СТАРОСНО-ПОЛНА СТРУКТУРА

Полна структура становништва представља удео полова или дистрибуција

фреквенција муског и женског пола у укупном становништву.

Изражава се:
 Апсолутним бројем становника мушког и женског пола
 Релативном заступљеношћу полова у укупном становништву
 И коефицијентима, међусобним сразмерама полова.

Коефицијент маскулинитета (Км) ставља у однос популацију мушкараца са

популацијом жена, односно популацију жена са мошком популацијом, код
коефицијента феминитета.

Pm
Km = -------- x 100
Pf

Pf
Kf = -------- x 100
Pm

- у свету се коефицијент маскулинитета креће око 100

Старосни коефицијенти показатељи су односа лица различите старости, и то:

o Индекс старења ставља у однос број лица старих 60 и више година у

односу на број лица старих 0-19 година.

P60+
Is = --------
P0-19

o Биолошки индекс је однос старих 0-14 и лица старих 60 и више година.

P0-14
Ib = --------
P60+

1
 Старосна структура становништва приказује односе између појединих
генерација, односно старосних група и узраста у једном друштву, становништву.

Старост се одређује као хронолошка или календарска старост тј, временски

интервал од рођења па до одређеног догађаја (пописа, брака, порођаја, смрти).

Старост се дефинише:

1. статистички

o Старосна група - коју чине лица исте старости, а групни интервал

може бити различите дужине од једне, пет или десет година.

o Кохорта – је појам који се користи синонимно са старосном

групом, означава скуп лица исте старости, које повезује неки
догађај (нпр. текући фертилитет жена рођених 1980. године).

2. антрополошко-социолошки

o Узраст – старосне групе различитих интервала, које се

издвајају и повезују на основу биолошких и социокултурних
особина (нпр. млади, деца, средњошколци, стари)

o Генерација – према Анђелки Милић, генерацијска понашања

1. промене током биографије или животног циклуса појединца

2. понашање различитих сукцесивних генерација
3. поређење понашања, културних образаца, животног
стила, генерација рођених пре, за време и после неких
капиталних друштвенокултурних догађаја
4. компарација генерација очева и синова (породично
-генеалошки приступ).

Типови старосних структура по Густаву Санбергу:

1. прогресивни (експанзивни) тип – млади до 14 година

2. стационарни (стагнантни) тип – средња генерација од 15 до 49 година
3. регресивни (контрактивни) тип – стари преко 50 година.

Старосно-полне пирамиде дају пресек свих генерација и оба пола у датом

становништву. Израђују се на кординатном систему тако што се на
хоризонталној линији уносе вредности, величине сваке од старосних група, а на
ординату – појединачне године старости.

Типови старосних пирамида:

o прогресиван тип
o стационарни тип

2
 o регресивни тип
Функционални контигенти:

1. предшколски – деца 0-6 година

2. школообавезни – деца 7-14
3. регрутни – мушкарци 16-24
4. фертилни – жене 15-49
5. оптимални фертилни – жене 20-34
6. брачни – целокупно становништво 15 и више година
7. женидбено, удадбени – лица 18 и више година која нису у браку
8. радни (радна снага) – мушкарци 15-64, жене 15-59.

Појединци и групе поседују личне ресурсе:

o биолошки (старост, пол, здравље, репродуктивна способност)

o економски (доходак, квалитет живота, стандард)
o социокултурни (образовање, националност, религију, политику)
o социопсихолошки (социјализација, интеграције, преузимање
одговорности)

Чиниоци полне структуре становништва:

 Биолошка константа (однос полова) одређена је природним

законитостима, тако да се на 1000 девојчица рађа од 1040 до 1070
дечака.
 Морталитет – доводи до равнотеже биолошке константе, због
специфичности смртности код полова
 Миграције, специфичност полног састава миграната, већа склоност ка
пресељењу је од 20 до 30, 40 година лица изван брака и без деце, у
унутрашњим миграцијама на мање раздаљине више је жена (удаја).

Чиниоци старосне структуре становништва:

o Наталитет – усмерава се на основицу или базу старосно-полне

пирамиде, одређујући њену ширину. Старење популације је раст
удела старог становништва у укупном, као и повећање просечне
старости. Повећање наталитета битно се супроставља тенденцији
старења становништва.
o Морталитет – делује у свим генерацијама или на свим тачкама
старосне пирамиде. Испољава се веома снажно у условима рата и
великих друштвених криза поготову на мушком становништву. У
традиционалним друштвима се јављала висока стопа смртности
одојчада, а у модерним смањена укупна стопа морталитета.
o Миграциона кретања – у својим коферима односе не само
сопствене комперативне предности већ и индиректне демографске

3
 добитке (формирају бракове, породице, повећавају општи капитал,
економског и социјалног благостања, социјалног живота).
Брачна структура становништва се односи на расподелу становништва према
категоријама брачног стања. Оквир за анализи брачне структуре су брачни
контигент – лица старија од 15 година и женидбено-удадбени контигент –
лица старија од 18 година која нису у браку.

Брачни статуси:
1. ожењено/удато становништво
2. неожењено/неудато
3. разведено
4. удовичко
5. кохабитације (изванбрачна унија) – региструје се на Западу, а у позној
модерности чак и намере становништва у блиској будућности.

Особине склапања брака (нупцијалитета) показујемо посредством:

o опште стопе,
o просечних година ступања у брак,
o броја склопљених бракова.

Ниво разведености и процес развода брака

Чиниоци формирања брачне структуре

СОЦИОЕКОНОМСКЕ СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА

Делимо их на:
o економске – становништво према
 активности (активно, издржавано, лица са личним приходом)
 делатности (пољопривреда, непољопривреда)
 занимању (квалификациона структура)

o друштвеноекономске – према положају и уанимању у сектору власништва

Активност становништва се повезује са радном снагом, која обухвата две

категорије:

1. запослене – су лица која обављају одређено занимање или

друштвену улогу на тржишту рада и за то примају новчане накнаде
(доходак), овде спадају лица каја раде са личним средствима за
производњу као и лица која су привремено ван процеса рада (због
болести, трудничког, војске, затвора). Овде су и лица која траже
запослење (резервна армија рада), овде спада војска и полиција.

2. незапослене:

4
 лица са личним приходом – економски независна. Приход

од предходног рад (пензионери) или будућег (стипендисти),
поседовање неке вредности, социјалне заштите.
 издржавана лица – економско зависна од других, не
учествују у процесу рада већ само у процесу потрошње
(деца, ученици, студенти, домаћице).
Општа стопа економске активности је однос активног у односу на укупно
становништво.

О Pa
е’ = --------- x 100 (u %)
OP

- стопа у свету од 30-35 посто, у Африци и Азији преко 40 посто

Однос активних становника на 100 становника радног контигента (15-64

године).

O Pa
e’ = ------------- x 100 (u %)
O P15-64
Коефицијент активности ставља у однос активно становништво са
издржаваним (ОPi) и лица са личним приходом (ОPlp).

O Pa
Ka = ----------------- x 100 (u %)
O (Pi + Plp)

Коефицијент зависности – коефицијент оптерећених активности

O (Plp + Pi)
Kz = -------------------- x 100 (u %)
O Pa
- однос издржаваног становништва и активних у ширем смислу или
економски независних (лица са личним приходом и активних у ужем
смислу).

O Pi
Kz = ----------------- x 100 (u %)
O (Plp + Pa)

5
Повезаност економске активности становништва:
1. ЕАС повезана је са старосном структуром код оба пола, будући да она
почиње у младости, пуни замах достиже у средовечном добу, а опада у
старости
2. ЕАС повезана је и са полном структуром, степен активности жена је нижи
него код мушкараца
3. разлике у ЕА код мушкараца из различитих друштава и култура су мале,
док су код жена израженије, под утицајем положаја и улоге у приватној и
јавној сфери
4. у развијеним друштвима, ЕАС почиње касније, а завршава се раније у
односу на предмодерна (пољопривреда).

Привредне делатности – су области у оквиру друштвене поделе рада, те се

становништво може ангажовати у пољопривреди, грађевинарству, трговини,
услугама. Делатност се одређује према радној организацији или фирми где је
лице ангажовано.

Кларкова подела сектора привредних делатности:

1. примарна (пољопривреда, шумарство, рибарство)

2. секундарна (индустрија, рударство, занаство, грађевинарство)
3. терцијална (саобраћај, трговина и угоститељство, државне и јавне
службе, здравство, култура)
4. квартални (финансије)
5. квинтарни (банкарство, осигурање, берза).

Квалификациона структура (структура према занимању)

Занимање је особина појединца, тј. врста конкретног посла коју појединац

обавља и на основу тога стиче средства за живот (доходак, плату).

Да би се посао третирао као занимање потребно је:

 образовање
 радно искуство
 друштвено признање (по овоме проституција и крађа нису занимања, али
на другој страни бити домаћица, студент сматрају се квази занимањем јер
је реч о издршаваним категоријама).

Структура према просечним зарадама

Просечне зараде су зараде исплаћене у години дана, остварене за обављени

рад и време проведено на раду, увећане зараде, накнаде.

Родна равноправност

Жене су привлачна радна снага при глобализацији:

1. у другој половини 20.века се остварају радна места на која се ангажују
жене, док се смањује удео мушкараца

6
 2. послови захтевају знања и умећа који су ближи женама него мушкарцима
(тимски рад, толеранција, способност манипулације)
3. жене су слабије плаћене од мушкараца за исти посао.

Стратегија породичне зараде (две плате две каријере) има последице:

 женина зарада постаје значајан део кућног буџета и основа њене
преговарачке моћи и позиције унутар куће
 не постоје оправдани разлози зашто мушкарац не би помагао око
кућних послова и око деце.

Чиниоци који обликују економске структуре:

 демографски (наталитет, морталитет, миграције) – природни прирештај

делује на то колики ће бити прилив нових генерација тзв. радни
контигент, што ће се касније одразити и на повлачење из радног
контигента тј. пензионисање. Код миграција делују ПУЛ и ПУШ фактори.
 друштвеноекономски – развитак привреде, друштва и токова
запошљавања, социјалне мобилности или промоције у друштву.

На формирање радног контигента утичу и друштвена схватања или друштвене

норме, о томе када почиње и када се завршава радна активност (нпр.
пољопривреда – село и идустрија – град, образовање, брак, трудничко).

КУЛТУРНОАНТРОПОЛОШКЕ СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА

Културноантрополошке особине становништва изводе се на основу

припадности раси, народу или нацији, језику и религији. Ту су и образовне
структуре, тј. писмености и школске спреме.

Писменост и образовање

Структура становништва према писмености се изражава као дистрибуција

удела писмених и неписмених, а дефиниција писмености различита је од земље
до земље.

Неписменост је повезана са старошћу и полом, виша је код старијих и код жена.

Данас се говори о информацијској писмености (рачунар, интернет).

Школска спрема се посматра за становништво изнад одређене старости (преко

10 година). Класификација степена образовања зависи од државе до државе,
због система и временских реформи.

Етничке структуре

Попис на основу појмова: народ, народност, националност, нација.

Постоје два типа:

7
 1. правни појам нације – политичка заједница грађане, где се нација
поистовећује са држављанством (САД, Канада), где се на основу
миграција становништво разликује по вери, раси, етницитету.
2. националност која се не поистовећује са држављанством –
националност, народност, етничка група, народ.

Пописа у Србији од 1834-2002 било је 37 (19 српских, 5 АУ, 5 Бугарских и 8 ЈУ).

Поред националног опредељивања постоји:

 регионално изјашњавање (Шумадинац, Банаћанин, Далматинац)

 неопредељени или неизјашњени.

Поред хомогених постоје и хетерогене тзв. мултикултурне, мултиетничке и

мултиконфесионалне средине и друштва (бимодалне – ЦГ, тримодалне – БиХ).

Узроци пада националности:

1. промена у опредељењу
2. етнонационални, историјски и културни процеси
3. етнодемографска кретања (наталитет, морталитет, миграције).

Структура становништва према језику

Структура становништва према религији

Расна структура становништва