiju,
koja bi trebala biti glavna pokretaka snaga poljoprivrede, zanemarujemo,
verovatno zato to je gotovo besplatna.
Iako je celogodinje dranje goveda na otvorenom vie na ceni,mnogi ga
smatraju kao manje efikasan nain iskoritavanja poljoprivrednog zemljita i
negoduju jer od uzgoja goveda nema zarade. Ako se rad i sredstva uloena
u neki posao dovoljno ne isplate, reenje treba pronai u smanjenju
obima posla i novca koji treba u takav posao uloiti. Tako e dobit od
proizvodnje biti vea.

Kod panog uzgoja goveda u sustavu krava-tele manje je posla s

pripremom krme, hranjenjem i zbrinjavanjem ubriva. Manje je izdataka za
veterinarske usluge i za odravanje plodnosti zemljita.Pritom je prihod
jednak prihodu kad se ivotinje dre u tali,ali je zarada panog govedarenja
vea.Unato tome irenje panjakog govedarenja vrlo je sporo.Verovatno je
to posledica pomanjkanja zna nja o nainu gospodarenja i delovanja u svetu
travnjaka.
Subvencije za one koji travnjake samo kose ne bi smele biti vee od potpora
onima koji su zemljite uredili za napasanje pod nadzorom. U napasanju pod
nadzorom tei se tome da goveda to vie krme
poanju sama.
Da bi se "bezbrino" mogla uvati stoka na okupu
najefikasniji sistem je elektrini pastir. Upravo to
Vam nudi firma "Clair"- Novi Sad.U njihovoj
bogatoj ponudi su aparati koji uvaju sve vrste
domaih ivotinja.Jedan od aparata je i Pastir
Ranger N60 (230V.
Ukupna moguca duina ograde je 100 kilometara!!
Napajanje je na napon 220-230 V,napona 8.500 volti.
Pogledajte ponudu na www.clair.si i pozovite "CLAIR"- Novi Sad tel:021/65199-65 e-mail: clair@eunet.rs

Pojedini uzgajivai goveda na otvorenom retko razmjenjuju iskustva iako su

svjesni da e u tom poslu uspjeti samo ako se opskrbe znanjem. Razmjena
znanja na male udaljenosti ba i nije popularna, obino zbog sitnih
nesuglasica izmeu susjeda. Razmjena znanja i iskustva putem interneta
na velike udaljenosti danas je vrlo rairena. Uzgajiva goveda iz gorske
Hrvatske brine se kako da junice opskrbi s vodom ako provedu cijelu zimu na
panjaku. Farmer iz Kanade odgovara mu da se ne brine o tome sve dok ima
imalo snijega. Uzgajiva iz Australije dodaje kako bi i njemu dobro dolo malo
snijega jer mu na panjaku manjka vode zbog velikih vruina. Dakle, putem
interneta
mnogo
se
toga
moe
saznati
i
rijeiti.
Znamo da znanje i iskustvo o ureenju
panjaka i voenju kontrolirane ispae nitko
ne reklamira niti iri. Jedini efikasan nain za

irenje i usvajanje novih znanja o celogodinjoj ispai goveda mogu biti

takozvane studijske grupe uzgajivaa goveda u sustavu krava - tele koji e
meusobno izmenjivati iskustva. U studijsku grupu mora biti ukljueno 510
uzgajivaa. U studijsku grupu neka se ukljue mu i ena, mogu i deca, na taj
nain da svi skupa naprave skupinu od 10 do 20 ljudi.
Pri manjim su skupinama razgovori nedovoljno raznovrsni. lanovi studijske
grupe neka se susreu jedanput meseno,svaki put na drugom
gospodarstvu.Izmeu sebe izabe ru vou grupe koji ve ima neto iskustva o
voenju celogodinje ispae. Voa grupe organizira susrete tako da telefonom
obavesti samo jednog lana (npr. prvog po abecedi), ovaj telefonira sledeem
i tako do posljednjeg lana. Poslednji obaveteni lan telefonira voi
grupe.Tako
su
svi
obaveteni
o
datumu
i
mestu
susreta.
Goveda koja zimuju na otvorenom su istija.Imaju kvalitetnije suhu
dlaku,osobito kad kii,te ih manje zebe u odnosu na ona koja su u vlanoj
tali.ista i suha dlaka bolje titi ivotinje od hladnoe u odnosu na dlaku
zaprljanu gnojem u tali.
Velika koliina
amonijaka u
prizemnom sloju
vazduha u tali
(0-20 cm)
oteava
ivotinjama
disanje. ivotinje
u tali vie stoje
jer vazduh 1 m
nad podom
manje smrdi.
Vazduh u tali
znatno je vlaniji
od onog spolja.
ivotinje na otvorenom ne obaziru se previe na smer i jakost vetra, kao ni na
temperaturne promene vazduha.Vrlo niske temperature ne uzrokuju neugodu
kod goveda.Neugoda nastaje pri jakom vetru u kombinaciji s niskim
temperaturama.Kad je temperatura oko 0 C, a vetar duva brzinom od oko 45
km/h, oseamo se isto kao da je za mirna dana temperatura od -17C.
Govedima na otvorenom ipak treba ostaviti mogunost da se zaklone od

jakog vjetra, osobito kad su mokra.Kad goveda prezimljavaju na otvorenom,

vrlo se brzo naue potraiti zavetrinu. Telad e pogotovo iskoritava svaki
kutak, poput jarka, grebena ili odrasle ivotinje da se zatiti od vetra. Zbog
relativno vee povrine tela, s obzirom na masu, male ivotinje bre gube
toplinu. Zato odrasla grla bolje podnose hladnou nego telad. Odrasla grla
imaju i jae potkone naslage loja, koje slue kao termoizolator.
Seam se izjave jednog francuskog uzgajivaa goveda na otvorenom koja je
glasila otprilike ovako: Moja najvea investicija u govedarstvo u proteklih
desetak godina bila je sadnja ivice za zatitu od vetra. Isto se tako
seam izjava jednog nemakog profesora da je govedo polarna ivotinja i da
joj hladno i suho ne teti. Najbolja tala jest nikakva tala!" Ako imate
talu s ispustom, vjerojatno ste se i sami mogli uveriti da e goveda
radije boraviti vani u snegu nego u tali.
Ako nema prirodne zavetrine,
poput ume, ivice,vrtae,brda i
slino, treba za goveda posta viti
vetrobrane od prirunog materi
jala,kao to su bale slame i sena
ili zatite od daski. Vetrobrani za
zatitu ivotinja grade se u obliku
slova V s uglom od 90izmeu
stranica.Delotvoran je i polu
kruni vetrobran koji odvraa
sneg od poivalita ili hranilita
za stado.Stranice vetrobrana
moraju biti posve zatvorene kako
se u zavetrini ne bi gomilao
sneg. Vetrobran ne sme biti iri od svojih 15 visina. irina zavetrine iznosi oko
85 % irine vetrobrana, duina oko 5 visina. Mo vetra oslabljena je za 60 %.
Na rubovima zavetrine nastanu zameti snega s ulazom u zavetrinu dalje od
vetrobrana,
gdje
je
mo
vetra
oslabljena.
Za odraslo bi govedo trebalo osigurati 45 m2 zavetrine,pa e visina
vetrobrana ovisiti o broju goveda koje e prezimljavati na panjaku.Vetrobran
visok 1,8 m zadovoljio bi potrebe 80 krava. Vetrobran moe biti postavljen na
stalnom mestu tako da stoji popreno na smer dominantnog vetra koji izaziva
neugodnost pri boravku na otvorenom. Moe se nainiti i vetrobran koji
moemo seliti na panjaku radi ciljanog gnojenja odreenih delova
panjaka.

ivotinje se najvie zadravaju na mestu hranjenja. Preporuka je stoga da se

za jakih vetrova ivotinje hrane u zavetrini. Razumljivo je da goveda ne
smemo cele zime hraniti na istome mestu ve diljem panjaka radi
ravnomernog rasporeda izmeta i ostataka hrane po panjaku.
Mesto za hranjenje stada na otvorenom odabiremo tako da se stado vie
zadri na zemljitu slabije kvalitete, kamenitom ili zaraslom u grmlje.
Gnojenjem e ivotinje poveati kvalitetu zemljita. Pokretne hranilice sa
svakom novom balom premestimo na novo mjesto.Na ostacima krme ivotinje
e najee poivati.
Na delu panjaka obraslom grmljem mesto za hranjenje odaberemo u sredini
grmlja ako je mogu e bale sena ili silae do tamo dovesti.Goveda vrlo
delotvorno lome i gaze nepoeljno grmovito rasli nje. Na tako ugaenim
mestima i na mestima prekrivenima debljim platem ostataka krme treba u
prolee zasejati belu detelinu koja e brzo prekriti ogoljelo zemljite i spreiti
rast neeljenog korova
.Novo i staro mesto hranjenja na otvorenom neka ne budu preblizu.Kad je
zemljite smrznuto, mogunost izbora mesta hranjenja kudikamo je vea. U

sluaju vrlo vlanog vremena treba se kloniti pre strmih terena da se izbegne
erozija to bi je stoka mogla prouzroiti svojim kretanjem.
Zanimljivo je da ivotinje koje zimuju na panjaku trebaju velike koliine vode.
Hladan je zimski vazduh suv (niska relativna vlaga).Vazduh to ga izdiu
goveda pun je pak vlage. Suha zimska krma poveava potrebu za vodom. Da
bi se telo opskrbilo dovoljnom koliinom topline, razgradnja krme mora tei
neprekidno. Za takav tekui proces probave goveda potrebno je mnogo vode.
Potrebnom se vodom goveda mogu opskrbiti i jedui sneg. To je najvee
otkrie za svakoga tko se poeo baviti prezimljavanjem goveda na
otvorenom!
Kad je sneg ist i nije
povrinski
smrznut,
otpada
briga
za
napajanjem. ivotinje

daju prednost snegu pred napajanjem

vodom iz korita. Stvori li se kora na snegu,
treba ga prohodati kako bi goveda dola do
sipkog
snega.
Sneg nakupljen u udolinama ili vrtaama dodatni je izvor vode za stoku
na panjaku. Prirodnim silama treba malo pomoi kako bi se na eljenom
mestu nakupilo to vie snega kao rezerva za vodu. Nadalje, tlo na tom mestu
treba urediti tako da to manje proputa vodu. Obino takvo mesto stoka
dobro utaba preko godine. Vlano tlo moemo utabati traktorom ili terenskim
automo- bilom i uiniti ga nepropusnim za nakupljenu vodu. Dobro je dno
grabe obloiti i PVC folijom i prekriti ilovaom ili kamenjem.Tako emo
delotvorno spreiti proceivanje u zemlju.
Pred snegobranom se nakupi neto snega, ali njegova visina ne prelazi
polovinu visine snegobrana. Duina zameta ispred pregrade iznosi do 15
visina pregrade. elimo li poveati kapacitet grabe za skupljanje snega,
odnosno snenice, zemlju iskopanu iz grabe rasporedimo u obliku potkove po
rubu jame na strani suprotnoj snegobranu.Tako e se nakupiti vie snega.

Grabe za skupljanje snenice treba ograditi elektrinim pastirom, a vodu iz

njih treba do kopanja za napajanje dovesti crevom.U korito treba ugraditi
ventil na bazi plovka.
Autor: Ivan Juki, dipl. ing. agr.
Izvor: HZPSS Da li je ovo put da se uz male trokove proizvede
kvalitetno meso za trite?

VRSTE TLA
etvrtak, 02 januar 2014 23:45 | Napisao Petar Jovii |

KOJI JE TIP VAEG ZEMLJITA? Pseudoglejna tla ili tla V klase je tip tla
koji se karakterie stagnacijom povrinske vode. Naziv pseudoglej je dao
Kubiena 1953. godine jer pokazuje niz slinosti sa glejnim tlima, u starijim
klasifikacijskm podjelama pored naziva pseudoglej koristi se i naziv:
parapodzol i povrinski oglejeno tlo, narodni naziv u Bosni i Hercegovini za
ovaj tip tla je prahulja i zastupljen je u sjevernim dijelu Bosne. Postoje tri
osnovna horizonta kod ovog tipa zemljita i to: humusni, pseudoglejni i
nepropusni.
Humusni sloj je tamno sive boje i veoma plitak max do 20 cm, jedino na
oranicama i rigolovanim povrinama dubina ovog horizonta se moe poveati.
U prirodnim uslovima struktura mu je slabo izraena, mrviasta, dok su
oranice bezstrukturne. Nakon ovog horizonta koji je relativno propustan za
vodu nalazi se pseudoglejni horizont koji je slabije propustan za vodu i u kome
dolazi do povremene stagnacije vode. Nakon toga dolazi nepropusni horizont
koji je veoma zbijen i nepropustan za vodu. Obino se nalazi na dubini od 50
cm ali ta granica moe varirati od 40 do 60 cm te se protee i nekoliko metara
u dubinu. Pseudoglej je tlo sa veoma loim kako fizikim tako i hemijskim
osobinama. Ukupna poroznost je osrednja, ali zbog horizonta koji je preteno
nepropustan za vodu u mokroj fazi pseudoglej se pretvara u kaastu masu,
dok je u suhoj fazi pretvara vrlo tvrdu i suzbijenu masu. U prirodnim uslovima
prinosi su niski te u velikoj mjeri zavisni od klimatskih uslova tekue godine, te
su hidrotehnike i agrotehnike meliorativne mjere neophodne. Pored
izvoenja vode dranaom u kanale, kao efikasna mjera se pokazala i
naoravanje te stvaranje uzdignutog mikroreljefa sa kojeg se voda ocjeuje u
kanale (razorne brazde). Pored drenae i dubokog oranja za pseudoglejni tip
zemljita bitni su i kalcifikacija, huminizacija te dodavanje azotnih i fosfornih
ubriva poto je isto veoma siromano sa ova dva makroelementa dok je

kalijumom osrednje obezbjeeno. Sa navedinim kompleksnim melioracijama

pseudoglej se moe pretvoriti u tlo sa visokim i stabilnim prinosima.
Pseudoglej je umjereno do jako kiselo zemljite i pH se kree 5,0-5,5.
Distrini kambisol ili kiselo smee tlo je rasprostranjeno na naim
planinskim podrujima. To su prilino laka tla, lake ilovae. Ovo tlo dobro
proputa vodu, dobro je aerisano, ali je retencija vode slaba. Odlikuju se
visokom kiselou i niskim sadrajem baza, PH iznosi 5,0-5,5. Ovo su tipina
umska tla, a zatim se koriste kao livade i panjaci, te kao oranice. Uzgoj
vonih kultura je ogranien. Ova tla zahtjevaju sljedee mjere popravke:
unoenje oorganskih materija, ubrenje mineralnih ubrivima, posebno
azotom i fosforom i zatita od erozije.
Smonica ili Vertisoli je naziv za teko tlo koje po svojoj crnoj boji i ljepljivosti
lii na smolu. Najee se javljaju na nadmorskoj visini 200-600 m.Imaju visok
sadraj frakcija gline i zbog toga se uvrtavaju u teka glinovita tla. Po reakciji
smonice su slabo kisele do slabo alkalne PH 6,5-8,0. Kao vana nepovoljna
proizvodna svojstva treba istai nepovoljna fizika svojstva, pojavu erozije,
pojavu sue, malu aktivnost mikroorganizma i nedovoljnu koliinu nekih
hranjivih materija. Dvije osnovne mjere za popravak fizikih osobina smonica
jesu: kalcizacija i humizacija. U uslovima navodnjavanja sa uspjehom se
mogu uzgajati mnoge intezivne ratarske, voarske i povrtarske kulture.
fluvisol 1as457Fluvisol ili Aluvijalna tla su po svom nastanku mlada
(recentna) tla. Nastala su taloenjem noenih materijala du plavne terase
rijeke, koji zaostaju kao nanos plavnog vala. Tipina aluvijalna tla se mogu
klasifikovati na osnovu sadraja karbonata, dubine aktivnog sloja, uticaja
podpovrinske vode, mehanikog sastava i dr. Aluvijalna tla su u Bosni i
Hercegovini dosta rasprostranjena. Javljaju se u dolinama naih velikih rijeka
Bosne, Drine, Neretve, Une, Save i u manjem obimu u dolinama drugih rijeka.
esto se nalaze u blizini gradova. U veini sluajeva aluvijalna tla imaju
povoljna fizika svojstva, tj. dobru poroznost, vodopropusnost, povoljan odnos
pora, dobro su aerisana, a imaju i stabilne mikroagregate. Po boji aluvijalna tla
su veoma razliita, najee su ukasto-sive, uto-smee i sivo-smee boje.
Takoe, aluvijalna tla imaju veoma razliita hemijska svojstva. Najvei dio
aluvijalnih nanosa u prostorima nae zemlje, karakterie se visokim sadraje
CaCO3. Ima i beskarbonatnih aluvijuma. Kod karbonatnih aluvijuma, reakcija
je neutralna do slabo bazina, a kod beskarbonatnih neutralna do slabo
kisela. Glavni ograniavajui faktor u proizvodnji na aluvijalnim tlima je
opasnost od poplave, nanoenje skeleta ili pijeska, a u skeletnim, propusnim
formama, esto dolazi do naglog stradanja usjeva. Najvanije mjere popravke

trebaju ii u pravcu izvoenja hidromelioracionih zahvata (zatita od polave),

smanjenja nivoa podzemne vode, a na skeletnim i pjeskovitim formama za
postizanje visokih prinosa potrebno je obezbjediti navodnjavanje. Aluvijalna tla
spadaju plodna tla. Njihova znaaj je i u tome to zauzimaju skoro ravne
povrine, gdje se mogu primjenjivati intezivne agrotehnike mjere. Na njima
se uzgajaju veoma profitabilne kulture ( naroito se intezivno koriste u
povrtarstvu).

Oranje predstavlja osnovnu obradu

zemljita koja je neophodna za veinu kultura. Oranje je bitno zbog
zaoravanja ubriva te stvaranje pogodne sredine za usjeve. Jesenje oranje
omoguava stvaranje povoljne strukture zemljita te akumuliranja padavina
koje e posluiti biljkama tokom vegetacije naredne godine to veoma dolazi
do izraaja tokom sunih ljeta. Najbolje jesensko oranje je tokom mjeseca
novembra i poetak decembra, jer tokom zimskog perioda zemljite je
izloeno mrazevima te dolazi do poboljana strukture istog. Jedna od
prednosti jesenjeg oranja je i unoenje biljnih ostataka te suzbijanja biljnih
bolesti i tetoina. Neophodno u oranju jeste da sloj bude to dublji zbog
akumuliranja padavina, kako bi se vie vode, odnosno vlage sauvalo u tom
sloju. Poslije oranja trebalo bi obaviti i tanjiranje, ime se postie da oranini
sloj bude ujednaen kako bi mraz podjednako djelovao i time stvorio dobru
strukturu zemljita koje e doekati biljke na proljee. Ukoliko ne radimo
tanjiranje i ukoliko ne bude nekih jaih mrazeva , onda ni struktura nee biti
podjednaka bez obzira to djeluje na povrini ujednaeno ipak dole unutar
brazde struktura zemljita je neujednaena, to dovodi to toga da i biljke
neujednaeno niu i imaju razliit porast,pa se to i na kraju odraava na
prinos.Tokom proljea se kree u priprema zemljita za sjetvu te ukoliko se
oranje obavi tokom jeseni, ostale operacije pripreme biti e lake obaviti to
direktno utie i na trokove proizvodnje.

(AGRO-EKO Magazin/Farma 'Sprea')

"HHO" GAS
etvrtak, 02 januar 2014 22:39 | Napisao Petar Jovii |

HS-VG namenjen je za proizvodnju HHO gasa, dodatnog goriva za sve

tipove dizel, benzinskih, plinskih i drugih motora sa unutranjim sagorevanjem
goriva. Ugradnjom HS-VG u vozilo ostvarujete utedu glavnog pogonskog
goriva od 10 do 30 %. HS-VG za rad koristi napon 12V i 24V jednosmerne
struje sa vozila.HS-VG troi destilovanu ili istu pijau vodu koju korisnik
ureaja doliva u otvor za dolivanje vode na meau ili rezervoaru. HS-VG
daje dodatno gorivo gas vodonik i kiseonik.
Vodonik i kiseonik potpuno su bezopasani za oveka i okolinu. Sprovedeni u
usisni sistem vazduha u motoru vozila, zajedno sa glavnim pogonskim
gorivom i vazduhom iz atmosfere potpuno sagorevaju u motoru vozila. HSVG smanjuje tetne izduvne gasove u veem procentu nego to smanjuje
samu utedu goriva.
ta je vodonik generator i emu slui ? Vodonik Generator je ureaj u
kome se odvija elektrohemijska reakcija elektroliza vode. Ovo je odavno
poznat proces dobijanja gasa vodonika i kiseonika. Voda je tenost koja ima
molekul sa dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika. Vodonik je najlaki
hemijski element i gas bez boje, ukusa i mirisa. Zapaljiv je u koncentraciji od 4
do 94%. Potpuno je bezopasan za oveka i okolinu. Potpuno je bezopasan za
sve motore sa unutranjim sagorevanjem.
Vodonik ima maksimalnu koliinu energije, po jedinici mase, svih poznatih
goriva. Tako da slobodno moemo rei da je vodonik najjae poznato gorivo.
Ve je poela trka velikih svetskih proizvoaa automobila u proizvodnji vozila
100% na vodonik. Ali takva vozila su jo veoma skupa i nekomercijalna.
Vodonik koji korisnik toi na pumpi je veoma skup i neisplativ za iru primenu.
Ovakva vozila su dodatno komplikovana zbog velikih boca za rezervu
vodonika koji je u njima smeten pod visokim pritiskom. Za razliku od ovog
sistema na HS-VG je samostalan ureaj koji koristi elektrinu energiju sa
alternatora vozila i proizvodi vodonik koji bez skladitenja pod malim pritiskom
ide direktno u usisni sistem vazduha, na motoru vozila. Ovim sistemom bez
pritiska i rezervoara vodonika, obezbeujemo besprekornu sigurnost u bilo
kojim uslovima na datom vozilu.

Vodonik, kada se up
ali sagoreva 100% i
bre od bilo kog poznatog goriva. U kompresionom prostoru motora, svojim
osobinama, pomae sagorevanje glavnog goriva tako to poveava ukupan
uinak iskorienosti postojeeg goriva. Standardna iskorienost energije,
benzin ili dizel goriva, pri sagorevanju u motoru, u odnosu na ukupnu masu
potroenog goriva, iznosi od 60 do 90% u zavisnosti od tehnike
savremenosti i ukupnog broja radnih sati datog motora. Uvoenjem HHO
gasa u vozilo poveavate iskorienost postojeeg dizel i benzin goriva i ovo
daje efekat prelaska dueg puta sa istom koliinom goriva.
Uvoenjem vodonik i kiseonik gasa u vozilo moete ostvariti utedu glavnog
pogonskog goriva u procentu od 10 do 30%. Ili moete prei 10 do 30% dui
put sa istom koliinom goriva. Razlika u procentu utede goriva nastaje kao
posledica energetske efikasnosti datog motora.
Uvoenjem vodonika tetni izduvni gasovi se smanjuju u znatno veem
procentu nego sama uteda goriva. U skladu sa novim EURO 5 i EURO 6
standardima u automobilskoj industriji, vodonik generator, smanjenjem tetnih
izduvnih gasova poveava standard vozila u koji je ugraen.
Naunim ispitivanjem u naoj firmi HYDROGEN
SOLUTIONS,
viegodinjim razvojem i skupljanjem svetskog znanja iz ove oblasti doli smo
do saznanja o novom nainu elektrolize vode i dobijanja vodonika. Princip
ovog novog naina elektrolize vode je zasnovan na to manjoj uloenoj
energiji za to veu koliinu dobijenog HHO gasa. Tehnika primena novog
naina elektrolize vode zasniva se na velikoj povrini elektroda u malom
prostoru ureaja. Ovim principom rukovoeni sastavili smo na HS-VG
vodonik generator.
Da bi imali proces elektrolize vode u naem HS-VG ureaju potrebno je na
eliju dovesti pozitivan napon jednosmerne struje do 14V. A na PM pulsni
modulator dovodimo negativan napon jednosmerne struje. Iz PM-a minus
provodnik vodimo na eliju. Ukljuivanjem PM poinje elektroliza vode tako
to elektrolitika tenost, koja se nalazi u meau, prirodnim padom, preko

donjeg uvodnika, ulazi u eliju i u komorama elije imamo proces elektrolize a

izdvojeni HHO gas prirodnim potiskom ( vodonik je 25 puta laki od vazduha
), izlazi na gornjem izvodniku elije i crevom sproveden ide u mea. Ovde
sabrani HHO gas na vrhu meaa izlazi i crevima sproveden ide u vodeni
osigura odakle zavrava u usisnoj grani vozila.
U procesu rada HS-VG troi katalitiku tenost, tako da korisnik redovno treba
da proverava nivo u meau, a po potrebi dospe destilovanu vodu ( moe i
ista pijaa voda ali ako sipate destilovanu produavate trajnost tenosti i
ureaja).
Na ureaj HS-VG konstruisan je tako da moe dugo i bezbedno raditi u svim
uslovima na vozilima, graevinskim mainama, plovilima i aparatima za
grejanje, seenje i varenje metala. Osnovni deo, elija, je sastavljen od
nerajuih, magnetno-otpornih elinih elektroda ( kvalitet elika 304 ). Tako
da je ovo sve ukupno trajan proizvod.
Trajnost HS-VG, ako se pravilno ugradi i koristi, iznosi od 20 do 30 godina. Ali
zamenom, eventualno dotrajalih elektroda, ovaj ureaj ima neogranien vek trajanja.
(AGRO-EKO Magazin/HYDROGEN SOLUTION doo)

ZATITA VOA
subota, 28 decembar 2013 06:24 | Napisao Petar Jovii |

Mehanike, agrotehnike mere,rezidba u vonjacima

doprinose sniavanju brojnosti nekih tetoina, kao i smanjenju potencijala
zaraze od prouzrokovaa mnogih bolesti. Nekim tetoinama kao to su:
ljivina, jabukina, trenjina osa,
trenjina muva smanjuje se brojnost obradom zemljita zbog prezimljavnja
ovih tetoina u zemljitu.
U lastarima maline prezimljava malinin prstenar pa je potrebno ukloniti
zaraene lastare. Pod naljutenom korom prezimljavaju jabukin cvetojed i

smotavac, miner okruglih mina pa se struganjem kore smanjuje njihova

brojnost. Na stablima voa se nalaze jajna legla gubara i njihovim skidanjem
se smanjuje brojnost tetoine.

Rezidba je znaajna mera smanjenja

potencijala nekih bolesti. Prilikom rezidbe obavezno ukloniti obolele, sasuene
grane, sasuene plodove (posebno kod vinje i ljive zbog toga to berba nije
potpuno uraena). U zasadima jabuastog voa treba ukloniti zaraene grane
bakte - rijom Erwiniom amylovorom. Obavezno odstraniti zaraene grane
zahvatajui i zonu zdravog tkiva u duini od 20 cm.
Posle zavretka ovih nepesticidnih mera treba obaviti rano proleno tretiranje
najbolje u fazi bubrenja pupoljaka. Tretiranje treba obaviti kada su
temperature iznad 5 stepeni, bez vetra a kvalitet tretiranja mora da bude
dobar, da preparat dopre do svih delova voki.
Za ovo tretiranje moe se upotrebiti preparat CRVENO ULJE - sa
koncentracijom u fazi bubrenja pupoljaka -1-1,5%. Pored ovog preparata koji
je kombinovan mogu se koristiti i kombinacije preparata na bazi mineralnih
ulja (GALMIN, BELOL, BELO ULJE) i bakarnih preparata (CUPROHAT;
CUPROZIN; FUNGOHEM i dr.)
Prilikom upotrebe pesticida pre tretiranja proitati uputstvo za primenu svakog
preparata i pridravati se preporuenih koncentracija kao i mera zatite
prilikom tretiranja.
Znaaj rano prolenog tretiranja je veliki i ogleda se u smanjenju brojnosti
mnogih tetoina (lisnih vai, krukine buve, jabunog smotavca, jabunog
moljca, titastih vai i drugih) i potencijala zaraze od bolesti za narednu
vegetaciju.
Dipl.ing.Ljiljana Jeremi