UNIVERZITET U PRIZRENU

FAKULTET KOMPJUTERSKIH NAUKA

SEMINARSKI RAD
Predmet : Upravljanje projektima
Tema : Upravljanje znanjem

Mentor:

Studenti :

Prof.efik Bajmak

Elma Nurkovi
Anela Ivanovi

Prizren decembar 2015

Sadraj
1.

UVOD........................................................................................................... 3
1.1.Vostvo preduzea........................................................................................... 4
1.2.Organizacija................................................................................................. 4
1.3.Tehnologija................................................................................................... 4
1.4.Uenje i inovacije........................................................................................... 4
1.5.Ekonominost, motivacije i nagraivanje...............................................................4

2.DEFINICIJA I ULOGA ZNANJA............................................................................. 5

2.1.

Izvori znanja i inovacija............................................................................... 6

3.

UPRAVLJANJE ZNANJEM U PREDUZEIMA I TOKOVI ZNANJA..........................8

4.

IVOTNI CIKLUS ZNANJA............................................................................ 11

5.

6.

4.1.

Integracija znanja..................................................................................... 12

4.2.

Uloga menadera u upravljanju znanjem.........................................................12

SISTEMI ZA UPRAVLJANJE ZNANJEM............................................................14

5.1.

Komponente sistema upravljanje znanjem.......................................................15

5.2

Mo i upotreba KBS sistema za KMS...................................................16

FAKTORI RIZIKA U UVOENJU KMS-A..........................................................17

6.1 Ekonomika KMS-a....................................................................................... 18
6.2

Model za ocenu zrelosti KMS-a............................................................19

7.

ZAKLJUAK................................................................................................ 21

8.

LITERATURA............................................................................................... 22

1. UVOD
Danas, kada se u cijelom svijetu djelatnost preduzea usmjerava prema ekonomiji znanja
( Knowledge Based Economy KBE ), jasno je da znanje i upravljanje znanjem postalo kljuno
strateko pitanje svake firme. Pozicioniranje znanja kao sredinje funkcije preduzea omoguava
preduzeu kompetitivnu prednost na tritu.
Iako danas u organizacijama postoje procesi uenja, upotrebe, deljenja znanja, ipak nije
iskoriena mo sistemskog pristupa koji podrava neprekidnost odvijanja, maksimiziranje i
sinergiju tih procesa.
Naglasak upravljanja znanja u organizacijama je upravo na izgradnji i uspostavljanju
sistema za upravljanje znanjem ( Knowledge managment system KMS ) koji omoguava:
-

uspostavljanje procesa upravljanja znanja zajedno sa svojim ulogama i odgovornostima u

organizaciji;
sinergiju procesa primjene znanja u organizaciji;
odrivost procesa uenja, inovacija, upotrebe i deljenje znanja.

Zajednikom primjenom informacijske tehnologije i znanja ljudi mogue je realizovati

sistem za upravljanje znanjem, koji menja u potpunosti nain rada zaposlenih, pri emu svaki
radnik postaje radnik znanja koji sudeluje u stvaranju, deljenju, evaluaciji i primeni znanja.
Uspostavljanje nekog drutva kao drutva znanja podrazumeva i poseban nain
upravljanja znanjem, tj. Poseban nain donoenja politikih, stratekih i taktikih odluka. Ovo je
od velike vanosti za sektore obrazovanja, nauke, inovacije i informacionog drutva, imajui u
vidu da se oni, po samoj prirodi stvari, bave znanjem, tj. Da obuhvataju proizvodnju,
diseminaciju i upotrebu znanja u cilju drutvenog i ekonomskog razvoja. Da bi jedno drutvo
zaista postalo drutvo znanja, neophodno je da upravljanje znanjem bude efikasno, efektivno,
fleksibilno ( kako bi odgovaralo na nove izazove ).
Jedan od osnovnih razloga i jeste da se kroz multidisciplinarna istraivanja obrazovanja i
nauke proiri baza znanja o sistemima obrazovanja, istraivanja ( i inovacija ), te da se
donosiocima odluka obezbede neophodni podaci i zakljuci na osnovu kojih bi mogli da donesu
bolje odluke.
Preduzee treba prepoznati potrebu za uvoenjem i upotrebom svih podsistema, te ih
strateki i organizaciski pozicionirati u svim djelovima preduzea i ukljuiti u politiku znanja.
Mnoge firme uvode samo segmente dole navedenih podsistema KMS-a, te se u potpunosti ne
ostvaruje sihronizacija i sinergija odvijanja poslovnih procesa. Efekti upotrebe samo pojedinih
podsistema KMS-a nisu potpune za preduzee. Prilikom uvoenja KMS-a potrebno je obuhvatiti
svih 5 podruja za upravljanje znanjem:
-

Vostvo
Organizaciju
Tehnologiju
Uenje
Ekonomiku

1.1.Vostvo preduzea
1.
2.
3.
4.

Politika znanja,
Repozitoriji poslovnih procesa ( VRM ),
KM podrka poslovnom odluivanju VI,
KM za upravljanje menaderovim portfeljom ( odluke i planovi, projekti,
nadmetanja, ugovori, imovina, sudski postupci ).

1.2.Organizacija
1. Metodologije uvoenja KMS-a,
2. PMO znanja znanja upravljanja projektima, programima i portfeljom,
3. HRM znanje i iskustvo zaposlenih.

1.3.Tehnologija
1.
2.
3.
4.
5.

Kalaboraciski sistemi,
Upravljanje sadrajem i portali (CRM, ERP, SCM),
Virtualizacija i outsourcing,
Repozitoriji modela za ICT sisteme (MDA, UML),
Sistemi zasnovani na znanju (KBS) i inteligentni agenti

1.4.Uenje i inovacije
1. Organizaciska kultura, organizacisko uenje i e-Learning,
2. Inovacije.

1.5.Ekonominost, motivacije i nagraivanje

1. Intelektualni kapital,
2. Motivacija i nagraivanje,
3. Ekonomika i metrika KM sistema.

2.DEFINICIJA I ULOGA ZNANJA

Pojam znanje je jedan od pojmova za koji svi znaju njegovo znaenje, ali ga je
teko definisati. Pojmove poput injenice, podatak, informacija esto veemo uz pojam
znanje.
U kontekstu informaciske tehnologije znanje je mnogo uoptenije od pojmova poput
,,podatak ili ,,informacija. Podaci su skup injenica I merenja, dok je informacija
organizovan, usmeren skup podataka koji se posmatra kroz dimenziju pravovremenosti.
Znanje moemo smatrati kao kontekstualne I relevantne inforamcije sa sposobnou
delovanja. Takoe, znanje je neizmerljiv poslovni resurs koji pomae ljudima da deluju
bolje nego to su to mogli bez njega.
Znanje se klasifikuje u tri kategorije :

proceduralno znanje poznavanje postupaka kako nesto napraviti ( know-how

znanje);
deklaramivno znanje znanje koji proizlazi iz toga da li je neka tvrdnja istinita ili
ne ( propozicijsko znanje );
tacitno znanje znanje koje proizlazi iz domena subjektivnog, spoznajnog i
eksperimentalnog uenja.

Vanost znanja proizlazi iz injenice da je ono neophodno za donoenje (dobrih)

odluka, odnosno za prepoznavanje i razumijevanje uzrono-posledinih odnosa koji utiu
na poslovanje organizacija, a time i na sposobnost predvianja njene budunosti.
Znanje se moe prikazati kroz nekoliko aspekata znanja (podatak, informacija,
znanje, mudrost),njegove svrhe i konteksta upotrebe.

Slika 1.Hijerarhija aspekata znanja

2.1.

Izvori znanja i inovacija

Organizacijsko znanje je implementirano, ne samo u dokumentima ili u bazama

znanja ve i u organizacijskim rutinama, procesima, praksama i normama. Iako
organizacije imaju gore navedene strukturirane oblike znanja, 85% znanja jedne
organizacije je nestrukturirano (Gartner). S obzirom na to da je znanje neophodno za
poslovno odluivanje i upravljanje organizacijom, moemo tvrditi da je izvorite
upravljanja znanja u strukturiranju i detektiranju izvora znanja.
Kako bi izvori znanja u organizacijama bili primenjivi i iskoristivi u procesu
donoenja odluka i sprovoenju akcija, trebaju se integrisati u system upravljanja znanjem.
Postoje dvije vrste izvora znanja: interni i eksterni izvori.

Interni izvori organizacijsko znanje, tacitno znanje pojedinca i znanje

u tehnologiji (organizacijski sustavi za transakcijske obrade, baze
podataka, skladita podataka, sistemi za upravljanje dokumentacijom,
sistemi za upravljanje sadrajem, sistemi izvjeivanja i lini ili
zajedniki informacijski upravljaki sistemi).
Eksterni izvori znanje naih kupaca, dobavljaa, korisniki zahtjevi,
nauno-informacijski izvori, preplatnike baze znanja.
Razliite su dimenzije znanja u organizacijama, ali se uopsteno mogu
prepoznati sledee osnovne dimenzije:
metodoloka znanja (o postupcima, planiranju i upravljanju);
tehnoloka znanja (u domenu korienja i domenu proizvodnih
djelatnosti);
znanja o proizvodima i njihovom upotrebnom konfigurisanju (za stvaranje
vrijednosti)
domenska znanja (opta znanja o industrijama i javnom sektoru
(generiki modeli objekata i modeli poslovnih procesa)) i lancima
stvaranja vrijednosti i industrijama (value chains).
Uz pojam znanje usko je vezan i pojam inovacija. Inovacije u
organizaciji dolaze uvoenjem novih poslovnih modela, odnosno novih naina
izvoenja poslova i ine sam temelj koji pokreu poslovanje organizacije.
Inovativni proizvodi koji diu vrijednosti za kupca kreu od znanja zaposlenih.
Zbog toga sistemsko upravljanje znanjem ini temelj za kreiranje organizacijske
klime koji podstiu na inovativnost.
Zbog ega ulagati u znanje i inovativnost (IBM,CEO)?
- Rastua konkurencija;
- Trite namee inovativnost;
- Poslovni modeli se mijenjaju dramatino 40% prodaje je na Internetu;
- Nema napretka, a da se ne mijenjamo;
- Inovacijama moramo opravdati svoje postojanje;
- Globalizacija je svugde prisutna.

Izvore novih ideja i inovacije moemo nai u internom

(organizacijskom) i eksternom (trinom) okruenju, slika 2. prikazuje izvore
inovacija (IBM, CEO).
Eksterni izvori novih ideja i inovacija
Skolovanje
Udruenja
Konkurencija
Konsultanti
Kupci
Poslovni
Partneri

14%
19%
21%
27%
36%
39%

Interni izvori novih ideja i inovacija

Zaposleni
Prodaja
Rad
Ostalo
Ostale Stvari
Internet Forumi

43%
19%
17%
8%
7%
4%

Slika 2. Prikazuje izvore inovacija (IBM,CEO)

3. UPRAVLJANJE ZNANJEM U PREDUZEIMA I TOKOVI

ZNANJA

Koja je uloga znanja u preduzeu i zato upravljati znanjem? Voditi firmu u

dananje vrijeme vrlo je kompleksno i teko. Osim nepredvidljive poslovne okoline, otre
konkurencije i zahtjevnih kupaca, opstanak je neizvestan i umnogome zavisi od
svakodnevnog mobilizovanja i najmanjim iskrama inteligencije u preduzeu (Matsushita).
Ako firme nemaju pravu sliku stanja u kojoj se nalaze, nemaju ni priliku krenuti dalje
(Porter).
U dananje vrijeme firme prepoznaju ulogu upravljanja znanjem na nain da je
svrstavaju kao posebnu funkciju unutar organizacije poslovanja. Upravljanje znanjem
predstavlja sistemsko i aktivno upravljanje idejama i informacijama, koje su
implementirane u sr organizacije,jer od njih u najveoj mjeri zavisi i stepen radnog
angaovanja.
Upravljanje znanjem (knowledge managment) je organizacijski proces koji
pomae organizaciji da identifikuje, odabere, organizuje, proiri i uvede vane informacije
i sadraje koji se nalazi unutar organizacije kao deo organizacijskog znanja u
nestrukturiranoj formi (Turban, 2005). Upravljanje znanjem nije tehnologija ili skup
metodologija, ve je praksa ili disciplina koja ukljuuje interakciju ljudi, procesa i
tehnologije. Prema najnovijim spoznajama praktiara upravljanja znanjem (KMSI)
upravljanje znanjem predstavlja funkciju menadmenta koja nastoji unaprediti
performanse u poslovanju poveanjem kapaciteta organizacije u uenju, inovacijama i
rijeavanju problema (Turban, 2005).
Danas se definitivno moe rei kako je upravljanje znanjem postalo kljunom
formulom uspeha, jer slui kao temeljni okvir za omoguavanje odrivog stratekog
razvoja kompanija u svim aspektima poslovanja. Takoe, postavlja se pitanje kako da
upravljanje znanjem i nematerijalna imovina budu u povoljnijem poloaju u poslovnim
modelima. Zanimljia je izjava Dana Holtshousea, direktora korporativne strategije u
Herohu, koji kae Upravljanje znanjem je kreiranje organizacijske kulture koja podrava
kreativnost, fleksibilnost i ugodnu radnu atmosferu i pri tom maksimalno koristi znanje
svojih zaposlenih kao temeljni input dugoronom razvoju. Heroh prua odlian primjer
pri stratekom upravljanju znanjem, koje je vidljivo kroz 10 kljunih stratekih aspekata
upravljanja znanjem:
1. Upravljanje znanjem i najboljim praksama potrebno je organizovati na svim nivoima
organizacije (do nivoa pojedinca).
2. Za razvoj, korienje i odravanje znanja, potrebno je postaviti take odgovornosti do
ukljuivo roles&responsibilities svakog pojedinca.

3. Prepoznavanje, korienje i upravljanje iskustvima pojedinaca, te nagraivanje i

zadravanje u firmi ili virtualnom timu (umreenosti) obavezni je element
upravljanja znanjem.
4. Znanje je resurs, dakle, proizvod, te treba organizovati i proizvodnju znanja kao
infrastrukturni proces firme.
5. Ugradnja znanja u proizvode i usluge (posebno kroz inteligentne aplikacije i
softverske agente na mrei) deo je proizvodnje, te preduslov za brzinu, kvalitet ,
cijenu, i vrijednost isporuka na tritu.
6. Podravanje kreativnosti zaposlenih (od razliitih oblika nagraivanja do podrke
razvitku i uenju) kljuni je element organizacijske kulture.
7. Uspostavljanje mree eksperata, virtualnih timova i sredita izvrsnosti centre of
excellence (kao dodatne tree dimenzije nad matrinom organizacijom, podrava
kolaboracijskim sistemima i digitalnim arhivama) snaga su i strateka
infrastruktura.
8. Znanje o klijentima i upravljanje odnosima s kupcima (CRM) u fokusu je misije
svake firme (posebno uenje na bazi primjera lessons learned)
9. Razumevanje, mjerenje (primarno korisnosti) i monitoring tokova
znanja,pretpostavka su upravljanja znanjem.
10. Sutina poslovnih aktivnosti (ne samo privrednih, nego i javnih) jeste dodana
vrijednost, koju poveavamo pomou znanja i usklaujemo prema zahtjevima
korisnika/kupca (uz pojavu novoga smjera i naina: business on demand).

Tehnologija je samo laki deo procesa uvoenja znanja, onaj tei deo, koji je
ujedno i najbitniji,a esto se olako shvata, jeste posveenost top menadmenta
intenzivnijem radu s ljudima kako bi se poboljao razvoj i dijeljenje znanja unutar firme.
Taj deo je presudan!
Za firme je kljuno da napuste stare ideje o ustrojstvenim i korporativnim
strukturama i ponu svijet poslovanja gledati onakvim kakav stvarno jeste. To znai znanje
i nematerijalnu imovinu shvatiti mnogo ozbiljnije, ne samo na poslovnom nivou nego i na
mikro nivou timova i radnih grupa, te na makro nivou ekonomske politike i teorije.
Previe onoga to sluamo o ekonomiji znanja je zapravo staro vino pretoeno u nove
flae.
Potrebni sistemi za stvaranje organizacije znanja su:
Poslovna inteligencija (BI) & Business Activity Monitoring (BAM) & Corporate
Performance Managment (CAP);
Digitalna arhiva (DMS Document Managment System)
Sistem za upravljanje znanjem (KMS Knowledge Managment System);
Sistem za upravljanje poslovnim procesima (Business Process Managment
System)
Informacijska sabirnica (ESB Enterprise Service Bus/SOA Service Oriented
Architecture);
Poslovne aplikacije:
9

 CRM (Customer Relationship Management);

ERP (Enterprise Resource Planning);
HRM (Human Resource Management);
KBS (Knowledge Base(d) System);
Apps X (poslovna aplikacija X);
Portal & Informacijska sigurnost (Information Security Management) &
elektronski potpis;
Odeljenje za upravljanje programima i projektima (Program/Project Management
Office) .
Disperzija raspoloivih tehnologija je takva da univerzalni pristup ostaje teko uhvatljiv.

VREDNO
ST
Sistem
Upravljan
ja
Znanjem

EAI
MDM

Sistem
upravljanja
poslovnim

Informacijska sabirnica

Poslovne
aplikacije
CR
M

Nabav

HR

KBS

Ljudi i organizaciska
struktura

Slika 3. Organizacija znanja : System Landscape

10

4. IVOTNI CIKLUS ZNANJA

Jedan od znaajnih modela u upravljanju znanjem, koji se temelji na elementima
planiranja i unapreenja razmene znanja u firmi, jeste model ivotni ciklus znanja
( KLC Knowledge Lifecycle ). Ovaj model, autora McElroy-a, Firestone-a te KMCI
konzorcijuma, predstavlja jedan od svetskih okvira za upravljanje znanjem
Organizacija ui ako pojedini ue.
Okvir se sastoji od tri faze :

Stvaranje znanja (uenje) faza koja se sastoji od aktivnosti individualnog

i grupnog uenja, te evaluacije znanja;
Integracija znanja faza koja integrie novo znanje u postojeu radnu
okolinu organizacije;
Okolina naslovnih procesa okolina u kojoj organizacija primenjuje,
prilagoava i stvara novo znanje. Ovaj pristup uvoenja novog znanja u
radnoj okolini utie na poslovne procese svake firme. Kao rezultat su
efikasniji i efiktivniji poslovi procesi, odnoso organizacija je efektivnija.

Stvaranje znanja

11

Integracija znanja

-Idividualno i grupno uenje

-Prikupljanje informacija
Potvrivanje
-Formulisanje
znanja
zahteva

-Razmena mrea
Organizacisko
znanje
-Uenje

-Pr

Okolni poslovni procesi

Distribucija organizaciskog znan

Ponaanje poslovnih procesa interaktivnih

-Registri
agenata
organizaciskog znanja
-Pojedinci i grupe
-Klasifikacija

Interni - Eksterni dogaaji

Slika 4. Stvaranje i integracija znanja

12

4.1.

Integracija znanja

Povratna veza (ukljuujui i detekciju problema).

Procesi uenja trebaju biti usmereni u tri eksperentno voena paralelna procesa:
Beleenje i irenje najbolje prakse ,,best partice, te certifikovanje znanja (kad je god
mogue, certifikovanje obaviti kod strranih certifikatora);
Ocenjivanje i benchmarkingili uporeivanje poslovnih rezultata na svim nivoima i u
svim podrujima (kultura nadmetanja i nagraivanja);
Osiguranje kvaliteta znanja i izvlaenja pouka ,,lessons learned (to znai i uenje iz
loih primera, te definisanje korektivnih pravila i akcija za budue ponaanje), a u svrhu
inovacija poboljava znanje i prakse (kao kljune funkcije uenja feedback).
4.2.

Uloga menadera u upravljanju znanjem

Upravljanje znanjem predstavlja funkciju menadmenta koja nastoji unaprediti

performanse u poslovanju poveanjem kapaciteta organizacije u uenju, inovacijama i
rijeavanju problema.
Kao rezultati prakse i istraivanja moemo utvrditi da su za upravljanje znanjem
potrebna etiri stuba: vostvo, organizacija, tehnologija i uenje. Ova etiri nosioca su
ishodite svakog sistema za upravljanje znanjem u preduzeu i sa tog stajalita moemo
definisati znanje kao kljuni resurs za donoenje odluka, predvianja, dizajniranja,
planiranja, analize, evaluacije i intuitivne provere (Tiwana,2002).
Zlatno pravilo uvoenja sadraja za upravljanje znanjem je prvo ljudi, onda
tehnologija (Tiwana, 2002).

13

Slika 5. etiri stuba upravljanja znanja

Michael A. Stankosky, Professor Systems Engineering, George Washington

University (GWU).
Svaki stub je zaduen za pojedine korake uvoenja sistema upravljanja znanjem u
firmi (Knowledge managment system KMS).
Vostvo (leadership) stub koji obuhvata okolinu, strategiju, ciljeve, upravljanje i
izvore organizacijskog znanja.
Organizacija stub koji obuhvata operacijske aspekte upravljanja znanjem;
ukljuuje funkcije, procese, formalne i neformalne organizacijske strukture,
kontrolu, mjerenje, metrike i BPR.
Tehnologija trei stub obuhvata informacijske tehnologije koji slue kao podrka
za KM strategiju i operacije. Naglasak je na taksonomiji znanja, alatima za
kolaboraciju i kodifikaciju znanja.
Uenje etvrti stub koji obuhvata aspekte organizacijskog ponaanja i socijalnog
inenjeringa. Ovaj stub obuhvata principe i praksu koji osigurava zaposlenima
prikupljanje i dijeljenje znanja. Naglasak je na organizaciji koja ui.

14

Iako je menadmentu poznata vanost znanja i upravljanje znanjem u firmi, tek nedavno
firme su prepoznale da se znanjem sistemski treba upravljati kroz KMS da bi ono bilo
strateki resurs i bitan faktor u poslovanju firme.
Prema rijeima Jacka Welcha, biveg CEO-a General Electrica:
Intelektualni kapital je sve, prihvatanje novih ideja zaposlenih je naa dunost ako elimo
pobediti! Dakle, menadment mora izgraditi povoljne organizacijske preduslove u kojoj
se neguju inovacijski procesi i provjera novih ideja.

5. SISTEMI ZA UPRAVLJANJE ZNANJEM

Voeni idejom da ljudi znaju vie nego to misle, postavlja se pitanje kako to
znanje pretvoriti u oblik koji moe biti na raspolaganju drugim ljudima. Odgovor na to
pitanje nalazi se u strukturiranju znanja i prilagoavanju tog znanja kako bi ono moglo biti
upotrebljeno od drugih.
Strukturiranje znanja omoguuje efikasno i efektivno rijeavanje problema,
olakava uenje, strateko planiranje i donoenje odluka. Informacijsku tehnologiju koja
omoguuje upravljanje znanjem u organizaciji nazivamo Sistemima za upravljanje
znanjem (knowledge managment systems).
Inicijative za uvoenje sistema za upravljanje znanjem rangirani su prema
najvanijim razlozima:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Poveanje profitabilnosti i prihoda (67%);

tititi talent i ekspertizu (54%);
Poboljanje usluga korisnicima i njihovog zadovoljstva (52%);
Osiguranje firminog udela na tritu u borbi sa konkurencijom (44%);
Krae vrijeme izbacivanja novih proizvoda (39%);
Ulazak u nove trine segmente (39%);
Smanjenje trokova (38%);
Razvoj novih roba i usluga (35%).

Sistem za upravljanje znanjem prua podrku mrei eksperata (Knowledge

Workers) u kreiranju, konstrukciji, identifikaciji, prikupljanju, odabiru, procjeni,
organizaciji, povezivanju, strukturiranju, oblikovanju, vizualizaciji, distribuciji,
zadravanju, odravanju, rafinisanju, razvoju, pristupu, pretraivanju i primjeni znanja, s
ciljem podrke dinamici organizacijskog uenja i organizacijske efektivnosti.

15

Danas se takvi sistemi oslanjaju na moderne tehnologije (poput Interneta, intraneta,

intelegentnih agenta, skladita podataka, ekspertnih sistema, sistema za kolaboraciju, i sl.)
koji znatno ubrzavaju produkciju i primjenu znanja unutar organizacije. Odabir
tehnologije, alata i metoda je, takoe, kljuan korak za implementaciju. Uopte za KMS
sisteme su vezane odreene opte spoznaje:
-

kljuni faktor uspjeha KMS-a je kreiranje i podravanje organizacijske kulture

koja podrava ugodnu okolinu za rad i korienje znanja svojih zaposlenih,
sistemi upravljanja znanjem donose konkurentnu prednost, ne samo firmi i
pojedincu, nego i naciji i civilizaciji,
lideri na svim nivoima usmeravaju svoj fokus djelovanja na znanje; u ljudima i
organizaciji/timovima, kao i u tehnologiji; sa svrhom katalizacije svih procesa i
korienja znanja kao strategijskog resursa,
procesima uenja treba upravljati: kvalitetnije i bre; sa svrhom rasta znanja i
poveanja snage distribucije i korisnosti,
znanje je nematerijalna dugorona imovina, te ga treba sasvim drugaije
ekonomski i raunovodstveno-financijski tretirirati (svjetski lider ovih promjena je
vedska).

5.1.

Komponente sistema upravljanje znanjem

Sistem za upravljanje znanjem se baziraju na tri glavne tehnoloke kategorije:

Komunikaciska tehnologija omoguava korisnicima pristup eljenom znanju
i komunikaciji izmeu sebe, odnosno direktni kontakt prema eksperimentima
za pojedina podruja znanja. Prvenstveno ovde ubrajamo e-mail, internet
infrastrukturu. Internet i ostele web-orijentirane alate, koji omoguuju
komunikaciju izmeu zaposlenih.
Kolaboraciski alati predstavljaju sredstvo pomou kojeg se izvrava i
upravlja grupnim radom. Grupama je omoguen rad na zajednikim
dokumentima u isto vreme ( sihroni rad ) ili u razliito vreme (asihroni rad ).
Vano je napomenuti da kolaboraciski alati omoguuju kreiranje virtualnog
prostoraza rad, u kojem mogu sudelovati svi lanovi sa bilo kojeg mests u bilo
koje vreme.
Sistemi za podrku i pretraivanje znanja temelje se na sistemima za
upravljanje bazama podataka (DBMS).Uloga takvih sistema jeste podrka,
kategoriziranje, indeksiranje i pretraivanje dokumenata. Na takav nain
struktuiramo tacitna znanja zaposlenih, naih kupaca ili konkurencije sa ciljem
lakeg pretraivanja i upotrebe znanja.

16

5.2Mo i upotreba KBS sistema za KMS

Sistemi za upravljanje znanjem predstavljaju jednu od najsnanijih infrastruktura
koji pojaano promovie, podstie i podrava ekonomsko-tehnoloke procese i ini
realnu infrastrukturu privrede i drutva.
1. Sistemi za upravljanje znanjem (Knowledge Managment Systems KMS )
Primarno predstavljaju organizaciju i kulturu razvoja, distribucije i primene
znanja (orijentisani su na oveka i organizaciju, ali podrani ICT
infrastrukturom, u pravilu Internetom, kao tehnolokom osnovicom)
2. Sistemi temeljeni na bazama znanja ( Knowledge Based Systems KBS)
napredni tehnoloki sistemi sa prikljuenim znanjem od eksperata i iz propisa,
pojaani mehanizmima rezoniranja iz vetake inteligencije i s velikom
snagom distribucije i dostupnosti znanja (u pravilu irokopojasnim Internetom,
kontinuirano 7 dana * 24sata).
Kljuni efekti i koristi KMS i KBS sistema su :
1. Umreavanje ljudi i firmi koji ine vrednosne lance (value chains) i
2. Poveanje brzine i inteligencije svih vrsta procesa (u privredi, dravi i
drutvu uopte),
3. Poveanje koliine i primenljivosti ukupnog znanja na svim nivoima
organizovanosti.
Uvek se naglaava da je KMS organizacisko kulturno tehnoloki sistem i
posebno se naglaavaju prve dve dimenzije, dok se za tehnologiju moe rei da je bitan
preduslov i infrastruktura za rad KMS, a to su :

Kolaboracijski sistemi (ukljuujui i elektronsku potu), sistemi za

upravljanje sadrajem i digitalne arhive,
irokopojasni internet, uz primenu odgovarajue informaciske sigurnosti
(ukljuujui i elektronski potpis i vrednostojnost elektronike isprave),
Svi sastavci elektronikog poslovanja i pripadajue infrastrukture,
Baze znanja kao tehnoloki delovi sistema osnovanim na bazama znanja.

Sistemi temeljeni na bazama znanja (KBS) fokusirani su na tehnoloko skladitenje

znanja u baze znanja i snano distribuiranje u nekom sistemu ili okolini.
Kljuni delovi takvih sistema su :
o Baze znanja, vrlo esto prikupljenog od eksperata i iz propisa, logika maina
za zakljuavanje-rezonovanja i pronalaenje reenja problema (tehnike
rezoniranja tipa rule-based, case-based ili model-based zakljuavanje).
Baze za korisnike sistema i objanjenja odgovara dobijenih od sistema,
distribuciska infrastruktura (uobiajeno web).
oZnanje, konzistentno pothranjeno u bazama znanja (tehnoloka kategorija), mogue je
snano distribuirati, koristiti, poboljavati i dograivati u KMS sistemu, te nataj nain
trajno i bre iriti znanje. Na adekvatan nain KBS sistemi se mogu koristiti kao
17

pogonski motor u KMS sistemima i bitno ubrzati procese razvitka i korienja KMS
sistemima.
Posebna klasa KMS sistemima su ekspertni sistemi za podrku odluivanju, koji
predstavljaju infrastrukturu za odluivanje u skupinama te omoguavaju:

Kontekst odluivanja : uzroci i posledice (dijagnoza problema, whatifanalize).

Generisanje varijanti, selekcija odluka i ciljnog reenja (za eljenu
budunost to be); procenjivanje rizika.
Planiranje realizacije, kontrola i monitoring (do uspeha).

6. FAKTORI RIZIKA U UVOENJU KMS-A

Prema istraivanju KRMG-a, organizacije koji imaju definisanu politiku znanja,
strategiju znanja, program upravljanja znanjem i KM sistem bolje su plasirane na tritu,
nego one firme koje to nemaju. Firme koje imaju sve navedeno manje se ale na prazan
hod u radu, mogu se pohvaliti na bre irenje znanja i na bolji i kontinuirani proces uenja
zaposlenih. Takoe, ulaganjem u znanje i ugradnjom best-practice znanja u proizvode ili
usluge, kvalitet proizvoda raste, zadovoljstvo korisnika.
Uz sve gore navedene koristi, esto se deava da prilikom uvoenja KM sistema dou
do odreenih problema. Prvenstveno su to problemi koji se odnose vie na organizaciski, a
manje na tehnoloki karakter. Prilikom uvoenja KM-a bitna je vizija upravljanja znanja u
firmi, razraenja strategija, prilagoavanja u organizaciskoj kulturi i najbitnije podrka
uprave. Takoe, bitno je razjasniti poiciju i odgovornosti svakog radnika i njegovu ulogu
kao radnika znanja.
Istraivanje KPMG-a kao najvei problem navodi nedostatak slobodnog vremena (za
vreme radnog vremena) za unos u KM sistem, odnosno deljenje znanja unutar firme.
Mnoge firme su uoile taj problem i reile ga adekvatnim nagraivanjem radnika.
Barijere u uvoenju KMS-a u organizaciju Stankosku:

18

Organizaciska kultura 80%

Nedostatak vlasnitva nad organizacijom 64%
Nedostatak ICT tehnologije 55%
Nestandardizovani procesi 54%
Ogranizaciska struktura 53%
Podrka visokog menadmenta 46%
Nagrade/priznanja 46%

6.1 Ekonomika KMS-a

Ekonomika KMS-a predstavlja odreivanje vrednosti ulaganja u KMS, pre samog
ulaganja, te praenje poslovne performanse imovine kroz ekonomski vek iste. Sistem
upravljanja znanjem, kao svaka kapitalna investicija jedne firme podlona je merenju
finansiske isplativosti i izvodljivosti (feasibility stydy), zbog znatnih resusrsa, ljudskih,
vremenskih i finanskiskih, koji su neophodni za uspeno sprovoenje implementacije
KMS-a.
Finasiski monotoring investicije moe se podeliti na dva dela:
1. Praenje poslovne performanse ulaganja kroz kretanje odreenih ekonosmkofinansiskih pokazatelja preko kojih firma moe oceniti rezultate ulaganja kroz
odreeni vremenski period. Takoe, kroz uporeivanje istih pokazatelja
spokazateljima drugih firmi, firma-ulaga moe proceniti uspenost ulaganja u
KMS u odnosu na druge sline firme.
Proces odreivanja koji pokazatelji bi bili adekvatni za ocenu investicije, postavljanje
tzv. benchmarka za svaki pokazatelj, kao i njihovo merenje, moe se izvesti putem
alata koji nudi metoda balanced scorecard (VSC).
2. Procena vrednosti ulaganja predstavlja odreivanje/kvantifikovanje vrednosti
ulaganja u novanom obliku. Glavni rezultat procene vrednosti je jedinstvena
vrednost, koja se kasnije moe uporeivati sostalim vrednostima drugih kapitalnih
ulaganja, kako bi se stvorio uvid u isplativosti investicije. Naravno da pri
uporeivanju dve ili vie vrednosti, morali bi se upotrebiti identina metoda
procene.

Ekonomika KMS-a odnosno merenje ekonomsko-finansiske isplativosti, kao i procene

vrednosti predstavlja, pre svega, neophodan korak pri razmatranju uprave firme o
potencijalnom ulasku u investiciju. Nadalje, aktivnosti ekonomike su neophodne radi
kontinuiranog praenja uspenosti ulaganja. Tako da mogu se razgraniiti dve skupine
aktivnosti : jedna pre samog Go / No Go odluivanju, a druga skupina predstavlja
kontinuiran angaman tokom ekonomskog veka trajanja ulaganja u KMS (Life Cycle
Management).
Sobzirom da svaka firma trebali bi biti usmerena ka maksimizaciji vrednosti (Value
Based Management), ekonomika KMS-a (kao i svakog kapitalnog ulaganja) jeste
aktivnost bez koje je nemogue doneti racionalnu odluku o investiranju. Ulazak u ulaganje
bez prethodno obavljenje ekonosmke analize isplativosti i procene vrednosti, predstavljala
bi stihijsku odluku, kaja nije u skladu sa standardima korporativnog vladanja (Corporate
Governance)

19

6.2Model za ocenu zrelosti KMS-a

Uspenosti uvoenja upravljanja znanja u preduzeu zavisi od niza aktivnosti koji
obuhvata poslovne procese, infrastrukturu i ljude. Za uvoenje upravljanja znanjem nuno
je definisati ogranizaciske ciljeve, osigurati podrku top menadmenta, osigurati novani
fond, definisati upravljake mehanizme i definisati promene u organizaciskoj kulturi.
Prema Farteru (Kompanija je osnovana 1979 godine od strane Gideon Gartnera) kritini
faktori uspeha obuhvataju tri kljuna podruja u KM-u:
Strategija i ciljevi firma mora teiti definisanju stratekih ciljeva za KM.
Infrastruktura obuhvata tehnoloke aplikacije, poslovne procese,
menadment alate, uloge / odgovornosti.
Izvori znanja - obuhvata znanje radnika, korisnika, poslovnih partnera i
konkurencije.
Pomou modela za procenjivanje nivoa zrelosti KMS-a, moemo definisati 6 razliitih
stanja u kojem se firma moe nalaziti. Stanja zrelosti KMS-a u firmi se razlikuje prema
stupanju shvatanja vanosti izvora znanja u firmi i njenoj okolini. Model za procenjivanje
zrelosti KMS-a obuhvata stanja od 0 do 5, pri emu svako vie stanje predstavlja vii
stupanj razvijenosti KM infrastrukture, KM strategije i izvore znanja od prethodnog.

Nepost
oji

Inicijal
an

Ponavljaj
ui

Tefacisi
d

Slika 6. Nivo KM zrelosti/vreme

20

Upravlj
an

Optimiziran

Kontinuirano poboljanje

Stanje 0 (Nepostojan) ne postoji KM, niti se mogu prepoznati poslovni procesi

koji se odnose na upravljanje znanjem, razmenu ili produkciju znanja.

Stanje 1 (Inicijalan) firma prepoznaje vanost KM-a.Postoje tehniki

preduslovi i infrastruktura za KM.Organizovani i sistemski pristup za KM-u ne
postoji.

Stanje 2 (Ponavljajui) Postoji sistemski pristup za KM. Postoji Km

infrastruktura u pojedinim delovima firme, gde ljudi razmenjuju ideje, znanja i
iskustva.

Stanje 3 (Definisan) Svatanje o KM-u je visoko. U potpunosti se prepoznao

potencijalan KM-a. KM procesi su u usponu ; tehnologija i infrastruktura za
razmenu znanja raste i unapreuje se.

Stanje 4 (Upravljan) KM ulazi kao faktor planiranja i u budet firme. Firma

ukljuuje KM u sve svoje segmente poslovna firma i u svoje poslovne procese.

7. ZAKLJUAK
21

Iako danas u organizacijama postoje procesi uenja, upotrebe, deljenja znanja, ipak nije
iskoriena mo sistemskog pristupa koji podrava neprekidnost odvijanja, maksimiziranje i
sinergiju tih procesa.
Uspostavljanje nekog drutva kao drutva znanja podrazumeva i poseban nain
upravljanja znanjem, tj. Poseban nain donoenja politikih, stratekih i taktikih odluka. Ovo je
od velike vanosti za sektore obrazovanja, nauke, inovacije i informacionog drutva, imajui u
vidu da se oni, po samoj prirodi stvari, bave znanjem, tj. Da obuhvataju proizvodnju,
diseminaciju i upotrebu znanja u cilju drutvenog i ekonomskog razvoja. Da bi jedno drutvo
zaista postalo drutvo znanja, neophodno je da upravljanje znanjem bude efikasno, efektivno,
fleksibilno ( kako bi odgovaralo na nove izazove ).

Pojam znanje je jedan od pojmova za koji svi znaju njegovo znaenje, ali ga je
teko definisati. Pojmove poput injenice, podatak, informacija esto veemo uz pojam
znanje.

22

8. LITERATURA
[1] Upravljanje projektima (knjiga)
[2] Upravljanje znanjem i metodologije uvoenja KM sastava (skripta)

23