Umberto Eko (ital. Umberto Eco; roen 5.

januar, 1932) je italijanski pisac i filozof, koji je poznat po

svojim novelama i esejima. Eko je roen u Aleksandriji, u italijanskoj provinciji Pijemont. Radi kao
profesor semiotike na Univerzitetu u Bolonji.
Ekov roman kojim je postigao slavu je roman Ime rue, po kome je snimljen film (on Koneri), je o
monahu koji istrauje seriju ubistava koja su vezana za manastirsku bibiloteku.
Njegove novele esto ukljuuju stvarne istorijske linosti i tekstove. Fukoovo klatno, Ekov drugi roman,
je takoe rasprodat u velikom broju primeraka. U Fukoovom klatnu, nezaposleni izdava odlui da, kao
alu, spoji zajedno razliite teorije zavere iz istorije.
Ekov rad predstavlja koncept postmodernistike literarne teorije hipertekstualnosti.
Poasni doktorati: Univerzitet Tartu, Tartu, Estonija
Romani
"Ime rue" (Il nome della rosa, 1980) -- Filozofski detektivski rovan u srednjovekovnom okruenju;
"Fukoovo klatno" (Il pendolo di Foucault, 1988) -- Roman o teoriji zavere;
"Ostrvo dana preanjeg" (1995) (L'isola del giorno prima, 1994) -- Roman o srednjovekovnom
plemiu;
"Baudolino" (Baudolino, 2000) -- Roman o mladom seljaku koga je usvojio car Fridrih Barbarosa, i
njegove avanture;
Tajanstveni plamen kraljice Loane ("La misteriosa fiamma della regina Loana" (2004)) Ilustrovani
roman o oveku koji je izgubio pamenje nakon nezgode.
"Prako groblje" (2010) (Il cimitero di Praga, 2010) ;
Knjige o filozofiji, semiotici, lingvistici, estetici, moralu
Umberto Eko, italijanski knjievnik, filozof semiotiar, knjievni kritiar i estetiar. Tokom ezdesetih
godina dvadesetog veka bavio se estetikom i ve tada se isticao kao jedan od najznaajnijih
predstavnika avangarde u italijanskoj kulturi, pripadao je knjievnom pokretu "Grupa 63" i bio
osniva knjievnih asopisa Il Marcatre i Il Quindici.
Danas je redovni profesor na Katedri za semiotiku Univerziteta u Bolonji. U svom istraivakom radu
meu prvima je uoio znaaj prouavanja sredstava masovnog informisanja i svakodnevnih pojava u
okviru estetike i semiotike primenom strukturalistinog metoda. U svojim istraivanjima oduvek pomno
prati i lucidno analizira i politika dogaanja u svakoj zemlji i svetu.
Meu njegove najznaajnije filozofske i esejistike radove spadaju: "Otvoreno delo" (1962), "Minimalni
dnevnik" (1963), "Definicija umetnosti" (1968), "Odsustvo strukture" (1968), "Lector in fabula" (1979),
"Semiotika i filozofija jezika" (1984), "Granice tumaenja" (1990), "Kant i kljunar" (1997).
Njegov prvi roman, "Ime rue" (1980), uzbudljiva kriminalistika pria, ija je radnja smetena u
srednjovekovni manastir, postigao je ogroman uspeh u celom svetu. I njegovi potonji romani, "Fukoovo
klatno" (1989), "Ostrvo dana preanjeg" (1994) i "Baudolino" (2001) veoma su cenjeni kod brojne
italake publike irom sveta, a dobitnik je i uglednih knjievnih nagrada.
Umberto Eco je profesor semiotike (teorija znakova) dokazuje to i naslovom svoga romana, pa analiza
moe zapoeti naslovom i zavrnim citatom: Negdanja rua ostaje kao ime, zadravamo tek gola imena
(Shakespeare Romeo i Julija ime nije nita!) to nazivljemo ruom, slatko bi mirisalo i s drugim
imenom.
Roman Ime Rue u tematskom smislu ima filozofsko kriminalistiku osnovicu, uz odreene forme,
fabule koje se nameu:
1. Uokvirena fabula tipa Decameron , roman je podijeljen na dane, ima uokvirenu priu, curriculum
rukopisa predoen je iz etvrte ruke preko biljeaka. Eco je pisac XX. st. bibliofil i pronalaza
dokumenata na temelju prijevoda opata Vileta iz 19. st., njemu je zapis dao Mabillon iz 17. st., koji ga je
prepisao od benediktinskog redovnika Adsona iz Melka 14. st.Unutar okvirne prie postoje dani i sati
koji slijede tijek bitnih obreda slube boje u opatiji, a vode kriminalistiku fabulu.
2. Kriminalistiko tkivo fabule zapoinje otvaranjem prstena, inkvizitor, intelektualac Villijam koji
istrauje ubojstva unutar prstena koji se zatvara sluajnim otkriem ubojice Jorgea.

3. Shema prstenaste strukture fabule, Postoji i trea mogunost otkrivanja jo jedne vrste fabule, epsko
tektonske, a dokaz je radnja koja je povijesno situirana uz epinost i pripovijedanje u prvom i treem
licu, tako da postoji mogunost pripovijedanja filozofskog sloja romana. Sve se prie u takvoj vrsti
fabule grade vremenski precizno, jedna iza druge potujui red detalja a oni prerastaju u
ekspresionistiko naturalistike slike postavljene u mrani srednji vijek.
Film uenicima pomae da otkriju simboliku boje i metaforiku atmosfere. Svijet u lavirintu knjinice
izgleda haotino, znanje je mo, knjiga moe ubiti doslovno i metaforiki. Otkrivajui simboliku uenici
dolaze do zakljuaka, poruke romana sada su jasne.
Svijet posjeduje dvije strane kao ovjek dvije ruke. Znanjem se gradi ali i razara. Konzervatiuno
shvatanje sveta u mraku oiju (Jorge) eli po svaku cijenu (pa i ivota) zadrati postojee stanje u
pohlepi za znanjem koje moe biti samo njegovo, verujui u snagu i silu znanja koje je zarobio.
Ideja za Ime rue (Il nome della rosa) imala je vrlo jednostavan zaetak:
Imao sam potrebu da otrujem svetenika.
Eko se prvo igrao idejom da detektivsku priu smesti u moderno okruenje, ali je uskoro shvatio da
njegovo interesovanje za Srednji vek namee da pria bude smetena ba u taj period. Izvlaei sveske,
papire i lanke koji su datirali jo od 1952. godine, Eko je poeo da pie roman koji se prvobitno zvao
Ubistvo u Ebiju. Uskoro je shvatio da e ovaj naslov fokus postaviti na misteriozni aspekt prie, a on je
eleo roman koji e moi da se ita kao otvoreni tekst enigmatian, kompleksan i otvoren za nekoliko
nivoa interpretacije. Kada je konano odabrao naziv, objasnio ga je injenicom da je rua toliko bogata
znaenjima da je izgubila skoro svako znaenje. Roman Ime rue je kreativni i biografski prilog Horheu
Luisu Borhesu, koji je u romanu predstavljen kao slepi svetenik i bibliotekar Horhe. Borhes, kao i
Horhe, iveo je u celibatu koncetriui se na svoju strast prema knjigama, i pred kraj ivota je izgubio
vid. Roman je objavlljen 1980. godine i kritika ga je odmah vrlo toplo doekala. Iznenada, ime Umberta
Eka postalo je poznato i izvan akademskih krugova. Nastavljajui kao i obino sa akademskim
studijama, drugo pitanje je muilo Umberta.
Odmah nakon zavretka romana Ime rue, moje pitanje je bilo: da li je ovo bila vanredna epizoda u mom
ivotu ili bih bio u stanju da napiem drugi roman?
I pored svoje kompleksnosti i zahtevnosti, Ime rue nije iscrpelo sve ideje koje je Eko imao za roman i
tako je zapoeo sledee delo. Naziv ovog romana bio je laki izbor i uzeo je ime mesta koje ga je
impresioniralo kada ga je 1952. godine prvi put video Fukoovo klatno. Objavljeno 1988. godine,
Fukoovo klatno je bio jo jedan ekspresan uspeh koji je uvrstio Ekovu poziciju meu najznaajnijim
svetskim romanopiscima.
Eko trenutno uiva u bezbrinom ivotu, provodei svoje vreme u letnjoj kui u brdima blizu Riminija i
rezidenciji u Milanu u kojoj ima biblioteku sa preko 30 000 naslova. On i njegova supruga Renata imaju
sina i kerku. Eko je i dalje profesor na Univerzitetu u Bolonji gde vodi program iz komunikologije i jo
uvek pie kolumnu za LEspresso koja se zove La bustina di Minerva. Nastavlja da pui nekoliko pakli
cigareta dnevno i da radi u kasnim nonim satima. Tvrdi da su na njega najvei uticaj imali Dejms
Dojs i Horhe Luis Borhes. Eko sebe opisuje kao polihronu linost koja e poeti mnogo stvari u isto
vreme spajajui ih da oforme stalnu meusobnu povezanost Ako ne radim mnogo stvari, izgubljen
sam. Tvrdi da eli da na njegovom epitafu bude citat Tomasa Kampanele:
-

ekaj, ekaj!
Ne mogu.

Esejistika
* Esteticki problem u Tome Akvinskoga (Il problema estetico in San Tommaso, 1. izd. 1956)
* Napomene uz 'Ime rue' (Postille al 'Nome della rosa' , 1983)

* Kako putovati s lososom i drugi korisni savjeti (Izbor iz: Il secondo diario minimo, 1992)
* U potrazi za savrenim jezikom (La ricerca della lingua perfetta, 1993)
* est etnji pripovjednim umama (Six Walks in the Fictional Woods, 1994)
* Izme?u lai i ironije (Tra menzogna e ironia, 1998 )
* Otprilike isto (Dire quasi la stessa cosa, 2003)
POECI BLISTAVE AKADEMSKE KARIJERE

Njegov otac je eleo da Umberto studira prava, koja on i upisuje na univerzitetu u Torinu, ali ih naputa
i protiv oeve volje na istom univerzitetu upisuje studije srednjovekovne filozofije i knjievnosti, gde
1954. godine brani doktorsku tezu posveenu delu Tome Akvinskog. U godinama koje slede, Eko e se
baviti novinarstvom (urednik kulturne redakcije nacionalne televizije RAI u Milanu), profesurom na
univerzitetu na kojem je i sam studirao, ali i formiranjem mree avangardnih umetnika: pisaca, muziara
i slikara, od kojih mnogi i danassarauju sa njim. Godine 1959. gubi posao na RAI-u, ali objavljuje i
svoju drugu knjigu izoblasti srednjovekovne misli, koja ne samo da ga je utvrdila kao jednog
od najznaajnijih medivijalista, ve je i konano ubedila njegovog oca da je odabrao pravu karijeru.
Nakon toga, poinje da razmilja i o semiotici i "otvorenom delu", da bi 1962. godine objavio istoimenu
knjigu, koja predstavlja njegov veliki proboj u svet teorije knjievnosti. Ta godina je, meutim, znaajna
po jo neemu - 1962. godine e oeniti Nemicu Renatu Ramge, poduavaoca umetnosti, sa kojom
je u braku i danas.
EKO - PISAC
Ideja za Ime rue, delo koje je napreac osvojilo svet ima unekoliko udno poreklo: "Poeo sam da
piem u martu 1978. godine, podstaknut snanom predstavom: osetio sam potrebu da otrujem monaha."
Eko je prvobitno pokuavao da svoju detektivsku priu smesti u moderno doba, ali su ga njegova
interesovanja ponovo odvela ka srednjem veku. Lutanja u potrazi za naslovom su se zavrila kada je
pronaao srednjovekovne stihove u kojima se pominje "ime rue", to je smatrao savrenim naslovom
za svoje delo - misteriozno, sloeno i otvoreno za razliite interpretacije. Objavljen 1980. godine, ovaj
roman je brzinom svetlosti uinio da ime Umberta Eka postane poznato i van akademskih krugova
(zanimljivo je da je izdava planirao tira od 30 000, ali se on ubrzo pretoio u milione primeraka). No,
to je donelo i proganjanje medija, zakoje je Eko nalazio da je istovremeno beskrajno zabavno i
nepodnoljivo iritantno. Vanserijsko interesovanje dovelo je i do filmovanja romana 1986. godine, od
kojeg se Eko, meutim, distancirao, istiui da to nijenjegovo, ve delo reditelja an-aka Anoa. Nakon
velikog uspeha prvog romana, Eko se suoio sa pitanjima da li je to bila samo prolazna epizoda u
njegovom ivotu i da li je uopte sposoban da napie drugi roman. Odgovor je usledio 1986. godine,
kada roman Fukoovo klatno ponavlja uspeh Imena rue i potvruje njegovo mesto meu najznaajnijim
romanopiscima sveta. Iako je i posle drugog romana tvrdio da nema nameru da pie naredni, u godinama
koje su usledile romani su se ipak pojavljivali (Ostrvo dana preanjeg, Baudolino, Tajanstveni plamen
kraljice Loane), kao i kraa prozna ostvarenja.
EKO - DANAS
Danas Eko ivi sa svojom suprugom, sinom i erkom, ugodnim ivotom na relaciji izmeu zamka (koji
je nekada bio jezuitska kola) u brdima nadomak Riminija gde provodi leta i ogromnog stana u Milanu
(u koji je smetena i biblioteka od preko 30 000 naslova). Zadrao je poziciju u Bolonji i nastavio da
pie nedeljnu kolumnu u L'Espressu. I dalje pui nekoliko paklica cigareta dnevno, radi do sitnih sati,
uiva u sluanju muzike i zabavljanju gostiju. Poznat kao naprasita osoba koja u
diskusijama ume i da podvikne, Eko sebe opisuje kao viestruku linost, kojoj je rad neophodan:
"Ukoliko nemam mnogo obaveza, ja sam izgubljen." u malom gradu Aleksandrija nadomak Torina, u
kulturnom miljeu bliem Francuskoj nego vatrenom italijanskom jugu, Eko je esto podvlaio da je
temperament njegovog kraja uticao i na njegovo pisanje: "Izvesni elementi su se zadrali i u mom
pogledu na svet: skepticizam i odbojnost prema retorici. Nikada ne preterati, nikada ne iznositi
bombastine tvrdnje."Njegov otac, ulio Eko, bio je raunovoa i veteran iz tri rata, a Ekov deda, koji

je bio siroe, tvrdi da je porodici prezime dao anonimni "inventivni slubenik", verovatno kao
dalekovido odabran akronim od ex caelis oblatus - "ponuen od neba". ulio je oenio ovanu Bisio, sa
kojom je podizao decu u atmosferi lienoj politike, jer su smatrali da je to jedini nain da sauvaju
pronicljivost. Eko se rado sea svoje bake, smatrajui da je ona svojim specifinim smislom za humor
razvila njegovu oaranost apsurdom.Kada je poeo Drugi svetski rat, Umberto se sa majkom preselio u
seoce uplaninama u istoj oblasti (Pijemonte), odakle je, pomeanih oseanja, posmatrao obraune
izmeu faista i partizana i uzbuen akcijom alio to ne moe da bude deo tog velikog okraja. Upravo
ti dogaaji e postati autobiografski okvir za delove njegovog drugog romana, Fukoovo klatno.
Ime rue
"Ovo je jedna od onih knjiga koje nas preobraavaju, koje zamenjuju nau stvarnost sopstvenom...
suoava nas s jednim novim svetom, idui tragom Rablea, Servantesa, Sterna, Melvila, Dostojevskog, pa
i samog Dojsa i Garsije Markesa." - Nikolas rimpton, The Sunday Times
"Ime ruze" je svuda u svetu okarakterisano kao istinsko knjievno delo koje je, po reima Entoni
Bardisa iz Observera, bilo kadro da istisne sve ostale literarne drangulije, kao i da dokae da osobitost i
popularnost ne moraju uzajamno da se iskljuuju.
Ime rue je prvi roman Umberta Eka, i verovatno jedan od najboljih romanesknih prvenaca u svetskoj
knjievnosti.
Roman Ime rue prestavljao je Ekov "izlet" u literaturu prema kome su mnogi bili skeptini, ali, koji se
pretvorio u totalni izdavaki trujumfi rezultirao je kultnom knjigom dvadesetog veka.
Umberto Eko jedan je od najznaajnijih italijanskih teoretiara i pisaca druge polovine proteklog stolea.
Spada u veoma angaovane i medijski izuzetno prisutne evropske intelektualce naega vremena.
1980, ,
1983, 1984.
, ,
, . , 2004,
, .
, 1986 - ,
, .
,
. ,
, . ,
, .
, ,
,
. , ,
. , ,
.
.
, 1968
, .
, .
, .
, ; ;
, , .

, .

 , 1327,
,
. , ,
.
, .
, , .
, , . ,
( ) .
. ,
.
, ,
, , . ,
.
, a
. , .
. , .
.
, 1968
, .
, .
, .
1986 , () . 2003 ,
(2003 ) .
,
.
1327, ,
, .
1980 , 1983,
. [hide]
1
2
3
4
5
5,1
5,2 ,
6
7
8
9
10
11

a
.
, . ,
. ,

 , .
.
, 14. .
, , .

.
( ), ,
, , ,
. , ,
, ,
. , .
,
. , ,
, ,
.
, .

,
.
, .

- ,
- ,

-
- ,
-
-
- ,
- , ,
- ,
-
-
-
-
- ,
-
- ,

-
-
-

'' .
. ,
.


. -
.
,
.
, .
"

".
.
:
, ,
, .

.
.
, ,
" . ,
.
" ,
;
- ,
. / /
. ,
,
- -
. [1]
, -
" "- " "
.
. [2]
, "
."
, . [2] ,
: " , " ().
, , ,
"" .
" ".
,
. [2]
; ",
". [3]

. ,
" ". [3] ,
,
. . [4]

, , ,
" ". [3] ",

." [3]
" , "
" , ". ,
, [5] , , . ,
"" " (
), , .
- , .
, .
?
. "
, " .
( ).
; , [6] ,
, (),
(). [7] , , :
? / , .
" , , ? / ,
". [8]

.
.
.
). ( 2010
.
.
). ( 2010

,
, ' .
( , ,
, -- , , ,
, ), ' 1979, [9] ,
, , '
.
, ,
( ) ( ).
. , ,
; =
(" ").
, .
, .
, .
, "
" :"
, , ,
, ". , " ",

 . ,
: , , .
" ",
. . ,

, ' , .
,
- , -, , ,
- .
.
.
[ ]. ,
, .
, .
, , . "
" , ,
.
, ,
(" ", "
")
, .
,
, ,
" ":
- (
).
14. .
,
. ,
.
: , ,
, -, .
, ,
, ,
. . ,
,
. ,
,
. ,
.

1986, -
, .

1998, ,

 4 16. 2006,
23. 2006.

, 4 .
1987 (
). 1999 , .
2008 .
.
[ ]

" " /
.
" " , ,
, , .
" ", .
" ", /
, " ,
/ , "(. , / , /
).
" ", ' ,
" /
". , ( ),
, .
- , ,
, [. ]
""
"" 1988
: ,
, ,
. ,
.
^ , , (
1929), "". ,
, , (1828), 59
, ,
(1855), 290 . , . ",
." (- 1986): 151-152.
^ ", " " ,
, (
)".
1980, ,
. 1327,
,
. , , ,
,

.
, .
, , ,
, , .
, , ,
. ,

 , ,
, .
,
. ,
, "
" .
, ?
"", ,
,
14. . ,
,
....
, ,
. ,
.
"" ,
,
.
. ,
, . ,
, ,
. ,
, ,
.
,

. ,
....
, ,
-- .
, , ,
.
,
. , ,
,
.
,
. ,
, ,
. ,
, , . ,
.
, ,
,
, ' .
.
, , ,
.
, , ""
( ).
,
. ,
. - , , -

 , ,
, ,
.
, ,
. , ,
, -
, .
,
, ,
.

1980, ,
1983, 1984.
, ,
, . , 2004,
, .
, 1986 - ,
, .
,
. ,
, . ,
, .
, ,
,
. , ,
. , , ,
.

5. 1932, , , .
, .
, ' (
) 1956. ,
. ,
" " 1959,
, .
,
. 1999,
.
,
. . , 1980,
( ) , 1983
,
. 1984,
1994 "
". .

 , , 1982,
, ' , 1985,
- , 1985;
', , 1993, , 1995,,
1996.
,
. (1989), (1995)
(2002). , ,
, , , .

,
.
, 1968
, .
, .
, .
, ; ;
, , .

, .
, 1327,
,
. , ,
.
, .
, , .
, , . ,
( ) .
. ,
.
, ,
, , . ,
.
,
. , .
. ,
. . , ,
. , ,
. ,
. , ,
.
, . ,
,
.

 , , ,
.

. , .
. ,
. , , .
, .

1986, -
, , . .
- 2004 .
, ,
, ,
, . , ,
. , ,
. ,
" ",
. , .
, , , ,
. ,
.
, . ,
, .
. ,
, . , ,
.
, .
, .
, .
, . ,
.

. , .
;
, . ,
: , , ,
;
; , .
.
.
.
, .
" ",
.
,
. .

 ,
. . ,
, .

. ,
, , , .
,
.

, ,
, 1327,
. : ,
, .
, , , , .
, ,
. ,
. ""
"" .
: ""
.
,
. ,
.

, .
.

.
, , , .
( ).

,
. ,
, .
, , ,
. ,
, , .

, . ( ,
.)
, .
,
, . ,
.
,
. ,
.

 , ,
. " ", "
.... ,
. "

. ,
.
, .
, . .

. , .
.

.
. , ,
.
. ,
. , .

.
.

, ,
.
,
. ,
.

, .
, ,

.
. , , . ,
.


. , .


. , ,
.
, .

. , ,
. ,
, , . ,

 ,
.

, . "
", " " (1999)
, . , . ,
. ?
. "
", " ," " " ,
, . .
. ?
? ?
.
?
?
. (
- ,
,
.) ,
. ,
. , ,
.
.
.
, . ,
, .
.
, "", ,
, . ,
, , , .
, .
, . ,
, : " , . "
, , , .

. ,
.
, , .
,
. , ,

. -
, , , , ,

, , . ,
,
, , . ,
,
, .

 .
., "
, ,
.
, , , , , " ,
, , , ,
. , ,
.
" ", . , . , .
, ,
. ,
, ,
. , .

1300: .
.
1970:
, . , ,
.
: ( ) ,
.
1300: -,
.
1970: , -
. .
: ,
2001 .
, .
1300: ,
,
.
1970: .
, , .
: .
" ",
.

1970
,
, 1970, .
" : ",
- , ,
"
..." ,

 , ,
.
, , .
16. , 1978, .
.
.
, .
,
.
1300
,
, . ,
, ,
.
, .
,
. ,
1327 , .
1348 1350 ,
, , . ,
. ,
" ".,

. ,
.

, 1980 1983,
, ,
.
, .
, ,
. , ,
, ,
?
. '
, , " ,
...

"' " ..
" , - "
." " ." ,
" " , : "
, ,
."
, .
, , .
" " ,
. , ,

 . , ,
: , , . :
" , ,
, ".
.
" : ", "
." , : ,
, "
- , -
."
" : ",
.
"
."
, .
, .

. ,
, , .

. ? ?
?
- -
, ( ) .
Uvrtavanjem ovog romana u program strane knjievnosti za IV razred gimnazije ostvarila se
mogunost mnogostrane analize u okviru teorije knjievnosti od slojevitosti romana, strukture i vrsta
fabula, metaforike, simbolike, semiotike, te ekspresionistiko naturalistikih stilskih naznaka u tonu
smee boje.
Prilikom analize romana i filma s uenicima III. i IV. razreda neprestano se nametala ideja
prepoznavanja forme fabule i stila iz velikog podruja teorije knjievnosti koju su uenici do IV. razreda
usuojili.