ALBANSKI TERORIZAM I RAT NA KOSMETU (1)

Teror sile mraka

19. septembar 2002

Pie ore Jevti

SAVREMENI albanski ekstremizam i terorizam, kao njegov najizotreniji oblik, imaju svoju genezu u
poduoj istoriji albanskog naroda. Ne ulazei u istorijat albanskog ekstremistikog i banditskoteroristikog delovanja u feljtonu se obrauju njegovi iskazi u poslednjoj deceniji 20. veka, definisani u
imenu **Oslobodilaka vojska Kosova** i drugim oblicima albanskog paravojnog organizovanja, kao
jednom od segmenata aktivnosti separatistikog pokreta koje su dovela do srpsko albanskog rata,
NATO bombardovanja Srbije i uvoenja meunarodnog protektorata u Pokrajini.
Autor feljtona je istaknuti kosovski novinar i publicista ore Jevti. Feljton je izvod iz rukopisa njegove
druge knjige **Rat za Kosovo i Metohiju**.

SNOVI O VELIKOJ ALBANIJI

PROGON, etniko ienje, albanizacija i razni oblici nasilnitva i ubistava su u kontinuitetu
karakterisali albanski kaaki-balistiki i sada teroristiki pokret. Kada nisu mogli javno, albanski
ekstremisti su delovali iz ilegale i po pravilu uvek bili u dosluhu sa politikim barjaktarima.
Savremeni albanski ekstremizam i terorizam kao njegov najizotreniji oblik pojavio se uporedo sa
tenjom toga naroda za autonomijom i osloboenjem od vievekovne turske okupacije. Ako se ne
raunaju razni oblici nasilnitva i varvarstava pojedinaca i albanskog baibozluka, koje je turska vlast
upotrebljivala u progonu i islamizaciji hrianskog stanovnitva u staroj Srbji, albanski antisrpski
ekstremizam se irio uporedo sa velikoalbanskom idejom za ujedinjenje svih podruja u kojima u
veini ive Albanci. Kao i u minulih gotovo vek i po, ta ideja i danas podrazumeva cepanje delova
teritorija drava susednih Albaniji u kojima je ostalo albansko stanovnitvo, njihovo irenje raznim, a
pre svega nasilnim, sredstvima progona drugog, nealbanskog stanovnitva ili njegovom albanizacijom.
Banditske voe kao nacionalni junaci
U NACIONALNO i politiki nedovoljno akrtikulisanoj albanskoj populaciji pojedinci, baibozluke i
banditske grupe, koje su bile nosioci hajduije prema turskoj a potom i srpskoj vlasti, nekritiki su
prihvatane i romantiarski veliane kao nacionalni junaci. One su esto izjednaavane sa loginom
eljom za nacionalno i socijalno osloboenje. Politika nezrelost i nedostatak dravotvorne svesti da
se emancipatorska nacionalna tenja izdiferencira realno i adekvanto okolnostima i prilikama,
povremeno je te tenje pretvarala u haotine pobune dela albanske populacije, u kojima su te
ekstremistike voe i grupe preuzimale **barjak slobode**.
NJihovo osnovno oruje bilo je irenje nasilja i mrnje prema drugim balkanskim narodima u
okruenju, kao glavnim krivcima sopstvene neslobode i nejedinstva. Takve grupe su albansku
unisonost i politiku unificiranost nastojale da grade takoe nasilnim sredstivma: irenjem straha,

osvetnitvom, ubistvima i likvidacijama neistomiljenika unutar albanskog bia. Politiki nosioci

albanskih tenji, i sami iznikli iz takvog miljea, nisu mogli da se izdignu izvan njega i da nacionalne
tenje saobraze politikim sredstvima, a voe nasilnitva i osvetnitva igou i eliminiu. Umesto toga,
koketirali su sa ekstremistikim barjaktarima, to je za posledicu imalo estu pojavu ekstremistikih i
teroristiko-gerilskih oblika organizovanja i ponaanja.

UGUENA POBUNA 1945.

TAKO su kaaki i balistiki pokret, prvi s kraja 19. i poetkom 20. veka, a drugi sredinom tog stolea,
dobili u separatistikoj tenji, s jedne, i u svenacionalnim aspiracijama, s druge strane, iskrivljeno
romantiarsku i nekritiku glorifikaciju oruanih formacija za ostvarivanje ciljeva revandikacije. Na toj
kaako-balistikoj podlozi, koja je kod drugih naroda u okruenju imala izuzetno negativnu
neprijateljsku konotaciju, s obzirom na njenu banditsko-teroristiku i rasistiku provenijenciju, graena
je najnovija albanska pobuna s kraja 20. veka.
Upravo zbog njenih nosilaca, naina na koji je nametana i sredstava kojima se sluila, ta pobuna ni
ovoga puta nije imala svenarodni karakter i zahvatila je samo deo albanske populacije na Kosovu i
Metohiji. Ta populacija je, shodno svom mentalitetu, i ovoga puta ekala ishod i pomo sa strane,
slino kao i u ranijim vremenima balkanskih preokreta i meanja interesa velikih sila.
Uguena vojnom upravom, oruana albanska pobuna krajem 1944. i poetkom 1945. godine nastavila
je da se sve vreme posle osloboenja iskazuje kroz ostatke balistikog pokreta, koji je za vreme
drugog svetskog rata bio kvislinka faistika formacija. Forme delovanja bile su i politike i oruane,
odnosno teroristike a njihovi nosioci su, ne mogavi da deluju iznutra, uglavnom to inili iz podzemlja
emigracije. Izlazei povremeno na scenu i delujui, uz pomo manjeg dela ve formiranog
intelektualnog i studentskog sloja, koji je stvoren upravo zahvaljujui izdanoj pomoi Srbije i njenih
institucija, separatistike ekstremistike grupe su, posebno masovnim demonstracijama 1968. i 1981.
godine, pokuale da svojoj ideji daju politiki tok. Kada u tome nisu uspeli, a s obzirom na ispoljeni
vandalizam u demonstracijama, ponovo su pobegli u ilegalu i iz nje delovali ponovo ekstremistikim,
pa i teroristikim metodama.

METODE **CRVENOG FRONTA**

TE grupacije su svoju politiku filozofiju temeljile na staljinistikoj osnovi reima Envera Hode, iji su
simboli bili srp i eki, knjiga i puka u rukama. Same su sebe nazivale marksistiko lenjinistikim.
Meu njima najpozantija je bila ilegalna organizacija **Crveni front**. Te grupacije su drale kruoke,
pisale proglase i traktate sa pozivima na oruani ustanak, rasturale propagandni materijal u kojem su
irile ideju separatizma na Kosovu i u drugim delovima Jugoslavije gde ive Albanci.
Na Kosovu i Metohiji su se naroito od 1981. godine dogodila brojna nacionalistika nedela koja su se
graniila sa terorizmom, a koje su izvodile ili inspirisale ilegalne grupacije, kasnije pretoene u
teroristike organizacije. NJeni lanovi su u veini ve imali zatvorsko iskustvo za takva delovanja.
Krajem 1989. godine, vie tih grupa ujedinilo se u takozvani Narodni pokret Kosova (NPK), koji se

zalagao za svenacionalno ujedinjenje Albanaca u jednu dravu. Jednu od grupa u toj organizaciji inili
su Adem Jaari, Iljaz Kodra, Jakup Nura, Sahit Jaari, Haim Tai, Sami LJutaku, Fadilj Kodra i drugi.
Ta grupa e initi osnov buduih teroristikih grupacija i organizacija. NJeni lanovi bili su ukljueni u
animiranje i predvoenje albanskih demonstracija 1981. godine, ali i onih povodom ustavnih promena
u Srbiji i pokrajinama 1989. godine. Neki od njih su jo tada vrili napade na srpske snage bezbednosti
i na srpsko stanovnitvo. Prema zvaninim podacima MUP Srbije, samo u toku 1991. godine dogodila
su se 119 napada na slubena lica, od ega 23 oruana.

Nastavlja se

ALBANSKI TERORIZAM I RAT NA KOSMETU (2)

pegelj trai - pobunu!
20. septembar 2002

KAKO se situacija na severozapadnim predelima prethodne SFRJ zaotravala i sve vie mirisalo na
rat i sukob koji e dovesti do njenog raspada, albanske organizacije su procenjivale da je dolo i
njihovo vreme i da i Albanci treba da ponu vojne i oruane pripreme za secesiju Kosova i Metohije.
Samo eliminisanje Albanaca iz svih institucija, ustanova i kola i njihovo dovoenje u podreen poloaj
to je delo politikih i intelektualnih krugova i voa, dobro je dolo ekstremistikim grupama u okviru
NPK koja je odluila da krene u vojno organizovanje Albanaca.
Istovremeno, sve albanske politike grupacije na Kosovu i Metohiji i sva albanska vrhuka posebno se
propagandno okomila na ondanju Jugoslovensku narodnu armiju, kao jedinu kohezionu snagu,
pridruujui se tako slovenakim i hrvatskim secesionistima. Traili su da se vojnici albanske
nacionalnosti u JNA ne ukljuuju u oruane sukobe i u rat protiv Slovenije i Hrvatske. Pozivali su ih da
dezertiraju i da izbegavaju odziv za sluenje vojnog roka u JNA. Time su, zapravo, sve albanske
politike grupacije stvarale politiko-psiholoku podlogu za pojavu ekstremizma i ohrabrivanje onih koji
su smatrali da se inae jedinstveni albanski ciljevi mogu ostvariti jedino oruanim putem.

HAPENJE JAARIJEVE GRUPE

POSEBNO su ondanji hrvatski zvaninici, koji su organizovali pobunu protiv SFRJ, eleli da se
kosovski Albanci podignu protiv Srbije i otvore takozvani juni front, aljui im javne pozive da to uine.
U nastojanju da i Albance uvue u rat protiv ostatka Jugoslavije, najvie je bio zainteresovan hrvatski
ministar odbrane Martin pegelj.
Sa njim i ministrom za unutranje poslove Hrvatske Josipom Boljkovcem, u prolee 1991. godine,
razgovarala je delegacija kosovskih Albanaca koju je predvodio Ibrahim Rugova. U toku ak 15-

dnevnog boravka u Hrvatskoj albanska delegacija je traila pomo od predstavnika Slovenije i

Hrvatske za reavanje problema na Kosovu. pegelj je govorio da bi u sluaju rata u Hrvatskoj i BiH
**za Srbiju bilo katastrofalno da se organizuje jo jedan front na Kosovu**. Zato je, kako je otvoreno
rekao u razgovoru sa kosovskom albanskom delegacijom, za njega **od znaaja da se organizuje
pobuna na Kosovu**.
Neki bivi albanski oficiri, koji su iz JNA oterani zbog organizovanog separatistikog delovanja, meu
njima Naim Maljoku, na primer, zduno su eleli da se na hrvatskoj strani ukljue u taj rat, ali ne da bi
se istinski borili ve vie da bi se **vebali** za budui rat na Kosovu.
Upravo u to vreme i u tim okolnostima nagovetaja raspada SFRJ kretale su u Albaniju prve grupe
ekstremnih Albanaca sa Kosova da bi se pripremile za eventualno ratno reenje, bolje rei, za
terorizam kao efikasno sredstvo zastraivanja, ubijanja, iseljavanja Srba i za unoenje nemira kod
svih.
Jedna od prvih takvih grupa bila je ona iz Drenice, bolje rei iz sela Donjeg Prekaza i Kodre, koja 3.
novembra 1991. godine odlazi u Albaniju na obuku, s namerom da stvori buduu albansku vojsku na
Kosovu. U toj grupi bili su Adem Jaari, Sahit Jaari i Murat Jaari, Iljaz Kodra i Fadilj Kodra. Dakle, tri
brata iz porodice Jaari iz Donjeg Prekaza i dvojica Kodra iz susednog sela Kodra. Prema srpskim
izvorima, Adem Jaari je diverzantsko teroristiku obuku u Albaniji zavrio krajem 1990, a poetkom
1991. godine uao na Kosovo sa inom majora armije Albanije.
Posle jednomesene obuke u Albaniji, Jaarijeva grupa ilegalno se, kako je i otila, vratila u Drenicu i
zapoela naoruavanje. Dravna bezbednost Srbije pratila je aktivnost ove grupe i organizovala njeno
hapenje 30. decembra 91. godine. Naalost, u tome nije uspela. Jaarijeva grupa je pruila otpor i
uspela da pobegne. Albanski izvori kasnije su ocenjivali da je taj prvi sukob sa srpskom policijom dobio
veliki odjek u okolnostima kada su Albanci bili sve nezadovoljniji statusom i propagandno pumpani za
pruanje otpora. Dodue, tad jo takozvanog nenasilnog, ali je on svakako posejao prve klice potonjih,
sve eih oruanih obrauna.

ILEGALNA SKUPTINA NPK

POSLE tog prvog **okraja** Jaarijeva grupa je prela u ilegalu i iz nje krenula u teroristike napade.
Sada albanska tampa na Kosovu otvoreno pie da je Adem Jaari predvodio mnoge akcije napada
na srpsku policiju. Poetkom 1990. protiv Jaarija podneto je ak est krivinih prijava zbog napada na
organe reda.
Jaari se 1992. godine ponovo obreo u Albaniji radi nabavke oruja, mada, kako navode albanski
izvori, tada **nije naiao na razumevanje** ondanje zvanine Tirane. Bez obzira na tu tvrdnju, kasnije
e se videti da su i civilne i vojne slube u Albaniji pruale zdunu podrku albanskom terorizmu na
Kosovu i Metohiji.
Budui da ih je srpska policija otkrivala efikasno, ne mogavi na Kosovu, te grupe su delovale
uglavnom u inostranstvu. Ipak, na Kosovu je ilegalno odrana skuptina ekstremne organizacije
Narodni pokret Kosova, na kojoj je dogovoreno da se radikalizam pojaa.

Grupacija NPK bila je zapravo jedna od motornih snaga potonjeg terorizam. Vie potonjih voa grupa
potvrivalo je da su imali veze sa NPK. Meu njima Haim Tai i grupa kojoj je pripadao. I Ramu
Haradinaj istie da su pri toj organizaciji postojale posebne grupe za naoruavanje, za izradu planova
delovanja i da je u jednoj od njih kreirano i ime i amblem budue OVK. Pored nje, jedan od glavnih
baza za potonje teroristike grupe i **albanske borce** bili su **Nacionalni pokret za osloboenje
Kosova (NPOK), koji je po brojnosti bio najjai, **Nacionalni front za osloboenje Kosova** i jo neke.

NA STRANI HRVATA
OD 1991. godine, Albanci se vie nisu odazivali na pozive niti sluili vojni vrh, ali se jedan broj
organizovao i dobrovoljno borio protiv JNA u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, na strani
Hrvata i Muslimana. Prema nekim podacima, oko 5.000 Albanaca uestvovalo je na strani hrvatskih i
muslimanskih formacija. Albanski izvori taj broj uamnjuju na oko 3.000, ali navode konkretne primere
tog angaovanja. Neki su od njih tamo postali visoki oficiri i komandanti hrvatske vojske, poput
generala Rahima Ademija i pukovnika Agima ekua. Meu dobrovoljcima na hrvatskoj strani kasnije
meu prvim rukovodiocima OVK bili su Fehmi Ladrovci, bivi oficiri Bisljim Zurapi i Haljilj Bicaj...

NASTAVLJA SE

ALBANSKI TERORIZAM I RAT NA KOSMETU (3)

Dve grupe OVK
21. septembar 2002

PIE: ore Jevti

VE u toku 1991. a posebo u 1992. godini sve je vie grupa odlazilo na obuku u Albaniju. Te godine
policija je uhapsila grupu od osam Albanaca koji su, posle obuke u mestu Sureli kod Tirane, preneli na
Kosovo 74 automatske puke sa 14.000 metaka i veu koliinu vojne opreme. Pred sud je izvedena i
estolana grupa koja je 1992/93. godine vie meseci obuavana u centru za obuku kosovskih
Albanaca LJabinot Fus, kod Elbasana. Kako se na sudu tvrdilo, obuavali su ih oficiri vojske Albanije i
u uniformi albanske armije.
Uvebavani su u rukovanju svim vrstama oruja, sredstvima za diverzije, pa ak i tenkovima.
Terorizam se, ipak, jasnije poeo organizovano da ocrtava u 93. godine, posebno u maju te godine.
Bio je to rezultat dogovora Jaarijevih istomiljenika da se krene u radikalizaciju i oruane napade.
Naime, 5. aprila 1993. godine u kui Adema Jaarija odran je **znaajan susret**. Pored Jaarijeve
grupe sastanku su prisustvovali i politiki predstavnici, mada albanski izvori ne navode koji. Odlueno

je da se formira **vojna formacija** i da njeno ime bude **Vojska Kosova**. Za komadanta je izabran
Adem Jaari. Glavni cilj te budue **vojske** bio je napad na srpske snage bezbednosti, posebno na
policiju, **sinhronizovanim i koordiniranim akcijama**. Mnoge od tih akcija je lino predvodio i u njima
uestvovao sam Jaari.

VELIKA BEANIJA
BUDUU OVK u poetku su inile dve grupe: Drenika i Lapska. Prva je izvodila akcije na teritoriji
Mitrovice, Srbice, Glogovca, Kline i Malieva. Dok je Jaari bio u ilegali, jedan od voa bio je Redep
Selimi, kasnije jedan od **komandanata OVK**, a potom i Kosovskog zatitnog korpusa. U toj grupi bili
su Azem Sulja, Haim Tai, Sokolj Baota, koji su poeli da se nameu kao njeni rukovodioci. Lapska
grupa je akcije izvodila u Pritini, Podujevu, Pei i deanskoj optini. NJen voa bio je Zahir Pajahiti
koga je policija likvidirala 1996. blizu Vuitrna. U prve **aktiviste** albanskog ekstremistikog jezgra
spadaju i Fehmi Ladrovci, Davit Haziri, Ibrahim Keljmendij, Fadilj Lepaja...
Za razliku od drugih grupa koje su razbijene, Jaarijeva grupa, prema naknadnim navodima albanske
tampe, nije se rasipala i nije razbijena sve do 1996/97. godine.
Te 93. godine raskrinkana je i grupa Avnija Klinakua, jednog od osnivaa NPOK. Tada je uhapeno 17
lanova, ali je Klinaku pobegao u inostranstvo. U toj godini osnovana je i grupa u kojoj su bili kasnije
okoreli teroristi Besim Rama, Avni Nura i Idriz Aslani. Ona je akcije izvodila na podruju Glogovca,
Vuitrna i Mitrovice, izvrila vie napada na miliciju, ubila tri policajca i jednog civila, a sedmoro ranila.
Ova grupa bila je dobro uvebana i spremna na sve.
Krajem 93. godine policija je otkrila i u pritinskom Okrunom sudu organizovan proces u vrhu
paravojne organizacije takozvanom ministarstvu odbrane Kosova. Na elu tog **ministarsta** bio je
Hajzer Hajzeraj, raalovani rukovodilac civilne zatite pri Pokrajinskom tabu teritorijalne odbrane. U
grupi je bilo i nekoliko bivih oficira JNA koji su radili u tom resoru, a koji e kasnije biti neki od
**komandanata OVK**. Ta organizacija imala je definisanu potpuno vojnu strukturu i trebalo je da
rukovodi **vojskom** od 40.000 vojnika. Putevi naloga za stvaranje te paravojske vodili su ka vrhu
Rugovinog DSK. Instrukcije je davao Rugovin zamenik Anton Koljaj koji je, im je uo za hapenja,
pobegao iz zemlje.
OBUKA U ALBANIJI
SLEDEE, 94. godine otkrivena je jo jedna nova grupa iz koje se zapravo otcepio NPOK. U njoj su
bili sve sami bivi robijai koji su zbog neprijateljskog delovanja osuivani tokom 80-ih godina i odmah
nakon putanja na slobodu krenuli u radikalne akcije i pripremu za oruani ustanak. Kod te grupe
pronaeno je 21 automat, pet mitraljeza, snajper, velika koliina eksploziva i drugog naoruanja, ak i
pancir- koulje.
Neto kasnije otkriveno je i **ministarstvo unutranjih poslova Kosova**. Uhapeno je oko 200 lica.
NJegovi elnici su, kao po pravilu, pobegli. Optunica je podignuta protiv vie od 70, a osuena su 62
lica.
Uporedo sa onim to se pokuavalo na Kosovu, albanski ekstremisti su i u inostranstvu nastojali da se

organizuju i da se pripremaju za borbu. Jo 1992. godine samoproklamovani premijer Bujar Bukoi

osnovao je od bivih oficira grupu **za vojnu problematiku i bezbednost**, kasnije preimenovanu u
**ministarstvo odbrane Kosova** na ijem je elu bio pukovnik Ahmet Krasnii. Tada su poele i prve
obuke albanskih emigranata u Nemakoj.
Ovi primeri, a i mnogobrojne tvrdnje u samoj albanskoj tampi u vreme i posle ratnih sukoba, pokazuju
da su grupe organizovano odlazite u Albaniju na vojnu obuku, gde su ih prihvatali predstavnici
kosovskih Albanaca, meu njima i predstavnici Rugovinog **diplomatskog predstavnitva republike
Kosovo** u Tirani i i ilegalne kosovske vlade. Ovladavi izvesnim vojnikim znanjem, oni su se potom
vraali na Kosovo i pod nazivom nekakve **Vojske Kosova** ili **Oslobodilake vojske Kosova**
kretali u klasini terorizam.

FONDOVI ZA FINASNIRANJE TERORIZMA

DECEMBRA 93. godine osnovan je i fond **Domovina zove**, organizacija za prikupljanje novaca
namenjenog nabavci oruja i opreme za **Vojsku Kosova**. Fond je registrovan u Nemakoj, u okviru
albanske demokratske zajednice. Meu osnivaima fonda bili su mahom ljudi koji su bili elnici NPK i
voe potonje OVK. Fond **Domovina zove** imao je ekspoziture u 12 zemalja Evrope i Amerike.
Devize koje je on sakupljao ile su delom za obuku, opremu, naoruanje i strane plaenike, a delom
za propagandu i potkupljivanje lobista i uticajnih grupa u vladajuim krugovima Zapada. To su priznale
i zapadne vlade, pa su, mada kasno, tek sredinom 1998. godine, donele odluku o zabrani tog fonda.
Neki analitiari su procenjivali da Albanci putem ovog fonda, dobrovoljnih priloga, **poreza** koje im
su im nametnuli Rugova i Bukoijeva **vlada** i zaradom od preprodaje droga godinje na Kosovo
prebace od 150 do 400 miliona dolara. Ta brojka bi mogla biti mnogo vea ako se poe od raunice da
je u svetu radilo vie od 300.0000 kosovskih Albanaca i da su im bili odreeni minimalni iznosi za
svaku zemlju ponaosob, koji su se kretali po od 500 do 1.000 evra za pojedince, a za vlasnike firmi po
3.000 vajcarskih franaka.

Nastavlja se

ALBANSKI TERORIZAM I RAT NA KOSMETU (4)

Zloin pripisan Srbima
22. septembar 2002

Pie: ore Jevti

ALBANSKI teroristi naoruavaju se svm vrstama oruja: pitoljima, runim bombama, eksplozivnim

napravama, tromblonskim minama. Posedovali su eme svih policijskih i vojnih objekata, a poeli da
se javljaju i sa saoptenjima u kojima su preuzimali odgovornost za odreena ubistva i diverzantske
akcije.
Dvojica od ve pomenutih terorista, Selimi i Pajaziti izvrili su atentat na tadanjeg rektora Pritinskog
univerziteta prof. dr Radivoja Papovia, podmetnuvi 16. januara 1997. godine eksplozivnu napravu sa
daljinskim upravljaem ispod njegovog automobila u izuzetno prometnom delu Pritine.
Hasanijeva i Selimijeva grupa izvela je 31. avgusta 1996. godine napad na Stanicu milicije u Klinini
kod Pei. Sa dvojicom oficira albanske armije bombama su u kafani **akor** u Deanima usmrtili
trojicu Srba, a jednog ranili. Obe pomenute grupe su izvele napad na izbegliko naselje u Juniku kod
Deana i u selu Babalo, gde je takoe poela izgradnja naselja za srpske izbeglice iz Albanije, na
stanicu policije u Rzniu kod Deana i izveli mnogobrojne druge teroristike akcije irom Kosova i
Metohije.

PRESUDE U ODSUSTVU
OD 1992. do 1997. godine ove i druge grupe ubile su vie od 30 ljudi, a pedesetak tee i lake ranili.
Na meti su bili najpre srpski policajci i Albanci koji su radili u MUP-u Srbije ili u drugim dravnim
organima i smatrani za lojalne graane, sa srpske, odnosno za izdajice, sa albanske strane. Najpre su
im postavljali zasede u stilu svojih predaka kaaka i balista, a kako je vreme odmicalo, poeli su da se
koriste najeklatantnijim oblicima savremenog terorizma.
Glavni nosioci terorizma iz Jaarijeve grupe osueni su 1997. godine na viegodinje kazne zatvora.
Na suenju u Okrunom sudu u Pritini na po 20 godina zatvora osueni su Adem Jaari, Iljaz Kodra,
Sahit Jaari, Fadilj Kodra, Jakup Nura, Zenun Kodra i Redep Selimi. Na tom suenju na 10 godina
osuen je i Haim Tai, zvani **Zmija**. Ali, niko od njih nije bio uhvaen ve im se sudilo u odsustvu,
tako da je elo grupe koja je sebe nazvala **OVK**, odnosno inila njeno jezgro, ostala netaknuta i
nastavila ubijanja i kidnapovanja, ali i irenje svojih redova.
Prvu veu sinhronizovanu akciju organizovali su 22. aprila 1996. godine, istovremeno izmeu 19.30 i
20.30 asova u Pei, timlju, Deanima, na putu Roaje - Pritina kod Kosovske Mitrovice. U ovim
napadima ubijeno je pet osoba, a petoro ranjeno.
Deset dana kasnije oglasila se, prvi put javno, organizacija pod nazivom **Oslobodilaka vojska
Kosova**, koja je preuzela odgovornost za ove i seriju bombakih napada na izbeglika naselja.
Albanski politiari i njihove partije i tampa ne samo da nisu hteli da osude te napade za koje navodno
nisu znali ko ih organizuje i izvodi, ve su nastojali da to poture srpskoj tajnoj policiji?! Bio je to tek
poetak afirmacije opasne, pa i ozbiljne militantno-politike snage, na koju e poeti da se oslanjaju
oni koji su je inspirisali.

POLICIJA NA NIANU
GODINA 1997. bila je, u stvari, kljuna za albanske militariste. U toj godini oni su se ne samo umnoili,
ve i zapoeli javnu prezentaciju i pridobijanje albanskog politikkog mnjenja. U toj godini septembar

je, kao to se moe videti iz crne hronike albanskog terorizma, bio mesec preokreta a istovremeni
napad na 12 policijskih stanica oznaio je poetak nove faze koja je nagovetavala da su teroristi
napraivli jezgro i uveali broj za prelazak na ire akcije i nasilje.
Bio je to i signal da je albanski separatistiki pokret odluio da krene u radikalizaciju tzv. kosovskog
pitanja, kako bi skrenuo panju meunarodnoj javnosti na njegovu ozbiljnost i nameru da e, ukoliko
ne pone da se reava, sledea faza biti sukobi irih razmera i dalje zaotravanje stanja na Kosovu i
Metohiji.
Da u kosovskoj zbilji, kao i u svim ranijim prilikama i fazama, nita nije bilo sluajno, ve ire
osmiljeno i sinhronizovano, ukazuje i injenica da se upravo u to vreme albanske politike grupacije
takoe krenule sa irokom i otrom kampanjom nametanja i traenja raznih politikih zahteva. Meu
njima naroito je u otrini i radikalizaciji poela da se izdvja tzv. Unija albanskih studenata, koja je za 1.
oktobar najavila demonstracije radi **oslobaanja Univerziteta od srpske okupacije**
Sve indicije upuuju na zakljuak da su te demonstracije bile inspirisane i dogovorene uz sugestiju
nekoga sa strane. To e se videti tokom kasnijih dogaaja, kao to tada nije bilo sluajno da su
demonstracije zakazane za 1. oktobar, dan kada poinje akademska godina, ali i u vreme izmeu
prvog i drugog kruga optih izbora u Srbiji.

BRINA MISIJA
AKCIJA je bombasto i ozbiljno najavljivana, njeni organizatori su pozvali sve meunarodne
organizacije i asocijacije da dou u Pritinu i prate ta zbivanja. U nekim zapadnim krugovima najava
demonstracija je jo ozbiljnije shvaena, pa su se u Pritini obreli brojni diplomatski predstavnici,
lanovi nevladinih organizacija i strani novinari. Meu njima i visoka, zdruena delegacija SAD, EU i
predstavnika ambasada drugih evropskih zemalja u SRJ. Delegaciju je predvodio ef amerike misije
u Beogradu Riard Majls.
Neobian sastav te misije pokazivao je - kako je novinarima objasnio Majls - oprez, brigu i ozbiljnost
kojom njihove vlade pristupaju situaciji na Kosovu, posebno povodom najavljenih demonstracija.
Ameriki predstavnik je saoptio kako meunarodni predstavnici **priznaju pravo naroda da mirno
protestuje, da se okuplja mirno i da izrazi svoje miljenje vlastima**.
Jedna od poruka te misije bila je da mora oiveti sprovoenje sproazuma o stabilizaciji kolstva na
albanskom jeziku, koji su potpisali Miloevi i Rugova i sugestija Albancima da izbegnu nasilje. Jedino
to nije odgovaralo meunarodnim predstavnicima je vreme u kojem e se demonstracije odrati, a to
je bilo vreme izbora u Srbiji, jer se procenjivalo da e time Albanci ii naruku Miloevievoj liniji i
srpskim nacionalistima.
Ono to su javno imali da kau meunarodni predstavnici Albancima, svelo se na uoptene
diplomatske, bezuticajne formulacije, koje su vie ohrabrile voe demonstracija nego to su uticale da
odustanu od namere da ih organizuju. Bilo je to 29. septembra, dva dana pre demonstracija.

(Nastavlja se)

ALBANSKI TERORIZAM I RAT NA KOSMETU (5)

Metohija pod blokadom
23. septembar 2002

Pie: ore Jevti

TOG 1. oktobra Albanci su organizovali demonstracije irom Kosova i Metohije - u Pritini, Mitrovici,
Prizrenu, Gnjilanu, Pei i drugim veim optinskim mestima. Policija je nakon datog vremena od jedan
sat i nastojanja demonstranata da silom prodru u centre tih gradova, primenom sile rasturila
demonstracije.
Briljivo pripremane, detaljno razraene sa snanim marketinkim i medijskim efektom, albanske
**studetnske** demonstracije, iako nisu izvedene do kraja, uveliko su postigle eljeni cilj. Animirale su
ire slojeve albanske populacije, iskazale radikalizam i upornost organizatora, snano medijski
popularisane u svetu i u njegovoj zapadnoj hemisferi dobile podrku unosei konfuziju i nezadovoljstvo
kod neobavetenih o tome kako srpska vlast brani Albancima kolovanje, te osnovne obaveze svake
drave. Nastojanja vlasti da objasni o emu se radi nisu **pila vodu**.

RITUAL NA SAHRANI
I DOK su studenti po kosovskim gradovima demonstracijama dizali tenziju, voe teroristikopobunjenike opcije odluile su da krajem novembra krenu u otrije oruane akcije i sukobe. Nakon
sukoba policije sa teroristima kod metohijskog sela Vojnik u pokuaju da uhvate poznatog teroristu
Abedina Redu zvanog Sandokan, grupa terorista predvoena Ademom Jaarijem je u selu Novo
Rezale napala kolonu srpske policije.
Albanska strana ocenjuje da je to bila **prva bitka u kojoj je OVK odnela pobedu, to je veoma
pozitivno odjeknulo u albanskoj javnosti**. Onda su stratezi pobune odluili da se OVK, koja je do tada
bila u strogoj ilegali, javno pojavi i predstavi svetu. Desilo se to 28. novembra 1997. godine, na dan
svealbanskog nacionalnog praznika - Dana zastave i Dana dravnosti Albanije. Kao povod uzeta je
sahrana jednog njihovog lana, uitelja Halita Gecija u selu Laua, koga su dva dana pre toga u
obraunu ubili srpski policajci.
Ta prezentacija terorizma kao organizovane **oslobodilake vojske** kosovskih Albanaca bila je dobro
organizovana i pripremljena kako bi izazvala pun efekat u meunarodnoj javnosti. Kraj groba teroriste,
pored kovega prekrivenog albanskom zastavom, pred TV kamerama i fotoaparatima, stajala su tri
albanska mladia obuena u maskirne uniforme sa oznakom UK na levoj ruci. Preko grudi su drali
automatske puke u strogoj vojnikoj pozi odavanja poasti stradalom **saborcu**. Slika je obila svet.
Bio je to poetak osmiljenog i medijski dobro razraenog predstavljanja albanskog terorizma kao
gerilske i pobunjenike vojske koja e jednoga dana Albancima na Kosovu doneti **slobodu** i dravu
otcepljenu od Srbije.

Time je i javno inaugurisan novi radikalistiki blok unutar albanske populacije, naspram onog
**umerenog i mirotvorenog** kojeg je predstavljao Rugova. Taj blok se u politikom pogledu vezivao
za Adema Demaija, Redepa osju i, posebno za **studentsko** vostvo koji e se ubrzo pokazati
kao politiko krilo tzv. gerile. Ta grupacija se nametnula kao politika pesnica otrog krila albanskog
separatistikog pokreta koja je pod obrazloenjem **oslobaanja**, odnosno nasilnog preuzimanja
univerzitetskih prostorija, sve vie preuzimala barjak politikog promotera teroristike **vojske**, iji e
predstavnici i zvanino postati neto kasnije.
TAP I PRUTI
I POVRNE analize pokazivale su da u albanskom pokretu postoje tri krila koja su bila samo rukavci
jedinstvenog mozga koji je osmiljavao i dirigovao ukupnim antisrpskim ponaanjima sa jedinstvenim
ciljem - otcepljenje june srpske pokrajine, proglaavanje **nezavisne drave Kosovo** sa krajnjom
namerom da se ona u budunosti pripoji jedinstvenoj albanskoj dravi sa svim **albanskim
teritorijama**.
Jedan rukavac tog delovanja, na ijem je elu bio Rugova, koncentrisao se na verbalno
propagandistiko nametanje jedinstvene opcije, potkrepljeno ilegalnim i prvenstveno medijski
organizovanim referendumima, izborima paralelne **vlasti** i simulacijom nekakvih organa te
paradrave, na bojkotovanje izbora, razgovora i svega to dolazi iz Srbije i SRJ. Drugi, osjin i
Demaijev i **studentski** je, nezadovoljan uinkom prvog, krenuo u radikalizaciju i stvaranje nukleusa
za oruane sukobe i borbu kako bi se meunarodno politiko mnjenje, zaplaeno krvavim ishodima
prethodnih ratova bive SFRJ, nateralo na dodatne pritiske na srpsku i jugoslovensku stranu.
Tim putevima su oba krila nastavila i u 1998. godini. Teroristiki krak je nastavio sa nasiljem i
ubijanjima. Meunarodni predstavnici, posebno oni iz SAD, su sve to ocenjivali dvostrukim arinima:
prema Srbiji i SRJ su iskazivali stalne pretnje i najavljivali opasne namere, a prema Albancima bili
uglavnom blagi, dvosmisleni i popustljivi. Amerika administracija je, kako je to primetio jedan
analitiar, za Srbe pripremala debeli tap, a za Albance tanki pruti.
Dok je Srbima pretila sankcijama, pripadnicima OVK preporuivala je oprez u onome to rade jer e
se, u suprotnom, nai na crnoj listi teroristikih organizacija. Umesto da se uplai i upozorenje shvati
ozbiljno, **glavni tab OVK** je nastavio sa podmetanjem bombi i ubistvima i u novim saoptenjima
preuzimao javno odgovornost za te akcije.

VATRA U D. PREKAZU
SA terena sukoba, posebno u Drenici, dolazile su sve dramatinije vesti. U tom delu Pokrajine
naoruani Albanci poeli su da **osvajaju** najpre lokalne puteve, a potom i one znaajnije i da
blokiraju deo po deo Metohije. Onda je u Donjem Prekazu, u noi izmeu 22. i 23. januara dolo do
pukaranja i sukoba lokalnih Albanaca i policije. Povod je bio sledei: grupa od sedmoro-osmoro
naoruanih Albanaca je na putu od Srbice ka unutranjosti Drenice zaustavljala vozila, legitimisala i
maltretirala putnike.
Tamo se uputila patrola policije. im su je ugledali, naoruani Albanci su pripucali i potom povukli u

Donje Prekaze, u kuu Jaarijevih. Meu njima bila su i dvojica Jaarija, Adem i Hamza, koji su zbog
dugogodinjeg teroristikog delovanja osueni na 20 godina zatvora i protiv njih je raspisana
poternica.
Policija ih je pozvala na predaju, a zabarikadirana grupa odgovorila je rafalnom paljbom. Na policiju je
pucano iz svih kua. Teroristi su uspeli da se neopaeno izvuku iz sela. Srpski mediji su pisali da je
Adem Jaari tada ranjen i da se stoga negde sakrio. MUP Srbije je saoptio da srpske snage **nisu
bile angaovane ni u kakvom vidu intervencije na tom podruju**, i vesti o sukobu u Donjem Prekazu
nazvao je **neistinitim i tendencioznim**.

Nastavlja se

ALBANSKI TERORIZAM I RAT NA KOSMETU (6)

Rat poeo u Drenici
24. septembar 2002

Pie: ore Jefti

ALBANSKA tampa je pisala: **Jedinice OVK su zapoele novu fazu delovanja na teritoriji Drenice. U
selu Likoane su se 28. februara 1998. godine sukobili pripadnici OVK i tri srpske patrole. U tom
sukobu ubijena su etiri pripadnika MUP-a Srbije. U znak odmazde srpska specijalna policija izvrila je
masakr u Likoanu i Cirezu nad nedunim civilima.**
Policijske snage su, u stvari, ponovo krenule da se obraunaju sa Jaarijevom bandom koja je
prethodno ubila dva policajca, a skrivala se u Likoanu. Kada je policija uspela da je najveim delom
likvidira i spremala za odlazak, dvojica skrivenih terorista u jednom dvoritu, jedan u kuici za psa a
drugi u bunkeru ispod koa, podmuklo su ubili jo dva specijalca.
U tom obraunu ubijena su 24 naoruana Albanca a stradali su i neki civili, to je albanska
propaganda iskoristila da odmah nametne priu o ubijanju nevinih ljudi, ena i dece.

VELIKI - PRISTRASNI
DOGAAJI u Likoanu, potom u Laui, Turievcu, Aarevu i Vojniku, kada je likvidirano osamdesetak
ekstremista, Albanci su iskoristili da maksimalno nametnu miljenje o pogubnoj srpskoj represiji nad
nedunim stanovnitvom. Fotografisani su ubijeni civili, od toga, prema tvrdnji albanske propagande,
12 dece i 14 ena, sa elementima masakra, njihovi poreani kovezi i grobovi, scene kuknjave i
vapaja.
Ti okantni snimci odaslati su u svet. Situacija na Kosovu se u Americi, Nemakoj, V. Britaniji,

Francuskoj predstavljala u potpuno iskrivljenom ogledalu. Nekritiki se prihvata albanska teza da je

sve poelo na Kosovu krajem osamdesetih godina i da e se tu krug i zatvoriti, poziva da se Jugoslaviji
uvedu sankcije i preporuuje da se izae Rugovinom zahtevu u susret i UN imenuje visokog
predstavnika za Kosovo.
Takav medijski ambijent horskog nametanja krivice srpskoj strani pratila su onda i zvanina
reagovanja. U Vaingtonu, Londonu, Parizu, Bonu i drugim meunarodnim centrima odluivanja su
sve otrije zahtevali obustavu nasilja, pozivali na dijalog, pretili uglavnom samo Beogradu. efovi
diplomatija SAD i Nemake, Medlin Olbrajt i Klaus Kinkel, su u susretu tih dana zakljuili da na
Balkanu moe da bukne novi poar koji preti da uvue i okolne zemlje, pa su stoga i najavili niz mera
kako bi se ta opasnost spreila.
Olbrajtova je sugerisala da se Albancima da neki oblik samouprave, da oni uspostave obrazovni
sistem na svom jeziku, a SRJ oduzmu podsticajne mere kojim je nagraena za kooperativnost oko
Bosne. Kinkel je isticao neophodnost jaanja vojnog prisustva UN u Makedoniji i Albaniji, naglaavao
nunost **preventivne diplomatije**, predlagao sazivanje ireg regionalnog sastanka i neodlonog
posredovanja OEBS-a. Zahtevali su da o Kosovu raspravlja i Savet bezbednosti UN a Olbrajt je
sugerisala da **ono to je dogovoreno u vezi sa suenjem ratnim zloincima u Hagu bude primenjeno i
na Kosovu**.

LIKVIDACIJA JAARIJA
BILA je to, koliko se zna, prva pretnja hakim sudom i za ono to se dogaalo ili e se tek dogaati na
Kosovu i Metohiji. Zbog **prekomerne upotrebe sile** u Likoanu, britanski ministar inostranih poslova
Robin Kuk sazvao je hitan sastanak Kontakt grupe. Amerika administracija je prvi put najavila da i
vojno moe da intervenie na Kosovu **ako to bude potrebno**.
Policijski tab je, na osnovu preporuke sa **vrha**, doneo odluku da likvidira Jaarijevu grupu.
Specijalne policijske snage su 5. marta (1998.) izjutra opkolile dreniko selo Prekaze, a napravljen je
iri prsten i oko drugih okolnih sela. Napad je poeo u est sati ujutru. U Jaarijevoj kui bilo je puno
ena i dece. Veina se izvukla, ali je Adem zadrao jo neke u izuzetno dobro zabarikadiranom,
betonskom bunkeru, ojaanom xakovima peska, kome se nije moglo prii. Nije pomoglo ni oruje
veeg kalibra. Onda je upotrebljen suzavac koji je u ogromnim koliinama ubacivan u bunker. Tek
nakon toga Jaari i njegova grupa su likvidirani.
Od likvidacije Jaarija, oito prvog voe albanskog terorizma (koga je albanska propaganda odmah
proglasila za narodnog heroja ravnog Skenderbegu i posle rata podigla mu veliki spomenik usred
Pritine), srpska vlast je ula u detaljnu akciju razbijanja **OVK**. Istovremeno je, meutim, poela i
njena medijska prezentacija, organizaciono i brojano jaanje i irenje. Stradanje jednog broja civila,
Jaarijeva pogibija i drugi sukobi tih dana bili su signal i za druge teroristike punktove da se aktiviraju
ali i za sve pre toga pripremane albanske grupe u inostranstvu da se odlue za pokret na Kosovo.

**BORCI** SEJU STRAH

ZAHVALJUJUI albanskoj tampi koja ih je nesmetano promovisala, ti novi **borci za slobodu** su

sve vie dobijali na popularnosti meu Albancima, poseno mladima, ali su **popularnost** irili i
sejanjem straha, pretnjama i ubistvima neistomiljenika i **nacionalnih izdajnika**. Sem Rugovinog
DSK, koji je koketirao, bezmalo sve druge albanske politike grupacije priznale su **OVK** i javno
poeli da joj pruaju politiku i moralnu podrku.
I Bukoijevi strunjaci za vojna pitanja su nastojali da se ukljue u pripremu rata i sam rat. NJihov
kordinator Ahmet Krasnii se tih dana u Oslu sastao sa Ademom Demaijem i dogovorio oko strategije
budue **vojske**: formiranje zajednikog taba sa centrom u Tirani i ujedinjavanje svih grupa i
jedinica koje deluju na Kosovu. Dogovoreno je da se za jedinstveni uzme naziv i znak OVK, da se
njene jedinice popune profesionalnim oficirima radi stvaranja vojne i institucionalne hijerarhije i oni
njima komanduju, da se ujedine fondovi za finansiranje (Bukoijev i **Domovina zove**), da sve
informacije i saoptenja idu preko Tirane. Od tog objedinjavanja nea, meutim, biti nita, a dve
paravojne formacije OVK i FARK e se otvoreno sukobljavati...

POZIV NA UJEDINJENJE
U TOM trenutku, poetkom prolea 1998. godine, nakon preokreta koji su doneli Likoane i ubistvo
Jaarija, nije se mnogo znalo ko ini, sa ime raspolae i koja je jaina tzv. OVK. Neto od
razjanjenja unelo je jedno od prvih saoptenja **glavnog taba** koji je pozvao sav albanski narod
**da se ujedini oko zastave Skenderbega** i da joj finansijski pomogne preko Fonda **Otaxbina
zove**. U saoptenju broj 3 **glavnog taba** navodilo se da je za portparola OVK postavljen Jakup
Krasnii, srednjokolski profesor. Bilo je to prvo javno saopteno ime nekog iz rukovodstva te
organizacije.

NASTAVLJA SE

ALBANSKI TERORIZAM I RAT NA KOSMETU (7)

Oruje preko Prokletija
25. septembar 2002

Pie: ore Jevti

ALBANCIMA nikada nije manjkalo oruje. Svaka kua, po tradiciji, imala je oduvek po neku puku, ali
sada je valjalo nabaviti mnogo oruja i municije jer se raunalo na masovan odziv pozivu na otpor
**srpskoj okupaciji**.
U poetku, najvie oruja Albanci su nabavljali tako to su ga besplatno dobijali ili otkupljivali jeftino od
svojih sunarodnika u Albaniji, koji su ga imali u izobilju. U toj susednoj zemlji u 1997. godini dolo je
(da li sluajno?) do svojevrsne pobune kada su graani probili u kasarne i policijske magacine i iz njih

pokupili ogromne koliine oruja. Prema procenama UN, u rukama graana i mafijaa nalo se
650.000 komada lakog oruja, 1,5 milijardi metaka i 20.000 tona eksploziva. Oko 200.000 komada
puaka prokrijumareno je na Kosovo i Metohiju. Od tada je oruje u Albaniji moglo da se nabavi na
svakom koraku.

OBUKA U TROPOJI
POSTOJALI su mnogobrojni dokazi da je Albanija od samog poetka nemira na Kosovu i Metohiji
pruala zdunu politiku i logistiku podrku kosovskim teroristima i ekstremistima. Oni su iz mnogih
evropskih i vanevropskih zemalja dolazili brodovima do Draa ili sa Kosova i Metohije odlazili preko
granice u albanski pogranini pojas, gde su u vie punktova obuavani i dobijali oruje i opremu. Tamo
su ih saekivali za to zadueni ljudi. Pri tom nisu, kako su navodili, imali nikakve probleme sa
policijom, vojskom i vlastima te zemlje, iako su se etali u paravojnim uniformama.
Jedan od glavnih punktova tzv. OVK za prihvat buduih boraca nalazio se u Tropoji. Tu je stalno bilo
od 50 do 150 pridolih za obuku i odlazak na KiM. Obuka im je trajala pet, deset dana, dve nedelje i
onda su kretali preko granice, na Kosovo.
Dok su albanski graniari bili veoma loe obueni, esto bez uniforme, a od oruja imali zastarele
puke i kalanjikove, preko granice za Kosovo neprestano su prelazili tovari modernog oruja i
uniformi. Biveg predsednika Albanije Sali Beriu strani mediji su navodili kao kljunu linost te zemlje
koja daje podrku u naoruavanju i obuci. Oruje je prenoeno najee mazgama. NJihovi vlasnici su
put od nekoliko kilometara naplaivali sto dolara, preko granice 150, a ako mazga strada ak 600
dolara.
Cena puke se u poetku kretala od svega 10 do 35 nemakih maraka, da bi, kako je potranja bila
vea, a sukob se zahuktavao, ona skoila za pet do deset puta. Kupoprodaja oruja je i za najvee
albanske patriote postala unosan biznis, ali, naravno, i vrlo opasan, jer je takva vrsta biznisa uvek
donosila mafijake sukobe interesa. To potvruje vie uesnika u toj raboti.

ZAPLENJENO ORUJE
RAMU Haradinaj navodi da je zbog toga svaka zona imala svoju logistiku. Glavnu ulogu u **logistici**
u vrhu OVK imali su Davit Haljiti i Azem Sulja a na terenu Davit Gai, zvani Pljaku, koji su se esto
sukobljavali sa ostalima. Sam Haradinaj i njegovi ljudi imali su etiri, pet punktova za nabavku oruja,
od kojih je jedna linija ila do SAD.
Poznati su mnogobrojni primeri zaustavljanja grupa ljudi i konvoja magzi sa tovarima oruja
namenjenog kosovskom ratitu. Bez namere da navodimo sve, podseamo da se najmasovniji ilegalni
prelazak i najvei sukob sa jugoslovenskim graniarima dogodio 18. jula, u rejonu karaule **Koare**.
Tada je itava **brigada** od oko 800 naoruanih Albanaca, sa mnotvom natovarenih grla orujem, u
tri kolone nadirala ka naoj granici, u njenoj irini od pet, est kilometara. Granine jedinice VJ
zaustavile su ovu veliku grupu i u obraunu je poginulo 36 pripadnika albanske paravojske, koliko se
priznalo.

Izgleda da je poginulo mnogo vie jer je ak i Albanija sutradan proglasila dan alosti. Na mestu
okraja ostale su gomile raznovrsnog oruja i municije - oko 300 puaka, 60 pukomitraljeza, desetak
bestrzajnih topova, isto toliko minobacaa, oko 100.000 komada municije raznog kalibra i druge vojne
opreme.
I tako, iz dana u dan, du svih 122 kilometra jugoslovensko-albanske granice u delu prema Kosovu i
Metohiji, ali neretko i u delu prema podruju Crne Gore.

AZIL ZA KRIMINALCE
MEU evropskim dravama kao svojevrsne baze koje su najvie prihvatale kosovske Albance bile su
Nemaka i vajcarska. U tim zemljama su, pored tradicionalnog prihvata gastarbajtera, utoite
nalazili i svi oni kriminalci, teroristi i **politiki aktivisti** koji su u SRJ bili na spisku za hapenje zbog
kriminalne i separatistike delatnosti jo od ezdesetih godina 20. veka, pa nadalje. Oni su u
Nemakoj, vajcarskoj i jo nekim dravama imali izvanrednu **bazu** od oko 400.000 sunarodnika.
Sem poreza koji im je nametnula Bukoijeva **vlada** i Rugovin DSK radi finansiranja paralelne vlasti
na Kosovu, jednu od glavnih uloga u prikupljanju novca za tu vlast i potonje teroristike aktivnosti
nosile su tzv. turistike agencije. Samo u jednoj kontroli 48 takvih turistikih biroa koje su drali
Albanci, nemaka policija je dola do saznanja da je **najei broj direktno umean u ilegalno
prebacivanje novca na Kosovo**. Procenjivalo se da se tako meseno prikupi 1,5 miliona maraka koje
su se zatim raznim vercerskim kanalima slale na Kosovo.
Jedan od prljavih poslova kojim su se te agencije bavile bio je preprodaja lanih viza za ulazak u
Nemaku i druge zapadne zemlje. I nemaka policija je utvrdila da iza tih rabota stoji Rugovin DSK.
Slino je bilo i u vajcarskoj. Krajem oktobra, 1998. godine u Drau je, na primer, zaplenjen brod pun
oruja namenjen kosovskim teroristima, a kontejneri sa orujem krenuli su iz vajcarske oznaeni kao
humanitarna organizacija.
U isto to vreme vajcarska policija uhapsila je est osoba, etvoro bivih Jugoslovena, jednog
vajcarca i jednog Arapina, koji su ugovorili isporuku oruja za OVK u vrednosti od vie miliona dolara.
Tada je zaplenjena velika koliina oruja, pola tone municije i 200.000 vajcarskih franaka. Kanali
oruja ili su i preko Hrvatske, Bosne i Italije.

DROGA I ORUJE
PROCENJUJE se da je od 1993. godine, pa do poetka sukoba, u Albaniju privremeno prelo oko
75.000 **kosovara** radi bavljenja trgovinom i drugim poslovima koji su pre bili mafijatvo nego
nekakav biznis. Mnogi meu njima preuzeli su trgovinu orujem i drogom pretvorivi Albaniju u glavnu
balkansku bazu za dalji tranzit ovih opasnih rabota ka srednjoj Evropi i Zapadu.

Nastavlja se

ALBANSKI TERORIZAM I RAT NA KOSMETU (8)

tab bez naelnika
27. septembar 2002

Pie: ore Jefti

ODMAH nakon Holbrukovih i Gelbardovih kontakata sa predstavnicima tzv. OVK poinje postepeno
predstavljanje jednog po jednog **komandanta** i elnika OVK, za koje se do tada nita nije znalo.
Nije se znalo ko sainjava taj samozvani generaltab, niti komandnu strukturu, po vertikali i horizontali.
Dotle se znalo samo za Jakupa Krasniija i Barda Mahmutija, kao portparola, prvog za unutranjost, a
drugog za inostranstvo.
Posle susreta sa Holbrukom saznalo se da je ovek sa naoarima i automatom, zapravo, LJum
Hadiju, **oficir zaduen za borbeni moral, nacionalnu politiku i informisanje pri regionalnoj komandi
na slobodnoj teritoriji u zapadnom delu Kosova**. U meuvremenu se preko medija saznavalo da su
**komandanti** u oblasti Drenice, bili Sulejman Selimi, njegov brat Redep Selimi i Sokoli Baota. Kao
komandant OVK za **operativnu zonu lapskog kraja** predstavljen je **komandant Remi** (Rustem
Mustafa). U zapadnoj Metohiji bilo je vie **komandanata** koji jedni druge i nisu priznavali. U stvari,
svi su oni, formirajui omanje grupe od po nekoliko desetina ljudi sami sebe proglaavali za nekakve
komandante zona ili podzona, ili odreenih sela.

SVAKA GRUPA OBAKA

OSIM one u Drenici, koja se proglasila za **OVK** i njeno vostvo, sve ostale grupe su do
Holbrukovog dolaska, a i dugo posle toga delovale gotovo nezavisno jedna od druge. Na to ukazuju i
neki od njihovih **komandanata**. Iznosei te kontradiktornosti i nejasnoe o nametnutim voama koji
su sami sebe proglasili za **generaltab OVK** Ramus Haradinaj kae da su njegovi predstavnici
traili da **budemo posluni i da ga prihvatimo iako on faktiki nikada nije ni postojao, niti je bio
kompletiran**. **Traili su da postupamo po nareenju **drugova** za koje se nije znalo ko su**, kae
Haradinaj.
I kasnije, sve do dolaska meunarodnih verifikatora, taj **generaltab je bio u krizi**.
- Taj vojniki neprofesionalan sastav donosio je odluke. Mi komandanti zona nismo znali odgovornosti
ovih lica koja su se sastajala u generaltabu i predstavljala se brojkama umesto imenima - ukazuje
Haradinaj u knjizi posveenoj njegovom ratovanju (u poetku su mnogi od njih nosili konspirativne
nadimke).
Jo otvorenije u svojoj knjizi o tome govori Tahir Zemaj, jedan od Bukoijevih **komandanata**.
Krajem avgusta 1998. kod njega su dola **neka lica koja su se predstavila kao generaltab OVK**.
Bili su to Haim Tai, Redep Selimi i Biljim Zurapi.
- uo sam neto o njima, ali nisam znao ko su, kako su organizovani... Za njihovog komandanta su
rekli da je **tajna**, nisu ga spominjali - navodi Zemaj.

No, ni onda, a evo ni danas, etiri godine kasnije, nije obelodanjeno ko je bio **vrhovni komandant** ili
**naelnik generaltaba OVK**. I ako je amerika administracija elela da objedini albanske oruane
formacije i meu njima nae oveka koji e ih zastupati u politikim razgovorima, to nije uinjeno.

PO NALOGU NATO
- KOLIKO ja znam, nije bilo oveka takvog kalibra, te snage. Zbog toga i nije bilo mogue objaviti
njegovo ime. Moje je miljenje da nije postojao takav ovek - tvrdi Haradinaj i nastavlja. - Ni teoretski ni
praktino nije postojala pretpostavka da OVK ima jednog komandanta. Bilo je takvih pretenzija da to
neko bude, ali nije bilo linosti unutar vojske koja je zasluila da se nazove komandantom.
NJegov zamenik, a potom i ovek koji je ak inkorporiran u **generaltab** a da oito nikada tamo nije
bio, Naim Maljoku u svojoj knjizi navodi: **Imali smo informacije da je Bisljim Zurapi postao ef
generaltaba OVK.**
Bisljim Zurapi je, zapravo, bio velika nepoznanica sve vreme ratnih sukoba na Kosovu. Nigde se nije
spominjao, ni u jednom saoptenju ili novinskom izvetaju. I on je takoe bio bivi oficir JNA, koji je
volebno puten iz vojnog zatvora i iveo u Beogradu, a potom se prebacio u Bosnu, gde je ratovao na
muslimanskoj strani. Istakao se u borbi za Sarajevo, zbog ega ga je Izetbegovi odlikovao. Kasnije je
ratovao u centralnoj Bosni i postao komandant divizije. Zurapija je spominjao i kontakte sa njim
preporuivao drugima i Agim eku, koji je i sam ratujui u Hrvatskoj i Bosni protiv Srba postao general.
I eku je bio nepoznanica u kosovskom ratu. Direktno, izgleda, nije uestvovao, ali je, prema nekim
spominjanjima, oito bio od onih albanskih oficira koji su imali uticaja kako meu albanskim voama
formacija, tako i u inostranim vojnim krugovima sa kojima se sretao u Hrvatskoj i Bosni. U toku
bombardovanja, aprila 1999. godine, postavljen je za **naelnika generaltaba OKV** i u Albaniji,
zajedno sa skoro svim drugim komandantima i celom prebeglom i razbijenom **OVK**, ekao nalog
NATO da ue na Kosovo. Uinio je to posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Odlukom prvog
komandanta Kfora generala Deksona da se OVK transformie i preobrazi u tzv. Kosovski zatitni
korpus (KZK), eku je postao njegov komandant.

STIU **PSI RATA**

ZAJEDNO sa instruktorima i grupama iz albanske dijaspore na Kosmet su doli i muslimanski i
hrvatski **psi rata**, potom avganistanski i pakistanski **sveti ratnici** i mudahedini iz drugih
muslimanskih zemalja.
Avanturisti iz Legije stranaca i druge profesionalne ubice kretali su, sa zavrenog rata u Hrvatskoj i
Bosni, na novo ratite. Neki radi para, a neki su izjavljivali da treba pomoi **u pravednom ratu
Albanaca**. Meu njima nalazili su se i oni, kako je primeivao londonski **Obzerver**, koji
**jednostavno uivaju u ubijanju**.
Mnogi strani plaenici regrutovani su uglavnom u albanskim klubovima u zapadnim zemljama. Prema
srpskim izvorima, oni su organizovanu obuku imali u naputenim bazama NATO i u azilantskim
logorima u Nemakoj i Austriji, kao i u privatnim streljanama i klubovima za borilake vetine u

vajcarskoj. Instruktori su im, prema njihovim izjavama, bili penzionisani vojni strunjaci vie zapadnih
zemalja pri NATO, bivi jugoslovenski oficiri i policajci albanske narodnosti.
Srpski nadleni organi procenjivali su da je krajem 1998. godine, kada je sukob dobio velike razmere,
na Kosovu bilo oko 1.000 stranih plaenika, od ega najmanje 300 bivih oficira albanske armije koji
su prvenstveno bili angaovani kao instruktori.
Meu prvim stranim plaenicima i mudehedinima nali su se i eeni. Predstavnici eenije otvoreno
su podravali **muslimansku brau** na Kosovu i ak naloili 8. septembra 1998. upisivanje
dobrovoljaca za Kosovo.

NASTAVLJA SE

ALBANSKI TERORIZAM I RAT NA KOSMETU (9)

Dugi pipci Bin Ladena
28. septembar 2002

PIE: ore Jevti

DIREKTOR Kongresne grupe za terorizam i nekonvencionalno ratovanje u Predstavnikom domu SAD

Josif Bogdanski je u knjizi **Neki to zovu mir** (1990) ukazivao da su islamski fundamentalistiki
kreatori jo od poetka 1990. godine pripremali teroristike napade ne samo u Bosni, ve i na Kosovu.
U junu 1993. prema Bogdanskom, Saudijska Arabija je dala milion dolara da se u Albaniji **sagradi
izbegliki logor** za bosanske muslimane koji je, u stvari, korien za slanje gerilaca na Kosovo.
Bosanska vlada imala je nameru da tu bazu iskoristi za gerilce koje bi slala na Kosovo. Izetbegovi je
te 1993. godine osnovao zloglasnu **Handar diviziju**, koju su u veini sainjavali muslimani, ali ne iz
Bosne ve iz drugih krajeva. Kako tvrdi Bogdanski, samo nekolicina u toj diviziji govorila je dobro
srpski, **dok su veina bili Albanci, bilo sa Kosova ili iz same Albanije**.
Na Panarapskoj islamistikoj konferenciji u Kartumu osnovan je Regionalni centar za islamistike
aktivnosti u Albaniji, koji je u svoj fokus ukljuivao i Kosovo, njegovu islamizaciju i pomo svake vrste
da se to postigne. U jesen 1995. godine poelo je slanje albanskih ratnih veterana i pozadinskih
kadrova mudahedina na Kosovo, radi obuavanja buduih terorista. Poetkom naredne godine ve je
krenuo prvi talas teroristikih akata...

U SLUBI DIHADA
OVK je u Bosni imala svog oveka koji je slao obavetajne informacije i pomagao u kupovini oruja.
Vrlo sigurne veze imao je jedan od elnih ljudi u OVK Bisljim Zurapi, koji je i ratovao u Bosni na strani

Izetbegovieve armije.
Srpska policija je sredinom jula 1998. godine uhvatila 12 mudahedina koji su prethodno u Nemakoj
bili organizovani kao posebna formacija pri OVK. Neposredan dokaz o umeanosti mudahedina iz
vie islamskih zemalja u kosovski terorizam predstavljalo je hapenje jezgra organizacije **Abu Bekir
Sadik** poetkom avgusta 1998. u Drenici. Ova grupa, na ijem je elu bio Ekrem Avdiju, bila je
povezana sa islamistikom teroristikom organizacijom **Biro za islamski poziv** sa seditem u
Rijadu, kojim je rukovodio Abdulah Duhajman.
Avdiju se sa Duhajmanom upoznao deset godina pre toga, kada je pohaao versku kolu na
Univerzitetu u Medini. 1992. godine zavrio je obuku i uestvovao u ratu u Bosni, a potom se obreo i
na Kosovu, gde je organizovao **Islamsku misiju za Balkan - Biro za Kosovo**. Od Duhajmana je
dobio 200.000 dolara i nalog da na Kosovu napravi formaciju, to je i uinio 1997. godine
Ta jedinica od stotinu ljudi delovala je u okviru OVK i bila je pod kontrolom stranih instruktora. Imala je
35 stranih plaenika iz Saudijske Arabije, Egipta, Albanije, kotske, Irske, Makedonije i Engleske. Svi
su morali da nose brade, propovedali su dihad, bili do zuba naoruani. Imali su savremenu radio
vezu, satelitske telefone, ak 11 autoobila, uglavnom dipova, a kod njih je pronaeno i 250.000
maraka. Ta jedinica bila je veoma zloglasna, napadala je policiju, srpska sela, kidnapovala...

BAZA U MALIEVU
GRUPA stranih dopisnika je 24. novembra 1998. godine lino videla mudahedine u Malievu, na
mestu gde **pobunjenike snage grade veliku bazu**. Navodili su kako amerika CIA veruje da
postoje veze izmeu kosovskih mudahedina i najveeg svetskog islamskog teroriste Osame bin
Ladena, ijih je nekoliko ljudi izvesno vreme pre toga uhapeno u Albaniji.
Neki listovi su poetkom 1999. godine tvrdili ak da se Bin Laden ve nalazi na Kosovu. Pre toga je iz
Tirane stigla vest da je Bin Laden posetio Albaniju jo 1994. godine, u vreme dok je predsednik te
drave bio Sali Beria. On se tada u Tirani naao u sastavu jedne saudijske delegacije koja je sa
vladinim zvaninicima razgovarala o projektima koji je trebalo da ojaaju islam u Albaniji - o izgradnji
damija i verskih kola, o razmeni kadrova.
Kasnije je otkriveno da je ova saudijska delegacija dola, u stvari, na poziv efa albanske tajne slube
Bakima Gazidede. NJegov naslednik Fatos Klosi priznao je da je Bin Laden svoju grupu u Albaniji
ojaao od 1994. godine, kada su na Beriinom imanju u Tropoji obuavani ti **sveti ratnici**. Tvrdilo se
i to da su preko Bin Ladena u 1998. i poetkom 1999. godine na Kosovo stizali i mudahedini i oruje
za OVK.

KOEN OTKAZAO TIRANU

NAJVIE svetla na Bin Ladenovo haranje po Albaniji i veliko uporite koje je u toj zemlji stvorio, bacilo
je suenje francuskom muslimanu i teroristi Klodu Seiku Ben Abdel Kaderu, novembra 1998. u Tirani,
zbog ubistva jednog albanskog prevodioca. Kader je sa jo osmoricom islamskih ekstremista u
Albaniju doao poetkom 1998. sa namerom da regrutuje muslimane i prikuplja oruje za **sveti rat**

protiv Srba na Kosovu.

Priznao je da je doao po nareenju Osame Bin Ladena. Otkrio je mnogo to ta kakljivo, izmeu
ostalog i to da je Bin Laden raspolagao sa vie hiljada albanskih pasoa ukradenih iz magacina u
gradu Muletu, u vreme haosa u toj zemlji 1997. godine. Kader je priznao da su pasoi deljeni
Ladenovim operativcima uz uputstvo da idu po svim gradovima Evrope, da u njima formiraju elije i
ekaju njegova nareenja.
Aktivnosti Osame Bin Ladena su, prema mnogim procenama, u Albaniji bile veoma organizovane,
njegova mrea toliko iroka da je ameriki dravni sekretar za odbranu Vilijam Koen jula 1999. godine
otkazao posetu Albaniji plaei se atentata.

NARKO-DOLARI
VELIKI deo novca, ako ne i najvei, pristizao je preprodajom droge albanske narko-mafije, koja je sve
vie preuzimala primat u Evropi, pa i Americi.
Amerika agencija za borbu protiv droge DEA je 1998. godine kosovske Albance oznaila kao druge
po vanosti krijumare narkotika. Droga je dolazila iz Pakistana i Avganistana, preraivana u Turskoj,
otuda morskim putem, stizala do Albanije, a onda prebacivana dalje, u vie krakova, ka Evropi. Prema
amerikim podacima, svakog meseca od zemlje proizvoaa maka, do Evrope i nadalje proe od etiri
do est tona heroina.
Vrednost isporuenog heroina koji, prema nekim procenama, u svetu iznosi od 127 do 250 milijardi
maraka, a prema drugim i fantastinih 400 milijardi amerikih dolara godinje. Svoj udeo u tom lancu
imali su albanski narkodileri koji su bili u direktnoj sprezi sa kosovskim politiarima i teroristikim
voama. Prema podacima Interpola, 1997. godine je meu uhapenima za verc heroina 14 odsto bilo
Albanaca. Dok se kod prosenog krijumara moglo nai po dva grama heroina, kod Albanaca je
nalaeno po 120 grama. Nemaka policija je tvrdila da Alanci dovoze 80 odsto heroina u Evropu.

(NASTAVLJA SE)

ALBANSKI TERORIZAM I RAT NA KOSMETU (10)

Orahovac kobna greka
29. septembar 2002

Pie: ore Jevti

VOJNIKI gledano, leto 1998. bilo je kljuno za dalji razvoj dogaaja na Kosovu i Metohiji, OVK je
nastojala da ojaa i obnovi redove dolaskom i ubacivanjem sveih snaga iz inostranstva, ali je
istovremeno bila u krizi i pred rasulom zbog udaraca koje su joj nanosile srpske snage, unitavajui

jedno po jedno njena uporita.

Vostvo OVK procenjivalo je da moe da krene u frontalnu borbu i da osvaja pojedina podruja
proglaavajui ih **slobodnim teritorijama**. NJihov strateki cilj bio je da pod svoju kontrolu stave
prostor sa obe strane puta Pe - Deani - akovica, uz granicu sa Albanijom, kako bi nesmetano mogli
da prihvataju i ljudstvo i oruje koje je dolazilo sa druge strane. Nameravali su da naprave koridor i na
pravcu Orahovac - Jablanica - Klina kako bi se povezali sa formacijama u Drenici ali i preko Prizrena
sa Opoljem i Gorom, opet prema albanskoj granici. Time su, zapravo, eleli da dre celu Metohiju.

MASOVNA PREDAJA ORUJA

SRPSKE snage su ih potisnule sa pozicije kod sela Kijevo, gde su albanski orunici drali tri meseca u
blokadi 19 policajaca i 130 metana srpske nacionalnosti. Uprkos pretnji i iz samog vrha amerike
administracije Kijevo je deblokirano, a albanske formacije potisnute ka Malievu.
Valjda kao kontraofanzivu, tab OVK je odluio da napadne i zauzme Orahovac. Oko hiljadu
naoruanih Albanaca je 18. i 19. jula u Orahovcu preuzle osve vitalne objekte, potu, Dom zdravlja,
objekat optinske urpave i dralo u blokadi dve zgrade u kojoj se nalazilo oko 500 policajaca. Pretila je
opasnost da svi izginu. U tom metohijskom gradiu zavladao je teror. Zarobljeno je i oteto vie od
stotinu Srba, od kojih je jedan deo pobijen ili odveden u kazamate odakle se nikada nije vratilo.
Ali, napad na Orahovac bila je jedna od najveih stratekih graaka vostva albanske teororistiek
gerile. To su naknadno potvrivali i oni sami. Zdruenom akcijom jugoslovenske vojske i srpske
policije dan kasnije, 20. jula, albanski pobunjenici su potpuno razbijeni, sa velikim gubicima. Potom su
potisnuti preko Malieva.
To njihovo izuzetno znaajno uporite, koje su prvo proglasili za **slobodnu teritoriju**, palo je
zauujue lako, gotovo bez ispaljenog metka. Srpske snage su zatim deblokirale jedno po jedno
mesto u suvorekoj optini prema timlju i prema Prizrenu, i, s druge strane, u Drenici i oko Kline i
akovice. Zarobljavani su naoruani Albanci, meu kojima su mnogi, na poziv vlade u Beogradu, uz
obeanje da e ih amnestirati, poeli sve masovnije da predaju oruje.

CIVILI KAO ZATITA

PRIKUPLJENO je tada vie hiljada dugih cevi, odnosno oko 20 tona lakog naoruanja. Na granici su
pripadnici VJ svakodnevno suzbijali na stotine i likvidirali na desetine albanskih jurinika, a u
unutranjosti su oni razbijeni i u rejonu ievice, unutar Drenice i na drugim potezima.
Zbog svakodnevnih gubitaka, opasnosti da e potpuno biti uniteni i fiziki i politiki, ali prvenstveno
zbog razliitih koncepcija unutar albanske scene, raskol meu vojnim formacijama bio je sve dublji i
otriji. Iako su u meuvremenu dovlaene nove koliine oruja a broj **boraca** se uveavao, u
Metohiji se, pred nailazei krah, stvorila konfuzija i panika u redovima separatistike gerile. Poelo je
njihovo povlaenje i bacanje oruja, predaja i prelazak u civile.
Taj drugi, jesenji slom OVK je pokuala da preivi meajui se sa civilnim stanovnitvom i beei u
Albaniju. Haradinaj je tu ve uobiajenu alansku formulu pravdao da se tobo retko primenjivala,

uglavnom u kriznim situacijama. Stanovnitvo su, priznaje Haradinaj, evakuisali, odnosno terali iz sela
u planine, to je retko priznanje da su civilno stanovnitvo upravo teroristi raseljavali, a za to optuivali
srpsku stranu.

TEKE OPTUBE ZEMAJA

EKSTREMNA OVK je likvidirala sve one koji se nisu slagali sa njenim konceptom i nainom njene
**borbe**. Pored likvidacije na desetine i desetine Albanaca koji su se smatrali lojalnim graanima
Srbije, obraunavali su se naroito sa Bukoijevim **borcima**. Jedan od njegovih komandanata, Tahir
Zemaj navodi da je Taijeva, odnosno Haradinajeva grupa tri puta pokuala atentat na njega. Zemaj je
navodio da mu je suprotna strana likvidirala nekoliko ljudi.
Sukobi i obrauni izmeu albanskih vostava i paravojnih formacija nastavili su se jo vie u Albaniji,
gde su, sklonivi se od pogibije, imali mogunosti i vremena da raiste raune kako za ranija
neslaganja, tako i za neposredni slom koji su doiveli. Vrhunac tog obrauna je ubistvo pukovnika
Ahmeta Krasniija, prvog Rugovinog i Bukoijevog oveka zaduenog za stvaranje albanskih
**oruanih snaga za Kosovo** (FARK).
Ubistvo je usledilo nedugo posle objavljivanja vesti o njegovom postavljenju za glavnokomandujueg
FARK-a, kao nove formacije na koju se odmah negativno reagovali i predstavnici **OVK** i njima
naklonjeni albanski mediji. To ubistvo nije mnogo uznemirio albansku tampu, to je impliciralo da se
radi o meualbanskom obraunu.
U knjizi koju je posla rata objavio Tahir Zemaj za to ubistvo direktno optuuje Traija. Zemaj se prisea
Taijevih pretnji Krasniiju telefonom iz Papraana - da e sa njim **uskoro zavriti misiju** navodei i
indikativnu injenicu da se Tai vee pre nego to je ubijen Krasnii, u Tirani sastao sa Ibrahimom
Keljmendijem, poznatim po prljavim likvidacijama.

SPORAZUM HOLBRUK - MILOEVI SPASAVA OVK

UPOREDO sa gotovo potpunim raspadom **OVK**, usledile su, meutim, i snani pritisci na SRJ,
filovani moguom humanitarnom katastrofom kao povodom za NATO bombardovanje. To je 13.
oktobra 1998. godine rezultiralo sporazumom Miloevi - Holbruk, dva dana kasnije i sporazumom
izmeu naelnika Generaltaba VJ Dragoljuba Ojdania i glavnokomandujueg NATO za Evropu
Veslija Klarka, a treeg dana i sporazumom izmeu saveznog ministra za inostrane poslove SRJ i
predsedavajueg OEBS-a o dolasku vrifikacione misije na Kosovo i Metohiju.
Ovi sporazumi su praktino spasli albansku paravojnu formaciju od potpune eliminacije i nagovestile i
vazduno i kopneno meunarodno prisustvo na ovom delu Srbije. To su i onda kasnije potvrivali
mnogi analitiari i same albanske voe paravojnih formacija.

(NASTAVLJA SE)

ALBANSKI TERORIZAM I RAT NA KOSMETU (11)

Stratite zvano Kleka
30. septembar 2002

Pie: ore Jevti

KADA je u letnjoj srpskoj ofanzivi, u drugoj polovini jula 1998. godine, posle oslobaanja Orahovca i
Malieva, policija dola do Dulja saznala je da iznad sela Kleka, na povisokom brdu, postoji jako
utvrenje u kome se dri jedan broj Srba. Beei od srpskih snaga i naputajui to gnezdo, teroristi su
pokuali da unite sve tragove, spaljujui ak i ljudska tela. Ipak, ostavili su dosta dokaza na osnovu
kojih su mogli da se rekonstruiu besprimerni zloini koje su tu poinili prethodnih dana.
Kada je grupa domaih i stranih novinara posle par dana obila Kleku mogla je da na licu mesta vidi
deo tih dokaza. Na brdskoj zaravni, na nadmorskoj visini od oko 1.000 metara, izolovana i
nepristupana, ova pozicija je omoguila idealne uslove da se na njoj radi ta se hoe. Tu je postojala
jaka baza ograena rovovima i icom, sa bunkerima i sklonitima. Unutra se nalazila kasarna sa
pistom za postrojavanje, sa magacinima za oruje i hranu, i drugim prateim objektima, meu kojima
se nalazio i improvizovani zatvor za Srbe. Naene su velike koliine municije i oruja. Prvi put od
poetka sukoba pronaene su i rakete nemake proizvodnje **armbrust**. U magacinu za hranu ostalo
je 800 pakovanja **dnevnih obroka** amerike humanitarne pomoi koja se, umesto ugroenom
civilnom stanovnitvu, nala u teroristikoj bazi.

TROJKA POMRAENOG UMA

PORED samog tog svojevresnog koncentracionog logora pronaen je deo zakopanih kostiju odraslih
osoba, koje su potpuno nagorele, nagorele uniforme i neto sanitetskog materijala. Ostaci sagorelih
kostiju pronaeni su i u kreani, koja je sluila kao primitivni krematorijum za spaljivanje muenih i
ubijenih srpskih civila. Naeni su i delovi ica kojima su oni vezivani, pre nego to bi ih streljali i potom
vukli do kreane.
Neka tela su sekli u delove da bi ih vie stalo u kreani. Tu, u prisustvu novinara, TV kamera i
mikrofona dvojica uhvaenih uesnika egzekucije, braa od strieva LJuan i Bekim Mazreku
objanjavali su istranom sudiji Okrunog suda u Pritini Danici Maksimovi kako je grupa od dvadeset
terorista streljala i muila na desetine srpskih zatoenika. Potvrdili su da je grupa za egzekuciju, u kojoj
su bili i oni, streljala tada i dvoje dece, starosti izmeu osam i 12 godina, tri ene od 23 do 32 godine,
dva mladia i trojicu starijih mukaraca. Naredbu su dobili od **komandanata** Fatmira LJime, Gani
Krasniija i Ismeta Kiljaja.
Ta trojica **komandanata** spominju se po slinim zlodelima i u Retimlju, odakle su pokupili najvei
broj srpskih talaca stradalih posle nekoliko dana u Kleki. Jedan od uhvaenih terorista Safet Kabai,
priao je da su LJima, Krasnii i Kiljaj 18. jula u Retimlju tukli zarobljene Srbe civile i naoigled svih
silovali dve Srpkinje. Kada je, ne mogavi da gleda taj bestijalni in, reagovao Rajko Nikoli,

**komandanti** su Kabaiju naredili da ga ubije. Kabai je to uinio jer je, kae, morao da ne bi bio i
sam streljan.
U silovanju srpskih ena uestvovalo je potom ak 47 albanskih **boraca**. LJimaj, Krasnii i Kiljaj su
nareivali da tu, u Retimlju, pred oima dece, otac Srbin ubije sina i obrnuto. Kada su to odbijali,
likvidirali su ih, polivali benzinom i palili da gore kao ive buktinje.
Otkrivanje zloina u Kleki izazvalo je ok u srpskoj javnosti, mnogobrojna reagovanja i zahteve
meunarodnoj zajednici da OVK stavi na listu teroristikih organizacija. Naalost, zloini u Kleki, kao
vrh teroristikog zloinstva, nisu dobili odgovarajui tretman u medijskoj i diplomatskoj javnosti
meunarodnih faktora.
Kleka nije postojala kao medijsko mesto i kao ilustracija u svetu gotovo nezabeleenog primera
takvog divljakog ponaanja prema drugoj strani. Kleka je bila paradigma uasnog terora koji su
albanski ekstremisti primenjivali, sa veim ili manjim prekidima, u poslednja dva veka na hrianskom
pravoslavnom stanovnitvu.
Ne zna se tano koliko je ljudi u tom kazamatu, koji je po muenjima i egzekucijama podseao, na
Jasenovac i Auvic, mueno i pobijeno. Neki izvori upuuju da je u Kleki umoreno oko stotinu Srba.

HAG SE NE OGLAAVA
DOK je Kleka postala metafora najuasnijeg stradnja Srba i ponaanja albanskih ekstremista
faistiko-rasistike provenijencije, dotle je Radonjiko jezero **plava grobnica** kosovsko-metohijskih
Srba, ija su izmuena i slomljena tela i krv zamutili vodu Deanske Bistrice, od koje jezero nastaje. U
njega su meutim, bacana i tela mnogih Albanaca koje su teroristi osudili na teku smrt kao
**izdajice**.
I tamo, u betonskom kanalu i okolini jezera istrani organi su pronali tela sa tragovima tekog
muenja i streljanja najmanje 40 civila. Tela onih baenih u jezero nikada nisu izvaena, pa se
pretpostavlja da je i ovde broj ubijenih mnogo vei. I u treem srpskom stratitu, jamama zaputenog
rudnika Volujak kod Kline pronaeni su ostaci tela i drugi tragovi umorenih srpskih i albanskih civila.
O zloincima iz Gloana, Papraana i drugih teroristikih baza, iji je komandant bio Ramu Haradinaj,
srpski nadleni organi poseduju obimnu dokumentaciju koju su dostavili hakom sudu...
U 1998. godini albanski ekstremisti izvrili su ukupno 1.854 teroristikih napada, to je bilo 12 puta
vie nego u prethodnih sedam godina. U tim napadima ubijena su 284 graanina i ranjeno 556 civila.
Ubijeno je i 115 pripadnika MUP-a Srbije, a ranjeno 399. Teroristi su oteli 265 graana, od kojih 170
Srba i 81 Albanca. Od tih otetih, 30 su ubili, 99 su pustili na slobodu pod pritiskom meunarodne
zajednice, devetoro je uspelo da pobegne iz njihovih kazamate, dok se o sudbini 127 kidnapovanih
nita nije znalo. Brojkama ubijenih nisu pridodati oni umoreni u Kleki, Gloanu i Volujaku koji nisu
identifikovani.
O surovom ponaanju pripadnika **OVK**, kao i o njihovim kazamatima znali su mnogi u
meunarodnoj zajednici i u medijima. Znali su a utali.

DELAT SA SLIKE
MEU fotografijama pronaenim u teroristikom tabu izdvojile su se dve: Na jednoj odseena glava,
na drugoj markantna figura oveka u islamskoj tradicionalnoj nonji, opasan redenicima
pukomitraljeza. U desnoj ruci drao je veliki krvavi no. Isti takav u zubima.
Bio je to jedan od zloglasnih egzekutora nad srpskim civilima Hasan Kleka (51), policiji ve poznat po
ubistvu jednog Albanca u Prizrenu. Za njim je raspisana poternica a on se, eto, nalazio u prvim
redovima teroristikih egzekutora u selu ije je srpsko ime nosio kao sopstveno prezime. Naalost, i
tada je uspeo da pobegne, a da ostanu samo njegovi krvavi tragovi...

NASTAVLJA SE

ALBANSKI TERORIZAM I RAT NA KOSMETU (12)

Mir minira OVK
1. oktobar 2002

Pie ore Jevti

I OVLAAN pogled na redosled i vreme dogaaja pokazuje da su se vei napadi i sukobi OVK sa
srpskim snagama, deavali, a rtava po pravilu najvie bilo u kljunim momentima, kada je trebalo da
krenu politiki razgovori za reavanje krize, ili kao osveta za policijske akcije u kojima su likvidirane
grupe i pojedinci. Svi su imali poruku meunarodnih faktora da mira na Kosovu nee biti dok
meunarodne snage ne dou na ovaj prostor da taj mir uspostave. Jedna od konstanti bila je da
albanski lideri nisu osudili nijedan teroristiki akt, niti ikad pozvali njegove aktere da prestanu sa tom
vrstom politike borbe.
Kako se pribliavao kraj 1998. godine a pritisci na SRJ bili sve vei, napada je bilo sve vie i oni su se
umnoavali zavisno od politikih dogaaja. Tako su samo od polovine oktobra, kada su Miloevi i
Holbruk potpisali sporazum o mirnom reenju i kada je poelo povlaenje srpskih specijalnih jedinica,
pa do sredine januara 1999. godine, teroristiko-gerilske grupe izvrile oko 500 napada. Usled toga 35
sela je etniki oieno od Srba.

PAKAO U KAFIU
JEDNO od najmonstruoznijih teroristikih nedela je svakako ono izvreno u kafiu **Panda** u Pei,
14. decembra 1998. kad su maskirani napadai rafalima iz automata ubili estoricu srpskih mladia.
Ovaj klasini teroristiki napad usledio je samo dan posle sukoba jugoslovenskih graniara i povee
grupe Albanaca koja je prenosila velike koliine oruja iz Albanije i pritom poginulo njih tridesetak.
Rafali po pekom kafiu punom srpskih mladia bili su osveta i odmazda za te albanske rtve.
Nita manje gnusni nisu bili ni kidnapovanje iz kue i ubistvo par stotina metara dalje potpredsednika

SO Kosovo Polje Zvonka Bojania, ubistvo Milovana Radojevia na kunom pragu u selu Obranda
kod Podujeva, naoigled supruge. Brani par Radojevi bili su poslednji srpski itelji u lapskom kraju.
Samo u januaru 1999. godine, prema podacima MUP Srbije, teroristiko-pobunjenike bande izvele su
196 akcija. U tom periodu stradalo je estoro policajaca i ubijeno ak 30 graana. To je bilo duplo vie
od proseka u 1998. godini, kada je meseno ubijano po 15 graana. U tom mesecu kidanpovano je
devet osoba.
Od dogaaja koji su i domaoj i meunarodnoj javnosti uveliko poznati, jer su posluili kao izgovor za
donoenje odluke o NATO agresiji, na prvom mestu je svakako sluaj Raak. I dok Raak, bez obzira
na njegovu diskutabilnost, ostaje i dalje jedan od glavnih argumenata za optubu srpske strane za
masakr, jedan drugi slian dogaaj, petnaestak dana kasnije u Rogovu, ist je kao suza ali se takoe
naao u hakoj optunici.
Radi se o grupi koja je krajem janaura 1999. godine krenula za Albaniju u nabavku pozamane
koliine oruja, meu kojima i snajperske puke od 12,5 mm, od kojih je svaka kotala po 9.000
dolara. Te puke su specijalnim kanalom stigle iz Amerike. U prvu srpsku zamku ta velika grupa je
upala kod Terzijskog mosta na reci Erenik, nedaleko od akovice. U tom sukobu ubijena su dva a
ranjeno vie lanova albanske grupe. Veina se posle toga vratila nazad a njih 26 nastavilo put ka
granici.
I tamo, na granici, upali su, meutim, u novu zasedu jugoslovenskih graninih jedinica. Grupa se
potom vratila nazad, u Rogovo, gde se smestila u kafani nekog jataka, ali i tamo takoe bila otkrivena.
Opkolila je jedinica srpske policije i celu dvadesetestolanu grupu likvidirala.

SERIJA EKSPLOZIJA
KAKO tvrdi Haradinaj, za OVK je to bio jedan od najveih gubitaka jer je likvidiran gotovo ceo
kadrovski sastav **operativne zone Dukainske ravnice**. Taj dogaaj je takoe trebalo da uzbudi
svet, jer su se na licu mesta nali predstavnici KVM i specijalne komisije za utvrivanje elemenata
zloina, koju je predvodila iz sluaja Raak ve poznata Helen Ranta. Za albansku stranu je, prema
sopstvenom naknadnom priznanju, ostalo nerazjanjeno kako se tako elitni sastav OVK mogao da
nae u okruenju i da tako lako bude likvidiran.
Broj napada, ubistava i kidnapovanja, kao i sukoba sa srpskim snagama bezbednsoti naroito je
uvean uoi i za vreme trajanja meuanrodne konfekrencije u Rambujeu. Samo u prvih 10 dana su
izvrili 70 napada i oruanih incidenata. U tim sukobiam poginulo je 12 ljudi, ak 11 civila i jedan
policajac. Teroristi su kidnapovali etiri civila i dva policajca.
Kraj 1998. i poetak 1999. godine bili su karakteristini po tzv. urbanom teroru. Kafi u Pei nije ostao
jedina meta. Eksplozivne naprave baene su i na vie drugih srpskih kafia. U jednom od njih, kafiu
**Galerija** u Pritini ranjeno je osmoro mladih srpske i jedna devojka muslimanske nacionalnosti. U
eksploziji podmetnutoj u jednoj albanskoj prodavnici, kraj pijace u pritinskom naselju Ulpijana,
stradala su tri lica albanske nacionalnosti a jedno je tee povreeno. Posebno jaka eksplozivna
naprava postavljena je ispod jednog automobila u centru Uroevca, 12. februara 1999. godine, usred

podneva. Povreeno je 13 albanskih civila a nainjena je velika materijalna teta na oblinjim vozilima
i zagradama.

OBUKA U - NATO
AKTIVNOST nekih zapadnih faktora, naroito u periodu obnove razbijene albanske paravosjke pa sve
do bombardovanja i zavretka rata, nije prestajala i imala je za cilj da stvori pravu i organizovanu
armiju od kosovskih Albanaca kako bi sa njome NATO snage umarirale na prostore ovog dela Srbije.
U vreme priprema za NATO intervenciju i konferenciju u Rambujeu, paravojne formacije na Kosovu
imale su, prema nekim njenim izvorima, 17.600 vojnika pod orujem. Iako je imala za sobom vie od
godinu dana ratovanja, tzv. OVK se nije mogla suprotstaviti srpskoj oruanoj sili.
Predstavnici albanske paravojske su odmah posle pristanka njihove politike delegacije da verifikuje
sporazum iz Rambujea otili u sedite NATO i potpisali vojni ugovor o implementaciji tog sporazuma
koji je predviao ulazak snaga severne alijanse i meusobnu saradnju sa OVK. Strunjaci NATO su
posle toga zapoeli obuku tih jedinica koje su prebegle u Albaniju. Obuavali su ih za brze upade na
Kosovu.
Saradnja NATO sa vrhovima albanskih paravojski zapoela je, prema nekim albanskim priznanjima,
poodavno i imala za cilj ulazak snaga alijanse o svaku cenu na Kosovo, ako ve nisu mogle, uz
saglasnsot srpske strane, politikim putem da dou u Jugoslaviju.

NASTAVLJA SE

ALBANSKI TERORIZAM I RAT NA KOSMETU (13)

Moglo je bez rata
2. oktobar 2002

Pie: ore Jevti

BEZ obzira na cifru i medijske tvrdnje, albanske teroristike i paravojne formacije nikada nisu bile
ozbiljna sila u sukobima sa jedinicama MUP-a Srbije i VJ. Obino bi tada beali obezglavljeni
ostavljajui oruje i skidajui uniforme, ubacivali se meu civile, kako bi spasli glavu i srpske snage
naveli da prave civilne rtve. To im je ponekad i uspevalo, to je albanska propaganda onda veto
koristila da Srbe optui za masakr i zloine.
Ta paravojska ni putem prisilne mobilizacije, straha i terora nije mogla da se omasovi i da due dri
odreenu teritoriju koju je medijski proglaavala **slobodnom** i pod svojom kontrolom. Priznavale su
to naknadno ak i one njene voe koje su znale samo za hvalospeve.
**Naa borba se nije isticala tako dobrom organizacijom i nekim velikim kapacitetima. To nije bilo

dovoljno da se uveri Miloevi da digne ruke od Kosova, tako da je angaovanje meunarodne

zajednice u ovom ratu bilo veoma korisno da bi se odredio pobednik**, ocenjivao je Haradinaj.
Oni drugi, kritikiji, poput Tahira Zemaja, voama OVK pripisuju i to da su **rtvovali civilno
stanovnitvo neplanskim diverzantskim akcijama previajui i ne raunajui da stotine ljudi moe da
izgine**.

LANE FORMACIJE
- KOLIKO je kua zapaljeno i uniteno samo da bi oni mogli da svedoe da su se borili. Ti **tabovci**
su svi ostali ivi i upravo su ti **politiki komesari izazivali drugu stranu, kategoriki optuuje Zemaj vrh
OVK.
Iako je politiko - komandna grupa OVK uveravala da je imala vojne jedinice, vodove, ete, bataljone i
brigade, u sutini ona to nikada nije imala. Brigade su oznaavali odreenim trocifrenim brojevima
kako bi, kako su sami govorili, stvorili utisak o njihovoj brojanosti. Te formacije su, vojniki gledano,
imali samo u medijskom predstavljanju i u nazivima. U praksi, to su bile rupe sa deset puta manje
ljudstva od onog koje naznaene vojne jedinice treba da imaju. Nisu uspeli da ih disciplinuju, vojniki
obue i podvedu pod jedinstvenu komandu, pa su one do kraja rata ostale na nivou manjih jedinica, sa
karakteristikama razularenih banditskih grupa.
Srpska strana je OVK od samog pojavljivanja kvalifikovala kao ekstremnu teroristiku grupaciju. Taj
**status** stekla je zbog naina izvoenja mnogobrojnih nedela, sredstava koje je koristila, zbog oblika
organizovanja i ciljeva zbog kojeg je sva ta nedela sprovodila...
Za Albance, njihove politike grupacije i njihove medije bila je to vojska koja se bori za nacionalno
ujedinjenje i osloboenje od **veitog srpskog okupatora** i koja nastavlja tradicije svih albanskih
boraca i ranijih formacija, poput kaaka i balista. Za vei deo zapadnog rukovodeeg establimenta i
medija OVK je bila najpre ekstremna grupacija sa elementima terorizma, koja je prerasla u gerilsku,
odnosno pobunjeniku formaciju.
Tu formulaciju prihvatili su i neki mediji i analitiari u Srbiji. Za neke strane zvaninike i medije, ona je,
takoe, bila pobunjenika oruana organizacija koja se borila za nacionalna prava i slobodu kosovskih
Albanaca.

POZAJMLJENO I - IME
SHODNO tom cilju u albanskoj politiko-medijskoj propagandi menjan je i vokabular, pa je umesto
prvobitnog traenja ljudskih i nacionalnih prava, taj vokabular promenjen u iskazivanje tenji za
**osloboenjem od srpskog okupatora**. Oni koji su se borili za secesiju putem terora i nasilja
prekrteni su tako u oslobodioce. A kako je svako osloboenje zahtevalo oslobodilake snage i vojsku,
otuda su ekstremistiko-teroristike grupe preimenovane u **Oslobodilaku vojsku Kosova** (OVK).
Tim nazivom zakamuflirana je teroristiko-banditska sutina njenih nosilaca a nelegalni i nelegitimni
separatizam u **pravednu oruanu borbu za osloboenje Kosova** od Srbije kao **okupatora**. Pri
tome se, kroz fabrikovanje neistina, izvrtanje istorijskih i aktuelnih ustavno-pravnih injenica, kod

neupuenih stvaralo uverenje o loginoj borbi **Kosovara** za sopstvenu zemlju i dravu.

Zakamuflirana je osnovna injenica da se radilo o nacionalnoj manjini koja ima svoju matinu dravu u
susedsvu. Atributom **Kosovo** dato je teritorijalno i izbegnuto nacionalno odreenje, ime je
nametnuto uverenje da je celokupno stanovnitvo sa ovog podruja, nezavisno od nacionalne
pripadnosti, elelo odvajanje od Srbije i stvaranje posebne, **kosovske drave**. I pre nastanka i
naziva OVK nijedna relevantna albanska politika partija, udruenje ili organizacija nije imala u svom
nazivu atribut albanski, a obavezno su imale u sastavu ime Kosova i imenovane po tom ablonu kako
bi zamaglile nacionalistiko-ovinistiku sutinu i secesionistike namere.
Ime **Oslobodilaka vojska Kosova** nije originalna albanska tvorevina. Pre bi se reklo da je to ime
nastalo po ugledu na ve poznate, medijski i politiki afirmisane organizacije, poput Palestinske
oslobodilake organizacije (PLO) Jasera Arafata i njegov Al Fatah i Irske republikanske armije i njeno
politiko krilo in fejn.

GREKE BEOGRADA
ZA ovaj veliki i tragini optenacionalni udes, koji je posebno snaao kosovskometohijske Srbe,
odgovornost snosi i ondanja aktuelna vlast i oni koji su kreirali i sprovodili strategiju obrauna sa
albanskim paravojnim snagama. I pored svih upozorenja o eskalaciji terorizma i formiranju njegovih
jezgara, koja su sa Kosova ila Beogradu od poetka devedesetih, u tamonjim kabinetima kao da se
namerno ekalo da albanska pobuna dobije iroke razmere pa da se onda gui. A kada se u to
krenulo, primenjivana je poznata taktika poi-stani, sa poznatim posledicama.
Ni ljudi koji su koncipirali i vodili akcije protiv teroristikih snaga nisu oito bili dorasli tom zadatku. Oni
su policijske patrole i jedinice esto slali na teren bez adekvatnih informacija i priprema, a ove upadale
u zamke i mnogi nepotrebno ginuli. Nakon toga su kretale druge, vee i glomazne, za antiterorizam
neuvebane jedinice koje su jo manje mogle da doskoe teroristiim grupama koje su odlino
poznavale teren, navlaile ih u sela gde su im neretko u klince podmetali civilno stanovnitvo, pa su
rtve bile neizbene.
S druge strane, dravna granica prema Albaniji godinama je bila porozna kao sir i preko nje su ilegalci
prelazili sa tovarima oruja kad su hteli. Granini pojas je vojniki dobro branjen tek u drugoj polovini
1998. godine, kada su Albanci ve napravili pozamanu **vojsku** i eskalacija sukoba prerasla u mali
rat.
Malo su javnosti poznati i nesporazumi i surevnjivosti izmeu policijskog i vojnog rukovodstva na
Kosovu u to vreme, to je takoe za posledicu imalo nekoordiniranost i neefikasnost akcija u obraunu
sa albanskim bandama. O tome i drugim vojnikim, ali i politikim grekama valja oekivati da
progovore neposredni uesnici ovog traginog rata koji su bili bliski glavnom srpskom centru
odluivanja.

BLAGO PREMA OVK

BEZ obzira na broj rtava, na egzaktnost i oiglednost teroristikih metoda, OVK nikada nije

proglaena za teroristiku organizaciju, niti je stavljena na zvaninu meunarodnu listu organizacija te

vrste. Da se to dogodilo situacija na Kosovu i Metohiji bila bi sasvim drugaija.
Verovatno ne bi dolo do rata na Kosmetu i NATO bombardovanja SRJ, ni do dolaska mirovnih snaga
i povlaenja jugoslovenskih i srpskih snaga, pa, dakle, ni do egzodusa i stradanja srpskog
stanovnitva i etnikog ienja.
Naalost, to se nije dogodilo. Ameriki predstavnici su, dodue, povremeno upozoravali, pa i pretili
albanskim voama kada su ovi preterivali u teroru nad civilnim stanovnitvom, ali uz prethodnu otru
osudu srpske strane. I u svim
saoptenjima i rezolucijama Saveta bezbednosti UN potenciralo se, nekad jae nekad slabije, i to da
albanske oruane grupe treba da se odreknu nasilja i terora, ali ni u jednom od tih dokumenata OVK
nije oznaena kao teroristika organizacija ije se delovanje mora prekinuti. Naprotiv, uvek je u prvi
plan stavljano srpsko dravno nasilje nad albanskim stanovnitvom.

KRAJ