Dr VLADETA COLIC VLADIMIR SKILJAICA

TEORIJA 1 OPREMA
PLOVILA
ZA III RAZRED USMERENOG OBRAZOVANJA
SAOBRACAJNE STRUKE

ZAVOD ZA UDZENIE
1 NASTAVNA SREDSVA

@
8 1 mJ
(f!tl)

BEOGRAD

ZAVOD
ZA IZDAVANJE
NOVI SAD

1989.

UDtBENIA

..

Recenzenti:
mr ZORAN RADMILOVIC, docent
Saobraeajnog fakulteta u Beogradu, Beograd
MIODRAG DO~UAK, dipl. illZ.
RO za vodne puteve " lvan Milutinovic", Beograd
RADOSLAV ~RI, dipl. inZ.
Pokrajinski komitet za saobraeaj i veze, Novi Sad
Urednici:
Zoran . Misailovic
Dragoljub Peeanac
Glavni i odgovorni urednici
mr Vojislav Mitic
VasiJije Lalatovic
Za izdavace:
dr Tomislav Bogavac
Stojadin Ljuenkovic
Prosvetni savet Socijalisticke Repu\ike Srije odobrio
il.davaje i upotrebu ovog udienika u razredu usmerenog
obrazovanja saobraeajne struke svojim rclenjem 650-647 /88.
od 28. decembra 1988. godine i Prosvetni savet Vojvodine
re~enjem 61-464/88. od 22. decembra 1988. godine.

ISBN 86-17-00887-3

1. UVODNE NAPOMENE
nj ih

Postoji vise definicija koje odreduju pojam broda (plovnog sred stva). Jedna od
i sledeea:

"Brod svako plovno sredstvo sposobno da se kreee na rekama, jezerima i

morima od jednog mesta do drugog, pomocu vesla, neke mebanicke sprave, stroja
ili jedara. Brod sredstvo predvideno za prevoz ljudi ili dobara, za riolov, za
tegljenje, potiskivanje ili za neki drugi zadatak unutrasnjim plovnim putevirna
(reke, jezera) ili morima."
Teorija broda nauka koja proueava geometrijska i mehanicka svojstva broda
i moze se podeliti na dve velike grupe: na statiku i dinamik11 broda.
Statika broda se deli na vise poglavlja, kao sto su: geometrija broda, plovnost broda, staticki stailitet broda.
Dinamika broda proueava sva stanja koja nastaju delovanjem raznih spoljnih
sila na brod. 1 ona se deli na vise poglavlja: dinamicki stabilitet broda, otpor
broda, propulzija broda.
Sadrfaj udzbenika Teorija i oprema plovila (namenjenog ucenicima usmerenog
obrazovanja saobraeajne struke - vodni saobraeaj) obuhvata navedene osobenosti
broda. Takode sadrzi osnovne pojmove brodogradnji, konstrukcionim elementima
brodskog trupa, sistemima gradnje brodova, cvrstoci brodskog trupa, kao i pojmove
iz oasti opremanja broda.

2. PREGLED MEDUNARODNOG SISTEMA JEDINICA

FIZICKIH VELICINA (SI) NAJCESCE PRIMENJIVANIH
U BRODARSTVU
Medunarodni sisfem jedinica (International System of Units; Systeme International d' Unites) - ili skraceno: jedinice SI - usvojen na XI generalnoj konferenciji za mere i tegove 1960. godinc .
U nasoj zemlji proces uvodenja Medunarodnog sistema mernih jedinica (SJ)
u8ao u zavrsnu fazu donosenjem Zakona mernim jedinicama i merilima od
31. I 1976. godine (kojim se utvrduju zakonske merne jedinice i merila, kao i
rokovi i usLovi primene u prelaznom pericdu), kao i novih jugoslovenskih standarda iz oasti velicina, oznaka i jedinica 2. sve oJasti nauke i tehnike. Zakon
stupio na snagu 1. VII.1976, kada postao i obavezan za upotrebu u javncm
saobracaju na teritoriji SFRJ (clan 8. Zakona).

2.1. JEDINICE SI
Medunarodni sistem jedinica sastoji se od dve vrste jedinica:
- osnovnih jedinica i
- izvedenih jedinica.
Osnovne jedinice SI prikazane su talici 2.1.
!i

2.1 - Osnovne jedinice SI

Osnovne jedinice SI

Fizi(!ka ve\icina
naziv
duZina
masa
vreme
ja(!ina elektricne struje
temperatura
ja6na svetlosti
koli~ina materije

metar
k.ilogram
sekunda
ampel"
kelvin
kandela
mol

oznaka

kg
s

cd
mol

Izvedene jedinice SI izraZa.vaju se pomocu osnovnih jedinica, primenom matematickih operacija mnozenja, deljenja i stepenovanja.
4

Izvedene jedinice SI (najeesce primenjivane u brodarstvu) prikazane su

2.2.

taici

Tahlica 2.2

Izvedene SI jedinice
Fizicka velicina
naziv
sila
energija, rad,
snaga
pritisak

kolicia

oznaka
N

njutn (newton)
diul Uoule)
vat (watt)
paskal (pascal)

toplote

2.2. JEDINICE VAN

definicija

1 N = 1 kg m/s2
1 = 1 Nm
1 W = 1 J /s
1 =1 N/m2

EDUNARODNOG SISEA

Zbog prakticnog znaeaja ili zbog posebnih potreba, kao i zbog tradicije, medunarodni standardi ( i jugoslovenski zakon) dozvoljavaju upotrebu i nekih jedinica koje ne spadaju u Medunarodni sistem.
Ove jedinice (najeesce primenjivane brodarstvu) prikazane su taicama
2.3, 2.4 i 2.5.
i

2.3 -

Jedinice van Medunarodnog sistema cija

Fizicka velicina
1
vreme
masa
pritisak
energija, rad, kolicina toplote
temperaturski interval
!i

2.4 -

Fizicka
velicina

minut
cas
tona
bar

min
h

t
bar
Wh

vat-~s

stepen Celzijusa

1Oznaka 1
jedinice

broj obrtaja obrtaj u minuti

brzina
gustina

upotreba dozvoljena (zakon)

Definicija jedinice

Naziv jedinice 1Oznaka1

jedinice

Jedinica va11 Medunarodnog sistema cija

Naziv
jedinice

min-1

kilometar na eas
km/h
tona metru kubnom t /m3

min = 60 s
h = 60 min = 3600 s
t = 103 kg
bar = 1os
Wh = 3 600 = 3,6 kJ
1 = 1 ; 0 = 273,16

1
1
1
1
1

upotreba dozvo\jena (JUS)

Definicija jedinice

1
1 min- 1 = - s- t
60
1 km/h = 1 /3,6 m /s
1 t /m3 = kg/dm3 = 1 g/cm3 = 103

~g/m

Tahlica 2.5 - Jedinice van Medunarodnog sistema cija upotreba doZvoljena samo odredenim
olastima (pomorski i vazdusni saobraeaj)

------;----~---1-

Fizicka velil!ina
duzina
brzina

Naziv jedinice
morska milja
cvor

Definicija jedinice

morska milja = 1 852 m

1 cvor = 1,852 km/h = 0,514444 m /s

U taici 2.6 navedene su jedinice van Medunarcdnog sistema (najce~ce primenjivane brodarstvu) ciju primenu z.akon mernim jedinicama i merjJjma
dozvoljavao javnom saobraeaju do 31 . 1980. g.
i 2.6

- Jedinice van Medunarodnog sistema cija upo!Ieba ila dozvoljena do 31. 1980. g.
Naziv jedinice

Fizicka velicina
1

sila
snaga
pritisak

rad, energija
kolicina toplote

Oznaka
jedinice

kilopond
pond
konjska snaga
tehnicka atmosfera
normalna (fizicka)
atmosfera
erg
kilopond metar
kalorija

Definicija jedinice
1

kp

KS
at

1 kp = 9,80665 N
= 10- kg = 9,80665 mN
1
1 KS = 735,49875 w
1 at = 98.066,5

atm
erg
kpm
cal

1
1
1
1

atm =101.325
erg = 0,1 . = 10-1
kpm= 9,80665
cal = 4, 1868

U taici 2.7 navedene su jedinice anglo-saksonskih sistema mera, sa faktorom (ciniocem) preracunavanja cija upotreba bila dozvoljena samo u pomorskom saobraeaju do 31. 1980. g.
i

2.7

Fizicka
velicina

Naziv jedinice
1

duzina

masa
zapremina

palac, inc (inch)

stopa (foot)
jard (yard)
fadom (fathom)
funta (pound)
Jong tona (long ton)
registar tona

Oznaka
jedinicc
in
ft
yd
fm
1

ton, L/
RT

Definicija jedinice
1

1 in
ft
1 yd
1 f1n

=25,4 mm = 0,0254 m
=12 in = 0,3048 m
= 3 ft = 0,9144 m
= 6 ft = 2 yd = 1,8288 1
(za izracunavanjc dublnc mora)
1 1 = 0,45359237 kg
1 L/ = 22401 = 101 6,05 kg = 1,01605 t
1 RT = 2,832 m

3. BRODSKI KOMPLEKS
3.1 .

BRODSKOM

KOPLEKSU

Brodski kompleks se moze rasclaniti na sledeee osnovne de!ove, odnosno

grupe delova: trup (korito); nadgrade; ugradnju; glavno pogonsko postrojenje;
pomocne strojeve, uredaje i instalacije; pokretnu opremu.
) Trup. - Sastoji se iz kostura trupa i oplate (g) dna, bokova i glavne
palube. Pod glavnom palubom se podrazumeva gornja, zavrsna i vodonepropusna
oplata trupa, iznad koje nastaje nadgrade. Brodski trup opterecen na savijanje
pod dejstvom tezinskih sila, kao i si la potiska i bocnog pritiska vcde.
) Nadgrade (11adg1adnja; nadogradnja) . - Brodske prostorije izradene iznad
glavne palube cvrsto s njom spojene, cij i su bocni zidovi produzetak bokova trupa,
nazivaju se nadgradem. Svakako da i nadgrade dobrim delom pojaeava cvrstocu
brodskog trupa.
) Ug1ad11ja - Ovde pripadaju svi oni delovi brodskog trupa, i nadgrade,
koji se ne mogu nazvati konstruktivnim, tj. ne primaju i penose naprezanja
kojima s trup i nadgrade izlozeni. su: unutrasnje g, podovi i tavanice;
pregrade prostorija (izuzev vodonepropusni); cvrsto ugradeni namestaj tome
sliCno.
d) G/avno pogonsko postrojenje - Pod glavnim pogonskim postrojenjem podrazumeva se brodska energetska centrala sa mehanickim uredajima koji omogucavaju ostvarenje osnovne namene plovnog objekta. Na primer:
- kod parobroda: parni kotlovi, parna masina, vod vratila'' propeler (vijak);
- kod motornog broda : dizel-rnotor, vod vratila i propeler (vijak);
- kod plovnog bagera vedricara: di zel-motor i venac vedara t"kofa") za
kopanje (tzv. "kofni venac");
- kod plovece dizalice: dizel-rnotor, elektrieni prenos (generator - elektromotor), e!ektrovitlo za dizanje tereta itd.
) i strojevi, uedaji i insta/acije - Pomocni strojevi dele se na dve
velike grupe. su:
- pomocni strojevi i uredaji strojarnice (posebni energetski agregati za elektricnu energiju, za pritisak vazduha kompresoru, protivpofurnu pumpu,
crpke za spasavanje slueaju prodora vode i dr.);
- pomocni strojevi i uredaji palube (sidrena, privezna i vucna vitla; kmi
larski stroj sa krmilarskim vodom i krmenim perom; uredaji za spustanje
i dizanje camaca za spasavanje i dr.).
U strucnoj literaturi' vod vratila se jos naz.iva i osovins!Um vcdcm, sto pogre5no jer
vratilo prenosi snagu ne osovina.

U instalacije spadaju: vodovodna, kanalizaciona, elektricna instalacija (jaka i

slaba struja), instalacije za grejanje i provetravanje - sa pripadaju6im uredajima.
f) Pokretna oprema - Na brodu postoji vise grupa pokretne opreme: navigaciona, bezbednosna, strojarska, kuhinjska i dr.

3.2. OSNOVNE VELJCINE ARAERI~U BRODSI

KOPLEKS

3.2.l. SOPSTVENA MASA BRODA, D 0 (t)

Pod sopstvenom masom broda (Do) podrazumeva se masa potpuno opremljenog
broda, izuzev mase goriva, sanitarne, pitke i balj:lstne vode, zalihe namirnica i mase
posade sa njenirn prtljagom. Ovako odredenoj masi broda odgovara ravan najmanjeg gazenja (KVL 0 ). Sopstvena masa broda izrafuva se tonama (t).
Kod parnog broda voda kotlovima se racuna u masu broda.

3.2.2. DEPLASMAN , Dm(t)

Pod deplasmanom ( D) se podrazumeva masa potpuno opremljenog i nato varenog broda do ravni najve6eg dozvoljenog gazenja (VL). Deplasman se izrafuva tonama (t).
3.2.3.

JSISNINA ,

V (m)

Istisninu (V) najlakse shvatiti ako se posmatra kao da brod utisnut

neku npr. plasticnu masu do svoje linije najve6eg gazenja, tako da u toj masi
ostavio otisak spoljnog oika svog trupa. Ako bi se taj otisak ispunio vodom,
takvo vodeno telo imalo bi svoj odreden oik, zapreminu i teziste.
Cesto se praksi velicine deplasmana i istisnine identifikuju kao jedan pojam.
Medutim, deplasman ( D) masa i dimenziono se izrafuva tonama (t), dok
istisnina (V) zapremina koja se izrafuva kubnim metrima (m). Znaci, rec
dvema fizicki raz\icitim velicinama.
Dimenziona analiza ove dve velicine jednaka :
D m=Vp( = )m3 -

m3

( = )t,

(3.1)

gde su:

D111

deplasman broda, (t);

istisnina broda, (m);

- - gustina vode kojoj se brod nalazi, (t/m);

za slatku (recnu) vodu:

za slanu (morsku) vodu:

= 1,
= 1,025

t /m,
t/m.

Na primeru tegljenog teretojaka (tegljenice) deplasmana, Dm= 850,0 t, prikaza6e se izracunavanje odnosa izmedu istisnine broda i njegovog deplasmana, za
slueaj slatke (recne), odnosno slane (morske) vode.

Na osnovu jednacine (3.1), istisnina (V) jednaka

V = Dm(m)

(3.2)

S/atka

()

voc/a

Na osnovu jednacine (3.2) istisnina (V)

jednaka:

V = 850,0t =8 50,m.
l ,00t/m 3
Dakle, slueaju da se brod nalazi slatkoj (recnoj) vodi, deplasman ( D111)
biti brojno jednak istisnini (V). Otuda, verovatno, i dolazi do pogresne identifikacije ovih dveju vel icina.

Slana (mmska) voc/a

Na osnovu jednacine (3.2) istisnina

850,0 t
V = - - -- 1,025 t/ m3

jednaka:
829,3 m,

odnosno, na osnovu jednacine (3.1):

Dnr = V = 829,3 1,025

850,0 t.

Znaci, ako se brod nade slanoj (morskoj) vodi, deplasman ( Dtn) brojno
veci za 2,5% odnosu na istisninu (V).
3.2.4. NOSIVOST, Q (t)
Razlika izmedu dep!asmana, D111 (mase broda pri najvecem gazenju), i sopstvene mase broda, D 0 (kojoj odgovara ravan najmanjeg gazenja broda), jeste nosi
vost ( Q), tj.:
(3.3)
Q=D- Da(t)
Kod svakog broda razlikuju se korisna i ukupna nosivost.
U korisnu nosivost spadaj u samo mase robe i putnika sa njihovim prtljagom
(odnosno samo masa za koju se nap!acuje vozarina).
Ukupna nosivost se d kada se korisn.oj nosivosti dodaju mase zaliha goriva, zaliha vode i namirnica, masa posade sa prtljagom i slicno. *

3.2.5. PROSTORNOST
Pod prostornoscu se podrazumeva zapremina svih brodskih zatvorenih pro stroija izrazena kubnim metrima (m3).
U pomorstvu se zapremina izraZa.vala i u registarskim tonama ( RT)
1 RT = 2,83

m 3.'~':'

U pomorstvu se ukupna nosivost obeleZ.va i sa DW ili DWT (dead\veight, engle; ki =

mrtva teZina).
Na osnovu Zakona mernim jedillicama i merilima (Sluzeni list SFRJ, br. 13 /76), registarska tona se zvanitno upotreljava la do 31. 1980. godine.

Bruto-prostomost zapremina svih brodskih zatvorenih prostorija. Ranije se

izraZa.vala u bruto-registarskim tonama (R).
Neto-prostornost zapremina zatvorenih prostorija za smestaj robe i putnika.
Ranije se izraZa.vala u neto-registarskim tonama (NRT).

3.3. GLAVNE GRUPE

NA BRODU

Pod masom brodskog sistema podrazumeva se masa broda, kao i svih predmeta koji se na njemu nalaze. Ova masa , znaeajna za projektovanje jer od
zavise glavne brodske dimenzije (buduci da istisnina broda mora iti jednaka toj
masi).
Da bi se uveo neki red u mnostvo raznovrsnih masa koje se na brodu naiaze, mase se svrstavaju u glavne grupe masa. O ve grupe se dalje deJe u podgrupe,
svaka podgrupa se, opet, moze deliti u detaljene mase, vec prema tome koliko
to potrebno i sa koliko se podataka raspolaze.
Svrstavanjem masa na brodu u pojedine grupe postize se sledece:
-

sigurno da se nece zaboraviti neka od vaznijih masa ukoliko se mase

nabrajaju nekom ustaljenom redosledu ne potpuno proizvolj no; .
mogu se bolje koristiti iskustveni podaci jer se oni oicno odnose na
grupe masa;
postoji stalna kontrola proracuna plovnosti broda s obzirom da odnosi
glavnih grupa masa naspram ukupne mase za pojedine vrste i tipove brodova ostaju u manje ili vise uskim granicama.

Kod recnih brodova, ukupnu masu broda (depiasman, D111 ) cine sledece giavne
grupe:
-

masa eelicnog trupa,

masa opreme, inventara i pomocni strojeva,
masa pogonskog uredaja (strojevi, kotlovi, pomocni strojevi za svrhe pogona, inventar za strojeve, vod vratiia, propeleri). P.ri tome se smatra da su
strojevi spremni za pogon. Dakle, u ovu grupu s uracunava se i voda
u kotlovima, cevima, kondenzatoru, itd.,
- masa goriva, maziva, vode za adenje, kao i sanitarne, pitke i balastne
vode,
- masa posade, njihovog inventara, kao i zaliha namirnica,
- masa utovarenog tereta, putnika i jihovog prtljaga ( masa za koju
se naplacuje vozarina, tj. korisna nosivost broda).

Prvc tri grupe masa daju sopstvenu masu

najmanjeg gazenja ( KVLo).

( D 0 ) , kojoj odgovara ravan

Druge tri grupe masa daju ukupnu nosivost broda ( Q), dok svih sest grupa
masa cine depiasman broda Dm tDm=Do + Q).
Pri projektovanju broda nastoji se da prvih pet grupa masa budu projektovane kao sto .tnanje (lakse), da se sesta grupa (tzv. korisna nosivost) projektuje sto veca -zato sto samo ona donosi doit.

tu svrhu definise se koeficijent

.lj

=_g_ ' koji .treba da

D,,.

10

bude sto veci.

Priniera radi, u taici 3.1 daje se prikaz grupa masa koje cine sopstvenu
masu ( D 0 ) za brod - motorni potiskivac snage glavnog pogonskog stroja od
2 660 KS
(2 486 kW).
!i

3.1 - Grupe masa koje daju sopstvenu masu broda - motornog

nog pogonskog stroja od 2 486 kW

Grupc masa koje daju sopstvenu masu broda, ( D o)

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

snage glav-

Potiskivac, Nin11 = 2 486 kW

Sopstvena masa

Trup. i nadgrade ("celik")

Strojarsko postrojenje
Propelerski i krmilarski vodovi
Palubna oprema
Ologe, izolacija i nameStaj
Cevovodi
Elektricna instalacija
i rezerva
D o(t )

potiskiva~

D o(t)

(%)

104,79
47,09
14,30
16,00
22,00
2,50
3,50
9,00

47,81
21,48
6,52
7,30

219,20

100,00

10,04

1,14
1,60
4,11

4. GEOMETRIJA BRODA
Oik

brodskog trupa odreduju:

glavne dimenzije,
brodske linije,

koeficijenti punoee.

4.1. GLAVNE

BRODSE DIENZIJE

Glavne brodske dimenzije cine: duzina (L), sirina (), gaienje

visina slobodnog boka (F,).

(),

visina ()

Na s\ici 4.1 graficki su prikazani duzine, gazenje, visine, kao i visine slobodnog boka broda.

La
Lpp

LvL

LvLo
Tkm
Tko

najveea duzina (duZina preko svega)

duzina izmedu perpendikulara
Tk
duzina na KVL
Tmax
duZina na KVLo
Hk
najvete konstrukciono gazenje
, 11
najmanjc konstrukciono ga:Zenje F,
Slika 4.1 -

12

pram~no konstrukciono ga:Zenje

krmeno konstrukciono gZenje
- najvete gazenje
- konstrukciona visina trupa
najveea visina broda
- visina slobodnog boka (visina nadvodaj

Glav11e brodske dime11zije

4.1.1. DUZINA BRODA

Razlikuju se sledece du.Zine:
- du.Zina brodskog trupa merena izmedu prameanog i krmenog perpendikulara *, koja se naziva duzina izmedu perpendikula1a (LppJ;
- du.Zina brodskog trupa merena izmedu vertikala spustenih iz preseka konstrukcione vodne linije (KVL)** i spoljnih ivica prameane i krmene statye,
koja se naziya duzina VL (LVLJ;
- duiina brodskog trupa merena izmedu vertikala spustenih iz preseka konstrukcione vodne linije pri najianjem gazenju broda (KVLoJ i spoljnih
ivica prameane i krmene statve koja se naziva duzina KVLo (L J(VLoJ;
- duzina brodskog trupa merena izmedu vertikala spustenih iz krajnjih nepokretnih taeaka trupa (ne racuajuci krmeno pero) i koja se naziva duzina preko svega ili najveca duiina (L aJ .
4.1.2. SIRINA BRODA
Da bi ~ mogao dati prikaz sirina (, gazenja ( , visina ( i visine slo bodnog boka ( F,J, najpre potrebno objasniti pojam glavnog rebra.
G/avno rebro. - Glavno rebro geometrijski poprecni presek brod skog trupa,
normalan na uzduznu ravan njegove simetrije***, koji ima najvecu povrsiu uronjenog dela (ispod KVL).
Kod brodova sa paralelnom sredinom trupa (npr. tegljeni ili potiskivani teretnjaci) glavno rebro se nalazi na sredini trupa. Inaee obicno izini sredine.
Glavno rebro se oznaeava znakom .
U pogledu sirine broda () razlikuju se sledece dimenzije (sl. 4.2 i 4.3):

!}

:.-

)(v.L;

'--....__

\
.

.ffVL..o

li'oltC'o' .

..=..

1
1

Slika 4.2 - Sheatski prikaz sirina brodskog

trupa brodova sa grednom kobllicom

KVZ
.l(V.L,D

! \ /)170"

l(V,

Creo'110"

""'

/(

Slika 4.3 - Sl1ematski prikaz sirina brodskog

trupa brodova sa rav11om kobllicom

sirina brodskog trupa merena na glavnom rebru izmedu verti_kala spustenih iz preseka linije KVL i spoljne ivice bocne oplate, koje se naziva sirina
KVL (BVL);

Vertikala koja prolazi kroz presek linije KVL i unutrasnje ivice k.rmene statve naziva se
zadnji iJi krmeni perpendikular (uoi~jena oznaka ).
Vertikala koja prolazi kroz presek linije KVL i unutrasnje ivice pram~e statve naziva se
prednji ili pram~ni perpendikular (uoi~jena oznaka 0) - videti s\iku 4.1.
Konstrukciona vodna linija (KVL} odgovara liniji najveeeg dozvoljenog gazenja (teretna
vodna linija).
Brodski trup uzduZom ravni simetrije podeljen na desni i levi k (gledajuci od krme
ka pramcu).

13

s irina brodskog trupa merena na glavnom rebru izmedu vertikala spustenih iz preseka linije KVL i spoljne ivice bocne oplate, koj i se naziva siria KVL ();
sirina brodskog trupa merena na glavnom rebru izmedu vertikala spustenih iz krajnjih nepokretnih taeaka na bokovima d, koj i se naziva
siria preko s1ega ili 1 siria ().

Na sl ici 4.2 prikazane su s irine brodskog trupa brodova sa tzv. grednon1 ko bilicom (uglavnom su to morski brodovi). Na slici 4.3 prikazana sirina brodskog trupa brodova sa tzv. ravnom kobllicom (recni brodovi), gde =vL
4.1.3. GAZENJE BRODA
U pogledu gazenja broda, tj. vis ine uronjenog dela trupa, razlikuju se sledece
dimenzije (videti sliku 4.1 ) :
.-
- 1 konstrukcioo gaienje ; meri se na glavnom rebru od gornje
ivice kobi lice do linije najveceg dozvoljenog gazenja (KVL) ;
" 0
konstmkciono gaienje; meri se na glavnom rebru od g1
ivice koilice do linije najmanjeg gazenja (KVL 0 ) ;
gaieje pramcu (sl. 4.1) ;
1.: gaienje krmi (sl. 4.1);
1110 v gaienje broda; meri se o d najnizeg dela brodskog trupa do
linije KVL, na mestu najveceg uronjenja broda.
4.1.4. VISINA BRODA
U pogledu visine broda razlikuju se sledece dimenzije:
- visina brodskog trupa merena na glavnom rebru, od gomje ivice kobilice
do donje ivice oplatc palube (dejine " s"), koja se naziva kostrukciona
visina (HJ.:} - videti sliku 4.1;
- visi11.a. broda izmedu donje ivice koilice i najvise nepokretne tacke na
brodu (npr.: kod morskih brodova to moze biti vrh jarbola ili vrb dimnjaka; kod recnih brodova - vrb komandne kucice ili u slucaju da se kucica moze demontirati - vrh ili osovina krmilarskog tocka), koja se naziva najveca visina () - videti sliku 4.1.
Dimenzije: La, , i imaju uglavnom nauticko-eksploatacioni zn.acaj .
Njihovo poznavanje vazno prilikom plovidbe na tesko prolaznjm mestima (npr.
tesnacima, plicacima, na ostrijim krivinama, na prolazu ispod mostova, itd.).
Dimenzije: LvL, LvL o, LPP' BvL, B vLo, Tkm TkoTp, Tk i Hkod znaeaja suza
izradu odredenih proracuna pri projektovanju broda (npr.: proracuni istisnine, no sivosti, cvrstoce trupa, stabiliteta, otpora, itd.).
4.1 .5. VISINA SLOBODNOG

Jedna od najvafuijih dimenzija brodskog trupa 1isina s/obodnog boka ( 1inadvoda), koja se obelel.ava sa F,. Meri se na glavnom rebru, od linije najveceg dozvo!Jenog gazenja (KVL) do gornje ivice oplate palube (sl. 4.1), tj.:

sia

F, = Ht-Tkm +s (m)
14

(4.1)

gde su:
Hk -

konstrukciona visina brodskog trupa, (m),

Tkm -

najvece konstrukciono gazenje broda, (rn),

dejina

oplate palube,

(m).

Visina slobodnog boka odreduje velicinu tzv. rezervnog deplasmana, tj.

istisnine koju bi brod ostvario u slueaju uronjavanja iznad linije KVL sve do gornje
ivice palube, da pri tome nije izgubio plovnost.
Rezervni deplasman . od presudnog znaeaja prilikom udesa, kao sto .
prodor vode brod,-jer omogueava dobitak u vremenu dok ne budu preduzete
i ostvarene odgovarajuce rnere za spasavanje broda.
Ukoliko slobodni bok ( F,) veci, utoliko brod bolje odoleva preli>anju valova, odnosno dopusta vece poprecno naginjanje broda.
S obzirorn na izuzetnu vaznost_slobodnog boka za bezbednost broda, njegova
velicina se odreduje posebnim propisima.
Osnovna nacela za odredivanje slobodnog boka ( F,) su:

ukoliko su hidrometereoloski uslovi za plovidbu nepovoljniji, utoliko

sina slobodnog boka iti veea;

vi-

brodovi sa sopstvenim pogonom, posebno putnicki brodovi , moraju imati

vecu visinu slobodnog boka od teretnih brodova bez sopstvenog pogona;

brodovi sa otvorenom palubom irnaju vecu visinu slobodnog boka nego

oni sa zatvorenom;

brodovi sa neprekinutim nadgradem mogu imati manju visinu

boka od brodova sa prekinutim nadgradem.

slbodnog

Primera radi, uobleajene vrednosti slobodnog boka brodova na Dunavu iznose:

-

brodovi sa sopstvenim pogonom

F, = 0.40 m do 1,0 m;

nesamohodni teretni brodovi sa

otvorenom palubom

F,

nesamohodni teretni brodovi sa

zatvorenom palubom

0,25 m do 0,40 m;

. . . . . . . F, = 0,15 m do 0,25 m.

d teretnih brodova velicina slobodnog boka moze se smanjiti upotrebom

tzv. praznica ("talasnjaea"), vertikalnih limova koji uokviruju otvore na palubl
broda i na taj nacin stite tovarni prostor od prelivanja talasa.

4.2.

BRODSE

LINIJE

Brodske linije se dobljaju presecanjem brodskog trupa odredenim ravnima.

Pomocu njih se predstavlja oik broda na crtezu.
Razlikuju se eetiri vrste brodskih Iinija: vodne linije, linije rebara, vertikale i
dijagona\e.
Na slici 4.8 prikazane su brodske linije projektnim ravnima.
15

Lrasernice, u kojima se na podu crtaju brodske linije u ra7meri 1 : 1 i na osnovu

kojih se obeleZa.vaju i kroje limovi za izgradnju broda i izraduju odgovarajuci Sa.bloni za oikovanje pojedinih delova brodskog trupa.

Slika 4.8 -

/ zgled brodskih /inija

11

projek111im rav11ima

4.3. KOEFICIJENTI PUNOCE BRODSKOG TRUPA

4.3.1. KOEFICIJENT PUNOCE VODNI LINIJA ()
Ovaj koeficijent predstavlja odnos izmedu povrsine vodne linije i povrsine
opisanog pravougaonika (sl. 4.10):
(4.2)

18

..,

1I

_,,..
-

6'

1 __ l .---1...... -

=1:
8

10

11

12

. ..-4~

t.J

(4

15

16'

17 18'

19

]&:

---

.....

Slika 4.9 -

.)

6'

10

11

12

1.

14

15'

16'

17

Teoretski crtei brodskog trupa (brodske linije: vod11e /i11ije, li11ije rebara, vertikale)

18

19

20

4.2. 1. VODNE LINIJE

Vodne 1inije se dobijaju presecanjem brodskog trupa horizontalni m ravnirna
(sl. 4.4).
Na slici 4.8 prikazane su vod ne lin ije projektnim ravnima. Pravi oik vodnih li11ija vidi se l1orizontalnoj projekciji (horizontalna projektna ravan, 1 ). U
vertikalnoj i profilnoj projekciji (vertikalna projektna ravan, 2 , odnosno profilna
- poprecna - projektna ravan, 3) vodne linije se vide oiku pravih horizontal11ih linija.

~1

~1

~1

--?....~~-~ -------~----------+;;1- ---------==~~><+.,.,,"+

,.........

'

--------

\\ .....

KYL

',

-----

-----

/ :__r_.____.----
~

---------

,1

.//

l<VL

n3
VLZ

~3

Vl1

VLi

VLO

VLO

VL~

Slika 4.4 -

eseci

brodskog trupa /10rizo11tal11im rav11ima -

VODNE L/N/JE

4.2.2. LINIJE REBARA

Linije rebara su poprecrii preseci brod skog trupa normalni na uzd uznu osu
simetrije (videti sliku 4.5).
Pravi oik linija rebara vidi se u profilnoj projekciji ( 3 ). U horizontalnoj i
vertikalnoj projekciji ( 1 i 2 ) linije rebara se vide u oiku pravih vertikalnih
linija (sl. 4.8).
S obzirom da brodski trup simetrican odnosu na uzduznu ravan simetrije,
na crtezu se s desne strane prikazuju linije rebara pramca (od glavnog rebra prema
pramcu), dok se s leve strane prikazuju krmene linije rebara (od glavnog rebra
prema krmi).

d? 1

6
12.
16
16
20

14
8
10
Slika 4.5 - Poprec11i p1eseci brodskog trupa 11orma/11i 11zd11z11111ava11 simstrije - LINIJE REBARA

16

4.2.3.

VERIKALE

Vertikale se dobijaju pesecanjem brodskog trupa vertikalnim ravnima paralelnim sa uzduznom ravni simetrije (sl. 4.6). Obelefuvaju se rimskim brojevima.
Pravi oik vertikala vidi se vertikalnoj projekciji ( 2 ). U horizontalnoj
projekciji ( 1 ) vertikale se vide oiku horizontalnih pravih linija, dok se
profilnoj projekciji ( 3 ) prikazuju vidu vertikalnih linija (sl. 4.8).

Slika 4.6 - Pteseci brodskog trupa ve1tikal11im ravnima paralelnim sa uzduinom ravni simetrije - VERTIALE

4.2.4. DIJAGONALE
Dijagonale se doijaju presecanjem brodskog trupa uzduznim ravnima pod ilo
kojim uglom sa uzduznom ravni simetrije (sl. 4.7). Pomocu ovih linija kontrolisu

se osnovne brodske linije.

Na slici 4.9 prikazan teoretski nacrt brodskog trupa koji sadrzi osnovne
brodske linije (vodne linije, linije rebara, vertikale). Ovaj nacrt se koristi za izracunavanje deplasmana, nosivosti i prostornosti broda putem numericke integracije.
Isto tako, nacrt brodskih linija sluzi kao osnov za izradu odgovarajucih brodskih linija prirodnoj velicini. Svako brodogradiliste ima posebne prostorije, tzv.

Slika 4.7 - Preseci brodskog t1upa

2 Teorija i oprema plovila

uzdinim

ravnima pod ! kojim ug/om

simetrije - DIJAGONALE

~
(.:)

sa uzduinom ravni

17

gde su :
Fv1. -

povrsina odredene vodne linije, (m2),

L VL -

duzina brodskog trupa

BVL -

sirina brod sko g trupa na odredenoj vo d noj l in iji, (m).

Slika 4./0 -

c dredenoj vo dnoj 1iniji , (m),

Shematski prikaz odredivanja koeficijenta ptmoce vodne li11ije

Uko liko brod vitkiji, koe:ficijen.t () ma nj i. Kc risce11jem pcd ata ka iz strucne

litera ture 1 koef icijente punoce vcdnih linija vec izgradenih bro do va slicnog ti pa
moze se, za odreden bro d, prii zn o izracun ati povrsina vodne li n ije na osnovu
sledece jednac ine :
F111. = L vL (m2)
(4.3)
4.3.2. KOEFICIJ ENT PUNOCE GLA YNO G REBRA ( ~)
Ovaj koefcijent predstavlja od nos izmedu povrsine uro njer.cg de:a glavnc g
rebra i povrsine opisanog pravo ugao nika. (sl. 4. 11):

~=

F ~ 1

BvL. -

(4.4)

gd e su:

F
Bv1,

povrsina uro njenog d e\a glavnog rebra do cdredene vcd ne l inije, (m2),
sirina b rcdskog trupa na c drede noj vc d noj 1iniji , (m),
odgovaraj uce gaze nje broda, (m).

S lika 4./1 - Shematski prikaz odredivanja k aef icijenta 1 glavnog

Uko liko brod vit k iji, koef icijent (~) manj i. K o ri ~ cenjem pod ataka iz
strucne litera ture za koeficijent punc ce glav ncg r~bra vec izgra denih bro dova
slicno g ti pa .moze se, za cdred eni brc d, prili zno izracunati povr sina uronjenog
d ela glavnog r ebra po mocu jednacine :
.
.
F = ~ BVL (m2)
(4.5)

20

4.3.3. KOEFICIJENT PUNOCE ISTISNINE BRODSKOG TRUPA ()

Ovaj koeficijent (sl. 4. 12) predstavlja odnos izmedu zapremine istisnine ( V) do
odredene vodne linije (do odredenog gazenja) i zapremie opisane prizme, cije dimenzije odgovaraju glavnim dimezijama brodskog trupa (LVL, BVL,J:
=

:; ;. 1

(4.6)

LvL BvL -

Ukoliko brod vitkiji, koeficijet (~)

maji. .1Jriscenjem pcdataka iz struce
literature za koeficijete u isti sie
brcdskog trupa vec i zgrade ih brodova
slicog tipa moie se, za odredei brod,
priizo izracunati zapremia istisie
( V) osovu jednaci :

o-LviBvr,T(m3)

Slika 4 . 12 _ Sematski prikaz odredivanja

koeficijenta ' istis11i11e

(4.7)

4.3.4. KOEFICIJENT FINOCE BRODSKOG TRUPA (q:i)

Ovaj koeficijent (sl. 4.13) predstavlja od1s izmedu zapremine istisnine (V)
do odredee vodne liije (do odredeog gazeja) i zapremie prizmaticncg tela
cija visina jedaka duzii broda cdredeoj vodnoj liiji (Lvi), osnova popre co m preseku, koji predstavlja povrsinu uronjenog dela glavnog rebra (!~):
q>=

S/ika 4.1 - Shematski prikaz odredivanja

kaeficije111a /inoce h1odskog trupa

s;; 1

JLvL -

(4.8)

Zamenom vrednosti za istisninu ( V)

iz jednacine (4.7) i za povrsinu uronjenog dela glavnog rebra ( , iz jednai (4.5) doija se:
'

LvL BvL

F . LvL

~ BvL L~-L

cp=----

_8_

(4.9)

4 .3.5. PRIMENA KOEFICIJENATA PUNOCE

Svi avedeni kocficijenti (,~. , ) omogueavaju ize sagJe.davaje oika
brodskog trupa, i ko ri ste se za vise razlicitil1 proracuna (.: isti s ie stailiteta
otpora). Svi koeficijeti se izracunavaju za niz gazenja cd Tk o do .

4.3.5. 1. Primer proracuna osnovnih \'eliCina brodskog kompleksa primenom

koeficijenta punoce istisnine
Dat
-

tegljeni teretnjak sledecih

duzina na KVL .
duzina na KVL 0

osnovih osobeosti:
Lvi
L vio =

70,00 m
69,00 m

BVL=

sirina na KVL, odnosno na KVL 0 .

najveee konstrukciono gazenje . . .
najmanje konstrukciono gaze nje . .
koeficijent punoce istisnine (pri k) .
koeficijent punoee istisnine (pri T ko) .

BvLo
k

T ko

10,00 m
2,00 m
0,45 m
0,85
0,75

Izracunati nosivost ( Q) zadatog tegljenog teretnjaka.

Postupak prorac1ma

Nosivost ( Q) jednaka (jednacina 3:3):

Q = Dm - D 0

(t),

gde su:
D Do -

deplasman broda, (t),

sopstvena masa broda, (t).

Deplasman ( D) jednak

(jednacina 3. 1):

Dm = Vn~

(t),

gde su:

Vm

istisnina broda (pri Tk,,.), (m 3) ,

1,00 t/m 3 , gustina recne (slatke) vode kojoj se brod nalazi . .

Na isti nacin se odreduje i sopstvena masa broda (D 0 ):

Do = Vo P (t),
gde su:
V0

istisnina broda (pri Tk 0 ), (m3 )

l,00t/ m 3

Istisnina broda (V) jednaka

(videti jednacinu 4. 7):

V = oLvLBvcT (m3),

Prema tome, nos ivost (Q) jednaka :

Q = Din -D o = LvL BvLTk1n - LvLo v, k

Q = 0,85. 70,0. 10,0. 2,00. 1,00 -0,75. 69,0. 10,0. 0,45. 1,00

Q = 1.190,0 - 232 = 958 tona.

4.4. PRIENA D NUERICE INTEGRACIJE ZA
PRORACUNAVANJE VELICINE ISISNINE 1 ODREBIVANJE
POVRSINE BRODSIH LINIJA
4.4. 1. OPSI POJMOVI
Odredivanje velicine istisnine brodskog trupa (V) svodi se na odredivanje velicine povrsina ispod krivi h linija ravni, pri cemu se mogu koristiti krive promena
povrsina vodnih linija zavisnosti od gazenja broda il i krive promena povrsina
rebara.

22

Kada bi brodske linije bile matematicki defini sane krive, pror.cun bi se mogao
izvrsiti pomocu integral11og racun.a. Medutim, veci ni slucajeva brodske Iinije nisu
zadane anali ticki, nego grafick i. Prema tome, njihove ordinate se ne mogu pro racunati, vec se mo raju izmeri ti na crtezu. Brcdske linije su date tabelarno po mocu iza ordinata, koje se i ocitavaju jednakim razmacima na koje
celokupna duzina krive pcdeljena.
Odredi vanje povr sine ispod jedne krive koja data graficki, odo sno pomocu
niza o rdinata, vr si se, izmedu ostal og, i numerickom integracijom.
K od numericke integracije pojedini delovi krive izmedu datih ordinata zame11juju sc nekom parabo licno m krivo m , se zatim postepeno integrisu (sabiraju.
sumiraju). postupak moze dati samo priifun rezulta t. Rezultat iti tacniji
ukoliko postoji vise ordi nata, tj. ukoli ko se sto vi se manjih delova podeli odgovarajuca povrsi na.
Na slici 4.14 da t prikaz odredivanja povrsine ispod kri ve y = f () .

Povrsina ispod neke proizvo lj ne

krive, y =f (), z se odrediti sabiranjem svih e\ementarnih povrsi na dA
(sl. 4. 14), tj.:
Slika 4.14 -

(4. 10)

Odredivanje povrSine ispod

kri1e y=f(x)

A ko se duzia L pcdeli na, na pri mer, 10 jednakih delova, ako se pri tome ocitaju sve ordinate od do 1 i
ako se povrsina dA sma t1-a pravougaonikom, moze se povrsina (jednacina
4.10) izraziti kao zbir svih pravougao nika, tj.:
=

gde

10

i=l

i= I

L Y; dx = L ; - ,

(4.1 )

10

pojedina ordinata krive y = f(x) na mestima podele duzine L.

Yi -

Ocigledno da se tacniji rezultati dobiti ako se umesto pravougaonika

trapezi ili povrsine koje su s go rnje sta ne ogranieene parabo licnim lukom.

sairaju

4.4.2. PRORACUN ISISNJNE METODOM POVRSINE REBARA

Ako se iz istisine brodskog trupa izd voj i jedna elementarna zapremina isti snine, dV ( izmedu dva beskonacno iska poprecna preseka) - sl. 4.15, onda ve1icina dV jedoaka :
(4. 12)
dV= A, /
gde SLI :
,*

povrsiIJa rebra ispod vodne linije VL n.a mestu poprecnog preseka, (m2),

dx

elcmcntarna duzi na

d ,

(m).

U strucoj li teratui po\rsine se cesto obelezavaju slovom F (od nemackog Flache).

S obzirom da za teziste ist isnine brodskog trupa usvojena oznaka F, to u daljem izlaganju sve povrsinc iti o2'nacene slovo111 (od eng]eske reci area).

23

Zapremina istisnine brodskog trupa (V) doice se

nih zapremina ( dV) duzini broda (L), tj.:

V=

s;:J.iranjem

svih elementar-

dV;= 2:;d

i= !

(4.13)

i=l

Da i se na osnovu jednacie 4.13 odredila zapl'emina istisnine brodskog

trupa (V), neopbodno poznavati raspored velicina povrsin.a rebara duzini
broda. Da bi se to odredilo, nacrta se nekoliko poprecnih preseka podvodnog
dela brodskog trupa (to su stvari rebra koja vec postoje nacrtu brodskih

Slika 4 .15 - Od1ediva11je istisnine

povSine

1ebara; skala area/a rebara

linija) i proracunaju njihove povrse. Ove povrse se nanose odredenoj

razmeri jednu krivu, ,= f (), koja se naziva skala l rebara (sl. 4.15).
S ob:zirom da povrsine rebara ( ,) predstavljaju Ol'dinate skale areale rebara,
to jedna elementarna povrsina velicine , dx ispod skale areale rebara daje,
stvari, elementarnu zapremin istisnine ( dV) - jednacina .,4.12. Dakle, povrn

sina ispod skale areale rebara,

Ar; dx

jednaka

zapremini istisnine.

i= I

Na ovaj nacin proracun zapremine sveden na proracun povrsine ispod krive

na dijagramu A,=f(x).
4.4.3. PRORACUN ISISNINE METODOM POVRSINE VODNIH LINIJA
Kada se iz istisnine brodskog tupa izdvoji jedaa elementarna zapremina ( dV)
izmedu dva beskonacno iska horizo ntalna preseka, odnosno dve beskonacno iske
vodne linije (sl. 4.16), njena velicina :
dV=A

24

dz

(4. 14)

gde su:
AVL dz

povrsina vodne Iinije na mestu preseka, (m2),

razmak izmedu dve beskonacno

iske

vodne linije, (m).

krri:a
~P.fll'/(l/'.

lj..t.......l~--+---....,.Av.1

Slika 4.16 - Od1edivanje istis11i11e

povrSine vod11il1 linija; kri11a povrsina vod11il1

liija

Oznaka (sl. 4.16) predstavlja odstojanje tezista vodne linije (OVL)

duzini od Z-ose.
Zaprernina istisnine brodskog trupa (V) dobija se kao zbir svih elementarnih
zapremina ( dV) celom gazenju broda (}, tj.:

V=

L dV; = L AvL;dx
tl

"

i=I

j= I

(4. 15)

Da i se izracunala zapremina istisnine brodskog trupa (V) na osnovu

jednacine 4.15, potrebno poznavati raspored velicina povrsina vodnih linija
gazenju (}, dakle funkciju VL=f (z), gde z - odstojanje vodne linije od
X-ose (osnovice broda).
Na osnovu poznavanja vrednosti ordinata vodnih linija (iz nacrta brodskih
linija), prethodno se izracunaju povrsine odredenih vodnih linija za razlicita gazenja
broda i odredenoj razmeri nacrta kriva povrsina vodnih linija (sl. 4.16) zavisnosti od gazenja, AVL= f(T}, odnosno =! (z).
Elementarna povrsina izmedu krive =f ( z) i Z-ose predstavlja
tarnu zaprerniou istisnine, tj . : dV=A dz.
Prema tome, ukupna povrsioa izrnedu krive povrsin.a
daje zapreminu istisnine.

vodni

eleme

linija i Z-ose

4.4.4. PRIMENA SIMPSONOVOG PRVOG PRAVILA ZA IZRACUNAVANJE

PORVSINA VODNIH LINJJA 1 LINIJA REBARA
Od svih metoda numericke itegracije
p1vo pravilo, jer daje najtacnije rezultate.

se

upotreljava

Simpsonovo

Pri upotrei Simpsonovog prvog pravila pretpostavlja se da su elementari1e

povrsine, cija suma daje ukupou povrsinu ispod krive y=f (}, ogranicene parabolama drugog stepena (=2 + +). Kako za definiciju parabole drugog
stepena potrebno t1i tacke (dakle, i tri ordinate }, treba zadatu povrsinu podeliti neparnim brojem ordinata de/01 a, tj. broj delova koji
se deli povrsina mora biti deljiv s dva. Prilikom primene ovog pravila oicno se
racuna sa deset, u posebnim slucajevirna i sa dvadeset delova.
1

25

4.4.4.1. Iiracuoavanje

poSine vodnih Iinija ( AVL)

Na slici 4.17 dat shematski prikaz elementarnih povrsina ( At) potrebnill

za izracunavanje povrsina vodnih linija primenom Simpsonovog prvog pravila.
Svaka elementarna povrsina ( At) sastoji se od povrsine trapeza () i povrsine
odsecka parabole ( 0).

d=.L

L
Slika 4 .17 -

Shematski prikaz e/ementamih povrSina ( 1) potrebnili za iz1acunavanje povrsi11a

vodnih /inija prime11om Simpso11ovog prvog pravila

Izracunavanjem povrsina pojedinih delova elementarnih povrsina

sabiranjem doija se obrazac za izracunavanje povrsine ispod krive :

njihovim

(4.16)
gde su:

d = !:__ odstojanje izmedu ordinata,

(),

= 10, - broj delova na koje se deli zadata povrsina yodne linije,

L .-

duzina broda na odgovarajucoj vodnoj liniji, (m),.

S obzirom da. brod simetrican poduznom smislu odnosu na uzduznu

ravan simetrije, na teoretskom nacrtu brodskog trupa (sl. 4.9) predstavlja se samo
jedna strana vodnih linija (oicno levi bok brodskog trupa). Stoga da i se dobila
povrsina vod ne linije ( AVL), proracun.atu povrsinu ispod krive (jednacina 4.16)
treba udvostruciti, tj. :

26

U obrascu za odredivanje povrsine vodne linije primenom Simpsonovog prvog

pravila (jednacina 4.17) uoeava se sledeee:
prva i poslednja ordinata (u posmatranom slueaju: i Ylo) imaju koeficijent 1;
svaka ordinata ( 1 , 3 , 5 , 7 i 9) ima koeficijent 4;
svaka parna ordinata (2, 4 , 6 i 8) ima koeficijent 2.

4.4.4.2. Izractavanje pomine linije rebara (,)

Povrsine rebara se, kao i povrsine vodnih linija, izracunavaju pomocu Simpso novog prvog pravila.
U ovom poglavlju se prikazati proracun povrsine rebara (,) pri najvecem
konstrukcionom gazenju (Tkm}, tj. do konstrukcione vodne linije (KVL}.
Sva pravila za izracunavanje povrsina putem numericke integracije (Simpso110vo prvo pravilo) ostaju dalje vaznosti.
Na slicr 4.18 shematski su prikazane elementarne povrsine potrebne za izracunavanje povrsine linija rebara primenom Simpsonovog prvog pravila. U stvari,
prikazano jedno rebro (tj. polovina re~ara, jer se druga polovina ne crta zbog
simetricnosti) podeljeno na cetiri vodne linije (od VL 0 do VL 4 , tj. KVL). Ordinate
rebara odredenoj vodnoj liniji iste su kao i ordinate odgovarajuce vodne linije.
="+

Uop

VL

1:

VLJ

li=~,....,

'<:

..~

.2
'!

VL.f
~

Slika 4.18 - Shematski prikaz elementarnih povrSina

(,) potrebnili za izracunavanje povrsine linija rebara
primenom Simpsonovog prvog pravila

Oznake na slici 4.18 su: Tkm - najvece konstrukciono gazenje broda; h - razmak izmedu pojedi.ih vodnih linija (h = Tkm/4), tj. broj delova na koji se deli zadata povrsina linije rebara (na koji podeljeno gazenje ,-,}.
Povrsina polovine rebra od osnovice (VLO} do KVL (linije najveceg dozvoljenog gazenja jednaka :
h
AdoKVL= - (Yo + 4 1+2 Yz + 4 + 4).
3

(4.18)

() .

Simpsonovom prvom pravilu racunaju se samo polovine povrsina rebara

Stoga, da i se doila povrsina rebara (,), izracunatu povrsinu (jednacina

27

4.18) t1cba m11oziti sa dva (jer

simetrije), tj. :

rebro simetricno

odnosu na uzduznu ravan

(4.19)

4.4.5. PRIMENA SIMPSONOVOG PRVOG PRAVILA ZA IZRACUNAVANJE

J SISNINE BRODSKOG TRUPA
Zapremina istisnine nze se izracunati na dva nacin.a : pomocu povrsine vcdnib linija ili pomocu povrsine rebara.
4.4.5.1. Izracunavanje istisnine pomocu

povSina

vodnih linija

Princip izracunavanja zapremine Simpsonovom prvom pravilu isti kao

sa n sto se umesto ordinata vodnih linija u proracun uzimaju pomine vodnih linija .

i pri izracunavanju povrsina,

Na osnovu izracunatih vred110sti povrsina vcdnih linija, nacta se usvo jenoj razmer i areala tih povrsina, sto omogucuje da se direktno ocitavaj u sve potrt'bne vrednosti.
Na slici 4.19 pi-edstavljene su povrsine vodnih linija bi-odskog trupa prostoru, na slici 4.20 graficki prikazana odgovaraj uca areala povrsina vodnih
linija *. Povrsine vodnih linija oznacene su sa AVL, razmak izmedu povrsina sa /?.

VL 5

YL:l.

VL1
VLO

S/ika 4.19 -

-ostomi

p1ikaz povrSina

vodill

/inija

bodskog

trupa ( " 1)

U usvoje11oj 1-azeri , u koordiaatno sistemu gde apscisa predstavljEna velicincm povi-sine vodne linije ( vr,} ordinata gazenjem broda (}, nanose se horizontali za
odredena gazenja odgovarajuce velicine povrsina vodnih linija. Tirne se dobija areala povrsine vodnih linijii.

28

Zapremina istisnine do KVL {prema slici 4.20) racuna se

obrascu:
(4.20)

Slika 4.20 -

Areala v111 vodne linije

4.4.5.2. Izracunavanje istisnine pomocu povl'Sine rebara

Istisnina se racuna pomocu povrsine rebara na taj nacin sto se u Simpsono vom prvom pravilu kao ordinate uzimaju povrsine rebara.
Ukupna duzina broda se podeli na odredeni (parni) broj jednakih delova, u
zavisnosti od tipa broda i trazenog stepena tacnosti. Odstojanje izmedu pojedinih
povrsina rebara oznaceno sa d, dok su povrsine pojedinih rebara oznaeene sa , .
Z.a. slueaj u kome se pojavljuje 11 ordinata (od do 10), d=L/ 10, na slici 4.21
prostorno predstavljen brodski trup sa ucrtanim povrsinama rebara za jedno
odredeno gazenje (za ovaj primer,Y.i.-m), na slici 4.22 graficki predstavljena (u
odredenoj razmeri) promena povrsina rebara na ukupnoj duzini broda (LVL).

VL

-1- d=LVL
tO

.>

ftJ

'-+=~>!< . cl ...,._, .... *-"'- >!<. .--\ .et -1- .#~

.l,'<v.:.= IOd
!--- - -- --
---------~
Slika 4.21 - Prostorni prikaz povrsina rebara brodskog trupa (,)

Za primer gde se uzimaju povrsine rebara do KVL izraz za zapreminu istisnine do KVL (V,1o VL) irna oik:
VdoKVL =

- (, + 4 ,1 + 2 ,2 + 4 , 3 + 2 , 4 + 4 , 5 + 2 , 6 + 4 , 1 + 2 , 8 +
3

+ 4 , 9 + ,1 0)

(4.21)

29

4. Evtctske osobenosti

Svojim spoljnim i unutrasnjim izgledom brod treba da odgovara zahtevima

savremene brodske arhitekture.
sto se vidi, izvesni zahtevi kojirna brod treba da odgovori su u medusobnoj suprotnosti. Stoga pred projektantom stoji ozbiljan zadatak da ostvari sto
moguce povoljnije i prihvatljivije re~enje.

'

6. PLOVNOST
Plovnost opsta sposobnost nekog tela da se pod dejstvom spoJjnih sila
moze odriavati na vodi moze biti razlicita.
1. Bezus/ovna plovnost kada gustina materijala od koga se telo sastoji
( 1) manja od gustine vode (pv), tj. kada : 1 < Pv
U ovom slueaju telo pliva ( primer: drvo, pluta). Ak6 se nasilno uroni
vodu, prestanku dejstva sile koja prouzrokovala uronjavanje ono izroniti.
2. Uslovna p/ovnost slueaju kada gustina materijala od koga se telo
sastoji ( 1 ) veea od gustine vode (), tj. kada 1 > Pv pod uslovom da telo
takvog oika da istiskuje zapreminu vode cija masa jednaka sopstvenoj rnasi
tela.
Brodovi raspolazu uslovnom plovnoscu.
3. Negativna plovnost kada 1 > ., !lli nije ispunjen prethodni uslov (kod
uslovne plovnosti). U ovom slueaju telo tone.
4. / bez p/ovnosti ako ispunjen uslov da : 1 = Pv
U ovom slueaju telo lebdeti vodi, ilo kojoj duini, jer ne postoji
viSak sile potiska (ili pritiska) koji i ga izbacio na povrsinu (ili potopio do dna).

Teorija i oprema vozila

33

7. STABILITET BRODA
7.1 . OPSI POJOVI
Jedno od vaznih podrucja kojim se bav i teorija roda nauka
broda ili STAILIE.
Na slici 7. 1 shematski
brod ravnoteznom polozaju
prikazan presek broda
re bru).

.F=Zp"=V't/;

Slika 7.1 -

Ravnoteini po/oiaj b1oda (prvi

uslov plovnosti)

D= l:,d d G

Pv , = - F V -

Yv -

prikazan
(u stvar i,
glavnom

Ravnotezni polofuj broda izrafuva se

PR VIM USLOVOM PLOVNOSl - Ar
himedovim zakonom, koji g]asi:
" Tezina broda ( D) jednaka potisku vode (), tj. tezini istisnute zapremine vode {V).
Moze se, dakle, napisati da :

D=P= Vyu
Velicine prikazane na slici 7.1 i

ravnotezi

(7.1)

jednacini 7.1 imaju sledece znacenje:

rezultanta svih tezinskih sila brodskog kompleksa, (N),

pojedinacne tezinske komponente, (N),
napadna tacka rezultante tezinskih sila, tzv. " teziste sistema",
rezultanta svih specificnih sila potisaka - potisak, (N),
specificni pritisak vode (raste sa duinom), (N /m2),
vertikalna komponenta potisaka vode, (N //m2),
horizontalna komponenta pritisaka vode'\ (N/m2),
rezultante bocnih pritiska vode, koje se staticki ponistavaju, (N),
napadna tacka sile potiska ( ), tj. teziste zapremine istisnine vode,
zapremina istisnine brodskog tr upa, (m ) ,
specificna tezina vode, (N/m).

y.=p. g

(N/m )

(7.2)

gde su :

*
34

gustina vode, (kg/m)

za slatku (recnu) vodu, Pv = 1 kg/m
za s\a nu (morsku) vodu, Pv = 1 025 kg/m
= 9,81 m /s2, ubrzanje Zemljine teze.

Na uzvojnim povrsiama brodskog trupa sile deluju pod odredenim uglovima, te ih treba
razloZiti horizontalne, odnosno vertikalne komponente.

Medutim, pod dejstvom odredenih spoljnib sila moze doci do naginjanja brcda,
tako da se stabilitet defin ise na sledeci nacin:
"Stabilitet sposobnost broda da se prestanku dejstva spoljnih sila koje
su izazvale naginjanje broda ponovo vrati u prvobitni, ravnotezni (uspravni) polozaj".
Sta!itet se dakle, moze shvatiti kao suprotstavljanje (otpor) broda naginjanju.
Spoljne sile koje mogu izazvati naginjanje broda su: vetar, valovi (talasi), neravnomerno rasporedeni teret, centrifugalna sila pri zaokretu, poprecni poloZaj vucnika kod tegljaca, itd.
Ukoliko se brod naginje oko uzduzne tezisne ose, dolazi do njegovog popreCnog naginjanja, pitanju tzv. POPRECNI STAILIET. Ako se brod naginje oko poprecne ose, dolazi do njegovog naginjanja u uzdufuom smislu, te
rec tzv. UZDUZNOM STABILIETU.
Naginjanje broda pramcu i krmi zove se POSRTANJE. Naginjanje s boka
na bok naziva se UULJA NJE. Istovremeno posrtanje i ljuljanje broda izaziva. tzv.
VALJANJE BRODA.
.
Razlikuju se S i DINAMICKI STAILIET.
statickom stabilitetu rec kada spoljne sile deluju ravnomerno jacini
i pravcu, dok kod dinamickog stablliteta spoljne sile deluju na mahove, u naletima
(impulsima). Pri istoj jaci ni spoljne sile brod se u slucaju dinallckog stabliteta
moze nagnuti za skoro dvostruki g u odnosu na slucaj statickog stabiliteta.
7.2. STAICI STAILIET

U s\caju statickog stabiliteta spoljne sile deluju i-avnomerno jacini i pravcu.

Kada se uspostavi staticka ravnoteZa, tj. kada se staticki moment naginjanja spoljne
sile (} izjednaci sa statickim momentom sile potiska (momentom stabiliteta,
Ms1 ), brod 6 prestati da se naginje, ali ostaje nagnutom polozaju. pestaku
dejstva spoljnih sila, nestaje i moment naginjanja ( 11}, moment stabiliteta ( M s,J
vra6a brod prvoitni ravnotezni (uspravni) polofaj.
7.2. 1. POPRECNI STAILIET

Ukoliko se brod naginje oko uzduzne tezisne ose, dolazi do njegovog pop1ec11og nagi njanja rec poprecnom stabllitetu.
Slueaj poprecnog stabiliteta prikazan na s\ici 7.2.
Velicine prikaza11e na slici 7.2 imaju sledece znacenje:
D= "Ld - rezultanta svih tezinskih sila
brodskog kompleksa, (N),
/ "'"
(/ - pojedinacne tezinske komponente, (N),
G - napadna tacka rezultante tevc
zinskih sila, tzv. teblte sistema,

- sila poti ska, (N),

V - istisnina bdskog trupa, (m3),
Slika 7.2 - Slucaj poprec11og stabiliteta
v
- specificna tezina vode, (N/ m 3),
35

gde su:
d

, -

LVL/IO

- odstojanje izmedu rebara,

povrsina rebara do KVL.

r
1
1

!,,.

1
d

Slika 4.22 -

-tJ1

Graficki prikaz promene povriina rebara

d
(,)

ukupnoj duiini broda

(LJll)

4.4.6. PRIMER PRORACUNA ISISNINE BRODSKOG TRUPA

PRIMENOM METODA NUMERICKE INTEGRACIJE
Data tegljenica (tegljeni teretnjak) sledecih osnovnih osobenosti:
- duzina na KVL
LVL
62,00 m,
- sirina na KVL
BVL =
9,00 m,
- najve6e konstrukciono gazenje - = 2,32 m.
Vodne linije tegljenice nalaze se na odstojanju h = Tkm/4. Odstojanje izmedu
ordinata (odstojanje izmedu rebara) : d = LVL / 10. Ordinate vodnih linija tegljenice date su u taici 4.1.
/i

4.1 - Ordinate vodnih linija (vrednosti ordinata date su u metrima)

VL

VLO
VLl
VL2
VL3
KVL

10

0,65
1,80
2,35
2,70
2,95

2,20
3,55
3,95
4,25
4,30

3,40
4,30
4,50
4,50
4,50

4,00 .
4,50
4,50
4,50
4,50

4,00
4,50
4,50
4,50
4,50

4,00
4,50
4,50
4,50
4,50

3,55
4,40
4,40
4.40
4,40

2,25
3,45
3,80
4,05
4,15

0,80
1,90
2,35
2,65
2,80

= 998

m.

Izracunati istisninu:

pomo6u povrsina vodnih linija,

) pomo6u povrsine rebara

Resenje:

Vdo vL

= 969

m;

Vdo vL

Odstupanje od oko 3% izmedu vrednosti istisnine izracunate pomocu povrsine

rebara i istisnine pomocu povrsine vodnih linija prihvatljivo jer ove metode
daju samo priizne vrednosti.

5. OSNOVNE TEHNICKO-EKSPLOATACIONE

OSOBENOSTI SAVREMENOG BRODA

Savremeni brod treba da odgovara odredenim zahtevima, tj. treba da ima
sledece tehnicko-eksploatacione osobenosti.
1. Telmiko-nauticke osobenosti
) Plovnost opsta sposobnost nekog tela da se pod dejstvom spoljnih sila
moze odrfuvati na vodi (videti poglavlje 6).
) Nepotopivost se obezbeduje hermeticnoscu spojeva oplate trupa i otvora na
trupu, dvostrukim dnom, nepropusnim pregradama i crpkama za savladivanje pro dora vode.
) Stabllnost sposobnost broda da se prestanku dejstva spoljnih sila, koje
su izazvale njegovo naginjanje, ponovo vrati prvoitni (uspravni) polofuj (videti
poglavlje 7).
d) Cvrstoca sposobnost brodskog trupa da se pod dejstvom spoljnih sila
(tezinskih sila i sila potisaka) trajno ne deforUse, tj. ne prelomi (videti pog\avlje 9).
) Manevarske sposobnosti podrazumevaju vise osobina, od kojih su najvaznije: odrfuvanje kursa kada se krmeno pero nalazi nultom polozaju; brza i
pravilna reakcija krmenog pera na odgovarajuce pokrete sa komandnog mosta .
Ove tehnicko - nauticke osoine (koje su regulisane medu11arodnim konvencijama) mora da ispunjava svaki brod, bez obzira 11 njegovu namenu i ekonomicnost eksp\oatacije.

2.

Tehniko-ekonomske

osobenosti

svojoj konstrukciji, funkcionalnosti prostorija, nosivosti, prostornosti, opremi i brzini , brod mora da odgovara svojoj nameni, odnosno putnickom ili robnom
prevozenju; obavljanju odredenih tehnickih radova na vodi, itd.
Svojim glavnim dimenzijama i velicinom brod treba da zadovolji ne samo
ekonomsku stranu eksp\oatacije, vec i zahteve koje postavlja plovni put u hidro loskom i meteoroloskom pogledu.
Pravilan izbor g\avnih pogonskih strojeva i vrste kretnih sredstava (propulzora)
treba da obezbedi ekonomicnost pogona, jeftino gradenje i jednostavnost konstrukcije sto nize troskove odrfuvanja.

3. Socija/no-zdravstvene osobenosti
Ova grupa osnovnih brodskih karakteristika obuhvata niz propisa koji obezbeduju siguran i higijenski smestaj posade i putnika na brodu.
31

Frp GH rp
Ms 1

MG MF -

nap:idaa tacka sile p:>tiska, tzv. "teziste istisnine",

polofuj tezista istisaine broda nagnutom polofuju,
projekcija tezista sistema ( G) na produzeni pravac sile potiska (),
poluga stai l iteta,
ugao nagia, *
moment naginjanja (usled d -;:jstva spoljnih sila),
moment stailiteta (u strucnoj literaturi se jos naziva
momentom
ispra vljanja, M t) ,
(RavnoteZa uspostavljena kada = s1 ).
metacentar, pod njim se podrazumeva presek produzenog pravca si le
potiska ( ) sa vertikalnom tezisnom osom broda,
metacentarska visina (odstojanje od tezista sistema do metacentra).
Ukoliko metacentarska visina veea, staili tet ve6i,
metacentarski radijus (odstojanje od tezista istisnine do metacentra).

Razlikuju se: pocetni stabllitet i stabl/itet pri 1eCim nagiblma.

K o d pocetnog stailiteta ugao nag iba (rp) mali i ne prelazi 6 do 8. Do
ove granice, vodne linije poeetnom polofuju (VL) i u nagnutom poloiaju ( VL')
seku se u ravni uzduzne simetrije broda (sl. 7.2). Zbog toga uronjeni i izronjeni
klin imaju ne samo istu zapreminu, ve6 i isti oik, pri tom polofuj metacentra
ostaje na isto.m mestu (velicina metacentarske visine se ne menja, tj. MG = const.).
Kod ve6ih nagiba to nije slucaj: o ici klinova su razliciti, metacentar menja
svoj polofuj i zato su proracunske metode za vece nagie slozene.
U vecini slueaj eva dovoljno ispitati samo pocetni stailitet, tako da se
dalja razmatranja odnositi iskljuCivo pocetni stabllitet.

7.2.1 .1 . Izracunavanje momenta statickog stablliteta

Pod dejstvom momenta naginjanja () koji nastaje usled d ejstva spoljnih
sila, brod pocinje da se naginje na bok. Ukoliko se brod nagne za neki ugao (rp),
teziste istisnine ( F) pomeri se odgovarajuci polofuj ( Frp). U nagnutom polofuju
brod a sila potiska () deluje u tack i {Frp}, i to upravno na novu plovnu vodnu
liniju (VL'). Paralelno sa ovim pravcem delovanja sile potiska {), u tczistu sisistema (G) deluje rezultanta svih tezinski h sila brodskog kompleksa ( D) -videti
sliku 7.2. Momentu naginjanja broda () suprotstavlja se moment stailiteta
broda (Ms 1 ) . Sa slike 7.2 uocava se da moment staili teta:
(7.3)
gde su:

GH -

sila potiska,
poluga

stai liteta.

Brod uspostaviti ravnotezu kada se

mom~ntom stailitcta (, 1 ) i pri tome

moment naginjanja ( izjednaci sa

imati ugao nagiba (rp).
K od pocetnog stailiteta metacentarska visina se ne menja ( MG = const.),
tako da se (posmatraju6i trougao MGH na slici 7.2) poluga stai liteta (GH) moze
izraziti na sledeci nacin:

GH = MG sinrp
U upotrebi i izraz "ugao naginjanja", koji ima isto znacenje kao izraz "ugao

36

(7.4)
nagia".

teta

Zamenom vrednosti za GH iz jedoacine 7.4

doija izraz:
,,

jednacinu 7.3 moment

MG sin

stai l i

(7 .5)

Na slici 7.2 vidi se da se metacentarska visina ( MGJ moze izraziti kao razlika
metacentarskog radijusa ( MFJ i medusobnog odstojanja tezista istisnine ( FJ i teblta sistema (GJ, tj. :
(7.6)

MG = MF-FG

Zamenom vrednosti za metacentarsku visinu ( MGJ iz jednacine 7.6

cinu 7.5, moment stailiteta ( ., iti jednak:
,,

jedna(7.7)

( MF-FG) sinc:p

Jz jednacine 7.7. se moze videti kakav poloiaj mora imati teziste sistema brodskog kompleksa ( G da i brod i u ravnotezi. Izraz za meoment stailiteta (jednacina 7.7) i pozitivan ako ispunjen uslov:
(7.8)
sto znaci da se teziste sistema (GJ mora nalaziti ispod metacentra
opsti uslov za ravnotezu broda.

(.

O vo

7.2.1.2. Opsti uslovi stablliteta broda (uslovi plovnosti)

Na osnovu do sada izlozenog, tri su opsta uslova
uslova plovnosti).
Prvi uslov plovnosti
Tezina broda ( DJ jednaka
i sl. 7.1).

sili potiska vode

Drugi uslov polovnosti

Teziste sistema (GJ i teblte istisnine
( FJ , odnosno rezultanta tezinskih si la
( D i rezultanta specificnih sila potisaka - potisak (), moraju leiati duz iste
napadne li nije, tj. u istoj vertikalnoj
ravni.
u protivnom se pojaviti spreg sila
( D i (. Ovaj spreg sila stvara moment
naginjanja ( 11 koji nagnuti brod,
najnepovoljnijem s\ueaj u moze ga i
prevrnuti (sl . 7.3 i 7.4).

staili teta

( ,

broda (u stvari,

tj.: D = P (jednacina 7.1

f r:___G-.+-~-\+!-

G
- -

--,
VL

Slika 7.3 - Sllematski prikaz pomera11ja rezultal/le teiinski/1 sila ( D) .Siri11i broda, .Sto
izazi1a nagi11janje broda oko 11zd11i11e ose

TreCi uslov plovnosti

Metacentar ( se mora uvek nalaziti iznad tezista sistema (GJ. U potiv
no m se javlja negativni moment ispravljanja ( - MiJ, odnosno negativni moment
stabiliteta (- ,,, koji prou2rokov1ti prevrtanje broda (sl. 7.5-).
sto se moze videti, ovde nema ni reci medusobnom polozaju tezista
istisnine ( FJ i tezista sistema (GJ. Za stailitet broda od itne vaznosti jedino
polozaj metacentra (.
37

t\0 111 l 11t't ljo 1 v1 ~ 11\t" 11lov 11c vl11t llijc u odl\O!;H na uzduznu osu simctrijc naziva so poprct'11/ momc11t /11/ U) i jcdak (na oso vu jednacine 7.9)

(7 .11)
nog

Matematicki se moze dokazati da

stailiteta ( MF8 ) jednak:

MF8

gde su:

8 -

V -

metacentarski radijus poeetnog poprec

= -

v'

(7.12)

poprecni moment inercije povrsine plovne vodne linije (m4),

istisnina broda, (m),

Na osnovu jednacine 7.12 vidi se da metacentarski radijus veci ukoliko

veci moment inercije plovne vodne linije, tj. sto veea povrsina vodne linije ( VL) .
U tom slueaju di ze se metacentar ( ) i poveeava se metacentarska visina ( MG}~
sto znaci da se poveeava poeetni stailitet broda.
Ukoliko vodna linija ima pravougaoni oik (npr. kod pravougaonog po nto na),
po precni moment inercije () imao i oik:

LB 3

= --,

(7 .13)

12
gde su: L

duzina broda na plovnoj vodnoj liniji , (m),

sirina broda na plovnoj vodnoj liniji, (m).

lnaee, za privredne i ratne brodove moment inercije plovne vodne linije moze
se priizno izracunati sledeeem abrascu :

LB 3

= -- 2,

11, 7
gde

(7.14)

koeficijent punoce vodne linije.

Osim poprecnog naginjanja (poprecni stabilitet) postoji i naginjanje broda

duzini (uzduzni stailitet), eemu iti reci poglavlju 7.2.2. Tako se pored
poprecnog momenta inercije () razJikuje i uzduzni moment inercije ( JL), tj.
moment inercije plovne vodne linije za vreme uzduznog naginjanja.
Uzduzni metacentarski radijus ( MFL) jednak :
JL
MFL = -v

gde su: JLV-

(7. 15)

uzduzni moment inercije povrsi ne plovne vodne linije, (m4),

isti snina broda, (m3).

U slueaju pravougaonog oika vodne Iinije, uzduzni moment inercije jednak :

L 3 B

JL = - - '
12

(7.16)

kod privrednih i ratnih brodova:

(7 .17)

40

7.2.1..2.

UTICAJ MOMENTA INERCIJE POVRSINE VODNE

LINIJE NA STAILIET BRODA

Na osnovu izlaganja u prethodnom poglavlju (7.2.1.3.1) vidi se da se moment

inercije povrsine plovne vodne linije (), u zavisnosti od njega i metacentarski radijus

(F = / V), povecava s trecim stepenom sirine brcda ( = L;:

3
),

Za-

to i najma11ja promena sirine broda znacajno poveeava ili smanjuje pocetni

stabilitet.
Kada su prazni (nenatovareni), teretni brodovi imaju mali pocetni stabilitet.
Tada se balastni tankovi napune vodom, brod se taj acin optereti balastom,
te se teziste sistema (G) spusta, sto dovodi do v pocetnog stabili teta. Pri
tome se poveeava i povrsia vodne linije, odnoso moment iercije povrsine vcdne
linije (), sto, takode, povoljno utice na stailitet.
Kada se brod natovari i uroi do najveceg dozvoljenog gazeja -(k111), teziste
sistema (G) se uvek spusta, tako da brod ima povoljan stai litet.
U slueaju kada se brod uzduzno naginje ili ako posrce velikim talasima, on se tada previ se zaroni pramcem, krmeni deo plovne vodne linije mu izJazi.
iz vode, se povrsina vodne linije i moment inercije () smanjuju.
Kada brzi motorni brodovi - gliseri zaplove punom snagom, p1-aeani deo im
potpuno izade iz vod e. Zbog toga se smanjuje povrsina plovne vodne linije, kao
i moment inercije (), sto dovodi do smanjenja stailiteta. Zato gliseri imaju izrazito sirok krmeni deo vodne linije, te se na taj nacin nadoknaduje guitak stailiteta. Medutim, i pored toga,'stailitet glisera pri brzoj voznji i veliki, ako
naglo skrene s kursa moze se vrlo lako prevrnuti.
Metace tarski radijus ( MF) obrnuto srazmeran istis11ini broda ( MF= l / V),
zaci da se poveeava srazmero sa smanjejem istisine (V). Ovim se objasjava slueaj da se kod brodova koji imaju malo gazenje ( u odnosu sirinu
( teziste sistema ( G) nalazi zatno iznad plovne vodne 1inije ( VL). Tako,

sto

primer, kod recnih putnickih brodova koji imaju veliku nadgradnju, teziste sistema
praznog broda (bez putnika) cesto se alazi samoj palui. Medutim, ovi brodovi su, ipak, vr lo staili jer im se zbog sm istisnine dosta pcvecava metacentarski radijus ( MF).
Pravougaoi pontoni (11pr. plovece dizalice) imaju srazmerno malo gazenje, ali
zato im veliki moment inercije povrsine plovne vodne liije () , odno sno metacentarski radijus ( MF). Zbog toga se na palubu t11 moze ulcati veci teret
nego sto iz11osi masa pontona, bez opasnosti od smanje11ja njegovog stabiliteta.

Teretni brodovi imaju najbolji stabilitet kada su natovare i do linije ajveceg

dozvoljenog gazenja. Medutim, ako se brod pretovari , povecace mu se gazenje preko d ozvoljenog, takode i istisnina. Na taj nacin se bezuslovno smajuje sta
litet broda sa svakim poveeanjem istisnine opada ve\icina metacetarskog radij usa (MF= l / V), time se smanjuje i stabil itet.
7.2.1 .4. Podela statickog stabiliteta
Moment statickog

stai li teta

dat

51 =

izrazom (jednacina 7.7):

( MF-FG) sin cp,

41

ikoji se moze prikazati i na sledeCi nacin :

,,

-'

s i11 <p -

FG s i q;

(7. 18)

Razvije na jednacina moenta stailiteta (jednacina 7.18) zove se Atvudova

jednaciua.
Prvi d eo Atvudove jednacine zavis i iskljucivo od polofuja metacentra ( ),
koj i, op et, jedino zav isi od o\ika broda. Stoga se prvi deo Atvudove jedacine
naziva stabllitet oika (forme) ili moment stai\iteta o\ika (forme), Ms1/

Ms11 =
gde su:

MF
-

MF si q;

(7.19)

si la pot iska,
metacentarski 1-adijus,
ugao nagia.

Drugi d eo Atvudove jednacine zavisi jedino od polofuja tezista sistema broda

(G), tj. od rasporeda tezina na brodu ( visini), te se naziva stabllitet tezine ili
moment stailiteta tezine, .,,:
.,,

gde su:

FG -

FG sin q;

(7.20)

si la potiska,
medusobno odstojaoje tezista istisnine (FJ
ugao nagiba.

tefiste sistema (G),

A tvudova jedacina (jed11acina 7.18) on10gueava u stailiteta, tj. ukazuje

sta treba uciniti u ko liko bro d nije dovoljno stailan. Ako stailitet broda nedovoljan, treba prvo utvrditi da li uzrok tome staili tet ol ika (,,1) il i s tai
litet tezine (Ms1,).
7.2.1.4.1.

STAILIET OBLIA

(forme)

Ako t1 p itai1ju nedovolj; s tai li tet o i ka (forme), s11 treba po taziti

u povecanju metace11tarskog radijusa ( MF) - jednacina 7. 19. S o bzirom da se
ovom poglavlju posma tra slucaj poprecnog stai l iteta, treba posmatrati popr<:cn i
metacentarski radijus ( F).
Poprecni metacentarski radijt1s ( F) jednak (videti jednacinu 7.12):

MF =-

V
gde su: In V -

moment inercije plove vodne linije u od11osu na uzduznu osu

simetrije (poprecni moment iaercije), (m4),
isti snia broda ( t1 slueaju nagiba ost<tje 11epromenjena), (mJ).

Uticaj pojedi11 it1 glavnih dime11zija brodskog trupa 11 stailitet o\ika moze
se sagledati iz sledeceg primera.

Pod pretpostavkom da plovna vodna linija irna pravougaoni oik, poprecni

moment inercije () i bi jed11ak (jednacina 7. 13):

LB 3

f =-- ,

12

gde su : L

42

duzia

broda 11 plov11oj vod11oj li11iji , (m),

sirina broda na plovnoj vodnoj liniji , (m).

Vidi se da kod poprecnog agiba stabilitet o ika srazmeran trecem ste

pcnu sirine d , sto znaci da i najmanje prosirenje brodskog trupa poveeava
~ la ilit e t oika.

Zbog toga, kada

lja stai litet o ika,

u pitaju nepovo t1eba povecati si ri u

l1oda

plovnoj vo doj l iij i , d110

povecati poptec11i moment inercij1 ().
Ovo se u praksi izvodi prosirenjem brodskog trupa 11 plovnoj vodnoj liniji , do llavanjem (do gradi vajem) uzduznil1 poluvaljkastih rezervoara, tzv. istera. Na ovaj
acin se prakticno poveeava stailitet
o ika broda (sl. 7.9).
7.2.1.4.2.

1
!

EI

! 1

:.....~~~~~~-1-

'

Slika 7.9 - S/1e111arski prikaz paktii'nog p ovei:anja stablliteta o/ika d posirenjem

b1odskog trupa /011110 1od11oj liniji

STABJL ET

TEZINE

Aalizom Atvudove jednacine (7.18) vid i se da stailitet tezine nepovoljno

ulice 11 ukupni stailitet broda , te treba nastojati da se stabilitet tezine smanji .
znaci d.a neophodno da se ti ste sistema ( G) spusti sto niie, kako i se
smanjilo st izmedu teblta sistema ( G) i tezista istisnine (F). Smanjenjem
velicine FG smanjuje se moment stabiliteta teii11e, timc se uk t1p11i moment stabi liteta poveeava (jed nacina 7.1 8).
Uticaj mome ta stabilite ta tezinc, od110s110 s11ize11je tczista sistema ( G) praktico se ost vauje utovaro m tereta d tovarnog prostora, z m uto vara
pal tJbu, ako to nije dovoljno, onda se dnu b1odskog trupa stavlja tzv.
balast i taj aac i11 vestacki snizava teiiste.

7.2. 1.5. Kriva stablliteta (Ridov dijagram)

Stabilitct

s ta iliteta ( )

moze potpuno da sc o dredi ako t veliCi11a p o luge

ili ukoliko su poznate velicioe MF i FG. Medutim, za pozavanj e
mo111e11ta statickog st.ai liteta dovolj110
p ozm1v<'.t i velicine poluge sta tickog stai!iteta (GH) za razne uglove nagiba ().
Velicina se 0i110 izraiava u oblikll dijagrama: GH = f(cp). Ovo tzv. R idov dijagam i prikaza na slici 7.10.
Kod R idovog dijagama (sl. 7.10) apsisa predsta vlja g a g iba broda (),
od i11ata poltJgu stai liteta () .

1~

40

poluge stai liteta

\1 red110 scu rezultante tezinskih sila ( D). d se staticki mo
ment staliteta ( M s, = D GH). S obziro m da rezultanta tezinskih sila ( D)
i naginjanju broda nepromenjena velicia ( D =co11st.), kiva GH = f(cp) predstavobim (OP.5e{l)sfabilt!etq
lja ujedno i krivu inomenta sta\iteta
Slika 7. 10 - K1i1 a sf(l/Ji/iteta - Rido11 dijagmm ( s 1 , saino u ct1ugoj razmei .
Ako se

0.2

velicia

( ) zi

43

1 t111:1 10111,

(~1.

l>mtl : 11 poglcd L1 stabiliteta moze nalaziti u tri razli cita stanja

7.5), ~to zavisi od mcdusobnog polo:Z.aja njegovog tezista sistema {G) i m eta-

ceta ( .

~
.D

71

G--

'

FI
P=V~
Slika 7.4 -

Sliematski p1ikaz 1ez11/ta11te teiinskilz sila ( D) d11iini b1oda, sto izaziva

nagi11janje b1oda oko ose

l. d u stabllnom po/ozaju ako metacentar ( iznad tezista sistema

brcd a {G), MF > FG (sl. 7.5 - ). U ovom slueaj u postoji moment stabiJ iteta (Ms 1) , koji nastoji da vrati brod u prvob itni uspravni ravnotezni poJo:Z.aj.

P::::V~

.) HF> FG
Slika 7.5 - Stablla11

P=VYv

.} l''?F=
indiferel//an () i labllan

(),

.) .Ei.'<FG
po/oiaj b1oda

()

2. Brod u indifem1tnom poloiaiu ako se metacentar ( ) i tez iste sistema

brGda (G) poklope, MF = FG (sl. 7.5-) . O vd e ne postoji moment stai l i
teta tako da brod ostaje kom zatecenom po!o:Z.aju sve dok ga neka sila
izvede i postavi u d~u gi polozaj.

S!ika 7.6 - Poloiaj tefista sistema ()

tei IOa istisnine ( F) kod jedrilice

38

3. Brod labllnom polozaju ako metacentar ( ispod tezista sistema

\)roda (G), MF < FG (sl. 7.5-). U ovoni slueaju javice se negativni moment
ispravljanja (-Mi), odnosno negativni moment stailiteta (-51 ), koji teziti
da poveea ugao nagia, tj. prouzrokovace prevrtanje broda.

Iz izlozenog se moze zakljuciti da od najvece vaznosti za posmatranje stai1iteta broda t1pravo polofuj tezista sistema (G) . Kod svih uoieajenih vrsta brodova
teziste sistema (G) lezi iznad teblta istisnine (F). Ovakav polofuj uslovljen smestajem tezina brodu, kao i stabilitetnim osoinama broda.
Medutim, kod izvesnih brodova ciji stailitet ugrozen, npr. kod jedrilica,
teziste sistema (G) rnora lefuti ispod tezista istisnine ( F), sto se postiZe odredeim rasporedivanjem tezina (sl. 7.6).
7.2. l.3. Moment inercije povrsine vodne linije i njegov uticaj
stabilitet broda
7.2.1.3.1. N INERCIJE POVRSINE VODNE LINIJE
defi11iciji, moment inercije ravne povrsi11e ( !) jednak ziru proizvoda
elementarnih povrsina (delica povrsina) i kvadrata rastojanja. Na slici 7.7. dat
shematski prikaz elementaroe povrsine ( dA) koordinatnom sistemu.
Moment inercije ravne povrsine ()
7
od110su na X-osu jednak :
;:1

l x = 2, dA 2

(7.9)

Moment i11ercije ravne povrsine

odnosu na y-osu iznosi:

l y=dA 2

()

(7.10)

d.ll

Moment inercije povrsine plovne vodne linije znacajna velicina za objasnjenje mnogih pojava iz o!asti staili

teta broda, posebno slobodnih povrsina Slika 7.7 - S/1ematski p1ikaz elemellfame pokoje se javljaj skladistu pri prevoz
v1Si11e 11 koodi11at11om sistemu
tecnih ili rasutih tereta.
Moment inercije povrsine plovne vodne linije prikazan na sJ ici 7.8.
Na slici 7.8 sa dA obe\ezena elemetara povrsina (delic povsine) vode
linije, sa uda\jenost tezista e\ementarne povrsie od ose ' , tj. uzduzne ose
simetrije. Osa ' prolazi kroz teziste vodne linije (l/L ) , koje se nalazi na osi simetrije jer o!ik vod11e linije simetrican.

---

------.-----
~- __
Slika 7.8 - t i11e1cije povrsine plovne vodne li11ije

39

Dijagram ovakvom o!iku moguc za prikazivanje poluge stailiteta (GH) i

momenta stailiteta ( Ms1) , samo za jedan odreden deplasman, jer kada se deplasman menja, mora se menjati i razmera kojoj se cr~aju momenti. Zato praktic11ije crtati samo polugu (GH) zavisnosti cd ugla nagia ().
Sa dijagrama se moze uociti da pri bocnom nagiu poluga stailiteta (GH)
na poeetku raste do izvesnog maksimuma, zatim opada, da i kod odredenog ugla
nagia () postala jednaka nuli.
Ako s.e dijagram nacrta odredenoj razmeri i kada se na krivu GH = ()
povuce tangenta iz koordinatnog pocetka, presecna tacka vertikale, koja odgovara
uglu od jednog radijana i tangente, odredice velicinu metacentarske visine ( MG)
istoj razmeri kao i GH.
Osim provere poeetnog stabiliteta, izvesnim slueajevima proracunava se i
tzv. oim il i opseg stailiteta, odnosno ugao nagia pri kome brod gui stabilitet.
Rezultati ovakvih proracuna predstavljaju se graficki takode u Ridovom dijagramu.
.....
Svaki brod ima svoju karakteristi<'nu krivu.
Ukoliko brod ima veci pocetoi stailitet (MG vece), manji njegov oim
stailiteta, i ob1nuto.
7.2.

.6. Odredivanje pocetne metacentarske visine eksperimentom

oaginjaoja broda

Eksperime11to naginjanja b1oda neposredno se odreduje poeetna metacentarska visina ( MG) izgradenog broda (sva razmatranja u vezi sa stabilitetom odnose
se pocetni stabilitet btoda - videti poglavlje 7.1). Prilikom eksperimenta treba
da budu ispunjeni sledeci uslovi:

svi cvrsti tereti na brodu moraj da su pricvrsceni;

tankovi moraju biti ispunjeni do vrha ili da su prazni;
dno broda treba da potpuno suvo;
da voda kojoj se ekspet iment vrsi dovoljno duboka i. bez talasa;
vreme treba da tiho, bez vetra ;
ukupni teret () koji sluzi za izvodenje eksperimenta treba da granicama od 0,5% do 1,0% deplasmana i da podeljen u dva jednaka dela.

duzini broda uzduznoj ravni simetrije brodskog trupa postavljaju se

viskovi (klatoa), ciji se krajevi (tegovi) spustaju posude sa uljem kako se
uazi lo klacenje. Uz viskove se postavljaju vodorav11e merne Jetvice pomocu kojih
se ocitavaju odstupanja viskova od pocetnog poloZa.ja pre.naginjanja broda (sl. 7.11).

Slika 7. 11 - Postavlja11je viska 11 b1odsko111

tmpu za ogled 11agi11ja11ja broda

44

Slika 7.12 - Poloiaj tereta i viska pre 11agi11ja11ja broda

Pre poeetka merenja ocitaju se gazenja i odredi se taean deplasman broda.

Zatim se teret (/2) postavi na boka broda, na istim odstoja njima od uzduzne ravni simetrije broda. U tom polofuju konac viska treba da prolazi kroz
u l ti polozaj na mernoj letvici (sl. 7.12)
Posle toga, tereta ( /2) se premeste na jedao bok broda i ocita se odstupanje konca od nultog (sredisnjeg) polofuja. Po tom se tereta premeste na
drugi bok broda i ponovo procita velicina odstupanja viska od 11ultog poloZa.ja
(sl. 7.13). Za konacan obracun usvaja se srednja vrednost odstupanja za po lofuja tereta i za sve viskove postavljene du zi nom broda.

yi

tgf::-l

./2

../2

Slika 7.13 -

Ogled nagi11ja11ja b1oda

Za. poznatu duzinu viska (/) i ocitanu vrednost odstupanja

rediti i ugao naginjanja (), jer :
tg cp= Kada se odredi ugao naginjanja
racunava se o brascu:

MG =
gde su:

(),

()

moze se od-

(7.21)

vclicina metacentarske visine ( MG) iz-

(D + ) tg ip

(7 .22)

teret koji sluzi za izvodenje eksperimenta, (t),

udaljenost tereta () od uzduzne ravni simet1ije, (m),
45

,.m'(11 p:ct~g1 nije pJzeljna jer vece gazenje pramcu povecava otpo r
b iod1, m1nj;: genj~ krmi sm1njuje ucinak prop::lera i krmenog pera.
Krmena pretega se moze dozvoliti , ali samo do izvesne graice (ponekad-
i korisna poveeava ucinak rada propelera i pobolj$ava maevarska svojstva
brod':l).
Pretegu t. 1-acunati svakoj prilici kada se istovara ili utovara teski glo mazni teret ako se pri tome ne moze postici simetricnost rasporeda tereta. Pretega
se proracuava i slucaj u kada se proverava ponasanje broda pri prodoru vode
pramc.ni i 1i krmen i deo brodskog trupa.
Ukoliko se teret ( q) premesti s krmenog na prameani deo broda za duzinu
!, brod se nagnuti za ugao (). Na pocetku brod plovio vodoj liniji (VL) ,
p ri u njegovo teziste istisnine bi lo tacki teziste sistema tacki G. Pos\e
pomeranja tereta brod zazueo novu plovnu vodnu liniju (VL'), teziste sistema
se pomerilo iz tacke G tacku G', dok se teziste istisnine F pomerilo tacku
Fcp (na slici 7. 15 shematski prikazana pretega broda, i to prameana pretega).
/~

.D

'

G'

Slika 7.15 - Sliematski pikaz pramcane p1e1ege broda

Ukupna pretega ( t) jednaka

( tp), tj.:

zbiru krmene pretege ( fk)

t

Velicine
VL
VL'
Lk
Lp
L

lk

+ lp

na s\ici 7.15 imaju s\edete

(7.27)

znaceje:

plova

vodna linija pre aginjanja broda duiini,

plovna vodna linija posle aginjanja broda duzini,
duzia krmeog dela broda plovnoj vodnoj liiji,
duzina pram~og dela broda na plovnoj vodoj liniji,
ukupna duzia broda plovnoj vodoj liiji (L = Lk+Lp),*
Za

48

prikazae

jedostavnije

proracune moZe se usvojiti da

prameane pretege

: Lk~Lp.

tk

krmena pretega,

tP

pramcana prctega,

lk

rastojanje tereta ( q) od tezista plovne vodne linije

delu broda,

lp

!'astojanje tereta (q) od tezista plovne vodne

eanom delu broda,

/k + /, rastojanje od ranijeg do novog polofuja polofuja tereta (duzina premesranja tereta)

()

li ije (

do polofuja tereta na krmenom.

do novog polofuja tereta

pram-

Ostale velicine sa sli ke 7.15 imaju isto znaeenje kao velicine s\ike 7.1 4.
Usled premestanja tereta ( q) javice se moment pretege ( 1 ) ili moment naginjanja () :
\

= q. //,;

+ q. 11) =

q. 1

(7.28)

U ovom slucaju moze se postaviti prav ilo iz statike pomeranju paralelnih

si la, koje glasi: "Ako se sistemu paralelnib sila pomeri komponenta, pomerice
se i rezultanta. Ova pomeranja stoje u obrnutoj srazmeri sa ve\icinama tih sila".
Prema tome, moze se napisati da :

D: q = 1: GG'

(7.29)

qf
GG'= D

(7.30)

GG' = MG L tg q>

(7.31)

Iz jednacine (7.29) sledi:

Iz trougla MG' G (sl. 7.15):

odakle se moze odrediti ugao

nagia

pretege :

GG'
qZ
tg q>===
- MGL DMGL
Na slici 7.15 (izronjen klin brodskog trupa) vidi se da
tege jednaka:

(7.32)

velicina krmene pre-

(7.33)
odnosno (videti uronjen klin brodskog trupa) pramcaoa pretega jednaka :
(7.34)
Ukupoa pretega ( t) ima sledeci izraz:
(7.35)
4 Teorija i oprcma plovi la

49

"1

7.2.3.1 .

S 1Bll.I : LJ POSEBNIM USLOVIMA

Stailitet

broda pri nasukavanju (nasedanju)

Sl1cmtski prikaz nasukanja (nasedanja) broda dat na slici 7.16.

Prilikom nasedanja broda na cvrstu podlogu (npr. pri nailasku broda na sprud)
osim sile potiska () i tezine broda (D) na d delujejos i reakcija podloge (R).
Kada brod nasedne, reakcija podloge
( R) tacki nasedanja ( ) smanjuje mo ment stbiliteta b1oda.
Pre nasedanj1 brod se nalazi na plov. noj vodnoj liniji (VL), slueaju nasedaja izronice jednim delom i imace novu
plovnu vodu liiju (VL'}. Pri tome masa
Vi'
izronjenog sloja broda (VLVL') stvara
pritisak koji deluje tacki nasedanja .(K),
Sila reakcije na taj pritisak naziva se
reakcija podloge na dno broda.
Ako se posle nasedanja smanji visina
vode (npr. nailazak tzv. "niske vode") ili
Slika 7.16
Sematski prikaz nasukanja ako se orod nasuee velikom brzinom, na
(11aseda11ja) broda
tacku dodira () moze se preneti znatan
deo njegove mase, sled cega se javlja
osetan gubitak njegovog stailiteta. Tada se moze desiti da se nasukani brod nagne
i zbog najmanjeg delovanja vetra ili talasa, moze doci i do takvog stanja da
brod potpuno izgubi stabllitet (u tom slueaju se metacentar spusti sve do tezista sistema broda G ili eak i ispod njega) i nagne se sasvim bok, sto moze
prouzro kovati znatna osteeenja. Ako teren nasukanja strm, brod se moze i prevrnuti.
Masa reakcije podloge na dno b1oda () odreduje se na sledeci nacin:

mR=AvLe: cp,

gde su:

(kg)

(7.36)

povrsina vodne linije, (m2),

srednja vrednost dejine izronjenog sloja broda zbog nasedanja

- visina izronjenog sloja broda posle nasedanja (srednja vrednost
smanjenja gazenja broda usled nasedanja), (m),
gustina vode, (kg/m).

Ukoliko pri nasedanju broda dode do p1odora. vode u njega, masa reakcije
podloge (mR) uveca se za masu vode koja prodrla brod.
Sila reakcije podloge na dno broda ( R) , koja zamenjuje silu potiska izionjenog sloja broda (VLVL' ) , jednaka :
R = mRg, (N)

gde su: m R g

(7.37)

masa reakcije podloge na dno broda, (kg),

9,81 m / s2, ubrzanje Zemljine teze (gravitacija).

Ukoliko se brod koji naseo nagne za neki mali ugao (), moment staili
teta jednak ziru momenata u odnosu na tacku nasedanja () oko koje se
brod okrece (sl. 7.16):
(7.38)
Ms1 =PMH-DGN

50

Iz trougla , MH= MKs incp, dok iz trougla GNK, GN= GK sin cp,
lttko da se moze napisati:

Ms1 =P sincp-D GK sin cp

(7.39)

U jednacini (7.39) kao pozitivan oznacen moment koji ispravlja brod

( sincp), dok negativan onaj moment koj i tezi da prevrne brod
(D GK sincp).
S obzirom da P=D- R, jednacina za moment stabiliteta imace oik:

Msr = (D- R) sincp -D GK sincp

(7.40)

odnosno :
=DMKsinmRMK sinm

Msr = D ( Na slici 7.16 moze se videti da

G) si ncp

- D GK

sin'

-R sincp

(7.42)

MG=MK-GK
tako da

(7.41)

(7.43)

M s1 = D MG sincp-R si nq>
Ms1 =(D MG-R

(7.44)

sincp .

- ) sincp
M s1 =D (-MG - DR MK
Razlika ( MG -

~ ) jednacini

(7.46)

(7.45)
(7.46)

stvari, smanjena metacen-

tarska visina pos\e nasedanja broda i zove se redukovana metacentarska visina

( MGredJ. Prema tome :

R MG red=MG- -D MK

(7.47)

Na osnovu jednacine (7.47) moze se moment statickog stabiliteta za slueaj nasedanja izraziti i kao opsta jednacina za moment pocetnog s,t atickog stailiteta, tj. ;

Ms 1 = D MGred sin q>

(7.48)

Razume se da za stabilnu ravnotezu mora biti zadovoljen uslov:

R MG> - MK
D

(7.49)

7.2.3 .2. Stabllitet broda pri dokovanju

U odnosu na stailitet, dokovanje broda se moze posmatrati slicno kao i
pri nasedanju .
Pri dokovanju se voda crpe iz doka *. Pri tome se dok izdize iz vode i brod
u jednom trenutku dotakne potklade doka, koje su ranije postavljene prema \ozaj u koilice broda. Posto brod nalegao potk\ade, dok se i dalje dize, ali

s tailitet

Dok uredaj kojim se brodovi dizu iz vode ili stavljaju na suvo (dokuju) radi popravki
ili periodicnog n i bojenja podvodnog dela trupa.

51

deplasman brod.a gazenju koje brod ima za vreme izvodenja

eksperimenta, (t),
Llgao naginjanja broda.

Moze se izracunati i velicina

ranjanja,

= -.

2
:

gdej

sirina

d,

cdnosno

in

na boku

d ():

tg tp

(7. 23)

(m).

7.2.2. UZDUZN[ STABILET

Uko!lko se bro d naginje oko poprecne ose, dolazi do njegovog nagijaja
duzini, rec uzduinom stabllitetu. Slucaj uzd uznog stabiliteta prikazan
slici 7.1 4.

.D

f-- ;,

1
Slika 7.14 -

Velicine

D
G

F~

Mn

M stL -

ML -

*
46

prikazae

1?

Slucaj 11zd11z11og stabl liteta

slici 7.14 imaju sledece znacenje:

teziste plovne linije,

rezultanta svih tezinskih sila brodskog kompleksa ,
teziste siste!la (napadna tacka rezultante tezinskih sila),
sila potiska,
teziste istisnine (napadna tacka sile potiska),
polo:taj tezista istisnine novom, nagnutom po!o2:ajt1,
ugao naginjanja (nagiba),
moment naginjanja (usled dejstva spoljnib sila),
moment uzduznog stailiteta (moment ispravljanja, ;) *
uzduzn.i m~tacentar, koji se nalazi preseku produzenog pravca sile potiska
vertikalnom tezisnom osom broda (sila potiska deluje tacki F "'),

VL

sa

Uoieajeno da sve velicine koje se odnose na uzdufui stabllitet nose oznaku (indeks)
L , za razliku od poprecnog stailiteta gde se ponekad stavlja. oznaka .

MGL -

uzduzna m::tacentarska visina koja nesrazmerno veca od poprecne metacentarske visine

G (u sluc1ju popre::nJg stablliteta), te brod u uzduznom smeru znatno stablliniji,

MFL -

uzduzni metacentarski radijus*.

Uzduzni metacentarski radijus (MFL) jednak

--

(jednacini 7.15):

IL

MFL=-v

gde : lL- moment inercije plovne vodne linije odnosu na poprecnu osu, koji
prolazi kroz teziste vodne linije (zduzni moment inercije), (m4).
U slueaju pravougaonog
jednak (jednacina 7.16):

o\ika

plovne vodne linije, uzduzni moment inercije

gde su: L - duzina broda na plovnoj vodnoj Iiiji, (m),

sirina 1d na plovnoj vodnoj Iiniji, (m),
V - istisina broda (slcaju nagiba broda ostaje nepromenjena), (m).
Slicnim razmatranjima kao za poprecni stabilitet moze se dobiti izraz za z~
duzni stabilitet, odnosno uzduzn i momet stabiliteta:

Ms1L =
sto

G, sin <

Uzduzni stailitet se praksi gotovo uopste ne proverava, jer

nag\aseno, uzduznom smislu znatno stailniji,

(7.24)

brod, kao

S obzirom da velicina MGL nesrazmerno velika odnosu na medusobno

visinsko odstojanje tezista sistema (G) i tezista istisnine ( F) , z se usvojiti da :

MGL=MFL

uzduzni moment

stailiteta

(7.25)

(MsrL) jednak:

MsrL

= MFL sin<p

(7.26)

Iz ovog sazetog razmatraja uzduznom stai l itetu moze se zakljuciti da i

za njega vazi sve sto receno poprecnom stabllitetu broda.
Pri tome treba ipak uoCiti itnu razliku u odnosu na poprecni stailitet,
to da uzduzni moment inercije plovne vodne linije ( lL) znatno veci od precog momenta (). Iz ovog sledi da i najveci spoljni ili unutrasnji momenti
koji mogu nastati (na primer: prodor vode) izazvati srazmerno veoma male uzduze
nagibe, odosno petegu. Zato kod posmatranja uzduznog stailiteta sasvim do voljno razmatrati slucaj pocetnog uzduznog stailiteta.
7.2.2.1. Pretega broda (trim)
Gazenje na pramcu i na krmi broda praksi gotovo nikad nije isto. Zavisno
od toga da li vece krmeno ili pramcano gazenje, razlikuj se krmena pretega i
pramcana pretega.

S obzirom da uzdufui metacentar ima oznaku ML, to se uzdufua metacentarska visina

i uzduini metacentarski radijus mogu oznaciti kao MGL i MFL.

47

sada zajedno sa brodom. '11: to111c, si la potiska ( ) sve vise i vise se smanjuje,
reakcija podloge na dno broda (R) se sve vise povecava.
S/1cmatski prikaz dokovanja broda dat na sli ...i 7.17.

Slika 7.17 - Sliematski prikaz dokmanja b1oda

Pri jednom odredenom nivou vode u doku

i: .!!__ = MG.

D aljim di D
zanjem doka rod izgu biti pocetnu sta bilnost ga, t reba sa strane podtipreti
bocnim uporama kako bi se izb egli veci nagii.
Jednacina za stabilitet pri dokovanju ima isti oik kao i izraz za stailitet
pri nasedanju, samo se izvodi na nesto drugaciji nacin. Pri tome se posmatra slueaj nasedanja broda (sl. 7.16) i pretpostavi da se iz tacke iskrca teret jednak
reakciji R. Zbog iskrcavanja tereta ispod tezista sistema (G) stail itet se smanj iti.
Kako se teziste iskrcanog tereta na lazi ispod tezista sistema ( G), ovo teziste
se podici u (G 1 ), se udaljenost tezista sistema od osnove broda poveeati
za GG 1. Nova metacentarska visina (MG1) i jed naka:
(7.50)
gde : KG 1 -

udaljenost te:blta ( G 1) od osnove , tj.:

KG.1 = KG+ GG1

(7.51)

Pri n naginjaju broda za neki mali ugao (9), moment stabiliteta pri
dokovanju ( .,) i jednak kao i u slueaju nasedanja, samo sto se uzima nova
metacentarska visina MG 1 :
(7.52)
Slicno kao pri nasedanju, i ovde edukova:i. metacentarska visina (MG,.d)
jednaka:

MG,ed

R MG 1 - - ,
D

(7.53)

tako da se rooment statickog stailiteta za slucaj dokovanja moze izr aziti kao
opsta jednacina Z. moment poeetnog stail iteta:
(7.54)

52

7.2.4. SLOBODNE POVRSINE I STAILIET BRODA

7.2.4.1. M oment inercije povrsine tecnog tereta u brodskim tankovima
Kada brodski tankovi nisu do vrha pui , prilikom naginjanja broda doci
do pomeranja tecnog tereta na stranu nagiba, tj. povrsina tecnog tereta sledi nagib
broda.
Moment inercije povrsine tecnog tereta brodskim tankovima {i) odreduje
se odnosu 11 osu koja polazi kroz teziste tecnog tereta (f). Na slici 7.18 dat
prikaz momenata inercije povrsine bodskih tankova ciji presek ima az\icite
o\ike.

Brodski takovi uglavom iaju horizontal.i presek pravougaonog o\ika, tako da se momet inercije odreduje na isti nacin kao i momen t inercije povrsine
vodne linije pravougaonog o!ika. Na slici 7. 18 sa / oznacena duzina tanka,
sa njego va sirina, tako da moment inercije povrsi ne tecnog tereta tanku
pravougao110g preseka jed nak:

/.

(7.55)

i = -12
~

lX
f

t--6 --=--!

f--

--1

Slika 7. 18 -

Moment i11e1cije povrSine b1odskilz tankova Ciji prcsek ima razlicite o/ike

Medutim, brodski tankov i mogu imati i drugaciji oik od pravougaonog (sl.

7: 18). Tada se moment inercije odreduje sledeci nacin:
-

tank kvadratnog preseka:

[4

i=12

tank ciji piesek ima

oik

(7. 5 6)

tro ugla:
11

i=-

48

b3

(7.57)

53

S obzirom daje:

- / (sl. 7.23) moze se napisati:

/.

i'= - - -

(7.64)

12 .

'l

-- 1--------- ' - - - - - - --

:--

Slika 7.21 -

Raspored 11zd11ini/1 i poprenill p1eg1ada brod11 za p1evoz rasl/fi/1 ili tenili tereta

Moment iercije svih slobod nih povrsi a jednak zbiru pojed inacoih n menata :
. "' '
.,
/ .
/.
Z= L.,Z = n z = n - - - = - - (7.65)
I2n3

1 2- 2

Slika 7.22 - Raspored 11zd11f nill i poprecnill pregrada tankeru

moment inercije slobodne povrsine skladistu bro da bez uzduznih

pregrada, (m4 ),
i' - moment inercije slobodne
povrsine jednom odeljku
skladista izmed u uzduznih
pregrada, (m 4),
11 broj tovarnih prostora
=
siri i broda,
11- ! = broj uzduznih pregrada,
- sirina broda, (m),
- sirina jednog tovarnog proSlika 7.23 - Sliematski prikaz poloiaja te1eta
stora, (m)
i slobodnill pov1Sina 1/11 sa 11zd11znim
1 - rastojanje od jedne do drupregradama
ge poprecne pregrade, (m).
Na osnovu jednacine (7.65) moze se zakljuciti da se stabllitet poboljsava srazmerno kvadratu broja uzduznih tovarnih prostora, se moment inercije u istoj srazmeri smanjuje.
gde su:

56

Zbog toga se za brodove koji prevoze tecni i rasuti teret obavezno predvidaj u
uzduzne pregrade u svim prostorijama gde mogu da se pojave slobodne povrsine,
kako bi se sanjio negativan uticaj slobodnih povrsina, odnosno poveeao stabilitet.
7.3 . DINAICI STABILIET

Dinamicki stail itet se javlja kada na brod deluju spoljne dinamicke sile. Ove
sile deluju nletima , na mahove, sa udaima (na primer: iznenadni na\et vetra,
bocni trzaj vucnika, pad tereta na palubu prilikom petovara, bocni sudar i slicno)
i tada brod poceti da se naginje, a\i prestanku dejstva dinamicke si le nece
se odmah vratiti u ravnotezi polofuj. Pod uticajem inecije brod nastaviti da
se naginje sve do izvesnog ugla ( 2) i tek posle toga vratice se prvobitni av110 tezni polozaj.
Ako brod deluje staticka sila odredenog intenziteta koja izaziva naginjanje
broda, on 6 se usled dejstva momenta naginjanja ( ) naginjati do odredenog
ugla ( 1 ) i ostati tom polofuju sve dok sila deluje. Momentu naginjanja suprotstavlja se moment stabiliteta broda ( , 1 ) i brod sc naginjati sve dok se ne uspostavi staticka ravnotefu, odnosno dok se momenti ne izjednaee: M1i=M,1 P1i
uspostavljanju staticke ravnoteze brod nagnut za ugao (rp 1). prestanku dejstva
sile, odosno kada vise postoji moment aginja ja ( M 1i = ), moment stabiliteta vratice brod u ravnotezni polofuj.
U slueaju dejstva diamicke sile istog intenziteta kao i pretbodnom izlaganju,
brod se 1gi11jat i sve do uspostavlja11ja tzv. dinamicke ravnoteze, odnosno do
izvesnog gla (< 2).
.
K od diamickog stabiliteta, slicno kao i kod statickog, postoji tzv. pocetni
dinamicki stai litet za uglove do 4- 5 i dinamicki stail itet za vece uglove naginjanja. U daljem izlaganju razmatrace se samo pocetni diamicki stail itet.
Delovanje statickog i dinamickog omenta prakticno se moze objasniti
sledeci naci11 (sl. 7.24):
Ako se n. brod spusti teret ( F1) na udaljenju () od uzduzne ravni simetrije
broda, stvo ice se momet naginjanja: NI1i = F1 , kome se suprotstaviti mo met
stailiteta: M s1 = D GH (u ovom razmatra11ju zanearuje se povecanje gazeja

Slika 7.24 - Pmk1ic110 de/ovanje statickog i

di11amickog /1/

Slika 7.25 - Pl"ikaz 1110111e11ta 11agi11ja11ja ( )

i 1110111111 stabiliteta (Mst) u zavis11osti od ugla
11agi11ja11ja () - Ridov dijagram statickog stabllireta

broda, odnoso v deplasmana zbog ukrcanja tereta F 1). Staticka ravo

teZa se uspostaviti kada se moment naginjanja izjednaci sa momentom stabi!iteta
( = M s1 ), brod se nagnutl za ugao ( 1 ).
57

Sve pojave u vezi sa stailitetom 1110gu sc na odredeci nacin graficki predstaH1{lovo1 1l ij11gra111u (vidcti poglavlje 7.2. 1.5). Zajeda11 brod vrednosti mo 11 .: 11ta 11agi11jar1ja ( 11) i mometa stailiteta ( Ms1) prikazae su t1 zavisosti od
tigla gi () u oiku krivih liija: =/() i M s1 =f(<p) - slika 7.25.
11111111

U slucaju statickih sila ugao naginjanja ( 1 ) odreden na dijagramu (sl . 7.25)

presecen tackom krivil1 61 i ".
U slucaju da se prilikom ukcavanja teet (f-1) o tkine i padne na palubu
odstojaju () od t1zduz ne ravni simetije broda, m ome11t naginjanja ( = F 1 )
delovace u trenutk u celokupnim svojim intenzitetom i izazvace naginjanje broda.
Ovako diamicko dejstvo sile (F1) stvara od redeni d. Iz mehaike poznato da
d odreden proizvodom momenta i ugla zakretanja . U posmatranom slucaju
to proizYod momenta nag injanja () i ugla naginjanja broda (9).
U dijagramu na slici 7 .26 rad predstavlje povrsi om ispod odre dec krive
momenta.
Dinamicki stailitet u Ridovo m dijagramu iskazuje se kao odgovarajuea po vsia ispod krivih momenata aginjanja ( 11), odnosno momenta stail iteta ( Ms1)
- slika 7.26.
Ako se posmatra nagi11janje broda od
ule do ugla < 1 (uspostavljena staticka
ravnotefu, tj. momet aginjanja jednak
momentu stabiliteta, M 11 = Ms), vid i se
da rad momenta n agij anja (povrsi
0 - 1- 2- 3- 0) veci od rada momenta
stailiteta (povrsina 0 - 2- 3-0).Visak rada momenta naginjanja (po vrsina 0 - 11
- 2 -0) izaziva dalje naginjanje broda.

'

pod ucju 11agi11janja za 11glove vcce

S/ika 7.26 - Ridov dijagmm lfi11a111ickog st- od ugla ( 1 ) ra d momenta stailiteta ( Ms)
iliteta
postaje veci od rada momenta naginjanja
(} - nastaje visak tda momenta stailiteta. Di namicka ravnoteza se uspotaviti pri nekom ugl (r.p 2).
U podrucju naginjanja izmedu uglova ( 1 ) i (rp 2) rad momc nta stailiteta odrede povrsi11o m (3- 2 -4 - 6-3), d momenta n.ginjanja povrsinom (3- 2-5
- 6-3). Visak ra da mome ta stabili teta (srafira na povrsia 2- 4 - 5-2) treba da
bude jednak visku rada momenta nag injanja u podrucju nag inja 11ja od nule do
ugla ?l (srafirana povrsina 0 - 1- 2- 0).
Dinamicka ravnotefu se uspostavlja kada se ukupni rad momentn. naginjanja
(povsi na 0 - 1- 2- 5-6-3- 0) izjednaci sa ukp11im radom mome11ta stailitcta
(povrsina 0-2 - 4-5-6-3-0).
Ako se dijagram crta u odrecte11oj razmeri, moze se utvrditi da ugao 11aginjanja broda pri dejstvu diamicke si le priizno dvostruko veci od ugla 1gi nja11ja broda i dejstvu sta ticke sile istog intenziteta ( 2 ~ 2. 1 ).

F!

7.4.

APACIAIVN1

PLAN BRODA

.apacitati vi plan (engleski: capn.city l) nacrt d (generaln i !)

kome su ozaceni postori za teret (skladista), spremi sta brod sk i 11 zaliha i brodski tankovi . U posebnim taicam a dati su njilv kapacitet (u kubriim metrima
- m3 - i tonama - t) i polo:laj tezista, tj. udaljeost tezista svakog skladi sta, spremi sta ili tanka od krmenog perpendikulara, odnosno osnovicc broda.

5S

U pogledu tankova, na nacrtu oznaceno koji se tankovi nalaze celom siri11om broda, koji su nepropusno pregradom pregradeni u Jevi i desni tank.
Za pregradene tankove u taJici dat kapacitet posebno za desni posebno za
\evi tank.
'
Udaljenost tezi sta pojedinih sk\adista, spremista i tankova od kmenog perpendi ku\ara i od osnovice broda neophodan podatak za odredivanje momenata
i p o racnu centracije*, koji sastavni deo provere stailiteta, odnosno pI'etege
broda. Ukoliko udaljeost tezista nije data u taici , moze se odrediti iz nacrta
broda koji se daje tl odredenoj razmeri.
Kapacitativni \11 broda redovn o se koristi u pomorstvu pri sastavljaju plana
tereta, takode i pri proveri stailiteta i pretege broda, posebno za proracunavanje momenata ukrcanog tereta visini i d zini.
primer se prikazati kapacitatiYni plan motornog broda "JADRAN" ,
vlasnistvo Atlantske plovidbe iz Dubrovnika. Brod sagraden 1976. g. i namenje
za pevoz rasutog tereta. Osnovne osobenosti broda su sledece:
-

najveca duzina
duzina KVL
v si ri na .
najvece konstrukciono gazenje
snaga g\aYnog pogonskog motora
v

ukupna

La
LvL

Tkm

N;""

bzina plovidbe
osivo st

postorr.o s t

228,10 m,
218,00 m ,
32,23 m,
19,20 m,
14 720 kW
(20 KS),
15,75 cvoova,
72150 DWT,
38 550 BRT
27 182 NRT.

Kapacitativ i plan motorog broda .,JADRAN" dat 1. slici 7.27. Kapacitet skladista m. . " JADRAN" dat u taici 7.1 , kapacitet balastnih tankova
u taici 7.2, dok kapacitet tankova za gorivo dat u ta\ici 7.3. U taicama
su dati i eng\eski nazivi za izvesne pojmove. zato sto su skladista i tankovi
sl ici 7.27 \z i c glesko m jezik.
!i 7.

- Kapacitct sk ladista m. . " JADRAN"

Udaljenost teblta

Skladiste
(Hold)

Kapacitet
(m3)

Rcbro

No
No
No
No
No
No
No
No

1
2
3
4
5
6
7
8

Ukupno:

257 - 279
221 - 257
197- 221
169 - 197
145 - 169
117-145
93 - 117
69 - 93

5 357

10 803
11 429
13 427
11 174
13 068
11 401
847
87 506

'

Od knnenog
pcrpendikulara
(m)

Od osnovice
broda
(m)

199,46
182,55
161 ,42
137,99
114,28
90.95
67.86
46,03

1,71
11 ,05

119,73

11,04

,96

10,92
,89

10,91
10,97
11 ,28

Polozaj tezista brodskog sistema odredujc se pomoeu tzv. un centracije. , u

stvari, proac un m )m~nata p Jj~cJin ih masa, odnosno grupa m asa, za dve medusobno upravn ~ >~ ( -;. o;nJvica b;od'I i Z- os, krm~ni p~rpendikul a r broda). Pomocu ovog
p 1o.1 ::u;i 1 od~dujll s,~ k?Jrdi11re tezista sistema broda.

59

~
~

"
...
!

f5oror

g~

<

";
.... "
%~

5
~

:::

9
~

Z-

"

""z

"
:-

0)

~~

-: :

"z

.z;

z=

~
!::

.
~

)3

"
"
. ""
z:
.

<(

"

"

"

~ :::

"
"~ ~ ...
~~ ';z=~

-':>

-.~

.g
<

<:::

~
~

;;

t-.
<"'1

i--.:
<:::

HOLD - sklad istc; - otvor za sklad iste (grotlo); WING WATER

BALLAST TANS (W. W. .) - bocni balastni tank s vodom; LOVER V-/. W. .
- donji bocni balastni tank s vodom (u dvodnu); UPPER W. W. . - gornji
bocni balastni tak; FORE - prameani pik: AFER - lameni pik;
OIL FUEL (. F.) - tecno gorivo; DOUBLE (D. .) - dvodno broda.
60

Tablica 7.2 - Kap1citet b1\astnih tankova m.

"JADRAN"
Udaljenost

Balastni tank.
(sa vodom)

Kapacitet
(m)
(t)

Rebro

Od krmenog
perpendiku\ara
(m)

te:t a

Od osnovice
broda
(m)

1. Donji bocni balastni tank u dvodnu broda

(Lower \ving \vater ballast tanks

dou!e

LWW)

bottom -

257-279

276,7
276,7

283
283

200,43
200,43

2,07
2,07

levi
desni

221-257

538,0
614,1

551
629

180,71
182,28

2,36
2,43

No 3

levi
desni

169 - 221

1271,3
1271,3

1303
1303

146,37
146,37

2,20
2,20

No 4

levi
desni

145-1 69

607,7
607,7

622
622

112,13
112,1 3

2,28
2,28

No 5

levi
desni

93-145

1185,2
1185,2

1214
1214

78,99
78,99

2,18
2,18

No 6

levi
desni

69- 93

345,3
345,3

353
353

45,76
45,76

2,92
2,92

8524,5

8730

No 1

levi
desni

No 2

Ukupno (1):
2. Gornj i bocni

balasti

tank

(Upper wing water bal\ast tanks -

U\VW)

No 1

levi
desni

257-279

200,8
200,8

206
206

200,37
200,37

8,49
8,49

No 2

levi
desni

221 - 257

287,4
287,4

294
294

181,50
182,50

7,58
7,18

No 3

levi
desni

169-221

616,9
727,4

631
744

146,55
145,37

7, 19
7,71

No 4

levi
desni

145- 169

314,8
425,3

322
435

112,38
111,43

7,41
8,56

levi
desni

93- 145

574,9
574,9

588
588

79,35
79,35

7,17
7,17

No 6

levi
desni

69-

286,4
286,4

293
293

45,72
45,72

9,39
9,39

4783,4

4894

211 ,38

11,1 5

2,58

12,30

1 No

93

Ukupno (2) :

3. Balastni tank u pramcanom piku (W. . Fore peak)

1

279-pramcana
statva

2319 5
'

2377 1

4. Balastni tank u krmenom_piku (W. . After peak)

1

krmena
statva-31

Ukupno (1 +2+3+4) :

360,3

369

15987,7

16370

61

tank

11 .1~11~~ pri:~cka:

a 4 h 4

i =- - 4 8 -

(7 58)

i = 0,0491 . R4

(7.59)

tank kruznog prcseka:

Moment
u m 4. Da bi
inercije u m4
ment inercije

inercije povrsine tecnog tereta u brodskim tankovirna izrafuvaju se

se dobili stvarni momenti inercije, potrebno dobijcne momente
pomnoziti gustinom tecnog tereta u tankovima, p(t /m3). Tada se moizrafuva u tona-metrima (t. m).

7.2.4.2. S lobodne povrsine i

njilv

uticaj

stabllitet

Ako brod prevozi tecan ili rasuti teret, skladista mogu biti do vrha ispunjena
te reto m ili moze ostati izvesna praznia, zbog koje se stvoriti tzv. slobodne povrsine.
U prvo m slueaju (kada skladiste do vrba ispunjeno tecnim ili rasutim teretom) teret se ponaSa kao cvrsti nepomicn i teret. U drugom slueaju (kada pri
vrbu sk1adista ostane izvesna praznina) d oci prilikom naginjanja bro da do p o meranja tecnog ili rasutog tereta stranu nagia. Tada teret menja svoj oik ,
time i teziste. U sled toga d oci do skracenja metacentarske v isine, odnosno
d o p ogorSanja stabilitcta, eak d o njegovog gubitka.
Slobodne povsine se mogu javit i i u skladistima za gorivo, za pitku i sani tarnu vodu , kaljufuma, itd.
Skracenje metacentarske visine () moze se izracuna ti iz od nosa :

= .!__ .'!.!._ ,

(7.60)

V Yv
gde su: -

skracenje me tacenta rskc vis ine, koje jednako:

(7.61)
gd e su:

MG' -

i V, -

rv-

prvo itna

metace11tarska visina, (m),

metacetarska

visina posle pomcranja tecnog

ili rasu tog tereta na stranu nagiba, (m),
nment inercije slobodne povrsie sk\adi stu, (m4),
isti s11i11a d, (m3),
sp~ciicna tezina ukrcanog tercta, (N / m3),
speciicna tezina vode kojoj brod p\ovi. (N/in3).

Posebno treba istaci , kao sto se iz jednacine (7.60) vidi, da skracenje metacentarske v isine ( !v!G) , odno sno p ogorsa nje stai liteta, zavisi od kolicine tec11og ili rasutog tereta, vec samo od mo menta inerc ije slo bodne povrsine ( i) i specifice tezinc tereta (,). Zbog toga i najma nja ko li cia tereta dnu broda ima
isti negativni utic<>j kao i teret koji sko10 ispu nio tovarn i prostor do vrba.
1d. brod nema uzduzih pregrada, slobodna povrsina se poja\\juje izmedu
d ve p::>precne p r<':grade (sl. 7. 19 i 7.20). Du zia sl o bode povrsine jednaka s54

tojanju od jedne do druge poprecne pregrade (/),

povrsine iznosi (kao kod pravougaonika):

moment inercije slobodne

z.

i= - 12

gde su:

(7.62)

moment inercije slobodne povrsine, (m4),

rastojanje od jedne d o drugc poprecne pregrade, (m),

sirina broda, (m) *.

Na slici 7. 19 prikazane su poprecne pregrade u horizontalnoj projekciji (prikazan samo jedan deo broda).

---W---

1"

Slika 7.19 - l zgled poprecnili pregrada

11

/101i:o111a/11oj projekciji

-1

Na slici 7.20 dat shematski prikaz polol.aja tereta i slobodne povrsine kod
tovarnog prostora bez uzduzn pregrada pri nagi11janju broda.
Postavljanjem uzduzih pregrada smanjuje se moment inercije slobodne povrsi ne
i time se ual.ava njihov nepo voljan uticaj
na stabilitet.
Naslici 7.21 prikazan r<ispored uzduznil1 i poprecni pregrada na brodovima za
prevoz rasutih ili tecnih tereta.
Slika 7.22 prikazuje raspored pregrada
na jednom tankeru (brod za prevoz tecnog
tereta).
Na slici 7.23 sl1ematski prikaza n
polol.aj tereta i slobodnih povrsina kod d sa uzduznim pregradama.
Velici na momenta inercije jedne slobodnc povrsine brod a sa uzduznim pregradama iznosi :

/. 3

i' = - -

(7.63)

12
Moze se usvojiti da za teene i rnsute tcrete sirina tovarnog prostora priiZ:no jednaka
sirini brodskog tupa. Razlika san10 u deljini ~n lin10\a oplate, sto se moze zanemariti u odnosu ukupnu sirinu broda.

55

/i

7.3 -

Kapc itet

Tank za gorivo tl
sredini dvod na broda
(Tanks cetre doLJ!e
bottom) Oil Fuel - OF
No
No
No
No
No

K apacitet
(1113)
(!)

Rebro

221- 257
169-221
145-169
93-145
69- 93

2
3
4
5

Ukupno:

tankova za gorivo (Oil FL1el) L1 sredini dvodna broda

475,1
1022,0
467,7
1029,4
392,3

428
921
421
928
353

3386,5

305 1

Udaljenost tezista
Od krmenog
perpendikulara
(m)

Od osnovicc

182,70
148,66
114,46
86, 10
47,26

0,82
0,82
0,82
0,82
0,82

(m)

8. OSNOVI BRODOGRADNJE
8.1.

ATERIJALI

ZA GRADNJU BRODOVA

Pri razmat1anju materijala za gradnju broda treba iazlikovati m.aterijal za

gradnju brodskog trupa i nadgrade broda i materijal koji sluzi za ugradnju u
unutrasnjosti broda.

8. 1. 1. MATERIJAL ZA GRADNJU BRODSKOG TRUPA

.
I NADGRADE BRODA
Prvoitni materijal z.a gradnju b1odskog tr upa drvo, koje se i danas zbog
njegovih izvanrednih svojstava upotrejava, od kojih st1 najvaznije ma la gustina,
elasticnost i laka obrada.
U pocetku drvo ilo iskljucivi ma terijal za gradnju broda, ali sa razvojem
brodogradnje ( pogotovo sa porastom dimenzija broda) pojavila se potreba za
pogodnijim materijalom.
Danas se drvo upotrejava kao osnovni brodogradevinski materijal jedino za
manje brodske jedinice, kao na primer za camce, jahte, itd .
Od metala najeesci brodogradevinski rnaterijal celik jacine na kidanje
400-500 N /mm2. Za izuzetno opterecene delove brodskog trupa potrejavaju se
razn i legirani celici. Za gradnju brodskog trupa upotrejavaju se celicni limovi i
profili razlicit il1 dimenzija. Celik, kao brodogradevinski materijal, pored cvrstoce
mora da zadovolji i ostale uslove istezanja, savijanja, elasticnosti, tvrdoce. U slednje vreme, sa sve vecom primenom zavarene konstrukcije, poklanja se velika
paznja hemijskom sastavu eelika koji omogueava kvalitetno zavarivanje.
Zbog svoj ih osnovnih svojstava (mala gustina) i samozastite od korozije, .
aluminijum (odosno, aluminijumske legure) sve vise doija primenu u gradnji brodova. Medutim , brodski trup od aluminijuma jos uvek se izgraduje za male plov11e
jedinice ili za plovne jedinice kod kojih presudna mala sopstvena masa. Nasuprot ovome, aluminijum se sve vise primenjuje kao materijal za izgradnju nadgrada, cime se pored ustede masi celog broda dobija i u stabilitetu.

Plasticne mase se za sada primenjuju jedino za gradnju trupa malih sportskih

plovila.

8.1.2. MATERIJAL ZA UGRADNJU

Drvo se veoma cesto primenjuje, narocito u gradnji teretnih brodova, jer se
veom.a lako obraduje i ugraduje, lako se i zamenjuje.
63

Aluminijum (i njegove legure) se eesto pritnenjuje uglavnom zbog toga sto

veoma lak, sto pogodan za odrZa.vanje i sto zadovoljava estetske i higijenske
uslove.

Plasticne mase se sve vise primenjuju kao materijal za ugradivanje brodske

prostore, gde uspesno zamenjuju drvo.
P ored navedenih mateijala, upotre!javaju se i staklo, obojeni metali, itd. , zavisno od potreba i od namene broda.

8.1.3.

OSOBENOS

POJEDINIH BRODOGRADEVINSKIH
MATERIJALA

Drvo. - Za gradnju bodskog trupa upotre!javaju se razne vrste tvrdog

drveta, dok se za ugradnju moze upotrebiti i meko drvo .
Dobre osobine d1veta su : mala gustina, relativno dovoljna cvstoca, velika elasticnost i savitljivost, laka obrada izada pojedinih delova.
Nepovoljne osobine su: laka zapaljivost, kra tak vek trajanja, slozenost konstrukcija i spojeva kod vecih objekata.
Celik. - Dobre sLt mu osobine : velika cvstoca, dobra savitljiYost i elasticnost,
znatno duzi vek trajanja, moguc11ost zavarivanja. Takode se ne postavlja nikakav
oz.iljniji proem pri izradi i aj vecih celicnih brodova.
Nepovoljne osobine eelika su: velika gustina i potreba stalne zastite od ko rozije.
Alninijum. - OsnoYna vedno st aluminijuma (i njegoYih legua) znatno
manjoj gusti11i od celika, kao i sposobnosti da ne korodira. Medutim, cvrstoca
aluminijuma manja od cvrstoce celi ka.
AJuminijum se cesto upotrejava kao tanka !g cel icnih delova (ad i zastite od korozije, sto se najpovoljnije ostva1je metalizira nje-m.
Plasticne mase. - Veoma su pogodne za sve elemente koji se ugaduju. Vrlo
lako se obaduju i jos lakse odZavaju. Dobri su izolatori toplote i zvuka. U poslednje vreme se citavi e!emen ti za ugradnju izraduju od plasticnih masa (!g
zidova, pregrade, itd). Plasticne mase se jos uvek ne upotre!javaju kao 6snovni
materijaJ za izgradnju b1odskog trupa, sem za n plovne jedinice.

8.2. CELICNI LIOVI 1 PROFILI

Za

gradju

ce!icnil1 brodova uglavnom sluze ce!icni limovi

profili.

Limovi su avne ploce praYo ugaonog o!ika, de!jine od 0 ,5 mm do 60 mm.

Za deljinu lima od 9,5 mm do 25,4 mm standardna duzina ploce izmedu 6,4 m
11 m, sirina od 1,2 m do 2,4 m .
Osim iavnih ima i ebrastih limova koji se primenjuju za izradu palubne staze,
podova masinskog prostora (strojarnice), stepenica i slicno.
Limovi se izraduju u valjaonicama od ingota (celicnih okova) mekog eelika.
Ingoti se u uZa.renom stanju provlace kroz valjke koji ih postepeno dovode u oik
limene ploce zeljene de!jine. Tako dobijena ploea izreze se u standardne dimenzije.
Profili imaju razlicit o!ik, izraduju se slicno kao i limovi . Uzareni kvadratni profil, prethodno izvueen iz ingota, provlaci se kroz profilisane valjke i obli kuje u zeljeni profil.

64

Profili mogu biti jednostavni, sastavljeni i razni.

Jednostavni o\ici profila prikazani su na slici 8.1, sastavljeni profili su dati
slici 8.2, dok slika 8.3 prikazuje razne o\ike profila.
Na slici 8. 1 prikazani su sledeci jednostavni profili: 1. ugaoni profil; 2. L-prol' il ; 3. U-profil; 4. Z-profil; 5. L-bu\-profi l; 6. ravan profil; 7. bul-profil; 8. dvo stuki bu\-profil; 9. dvostruki T-profil ; 10. T-d vostruki bul-profil ; 11. T-profil
12. skraceni T-profil.

L [ll l
r I

3.

2.

7.

8.

12.

Slika 8.1 - Jed11os1av11i profili

Na slici 8.2 prikazani su sledeci sastavljeni profili: 1. sastavljeni T-bul profil

2. sastavljeni T-profil; 3. sastavljen i U-profil; 4. sastavljeni bul-profil.

IIl1
IIll
~.

2.

1.

~.

2.

Slika 8.2 - Sas1avlje11i profili

1.

2.
Slika 8.3

' Teorija i oprma plovi la

4.

Raz11i profi/i

65

8.3. NACINI SPAJANJA ELEENATA BRODSI KONSTRUCIJA

u bodogradnji se za celicnc brodske konstrukcije primenjuju uglavnom dva

sistema spajanja elemenata: zakivanje i zavarivanje. Pri gradnji broda moze se
primeniti ili samo jedan od navedenih nacina spajanja ili kombinovani sistem zakivanja i zavaivanja.
8.3.1. ZAKIVANJE
Zakivanje staJ1 nacm spajanja i sastoji se u melnickom sastavlja nju
dva ili vise elemena ta pomocu zakivaka.
Na slici 8.4 su prikazani standardni o ici zakivaka koji se naJcesce primenjuju u bodogradnji: ) zakiva k sa punom glavom i ) zakivak sa delimicno
ttpusteno m glavom. Oznake d imellzija zakivaka sa slike 8.4 su sledece : / - duzi na tela zakivka ; D - precnik glave zak ivka; d - precr.ik tela z:>.k ivka ptc zakivanja ; 11 - visina glave zakivka; h 1 -vi s ia upustencg deln glave zakivka. Dimenzije zakivaka su sta nd adizovane i mog u se naci cdgovarajucim taicama
strucne 1itcrature.

d
d
)

zakivak sa

S/ika 8.4 -

g/avom;

S1anddni o/ici

zakivak sa delimii'no upustenom g/avom

zakivaka koji se najcesce pri111enj11j11

11

brodogradnji;

Da b i se ostvarila cvrsta veza, St'iVlja se zakivak sa jednom go tovom glavom

u nesto si1e otvore izbusene elementima koji se spajaju (ose o tvora moraju se
pok1apf.1ti), glava zakivka se podupre, zatim se udarcima ili priti skom na drugoj
strani oikuje zavrsna glava. Prilikom zak ivanja telo zakivka mora potpuno da
ispuni otvore u elementia koji se spajaju (sl. 8. 5).
Glave zakivaka pritezu limove i na taj naci n sprecavaju nji lvo relativno pomeranje. Neophodt10 cvrsto prileganje elemenata koji se spajaju zakivanjem, jer
se trajna veza ostvaruje trenjem izmedu elemenata. Tek ako ovaj medusobni pritisak popusti , za kivak prima sebe ulogu dela preko koga se neposredno ostvaruje veza. Kod n o malnih zakovanih konstrukcija zakivak napregnut na

66

i-.tezanjc, tek ako sila trenja popusti , zakivak moze da bude izlozen
' avijanju, potom i smicanju u ravni dodira elemenata koji su sp ojeni.
Otpor 11 klizanje (sila trenja) izmedu elemenata znatno se pojaeava zakiva njem
pornacu zakivaka u usijanom stanju, jcr se pri hladenju zak ivak skuplja i jos pril1.:ze elemente jedan uz drugi. U di;1-ad 11ji se ova vrsta zakivanja redovo pri111cnjuje, samo izuzeto, kod manje
opterecenib ili neopterecenih spojeva,
111oze da se primeni tzv. zakivanje na
l1ladno.

Zakivanjem se ostvaruje cvrsta - ne1-.1zdvojiva veza elemenata, u slucaj u

potrebe raskidanja veze, moraju se ili
L111istiti zakivci, ili ostetiti elemeti koji
SLI spojeni.
Precnik zakivka, odstojanja i raspc1cd zakiyaka zavise uglavorn od delji11e
lirnova (i profila) koji se meduso b o
spajaju i od opterecenja samog spoja.
Sve ovo tacno predvideno odgovarajucirn propisi ma za gradnju brodova. Na .taj
1
acin obezbedena neopldna cvrstoea
}
.
\'Odo nepropustivost spojeva, kao i moguc- Slika 8.5 - Zakovaa veza; zaki1ak 1
nost izvodenja pravilnog zakiva nja .
posle () zakiva11ja

()

8.3.2. ZAVARIVA N JE
Z-ivarivanje se bito razlikuje od zakivanja se spajanje elemenata ostvaruje meanickom vezom, vec se delovi stapanjem sjedinjuju jednu cclinu. Definicija glasi da "zavarivanje s metalnih delova istog ili priiznog hemijskog sastava pod dejstvom toplote na takav nacin da mesto spoja sa delovima
koji se spajaju cini celinu sto ravnomernijih osoina".
U brodogradnji se primenjuju dva nacina zavarivaja: e\ektrolucno i gasno.
Elektrolucno zavariva nje se pimenjuje pri spajanju svih delova i elemenata
brodskog trupa, nadgada, ugrad11je. Meta l se mestu spoja topi e\ekti cim lukom koj i se obrazuje i zmed metalne sipke - elektrode i meaterijala koji se zavarje. Elektricn i luk treba da bude zasticen od kontakta sa atmosferom, sto se
moze postici na vise nacina : ako se upotreJjavaju z e_lektrodt>, g
svojim topljenjem stvara zastitni gas koji stiti elektricni lu k od kontakta sa atmosferom. U slucaju primene go le elektrode, zavariva11Je se obicno vrsi ispod specijalnog
praska koji se ravnomerno prosipa oko elektrode i zasticuje elektricni luk tokom
zavari vanja. Kod odredenih vrsta zavariva nja upotrejava se specijalni neutralni
gas (na primer: argon), koji stiti elekt ic11 i luk. g elektrode ili specija lni pra sak istovremeno stvaraj u zastitni sloj (u vidu sljake) preko vara, te na taj nacin
spreeavaj u oksidaciju i naglo hladenje samog vara. Ovaj sloj se mora uk lo niti i
var temeljno ocistiti pre nanosenja novog vara.
Gasno zavarivanje se u brodogradji manje primenjuje. K od ovog nar ina zavarivanja delovi koje treba sasfaviti zagrevaj u se na mestu spoja plamenom gorio nika u kome sagoreva gas (acetile, argon, vodonik i sl.) uz dovodenje kiseonika.
Samo spajaoje vrsi se topljenjem sipke dodatnog materijala na mestu zava rivanja .
~

67

(;as110 zava1iva11jc sc u brodogradji primejuje za spajanje metalnih elemenata

111ai1ji l1 d cjina , az11il1 cevovoda, tankih limova, delova od obojenih metala, liveog gvozda, broze i slicno.
U zavisnosti od polozaja delova koji se zavaruju, postoje dve vrste zavarivanja:
ceono zavarivanje i ugaono zavarivanje.
U ceonom zavarivanju elementi se suce!javaju, pri cemu neophodno da se
dodirne strane propisno obrade i da se pre zavarivanja ostvari odredeni zazor.
U ugaonom zavarivanju e\ementi koji se spajaju postavljaju se jedan prema
drugom pod odredeim uglom, te neophodno da se pre zavarivaja delovi medusobno pricvrste tom polozaju.
Propisima odrede110 da se kod ceonog vara ispituju jacina na kidanje i sposobnost savijanja, dok se kod ugaonog vara ispituje samo jacina kidanje.
pravilu, zavareno mesto mora da ima vecu cvrstocu na kidanje od osovnog mateijala, te se pri ispitivanju epruveta kida dalje od vara ako v dobro izvede.
Pri savijanju var mora da pokaze iste osoine kao i osovi materijal i sme
njemu da dode ni do najmanjih naprslina. Ukoliko dode do kidaja ili prskanja
samom varu, obavezno se vrsi dalja analiza kako i se ustanovio uzrok nepo zelje pojave.
Elektroluco zavarivanje se najvise primejuje p1i izgradnji broda. Propisima
klasifikacionih zavoda i organa koji vrse nadzor nad gradnjom brcdova tacno
odredeno kada se i gde vrsi kakvo zayarivanje, kojim varom i na koji nacin sve zavisnosti od de\oya koji se spajaju i od znaeaja samog spoja. Propisani su
i nacini prethodne obrade elemenata na mestima spojeva, kao i o!ici kontro\e
svih zavarenih spojeva, s na brodskom trupu, na odredenim mestima mora
se izvrsiti i rendgensko snimanje vara.
Kod ceonog elektrolucnog zavarivanja ivice limova koje se medusobno zavaruju moraju prethodno da se obrade. Nai<in obrade ivica zavisi od deJjine limova
i od vrste i vaznosti spoja. Tako, na primer, eeone ivice limova dejin~ do 5 mm
obraduju se pod uglom od 90, dok se ivice limova deljine od 5 do 10 mm obraduju pod uglom od 60. Za dejine limova preko 10 mm odredene su druge vrste
varova, se i ivice posebno obraduju. Kod zavarenih spojeva na brodskom trupu
kod kojih se traze vodonepropustivost i hermeticnost cesto se posle sprovedenog
zavarivanja var sa druge strane naknadno izdui i tu se nanese jos jedan sloj vara.
tzv. podvar, kojim se obezbeduju i veca cvrstoca i potpuna vodonepropustljivost. Pre samog zavarivanja mora se obezbediti odredeni razmak (zazor) izmedu
ceonih ivica limova, sto se ostvaruje tzv. privarivanjem - privremenim lakim zavarivanjem n odredenim mestima .
..

pravilu, najbolje se zavaruju limovi

istih dejina, odnosno najvecom razlikom
&? 0
do 2 mm. Ukoliko se zavaruju dva lima
r-:-l----~- -...J-+--razlicitih deljina, delji lim treba na odredenoj duzini postepeno stnjiti do debljine drugog lima (sl. 8.6).
Kod eeonog zavarivanja izbocenje
temena vara na najvisem mestu sava ()
Slika 8.6 - Zavarivanje /imova i-azliCit izp.osi od 0,5 do 2 mm. izboeenja
deb/jia
treba. izbegavati. Najmanji zazori zleba ()
pojedinih limova dati su u odgovarajucim taicama strucne literature iznose 2 do 3 mm, sto zavisi od dejine limova i o\ika vara.

...-.. .

68

Tablica 8.1 -

Olik

vara

Ceono zavarivanje

Tehnicka
oznaka

r i m

Za limove

deljine

do 5 mm

Za limove deljine od 5 mm
do 10 mm

Var sa podvarom za limove

deljine

od 5 mm do 1 0 mm

var za limove

deljine

preko 10 mm

50

Nesimetricni

- var za

limove deljine preko 10 mm

var za l i move dejine

preko 1 0 mm

69

U taici 8.1 d at pregled svi h oika varova kod elektrolucnog zavarivanja

prirnenjenog brodarstvu sa naznacenim dimenzijarna i tehnickim oznakama vara
zavisnosti od deljine limova ( s) i vrste sp oja.
Pri ugaonom zavarivanju elementi koji se medusobno .zavaruju treba da stoje
pod odredeni m uglom, pri cemu se var rnoze nanosi ti samo sa jedne ili sa
strae. Kod ugaonog vara propisana visina samog va ra zavisnosti od dejine
lima ili profi1a. Za cvrstocu spoja presudna visina ugaonog vara (), koja se
odreduje kao visina u var u ucrtanog trougla ; izbocenje vara se ne moze racunati
visinu vara (sl. 8. 7).

Slika 8.7 - Odredivanje

visie

ugaonog vara

Pri izgradnji broda nije neopldno da svi varovi budu izvedeni celom duzinom dodia spojenih elemc11ata (neprekinuti var). Na izvesnim mestima dovoljno
da se e!ementi medtISo bno spoje samo odredeno d uzi nom vara na jednakim
medusob nim odstojanjima. tzv. isprekidao zavarivanje. Neprekinuti var se
primenjuje samo na spojevima koji zahtevaju vodo nepropustivost i hemeticnost
(sl. 8.8).

11epreki1111ti l'ar;
) isprekidani var
Slika 8.8 - Ugaono zavarivanje;

lsprekidani ugaoni var ima izvesn u prednost jer su naprezanja i deformacije manje poredenj u sa neprekinutim ugaon im varom. Kod isprekidanog ugao nog v z se primeniti naizmenicno (unakrsno) il i paralelno zavarivanje (sl. 8.9).

...
\

!\\;))}!1111>

t!!!!I!I!!

_,

) naizmenini (1akrs i)

::::~;i~;;~~~
.,
~

var;
Slika 8.9 - / sprekidani ugaoni var;

70

::::::~:
!

) paraleli

var

!i

8.2 -

Ugaono zava rivanje

-

Ol ik

'i

Tehnicka
o znaka

vara

~:'::1:1:::1111::::~::~::111
( ~ J[I~ i )I[D1') . :iI 1LI

~ ~

'

?7-~

Pun V<1.r

Slab var

4
80- f4.(}

l.ll

140

Nor ma lan var

_
\

r i m

l_

-k

.~

JJl!JJJIJJ))HJJfJJOOJJllO!iJ

Neprekinut var s jedne

s trane : visina vara
5

e prekinut

var s
s trane : visina vara
5 mm

Isprekidani paralelni
v a r : visi na vara 4 rnm,
duZina vara 8U rnm,
korak vara 140 mm

80
4 - !40

_
1

~
z.

4~0'~
140

Isprekidani naizmenicni var: visina vara

4 mm , duZina var a
80 mm, korak vara
140

U!\

71

Propisima tacno predvideno kada se i kom slueaju moze primeniti neprekinuto ili isprekidano zavarivanje.
Vrednosti duzine vara (!), koraka (t) i visine vara () date su u odgovarajucim ta!icama propisa za gradnju brodova.
Ugaoni var, takode, ima svoje tehnicke oznake kojima se na crtezu prikazuje
nacin spajanja elemenata. U ta!ici 8.2 date su najcesce primenjivane vrste ugaonog vara (u brodogradnji) i odgovarajuce tehnicke oznake.

8.3.3. UPOREDENJE ZAKOVANE I ZAV ARENE

KONSTRUKCIJE

BRODSE

U pogledu cvrstoce brodske konstrukcije nema itne razlike izmedu zakovanih

i zavarenih spojeva, pod uslovom da su u slueaja adovi izveden.i m odgovarajucim propisima. Inace, zavarena konstrukcija elast1cnija od zakovae, u
pogledu sopstvene mase broda i usteda na ugradenom materijalu, zavarena konstrukcij::i. ima izrazitu prednost nad zakovanom konstrukcijom. Sm::i.njenje mase, odnosno usteda na materijalu moze da iznsese i do 20% od ukupne mase zakovane
konstrukcije. Brzina izvodenja brodogradevnih radova takode na strani zavarene
konstrukcije, to istovremeno utice i na smanjenje direktnih troskova gradnje.
Posebno treba pomenuti i mogucnosti koje zavarivanje pruia pri serijskoj
gradnji brodova, odnosno pri primeni predmontaze i sekcijske gradnje. Ovi po stupci omogucuju da se veliki broj elemenata brodskog trupa i nadgrada izraduje
u odgovarajucim brodogradevnim radionicama i halama, gde se, takode, medusobno
spajaju u vece delove - sekcije, dok se na navo zu obavljaju samo radovi na sastavljanju i spajanju izgradenih delova i sekcija. Na taj nacin se postize dvostruka
korist: prvo - delovi i sekcije se grade u zatvorenom prostoru i u povoljnijim
uslovima, drugo - vreme radova na navozu skraceno, odnosno navoz se moze
koristiti za izgradnju vise brodova.
Tokom eksploatacije broda, zavarena konstrukcija ima nesumnjivu prednost,
kako u pogledu odriavanja broda tako i u odnosu na smanjenje velicine otpora
pri plovidbl broda. Medutim, u pogledu sigurnosti i bezbednosti broda u eksploataciji, posmatrano sa gledista mogucnosti posade za otklanjanje varova, prednosti
su na strani zakovanib konstrukcija. Ako i , na primer, jedan zakivak (ili vise
zakivaka) popustio, clanovi posade raspolazu prirucnim alatom za zaijanje takvog zakivka, posle cega i na njegovo mesto privremeno postave odgovarajuci zavrtanj ili, ako nepristupacno mesto, neki . Ako, pak, popusti var, to se oiC
no de5ava na vecoj duzini, posada uglavnom bespomocna i mora traziti neko
oicno resenje. Zbog toga su kod zavarenih konstrukcija i neophodne sve mere
predostroznosti, kako do udesa ne i doslo.
8.4. SEKCIJE 1

SLOPOVI

Savremene mogucnosti brodogradnje omogucavaju primenu vrlo pogodnog nacina gradnje, tzv. sekcionu metodu, pri kojoj se proces montaze broda deli na
tri etape.
- U prvoj etapi (tzv. prethodna montaia) od odredenih elemenata kostura
broda sastavljaju se jednostvani podsklopovi.
- U drugoj etapi (tzv. montaza sekcija) od pojedinib elemenata i podsklopova iz prethodne montaze sastavljaju se neveliki delovi brodskog trupa - sekcije.
Na primer, montaia palubne sekcije izvodi se sledecim redosledom.

72

Limovi palubne op\ate postavljaju se na povrsinu za montazu i cvrsto se pri

tiskuju specijalnim stezacima i teretima. Postavljeni limovi medusobno se pricvrscuju zavarivanjem. Na pripremljenu op\atu postavljaju se i ucvrscuju spone. Ovako
llradeni deo se okrece i zavaruje za oplatu. Na isti nacin se postupno izvode montaze i drugih sekcija.
- Poslednja, treca etapa montaze jeste montaza na navozu. Od pojedinih sekcija na navozu se izvodi montafu trupa brod. Redosled montaznih radova na
11avozu zavisi od dimenzija i tipa brodskog trupa, takode i od opremljenosti
navoza. Obicno se montafu izvodi od srednjeg dela trupa prema krajevima, od
ose simetrije ka bokovima od dna prema palubi, kao sto to prikazano na
slici 8.10 (redosled montaze obe\ezen od I do V).

Slika 8 .10 - Redasled mantaie sekcija brodsk og trupa

navaz

Prvo se na navoz postavlja srednja sekcija dna. Spajanje susednil1 sekcija moze
se izvoditi sa strane, sto omogucava siroki front rada. Zavrsetak montaze svih
delova dna omogucava pre\azenje na postavljanje poprecnih i bocnih sekcija. Isto vremeno s postavljanjem pramcane i krmene sekcije zavrsava se montafu d na
pramcanom i krmenom delu broda. Poslednje se upucuju na navoz sekcije palube,
nadgradnje i krmi larnice.
Daljim razvojem sekcione metode montaze pojavljuju se ok-sekcije (sl. 8.11 ),
pri kojima se trup broda deli na pojedi11e okove, koji zapravo predstavljaju zapreminske sekcije oiku citavi delova broda.

Slika 8.11 - i b1oda od zapre111i11ski/1 sekcija - k11

Blokovi se sastavljaju iz pojedinacnih sekcija na posebnim mestima za montazu. Pri montazi okova ne samo da se izvode radovi na trupu, vec se i okovi

73

opremaju motorima, opremom, instalacijama, elektrouredajima itd. Gotovi okovi se

dizalicama i\i specijalnim kolicima prenose do navoza radi sastavljanja. Na navozu
se pojedini okovi medusobno spajaju.
Zahvaljujuci prethodno izvrsenim radovima, vreme montaze broda na navozu
smanjuje se na minimum. Medutim, metoda gradnje pomocu ovih okova zahteva
znatne prethodne troskove na opremanju montaznih mesta specijalnim priborima
i uredajima i diza\icama velike nosivosti. Stoga sistem gradnje pomocu okova
celishodno primenjivati samo gradnji velikih serija, kada se specijalni uredaji i
oprema mogu koristiti vise puta.

9. KONSTRUKCIJA I CVRSTOCA BRODA

9.1.

KONSTRUCIJA

BRODSKOG TRUPA

Brodski trup sastavljen od kostura i oplate. Kostur brodskog trupa daje

brodu neophodnu prostornu cvrstocu i oik, dok oplata obezbeduje plovnost i
mogucnost eksploatacije.
_
Poseban deo broda nadgrade. Prakticno ne pripada trupu i izgraduje se u
zavisnosti od tipa i namene broda. Nadgrade brodu obezbeduje mogucnost smestaja posade i ostalih neophodn ih prostorija kao i postavljanje svi h obaveznih navigacionih uredaja. Pri gradnji se najcesce primenjuju lake legure i materijali od
plasticnih masa kako bi, zbog boljeg stailiteta, teziste celog brodskog kompleksa
bilo sto nize.
Skoro svi elementi brodskog trupa, zajedno sa njihovim medusobi raspoe
dom, mogu se predstaviti na crtezu,. acrt glavnog rebra, d od osnovnih
crte.la pri projektovanju broda.
Shematski nacrt glavnog rebra brodskog trupa poprecnog sistema gradnje prikazan na slici 9.1.

Slika 9.1 - Slzematski nacr/ glav11og rebra brodskog tmpa poprec11og sistema grad11je; 1. kobilica,
2. lzrptenica, 3. pasma, 4. proveza, 5. palub11a proveza, 6 _podveza, 7.1ebre11ica, 8. rebro,
9. spona, . koleno ( cvomi lim), 11. 11zvoj11i im, 12. zavrsni voj, 13. vojevi 11 oplate, 14. vojevi
dna broda, 15. vojevi oplate palube, 16. l staza.

75

Na
sistema

~l ici

9.2 sl1cmatski

prikazana konstrukcija brodskog trupa poprecnog

gra dj e.

Slika 9.2 - Sliematski prika:: konstrukcije b1odskog / poprenog sistema gradnje; 1. kobllica,
2. llrptenica, 3 . pasma, 4. proveza, 5. palubna proveza, 6. podveza, 7. rebrenica, 8. rero,
9. spona, 10. koleno (cvomi lim) , 11. uzvojni lim, 12. zavrs11i voj, . vojevi oplate, 14. vojevi
dna broda, 15. vojevi oplate palube, 16. palubna staza.

9.l.l . GLAV NI

ELEMENI

KOSTURA BRODSKOG TRUPA

K ostur brodskog trupa sastavljen od elemenata koji brodu daju potrebnu

uzduznu i poprecnu cvrstocu ':' .
Pocev od dna, svi brodovi v imaj u kobilicu (!)"":' koja moze biti gredna ili ravna. Kobilica se na p1amcu nastavlja u pramcanu (prednju) statvu, u krmenom delu - krmenu (zadnju) statvu. K od nekih brodova iznad kobilice postoji tzv. hrptenica (2). Levo i desno od kobilice na dnu broda nalaze se uzduzne
veze - pasme (3). Na bokovima broda postavljaju se bocne proveze (4), dok se na
sastavu boka i palube nalazi palubna proveza (5). Ispod palube postavljaju se uzduzne veze - podveze (6).
Svi ovi nabroja ni elementi daju brodu jedan deo uzduzne cvrstoce.
U poprecnom smislu, na dnu broda, nalaze se rebrenice (7), na bokovima su
bocna rebra (8), dok se ispod palube postavljaju spone (9), tako da rebrenica, bocna
Osnovni pojmovi cvstoCi brodskog trupa prikazai su u poglavlju 9.2.
Oelezava nje brojevima u zagradi odnosi se na slike 9.1 i 9.2.

76

rebra i spo na cine jedan zatvoreni ram koji se naziva rebro. U zavisnosti od vrste
i naene broda, postavljaju se i tzv. okvirna rebra. Da bi se obezbedila nepotopivost, brodski trup pregrade pregradama koje mogu biti: oblcne (vodonepropus11e) i kolizione (sudarne).
Ovo su elementi poprecne cvrstoce brodskog

tupa.

Preko kostura brodskog trupa postavlja se oplata na dnu, na bokovima i na

palubi, koja, takode, daje brodu odredenu uzduznu cvrstocu.
Kobllica (1). - Proteze se celom duzinom brodskog trupa. Kod recnih brodova, koji uglavnom imaju ravno dno, kobilica ravna i gradi se od eelicnih ploea
vece dejine nego sto dejina ostalih limova oplate. Kod morskih brodova dno
nije ravno pa _se koilica izvodi oiku grede.
Dimenzije koilice odreduju se prema postojecim propisima, i to zavisno od
velicine i vrste broda, kao i od uslova plovidbe i eksploatacije.
Kobilica brodu mora da obezbedi jedan deo uzduzne cvrsto6e, pored toga
treba da bude sposobna da primi i izdrzi moguce udare prilikom nasukanja ,roda.
petnica (2). - Uglavnom se primenjuje kod duzih brodova, kod brodova sa
vecim opterecenjima i pogorsanim uslovima eksploatacije. Ona pojaeava cvrstocu
kobilice.

Pasme (3). - Nalaze se levo i desno od koilice dnu broda. Protezu se

celom duzinom broda i mogu iti: neprekinute (tada se postavljaju iznad rebrenica - sl. 9.1) ili prekinute (postavljaju se izmedu pojedinih rebrenica sa kojima
se cvrsto spajaju - sl. 9.2).
Broj pasmi zavisi, pre svega, od sirine broda,
namene broda.

zatim od opterecenja, vrste i

proveze (4). - Postavljaju se duz bokova broda i njihov broj zavisi

od bocne visine trupa. Bocne proveze se uglavnom postavljaju neprekinuto, pri cemu
se na odgovarajucim mestima zasecaju radi prolaska rebara.

Palubna proveza (5). - Obavezno se postavlja na sastavu oplate boka i palube

i sluzi kao uzduzna veza gorjih krajeva rebara, odnosno pregrada. Takode, palub na proveza sluzi i kao osiguranje protiv klizanja na palubnoj stazi . .
' Podveze (6). - Postavljaju se duzini broda ispod palube. Mogu biti prekinute i neprekinute. Njihov broj zavisi od konstrukcije broda, opterecenja palube,
kao i od sirine broda.
Palubne podyeze p onekad mogu izdrl.ati opterecenje palube se podupiru uporama (vertikalnim nosacima standardnih profila). Upore prenose opterecenje palube na dno broda, gde se ta opterecenja uravnotezuju sa silom potiska.
Rebrenica (7). - Postavljaju se na odredenom odstojanju poprecno dnu
broda. Sistem rebrenica zajedno sa kobilicom, hrptenicom (ukoliko brod ima) i
sa pasmama Cini jednu resetku koja sluzj kao OSl10V ceJog brodskog trupa.
Osnovna namena rebrenice da sa boc11im rebrima i sponama osigura brodu
poprecnu cvrstocu. S obzirom da dno broda najvise izlozeno raznim
opterecenjima, rebrenice se projektuju sa znatno vecim otpornim momentom. Zbog
toga moraju imati odredenu visinu, te se uglavnom konstruktivno izvode kao
T-profili. Pri tome dozvoljeno da se radi olaksanja i mogucnosti sprovodenja
sistema cevovoda na rebrenicama ostavljaju otvori, koji ne uticu na v,elicinu otpornog momenta.
potebnu

77

Bocna rebra (8). - Postavljaju se na odredenom odstojanju (isto kao i rebrenice) duz celog broda i mogu biti oblcna i okvirna.
Da bi brod imao dovoljnu poprecnu cvrstocu, neopbodno da se na odredenim odstojanjima njegovoj duzini postavljaju posebni elementi poprecne cvrstoce, za to su najpovoljnije pregrade. '-'
Pregrade mogu biti oblcne i kolizione.
Oblcne pregrade imaju za cilj da brodu obezbede nepotopivost. Broj pregrada
zavisi od vrste i namene broda, kao i od uslova plovidbe-.
Kolizione (sudarne) pregrade se obavezno postavljaju na pramcu i krmi.
su dimenzionisane od ostalih pregada i sluze kao mera bezbednosti u1slueaju
udara i prodora vode u brod.
Prostor ispred pramcane kolizioe pregrade naziva se pramcani kolizioni prostor, dok se prostor iza krmene kolizione pregrade naziva krmeni kolizioni prostor.
Kolizioni prostori ne smeju da se upotrej.vaju kao tovarni ili stambeni prostor,
vec sluze kao magacini za sitan inventar manje vrednosti.
Pregrade se sastoje od celicnih limova i ukrepa. Vojevi limova pruzaju se obicno vodoravno, ukrepe uspravno. Ukrepe su ugaonici ili bul-profili. Na gornjem
kraju su spojene s palubom pomocu cvornih limova (kolena), na donjem s dnom,
takode pomocu kolena. Pregrade se prostiru izmedu paluba, bokova broda, tunela
i dna. Kroz dvodno ne idu. Ako prolaze kroz vise paluba, pregrada se na mestima prolaska prekida. Palube se nikad ne prekidaju da bi se n10gle suprotstaviti
uzduznim naprezaojima.
Osim poprecnih, ima i uzduznih oepropusnih pregrada, gde se ukrepe (profili)
obicno postavljaj u uzduzoo. Uzduzne nepropusne pregrade uglavnom se primenjuju
pri gradnji tankera. One uzduzno dele tanker dva, tri ili cetiri dela.
Pregrade maju otvora, ali ib izuzetne okolnosti ponekad zahtevaju, npr. prolaz iz strojarnice tunel, saobraeaj izmedu skladista, itd. Ako na pregradi treba
naciniti otvor, on mora biti takav da se moze nepropusno zatvoriti. Za tu svrhu
sluze nepropusna vrata, koja se izraduju od livenog eelika ili limova i profila u
zavarenoj konstrukciji.
Spone (9). - Postavljaj u se ispod palube u poprecnom smislu. treba da
prime odredeno opterecenje i da konstruktivno spoje gornje krajeve bocnih rebara,
cime ostvaruju zatvoreni ram.
Ram sastavljen od rebrenice, bocnib rebara i spone naziva se rebro.
Rebra prameanom i krmenom delu gube svoj oik slican pravougaoniku
jer se zbog linija broda rebrenice smanjuju u pramcanom delu i nestaju. Na
taj nacin rebra oika pravougaonika prelaze na priifun oJik trapeza i, najzad,
trougla. U tim delovima broda razmak izmedu reba1a se smanjuje, i to iz dva
razloga:
- zbog olika prameanog. odnosno krmenog dela ;
- zbog posebno izrazenih optereeenja (na pramcu - veci udari; na krmenom
delu - vibracije).
Broj rebara se na pramcu uglavnom udvostrucuje, zavisnosti od uslova
plovidbe povecava se i broj bocnih proveza.
Veliki broj pregrada smanjio i mogucnost najpovo1jnijeg iskorisceja brodskog prostora,
te se zbog toga one postavljaju samo na neophodnim mestima, umesto njih se ugraduju
okvima rebra.
Dimenzije okvirnih rebara su uglavnom iste kao i odgovarajucih rebrenica . Na posebno
opterecenim mestima brodskog trupa (na primer, masinski prostor - strojarnica) okvimih
rebara ima vik

78

Cvorni limovi - kolena (). - Postavljaju se radi ukrueenja spojeva rebre11ice i bocnih rebara, odnosno spone i bocnih rebara sl. (9.1 i 9.2). Obavezno se
primenjuju kod zakovanih konstrukcija, dok kod zavarenih konstrukcija cvorni limovi mogu iti izostavljeni ukoliko se samom konstrukcijom nadoknaduje njihov
uticaj.
9.1.2.

ELEMENI

OPLATE BRODSKOG TRUPA

Oplata brodskog trupa daje brodu jedan deo uzduzne cvrstoce. Njeni su sledecih pet elemenata.
Uzvojni limovi (11). - U zavisnosti od tipa plovila, uzvojni lim se izraduje
sa odredenim radijusom (0,30 m do 0,60 m); cime se smanjuju otpori i olakSa.va
mogucnost pristajanja uz obalu. Ugraduju se vecih deljina jer su najvise izlozeni
udarcima koji se javljaju pri eksploataciji.
Zavciini voj (12). - Poslednji uzduzni voj bocne oplate cine ulogu odbojnika
koji stiti brodski trup prilikom pristajanja. Konstrukciono se izgraduje kao dvostruki lim (lim oplate i odbojni lim) ili kao je~nostruki lim znatno vece deljine.
Vojevi bocne oplate (13). - Postavljaju se pojasevima celom du~inom bro da ~' . Svaki voj bocne oplate, posmatran kao jedna traka koja se proteze celom
duzinom brodskog trupa, jedan od elemenata uzduzne cvrstoce broda.
Vojevi dna broda (14). - Imaju vecu deljinu nego vojevi bocne oplate, jer
su izlozeni vecim rnogucnostima ostecenja, sto se narocito odnosi na recne brodove u uslovima plovidbe plitkoj vodi.
Vojevi oplate palube (15). - Dejina ovih limova odreduje se zavisnosti
od tipa plovila, prema odgovarajucim propisima, i zavisnosti od specificnog
optereeenja palube (posebno ako se tovari teret i na samu palubu).
Uoieajeno da se na krajnji ivicni voj ugraduje nesto delji lim od ostalih,
ukoliko sluzi kao staza za kretanje - palubna staza (16) - upotrejava se rebrasti ili bobleavi lim.
9.1.3. PRAMAC 1 KRMA BRODA
Na krajevima broda oplata trupa se spaja sa prameanom, odnosno krmenom
statvom, tj. koilica se produzuje statve. Kobilica na pramcu prelazi pramcanu
statvu, na krmi krmenu statvu. Statve daju oik pramcu i krmi.
O!ik pramcane statve zavisi od oika pramca broda (sl. 9.3).
)

.)

d)

Slika 9.3 -

O/ici

pramca broda

Ranije su gradeni brodovi imali vertikaln.ki pramac (sl. 9.3), novije vreme ugao pramca prema \1ertikali zaklapa ugao od 10 do 20 (sl. 9.3). Brodovi

79

opla!a 1111\l(.t\l\jcg dna

u11a tov;imog pos tor:i (6). Rcbc11ica, kao element kon~ l1kcij1\ 1.av1~.1va sc 1ia r11bnoj ploci , tako da sa kolcn o m (7) i bocnim rebrom
() t:i 11i jak11 t: vcz.

s
Slika 9.7 - Kost b1oda s dvostmkim dnom; 1. 111i, 2.111pte11ica , . l11p1enica, 4. mbna
ploca, 5. oplata spoljnog dela broda, 6. op/ata 111111/rasnjeg d11a , 7. c 1omi lim ( kole110) 8. rebro

K od morskih brodova, dvodno nepropusnim rebrenicama podeljeno odvojene tankovc. Ta11 kovi sluze za smestaj tecnog goiva, ulja i vode. Osim toga.
ako brod plovi praza11, deplasman broda se povccava tako sto se preostali prazni
tankovi u balastnom vodom. Takode. ako se d osteti, dvodno povecava sigurnost jer unutrasnje d110 sprecava prodo vode brod.

9.1.6. TUNEL VODA VRATI LA PROPELERA

Na brodovima koji imaju pogonski stroj u srednjem delu trupa, vod v1-ati la
propelera : mora prolaziti krQ_Z prosto krme nog sk lad ista. Stoga se vod vratila ( !),
uglavnom kod mor ski h brodova, stit i posebnom konstukcijom, tzv. tunelom (sl. 9.8).

Slika 9.8 -

voda v,.arila propele1a

Vod vratila propelera aziva se jos i osovina propelera ili osovinski vod . Medim, to
nepravilo , vratilo prenosi snagu, dok osovina prenosi obrtni moment.

82

Tunel ide od zadnje pregrade masinskog prostora - strojnarnice (2) do krmene kolizione pegrade (3). U tunel se ulazi iz strojarnice kroz epropusna vrata
(4). U tunelu su \ezajcvi vratila, koje treba podmazivati i nadgledati.
Osim glavne namene, tunel sluzi za postavljanje elektricnih kaova i razn
cevi. Tunel zadnjem delu prosiren radi smestaja rezervnog vratila propelera.
Na kraju tog posto 1-a, kod krmene kolizione pregrade (3) nalazi se prolaz za slucaj opasnosti (5), koji istovremeno sluzi i za ventilaciju.
Krajnji le:Zajevi voda vratila propelera smesteni su tzv. statvenoj cevi (6),
koja ide od krmene kolizione pregrade do otvora na statvi propelera.
Tunel se konstruktivno izvodi od poprecih rebara i uzdu:Znih limova. Izraduje se zavarenoj konstrukciji i mora biti nepropustan, kako voda ne i prodrla tunel, odatle u skladista.

9 .1.7. PALUBE BRODA

Palube dele unutrasnjost broda visini. Pricvrscujti se na sponama od boka

do boka broda. Njihov broj zavisi od duzine broda i od svrha za koju brod
graden.
Od svih paluba, najvaznija koja ide neprekidno od pramca do krme i
nepropusno i sigurno zatvara unutrasnjost broda. glavna paluba. visini
do ove palube dosezu poprecne nepropuse pregrade, se zato zove i pregradna paluba. Od nje se meri i visina nadvoda (slobodnog boka), se tome
jos zove i paluba nadvoda.
Raspored \ zavisi od tipa broda. Uglavnom raspored sledeci: iznad
glavne palube nalazi se zastitna paluba (neprekidna paluba koja ide iznad glavne
pa\ube duz cele duzine broda), iznad nje paluba nadgrada. lspod glavne
l su donje palube koje se oznaeavaju odozgo prema dole. Prostor izmedu paluba zove se medupaluje.
Spoljne palube, tj. koje su izlozee atmosferi, zakrivljene su u poprecnom
i uzduznom smeru. Poprecno zakrivljenje - prema bokovima broda (u stvari zakrivljenost spone) - zove se preluk. Uzduzno zakrivljenje (tj. uzdignuce palube koje
se pruza od sredie broda prema pramcu i krmi (sl. 9.9) naziva se skok.

<

Slika 9.9 -

Skok palube

Skok na pramcu () oicno 2 do 4 puta veci od skoka na krmi (). Skok

povecava rezervni deplasman i oniogueava da se voda brze prikupi sredini broda
istice napolje.
Donje palube su ravne jer to pogod nije za kretanje putnika i posade, kao
za krcanje tereta.

83

koJt ~t1 pr1.:dv.kni 1 plovidbu lcdu -

lcdo lomci imaju pramac posebnog ob li\..a u pod vodnom dclu trupa, ciji ugao u odnosu na horizontalnu ravan iznosi 20
do 30 (sl. 9.). Ovaj ugao kod transportnih brodova, uslovima plovidbe
Jedu, iznosi 40 do 50. Takva forma pramca ledolomca omogucava mu penjanje
na lcd. Brodovi vel ike brzine plovidbe mogu imati pramac oiku kapljice (u
oliku "u!") - slika 9.d. Pri takvoj formi prameane statve u podvodnom delu
trupa umanjuje se otpor d.
Pramcana statva (sl. 9.4) moze se izvesti oiku grede pravougaonog ili trapeznog p'oprecnog preseka. Da i se spojila s koilicom , iduci prema njenom donjem delu presek postepeno prelazi koritastu formu (sl. 9.4). U najnovije
vreme velikoj primeni izrada prameane statve od eelicnih limova (sl. 9.4). U
tom slucaju prameana statva celoj visini ojaeana vecim brojem horizontalnih ukrepa (1).
)

w
.,
\ll
1

Wi
1

Slika 9.4 -

, statva ; ) pramcana s tat1a 11 o!iku

) pramcana statva od e liuili /imova
. Ukrepa

grede

rmena statva (sl. 9.5) kod brodova s jednim pogonskim vratilom i nebalansiranim perom krme ~' cini jedan ram koji se sa stoji od dve strane: zadnje statve krmila (l) i prednje - statve (2). Izmedu njih se formirao jedan zasticen
prostor u koji se smesta propeler. Krmena statva ima na jednom svom delu zadeljanje sa otvorom za izlaz propelerskog vratila (3). Statva krmila snabdevena saikama (5) za vesanje pera krmila, koje imaju cilindricne otvore. Najniza
Sarka - peta (4) - nema ovakav otvor i sluzi peru krme kao os!onac.
Brodovi s dva pogonska vratila emaju statvu kao brodovi s jednim vratilom, vec imaju samo statvu krmila koju obeseno pero krme. Brodovi s -

Nebalansirano pero krme ima celu pov Sinu iza osovine zakretanja pera krme, polubalansirano ima 10-15% pomine ispred osovine, balansirano 20-25% pov!'Sine ispred osovine zakretanja .

80

lansiranim perom krme nemaju statvu krmila. U nekim slueajevima krmena statva
moze iti izvedena oiku konzole.

.l

1. statva krmila, 2. statva, . izlaz propelerskog

vratila, 4. peta, 5 !arke; 1. presek !arke, /.
presek pete
Slika 9.5 - Krmena statva;

9.1.4. KOSTUR BRODA S JEDNOSTRUKIM DNOM

Konstrukcija broda s jednostrukim dnom primenjuje se gradnji manjih
eelicnih brodova. Sastoji se od elemenata poprecne i uzduzne cvrstoce. Kostur
broda s jednostrukim dnom prikazan na slici 9.6.
Uzduzne veze su: kooilica (1), hrpte(2), horizontalni lim hrptenici
(pojas hrptenice)-(3), pasme (6), ce\icne
t1ake pasme (7).
ica

Poprecna veza rebrenica (4), cija

ivica zavarena za oplatu dna
broda, dok s njene g1 ivice zavarena eelicna traka (5). gornjoj strani eeSlika 9.6 _ Kostur broda s jednoukim dnom; licnih traka moguce postaviti patos.
1. kobllica, 2. !irptenica, . pojas !irptenice, 4. Reb1enica sa ukrueenjm, cvornim limom
rebrenica, 5. li traka, 6. pasma, 7. li (kolenom) - (8) cini jaku poprecnu vezu
traka pasme, 8. ukrucenje (koleno), 9. sa bo::nim rebrima (9).
d

rebro

9.1.5. KOSTUR BRODA S

DVOSTRUKI

DNOM

Brodovi za prevoz tereta uglavnom imaju dvostruko dno (dvodno). odvojen prostor na dnu broda koji se obrazuje izmedu oplate spoljnog dna broda
(s donje strane), celicnog lima unutrasnjeg dna postavljenim iznad konstrukcije
dvodna (s gornje strane), sa strane rubnom plocom (sl. 9.7).
Visina dvodna odredena pravilima Jugoslovenskog registra brodova, ali mora
iti takva da omogucuje izvodenje neopldnih radova prilikom izgradnje broda,
takode pri ciscenju i bojenju delova dvodna periodu eksploatacije.
Poprecnu vezu obezbeduje rebrenica (1), uzdZnom smislu to su: hrptenica (2), bocna hrptenica (3), rubna \ (4), oplata spoljnog dna broda (5) i
6 Teorija i oprema plovila

81

Palubc su vazni brodski delovi. Osiguravaju brcd u nepropusnost, stite putnike,

posadu i teret od atmosferskih padavi11a i znatno dopinose uzduznoj cvrstoci
broda. Zato potrebno obratiti veliku paznju na homogenost konstrukcije palubc, sto omogucava podjednako odupiranje naprezanjima na svim presecima.
Na palubi se moraju gaditi otvori rad i grotla, silaza i slicno, takva sla bJjenja konstrukcije treba nadoknaditi odgovarajucim pojaeanjima. Tako se, na primer, na uglovima grotla lim udvostrucuje, pojaeavaju se limovi na mestima sidreih i palubnil1 \1 itala, bitvi , itd. (tzv. lokalna cvrstoca - poglavlje 9.2.3).
Celicne palube oazu sc drvetom ili nekim drugim prikladn im materijalom.
celicne palube lakse se odrfuvaju, ali ne pruZa.ju zastitu od vrucine,
11\adnoce i zvuka, na jima se i teze hoda. Umesto drvenom oogom, celicne
pa lube mogu se ooziti i ekim izol ac iim materijaliama.
Ncoazene

9.2. OSNOVNI POJOVI CVRSTOCI BRODSKOG TRUPA

Pod cv1 stocom se podrazumev sposo bnost brodskog trupa da se pod dejstvom spoljnih si la (tezinskil1 s ila i sila potiska) trajno ne deformise, tj. ne prelomi .
Razlikuju se tri vrste cvrstoce: poprecna, uzduzna i lokalna.
9.2.1 . POPRECNA CVRSTOCA BRODSKOG TRUPA
Poprecna cvrstoca mora da obezbedi brodu potpunu sigurnost od dejstva svil1
spoljnih i unutrasnjih sila, ilo statickih ilo dinamickih .
Na brodski trup sa spoljne strane dcluju staticke i dinamicke sile koje teze
da deformisu oJik trupa.
U staticke sile spadaju si le potiska vode koje deluju na d i bokove broda
U dinamicke sile spadaju udarci talasa, kao i ostali udari plovidi , prilikom
pristajanja, nasedaoja i slicno.
Sa uoutrasnje strane na brodski trup deluju pritisci svih tezina, racunajuci
ukrcani teret.
i
Ove spoljne i unutrasnje sile izazivajll stalno naprezanje svim elementima
brodskog trupa. Poprecna cvrstoea treba da obezbed i da r sile ne izazovu
veea naprezanja broda od dopllstenih . u tom cilju svi elemnti poprecne cvrstoce
moraju da budu izgradeni od odgovarajuceg materija la, sa odgovarajucim dimenzijama i profilima, kao i da su medusobno spojeni na propisan nacin (propise izdaju klasifikacioni zavodi - kod nas " Jugoregistar").
Elemeti koj i brod daju poprecnu cvrstocu su: rebra, okvima rebra i pregade (pod rebrom se podrazumeva zatvoreni ram sastavljen od rcbrenice, bocnih
1ebara i spone).

Osnovni clementi poprecne cvrstoce su rebra i pregrade. Sa gledista cvrstoce

potrebno da brodski trup sadrzi odredeni broj poprecnih pregrada. No, vcliki
broj poprecnih prcgrada moze da smanji iskoriscenje tovarnog prostora (posebno
ako se prenose duzi komadi tereta). Zato se broj pregrada sto vise moguce
smanjuje, odnosno njihov broj se odreduje prema zal1tevima tzv. nepotopivosti bro da. Medutim, da se uklanjanje pregrada ne i nepovoljno odrazilo cvrstocu,
ugraduju se tzv. okvirna rebra, koja u pog\edu cvrstoce u potpunosti zamenjuju
pregrade.
84

Na pramcu broda zbog vecih kriv ina limova, kao i zbog veci h opterecenja,
razmak izmedu rebara se smanjuje ili se broj rebara udvost rucuje. O va tzv. medurebra mogu iti i slaije dimenzionisana, uz us\ov da se poveea broj uzduznih
veza. Pramac naj vise i najcesce izlozeni d eo broda, te ovo po\reeanje precne cvrstoce na tom delu neophodno .

9.2.2. UZDUZNA CVRSTOCA BRODSKOG TRUPA

Elementi uzduzne cvrstoce su: sve uzduzne veze (koi l ica sa hrptenicom, pasme,
podvlze i proveze), kao i svi uzduzni vojevi oplate - posebno zavrsni voj i uzvoj ni lim.
Uzduzna cvrstoca osigurava brod od mog ucosti loma duzini, i cemu
su k:irakteristicna tri slueaja:
- kada brod u mirnoj vodi:
- kada su p ramac i krma na grebenima dva talasa ;
- kada srednji deo broda na gre benu jednog talasa.
K '.lda brod u mirnoj vod i, uz uslov da su mase ravnomerno raspoedene,
uzduo m srnislu doci d o nekih vecih naprezanja u elementima brodskog
trup.. ujedno i naj povoljn iji polozaj u kome se brod moze naci. U tom slueaju se u teoriji brod p-r edstavlja kao greda sa beskonacno nogo oslonaca.
u

Druga dva sluc1ja pasmatranja uzduzne cvrstoce predstavljaju d va granica

kriticn-i polofuja brod skog trupa.

Ako su pramac i krma grebe11ima dva talasa cija duzina jednaka duzi ni broda (sl. 9.10), brod se ponasati kao greda na dva oslonca. U torn slueaju

Slika 9./0 -

Sf1ematski prikaz broda

iji

se pramac i knna 11alaze

gebenima

dva talasa

javljaju se razlicita naprezanja u pojed inim slojevima brodskog trupa. Dno i donji/
voje\i oplate napregnuti su na istezanja, dok su gornji vojevi i paluba napregnuti na p ritisak. Ukoli ko se prede odredena gi, ovaj pritisak moze da preraste u izvijanje, sto dovod i do nabiranja limova o plate palube.
U slucaju kada se sredina brodskog tupa nade na grebenu jed110g talasa
(sl. 9.11), donji slojevi i dno apregrti su na pritisak go rnji slojevi i paluba
na istezanje.

Slika 9.1 1 -

Sematski

prikaz broda cija se

sedi11a

tmpa na!azi

g1ebe11u jednog ta!asa,

85

Sva 1>01110111 11uprewnja ogu biti i poveeana uko\iko te-ret nervavnomerno

r11spo rcdcn ili koncentrisan u sredini, odnosno na krajevima broda.
Analizirajuci ova dva kriticna slueaja moze se zakljuciti da prvi slueaj (pramac i krma na grebenima dva talasa) nepovo ljniji , s obziro m na manje dimenzije
konstrukcionih elemenata plalube, postojeee otvore na palubi i mogucost izvijaja
i abiranja oplate.

9.2.3. LOKALNA L:V RSTOCA BRODSKOG TRUPA

Lokalna cvrstoca se predvida na svim m-::stima gde sc javljaju posebna
optereeenja koja bi ila u stanju da ostete i deformisu brodsk i trup.

Lokalna cvrstoea se sprovodi poveeanjem dimenzija, usvajanjem jacih profila

ili ugradnjo m jacih kostrukcija.
Jedan od osnovnih elemenata loka le cvrstoce postoije (fundamet) glavnog
pogo nskog stroja, kao i posto lja svih osta \ih pogo nski h postrojeja i uredaja .
Brodska pogo nska postrojcja obavezno imaju svoja postolja, koja omogucavaju da se sva optereceja i aprcza nja ravno mcrnije s brodski trup.
pravilu, svaki pogo ski stroj ima svoje posto lje.
s palube izvode se svim mestima gde se nalaze uredaji
koji mogu svojim radom da izazovu odredeo optereeenje, to su: sidrena vitla,
itve, vuca vitla, pritezna vitla, itd. Postolja ovih uredaja vezana st1 posebim
konstrukcijama za palubu i za ko st broda.

Lokalna cvrstoca predvida se i kod utovarenih otvora (tzv. gro tla). Grotla su
otvori palui koji sluze za utova r i istovar tereta. Svako brodsko skladiste ima
ajmanje jed110 grotlo. Oik grotla para l el o piped a velicina zavisi od tipa
i velicine d. Grotla treba da budu sto veca, ali i ako su prevelika s lai se
cvrstoea palube, jer su tim mestima limovi izrezani spo ne prekinute.
Na ug\ovima ovil1 o tvora nastaju vel ika rz. Da i se to uazi lo,
duz grotla se pojacava di lima palube, dok se na uglovima d i l imova
ud vostrucuje. Grotla se po krivaju poklopcima.
U elemete loka\e cvrstoce mogu se ubraj:iti i ojaeane ko11strukcije na prameanom i krmenom delu broda, kao i mestima sprovoda voda vratila (s
kod brodova koji su predvideni za uslove plovidbe kroz Jed).

9.3.

SISTEJ

GRADNJE BRODOV

Postoje tri sistema gradje brodova: POPRECNI, UZDUZNJ i KOMINO

VANJ.
Popreni sistem gradnje se s primenjuje kod recnih brodova. Osovno
obeleZje ovog sistema gradje u to me sto se kostur brodskog trupa sastoji od
niza poprecni h rebara (zatvorei ram koji cine rebrenica, bocna rebra i s
zove se REBRO), koja se uzduzo povezuJu po mocu ko bilice, pasmi , proveza i
podveui (sl. 9.2).

86

Rebra mogu biti i i okvi rna i potrebi se pramcu postavljajL1 l11l'tl11

rebra. Na od redeni m mestima ulogu rebara na kosturu broda i i 1 c~ 1ll'
pregrade. Ovakav sistem , medusobn o poveza11i l1 uzduz11im vczama , p1lll
stavlja d odreden tip resetke koji obezbeduje brodu eo phodrtu cvrstocu. 1 \..
kostu ra se p ostavlja oplat., i to: du, b okovima i palllbi.
Poprccna gradnja pruza odre dee predosti , naoi:ito pri gradnji broda
c ija ma. Medutim, za duze bodove povoljniji uzduzni sistem gradjc.

ll

Uzd161i sistem g1ad11je obezbeduje brodu vccu poduzu cvrstocL1, tc stoga

lazi sirokll primeu Ll gradnji morskih bdova, s take ra .

scka

Kod uzduznog sistema g1-adje osovno da postoji sistem tzv. UZ DU2N IH REBARA , koja se (uzduzna rebra) odredeim astojanj ima medusobno
spjaju i ukrstajll elementima koj i su s!ici obi~nim rcbrima (sl. 9.12).
Komi1101a11i sistem gl'adnje se primenjuje u cilju da sc sto bolje iskoriste prednosti i uzduznog i poprecnog sistema gradnj~ (sl. 9.13).

12

19

Slika 9.12 - S/1e111a1ski pikaz ko11strukcije b1odskog tmpa uzd11z.11og sistema gradnje; 1. kobllica
2. ltrpte11ica, 3. pasma ( 11ep1eki111//a), 4. uzd11z11a 11 d11a broda, 5. 11 p1oveza, 6. 11z d11z11a
reb1a, 7. /1111 pro 1eza, 8. /1111 proi'eza, 9. pod1eza, 10. reb1e11ica, 11. rebra,
12. spona, 13. kole110 (c1omi /im), /4. 11zvoj11i lim, 15. zavrsni voj, 16. 1ojevi dna broda, 17. voje1i
oplate, 18. /1111 sta;a, /9. vojevi op/ate /

87

Slika 9.13 - Slzematski prikaz ko11strukcije brodskog trupa komblnovanog sistema grad11je; 1. kobllica,
2. lirptenica, 3. pasma (11epreki1111ta), 4. uzduina rebra dna broda, 5. proveza, 6. palubnaproveza
7. podveza, 8. uzduina potpalub11a rebra, 9 . rebrenica, . 11 rebra, 11. spona, 12. koleno ( vomi
lim), 13. uzvojni /im, 14. zavr.fni voj, 15. vojevi dna broda, 16. vojevi 11 oplate, 17. palubna staza,
18. vojevi oplate !

9.4. PRIENA URUCENJA I NOSACA U BRODOGRAN

Na s\ici 9.14 shematski su prikazana karakteristicna ukrucenja brodskih konstrukcija.
U brodskim konstrukcijama ukrueenja izvrsavaju sledece funkcije:
- spajaju nosace razlicitih pravaca (pod nosacem se podrazneva svaki od
elemenata konstrukcije). Ako se, na primer, veza spone sa bocnim rebrom (sl. 9.14)
izvodi bez ukrucenja, neposrednim zavarivanjem, duzina Sa.va prema tome i njegova cvrstoea, bice nedovoljna za prenos naprezanja;
- smanjuju koncetraciju naprezanja na mestima spoja e\emenata. Tako, primer, ukrueenje (cvorni lim .. koleno) predstavlja prelaz od rebrenice ka bocnom
rebru (sl. 9.14);
- primaju naprezanja (momente, sile smicanja i aksija\na naprezanja) na osloce nosaea (s\. 9.14d). Ako se na spojevima prikazanim na slikama 9.14 i 9.!4d
ne postave ukrucenja, naprezanja se preneti kroz op\atu brodskog trupa, pri
cemu se pojavljuje veliko naprezanje, koje nedopustivo;
- omogucuju uk\estenje nosaea za oslonce. Ako krajevi nosaea nisu ucvrsceni
ukrucenjima, proracunu cvrstoce nosac se mora smatrati nepoduprtim. Zahvaljujuci uk\estenju maksimalno se smanjuju momenti savijanja nosacu;

88

- prenose reakcije sa elemenata brodske konstrukcije na rebrenicu (sl. 9.14);

- pojaeavaju oslajene veze elemenata konstrukcije na mestima spajanja zavarivanjem (sl. 9.14).

d}

S/ika 9.14 - Shematski prikaz karakteristicnih ukrucenja brodskih konstrukclja

Na slici 9.15 dat prostorni prikaz poduznog () i kombinovanog () sistema

gradnje broda, gde se moze videti i sistem ukrucenja izmedu spojeva brodskih
konstrukcija.
Ukrueenja se mogu koristiti i za poveeanje lokalne cvrstoee podrucju dejstva
intenzivnih opterecenja.
8

11

)
Slika 9.15 - Poduini () i komblnovani () sistem gradnje broda; . rebro, 2. ukrucenje (vomi
lim), 3. pregrado, 4. ukrucenje pregrade (ukrepa}, 5. oplata dna, 6. proveza, 7. ukrucenje pregrade (ukrepa}, 8. rebro, 9. ukrucenje (<!vorni lim), . uzduina rebra dnu broda,
11. poprecna pregrada

89

10. OTPOR BRODA

10.1. OSNOVNI

POJOVI OPORU

SREDINE PRI

KRETANJU BRODOVA
.

Prilikom plovidbe broda nekom brzinom (1') javlja se si la o tpora ( R), koja
istog pravca sa kretanjem broda :i.I i supro tn og smera. Dak lc::, otpor si la koja
se protivi kretanju. Sila otpora se obelefuva sa R, prema pocetnom slovu latinske
i r s i s t n t i (rez.istcncija) = otpor .
Veoma vaz110 poznavanje sredine kroz koju se brod krece. Brodovi se mogu

k e tati:

samo koz vod u (podmonice) ;

samo kroz vazduh (brodovi lebdelice vazdusnom sloju na tzv. vazdusnom jastuku) ;
- delimicno kroz vod u (podvodni deo brodskog trupa) i delimicno kroz vazduh (advodni deo trupa i nadgade).
-

Podmoroice su kao pri vredni bodovi za sada jos uvek predmet ispitivanja.
Brodovi lebdelice jos ni su brojnija pojava, koriste se uglavnom kao putnick i
brodovi i prenosnici (trajekti ) automobi la. Prema tome, privredni brodovi koji jednim svojim delom plove kroz vodu d1ugim kroz vazduh i dalje ostaju kao gotovo iskljucivo plovno prevozno sred stvo.
sto se brodovi krecu kroz dve sred ine (vodu i vazduh) veoma razlicitih
osobina ima za posledicu sloze11ije hidrodinamicke i aerodinamicke pojave nego
kada se kretanje obavlja kroz jednu odredenu sredinu. Samim tim i odredivanje
o tpora takvom slucaju slozenije.

Razlikuju se: OTPOR VODE, OTPOR VAZDUHA i (samo kod recnih brodova) OTPOR USLED PADA VODOTOKA (PADA N!VOA VODE).
Otpor vazduha se moze zanema riti pri kre.tanju sporib brodova i brodova
s niskim nadgradem (dakle, uglavnom recnih brodova) ( otporu vazduha videti
poglavlje 10.5). Otpor usled pada vodotoka se takode zanemaruje, izt1zev na deonicama sa narocito velikim padovima ( otporu usled pada vodotoka videti poglavlje 10.6). Prema tome, o tpor vode najmerodavniji za odedi vanje otpora
sred ine pri kretanju broda.
Treba napomenuti da umesto izraza t r s r d i n odnoso t r
v d i v z d 11 h u upo trebi i izraz t r d . Izaz t v d
i v z d h ispravan ako bi se smatralo da se brod krece koz mirnu
vodu i neuznemiren vazdul1, koj i su to m slueaju prepreka plovidbi broda. Jzraz
t r r d bio bi ispravan ako bi brod stajao i ako bi kao neka pre-

90

preka predstavljao otpor kreronju vodenog toka i strujanju vazduha. S obziroro

da se radi silama istih intenziteffi, strucnoj l iteraturi izraza se ravnopr avno
upotrejavaj u.

10.2. PRIROD A OTPORA

10.2.1. H IDRODINAlCKE POJAVE PRI K RETANJ U BRODA
{pojmovi: otpor trenja i ostali otpor)
idrodinamicke pojave koje nastaju pri krernnju broda idealnoj i viskoznoj tecnosti posmatraju se na p rimeru krernnja jednog simetricnog vretenastog
tela u ronjenog na dovo ljnoj dublni mirnoj vodi (kako i doslo do uznemiavanja povrsine vode).
Poznato da postoji d vojako krernnje fluida: LAMINARNO (slojevito) i
T URBULEN TN O (vrtlo fuo). Kroz idealnu tecnost moze da postoji samo laminarno krernnje, bi se telo, teorijski, kretalo bez t sredine. Medutim, kroz
stvarnu tecnost i sa glatkim povrsinama tela laminarno kretanje prelazi u turbulentno (vrtlozno).
Na slici 10.l sl1ematski pri kazan raspored brzina kretanja vretenastog tela
i strujnica.
sto se slici 10.1 nze videti, kada se telo krece kroz vodu, prva strujnica se pri lepi uz telo i krece se istom brzinom kao i samo telo (vma z) . UsJed
povlaeenja jedog sloja za drugim ( svaki naredni sloj zaosrnje brzini sve d o
granicnog sloja) do lazi do gubltaka energije. M ed uso bno povlaeenje slojeva naziva
se V JSKOZNI OTPOR ili OTPOR TRENJA ( R,r) .

+=

qraf'/tcnt

sloJ

Slika 10 .1 - Sltematski prikaz 1asparedabrz ina kretanja tela i s/,-ujnica

Slika 10.2 - Sltematski prikaz as11avnili ltidra

dinamif:kili pojava p1i kretC!11j11 tela k raz mir/111 vodu

Na slici l0.2 prikazano turbulentno krernnje str ujnica vode koje nasroje
neposredno iza tela. Ako telo izrazito hidrodinamicki o ik, strujnice ne mogu da prate njegov zadnj i deo vec se otkidaju i vrtl oznom krernnju popunjavaju prazninu nastalu prolaskom tela kroz vodu. Brzie strujnica u to m delu ( v' )
vece su nego prednj oj strani (v), s obzirom da se povecanjem vel icie pritiska smanjuje brzina , to i piti sak strujnica zadji deo tela (') bit i maj i
nego na prednjoj strani (). Usled razlike pritiscima izmedu pred nje i zadnje
strane ( > ') javlja se CEONJ OTPOR ili OTPOR PRI!SKA ( Rvr). Ovaj otpor se naziva j os i OTPOR VJRO VA.
R 1Jr = f(p -p')

( lO. I)

Ako se telo priizi povrsi ni vode, doci do pojave valova (talasa). Ukoliko
telo izaslo iznad povrsine vode, stvaraj u se prameani i krmeni valov i. E11ergija
utrosena na stvaranje ovih valova naziva se R VALOV ( R , 01) .

91

Otpor pritiska (Rpr) i otpor valova ( R vazJ cine tzv. OSTALI OTPOR ( R os 1) ,
koji se jos naziva i OTPOR OBLIKA ili OTPOR FORME.
R ost = Rpr

(10.2)

+ Rval

Prema tome, ukupn i otpor ( Rk) jednak

(1 !).3)

Nadvodne plovne jedinice imaju sva tri otpora,

podvodne samo prva dva.

10.2.2. NAJPOVOLJNIJI OBLJCI TELA U POGLEDU OTPORA

Oi k kapljice najpovoljniji za savladivanje otpora, ali se ovaj
koristiti samo za kretanje kroz jedan jedinstveni fluid.

o\ik

moze

- ploca prec11ika d:

- lopta prec11ika d:

o/ik

kapljice precnika d:

'"-

i6

Slika

92

10.

- Slzematski prikaz 11ajpovolj11iji!i

o/ika

tela za savladiva11je otpora

Na osnovu ekspcimcatu, p1i rt.:tl1111 l :. p111 v 11111 11 tpt1111 111v11l' \ 111"'1:, lo p\1:
kapljice istog precika, doslo sc do zakljut aka 1 ikaza11il1 1111 :.lk i 10" 1:
Ravna ploea precnika d pri ceonom kretanju kroz vodu iza ziva o:;an1 r1ta
vece otpore od lopte istog precnika. Isto tako, telo o!ika kapljicc ima p1 ii zno
sesnaest puta manji otpor pri kretanju kroz vodu od ravne ploce.
Ovako posmatrano, kapljieasti oik ima nesrazmerne prednosti.
Medutim, brodski trup u oiku kapljice stvarao bi vrlo ve\ike valove jer bi
imao relativno malo gazenje. Zato se
brodovima sa velikim gazenjem i sa malom promenom gazenja izgraduju donji
deo pramca oiku kapljice, sto daje vrlo
dobre rezultate pog\edu smanjivanja ot"Bl/LB"
pora. tzv. u\*, koji se danas gradi na svim vecim morskim brodovima, Slika 10.4 - Shematski prikaz / 11 pramprvi put primenjen na brodovima Nor delu broda
mandija" i "Kvin Meri" .
. Na s\ici 10.4 shematski prikazan u\ prarneanom delu broda.
10.3. ODREI>IVANJE

Odredivanje otpora moze se obavljati

-

PRI PLOVIDBI BRODOVA

tri nacina:

dinamometrijskim ispitivanjem vec izgradenih brodova na plovnom putu;

ispitivanjem modela brodova istrazivackim bazenima;
koriscenjem iskustvenih obrazaca koji se zasnivaju na izvrsenim ispitivanjima.

10.3.1. DINAMOMETRIJSKO

ISPIIVANJE

IZGRADENIH BRODOVA NA
PLOVNOM PUTU

Ova vrsta ispitivanja zasniva se na tegljenju broda (ciji se otpor odreduje)

pomocu drugog broda i na me1enju sile otpora u vucniku. Si\a se m~ri uredajem
- dinamometrom na kome se pri odredenoj brzini plovidbe ocitava velicina ukupnog otpora.
Ispitivanje se obavlja na odredenom plovnom putu, na tzv. mernoj stazi koja
mora da ispunjava izvesne uslove. Merna staza se pre svega, utvrduje na poznatom plovnom putu ujednaeenog uzduznog i poprecnog profila. Neophodno znavanje i svih ostalih hidrometeoroloskih i navigacion us\ova. mogucstvu
t?rna staza treba da bude pravcu (bez krivina), da ne bude izlozena dejstvu
vetra.
U toku samog ispitivanja merna staza se prelazi istom brzinom nekoliko puta
(uzvodno i nizvodno), pre svega da bi se doili sto tacniji rezultati, i da bi se
odredivala brzina recnog toka (v).
U jednostavnijim proracunima moze se usvojiti da brzina recnog toka (v)
jednaka:
v

(10.4)

1 (engleski, bulb) - glavica luka

93

" ll1 1111tJ

gooinctrijsk i slicnih tela odnose se kao kvadratni koreni njihovih

tl t1 J.i 11a", tj.:

(10.7)
odnosno :
~
~
(
d.
.)
FR Fru ov roJ
1~=v--=
g .L
g Lm

(10.8)

gde su:
V -

brzina broda u odnosu na vodu (na p\ovnom putu), (m /s),

V -

brzina modela u odnosu na vodu (u mirnoj vodi u bazenu), (m /s),

duzina broda, (m),

Lm- duzina mode\a, (m),

g

9,81 m /s2, ubrzanje Zemljine teze.

Na osnovu jednacine (10.8) moze se zak\juciti s\edece: da bi se dogada\e

s\icne hidrodinamicke pojave, tj. stvarali isti sistemi ta\asa (valova), geometrijski slicna tela treba da imaju iste Frudove brojeve.

Drugi Frudov zakon slicnosti

Drugi Frudov zakon slicnosti glasi: "Ostali otpori geometrijski slicnih te\a
odnose se kao treci stepen (kubovi) njihovih duiina (ili njihovih istisnina)", tj. :
Rost

L 3

(10.9)

- - = --= -

gde su :
Rosr

Rostm -

ostali otpor broda, (N),

Lk

duzina broda, (m),

Lm

- duzina modela, (m),

Vk

istisnina broda,

istisnina modela,

ostali otpor modela, (N),

(m ),

(m).

10.3.2.1 .1. RACUNSI PRIER IZRACUNAVANJA KORESPODENNE

(ODGOVARAJUCE)BRZINE

Izracunati korespodentnu (odgovarajucu) brzinu (v) kojom treba tegliti geometrijski s\iean brod (model) u mirnoj vodi u bazenu, ako su poznate sledeee
ve\icine:

96

duzina broda, L

brzina kretanja broda u odnosu na vodu (na plovnom putu), v

km/ h = 5,56 m /s ;

duzina modela broda, L = 4,00 m.

64,00 m;

= 20,00

Post upak proracunavanja

Prvi Frudov zakon slicnosti jed nak

(jednacina 10.7):

od nosno (jednaCina 10.8):

v111

l'

11 g Lm

odakle

korespodentna brzina
Vm

(v)

l g L'

jednaka:

V \~ = 5 5 6 \l 4,00 =
\lg . L

\164

1,39 m /s ~ 5,00 km/ h.

geo metrijski slicna tela (brod i njcgov model) treba da imaju isti
dov broj (Fr = vfll g L), sto se vidi iz slcdecih jednakosti.

f'(/;

Fr = 5,56/ /19,8 1 64 = 5,56/26,4 = 0,210606

Model:

Fr = 1,39/19,81 4 = 1,39 /6,6 = 0,210606

Fl"t!-

10.3.2.2. Postupak modelskih ispitivanja otpora broda

i preracunavanje dobljcnih rezultata
Redosled postupka modelskih ispitivanja o tpora broda i preracunavanje dobijenil1 rezul ta ta zasnivaj u se na metodi Vilijama Fruda, koja zbog njenog znacaja i t i pod robno prikazana .
1. Model broda izraden u linearnoj srazmeri :

Lroda

= tegli se korespodentnim

L modela

(odgovarajucim) brzinama
(Prvi zakon slicnosti V. Fruda), tako da

(10.10)
2. P ri svakoj brzini kretanja modela dinamometrom se meri ukupni otpor modela
{ Rukm}.
3. Izracunava se o tpor trenja modela ( R" 111 ) bi lo
todi I - 1957 (poglavlje 10.4.1.).

metodi

Fruda ili

me-

4. Izracunava se ostali otpor modela ( R 0 s1m):

(10.11)

5. Odreduje se ostali o tpor broda ( RosrJ prema Drugom F rudovom zakonu

slicnosti:
(10.12)
7 Teorija i op1ema ploviln

97

gtlc

s :

1/

(b1zi11a odinicaja), ds zi odtacku oba\i,

tehnicka brzia broda nizvodoj plovidbi (ni2vodna tebnicka
brzina),
uzvodna tehicka brzina broda.
tcl111icka

brzia d

osu eku epokretu

tl'

vt -

/" vt Brzia

broda odnosu na vodu priizno

ukoliko se brod krece uzvodno:
;

v=

vt

jedaka:

+ 11

(10.5)

slucaju da se brod krece niz-

- i
vodno:

.r v = .r vt -

(10.6)

Pri ispitivanj obavezno se obavlja

plovidba sa vise razlicitih brzina, kako bi
se dobile tacke za konstrukciju dijagrama
promee velicie otpora zavisosti od
brzie plovidbe broda odosu vodu
( R = f(v)) - videti sliku 10.5.
Pri samo m ispitivanju brod koji tegli
plovilo ciji se otpor ispituje kao i sami
brod koji se ispituje moraju stalno da
odriavaju utvrdeni kurs i pravac. Plovilo
ciji se otpor isp1tuJe mora biti dovoljno udaljeno od broda koji ga tegli (od momotornog,_ tegljaca), kako i se sto vise smanjio uticaj propelerskog strujanja tegljaea v njegovog otpora.
Slika 10.5 - Dijagram promene velicine otpora
( R ) 11 zavisnosti od brzine plovidbe broda (v);
R = f(v)

10.3.2. DINAMOMETRIJSKO ISPIIVANJE MODELA U ISTRAZIVACKIM

BAZENIMA
Modeli se grade potpuno geometrijski slicni sa stvarnim brodom cije se tehnicko-eksploatacioe karakteristike odreduju. U daasnje vreme se gotovo gradi
id veci brod da se pre toga ne ispita nje,gov model, i pogledu otpora i
pogledu njegove propulzije. Da bi se doslo do najpovoljnijeg reseja, ispituje se
veci broj razlicitih modela (broda i jegovih propelera) svib novih vrsta brodova.
Modeli se ispituju raznim istrazivackim zavodima, se doijeni rezultati uporeduju (poznato , na primer, da prilikom gradenja fracuskog prekookeanskog
broda "Norrnandija" ilo ispitivano preko 90 razlicitih modela francuskim, en-

gleskim i nemackim zavodima).

Merenja otpora modela moraju biti veoma precizna da i se na najmanju
meru svele moguce greske prilikom preracunavanja rezultata stvaran brod.
Osnovni zahtev pri ispitivanju nepromenljivost (konstantnost) brzine kretanja
ko\ica duz bazena, kao i tacost dinamo metra.
Na slici 10.6 shematski prikazan poprecni presek istrazivackog bazena za
ispitivanje modela brodova.
Da i se ispitivanju mogle vrsiti ispravke o!ika modela, materijali gradnje
modela su: meko drvo, parfin ili plastika.
Duzina modela o icno od 4 do 8 metara. Izbor duzine modela zavisi od
vise cinilaca. Veci model se moze tacnije izraditi, ali tom slueaju su i vece sile
94

otpora koje treba meriti. No, to omogucuJe vecu tacnost merenju. Mcdt1ti111 ,
ukol iko m odel veci, veci su i troskovi njegove izrade, potrebni su i jaci mcrr
uredaji, to zahteva dugacke i skupe
z. Kada za neki bazen model prevel ik, dolazi do izrafaja uticaj zidova i
doa bazena, sto dovodi do znatno uvecanog izmerenog ukupnog otpora.
Smatra se da duzina modela ne bi
smela iti veca od duine vode bazenu, odnosno ne veca od polovine sirine
bazena (kako i se izbegao uticaj zidova
bazena).
Slika 10.6 - Sliematski prikaz pop1ec11og prePrilikom ispitivanja treba preduzeti seka is11aiivackog bazena za ispitivanje momere da duz modela bude turbu lentno de/a b1odova; 1. baze11, 2 . model, 3. di11amometar, 4. kolica
strujanje. se resava prekidanjem laminarnog strujaja nekom rapavoscu i
zini pramca. Najeesce se za podsticaj turbulentnog strujanja upotreljava vrlo tanka
zica, precnika d= 1 mm, koja pricvrscena uz povrsinu modela.
Pre pocetka ispitivanja dl se stavlja balast koji se rasporeduje tako da
se dostigne p ot rebn . istisnina i da model bude uro njen do predvidene vodne lin ije. Posle toga modcl se spoji s dinamometrom koji pricvrscen za kolica nad
bazenom (sl. 10.6).
Pri svakom ispitivanju kolica se krecu unapred odredenom, nepromenljivom
(konstantnom) brzinom. I stovremeno se beleze brzia i otpor modela, vrlo cesto
se sn im-iju i profili talasa (valova), sto kasnije dragocena pomoc prilikom ana1ize rezultata.
Za svaku pojediu i s tisniu vrsi se ni z ispitivanja pri raznim brzinama i tako
se doija velicioa ukupnog otpora zavisnosti od brzi ne ( Ruk = f(v)) .
NAPOMENA. -

Treba imati vidu .da se ispitivanja modela obavljaj pod izuzetno povoljnim
uslovima, koji se znatno razlikuju od stvarnih uslova na plovnom putu. Zato,
pored modelskih ispitivanja, mogucstvu treba uvek izgradnji broda obaviti i njegovo ispitivanje na odgovarajucem plovnom putu.

10.3.2. 1. Zakoni slicnosti Vilijama Fruda

Naucni osnov ispitivanju modela brodova postavio engleski istrazivac Vilijam Frud (Wiliam Froude)*. Sredinom XIX veka (1869. g.) V. Frud razradio
svoje zakone slicnosti i pokazao kako se mogu ko. istiti za odredivanje otpora
broda na osnovu rezultat ispitivanja modela.
Opste prihvacena metoda za odredivanje otpora broda na osnovu ispitivanja
modela zasoiva se postavci da se ukupni otpor ( Rk) moze podeliti na otpor
trenja ( R 1t) i ostali otpor (Ros1) .
Prvi Frudov zakon s/icnosti
Neophodno da se prethodoo odrede brzine kojima treba tegliti mode\
istrazivackom bazenu da i se mogli preracunati doijeni rezultati. brzioa, tzv.
korespodentna ( odgovarajuca) brzina, odreduje se na osnovu Prvog Frudovog zakona slicnosti, koji glasi:
Vilijam Frud (1 805. - 1879. g.), engleski inzenjer i brodograditelj. Saradivao na gradnji
prvih celicnih brodova, zatim se posvetio proucavanju otpora i propulzije. Razradio
teoriju odredivanja otpora na osnovu ispitivanja modela. Frudov nacin odredivanja otpora
od epoha\nog znaeaja za brodogradnju.

95

pri odgovarajucoj

brzii:
(.)

odakle

(10.14)
se otpor trenja broda ( R 1 ,) Frudu ili
10.4.1).
7. Odreduje se ukupni o tpor broda ( Rkrod):
6.

Izracuava

I- 1957

(poglavlje

R Ukbroda -- ~'/ rbroda +R0Sfbroda

(10.15)

Ova metoda preo senj a rezultata ispitivanja otpora s modela brod prise u svim istrazivacki m bazenima za ispitivanje brodskih modela.
Ispitivanje modela savremenih jugoslovenskih recnil1 brcdoYa v1si se u nas u
Brodar skom istitutu u Zagrebu, kao i inostranim istrazi\'ackim zavodima
Vageningenu (Holandija), Duisburgu (SR Nemacka) i Becu (Austrija).
mejuje

10.4. RACUNSE D ZA IZRACUNAVANJE R BRODA

Racunske metode z. izracunavanje otpora broda zasivaj u se na razim c ba\'ljenim ispitivanjima brodova. U ovom poglavlju razmatraju se veJ icine otpora
broda u us]ovima plovog puta dovoljne duine sirine (tzv. dubcka vod a).

10.4.1. OTPOR TREN JA

Pri ispitivanju m odela diamometar dati velicinu ukupnog otpora ( R"k) .
D a bi se primeio Drugi zako slicnosti V. Fruda, treba od ukupnog otpora dela oditi otpor trenja ( R 1, ) .
D a i odredio otpor trenja, V. Frud izvrsio citav ni z ogleda sa veoma ta
kim plocama, tehnicki glatkim, razni l1 duzina i povrsina, koje teglio uzduzno.
K od tegljenja tankih !, V. Frud mogao prakticno da zanemari stva raje
talasa (valova) i v iro va krmenom d elu, tako da bi diamometar stvari po kazivao samo o tpor treja.
Na osnovu ovih ispitivaja, Vilijam F rud 1874. g. predlozio sledeci obrazac
za izracunavanje o tpor a treja broda ( R 1, ) :
R 1 ,=f Pv S v1.s

gde su:

(N)*

f -

(10.16)

koeficijent trenja (za odgovarajucu rapa-qost okvasene povrsie brodskog trupa) (vrednosti Frudovog koeficijenta trenja za potpuno zavarenu i glatko u oplatu brodskog trupa prikazne su tab lici 10.1)"
" gustina vod e, (kg /m 3),
. z slatku (recu) vodu : , = 1000,00 kg /m,
za slanu (mor sku) vodu : 9 = 1025,00 kg /m,
S - okvasena povrsina brodskog trupa, (m2) - poglavlje 10.4.3,
v - brzina kretanja broda odnosu na vodu, (m /s).

*
98

Obrazac

prilagoden medunarodnom sistemu jedinica fi zickih velicina (SI).

!i 10.1 - Vrednosti Frudovog koeficijenta trenja za potpuno

zavarenu oplatu brodskog trupa, glatko obojenu

Duzina broda

Koeficijent trenja

L (m)

20
40
60
100
200

0,0015833
0,0015295
0,0015110
0,0014934
0,0014606

Postoji vise obrazaca (do kojih se doslo na osnovu eksperimenta) za od rc(fivanje otpora trenja. Medutim, sve te nove metode daju praksi veoma slicnc rczultate sa Frudovom metodom, tako da se danas istrazivacki zavodi i dalje sluzc
Frudovim obrascem.
Na medunarodnom sastanku Uprava istrazivackih bazena (Internacional Towing Tank Conference) 1957. g. (I - 1957. g.) dogovoreno da se osim Frudove jednacine za otpor trenja (jednacina 10.16) moze upotreljavati i sledeci
obrazac:

R,r = (~t + ~ r) . . s. 2 (N)

(10.17)

gde su:
~, -

koeficijent trenja tehnicki glatke povrsine.

Za oast brzina plovidbe, v = 8 -16 km/h, pri temperaturi vode, t
koeficijent trenja iznosi: ~, = 0,0015 - 0,0011;

16,

~'

koeficijent rapavosti koji zavisi od stanja okvasene povrsine brodskog trupa i koji se krece granicama od: ~r = 0,0004 (za potpuno
zavarenu i glatko obojenu oplatu brodskog trupa) do ~' = 0,0007
(oplata zakovana duzini na preklop, grubo premazana terom);

"

gustina vode,

s-

(kg / m),

za slatku (recnu) vodu: Pv = 1000 kg /m ,

za slanu (morsku) vodu: ,. = 1025 kg/m;
okvasena povrsina brodskog trupa, (2) nacinu odredivanja okvasene povrsine brodskog trupa videti poglav!ju 10.4.3);

vNAPOMENA. -

brzina plovidbe broda

odnosu na vodu, (m/s).

S obzirom da metode za izracunavanje otpora trenja (metoda . Fruda

- jednacina 10.16 i metoda I-1957. g. - jednacina 10.17) u primeni daju
veoma slicne rezu\tate, te se i jedan i drugi nacin mogu ravnopravno upotreb ljavati proracunima.

10.4.2. OSTALI OTPOR

Ostali otpor ( Ros,) se takode odreduje pomocu empirijsk (iskustvenih) jednacina. Od brojnih obrazaca uglavnom se koriste sledeci:

Rost = . _f_.. 21 . v2 (N)

2

(10.18)

9~

Mcduti, okvasena povrsina potiskivanili teretnjaka (potisnica) ne racuna se ni

jednom o d p omenutih obrazaca. Prime njuje se postupak sairanja razvijenih
p ovrsina, pri cemu se zanemaruju bocni uzvoj i i ostale p ovrsine, bocne stranice se posmatraju kao trapezi, prameani i krmeni deo kao ravni pravougaonici.
Za tacnije proracunavanje potrebno da se okvasena povrsina trupa kod
potiskivanih teretnjaka, izracunata prethodnim p ostupkom, umanji za oko 10% (zbog
zanemarivanja bocni h uzvoja i ostalih oih povrsina).

L KVL
1

,.~

~
~

rq~

~
Slika 10.9 -

~~

Razvijena oki1a!e11a povrSina 11esi111etric11og potiskivanog teretnj

Razvijene okvasene povrse simetricnog i nesimetricnog po tiskivanog teretnjaka * prikazane su na slikama 10.8 i 10.9 (nagi prameanog, odnosno krmenog
uzvoja iznosi oko 1 : 3).

10.4.4. RA CUNSKI PRIMER PRORACUNAVANJA OTPORA BRODA

Dat tegljeni teretnjak (tegljenica) sledeci osnovnih osobenosti:
-

dZina

teretnjaka na KVL
sirina teretnjaka na KVL
najvece konstrukciono gazenje (do KVL)
koeficijent punoce istisnine
istisnina brodskog trupa

LvL

Tkm

75,00 ,
10,00 m,
2,20 m ,
0,85,
1275,0 m .

Za dati teretnjak treba izracuna ti vrednosti o tpora u usJovima p lovnog puta

dovolj11e duine i sirine (uslovi tzv. duboke vode), za oast brzina plovidbe,
v = 8 - 16 km/ h.

. Otpor trenja racunat i metodi V. Fruda i metodi - 1957. za

oplatu bro dskog tupa potpuno zavarenu i glatko ob oj enu. Za dalji proracu11 usvo jiti metodu koja d aje vece vrednosti.

* Simetricni potiskivani teretnjak teretnjak ciji i pramac i krma imaju olik smucke (skije).
Nesimetricni potiskivani teretnjak teretnjak cij i krmeni deo potpuo vertikalna po vdi.na sa veoma agim uzvojem pri dnu, pramcani mu deo ima oik smucke (skije).

1 02

2. Ostali otpor racunati

11acina 10. 18).

obrascu sa koeficijentom ostalog otpora

( \t'1 I

dijagramu R =f(v).

3. Izracunak vrednosti otpora prikazati

Za proracun su potrebna sledeca tri koeficijenta otpora:

L=15,

Frudov koeficijent trenja,J= 0,0015 (za

koeficijent trenja tehnicki glatke povrsine

11 = 8 16 km/ h, koji jednak:
v (km /h)

za

oast

10

0,00206

0,0020

0,00195

0,0019

koeficijent ostalog otpora teretnjaka

- 16 km /h, jednak :
v (km /h)

m);

(0) ,

za

oast

brzina

plovitll)~'.

16
0,001 85

brzina plovidbe, v=S

12

14

0,0133

0,0099

0,008316

0,008326

16
0,0094

Resenje
Rtr (N)

v
(km /h)
8

metoda
. Fruda

metoda

6 208
9 340
039
17 289
22074

12
14
16

R oI

I-1957.

5 819
8 903
12 508
706
2 287

(N)
8 390
9 793
11 804
16127
23 715

"_
R

I0.5. ODREDIVANJE

VAZDUA

Pri plovidbi majim .brzinama, kao i za brodove sa niskim nadgradima (uglavnom recnih brodova) otpor vazduha se moze zanemariti. Medutim, za brie brodoYe
i za brodove sa vecim nadgradem otpor vazduha ( R. ) se uzima obzir i izracunava se sledecem obrascu:

= ", v

R
v

gde su:

kocficijent otpora (za

vrednost: =,1-1,2),

advodne

"= -

gustina vazduha,

brzina kretanja vazduha, (m/s),

F -

(N),

(10.21)

povrsine brodskog trupa ima

(kg /m ),

povrsina broda iznad vode, tj. ona povrsina koja

pravac kretanja, (rn2).

upravna na

103

gde su:
"-

V-

v 0-

gustina vode, (kg/m3),

za slatku (reenu) vodu: , = 1000 kg /m,
za slau (morsku) vodu: , = 1025 kg /m,
istisnina brodskog trupa, (m) ,
brzina plovidbe broda odnosu na vodu, (m/s),
koeficijet ostalog o tpora.

Primera radi, za tipski dunavski tegljeni teretnjak (teglenicu) nosivosti, Qr= 1

tona, u o\asti brzina plovidbe, v = 9 - 15 km/ h, koeficijent osta!og otpora iznosi:
= 0,002 - 0,008.
Koeficijent ostalog otpora () najvecim delom zavisi od o \ika prameanog
i kmenog dela bro da, od odnos<i glavnih dimenzija broda (LVL/BVL ; Tkm /BVL
i Lps/L VL) * i od koeficijenta punoce istisnine brodskog trupa (~).

10.4.3. ODREDIVANJE OKVASENE POVRSINE BRODSKOG TRUPA

Okvasena povrsina brodskog trupa ( S) racuna se do ravni gazenja. Postoji
vise iskustvenih (empirijsk) obrazaca za izracunavanje okvascne povrsine brod skog trupa, od kojih se samo neki mogu neposredno primeniti nasem broda:rstvu.
U Laboratoriji za ispitivanje brodova i plovnih puteva Odseka za recni i ponrs ki sao braeaj Saobraeajnog fakulteta Univerziteta Beograd u izvrscna pro vera valjanosti obrazaca za odredivanje okvasene povrsine brodskog trupa kod
nasih savremenih recnih b1odova, na osnovu cega se predlazu sledeci obrasci za
primen u.
1. Obrazac Rina ( Rielma)

S = 0,90 LVL (2 1: + BVL)

F ==:z;

LkVl

Slika 10.7 - Razvijena okvaiena povr!ina brodskog trupa

* LvL -

100

(10. 19)

-1

,"
B vL

(m2)

Lr,s

T km

duZ.ina brodskog trupa na KVL, (m)

brodskog trupa na KVL, (m),
duZ.ina para\elne sredine brodskog trupa, (m),
najvece dozvoljeno konstrukciono ga:tenje broda, (m).

~iri na

gde su:
S

LVL

okvasena povrsina brodskog trupa {do KVL) , (m2),

duzina brodskog trupa na KVL, (m),
najvece konstrukciono gazenje d, (m),
koeficijent punoce konst1ukcione vodne linije (KVL) ,
sirina brodskog trupa na KVL, ().

Ovaj obrazac izveden osnovu sabira11ja uproscenih povrsina brodskog

trupa, uzimajuci obzir postojece uzvojne o i ke (sl. 10.7).
2. Obrazac V. V. Z11011kova
S=LvL ( T km + 11 BVL) (2)

(10.20)

gde su :

s
LVL

T1mi

BVL
,

11

/i .2

okvasena povrsina brodskog trupa (do KVL) , (m2),

duzina brodskog trupa na KVL, (m),
najvece konstrukcio110 gazenjc broda, (m),
koeficijent punoce istisnine brodskog trupa,
sirina brodskog trupa na KVL, (m),
koeficijenti koji zavise od vrste broda. Njihove velicine su
kazane taici 10.2.

Vrednosti koeficijenata i /1 za proracun okvasene povrsine brodskog

metodi . . Zvonkova

t1

Koeficijent

rst

broda
111

11

, 45

1,13
1,25
1,24
1,18

Tegljeni teretnjak z sopstvenog pogona

Tegljac ili potiskivac sa propelerima
Samohodni motorni teretnjak
Putnicki motorni brod

1,36
1,36
1,36

L Vl
1

.
.;
~

r.

E--i~
~

~~
,,,~

Slika 10.8 - Raz1ijena okvasena povrSina simetricnog potiski11anog teretnjaka

101

10.6.

USLED PADA

VODOTOA

U strucnoj literaturi se otpor usled pada vodotoka naziva jos i otpor usled
pada nivoa vode. ObeleZa.va se sa R1.
Otpor usled pada vodotoka moze da se zanemari kod ravniearskih reka (na
primer: Donji Dunav, Srednji Dunav, donji tok Save). Kod relativnog pada od nekoliko centimetara kilometru (cm /km) otpor usled pada vodotoka ( R1) iznosi
svega desetak njuta (N). Medutim, na deonicama plovnog puta sa vecim nagibom (na primer na Gornjem Dunavu) otpor usled pada vodotoka mora se uzeti
obzir.
Na slici 10.10 shematski prikazano delovanje sile otpora usled pada vodotoka.

Slika

- Sliematski prikaz delova11ja si/e otpora usled pada vodotoka

Oznake na slici 10.10 su sledece:

L -

11 -

D -

horizontal11a projekcija posmatrane deonice plovnog puta, (km),

apsolutni pad, (cm),
ugao apsolutnog pada,
rezultanta svih tezinskih sila brodskog kompleksa, (N).

Relativni pad {i) jednak

(sl. 10.10):

= .!!:._ (cm/km) = tg

(10.22)

Otpor usled pada vodotoka ( R1) iznosi:

Rt = D sina

(N)*

(10.23)

Pri malim uglovima sina 1'::; tga, tako da se za velicinu otpora usled pada vo dotoka ( R1) moze napisati sledeci izraz:

Rt 1'::; D tg ~ D i (N)

04

(10.24)

sto se iz jedna~ine (10.23) vidi, otpor R1 u stvari komponenta tezine broda ( D)

u pravcu kretanja.

Pri uzvodnoj plovidi otpor us!ed pada vodotoka ( Rt) smanjujc br1.i1111 plo vidbe broda, dok pri nizvodnoj plovidbi deluje kao dodatna propulzio11:1 \ 1111 , 11
poveeava brzinu plovidbe broda.

10.7. UTICAJ OGRANICENI RAZERA (DIENZIJA) PLOVNOG U''

NA POVECANJE OTPORA
10.7.1. PLOVNI PUT OGRANICENE DUINE I DOVOLJNE SIRINE
(TZV. LI. VODA)
U dosadasnjim izlaganjima dno i strane plovnog puta posmatrani su kao
dovoljno udaljeni od broda stoga nemaju uticaja na velicinu otpora. U teorijskim razmatranjima se moze usvojiti da su tom slucaju duina i sirina plovnog puta neogranieene (beskonacne).
Pri smanjenju duine plovnog puta nastupice trenutak kada otpor broda
poeeti da raste, sto 6 izazvati opadanje brzine odmicanja *. Ovo poveeanje otpora
zavisi pre svega od odnosa h/T (h-duina plovnog puta ; - gazenje broda),
zatim od velicine i o!ika broda i brzine plovidbe.
Do poveeanja otpora dolazi zbog oteZ:an.og protoka vode izmedu dna brodn
dna plovnog puta, usled cega se povecava brzina vode ispod dna broda (vo) **.
Osim toga, brod gura vodu ispred sebe i stvara tzv. zgrnuti val (talas), koji do vodi do pojave depresije vode plovnom putu, tj. smanjenja duine (h) podrucju krmenog dela brodskog trupa. Sve bvo moze dovesti do nasedanja broda
(sl. 10.11).
Za proracunavanje otpora broda pri plovidi plitkoj vodi upotrejavaju sc
ranije pomenuti obrasci (poglavlje 10.4), samo se umesto brzine plovidbe vodi
dovoljne duine sirine (v) uzima uveeana racunska brzina (vo).
Brzina optoka vode neposredno uz okvasenu povrsinu brodskog trupa {v 0 )
poveeana usled plitke vode i odreduje se eksperimentalno. Na osnovu obavljenih ispitivanja izradeni su odgovarajuci dijagrami gde su date promene odnosa

brzina
duina

zavisnosti od Frudovog broja ( Fr= v/V g ) i odnosa h/T (h plovnog puta; - gazenje broda) - videti sliku 10.12.

v0 /v

S/ika 10.11 - Sliematski prikaz lllicaja plitke vode

11

poveca11je otpora

Povecanje otpora plitkoj vod i izraZ:ava se koeficijentom poveeanja otpora

plitkoj vodi (), koji uglavnom zavisi od sledecih cinilaca : oika broda, od Brzio.a odmic.anja (tehnicka brzioa broda) brzina odoosu na neku nepokretou tacku
obali.
Brzina vode ispod dna broda ( V0 ) naziva se brzina optoka.

105

10.8. OTPORI PRI

RETANJU

BRODSKIH

POVORI

1 SASTAVA

10.8.l. ODREDIVANJE KOEFICIJENTA SASTAVA (Ksast) ZA RAZNA

IZVEZIVANJA SAST V POVOR.I TEGLJENIH TERETNJAA
Sastavi tegljenih teretnjaka mogu iti veoma razliciti (na primer: privez tegljaea uz bok teretnjaka, izvezivanje prostoj i dvostrukoj brazdi i redovima),
i to zavisno od vrste brodova i plovidbenih uslova (sl. 10.15).

<____)-. :._
< 77lt)
PJ(ZVEZ 7'...N.7.R( l/Z .80.ff t.::.U. (mf)

____)-

~----------<------->-
.!ZV.EZ.IVB.IVJ.E l /

m-t

1-::.:.-----

.P..l(O.S:Q:; .ERBZ.OJ.

---<_____.>- <____)-

- --- --- -<.._____}-

<:_ ____)-

IZV.EZ.ZVR:7.E .DV0.$.7'..l(VE[O.:: ..E(RZLJJ.

.IZV.CZ./VG.N.7E

.REDOV/.

S/ika 10.15 - Sastavi tegljenih teretnjaka

Uoieajeni nacin za oznaeavanje razlicitih izvezivanja sastava povorki tegljenih teretnjaka prikazan na slici 10.16.

Da i se u potpunosti proucio znaeaj poznavanja velicine otpora povorke

( R po), posmatrace se najopstiji slueaj plovidbe jednog tegljenog sastava (prosta
brazda) - slika 10.17.
Za ovakav s!ueaj treba postaviti dinamicku jednacinu kretanja, sto znaci da
treba uzeti obzir sve aktivne i pasivne si\e koje deluju na sastav pravcu kre-

108

tanja. Pri jednolikom kretanju, ono znaeajno za eksploataciju, sile inercije tcgljaea i povorke teretnjaka jednake su nuli, dinamicka jednacina kretanja ima
oik:

(N)

= R,g + Rpov

(10.27)

s.s.:rov .POVO..Ff.EC'Z

02'na,fe

.smer /rretcm,/a .

")

<

f+I

<

><

~+fl+I

::

2+2

<

2+f

<
<

s<

1+2

1<

)
)

1+ 2-t 1

<

)<

<

2+2 -tf

~<
><
:

f+ 1

+t

-.

<

2+2+2

<

<

"<

<

<
<
<
<
<
<
<
<

)
)
)

)<

)<
)

><
><

)
)

Slika 10.16 - uoblcajeni i za

oznaavanje sastava povrorki teg/jenih teretnjaka

Oznake

R1g

propulziona sila koju ostvaruje propulzor {propeler), (N),

otpor tegljaca, (N),

jednacini 10.27 i na slici 10.17 su sledece:

Rpov -

otpor povorke tegljenih teretnjaka, (N),

p yl

vucna sila koja se javlja

vucniku (vucnom uzetu), (N),

R,., -

otpor jednog tegljenog teretnjaka, (N),

z"" -

duzina vucnika (vucnog Zeta), (m),

medusobni razmak clanova povorke, (m),.

109

Otpor povo1ke (R 1Jo.J priizno jednak vucnoj sili (PvcJ koja se javlja u
vucniku, tako da se oni mogu zamenjivati u proracunima *.

Slika 10.17 - Sastav povorke tegljenih tetetnjaka prostoj brazdi sa oznakama veliCilla od koji/1
zavisi di11amicka jednaci11a kreta11ja

Kod svih ovih slueajeva (sl. 10.15, 10.16 i 10.17) otpor povorke (RpovJ samo
izuzetno

jednak zbiru

otpora pojedinih teretnjaka

(* R1er) .

U stvari, otpor po-

vorke ( RpovJ moze biti :

(10.28)
z

1. Otpol' povorke

i i

jednak zblru otpom pojedinih teretnjaka, tj. Rpov = L

1

R,e" samo ako bi vucnik izmedu tegljaca i teretnjaka imao toliku duzinu OvcJ
da propelerska struja ne moze uticati na povecanje_otpora povorke. Osim toga,
medusobni razmak clanova povorke ( ) trebalo bi da bude toliki da pramac jednog teretnjaka 11 ulazi zonu sustrujanja ** prethodnog teretnjaka.
z

2. Otp01 povorke 11e(;i od zblra otpora pojedinifl teretnjaka, tj. RP0 ,> L Rrer,
1

ako duzina vucnika OvcJ izmedu tegljaea i teretnjaka kratka, medusobni razmaci clanova povorke izlaze iz o!asti sustrujanja (medusobni razmak clanova
povorke dovoljno veliki). Kratak vucnik izaziva veliko poveeanje otpora prvog
teretnjaka povorci (zbog dejstva struje propelera). I stovremeno, veci razmaci izmedu pojedinih teretnjaka doprinose nepravilnom odriavanju pravca plovidbe povorke teretnjaka, sto takode poveeava otpor. Ovakav slucaj se ne sme dozvoliti
u praksi.

* Teorijski, ove dve sile nisu jednake jer vucnik stoji

**

pod uglom (koji se praksi moze z.anemariti) prema ravnini vode, i nije prava linija. Medutim, praksi dozvoljeno zanernarivanje ovih cinjenica, jer su vertikalne komponente relativno male vrednosti.
Osnovni pojarn sustrujanju. - Voda kroz koju prosao brodski trup prilicno uzburkana, masa vode oko brodske k.Jme poprirnila kretanje unapred, tj. smeru kome
se krece brod.
Ovo kretanje vode smeru kretanja broda zove se sustrujanje (sutok). Brzina sustrujanja (v"') odnosu brzinu kretanja broda (v) priifuo iznosi v"' = (0,1 do 0,4) v.
Shematski prikaz sustrujanja dat slici 10.18.

---3=W

Slika 10.18 - Sematskiprikaz sustrujanja; 1. deplasmansko sustrujanje, 2. frikciollo sustrujanje

Postoji deplasmallsko sustrujanje koje nastaje us!ed
prolaska brodskog trupa kroz masu vode, ifrikcio110
sustr11ja11je, koje posledica trenja slojeva vode oko
broda.

3. Otpor povorke manji od zbla otpora pojedinill te1etnjaka, tj.

Rpov

L R e,,
1

ako vucnik izmedu tegljaea i teretnjaka ima dovoljnu duzinu OvcJ - da se izbegne
ili umanji uticaj struje propelera - i ako su medusobni razmaci clanova po vorke sto moguce manji, kako bi se sustrujanje prethodnog clana povorke ko ristilo za smanjivanje otpora narednog clana.
Treba teziti da koeficijent

s.stava

sast --

(KsasiJ bude manji od jedinice, tj.:

Rpov

<1

(10.29)

_LR,.,
1

Koeficijent sastava (KsasiJ za razna izvezivanja povorki tegljenih teretnjaka

odreduje se na osnovu eksperimentalnih ispitivanja.

10.8.2. ODREDIVANJE KOEFICIJENTA SASTAVA (KsaS/J ZA RAZNE

SASTAVE POISKIVANIH TERETNJAA
Sastavi potiskiva11ih teretnjaka (potiskivani sastavi) predstavJjaju plovnu celinu
i mogu se smatrati jedinstvenirn plovnim telom. Osnovni vidovi sastava potiski vanih teretnjaka: sekcioni, poluintegrisani (polusjedinjeni) i integrisani (potpuno sjedinjeni) prikaz-ani su na slici 10.19.

_________,______

_______________

:::::

;::::::_
.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _;:::::::
_

'

;:::~

) .:JLUZN.ElZSNZ 80'82'.V (~+:/)

_________________________..____________:;::s
_

............_~

~) JN.ES.JSNZ SRS~ (J'!'.l+.t)

---------------------~'~

_ I_ !

Slika 10.19 - Os11ov11i vido11i sastavd potiskivanill teretnjaka

l 11

1s 11 / (11 - dubina plovnog puta; - gazenje broda), istisn.ine brodskog trupa

(V), brzine plovidbe (1), itd. Ovaj koeficijent j~dnak:

= Rpv> I
pv

(I0.25)

gde su:

Rvv -

ukupni otpor pri plovidbi broda u .vodi dovoljne sirine i ogranidubine (plitkoj vodi), (N),
- ukupni otpor pri plovidbi broda u vodi dovoljne dubine i sirine
(dubokoj vodi), (N).
eee

z6

r.=
.~
r
V 9
Slika 10.12 - Dijagam odnosa brzina v0 / v i plovidbl d 11
11s/ovi111a p/ov11og / ogranicene dublne i dovo/jne sirine ( IZV.
plitka voda)

Laboratorija za ispitivanje brodova plovnih puteva odseka za recni pomorski saobraeaj Saobraeajnog fakulteta Univerziteta u Beograd u izvrsila brojna
ispitivanja izgradenih brodova na plovnim putevima dunavske plovne mreze, rez ultati ispitivanja posluzili su kao osnov za analize promena velicine otpora pri
raznim uslovima plovidbe. Na osnovu jzvrsenih analiza moze se zakljuciti da se
p/itkoj vocli otpo1i povecavaju i do 60% za o/ast b1zina plovidbe '' = 8 - 14 km/h.

10.7.2. PLOVNI PUT OGRANICENE DUBINE I SIRINE (KANAL)

Ako pored ogranieene dubine plovnog puta ogran ieena i njegova sirina
(ka11al), dolazi do povecanja brzinc optoka vode ( 10) ne samo ispod broda vec
i d uz bokova broda (sl. 10. 13). Pri tome se stvaraj u jos veci zgrnuti val i veea
depresija.

Slika . -

106

S/1emarski prikaz uricaja ka11a/a 111 otpom

Dok se plitkoj vodi, pri nas1m uslovima, otpor poveCa\'a za nekoliko tll.:
setina procenata (Kp,= l , l- 1,6), dotle se kanalima povecava i za nekoliko
puta.
K<.tnali sa odnosom n= Fn /F < 4 ':' ne smatraju se plovnim. Zbog velikog
poveeanja otpora kanalima i porasta brzine optoka koja vrsi erozivan uticaj
na zidove kanala, brzina plovidbe u kanalu ogranicena ( 11= 6-8 km/h).
Za izracunavanje otpora kanalima mogu se upotre\javati vec poznati obrasci, samo treba uneti odgovarajucu povecanu brzinu optoka (v 0 ) koja se dobija
iz posebnih dijagrama izradenih osnovu rezulrata dinametrijskih ispitivanja.
U dijagramima data promena odnosa brz;na v0 /1 tj, brzina optoka (v0)
i bzine plovidbe broda vodi dovoljne dubine i sirine (v} zavisnosti od Frudovog broja (Fr = v/ ll gJr),a za razne odose Fn/F (sl.10.14).
1,

= __v_

~,9

Slika 10.14 - Dijagram odnosa b1zi11a vo/v p1i plovidbl broda

11 11slovima plovnog puta ogra11ice11e d11i11e i sirine (kanal)

Povecanje t u kaalu izraZa.va se koeficijentom povecanja otpora kanalu (Kk1i}, koji uglavom zavisi od sledecih cinilaca : odnosa Fn/F, oika
broda, o\ika poprecnog preseka kanala, istisnine brodskog trupa, brzine plovidbe,
itd. Ovaj koeficijent jednak:

k11 = RRk"> I

(10.26)

gde su:
Rkn -

ukupni otpor pri plovidbi broda

bine (kanalu), (N),

vodi ogranicene sirine i du-

ukupni otpor pri plovidbi broda

(dubokoj vodi), (N).

vodi dovoljne dubine i sirine

U Laboratoriji za ispitivanje brodo va i plovnih puteva Od seka za recni i pomorski saobraeaj Saobracajnog fakultefa Univerziteta Beogradu vrsene su anali1e ispitivanja otpora pri p\ovidbi savremenih 1ecnih brodova, na osnovu koji
se moze zakljuci ti da se koeficijent povecanja otpo1a kanalu, pl"i nasim uslovima,
krece granicama: Kkn= l ,80- 2,96, za o/ast b1zina plovidbe, v= 5-8,4 km /h.
Fn F
-

povrsina poprecnog ("Zivog") preseka kanala, (m2),

povrsina uronjenog dela glavnog rebra broda, (m2).

107

Sekcioni sastav (sl. 10.19) sastoji se iz simetricnih potiskivanih teretnjaka*.

Ovakvi oici teretnjaka koriste se s\ueajevima kada se rasturanju sastava
mora posebno manevrisati sa pojedinim teretnjacima (na primer: pri radu uz bagere za iskop sljunka).
Poluintegrisani sastav (s\.
njaka**.

10.19)

sastoji se iz nesimetricnih potiskivanilz teret-

Integrisani sastav (s\. 10.19) ima prvom i poslednjem redu teretnjake ciji
kao kod onih poluintegrisanom sastavu (nesimetricni potiskivani teretnjaci), dok se u sredini nalaze potpuno prizmaticna tela, tzv. sandueare.

olik

Koriscenje potiskivanih sastava pogodno prevozenju velikih kolicina masovne robe (sljunak, pesak, ugalj, rude, tecni tereti).
Uoieajeni nac!n za
na slici 10.20.

oznacavanje razlicitih sastava potiskivanih teretnjaka pri-

kazan

s(Jr ~retan/a

ozal(e
~

.z'+2
.1 -+ .1 +.1
2
2+~

Kod potiskivanih sastava, zbog

smanjenja otpora treba, izmedu ostalog, teziti da prednost odnosa duzine
prema sirini sastava (L/B) bude sto
veca, jer tom slueaju koeficijent
sastava (Ksas1) povoljniji, tj. nizi. Na
s\ici 10.19 obelezene su dZina (L)
i sirina ( potiskivanog sastava.
Otpor sastava potiskivanih teretnjaka i broda - potiskivaea (otpor
sklopa) jednak :
Rsklopa = k Rpot

.f + 2

::

t 2+:1
2+2

Slika

.20

-- ---

- Uoblcajeni nacin za oznacavanje

sastava potiskivani/1 teref!ljaka

+ Ksast

_LR1er (N)

(10.30)

gde su:

Rsklopa -

otpor sklopa sastava teretnjaka i broda - potiskivaea,

(N),

koeficijent smanjenja sopstvenog otpora broda - potiskivaea vezi s

njegovim radom u
zoni sustrujanja sastava, usled cega se,

Simetricni potiskivani teretnjak teretnjak ciji su prameani i krme11i delovi trupa istog
o\ika (oika smucke), bokovi su para\elni, sa malim ocnim uv.-ojem pri dnu.
Nesimetricni potiskivani teretnjak teretnjak ciji krmeni deo trupa potpuno vertikalna povr5ina, sa veoma lagim uzvojem pri dnu, dok prameani deo ima o!ik smucke.
Bocne stranice trupa su potpuno paralelne, sa malim bocnim uzvojem pri dnu.

112

R po1

R ,e,

Ksas,

njegov otpor smanjuje, istovremeno poveeava koeficijent isl-o

riscenja propelera,
otpor"samog broda - potiskivaea (bez sastava teretnjaka), (N)
broj potiskivanil1 teretnjaka u sastav,
otpor jednog potiskivanog teretnjaka, (N),
koeficijent sastava potiskivanih teretnjaka (treba teziti da bude
manji od jedi11ice).

Na osnovu jednacine (10.30) koeficijent sastava (K sas) jednak

.rast

= Rsk/opa z

k Rpot < 1

(10.31)

L Rter
1

K oeficijent sastava (.0 , 1 ) se odreduje na osnovu eksperimentalnih ispitivanja.

K oeficijent sekcionog sastava znatno veci od koeficijcnta poluintegrisanih
i integrisanih sastava jer se na mestima sueeljavanja dva simetriena potiskivana
tcretnjaka, usled kosi11a s jedne i druge strane, pojavljuju jaka vrtlozna strujanja
vode, koja znatno povecavaju ukpni otpor sastava.

8 Teorija i opre ma plovila

11.2.2. VA KLIZENJA ("SLIPA") KOD BRODSKOG

Kada i brodski tocak i zupcanik koji se kotrlja zupcastoj podlozi, on
pri jednom obrtaju napredovao za velicinu svog obima. Medutim, brodski tocak s~ opire zitku masu koja mu izmice, tako da za jedan pun obrt toeak (
sa njim i brod) ne napreduje za velicinu oima (D ) *, vec manje. znaci da
brzina napredovanja (kretanja) broda (vk) manja od periferne brzine tocka
(vp,r), tj.:
vk< vper
(11.3)
i

obelezava sa S. Uobieajeno

Ova pojava se naziva kliZenje (kliz; slip)

da se slip izrazava sledeco jed.aciom:

S = Vper - 11k . 1 (%)

(11.4)

11

per

Kod brodova s tockom velicina slipa iznosi:

-

18 do 22%,

putnicki brodovi ostrijih linija

putnicki brodovi punijih linija
tegljaci s tzv. lakom vucom .
tegljaci s tzv. srednjom vueom
tegljaci s tzv. teskom vueom

,...., 25%,
,...., 30%,
,...., 35%,
40 do 45%.

Ovi procenti predstavljaju cist guitak i cine tzv. hidraulic"ki / gubltaka pri
b1odskog tocka.
Ako se ovim guic ima dodaju mehaoicki guici kretanja (guici na trenje
i udaie), kao i guici na razne hidraulicne pojave ( primer: vrtlozno kretanje),
moze se izraziti celokupni stepen korisnosti kretaca (). Drugim recima, ako se
na guitke usled slipa doda jos oko 15 do 20% na ostale guitke, moze se doiti priizna slika stepenu korisnosti brodskog Jaetaca.
1d

Kada brzina kretanja broda, v;.; =

nom (vper) , slip potpun (stoprccentni):

kretac se okrece perifernom brzi-

tj. brod stoji mestu iako tockovi rade (slueaj vezanog broda kada pogonski
strojevi rade).
Kada i brzina kretanja broda (v;.;) bila jednaka perifernoj brzini kretaea
(vp"), tj.: vP"= vk, brodski tocak ne i davao masi zahvacene vode nikakvo ubrzanje te ne i ostvario ni propulziju. Tada i i slip i jednak nuli:

S = l'per -vk 100 = _Q_ = .

V

\'

Prema tome, moze se reei da bez slipa nema propulzije, ma koliko to paradoksalno izgledalo.
D -

116

precnik brodskog tocka.

11.2.3. TEHNICKO - EKSPLOATACIONE OSOBENOSI

BRODSKOG
Najpovoljniji stepen korisnosti brodski toeak ostvaruje pri najvecoj brzi 111
plovidbe, odnosno tzv. sfobodnoj voznji broda (bez vuce teretnjaka). u tom sl11
., stepen korisnosti (k) iznosi: flk ~ 0,70. Pri najpovoljnijoj (optimalnoj) brzi 111
plovidbe s vueom, stepen korisnosti jednak : nk ~ 0,50.
Brodski toeak na plitkim plovnim putevima povoljniji od propelera, 111.:
zahteva veliku dubinu za uronjavanje lopatica. Takode, na brzim vodotocima smanjenje ubrzanja vode nadoknaduje vecom ko\icinom zahvacene mase vode.
Nije preporuciv za primenu kod brodova sa izrazenijom promenom gazenja
(za teretne br odove). Vi sok stepen korisnosti brodski toeak ostvaruje samo
uslov da promena gazenja ne bude veea od desetak centimetara. Kod veciil ra z1ika u gazenju dolazi do nezeljenih posledica: pri prekoracenju gazenja dolazi do
zagusenja, pri smanjenju gazenja cto smanjenja efekta.
Zog malog broja obrtaja brodski toeak zahteva sporohodne, prema tomc
teske pogonske strojeve.
Toeak zahteva i bocne galerije, sto poveeava dimenzije, tezinu i cenu d .
ipak, i danas se ponekad na plitkim i brzim rekama i na nereguli sani111
recnim tokovima upotrejavaju brodovi - tockasi.
Na pocetku izlaganja kretnim sredstvima napomenuto da kretno sred stvo
svojim elementima zahvata odredenu masu vode kojoj daje odredeno ubrzanjc.:.
usled cega se stvara u suprotnom smeru reakciona si \a - proplziona (poti s11a)
sila (}.
Promena brzine zahvacene s vode (} kod brodskog tocka zavisi od ulaz11c.:
brzine vode (vu) i od brzine kojom toeak zahvacenu vodu odbacuje, tj. cd pci
ferne brzine tacka ( Vper). Prema tome, moze se napisati :

(11.5)
gde : vper - periferna brzina tocka.
Ona jednaka:
-Dn

(11.6)

60
gde su: D -

v111

precnik tocka,
minutni broj obrtaja tocka, (o /min)
ulazna brzina vode, koja jednaka brzini broda
(v), tj. : V111 = V.
11.3.

BRODSI

PROPELER

(VIJA,

odnosu

vodu

ELISA)

11. 3.1. OSNOVNI POJMOVI

Brodski propeler se u svo danasnjem o!iku sastoji od glavcine na koju
se nastavlja dva d o sest krila (petezno tri do cetiri krila). Veza izmedu krila i
glavcine moze biti cvrsta (glavcina kri la su izliveni u jednom komadu) ili razdvojiva (krila se mogu skidati s glavcine).
Krila propelera su, u stvari , delovi zavojne povrsine koja nastaje kada se
neka prava Iinija (u ovom slueaju poluprecnik propelera, R) pomera jedim svo 117

11. PROPULZIJA BRODA

11.1 . OPSTA RAZMATRANJA

Da i se brod kretao, potrebna izvesna energija. energija se brodu moze

dovesti ili spolja (tegljenjem ili potiskivanjem) ili delovanjem sopstvenog kretnog
sredstva. znaci da potrebna primena neke sile da i se brod mogao kretati
odredenom brzinom. Velicina te sile zavisi od otpora sredine na koju brod nailazi
ploveci tom brzinom.
Najjednostavniji, ujedno i najekonomicniji slueaj nastaje kada potrebna sila
potice od nekog spoljnog izvora energije, nezavisnog od oika brodskog trupa.
Pri tome sila jednaka otporu, samo suprotnog smera. Ovakav slueaj nastaje
kod tegljenja, potiskivanja ili pogona na jedia. Inace, uglavnom, potrebna sila tiee od nekog unutrasnjeg izvora energije. Tada kretanje broda nastaje usled delovanja sile okolnu sredinu (vodu).
Potreban mehanizam za proizvodnju ovog delovanja naziva se brodsko kretno
sreclstvo (propulzo1), samo njegovo delovanje - propulzija*.
Teorija propulzije broda nauka delovanju propulzora, tj. mehanizama koji
pokrec brod, kao i hidrodinamickim pojavama vezanim sa kretanjem broda.
Danas postoji nekoliko tipova brodskih propulzora, koji se znatno razlikuju
vrsti, nacin delovanja, smestaju na brodu. su, pre svega, brodski tocak (kolo)
s lopaticama i razni oici vijcanog propulzora (p1opelera)**.
Rad brodskih kre.tnih sredstava se zasniva na zakonu mehanike koji se odnosi
na reaktiYno dejstvo prilikom isticanja mlaza nekog fluida.
Kretno sredstvo zahvata svojim elementima izvesnu mas vode kojoj daje
od.redeno ubrzanje. Usled ubrzanja ove mase stvara se suprotnom smeru reakciona sila koja se naziva populziona (potisna) sila (Pvp). Ona utoliko veca
ukolikoje zahvacena veca masa vode () i ukoliko dato vece ubrzanje ().
Dakle, moze se napisati:
Pp = f(m,a)
(11.1)
Zahvaeena masa vode () biee utoliko veea ukoliko su veci broj i povrsina
zahvatnih elemenata i ukoliko veci broj obrta kretnog sredstva, tako da za odredeno vreme (t) postoji funkcionalna zavisnost:

m=f (z, F,

, oik

zahvatnog elementa)

(11.2)

gde su:

z -

*
**
114

masa vode,
broj zahvatnih elemenata,

Propulzija doblla naziv od latinske reci: propulsio = teranje napred, guranje napred
(pro = napred; pulsus = potisnut).
Naziv propeler potice od latinske reci: propellere = napred terati.

F -

povrsina zahvatnog elementa,

broj obrtaja kretnog sredstva.

Ubrzanje zahvaeene mase vode () zavisi od ulazne brzine zahvacene. vode i

od brzine kojom kretno sredstvo vodu odbacuje.

11.2. BRODSI
11.2.1. OSNOVNI POJMOVI
Najstariji tip mehanickog brodskog propulzora brodski tocak s lopaticama,
koji deluje tako sto lopatice zahvataju vodu i tako daju odredeno ubrzanje.
svojoj konstrkciji brodski tocak moze da ima pokretne ili nepokretne lopatice. oiku, lopatice mogu biti: ravne ili lucne. Pogon broda moze biti mocu bocnih tockova, koji su smesteni oko njegove sredine, na svakom boku
jedan, ili pomocu tocka smestenog iza krme broda.

Da i se omogucilo da lopatice ulaze u vodu pod najpovoljnijim uglom, kao

i da se taj ugao zadrzi u toku prolaska i izlaska iz vode, upotrejavaju se toCkovi
s pokretnim lopaticama. Time se izbegava da lopatice prilikom ulaska u vodu Jupaju povrsini, pri izlasku da izbacuju vodu, sto znatno smanjuje stepen iskoriscenja.
Kod brodskog tocka s nepokretnim lopaticama ugao nepokretne Jopatice pri
ulasku, odnosno izlasku iz vode zavisi od precnika tocka. Sto precnik tocka
veci, to ugao povoljniji, Jopatice ulaze i izlaze iz vode postepenije i s manje udara,
i njihov stepen iskoriscenja bolji. Z::i.to brodski tocak s nepokretnim lopaticama mora imati veliki precnik i mali broj okretanja, sto povecava njegovu tezinu
i zahteva te~ke, sporohodne pogonske
strojeve.
Najpovoljniji ulazni i izlazni uglovi,
manji precnik tocka, postifu se pokretnim lopaticama. Shematski prikaz
brodskog tocka s pokretnim lopaticama
dat na slici 11.1.
Svaka /opatica (1) preko po/uge
(4) vezana za ekscentar (3), koji lopaticu
zakreee tako da se ona pri prolasku
kroz vodu stalno nalazi u najpovoljnijem
polozaju pogledu iskoriscenja.
Precnik brodskog tocka s lopaticama
nalazi se uglavnom u rasponu od 2,0 m
do 3,7 sa 5 do 12 lopatica. pravilu,
lopatica treba da bude toliko da se svakog trenutka u vodi nalaze istovremeno Slika 11.1 - Sllematski pr.ikaz brodskog toctri lopatice: jedna da ulazi u vodu. druga ka s pokretnim /opaticama; 1. /opatica, 2. vratilo tocka, 3. ekscentar, 4. po/uga ekscentra
da potpuno uronjena (u najnizem polozaju), a treca da izlazi iz vode (sl.11.1).
Prevelik broj lopatica, usled njihovog medusobnog uticaja kad su vrlo izu smestene jedna do druge, smanjuje stepen iskoriscenja tocka.
Brodski tocak s pokretnim lopaticama napravi od 40 do 60 obrtaja u minutu.
8

115

gde

brzina sustrujanja, koja zavisi od oika krmenog dela broda. K od

izrazito punih oika krmenog dela brzina sustruja nja moze dostici i do 40% brzine broda odnosu vod u.

v,.. -

Prema tome, stvarni slip bice jednak :

S=

1'aks - (1' - I',.)

100 (%)

(11.1 )

S obzirom da sustrujanje smanjuje ulaznu brzinu vode propeler, postize se

veee ubrzanje zal1vacene vode, time se povecava koeficijent korisnosti propclera ().
Slip u poeetk u okretanja propelera najveci, dok brod j os stoji. Tek kas11ije, kako se brod sve krece, slip postaje postepeno manji. Kod brodova tegljaea sli p veci, zbog toga teg!jaci imaju propelere s vecom povrsino krila .
K od morskih brod ova s propelerima priizne vrednosti slipa iznose:
- teret ni brodovi . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5 do 10 %,
- putnicki brodovi s dva propelera . . . . . . . . .
10 do 15 %,
brodovi koji imaju propeJere sa velikim brojem obrtaja
20% i vise
11 .3.3. TEHNICKO-EKSPLOATACIONE OSOBENOSI
BRODSKOG PROPELERA
Teh nicko -eksploatacione osobenosti brodskog propelera su sledece:
-

jednostavna i jeftina konstrukcija;

jednostavna z.amena slucaju kvara;
visok stepen korisnosti (oko 0 ,7) u povoljnim uslovima rada;
smanjen ucinak u radu na plitkim i brzim vodama;
sma njenje ucinka kod brodova vecil1 snaga ali sa malim gaze njem (kod
recni h brodova), se ne moze ugraditi proracunati precnik. (Kod ovakv ih brodova se stoga snaga deli na dva, i na tri propelera kako bi se
d oslo do odgovarajucih precnika, bez obzira na povecanje investicioni
troskova i troskova odrfuvanja.)

11.3.4. MOGUCNOSI POVECANJA STEPENA ISKORISCENJA

PROPELE RA
Stepen korisnog dejstva propelera ( n p) jednak

1'

T1p=--< l

( 11 .1 1)

11ak s

gd e su :

va s

11

aksijalna brzina propelera,

brzina napredovanja (kretanja) broda, ( v< 1'aks).

K od bodova sa malim gazenjem (ug lavnom recnih bodova) stepen korispropelera ogranicenil1 precnika poboljsava se ug lavnom na jeda11 od sledecih
nacina:
- ugradnjom tzv. K ortove sapnice (tube, dizne),
- primenom tunela,
- ugradnjom K ortove sapnice u tunelu.

os ti

120

11.3.4.1 Kortova sapnica (truba)

Kortova sapnica ima oik levkaste cevi. Osnovni princip rada propelc1 11
Korto voj sapnici tome sto propeler preraduje vecu masu vode i daje vccc
ubrzanje. Kada radi bez sapnice, propeler preraduje masu vode koja srazme11a
njegovo precniku ( D) . U Kortovoj sapnici propeler preraduje masu vode koja
srazmerna pecniku ulaznog otovora ( D11 ) , koji veci od precnika ( D ). Pored
toga, zbog levkastog oika sapnice voda pri prolasku povecava brzinu. Izlazi ik ( Di) obicno jednak ili nesto veci
.
.
od precnika propelera {D) - sJika 11.6.
Kortova sapnica izgraduje se tl najD">D
povoljnijem hidrodinamickom oiku. U
.I{'=".D
Kor~ovoj sapnici propeler se postavlja pril=(O..H-08).D
izno sredinu sapnice. DUZ.ina sapnice
(/) iznosi: l = (0,5-0,8) D.
~~
Kortova sapnica daje dobre efekte
samo pri brzinama vuce, odnosno potiskivanja, i to najvise do v=15 km/h. Pri
vecim brzinama ucinak se smanjuje zbog
zagusivanja.
t
Poboljsanje stepena korisnosti r
1
! prienom Kortove sapnice iznosi i
do 40 %.
Slika 11.6 - Shematski prikaz Ko1tove sapnice

11.3.4.2. Primena tunela

Da bi se poboljsao priliv vode do propelera, kao i da bi se omogucila ugradnja propelera veceg precnika ( time i primena pogonskih strojeva vecih snaga),
krmeni deo broda izgraduje se oiku tunela koji ima povoljan uzduzni i poprecni profil. ,
Kod recnih bodo va, od11osno kod svih brodova sa ogranieenim gaznjem,
kako bi 1110gao da radi priizno povoljnim uslovima, propeler mora da bude
uronje11 vodt1 11ajmanje 30 do 40 . Zbog toga i precnik ! ogranicen.
Pri111e11a tu.ela omogucava ugradnju l vecih precnika, jer se u tunelima z s111cstiti i propeler ciji vh kila izlazi iz vode pri mirovaju d.
Kada l pocne da deluje, tunel se ispui vodom i propeler radi kao da
potpuno ronje11 vodu i bez hidraulicnih smetnji.
Na slici 11.7

s l1eatsk i

prikaza11 izgled tu11ela.

---..i-.

Slika 11.7 -

Sl1e111a1ski p1ikaz izglecla t1111ela

121

jim krajem jednolikom brzinom duz jedne ose, istovremeno se i okreee jedno
likom ugaonom brzinom oko te iste ose. Drugi kraj linije opi suje pri radu zavojnu
krivu (sl. 11.2).
Kretanje propelera slicno kretanju zavrtnja (vijka), kome i dobio
ime vijak.
Uzduzno pomeranje propelera u to.D
ku jednog punog obrta naziva se uspon
ili korak propelera () - slika 11 .2.
Povrsina krila propelera, gledano u
smeru napredovanja (od krme prema
pramcu broda), naziva se lice krila, povrsina gledana s pramca prema krmi zove
se nalicje krila. Ivica krila koja zaseca i
zahvata vodu naziva se u\azna (zahvatzavofntl
na) ivica, dok se niz izlaznu ivicu voda
POllr.SVl.a
odbacuje.
Ako se posmatra propeler u pra vcu
ose, moze se videti da njegova krila krivaju samo jedan odredeni deo povrsine kruga koji odgovara precniku ropelera (D). Ovako posmatrano, vidi se samo projekcija povrsine krila propelera
(Fp'). Stvarna (razvijena) povrsi na krila
( Fp) znatno veca.
Kod svih propelera neophodno
poznavanje odnosa izmedu stvarne (razvijene) povrsine krila (Fv) i povrsi11c kruga
propelera (FD), tj. Fv : FD. Kod savremenih brodova sa trokril11im ili cetvorokrilnim propelerom ovaj odnos se krece
granicama: (Fp/FD) = 0,5-0,7.
U zavisnosti od o ika i polofuja
Slika 11.2 - Shematski prikaz nastanka brod- kri la razlikuju se levokretni (levovojni) i
skog propelera; D - prenik propelera, korak propelera, U - ulazna ( zahvatna) ivica desnokretn i (desnovojni) propeleri. Na
propelera 1 - izlazna ( odlazna) ivica propelera, slici 11.3 prikazani su smerovi obrtanja
R - poluprecnik propelera
vratila, odnosno propelera pri voznji broda napred.
Ako brod ima dva propelera, oni se o bavezno okrecu u sup1ot11i111 smerovima,
cime se ostvaruje bolja propulzija i usaglasava rad propelera. Uobieaje110 da se

':

1
1

f_ .?4._

"~,

'--~~~+i~-----)

11 8

' .

1
)

levokretni propeler,
Slika

11.

""-

--f-h --'

"...,,,

S111e1 okretanja propelera p1i 11oi11ji

d ;

des11ok1etni

popeler

propeleri okrecu prema spoljasnjoj strani (sl. 11.4) dok se kod izvesnih brodova propeleri okrecu na unutrasnju stranu.
Ako brod ima tri propelera, srednji
popelei- moze da ima isti smer obrtanja
ili kao levi i!i kao desni propeler, sto zavisi od konstrukcije broda (sl. 11.5).
Prope[e( svojim radom ostvaruje pro pulzionu si!u koja pokrece brod unapred.
Treba nag!asiti da se propulziona si!a koja
se stvara na krilima prope!era prenosi duz
vratila preko potisnog (odrivnog) lefuja
neposredno na brodsku konstrukciju, cime Slika 11.4 - Sme1 okretanja vijaka kod brose glavni pogonski stroj rasterecuje uzduzdova sa dva pogonska motora
nih pritisaka.

V.L

Slika 11.5 - Smer ok1etanja propelera kod brodova sa tri pogonska

11.3.2. KLIZENJA ("SLIPA") KOD BRODSKOG PROPELERA

Kada bi se prope!er kretao cvrstoj masi (na primer: kao zavrtaj), za jedan
obrt bi napredovao uzduznom smeru (u pravcu ose vratila) za velicinu svog
koraka ( aksijalnom brzinom ( Vak s). Aksijalna brzina jednaka :
11

Hn

(11.7)

aks = W ,

gde su :

korak propelera,
minutni broj obrta propelera, (o /min).

U praksi se to nikada nece desiti. Brod se nece pomeriti za ve!icinu koraka

propelera (kada se prope!er okrene za jedan brt) vec znatno manje, jer se pro peler odupire zitku masu (vodu). U jedinici vremena brzina napredovanja (kretanja) broda ( v) manja od aksija!ne brzine prope!era (vaks), tj.: v < Vaks
Ova pojava se naziva klizenje (kliz, slip) i obelezava se S. Obrazac za slip
jcdnak :
S=

V aks - 11

1 (%)

(! 1.8)

1'aks

Ovo tzv. prividni slip, jer brzina ulazne vode

broda odnosu vodu ( 1>) , vec iznosi:

bzini

propeler

(1 1

nije jednaka
(11.9)
119

11.3.4.3. Ugradnja Kortove sapnice u tunelu

U poslednje vreme se skoro redovno na recnim brodovia primenjuje komtunela i Kortove sapnice. U tom slueaju gonji deo Kortove sapnice
sastavni deo oplate broda samom tunelu (sl. 11.8).

inacija

--:-~
1

1
Slika 11.8 - S!iematski p1ikaz izgleda K01tove sap11ice

11.4.

LAZNI

11

t1111el11

PROPULZORI

Mlazni propulzor moze biti koriscen dvojako: za ostvarivanje propulzione sile

za krmilarenje.
propulzir sredstvo mlazni populzor s tip pumpe ugradene
unutar trupa broda, koja dajuci impuls mlazu vode proizvodi propulzionu silu.
Ulazni otvor dovodne cevi vode prameanom delu broda ili ispod pumpe,
dok izlazni otvor vodenog mlaza na krmenom delu broda. Otvori cevi za dovod
vode pumpi zasticei su resetkama, otvori za izlaz vodenog mlaza oicno su
izvedeni tako da se mlaz moze usmeriti ilo koju stranu i time upravljati bro dom. Propulziona sila 11astaje na taj nacin sto pumpa ubrzava vod u koja pritice
kroz dovodnu cev i povecanom brzinom izbacuje van broda.
Stepen korisnosti ovakvog propulzora mali, jer i sama pumpa ima nizak
stepen korisnosti. Takode, pumpa iskoriseava samo mali dco kineticke energije vode koja pritice, guici trenja dovodnim i odvodim cevima propulzionog sis
tema su dosta veliki.
U poredenju sa brodskim propelerom (vijkom), mlazni propulzor ima znatno
nizi stepen korisnosti, komplikovanije konstrukcije, znatno vece mase, zauzima koristan prostor trupu broda i skuplji .
Prednost mlaz11ih propulzora tome sto nemaju nikakvil1 delova van trupa
broda, . su potpuno zasticeni od spoljnih udara i ostecenja. Stoga, za pogon manjih brodova koji plove plitkoj vodi, kroz razlomljeni led ili vodi gde ima
raznog ploveceg drvlja, mlazni propulzor, uprkos svim svojim nedostacima, moze
iti povoljniji od ostalih tipova propulzora.
Mlazni propulzori se danas primenjuju na plovilima koja zahtevaju veliku
brzinu plovidbe (11pr. brodovi sa podvodnim krilima) jer se kod jih, za razliku
od propelera, s povecanjem brzine poveeava koeficijent propulzije. Mlazni propulzi se primcjuju i na nekim tipovima brodova specijalne namene.
vreme, mlazni propulzori imaju sasvim novu namenu: sluze za
vec za maevrisanje brodom, kao pomocni krmilarski uredaj. Na velikim
prekookeanskim brodovima, kao i na brodovima - trajektima, ugraduju se mlazni
propulzori u pramcu.Takvo dodatno mlazno krmilo povecava manevarske sposcbnosti broda.
U

g,

122

ovije

Pramcani mlazni u.redaj upravlja brodom pomocu sile reakcije vodenog mlaza.
sila deluje pramcu upravno na uzduznu rava11 simetrije broda, stvarajuci
n10ment zakretanja broda.

Uredaj se sastoji od vijka (propelera)

poprecnom tunelu na pramcu
broda (sl. 11.9). Propeler se pokrece
u elektromotora koji se nalazi iznad
tunela kome smesten propeler.
sestenog

Na sl ici 11.1 prikazan prameani

mlazni uredaj s promenljivim korakom
propelera. "'
Pramcani mlazni uredaj se primenjuje za up1-avlja nje brodom pr i ma lim brzi11.ama (npr . kod morskib brodova, kada j e
Slika 11.9 - Pl-a111ca11i 111laz11i uredaj
11 = 1- 2 cvora). Njegova efektivnost osetno se smanjuje pri vecim brzinama plovidbe. Primenjuje se sve vise na brodovima
- trajektima za prevoz automoila i vozova, \uckim remorkerima, kao i na ostalim brodovima koji cesto manevrisu pri malim brzinama.

Slika 1.10 - Pra111ca11i mlaz11i uredaj s pro111e11jivim k orak om p1opclera; 1 - 11s ok 1ira, (),
2 - propeler, - poprec11i 11111el, 4 - spojnica (k) , 5 - elek110111oto, - eduktor s k o11i11i111 z11pca11ici111a
Propele1 s pronienl.iivim korakom _; vrsta propulzora kc1ja moze prema polrei da menja
ugao nagia krila prope!era tokom plovidbe. Ovo omogut'uje da pogonsko postrojenje uvek radi
sa islim broje111 obrtaja, istim opte1cccnjcm i da nc mora ili revcrzii l no.

123

Tunel na pramcu povecava .Qtpor broda, ali uz dpbro olikovane otvore tunela porast otpora ne prelazi 2 %. Priticanje vode vijku poprecnom tunelu obicno
vrlo neravomerno, a li se moze delimicno poboljsati ako se na otvore tunela
staye resetke (sl. 11.9). Posebu paznju treba obratiti zvucnoj izolaciji tunela, da se
intenzivni sum i buka izazvani radom vijka prenose na ostale elove broda.

11.5. STEPEl\11

KORISNOSI BRODSE PROPULZIJE

POGONSIH POSTROJENJA

BRODSIH

Na primeru brodskog motornog postrojenja prikazana su karakteristicna mesta

na kojima se meri snaga pri odredenim rezimima rada (sl. 11. 11). Na osnovu tih
merenja racuaju se koeficijenti korisnosti (iskoriscenja) postrojenja.

re_dv!i-ior

mofor

~nst
Slika 11.11 -

Oznake
N;si -

N 1,r1

N,., 2

N,., 3

Nef

Sl1e111atski p1ikaz b1od:skog 111otor11og po:strojenja sa

kojima se me1i s11aga
n.

karakte1istini111

mestima

slici 11. 11 su sledece:

instalisana (nomina\11a) snaga pogoskog stroja,

snaga izmerena na izlaznom kraju vratila motora,
snaga i z mere1 111 izlaznom kraju vratila iz reduktora,
snaga predata propeleru ( N,- =Nrr) ,
efektivna snaga (snaga kojom se sav\aduje otpor broda).

S obzirom da se od motora do propelera (vijka) gubi deo energije, moze se

napisati:
(11.12)
Efektivna

saga

(Ne1J, tj. snaga kojom se savladuje otpor bro_

d a, jednaka

N,1 = R v (W)
gde su : R v -

otpor broda, (N),

brzina .plovidbe broda u odnosu

(11.13)

vodu, (m/s).

Stepeni korisnosti brodske propulzije i brodskih energetskih postrojenja su

slcdeci:
1. Melianicki stepen korisnosti pogonskog postrojenja (11)

N,.,,

n,,, = - N;"s1

124

( 11.14)

Mehanicki stepen korisnosti pogonskog postojenja obuhvata sve gubitkc \..

nastaju u samom postrojenju tokom rada. Kod dizel-motora iznosi: n111 =0,75 -0. I' ~ .

2. Koeficijent iskoriscenja

recluktoa

( 11"d)

N",,

(11 . 15)

"fJre,1 = r
}f J

Kod motornih brodova, n,ed= 0,97- 0,98.

(,. ".,)

3. Koeficijent iskoriscenja voda vratila

(11.16)
Ovaj koeficijent zavisi od vrste i broja \ezista na koja se oslanja vod vrat ila
(osovinski vod). Kod dizel-motora, ,.. " = 0,97- 0,98.
4. Stepen korisnosti propulzora

()

r.

N
N

= ____

(11.17)

pr

kod motornih brodova sa propelerom (recnih brodova), np= 0,56-0,60.

5. Koeficijent potp1111e propulzije (npp). On obuhvata sve do sada navedene koeficijente korisnosti.
(11.1 8)
odnosno:
(11.19)
Kod motornih brodova sa propele1om (recni brodovi), npp ~ 0,45.
Sve navedene vrednosti koeficijenata korisnosti odnose se na normalan rezim
rada pogonskih strojeva i na uslove plovidbe bez posebnih opterecenja.
Jnstalisana ( nominalna) snaga glavnog pogonskog stroja ( N;1) jednaka :
(11.20)
Zamenom jednacine (11.13) u jednacinu (11.20)

Rv

Nin st = - -

doija

se:

(W)

( 11.21)

gde su: - R -

otpor broda, (N),

v - brzina plovidbe broda u odnosu na vodu, (m /s),

npp- koeficijent potpune poptilzije;
odnosno:

Nin st =
gde

Rv
11. 3,6

(W)

(11.22)

v -

brzina plovidbe odnosu na vodt1 ,(km /h).

Kod motornog tegljaca razlikuju se jos dva koeficijenta.
125

\
1

-----_.___,_--i~~-=.u.LL-J-----.;._----__;~~~
Slika 12./ -

Prikaz sidrenog uredaja

pramcu memjaka bez sopstVf?110g pogona ( tegljenice)

12.1.1. SIDRA
Najpoznatiji tipovi sidara su: patentno
druga) i aamiralitetsko sidro.

s ido

(Halovo, Bajersovo, Hajneovo

12. 1. 1. 1. Patentno sidro

Od patentnih sidara najvecu primenu imaj u Halova sidra, ciji su- osnovni deIovi prikazani na slici 12.2.
1

Slika 12.2 -

128

Halovo sidro; 1 - sidreni skopac, 2 - struk sidra, 3 5 - ivije, 6 - osovina

krak sidra, 4 -

knma idra

Na slikama 12.3

12.4 prikazani su Bajersovo

Hajneovo sidro.

Slika 12.3 - Bajersovo sidro

Slika 12.4 - Hajneovo sidro

12.1.1.2. Admiraiitetsko sidro

Admiralitetsko sidro se i danas zadrZa.lo u upotrei, ali samo na riarskim
brodovima i manjim plovilima obalne plovidbe.
Admiralitetsko sidro, sa svojim osnovnim delovima, prikazano na slici 12.5

Slika 12.5 - Admilalitetsko sidro; 1 - sidreni

skopac, 2 - uska sidra, 3 - koren sidra, 4 -,
si/jak, 5 - sid1e11a sapa, 6 - kak sid1a, 7 peta sid1a, 8 - struk sidra, 9 - sidrena precka
10 - otv01 za klin, 11 - klin

12.1.2. SIDRENI LANAC

Sidreni lanci su namenjeni za nosenje sidra, kao i za njegovo obaranje na
dno vode. Materijal i svi konstruktivni elementi sidrenog lanca su utvrdeni pravilima Jugoslovenskog registra brodova. Velika duzina sidrenog lanca neopbodna da i se brod mogao bezbedno usidriti. Najmanja duzina lanca treba da jednaka trostrukoj duini vode na mestu sidrenja. Uslov za ispravan rad sidra da
lanac lezi na dnu vode i da horizontalno vuce vrh sidrenog struka, da mu ne
odize gornji deo od dna.
9 Teorija i oprema plovila

129

6. Stepe korisosti vuce (.t)

(11.23)
gde

: N"-

snaga potrebna za vucu povorke tegljenih teretnjaka. Ona

(11 .24

N,.c = Rpov v (W)

gde su: RP0 "
11

otpor povorke teglje11ih teretnjaka u sastavu, (N),

brzi11a plovidbe u odnosu na vodu, (m/s).

Stepen korisnosti vuce (.t) obuhvata sve gubitke energije, pocev od motora
u ppulzoru), i jos guitke nastale usled savladivanja otpora
povorke teretnjaka. znaci da :

(ukljucujL:i guitke

(l l .25)
7. Stepen korisosti tmpa tegljaca ( 1 tg).

Ovim koefcijentom se izrazavaju

tegljaca.
11

tr

guici

tg=

nasta\i usled savladavanja otpor;i

N"t
N

(l l.26)

<'f

Pri optimalnoj (najpovoljnijoj) brzini vuce, 1 , tgi:::;0,80.

Treba teziti da stepen korisnosti trupa tegljaca bude sto veci,
trup tegljaca ne treba da bude veliki.
Kod motornog potiskivaca postoji sledeci koeficijent.

to znaci da

8. Stepen ko1isnosti potiskivanja ( 0)

(11.27)

gde su:

N;nsr Npor -

Ona

nominalna (instalisana) snaga glavnog pogonskog stroja, (W),

snaga potrebna za potiskivanje sastava potiskivanih teretnjaka.

Npor=Rsast V

gde su:

(W)

(11 .28)

otpor sastava potiskivanih teretnjaka, (N),

brzina plovidbe u odnosu na vodu, (m/s).
Pri najpovoljnijoj brzini potiskivanja odgovarajuceg sastava, stepen korisnosti
potiskivanj~ iznosi: 01 ~:::; 0,45.
R sasr -

126

12. OPREMA BRODA

Opremu cine svi uredaji, naprave i delovi broda, osim brodskog trupa i pogonskog postrojenja. Za razliku od opreme slicne namene na kopnu, oprema bro da izlozena velikim i naglim promenama temperature, viracijama, stalnoj vlazi,
itd. Masa opreme treba da sto manja, jer njeno povecanje direktno utice na korisnu nosivost broda.
Prema nameni, standardna oprema broda se moze podeliti na sledeee glavne
grupe: sidrene uredaje, uredaje za izvezivanje plovila, krmilarske uredaje, sredstva
unutrasnje veze na brodu; sredstva i opremu za spasavanje, uredaje i opremu za
navigaciju i signalizaciju, sredstva za osiguranje od prodora vode, sredstva za sprecavanje i gasenje pofura na brodu, komandni pult.
Najveci deo ove opreme se ne izgraduje u brodogradilistu, vec isporucuje
ostala industrija.
Od svih delova brodske opreme zahteva se maksimalna pouzdanost i sigurnost funkcionisanja, jer kvar i\ kog dela moze dovesti u pitanje sigurnost citavog broda ili zivota putnika i posade, mogucnost da se k:var otkloni i osteceni
deo popravi ili zameni znatno manja nego na kopnu.
Prema Zakonu pomorskoj i unutrasnjoj plovidi, propise brodskoj opremi
kod nas donosi Jugoslovensk i registar brodova (Jugoregistar). Brodu koji nema
propisanu opremu ne izdaje se svedocanstvo kojim mu se dopusta plovidba ili
mu se vec izdato svedocanstvo oduzeti. Ukoliko nepost_
ojanje ili neispravnost
pojedinih delova opreme itno ne utiee na sigurnost plovidbe, brodu se privremeno dopustiti da plovi pod uslovom da se odredenom roku otklone utvrdeni nedostaci.

12.1. SIDRENI UREDAJI

Sidreni uredaji obezbeduju brodu polofuj bezbedan za plovidbu ili stajanje.
Prikaz sidrenog uredaja na pramcu teretnjaka bez sopstvenog pogona (tegljenice) * dat na slici 12.1. Sidreni uredaj se sastoji od sidra (1). sidrenog lanca
(2), stopera (3), sidrenog vitla (4) i skladista sidrenog Janca ispod palube (5).
Prema pravilima Jugoregistra gradnji brodova pramcane sidrene uredaje imaju brodovi
tegljaci, samohodni motomi teretnjaci i teg\jenice, dok knene sidrene uredaje imaju bro dovi potiskivaci. Nesimetricne potisnice imaju pramcane sidrene uredaje, simetricne potisnice i prameane i krmene sidrene uredaje.

127

Izgled sidrenog lanca dat

na slici 12.6.

S/ika 12.6 - Sid1eni lanac; 1 - vreteno sidra, 2 - sidreni skopac, - skopac sidre11og la11ca,
4 - i karika, 5 - velika kmika, 6 - vrtuljak, 7 - ve/ika karika, 8 - 0i11 k-ika

12.1 .3. STOPERI

Izmedu sidrenog vitla i zdrela (otvo1a kroz koji sidreni lanac sa palube izlazi iz broda) postavlja se jedna naprava za sidreni Ianac, cija osnovna namena
da spreci suvisna opterecenja sidrenog vitla kod usidrenih brodova. Ova naprava
naziva se stoper.
Postoje razni tipovi stopera, od kojih su neki prikazani na slici 12.7.

S/ika 12.7 -

130

Razni tipovi stopera; - stope1 sa zavojnicom, - pre11osni stoper sa la11cem,

stope1 sa zatvaracem, d - stoper sa kfa/110111

12.1.4. SIDRENA

VILA

Sidreno vitlo sluzi za spustanje i podizanje sidra. Nalazi se na prameanom

delu broda, sa izuzetkom brodova potiskivaea, gde smesteno na krmi. Sidro se

Slika 12.8 - Sidreno vitlo; 1 - elektromotor, 2 - k11Cistepre11osnika, 3 - lancanik, 4 - teme/jna

5 - r11Cica kocnice, 6 - kopca za uk/j11Civa11je i isk/juCivanje lancanika, 7 - pritezni ,
8 - e/asticna sigumosna kopca

/,

131

spusta usled sopstvene tezine delovanjem sile Zemljine teze, podize se snagom
pripadajuceg elektromotora. Crtez sidrenog vitla, sa naznacenim najvaznijim delo vima, dat na slici 12.8.
U pogledu polozaja osoviile, sidrena vitla su horizonta\na, koja se najcesce
koriste, ili vertikalna, koja se koriste kod velikih morskih brodova. Sidreni uredaji
imaju dva sidra (Ievo i desno), tako da sidreno vitlo ima dva Ianeanika. Svaki Iancanik svojom kopcom spojen za pogonsku osovinu - cime se svako sidro jedinacno moze spustati i podizati. Na krajevima osovine sidrenog vitla najcesce
su ucvrsceni pritezni bubnjevi, tako da ono moze istovremeno da sluzi i kao pritezno vitlo na pramcu broda.
12.2. UREDAJI ZA IZVEZIVANJE

Prema pravilima Jugoslovenskog registra brodova, svaki brod treba da ima

uredaje za izvezivanje zbog postizanja sto veceg stepena sigurnosti broda i posade.
U ove uredaje spadaju: celicna u:lad, bitve, zevaee, pritezna vitla i uredaji za tegljenje (vucu).
12.2.1. CELICNA UZAD

Na savremenim brodovima koriste se kruta celicna u:lad, izradena iz vise t~n

kih uzadi. Ova tanka u:lad sastoje se iz vlakana odredene jacine na kidanje, koja
zavisi od same namene u:ladi. Celicna
u:lad se koriste za izvezivanje bocno postavljenih plovila, za tegljenje (vucu) teretnjaka, za vezivanje za obalu i za druge
namene.
Karakteristicni tipovi celicnih u:ladi,
prema nacinu upredanja, dati su na
slici 12.9.
Jednostruko upredanje (sl. 12.9) podrazumeva zice jednostavno upredene u
uze. Ovakvo uze otporno prema koroziji, ali tesko savitljivo i zahteva velike
koturove i dobose za namotavanje.
Kod dvostrukog upredanja (sl. 12.9)
zice se upredaju strukove, strukovi
z oko kudeljnog srca.
Kod trostrukog ili kabelnog upre)
)
)
danja (sl. 12.9) zice su prvo upredene
strukove, ovi grupe, grupe oko kuSlika 12.9 ~- Karakte1isticni tipovi celic11ih
deljnog
jezgra kabelno uze. Kudeljno
uiadi prema 11aCi11u up1edanja: - jed11ostmko
upredq11je, - dvostruko upreda11je, - t10- jezgro poveeava precnik uzeta, ali ga
trko 11preda11je
pravi i savitljivim.

12.2.2.

BIVE

Na osnovu pravila Jugoslovenskog registra brodova, svaki brod treba da ima

odredeni broj dobro dimenzionisanih bitvi. Bitve se izraduju standardima, i to
najcesce od eelika i Iivenog gvoZda.

132

"

Razlikuju se tzv. obicne itve i itve s jednim ili dva krsta. Oblcne itve se primenjuju za tegljenje (vucu) brodova, za vezivanje broda za obalu, kao i za vezivanje broda uz brod. Bitve s krstom se primenjuju pri vezivanju uzeta za spustanje camaca, kod manipulisanja teretom, itd. _
Prema konstruktivnom resenju postoje vertikalne i kose bitve.
Na slici 12.10. shematski prikazana oicn.a vertikalna itva.
Od precnika itve (D) zavise i ostale njene dimenzije: duzina (L), sirina ()
i visina (), kao i mesto na palui broda gde se itva ugraditi. Mesto na palui broda gde su itve smestene posebno se pojaeava (primer lokalne cvrstoce
broda).

m
.
.

Slika 12.10 -

'

Sflematski prikaz oblcne vertikalne itve

Slika 12.11 -

Sematski prikaz
strukim krstom

itve

s d vo-

Prema poloZaju na brodu, itve mogu iti na pramcu, krmi i bokovima broda.
Na slici 12.11. shematski prikazana itva s krstom.

12.2.3. ZEVACE
Zevace sluze za vodenje uZadi preko ivice brodske palube do itava. Izraduju
se od livenog gvoZda. Postoje oicne zevaee (samo sa tzv. usnama), kao i zevace
sa jednim do eetiri vertikalna valjka, koji mogu iti pokretni i nepokretni.
Na slici 12.12 predstavljeni su raz\iciti tipovi zevaea: oicna zevaca (sl. 12.12),
zevaea s jednim nepokretnim valjkom (s\. 12.12), zevaea s dva pokretna valjka
(sl. 12.12) i zevaea s dva pokretna i jednim nepokretnim valjkom (s\. 12.12d).

Slika 12.12 - Sllematski p1ikaz razliCitill tipova zevaca

133

Kod punih ograda, umesto zevaca, postavljaju se tzv. oka u ogradi, koja se
izraduju od Iivnog gvoZda (sl. 12.13).

t
Slika 12.13 - lzgled oka kod punih ograda;

12.2.4.

- ovalno oko s rogovima, - oval110 oko

PRIEZNO VILO

Pritezna vitla omogueavaju bezbedno pristajanje broda uz obalu ili neki plo.vni
objekt. Na ovim vitlima namotano celicno uze ciji se kraj vezuje za bitvu
obali ili na nekom plovnom objektu.
Razlikuju se rucna i mehanicka pritezna vitla. Mogu biti smestena na prameanom, odnosno krmenom delu broda. Sidreno vitlo na pramcu moze -posluziti i
kao pritezno vitlo.
Prema polofuju u prostoru, osovina i bubanj priteznog vitla mogu imati horizontalan ili vertikalan polozaj.
Pritezna vitla imaju veliku primenu u recnom saobacaju , posebno kod tegljenih i potiskivanih sastava. Omogucavaju vezivanje vise plovnih jedinica u jednu
celinu, zbog eega imaju siroku primenu kod potiskivanih sastava jer omogucuju
neposrednu vezu izmedu broda-potiskivaca i potisnica, koje su, takode, s pritezim
vitlima spojene u jednu celiu.
Vrlo cesto, narocito na putnickim brodovima, primejuju se vertikalna pritezna vitla, kojima se postizu veee sile pritezanja i pritezanje se moze izvesti iz
ilo kog smera, za razliku od pritezni\1 vitla s horizo11talnom o sovino.
Osim ovih, postoje i automatska pritezna vitla. Rad s ovim vitlima znatno
jednostavniji i laksi. Kada brod jednom privezan, vitlo automatski (kod preveIike sile) popusta uze, cim sila u uzetu popusti, automatski ga priteze .
Pritezno vitlo s vertikalnom osovinom prikazano
134

na slici 12.14.

Slika 12.14 .. P,itez110 vitlo s vertikalnom osovi110111; 1 - elekt10111otor, 2 - cilind1ic11i/1 zupcanika, - puzni p1e11os, 4 - kuCiste, 5 - osovina, 6 - spoj11ica, 7 - 1111, 8 - poklopac 1111

135

(3) -

(4) -

(5) (6) -

(7) (8) -

(9) 10) ll) -

Rucica kojom dolazi do spoja zupeanika (8) sa zupeanicima (9). Samo na taj nacin se
moie ostvariti okretanje dobosa (6 i ), jer i se protivnom osovina vitla (7) okretala
sama. Zupeanici (8) nalezu na zupeanike samog dobosa (11 ), tako da se tek tada dobos
okrece (levi, desni ili , vee prema tome koja se rucica pok!'enula).
Elektromotor kojim se okreee osovina vitla (7).
Rucica kojom se pusta u rad elektromotor.
Levi dobos na kome namotan vucnik - celicno uze (duzine, 1= 300 ) .
Osovina vitla.
Zupcanici na osovini vitla
Zupci koji ulaze zupeanike.
Desni dobos na kome namotan vucnik (duzine, 1=300 m).
Veliki zupeanici dobosa

Uredaj za tegljenje sa vucnim vitlom prikazan

na slici 12.18 .

..7

12.18 - f zgled medaja za teglje11je sa vuc11im vitlom; 1 vitlo

12.3.

Vuc110

z,

2 -

fuk , 3 -

Vucno

RILARSI UREDA

Uredaji za krmilarenje treba da udovolje zahtevima koji se odnose na upravja11je bodom. Pod upra vljanjem brodom podrazumeva se sledece :

l38

smea

stabil11ost
odrzava;

mogucnost broda da napravi sto manji krug okretanja;

osetljivost krmilarskih uredaja, tj. sposobnost uredaja da brod iz jednog
smera plovidbe brzo i bezbedno dovedu u drugi zeljeni smer.

plovidbe, odnosno sposobnost da se zeljeni smer dobro

Krmilarski uredaj, jedan od najvazijih ciuilaca za bezbednu plovidbu broda,

silu kojom se dejstvuje na krmilarski tocak i time omogucuje postavljanje
krme (krmila) ze\jeni polotaj.

preosi

Danas se izraduju krmi la1ski uredaji za otklon krmila (pera krme) od 40

udesno i ulevo, pri vremenu trajanja prekreta krme od 30 sekundi (iz jednog u
drugi krajnji polotaj).
Upravljanje
ul i.

krmilaskim

uredajem moze biti : mehanicko, elektricno i hidra-

Mehanicki krmilarski uredaj sastavljen od sistema lanaca i poluga. Primenjuje se na onim p lovnim objektima gde ljudska snaga dovoljna za upravljanje
krmilarskim tockom.
Osnovi delo vi mehanickog
kvadrat i pero krme (kmilo).

kmilarskog

uredaja su: to cak, lanci, la ncanici,

cevovodi
elektricni vodovi

prikljucak
rnrezu

Slika 12./9 - Osno1'1lo de/01i llidraulicnog knn ilskog 111edaja ; / - 111 pumpa, 2 - r
pumpa, 3 - cili11d1i knnilske masine, 4 - automatski vemil, 5 - knnilski tocak, 6 - p101ocni
1e11til, 7 - mali km1i/G1ski tocak (za upravlja11je motomom ), 8 - p1ek1etna sklopka,
9 - elektromot01, / - otpomik, 11 - pokazivac otklona kmiila, 12 - davac pokazivaa otklona

139

12.2.5.

UREDA

ZA TEGLJENJE

Uredaj za tegljenje (vucu) predstavljaju kompleks elemenata i strojeva koji

)bezbeduju omogueavaju da brod-tegljac (remorker) izvrsi operaciju tegljenja nekog plovila.
Uredaj za tegljenje sastoji se od uZa.di, kuke, vucnog vitla i lukova.
uZa.dima vec ilo reci (poglavlje 12.2.1), tako da ovde treba samo nagla;iti da se brod-tegljac opreme uZa.dima za tegljenje (tj. dimen~ionisanje uzadi)
~visnosti od velicine maksimalne vucne sile koja se javlja u njegovom vucnom
Lizetu*.
Kuke za tegljenje se takode dimenzionisu zavisnosti od velicine vucne sile.
Manji brodovi tegljaci snabdeveni su kukom, dok veci brodovi osim kuke imaju
' vucno vitlo. Na slici 12.15 prikazane su jednostavna, poluautomatska i automatska kuka za tegljenje.

Slika 12.15 -

Jednostavna (a),poluautomatska

()

i automatska () kuka za tegljenje

Lukovi za tegljenje se postavljaju na krmenom delu broda-tegljaca i protezu~

preko cele sirine broda. Broj lukova se odreduje u zavisnosti o.d duzine krmeo.og dela tegljaea. Lukovi se izgraduju od celicnih cevi.
Uredaj za tegJjenje (kod manjeg broda-tegljaca koji ima kuku za tegljenje)
prikazan slici 12.16.
Vucna vitla sluze za eposrednu vezu izmedu broda-tegljaca i teetnjaka
povorci, cime se obezbeduje kretanje teretnjaka.
;

Na slici 12.17 prikazano vucno vitlo kod motorog tegljaca "Gruza" (snage
glavnog pogonskog stroja, Ninst' = 2221,5 kW).
Ako brod tcgljac vezan vucnim uietom (uzetom za tegljenje) za neku cvrstu tacku -na
obali (npr. itva, drvo) i ri tome pogonski strojevi broda rade punom snagom, brod se
neee kretati (brzina plovidbe, v= ). U ovom slueaju, vucna sila dostiCi najvecu mogucu
(maksimalnu), vrednost. Ovo tzv. proba u mestu ("proba na vezu"; "proba u mestu").

136

Objasnjenje ozaka na slici 12.17, kao i princip rada vucnog vitla sledece:
(/) - Rucica koja pokrece !<ocnicu za kocenje dobosa.
(2) - Kocnica koja steze uze kad vec odmotano. Prema krmenom delu broda postoje dva
kotura (levi i desni) kroz koje prolazi Jevi, odnosno desni vunik (vucno uze). Ova kocnica zaustavi okretanje kotura, uze koje ga obuhvata rniruje.
Vidi se da postoje dve vrste kocnica, sto znaci da sigurnost zategnutosti uzeta
g veca .

.1

-2.

Slika 12.16 -

U1edaj za tegljenje sa kukom; 1 - v11c110 uie, 2 -

/11k,

- kuka

Slika 12.17 -

V11c110 vitlo kod motomog tegljaca " Gruia" (N; O!;t= 2 x 221,5 kW)

137

Dejstvom na krmilarski tocak, na desnu ili levu stranu, kretanje se prenosi

eko laneanika na lance i ostale elemente transmisije (prenosenja), odatle na
1adrat. Kvadrat, zavisosti od ze1jenog smera, prenosi kretanje na rudo, za koje
cvrsto vezano pero krme. Pero krme se otkloni za zeljeni ugao, te se tako odrLVa kurs broda.
Elektricno daljinsko upravljanje se obavlja pomocu dva pritisna tastera ili jedm upravljackim kolom, odnosno polugom, kojom se direktno ili posredno
krmilarski uredaj. Postignuti otklon krmila zavisi od toga koliko dugo
cljueen upravljacki uredaj. Upravljanje na ovakav naCin vrlo jednostavno
~lavnom se primenjuje kod manjih plovnih objekata. Kod vecih plovnih objetta eesto se postavlja i hidraulicno i elektricno upravljanje.

Hidraulicni krmilarski uredaj sa kominacijom motornog i rucnog pogona pritzan na slici 12.19. Prelazak s jednog na drugi pogon jednostavan ilo kom
>loiaju krmila.
Princip rada hidraulicnog krmilarskog uredaja sledeci :
Dve pumpe jednakog kapaciteta (1 i 2) su putem cevovoda spojene s cilinima krmilarske masine (3). Pomocu automatskog ventila (4) postize se da pri;ci krmila ne mogu delovati natrag na pumpe. ventil automatski otvara put
cnosti prema krmilarskoj masini (kada pritisak dode od ilo koje pumpe otorne ili rucne), pri eemu ne utice na drugu pumpu koja tada miruje. Rucna
impa (1) ugradena stub upravljanja i preko zupcastog prenosa spojena
krmilarskim tockom (5). Protocni ventil (6) stiti sistem od preopterecenja.
i rucnom hidraulicnom pogonu, rucna pumpa (u zavisnosti od smera okrenja krmilarskog tocka) potiskuje tecnost u odgovarajuci cilindar krmilarske man.e. Na motorni pogon moze da se prede u svakom trenutku, bez posebnog ruC>g ukopeavanja. Upravljanje se tada vrsi zakretanjem malog krmilarskog tocka
) ili poluge. Vec prema smeru zakretanja tog uredaja za upravljanje ukljucuje se,
item prekretne sklopke (8), elektromotor (9) za okretanje levu ili desnu stranu.
[otorna pumpa potiskuje tecnost odgovarajuci cilindar krmilarske masine sve
>k tocak (7) ili rucna po!uga ne dodu opet srednji polozaj.
Za prigusivanje moguceg strujnog udara i brzo kocenje elektromotora predden otpornik (10).
Poloiaj krmila pokazuje se kmilarskoj kaini pomocu elektricnog pokaziLCa otklona krmila (11), koji impulse doija od davaea (12) direktno povezanog
. osovinom krmila.
12.4. SREDSTV UNUTRASNJE VEZE NA BRODU
Na brodovima, posebno vecim, postoje uredaji za prenos naredenja i obaveenja od komandnog mosta do strojarnice, pramca, krme i pojedinih prostorija
t brodu.
Najvazniji uredaji za odriavanje navedenih veza su: strojarski telegrf, telei i razglasi, dog!asna cev i druge.
12.4.1. STROJARSKI TELEGRAF
Stroja1ski telegraf povezuje komandni most sa strojarnicom radi prenosa ko.a ndi za rad glavnih pogonskih strojeva. Izdatu komandu pokazuje skazaljka koja
: na taici telegrafa postavi i nad odgovarajuce napisane naredbe (npr. "puno m
1agom", "stoj", itd.).

40

Uglavnom se razlikuju dve vrste strojarskib telegrafa - s mehanickim i s elek tricnim prenosom. Prva vrsta se upotrejava za manje brodove i krace udaljenost i
prenosa naredenja, dok se druga vrsta primenjuje vecim brodovima i za vece
udaljenosti prenosa naredbi.
Na slici 12.20 prikazan strojarski telegraf, i to: davac (s mehanickim prenosom) - slika 12.20 , koji se na\azi na komandnom mostu, i primac (s elektricnim vodovima) - slika 12.20, koji smesten u strojarnici.

Slika 12.20 - Suojarski telegraf;

12.4.2.

ELEFONI

- davac,

- primac

1 RAZGLASI

TeJefoni su urcdaji za komunikaciju unutar broda, tj. izmedu 1adnih mesta

mesta za odmo.
Brodski razglasni uredaji s\uze za obavestavanje
posade.

razonodu putnika

141

U zavisnosti od namene i velicine broda, propisima k1asifikacionib ustano\a

>d nas to Jugoregistar) utvrduju se broj, velicina i kapacitet pumpi za sparanje.
Medutim, za sprecavanje daljeg prodora vode brod koriste se mnoga priSna sredstva, kao sto su : impregnirane tkanine ("ponjave" - sl. 12.23), klinovi
. 12.24), razni podmetaci (sl. 12.25), rzovezujuci cement (sl . 12.26), itd.

Slika 12.24 - Sredsrvo za osig1111j e od prodora

vode - klin; 1 - klinovi, 2 - zapusac ()

Slika 12.25 - Sredstvo za osiguranje od prodora

vode - podmetac od kudelje ( kuCine); 1 - oplata
broda, 2 - jastuk od kude/je, 3 - daska, 4 gredica, 5 - k linovi, - podmetac, 7 - elemem
ko11strukcl}e broda

Slika 12.26 - Sredstvo za osig11/'a11je od prodora

vode - brzovezujui:i cemenr ; 1 - oplata broda,
2 - 1ebro, 3 - 1asporede11je gredice, 4 t, 5 - zastif11i zid, - jastuk, 7 - beto11,
8 - sanduk, 9 - gredica k ojom se vrsi pritiskiva11je, - g1edica za p1ifkiava11je sanduka

44

12.8. SREDSTV ZA SPRECAV ANJE 1 GASENJE POZARA NA BRODU

Pravilima gradnji brodova unutrasnje plovidbe Jugoslovenskog registra bro dova predvideni su uredaji i oprema za otkrivanje poZa.ra na brodu i njegovo
gasenje. Isto tako, pravilima gradnji brodova su precizno odredeni materijali za
gradnju brodova i ugradnju, poloZa.j i broj izlaza: i stepenica, spremista lako zapaljivog materijala, sistem grejanja i osvetljenja, ventilacija i tankovi goriva. Posebne
odredbe vidu dodatnih zahteva postavljaju se za putnicke brodove i tankere.
Sredstva signalizacije i gasenja poZa.ra odnose se na:
- sistem gasenja poZa.ra vodom, kojim se definise broj, kapacitet i razmestaj
poZa.rnih pumpi, cevovoda, ventila, itd.;
- druge sisteme gasenja poZa.ra (penom, ugljendioksidom, itd.);
- pozarnu signalizaciju, kojom moraju da budu opremljeni svi putnicki brodovi, kao i njihov razmestaj;

12

..
--t-

13

Slika 12.27 - Prenosni protivpoiami aparat sa ugijendioksidom; 1 - levkasto proSirenje, 2

mlaznica, - prekidac, 4 - rukolivat, 5 - savitljivo crevo, 6 - , 7 - navrtka, 8 - sigurnosni klin, 9 - udama g/ava, 10 - udama igla, 11 - zaptivac ("dilitung"), 12 - ugljendiok
sid (gas), 1 - ugljendioksid ( tecnost), 14 - ts cev
10 Teorija i oprema plovila

145

12.4.3. DOGLASNA (GOVORNA CEV)

Doglasne cevi obezbeduju vezu izmedu komandnog mosta i strojarnice. U noje vreme prepustaju mesto mehanickim i elektricnim sredstvima veze. Ipak se jos
ogu naci, i to najcesce na brodovima unutrasnje plovidbe starije gradnje.

12.5. SREDSTVA 1 OPREMA ZA SPASAVANJE

Sredstva i oprema za spasavanje podlezu pravilima gradnji brodova unu1snje plovidbe Jugoslovenskog registra brodova i obuhvataju: camce za spasanje i njihov smestaj, pojaseve za spasavanje, vence (kolutove od plute) i prsluke.
pomorstvu se jos predvidaju i splavovi.
U zavisnosti od velicine i namene broda, propisi predvidaju broj camaca i
ihovu velicinu. Od camaca se zahteva da imaju dobre manevarske osobine, mo1cnost lakog i brzog spustanja vodu i podizanja na brod, dovoljan stabilitet i
lervni deplasman, itd. Materijali za gradnju camaca su drvo, celik, aluminijum,
asticna masa, gma i drugo.
Jedan od nacina rukovanja camcem za spasavanje pikazan na slici 12.21.

Slika 12.21 - NaCin rukovanja i'amcem za spasava11je

u ovu vrstu opreme spadaju i pojasevi za spasavanje, koji se izraduj od plte,

11ovije vreme i od sintetickih masa. Izraduju se ik potkovice ili su okrg
g oika. Propisima se odreduje najmanji broj pojaseva za spasavanje na brod.

Svaki clan posade mora imati i prsluk za spasavanje, koji se najcesce izraduje
1 plute.

Prsluk i pojas za spasavanje prikazani su na slici 12.22.

S/ika 12.22 - lzgled p1s/11ka i pojasa za spasa1a11je - cvrsti spasilacki prsluk, - pojas za
spasava11je 11ad11vavat1je

12.6.

UREJ>A

1 OPREMA ZA NAVIGACIJU 1 SIGNALIZACIJU

Opremanje brodova navigacionom opremom i njihov smestaj na brodu moraju se izvrsiti prema pravilima gradnji brodova unutrasnje plovidbe Jugoslovenskog l"egistra brodova. Oprema koja se ugraduje zavisi od vrste broda i podrucja
plovidbe. U navigacionu opremu spadaju: radar, dubinomer, brodski sat, inklinometar, reflektori i drugo.
1 uredaji za signalizaciju se definisu prema pomenutim p1avilima gradnji
brodova unutrasnje plovidbe, podrazumevaju: signalna svetla, zvucna signalna
sredstva i signalne svetiljke.
Ovi uredaji i oprema posebno se obraduju drugim strucnim p1edmetima
srednjeg usmerenog obrazovanja saobracajne struke - vodni saobraeaj.

12.7. SREDSTVA ZA OSIGURANJE OD PRODORA VODE

Ova sredstva sluze, u slucaju ostecenja i proboja oplate broda, za spreeavanje
prodora vode unutrasnjost brodskog trupa.
Na savremenim brodovima uglavnom se koriste snazne pumpe pomocu kojih
se izbacuje voda koja vec usla deo b1odskog prostora, cime se spreeava dalje
sirenje vode na brodu. Na taj nacin se zadrzavaju plovnost i stabilitet broda.
1

Slika 12.23 - S1ed~tvo za osig11ra11je od p1od01a

vode - imp1egnirana tkanina; 1 i 9 - kmjnji poloiaj podmetnllfe tkani11e pre 11avlcaenja, 2 - uie
za povlace11je, - cekrk, 4 - k za zatezanje, 5 - s111e1 1 dizalici ili cek1k11, 6 podvuceni krajevi tka11ine, 7 - tka11i11a mestu
p1odora vode, 8 - ko11trolni nivokaz

143

protivpol.arnu opremu, kojom se defiise razmestaj opreme, jihov l;>roj kao

i drugi neophodni parametri. U ovu kategoriju spadaju: prenosni protivp ol.arni aparati, metalni sand uci s peskom, protivpol.arne tkanine ("ponjave"), komplet protivpol.arnih sredstava (sekira, poluga), protivpol.arna veda
i komplet licne zastitne opreme.

Na sl ici 12.27 dat prenosni protivpol.arni aparat sa ugljendi oksidom s priom njegovih osnovnil1 delova.

12.9.

KOANDNI

PULT

Koma11dni pult mesto sa koga se upravlja bodom i gde su smesteni SYi

daji i instrumenti u koji se kontro lise tacnost izvrseja komandi. Se
tski pikaz komand1}og pulta savremenog broda potiskivaea dat slici 12.28.

Slik!! 12.28 - S/zematski prikaz koma11d11og pu/ta savremenog broda potiskivaca

Palice za upravljanje brodom (1). - Pomocu njih se pre11ose komande na

.vna krmila. Koma11da se prenosi do kmila (pera krme) sisten10m cevovoda
ji sloze n hidraulicni uredaj. Otklanjanje palica u desnu ili levu stranu presi se preko hidraulicnog sistema pero krme, cime se lako i brzo menja smer
>vidbe. Ugao otklona glavnih krmila ocitava se neposredno na pokazivacu t
glavn krmila (2).
Palice za voznju brodom napred iii nazad (3). - Direktno su vezane sa glavm pogonskim strojevima putem daljinskih komandi. U slueaju koeenja (zaustavnja) brodom se vozi unazad tako sto se redktou menja smer okretanja prolera.
Komandne palice st1 nezavisne i za jedan i za drugi pogo11ski stroj .

Palice za upra,ljanje pomocnih ("flanking") krmila (4). - Na istoj osovini gde

se nalaze komande glavnih krmila smestene su i komande pomocnih krmila. mocna (tzv. flanking) krmila slze za izvodenje odredenih manevara brodom
pr istanistima ili sidristima. Ova krmila mogu raditi i istovremeno sa glavnim krmilia, sto zavisi od manevaskih zadataka.
Otklanjanjem poroocnih krmila za izvestan ugao odnosu na uzduznu osu
simetrije broda i suprotnim smerom okretanja propelera postize se bocno poroeranje broda ili sastava teretnjaka. Tada bocni pritisci vode dejstvuju na povrsinu
krmila.
Ugao otklona p omocnih krroila (od 0 do 40, levo i desno) ocitava se sa
pokazivaca otklona krmila (5). Kako rec hidraulicnom sistemu kome treba
da vlada odredeni radni pritisak, to se na komandnom pultu nalazi i pokazivac
pritiska vazduha u celom sistemu (6). Kada pritisak padne ispod 24,32 bara, ukljucuju se koje ga podizu na 30.4 bara, sto obezbeduje siguran rad sistema.
Pokazivac broja obrtaja glavnih pogonskih strojeva (7). - Ukoliko dode do naglog pada l obrtaja Jevog ili desnog pogonskog motor a, to se registruje na po kazivacima koji se nalaze komandno pultu.
Pokaziyaci pritiska ulja (8) i vazduha (9). - Ovi pokazivaci su indikatori stanja
mot01a u toku eksploa tacije. P okazuju da li su glavni pogonski motori sigurni
rad u. U slucaju da pritisak ulja ili vazduha opadne ispod 27,36 bara posada pre- .
duzima odgoYaajuce mere da bi se eventualne smetnje otklonile (pregledaju se
pumpe, cevovodi, itd.). Za svaki motor postoji indikator pitiska ulja i vazduba.
Pritisak ulja za podmazivanje i hladenje pojedinih elemenata motoa iznosi oko
10,13 bara.
Pokazivac pritiska vode u sistemu za bladenje (10). - Uslovi rada brodskih
motora zahtevaju hladenje svih njegovih delova, sto se postize dovoljnim pritiskom vode koja cirk ulise kroz sistem za hladenje moto ra. Pritisak vode za hladenje oko 4,04 bara.
Pirometar (11). - Ovo uredaj za pokazivanje radne tepei:ature motora.
Ukoliko se temperatura motora poveea preko odredene vedno sti , uzrok tome treba
traziti u sistemu za podmazivanje motora il i sistemu za adenje motora. Svi
glavni pogo nski motori imaju svoj pirometar koji sluzi za kontrolu njegovog rada.
Dublnomer (12). - Sluzi za bezbednu plovidbu periodima tzv. malih voda,
kao i na sektorima plovnog puta gde su vodostaj i cesto promenljivi. Dubina vode
se meri ispod dna broda.
Radar i ziroskop (13). - Radar se koristi u slucaju slabe vidljivosti, kao i
p1i nocnoj plovidbi. Odstupanje broda od kursa meri se ziroskopom , koji na
bodovima uutrasnje plovidbe sprezi sa radarom.
Radio-stanica (14). - Obezbeduje brodu veze sa spoljnom srediom. U zavis11osti od snage predajni ka, postoji nekoliko tipova radio-stanica. Pri plovidbi na
unutasnjim plovnim putevima radio-stanice sluze i za uspostavljanje veze sa drugim brodovima cilju bezbednog mimoilazenja, preticanja, pr olaska kroz brodske
prevod11ice, prolaska uskim deonicama plov11.og puta, itd.

10

147

Strana
4.4..

Primer proracuna istisnine brcdskog trupa primenom metoda numericke

integracije ..................................... . ................. .

OSNOVNE TEHNICKO-EKSPLOATACIONE OSOBENOSI SAVREMENOG

BRODA ........... . .................................. . .................... .

31

PLOVNOST . .. . .................... . ..................... . . ... . ........... .

33

STAILITET

........................................... . ......... .

34

7.1 Opsti pojmovi ........................................ . ................ .

7.2: Staticki stabllitet ............................ . .......................... .
7.2.1. Poprecni stabllitet ................... . ............................. .
7.2.1.1. Izracunavanje momenta statickog stablliteta ................. .
7.2.1.2. Opsti uslovi stablliteta broda (uslovi plovnosti) ............... .
7.2.1 .3. Moment inercije povrsine vodne linije i njegov uticaj na stabllitet
broda .......... . ... . ...................... . ............. .
7.2.1.3.1 . Moment inercije povrsine vodne linije ....................... .
7.2.1.3.2. Uticaj momenta inercije povrsine vodne Jinije na stablJitet brcda
7.2.1.4. Podela statickog stablliteta ............. .................... .
7.2.1.4.1. Stabllitet oika (forme) ........................... . ....... .
7.2.1.4.2.Stabllitet tezine ............ . .......................... . ... .
7.2.1.5. Kriva stablliteta (Ridov dijagram) ......................... .
7 .2.1.. Odredivanje pocetne metacentarske visine eksperimentom naginjanja
broda ............ . ... . ... . ............ . ...... . .......... .
7.2.2. Uzduzni stabllitet ..................... . ..... . .................. . .. .
7.2.2.1 . Pretega broda (trim)
7.2.3. Stabilitet posebnim uslovima . . ................................... .
7.2.3.1 . Stabllitet brodava pri nasukanju (nasedanju) ............ . .. .
7.2.3.2. Stabllitet broda pri dokovanju ........ . ........ . ... . ....... .

34
35
35

44
46
47
50
50
51

7.2.4. Slobodne povrsine i stabllitet broda ................................. .

7.2.4.1. Moment inercije povrsine tecnog tereta u brodskim tankovima ..
7.2.4.2. Slobodne povrsine i njihov uticaj na stabllitet ............... .
7.3. D inamicki stabllitet ................................... . .... . ...... . ..... .
7.4. Kapacitativni plan broda

53
53
54
57
58

OSNOVI BRODOGRADNJE
8.1. Materijal za gradnju brodova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.1.1. Materijal za gradnju brodskog trupa i nadgade brcda . . . . . . . . . . . . . .
8. .2. Materijal za ugradnju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.1.3. Osobenosti pojedinih brodogradevinskih materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.2. Celicni Jimovi i profili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.3 Nacini spajanja elemenata brodskih konstrukcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.3.1. Zakivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.3.2.Zavarivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.3.3. Uporedenje zakovane i zavarene brodske konstrukcije ..... .-. . . . . . . .

63
63
63
63
64
64
66
66
67
72

8.4. Sekcije i sklopovi

72

KONSTRUKCIJA 1 CVRSTOCA BRODA

75

9.1. Konstrukcija brcdskog trupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9.1.1. Glavni elementi kostura brodskog trupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9.1.2. EJementi oplate brodskog trupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9. 1.3. Pramac i krma brcda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9.1.4. Kostur broda s jednostrukim dnom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9. 1.5. Kostur broda s dvostrukim dnom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9.1.. Tunel voda vratila propelera
.. .. .. . .. . . ... ... . ... . . .. . .. . . .. . ... . .
9.1.7. Palube broda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

75
76
79
79
81
81
82
83

9.2. Osnovni pojmovi cvrstoci brodskcg trupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9.2.1. Poprecna cvrstoca brodskog trupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

&4
84

BRODA

"

37
39
39
41
41
42
43
43

9.2.2. Uzduina cvrstoca brodskog trupa ................................. .

9.2.3. Lokalna c'stoca brodskog trupa ................................. .
9.3. Sistemi gradnje brodova ............................................... .
9.4. Prim~na ukrucenja i nosaea brodogradnji ........................ . .. . . .

Strana
85

10. OTPOR BRODA

86
86
88
90

10.1. Osnovni pojmovi otporu sredine pri kretanju brodova . ................... .

10.2. Priroda otpora ....................................... . ............... .
10.2.1. Hidrol'inamicke pojave pri kretanju broda (pojmovi: otpor trenja i ostali
otpor) .... ........ . ........ . ................................... .
10.2.2. Najpovoljniji oici tela pogledu otpora ...... .' .................. .

90

10.3. Odredivanje otpora pri plovidbl brodova ..... ...... .......... . . . ......... .
10.3.1. Dinamometrisko ispiti,1anje izgradenih brodova na plovnom putu .. . .
10.3.2. Dinamometrijsko ispitivanje modela istrazivackim bazenima . ...... .
10.3.2.1. Zakoni slicnosti Vilijama Fruda ..........................
10.3.2.1.1. Racunski primer izracunavanja korespodentne (odgovarajuce)
brzine ................. ....................... .. . ...... .
10.3.2.2. Postupak modelskih ispitivanja otpora broda i preracunavanje
dobljenih rezultata .................................... . .

93
93

10.4. Racun.ske metode za izracunavanje otpora brcda ......................... .

10.4.1. Otpor txenja ................................................... .
10.4.2. Osta\i otpor ................................................... .
10.4.3. Odredivanje ok'Vasene povrslne brodskog txupa ................... .
10.4.4. R.acunski primer proracunavanja otpora brcda .... : ................ .
10.5. Odredivanje otpora vazduha .......................................... . .
10.6. Otpor usled pada vodotoka ........................................... .
10.7. Uticaj ogranieenih razmera (dimenzija) plovnog puta na povecanje otpora ... .
10.7.1. Plovni put ogranieene duine i dovoljne sirine (tzv. plitka Ycda) .... . .
10.7.2. Plovni put ogranicene dublne i sirine (kanal) ....................... .
10.8. Otpori pri kretanju brodskih poYorki i sastava .................. . ..... .. . .
10.8.1. Odredivanje koeficijenta sastava za razna izvezivanja sastava poYorki tegJjenih teretnjaka .................. . ..................... . ... . .. .
10.8.2. Odredivanje koeficijenta sastava za razne sastave potiskivanih teretnjaka

98
98

11. PROPULZIJA BRODA

91
91

92

94
95
96
97

99

100
102
103
104
105
105
106
108
108
111
114

11.1. Opsta razmatranja ..... . ............................................... .

11.2. Brodski tocak .... . ... . ..... . ....... . .................................. .
11.2.1. Osnovni pojmovi . . ..................................... : ...... . .
11.2.2. Pojava kliZenja ("slipa") kod brodskog tocka . ................. ... .
11.2.3. Tehnicko -eksploatacione osobenosti brodskog- tocka .............. . .

115
115
116
117

11.3. Brodski propeler (vijak, elisa) ...................... .. ................ .. . .

11.3.1. Osnovni pojm9vi . ...... .. .. ... ................................. .
11.3.2. kliZenja {"slipa") kcd brcd~kog propelera ................... .
11.3.3. Tehnicko-eksploatacione osobenosti brodskog propelera ............. .
11.3.4. Moguenost povecanja stepena iskoriscenja propelera ...... . ........ .
11.3.4.1. Kortova sapnica (truba) .......................... " ... .
11.3.4.2. Primena tunela ....................................... .
11.3.4.3. Ugradnja Kortove sapnice u tunelu ........ . . ........... .
11.4. Mlazni propulzori ......................... : ........................... .
11.5. Stepeni korisnosti brodske propulzije i b1odskih pogonskih postrojenja ..... .

117
117
119
120
120
121
121
122
122
124

12. OPREMA BRODA ......................... . ............................... .

127

12.1. Sidreni uredaj i ................. . ............... . ....................... .

12.1.1. Sidra ................................ . .. ................. ..... .
12.1.1.1. Patentno sidro ....................................... .
12.1.1.2. Admiralitetsko sidro ..... . ........ , .................... .

127
128
128
129

114

151

LITERATURA
Anfimov, V. N.; Vaganov, G. !.; PaJ'lenko, V. G. Sudovie tjagovie raseeti/ "Transport",
Moskva, 1978. g.
Anosov, . V.; Didik, . D.: Upravlenie sudnom i ego tehniceskaja ekspluatacia/ "ransport",
Moskva, 1976. g.
Asik, V. V.: Proektirovanie sudov / "Sudostroenie", Lenjingrad, 1975. g.
Bernardi, .: Brodske linije/ Sveuciliste Zagrebu, 1969. g.
Buljan, !.: Poznavanje broda i plovidbe/ "Skolska knjiga", Zagreb, 1978. g.
Buljan, !.: Stabllnost brodai "Skolska knjiga", Zagreb, 1982. g.
Colic, S.: Sastav i opis privrednog brodovlja/ Saobracajni fakultet Univerziteta Beogradu,
1966. g.
ColiC, V.; Stosic, S.: Teorija i oprema plovila/ Obrazovni centar za brodarstvo, brodogradnju
i hidrogradnju, Beograd, 1979. g.
Fatur, .: Teorija broda/ "Brodogradnja", Zagreb, 1954. g.
Frid, . G.: Ustroistvo sudna/ "Sudostroenie", Lenjingrad, 1982. g.
Gillmer, . .: Modern Sblp Desigh/ United States Naval Institute - prevod na ruskom jeziku: Proektirovanie sovremenogo koraja/ "Sudostroenie", Lenjingrad, 1984. g. 1
Jugoslovenski /eksikografski zavod: Tehnicka enciklopedija, II knjiga, Zagreb, 1966.
Jugoslovenski leksikografski zavod: Camac brod, brodogradnja/ Zagreb, 1969. g.
Jugos/ovenski /eksikografski zavod: Pomorska enciklopedija, II izdanje; Zagreb.
Jugoslovenski registar brodova: Pravila gradnji brodova unutrasnje plovidbe/ Split, 1975. g:
Jugos/ovenski registar brodova: Registar brodova 1985/86, Split, 1985. g.
Kreculj, D.; ColiC, V.: Plovna sredstva/ Saobraeajni fakultet Univerziteta Beogradu, Beograd,
1983. g.
Lesjukov, V. .: Teoria i ustroistvo sudov vnutrenego plavania/ "Transport", Moskva, 1974. g.
MardeSic, .: Enciklopedija plovidbe/ Izdavacko preduzeee Ministarstva saobraeaja FNRJ,
Beograd, 1948. g.
Milosevic, .; Milosevic, S.: Osnovi teorije broda 2/ "Skolska knjiga", Zagreb, 1981. g.
Sentic, .: Uredaji i oprema Brodarskog instituta u Zagrebu/ Brodarski institut, Zagreb, 1959. g.
Simovic, .: Brodarenje/ "Skolska knjiga", Zagreb, 1980. g.
Silovic, S.: Otpor i propulzija broda/ Sveuciliste Zagrebu, 1968. g.
Ur, .: Stabllitet broda ( dio); Sveuciliste Zagrebu, 1964. g.
UrSic, .: Plovnost broda/ Sveuciliste Zagrebu, 1966. g.
Ur,J.: Stabilitet broda (I dio); Sveuciliste Zagrebu, 1968. g.
Vaganov, G. L.: Ekspluatacia sekcionih sastavov/ "Transpo1t", Moskva, 1974. g.
Veriga, S.: Medunarodni sistem jedinica fizikih velicina (SI); Masinski fakultet Univerziteta
Beogradu, 1976. g.
Vitas, D.: Masinski elementi (I deo); "Naucna knjiga", Beograd, 1951. g.
Zaharov, . .: Upravljenie sudnom i ego tehnieskaja ekspluatacia/ "Transport", Moskva,
1982. g.
Z1onkov, V. V.: Sudovie tjagovie rasceti / "Recnoi transport", Moskva, 1956. g.

53

SADRZAJ
Strana
1. UVODNE

NAPOENE

2. PREGLED EDUNARODNOG SISTEMA JEDINICA FIZICI VELICINA (SI)

NAJCESCE PRIENJENIH U BRODARSVU " .. " "". " " " " " " "" ".

2.1. Jedinice SI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2. Jedinice van medunarodnog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4
5

BRODSI KOMPLEKS
3.1. Pojam brodskom kompleksu " ........ "." ". " ... " .. " .. "" ... "..
3.2. Osnovne velicine koje karakterisu brodski kompleks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2.1. Sopstvena masa broda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2.2. Deplasman .............. . .......... .. ................ " . . . . . . . . . . . .
3.2.3. Istisnina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2.4. Nosivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2.5. Prostornost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7
8
8
8
8
9
9

3.3. Glavne grupe masa na brod u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10

4. GEOMETRIJA BRODA " .... "" .. " " " " " " " " " " .. """. " .. " " " .
4.1. Glavne brodske dimenzije " .. " " .. . . " .... " " " " .. " " " " " " "".".
4.1.1. DllZina broda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.1.2. Sirina broda ............... : .... .................. . ... . ....... : . . .
4.1.3. Gazenje broda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.1.4. Visina broda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. 1.5. Visina slobodnog boka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

12
12
13
13

3.

14
14

4.2. Brodske linije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.2.1. Vodne linije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.2.2. Linije rebara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.2.3. Vertikale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.2.4. Dijagonale ............... .. .. ...... ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

15
16
16
17
7

4.3. Koeficijenti punoce brodskog trupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.3.1. Koeficijent punoce vodnih linija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.3.2. Koeficijent punoce glavnog rebra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.3.3. Koeficijent punoce istisnine brcdskog trupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.3.4. Koeficijent finoce brodskog trupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.3.5. Primena koeficijenta punoce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.4. Primena metoda numericke integracijc za propracunavanje velicine istisnine

odredivanje povrsine brodskih linija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.4.1. Opsti pojmovi : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.4.2. Proracun istisnine metodom povrsine rebara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.4.3. Proracun istisnine metodom povrsine vodnih linija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.4.4. Primena Simpsonovog prvog pravila za izracunavanje povrsina vcdnih
linija i linija rebara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.4.4.1. I zracunavanje povrsine vodnih linija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.4.4.2. Izracunava nje povrsine linija rebara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.4.5. Primena Simpsonovog prvog pravila za izracuna\'a nje istifn ine t d~ kcg
trupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.4.5.1. Izracunavanje istisninc pcmccu povrsina vcdnih linija . . . . . . . .
4.4.5.2. Izracunavanje istisnine i:cmocu _povrsine rebara . . . . . . . . . . . . . .

8
20
21
21
21

22
22
23
24
25
26
27
28
28
29

149

Strana
129
130
::::::: ::::::::::::::::::::::::::::::: ::::::::: :::::
131

12.1.2. Sidreni Janac ...... ~ ............................................ .

::~: ~f~ee~l -~it1~

Z.2. Uredaji za izvezivanje ............................................. . ... .

12.2.1. Celicna Zad ................. . ........................ . ........ .
12.2.2. Bitve .............................................. . . . ..... . .. .
12.2.3. Zevaee ......................................................... .
12.2.4. Pritezno vitJo ............................................... . ... .
12.2.5. Uredaji za tegljenje ............................................. .

132
132
132
133
134
136

2.3. Krmilarski uredaji .................... . ...................... . ......... .

2.4. Sredstva unutrasnje veze brcdu ........ . ...... . ....................... .
12.4.1. Strojarski telegraf ................... . ......................... .
1-2.4.2. Telefoni i, razglasi . ............... . ..... .. ..................... .
12.4.3. Dog1asna (govorna cev) ....................................... .
2.5. Sredstva i oprema za _spasavanje . .. ........... . ................ . ......... .
2.6. Uredaji i oprema za navigaciju i signalizaciju ............. . .... . ... . ...... .
2.7. Sredstva za osiguranje od prodora vode ... . ................. . ........... .
2.8. Sredstva za spre~vanje i gasenje Z na brcdu ................. . ..... .
2.9. Komandni pult ....................................................... .

138
140
140
141
142
142
143
143
145
146

RATURA ........... . .................................................... . .

148

fladeta Colic - Vladimir Skiljaica TEORIJA 1 OPREMA PLOVJLA za razred usme~ obrazovanja saobraeajne struke Prvo izdanje, 1989. godine lzdavaci: ZAVOD ZA
:BENIKE 1 NASTAVNA SREDSTVA, Beograd, Oilicev venac 5/1 ZAVOD ZA IZDAfJE UDZBENIA, Novi Sad, Sremska 7 Likovni urednik: BOZIDAR AREZINA
: LENKA KNEZEVIC-ZUBORSKI Lektor: SELMA C::OLOVIC Graficki urednik:
v'AN PAOVIC Korektor: LJILJA JERINIC Oim: 9 1/ 2 stamparskih tabaka Format:
24 cm Tiraz: 1150 primeraka Rukopis predat stampu marta 1989. godine Stampanje
zavrseno avgusta 1989. godine Stampa: BIGZ, Beograd, Bulevar vojvode Misica 17