Naoruzavanje I Razvoj

Todor Mirkovi
Todor Mirkovi
Naoruavanje
i razvoj
Naoruavanje i razvoj
Naoruavanje
i razvoj
Todor Mirkovi
Evropski centar za mir i razvoj

Univerziteta za mir ujedinjenih nacija
Todor Mirkovi
Naoruavanje i razvoj
Uticaj vojne potronje i vojne prozvodnje
na ekonomski razvoj i tehniki progres
I Z DAVA :
Evropski centar za mir i razvoj (ECPD)

Univerziteta za mir Ujedinjenih Nacija
Terazije 41, 11000 Beograd
tel: (+381 11) 3246-041, 3246-042, 3246-043, 3246-044, 3246-045,
2652-190, 2652-170; fax: 3240-673, 3234-082, 2651-344;
e-mail: ecpd@EUnet.yu, ecpd@org.yu
Z A I Z DAVA A :
dr Negoslav P. Ostoji,
Izvrni direktor ECPD
D I Z AJ N :
Nataa Ostoji-Ili, M.A.

LEKTOR:
Tamara Gruden
TA M PA :
GRAFIKOM-UNO, N. Beograd
Godina izdanja: 2007.
Tira: 500 primeraka
ISBN: 978-86-7236-044-8
Predgovor
U mojoj profesionalnoj i istraivakoj delatnosti dugo vremena sam bio aktivno angaovan u dve glavne oblasti: u istraivanju aktuelnih vojnih strategija i ratnih doktrina sa osvrtom na njihov uticaj na poloaj i bezbednost moje
zemlje, i, drugo, u sagledavanju obima i strukture vojne potronje i njen uticaj na ekonomski razvoj i tehniki progres. Rezultat tih aktivnosti je napisan
i objavljen veliki broj radova: lanaka, eseja, studija, knjiga. Najnovije delo iz
prve oblasti je moja knjiga STRATEGIJE I RATNE DOKTRINE SUPER SILA
I BLOKOVA Evolucija s prelazima u novi kvalitet (VIZ, Beograd, 2003).
NAORUAVANJE I RAZVOJ treba da bude moje zaokrueno delo iz druge
istraivake oblasti.
Istraivaka delatnost nije ni malo lak posao, a u naim balkanskim, jugoslovenskim i srpskim uslovima ak je i nezahvalan. Ponekad dovodi oveka pred iskuenje da li da nastavi taj rad ili da ga napusti zauvek. Kada je u
pitanju moj rad na istraivanju ekonomskih, socijalnih i drugih posledica naoruavanja/razoruanja na ekonomski, socijalni i tehniko-tehnoloki razvoj,
moram da se zahvalim mom dragom profesoru, velikom oveku i humanisti, dekanu Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, koji me je svojim
ubedljivim uveravanjem podstakao i uverio u potrebu da nastavim taj rad. To
je uinio upravo kada je trka u naoruavanju bila u najveem zamahu i predstavljala ozbiljnu pretnju miru, bezbednosti i opstanku ivota na ovoj naoj
Zemljinoj kugli. Izvesnu podrku za borbu protiv te prodrljive adaje, kako
je govorio I. Fabinc, ili protiv tog parazita koji sie zdravu privredu i stalno je slabi (Seymour Melman) dobijao sam i od nekih drugih mislilaca i iz
njihovih dela, ukljuujui mog dragog prijatelja i kolegu prof. dr Dragomira orevia, koji je veoma paljivo proitao tekst knjige i dao odgovarajue
primedbe za njegovo poboljanje, s naglaskom i na potrebu utvrivanja pozitivnih efekata vojne potronje na ekonomski razvoj i tehniki progres, kojemu se takoe posebno zahvaljujem.
Veliku zahvalnost dugujem Evropskom centru za mir i razvoj (ECPD)
Univerziteta za mir osnovanog od Ujedinjenih nacija u kojem smo godinama ulagali nesebine napore u promovisanju mira i unapreenju razvoja na
iv
D r Tod or Mi rkov i: Naoruavanje i razvoj

Uticaj vojne proizvodnje na ekonomski razvoj i tehniki progres
ovom brdovitom Balkanu i koji je omoguio da ova knjiga ugleda svetlost

dana. Izuzetno sam, posthumno, zahvalan i svom dragom prijatelju i uitelju prof. dr Aleksandru-Aci Stamatoviu koji je paljivo proitao i sugerisao
izvesne promene i dopune u prvoj verziji teksta ove knjige. Posebno sam zahvalan Ljiljani Martinoski, jednom izuzetnom radniku i oveku, koja je uloila veliki trud da tekst valjano oblikuje, kao i Ireni Vuksanovi za pruenu
tehniku podrku u ovom radu.
Meutim, najveu podrku i najvee razumevanje za moj istraivaki rad
i na ovom polju dobijao sam od moje ivotne saputnice, Mirkovi Marije
Meri, koja je sa velikom panjom pratila i prihvatala moju delatnost ponekad
ak i na utrb naeg zajednikog porodinog i drutvenog ivota. Potrebno
razumevanje i podrku dobijao sam i od naih sinova Dragana i Nenada i njihovih porodica, kojima takoe izraavam punu zahvalnost.
Autor
Sadraj
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . iii
Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
I. NAORUAVANJE SAVREMENOG SVETA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Sukobi i oruje stalni su pratioci razvoja ljudskog drutva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Opti osvrt. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Rat kao drutvena pojava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Susret sa realnou. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Trka u naoruavanju tokom hladnog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Vojno nadmetanje super sila i blokova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Intenzitet i razmere trke u naoruavanju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Dvodimenzionalni karakter trke u naoruavanju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Nuklearni aspekt trke u naoruavanju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Trka u konvencionalnom naoruavanju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Faktori uticaja na intenziviranje trke u naoruavanju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Oblici i ciljevi trke u naoruavanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Nadmetanje u jaanju vojne sile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Nadmetanje u razvoju i proizvodnji sredstava NVO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Nadmetanje u razvoju i proizvodnji nuklearnog oruja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Nadmetanje u proizvodnji konvencionalnog naoruavanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Nadmetanje u izvozu sredstava NVO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Nadmetanje u osvajanju kosmosa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Trka izmeu neravnomernih uesnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Nagomilavanje sredstava NVO u vojnim arsenalima super sila i blokova. . . . . . . . . 29
Angaovanje ljudskih i materijalnih resursa u vojne svrhe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Angaovanje ljudskih resursa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Angaovanje novanih potencijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Kraj hladnog rata i proces smanjenja snaga i naoruanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Smanjenje nuklearnih oruja operativno-taktike namene. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Smanjenje nuklearnih oruja strategijske namene. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Smanjenje konvencionalnih snaga i naoruanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
II. KONVERZIJA VOJNE INDUSTRIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Uzroci konverzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Prilaz problemu konverzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Podrka konverzije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Nova tehnoloka revolucijai konverzija vojne industrije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
vi

III. GLEDITA O UTICAJU NAORUAVANJA NA RAZVOJ. . . . . . . . . . . . . . . .

Razlike u gleditima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Gledita o negativnom uticaju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Gledita o pozitivnom uticaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Analitiki osvrt. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
55
55
56
58
63
IV. ISTRAIVANJE UTICAJA NAORUAVANJA NA RAZVOJ. . . . . . . . . . . . . . . 66

Metode i sredstva istraivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Eksploratorna istraivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Odnos naoruavanja i nacionalnog dohotka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Naoruavanje i bruto nacionalni proizvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
Naoruavanje i faktori proizvodnje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
Raspoloivi radni fond i vojska. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Vojska i prirodni resursi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Vojska i sredstva za rad. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Realizovanje vojne potronje i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Delovanje multiplikatora tranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Transfer znanja i iskustva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Izgradnja objekata vojne namene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
Uee vojske u izgradnji zemlje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Vojna privreda i razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Nauno-istraivaka delatnost i tehniko-tehnoloki razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Dvojno primenljive tehnologije i tehnoloka meuzavisnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Proizvodnja sredstava NVO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Karakter proizvodnje sredstava NVO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Upotrebna i prometna vrednost sredstava NVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Meunarodni transfer sredstava NVO i razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Predmet i oblici meunarodnog transfera NVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Vojna pomo i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Izvoz i uvoz sredstava NVO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
Vlastita proizvodnja ili uvoz sredstava NVO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Vojno-tehnika saradnja i kooperacija u proizvodnji sredstava NVO . . . . . . . . . . . 112
Vojska na stranim teritorijama i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
Transfer vojnog ininjeringa i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
Naoruavanje i teritorijalni razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Vojska i lokalna privreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Naoruavanja i nacionalna/dravna privreda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
Naoruavanje i centralno-planske privrede. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Uticaj naoruavanja na svetsku privredu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Kvantitativni modeli istraivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
Statistiki modeli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
Meusektorska analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Ekonometrijski modeli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
V. MILITARIZACIJA PRIVREDE I DRUTVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
Vojno-industrijski kompleks (VIK). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
Derivati vojno-industrijskog kompleksa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
vii
Dravni menadment . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
Birokratska simbioza. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
Vojno-industrijsko-birokratsko-tehnoloki kompleks. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Koreni vojno-industrijskog kompleksa i njegovih derivata. . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Ekonomski aspekti VIK i njegovih derivata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
VI. NAORUAVANJE I RAZVOJ DRUGE JUGOSLAVIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
Oruane snage i vojni izdaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
Osvrt na vojnu mo druge Jugoslavije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
Oruane snage druge Jugoslavije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
Vojni izdaci druge Jugoslavije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
Jugoslovenska vojna privreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170
Izgradnja kapaciteta jugoslovenske vojne industrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Proizvodni kapaciteti vojne industrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
Meunarodni transfer sredstava NVO i vojnih tehnologija. . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
Uvoz sredstava NVO i vojnih tehnologija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
Izvoz sredstava NVO i prateih usluga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
Izvoz vojnog ininjeringa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
Istraivanje i razvoj u oblasti vojne tehnike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
inioci uticaja naoruavanja na razvoj druge Jugoslavije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
Preoptereenost privrede vojnom potronjom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
Vojna potronja i regionalni razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
Izvoz sredstava NVO, usluga i vojnog ininjeringa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
Transfer vojnih tehnologija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
Proizvodnja za civilno trite. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
Revitalizacija vojne industrije Srbije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191
Ostala zapaanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
VII. TENDENCIJE NA POLJU NAORUAVANJAI RAZVOJA. . . . . . . . . . . . . . . 196
Tendencije kretanja na polju vojne potronje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
Tendencije na planu angaovanja ljudskih resursa u vojne svrhe. . . . . . . . . . . . . 201
Tendencije razvoja uticaja novih tehnologija na jainu i strukturu OS . . . . . . . 203
Tendencije razvoja na planu vojnih tehnologija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Tendencije kretanja na podruju vojne industrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
Intenziviranje nacionalne i meunarodne saradnje
u razvoju i proizvodnji sredstava NVO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
Tendencije potronje sirovina i minerala za vojne potrebe . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
Manje elika vie silikona. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
ZAKLJUAK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
Tehnoloko usmeravanje naoruavanja i razvoja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220
Oblikovanje oruane sile pod uticajem novih tehnologija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221
Nove tehnologije i razvoj vojne industrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
Smanjenje optereenja privrede vojnom potronjom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
Dvosmerni uticaj naoruavanja na razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226
viii

Negativni uticaj naoruavanja na razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226

Pozitivni uticaj naoruavanja na razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
Neravnotea uticajnih faktora naoruavanja na razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230
Vojna potronja vaan elemenat ekonomske politike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232
Naoruavanje i razvoj u izgledima za naredni period. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233
Kompenzacija kvantiteta kvalitetom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234
Povean znaaj vojne ekonomike u planiranju i realizaciji vojne potronje . . . . . . 235
KRATAK SADRAJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238
SUMMARY. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
Uvod
Dve kljune rei iz naslova ovog rada (naoruavanje i razvoj) zahtevaju izvesno obrazloenje. Pod pojmom naoruavanje najee se podrazumeva
proces opremanja vojske za rat. Re je izvedena od svoje osnove naoruanje u znaenju materijalno-tehnika sredstava kojima je opremljena vojska
ili jedna vojna jedinica. Ili (u irem smislu) celokupne oruane snage i njihova oprema jedne zemlje (prema Websters unified Dictionary and Enciclopedia). U praktinom prilazu problemu (u razmatranju uticaja naoruavanja
na razvoj) pod ovim pojmom podrazumeva se proces koji obuhvata investiranje u odravanje vojske i njene pripreme za rat (planiranje i realizacija vojne potronje), vojna proizvodnja i promet (nabavke i prodaje) sredstava naoruanja i vojne opreme.
Pojam razvoj mnogo je neodreeniji. Krajnje uopteno moe se definisati kao proces dovoenja neke stvari ili pojave na vii nivo; napredovanje.
Meutim, stvari i pojave mogu biti (i jesu) veoma raznovrsne kako po smislu
tako i po znaenju, tako da se razvoj moe posmatrati, na primer, od kretanja ivotnog standarda jednog oveka do razvoja jedne drutvene zajednice i
sveta u celini. Pod ovim pojmom, ipak, najee se podrazumeva ekonomski
i/ili privredni razvoj jedne zemlje, regiona ili sveta u celini. U ovom radu pod
tim pojmom podrazumeva se, uglavnom, ekonomski razvoj i tehniki progres, odnosno privredni razvoj jednog administrativno-politikog entiteta.
Naoruavanje, kao proces priprema vojske za rat ili jedne drutvene zajednice (drave) za odbranu od spoljne agresije angauje veoma velike ljudske i materijalne resurse. Ono ispoljava snaan uticaj na razvoj svake zemlje
pojedinano i sveta u celini, ali o stepenu i pravcima tog uticaja (negativnog,
pozitivnog) postoje razliita, ak i dijametralno suprotna gledita.
Uticaj naoruavanja na razvoj moe da se posmatra sa stanovita vojne
potronje i vojne proizvodnje u redovnom mirnodopskom i u ratnom periodu. U ovom radu panja je usmerena na istraivanje uticaja naoruavanja na
razvoj u redovnom mirnodopskom periodu, s povremenim osvrtom na ratne
periode i uslove. Na takav izbor uticala je injenica da je naoruavanje jedan
trajni i neprekidni proces, dok je rat i naoruavanje kao njegov uslov i posle-

dica pre jedna epizoda. Pristup istraivanju uticaja naoruavanja na razvoj je

sa globalnog, makro stanovita, tj. bez ogranienja na jednu konkretnu zemlju ili na jedan vid naoruavanja. Takvo opredeljenje diktirano je karakterom naoruavanja: ono je, u sutini, globalno, a i vidovi naoruavanja u svakoj zemlji, u osnovi, su isti.
Istraivanje uticaja naoruavanja na razvoj obino poinje sagledavanjem
mesta i uloge vojne potronje u raspodeli i stvaranju nacionalnog dohotka
(ND) i/ili bruto drutvenog/nacionalnog proizvoda (BDP). Ako i kada se ono
zavrava time, onda se najee dobija rezultat sa negativnim predznacima.
Realizacija vojne potronje, meutim, izaziva brojne aktivnosti koje proizvode odreene posredne i neposredne doprinose ekonomskom rastu i tehnikom progresu. Cilj ovog rada je upravo u tome da utvrdi ili, u najmanju ruku,
da doprinese utvrivanju stepena i pravaca uticaja naoruavanja na razvoj.
Gotovo je opte poznato da veliina vojne potronje, tj. njenog uea u
raspodeli ND/BDP, u osnovi, determinie stepen uticaja naoruavanja na razvoj. to je to uee vee, to je uticaj naoruavanja na razvoj vei, i obratno. Zbog toga se ukazala potreba da se pre prelaska na istraivanje problema
razmotri i sagleda obim angaovanja ljudskih i materijalnih resursa u vojne svrhe. U tom pogledu, posebno je bio karakteristian period hladnog rata
(19451991), u kojem je voena intenzivna trka u naoruavanju izmeu vojnih super sila i blokova, to je u ovom radu i uinjeno. Hladni rat i trka u
naoruavanju zamenjeni su desetogodinjim periodom, u kojem je dolo do
velikog smanjenja snaga i naoruanja prvenstveno na evropskom geostrategijskom prostoru. To je izazvalo potrebu konverzije dela vojne industrije velikog broja zemalja, koja je sprovedena sa mnogo tekoa naroito u bivim
evropskim socijalistikim zemljama. S prelaskom u 21. vek otpoela je nova
faza naoruavanja praena izvesnim elementima trke u naoruavanju, naroito u tehnolokom smislu, koja e se u narednom periodu verovatno nastaviti, a moda i ubrzati. Osnovne karakteristike navedenih perioda posmatrane sa stanovita odnosa naoruavanja i razvoja nisu mogle biti izostavljene iz
ovog rada.
Naoruavanje, a zajedno s njim vojska i rat, istorijska su pojava pa ak i
na dostignutom stepenu razvoja ljudskog drutva javljaju se i kao neophodnost. Ono nije stvar samo njegovog uticaja na razvoj posmatrano kroz potronju dela ND u vojne svrhe. Problem je mnogo kompleksniji. Na obim
naoruavanja, a time i na tokove njegovog uticaja na razvoj, utiu takoe politiki, vojno-strategijski (bezbednosni) i drugi razlozi i uslovi. S druge strane,
realizovanje vojne potronje vodi ostvarivanju odreenih aktivnosti s pozitivnim predznacima u odnosu na razvoj. Istraivanja vidova tih aktivnosti, pravaca i stepena njihovog uticaja na razvoj od posebnog su znaaja.
Uvod
U savremenoj stvarnosti postoje razliiti povodi i ciljevi naoruavanja,

a dva su najvanija: 1. radi osvajanja tuih teritorija i izvlaenja odreene
ekonomske koristi otuda, i 2) radi odbrane teritorijalnog integriteta i dravnog suvereniteta. Upravo prvi cilj, koji je kroz istoriju gotovo bezbroj puta
ostvarivan bio je jedan od glavnih razloga da se vojska, vojna potronja i vojna proizvodnja okarakteriu kao neproduktivni i tetni. Meutim, savremeni svet, u svom razvoju, nije dostigao taj nivo na kojem se moe smatrati da
su vojska i naoruanje stvar prolosti i s kojega se moe uskliknuti zbogom
oruje! Mnoge zemlje su i dalje izloene pretnjama, pritiscima i raznim vidovima ugroavanja njihove bezbednosti, pa su prinuene da deo svog ND/
BDP ulau u pripreme za odbranu od spoljne agresije. U takvim uslovima investiranje u naoruavanje (u pripreme za odbranu od spoljne agresije) ima
sasvim odreen cilj obezbeenje privrednog i drutvenog razvoja u miru i
slobodi. Ako tu injenicu prihvatimo kao uslov bez kojeg se ne moe, onda
vojnoj potronji i aktivnostima koje ona proizvodi moramo dati neka druga
svojstva i obeleiti ih kao drutveno korisna.
Vojna potronja, u svojoj biti, mnogo se ne razlikuje od ostale opte potronje. U mnogim zemljama ona ne prelazi obim investiranja u zdravstvo ili
prosvetu. Od ovih drugih ona se razlikuje prvenstveno zbog njene strukture
i njenog outputa. Specifinost vojne potronje je i u tome to se njen dobar
deo ulae u organizovanje neposredne materijalne proizvodnje proizvodnje
sredstava NVO, koja su namenjena i mogu biti upotrebljena prvenstveno u
destruktivne svrhe. S obzirom na te okolnosti, vojna potronja izaziva mnogo
veu medijsku panju, kao i veu panju akademskih krugova iz kojih proizlaze razliita gledita o uticaju naoruavanja na razvoj.
Na intenzitet i smer uticaja naoruavanja na razvoj, sem visine vojnog
budeta, deluju razne druge okolnosti, ukljuujui: namensku raspodelu vojne potronje naroito na fondove line i tekue materijalne potronje i na
vojni nauno-istraivaki rad, proizvodnju sredstava NVO i razvoj vojne infrastrukture; nain finansiranja materijalno-tehnikog obezbeenja oruanih
snaga (iz vlastite proizvodnje ili iz uvoza) itd. Istraivanje tih i drugih uslova
i parametara najvaniji je deo ovog rada.
Sem uticaja na ekonomsku bazu, vojna potronja i vojska kao njen produkt, deluje i na drutvenu nadgradnju. Taj uticaj je znatno vei od relativnog
uea vojne potronje u raspodeli ND/BDP. Njegova mo, u stvari, proizlazi
iz karaktera vojske i sredstava s kojima ona raspolae. Iz konteksta tih inioca, koji se oblikuju i ispoljavaju u vidu sile, nastaju odreeni centri moi i odgovarajue grupe steenih prava, koje se u nekim zemljama, naroito velikim proizvoaima oruja okupljaju oko tzv. vojno-industrijskog kompleksa,
koji je takoe predmet razmatranja u ovom radu.

Poveanje vojne potronje, obnavljanje i intenziviranje proizvodnje sredstava NVO do kojeg je dolo na poetku 21. veka u globalnim razmerama,
pokazuje da e pitanje odnosa naoruavanja i razvoja i dalje biti veoma aktuelno. Na taj odnos, kao i na celokupan korpus vojne politike, vojne strategije i vojne privrede snaan uticaj ispoljava razvoj i vojna primena novih tehnologija. Nikada u prolosti razvoj i vojna primena novih tehniko-tehnolokih
dostignua nije tako snano i tako brzo unosila promene u vojnu strategiju,
ratnu doktrinu i vojnu ekonomiku kao to to ini nova informatika tehnologija. Njena vojna primena ispoljava tendenciju da gotovo sutinski menja
sve vane parametre vojske i njenih priprema za rat. Nove informatike tehnologije menjaju oblik i karakteristike sredstava za rad (naoruanje i vojna oprema) kojima se vojska slui u pripremama za rat i u voenju rata. One
omoguavaju, i upuuju na promene u izgradnji kapaciteta za proizvodnju
novih sredstava NVO i naina njihove proizvodnje. Nove savremene tehnologije i one u nastajanju (koje iskrsavaju) omoguavaju da se i sa relativno
malim koliinama sredstava ratne tehnike postignu veliki rezultati izraeni u
jaini razorne i ubojne moi. One utiu na stvaranje mogunosti i uslova za
smanjenje oruanih snaga, koliine sredstava NVO i uea vojne potronje
u raspodeli ND/BDP. U ovom radu ukazano je na te procese i tendencije, bez
krajnje rei. S obzirom na te i druge okolnosti, vojna ekonomika kao posebna
grana u sistemima ekonomskih i vojnih nauka dobija poveanu ulogu i zadatak da sve te procese i njihove meusobne odnose objasni i ukae na puteve
koji vode zadovoljavanju potreba odbrane sa to manjim negativnim efektima
vojne potronje na razvoj i to vei doprinos vojnih aktivnosti ekonomskom
razvoju i tehnikom progresu.
Kljune rei: naoruavanje, razvoj, naoruavanje i razvoj, naoruanje i
vojna oprema (NVO), vojna potronja, vojna proizvodnja, vojna privreda,
vojni budet, vojni rashodi, tehnologija, vojna tehnologija, sredstva ratne tehnike (SRT), nuklearno naoruanje, konvencionalno naoruanje, militarizacija, militarizacija privrede i drutva.
i
Naoruavanje savremenog sveta
Sukobi i oruje stalni su pratioci

razvoja ljudskog drutva
O pti osv r t
Sukob shvaen kao borba izmeu dve ili vie suprotstavljenih strana, moe
biti fiziki ili verbalni. U prvom se koristi snaga uz pomo oruja ili orua, a
u drugom um uz pomo govora i sredstava komunikacija.
Prvi vid sukoba, o kojem je ovde re, nije svojstven samo oveku, kao
najsavrenijem ivom biu na Zemlji. Neki istraivai su zabeleili da se sukobi, ak i organizovani, vode i izmeu ivotinja. Poznati ameriki teoretiar
i vojni mislilac Kvinsi Rajt, na primer, zapisao je da rat kao poseban vid nasilja, nije proizvod ljudskog drutva, ve da je voen (i vodi se) i izmeu ivotinja, a vodili su ga i praljudi pre sadanje civilizacije. Neemo se, ipak, zadravati na vrstama i karakteru sukoba koji se vode unutar ivotinjskog carstva
i koji su voeni u praistorijskom periodu, ve pre na povodima i ciljevima
rata kao osnovnog oblika oruane borbe i sredstvima kojima se on vodi u savremenom ili savremenijem dobu.
Valja naglasiti da su oruani sukobi, a s njima vojska i oruje, stalni pratioci razvoja ljudskog drutva od nastanka organizovanih drutveno-ekonomskih zajednica (drutava).1 Tako je bilo u svim prethodnim drutve1 Istoriari belee da je oruanih sukoba bilo i u praistorijskom dobu, ali njih nisu vodile specijalizovane, posebno organizovane vojne formacije. U prvobitnoj zajednici, na primer,
svaki fiziki sposoban lan roda ili plemena predstavljao je neku vrstu ratnika i borio se, samostalno ili u okviru rodovske zajednice kao celine, uglavnom za bioloki opstanak. S tim u
vezi vredno je panje istraivanje koje je vrila Katedra za arheologiju Gotenburg univerziteta
(vedska), s posebnim osvrtom na ispitivanje korienih oruja i orua (v. Gundela Lindman,
RESOURCE AFLUENCE AND PRAHISTORIC WARFARE, Department of Archeology, Gothenburg Univesity Reports).
Meutim, na odreenom stepenu razvoja proizvodnih snaga, drutvenog organizovanja i
klasnog raslojavanja, karakter i nain voenja oruane borbe su menjani. Borba za bioloki opstanak prerasla je u sistematsko i organizovano razbojnitvo na kopnu i na moru radi osvajanja
novih teritorija i izvora prirodnih resursa, uvek pod motom: Borba za hleb i prostor.

no-ekonomskim formacijama: robovlasnitvu, feudalizmu, kapitalizmu, pa

i u neuspelom socijalizmu, s tim to je svaki novi meunarodni sukob bio
vei od prethodnog kako po intenzitetu tako i po razmerama. Tokom razvoja
ljudskog drutva, rat je potvren ne samo kao drutvena pojava, ve prema
mnogim autorima i kao istorijska nunost ili neminovnost. Nema dovoljno
pokazatelja koji bi ukazivali da to nee biti isto i u narednom periodu, s tim
to sredstva za voenje rata postaju sve savrenija i ubojitija, a time i opasnost
od rata i njegovih posledica vea.
Rat kao dr u tvena poj ava
Na pitanju rata kao drutvene pojave i istorijske neminovnosti ukrtala su se
razliita gledita. Jedni su rat smatrali kao prirodnu, neizbenu, pa ak i korisnu pojavu, a drugi kao jedno od velikih zala (jednim od etiri jahaa Apokalipse), koje se zdravim ljudskim razumom moe i mora izbei. Meutim, i
dalje ostaju bez pravog odgovora pitanja, kao to su: da li je rat, kao poseban
i najgrublji vid nasilja, u prirodi ljudskog drutva, pa otuda i neizbean? Da
li je rat izraz Boje volje (najvia kazna Vinjeg, koja se izrie neposlunima)? Da li je odraz nunosti zbog naraslih protivurenosti u razvoju ljudskog
drutva? Akt neuravnoteenih, ali monih, lidera ili je kombinacija nekih ili
veine tih i drugih uslova i okolnosti? Odgovori na ta i slina pitanja, po pravilu, imaju obeleje vremena i uslova, a u objanjenjima uzroka i ciljeva rata
esto su sadrani posebni interesi, politika opredeljenja teoretiara, njihova
nacionalna i verska oseanja, i drugo. Nauno zasnovana objanjenja porekla
i uzroka rata, ukoliko i postoje, najee su zamagljena objanjenjima namenjenim tekuim politikim i drugim potrebama.
Jo u vreme antike Grke, na primer, njen veliki mislilac, Platon, smatrao je da je rat Prirodno stanje stvari, a njegov kasniji nastavlja tumaenja
pojma drave i njenog ustrojstva, Aristotel, govorio je da su ratovi prirodan
nain sticanja imovine. Ove teze, u stvari, sadre pokuaj opravdanja ratova
koje su vodili robovlasnici njihovog doba i meusobno nisu suprotstavljene,
a sadre ovekovu tenju (poriv) za sticanje imovine koja proizlazi iz njihove
posesivne uroenosti.
Na postavkama antikih mislilaca, ali i istorijskih zbivanja i drugih okolnosti, graene su nove teorije o ratu, njegovim uzrocima i povodima. Iz rimskog doba poznata je, na primer, izreka da ratovati, znai iveti, koja odraava
ivotnu potrebu oveka i nain kako je zadovoljiti. Vremenom neke religiozne
doktrine srednjeg veka rat su tumaile kao izraz Boje volje, kao prirodnu
pojavu pred kojom je ovek nemoan i slino, a engleski teolog Maltus (T. R.
Malthus) je smatrao da je rat neminovan kako bi se odrala neophodna ravnotea izmeu sredstava za ivot i broja stanovnika na planeti. U poznom sred-
Naoru avanje savremeno g sveta
njem i ranom novom veku, razvijene su bioloke (T. Hobs i drugi), klasne (K.
Marks i sledbenici), rasne (F. Nie), etike (F. Hegel) i druge teorije, kojima je
rat najee objanjavan kao prirodna i (ili) neizbena drutvena pojava.
Nasuprot teorijama o genetikoj, antropolokoj ili drugoj prirodi o nunosti i neizbenosti, a prema nekima i korisnosti (T. R. Maltus) rata, mnogi
umni ljudi (Kant, Monteskije, Volter i drugi) nemaki idealisti i francuski
prosvetitelji, smatrali su da se rat moe izbei i da ga zdrav razum moe spreiti. Meutim, verovanja Imanuela Kanta,2 an F. M. Voltera, an ak Rusoa
i njihovih istomiljenika, na alost, nisu ostvarena. Pre bi se moglo rei da su
do veeg izraaja dole, i u mnogim aspektima potvrene, teorije Hobsa, Lajbnica, Makijavelija,3 Niea i njihovih sledbenika. Gledita Karla Marksa i njegovih sledbenika o ratu, takoe nisu potvrena ili pre bi se reklo opovrgnuta su. Karl Marks i Fridrih Engels i njihovi sledbenici, poglavito V. I. Lenjin,
naime, pojavu rata su povezivali sa nastankom i trajanjem klasnog drutva.
Smatrali su da e sa nestankom klasa nestati potreba za dravom i njenim organima prinude, a time i za voenjem rata. Nestanak klasne podele drutva
oni su sagledavali kroz izgradnju socijalizma i komunizma, ovog poslednjeg
kao najvieg (i najsavrenijeg) oblika drutveno-politikog i drutveno-ekonomskog organizovanja oblika u kojem bi rat i nasilje bili eliminisani iz odnosa izmeu naroda i drava.4
I u novije vreme se nailazi na teorije o ratu kao istorijskoj nunosti, o
neizbenom sukobu ljudi, nacija i civilizacija, kao i na poglede o svetu bez
oruja i nasilja. Tomas-Durang Jang, na primer, istie da je rat jedna od
konstanti istorije i nije iezao sa savremenom civilizacijom i demokratijom.5
Osvrui se na ponaanje drava, kao organizovanih grupa ljudi, TomasDuran nastavlja, Svialo se to nama ili ne, drave se po svojoj prirodi nadmeu za mo, presti i uticaj, a onda kada su njihovi vitalni interesi ugroeni, one poseu za orujem.6
Kantova filozofija venog mira privukla je veliku panju njegovih savremenika, ali je
ipak odraavala samo njegove idealistike poglede na svet i ovekove moralne osobine.
3 Italijanski teoretiar i dravnik, Nikolo Makijaveli, poznat posebno po svojoj devizi da
cilj opravdava sredstva, u svom delu Vladar pisao je: Vladar, dakle, ne sme imati nikakve
planove i druge misli nego izuavati ita drugo do rat i njegove vetine i discipline, jer to je,
zaista, jedino zanimanje koje mu dolikuje... On, s toga, nikad ne treba svoje misli da skree sa
ratne vetine, ni u doba mira (v. Ma i pero, VIZ, Beograd, l985, str. 95). Mnogi vladari dananjice, etiri stotina pedeset godina posle objavljivanja Vladara, naalost, umnogome su okupirani pitanjima rata, vojne strategije i ratne doktrine.
4 Dogaaji iz novije prolosti nisu potvrdili gledita K. Marksa i njegovih sledbenika kako
u pogledu razvoja ljudskog drutva tako i u pogledu rata, njegovih uzroka i povoda.
5 Thomas-Durant Young, The Story of Civilization, Boston, 1963, p. 72.
6 Thomas-Durant Young, Isto.
2

Kada su drava i rat u pitanju, onda je Riard afranski jo konkretniji. Pozivajui se na Lekcije istorije autora Vil i Ariel Duran (Will and Ariel
Durant), R. afranski, pored ostalog, istie: Neke drave imaju iste mane kao
i ljudi gramzivost, ratobornost, ponos i uestvuju u krenju reda i discipline. Rat je, prema Duranovima, istorijski gledano, potreba, bioloka ishrana i
izleenje od nediscipline.7
Slino tome, D. Slesinder u svom delu Zato zemlja ide u rat iznosi da su drave i segmentovana drutva radionice ratovanja, a drutvene promene su i uzrok i posledica sukoba... Kao to ima dezorganizovanih osoba
meu pojedincima, isto tako mogu da postoje, nestrunim argonom reeno,
i lude voe, a samim tim i lude drave.8
Moe se naii na mnotvo ovakvih i slinih teorija koje, naalost, nalaze svoju podlogu u realnosti u mnogobrojnim ratovima i u stalnom usavravanju sredstava kojima se oni vode, kao i u osobinama ljudi od moi i uticaja i u suprotnostima koje razdiru savremeni svet i odnose u njemu.
Su sret s a realno u
Navedena gledita o ratu kao vernom pratiocu razvoja ljudskog drutva u
znaajnoj meri odraavaju realnosti iz prolosti i sadanjosti s velikim izgledima da tako bude i u budunosti. Istorijska prolost s pogledom na poreklo,
uzroke i povode rata, naime, upuuje na zakljuak da e i u 21. veku, u koji
smo ve zakoraili sa obe noge, verovatno biti ratova izmeu naroda, drava
i grupa drava (saveznitva), a koliko i kakvih ratova e biti zavisie od brojnih predvidivih i, veinom, nepredvidivih okolnosti.9
Posle hladnog rata obustavljena je trka u naoruavanju (TN), vojni rashodi i proizvodnja sredstava ratne tehnike (SRT) u industrijski razvijenim zemljama sveta (Evropa i Severna Amerika) bili su znaajno smanjeni. Otklonjena je ili znaajno smanjena opasnost od izbijanja velikog nuklearnog rata,
ali su uestali unutranji sukobi, meudravni i mali regionalni ratovi. Kao
rezultat mera preduzetih od strane meunarodnih uticajnih faktora i ta opasnost je unekoliko reducirana. Meutim, ve na poetku 2l. veka pojavile su
se nove pretnje meunarodnom miru i bezbednosti. Napadi na ekonomske i
vojne centre u Njujorku i Vaingtonu 11. septembra 2001. godine oznaili su
7 Richard Szafranski, NEOCORTICAL WARFARE The ACME of Skill, Military Review, Nov. 1994, p. 42.
8 John G. Sloessinger, Why Nations Go To War?, St, Martin Press, New York, l985, p. 19.
9 Nikola Tesla, koji je bio ne samo veliki naunik ve u neku ruku i prorok, u svom manifestu nazvanom Svetski sistem, napisao je, pored ostalog, da e se ratovi voditi sve dotle
dok sve take na planeti Zemlji odjednom ne stupe u ratno stanje. Nadajmo se da do takvog
stanja svet nee doi u 21. veku, a valjda i u vekovima koji dolaze.
novi vid pretnje miru i bezbednosti u svetu. Na tu pretnju Sjedinjene Amerike Drave, kao ekonomski, politiki i vojno najjaa zemlja savremenog sveta,
usvojile su protiv-teroristiku strategiju i pristupile su njenom sprovoenju.
Tu strategiju podrao je i u njenom sprovoenju uestvuje znaajan broj zemalja, to uslovljava razvoj i proizvodnju novih SRT prilagoenih za sprovoenje novih strategija i ratnih doktrina.
Terorizam koji organizuje i sprovodi deo islamskog sveta i antiteroristika strategija SAD sadre izvesne karakteristike sukoba civilizacija, iji je
pojam i sutinu objasnio ameriki dravnik i publicista Semjuel Hantington.
U svom kapitalnom delu Sukob civilizacija i drugim napisima, prof. Hantington je, naime, ustvrdio da savremenom svetu najozbiljnija pretnja dolazi
upravo od mogueg sukoba civilizacija u koje je ubrojao: hriansku (katoliko-protestantski) Zapad, pravoslavnu (Rusija), konfuijansku Kinu, (preteno) budistiki Japan, hinduistiku Indija, islamistiku centralnu, jugozapadnu Aziju i severnu Afriku i katoliku Junu Ameriku.10
O sukobu civilizacija (supercivilizacija) govorili su i Toflerovi (Alvin i
Hajdi Tofler), koji takoe smatraju da e se ubudue sukobljavati civilizacije,
ali ne po linijama koje povlai Hantington, ve izmeu tri (po stepenu razvoja) razliite i potencijalno sukobljavajue civilizacije.11
Savremeni svet je izuzetno kompleksan; proet je brojnim suprotnostima. Njegove civilizacijske razlike razvijale su se na duboko ukorenjenim temeljima nejednakosti i nasilja. Neizvesno je da li e Sjedinjene Amerike Drave, podrane i pomognute od brojnih drugih zemalja, putem izgradnje
novog svetskog poretka, promovisanja demokratije i trine privrede i irenja slobode uspeti da ih prevaziu ili barem znaajnije ublae. Posmatrano sa
stanovita izgradnje mira i bezbednosti jo je vea opasnost od opasnog produbljivanja jaza izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja i delova sveta. Neujednaen demografski razvoj i sistematsko ugroavanje ivotne sredine mogu
da budu takoe ozbiljni uzroci izbijanju novih oruanih sukoba, a time i intenzivnog naoruavanja savremenog sveta.
Poetkom 21. veka ponovno je otpoeto poveavanje vojnih rashoda i
proizvodnje SRT i u onim zemljama u kojima je nekih deset godina bele10 Samuel P. Huntington, The CLASH OF CIVILIZATION and the REMAKING of
WORLD ORDER, Simon and Schuster, l997.
11 Toflerovi, Alvin and Heidi Toffler, u svojim delima Tri talasa (Three Waves) i Rat i
protiv rata (War and Anti War) razvili su tezu o tri talasa razvoja sveta: agrarni, industrijski
i informatiki. Svaki od ovih talasa/stepena razvoja Toflerovi su oznaili kao posebne supercivilizacije i postojee razlike u stepenu razvoja, koje se sve vie poveavaju, to, prema njihovim shvatanjima moe da bude uzrok velikih sukoba izmeu razvijenih i manje razvijenuih
civilizacija, odnosno izmeu razvijenih i manje razvijenih zemalja i delova sveta.
10

en opadajui trend kretanja tih parametara.12 A to je vie oruja, to je vea

opasnost da ono bude upotrebljeno u svojoj osnovnoj nameni u ratu. Prema tome, mnogi indikatori pokazuju da e i ubudue naoruavanje biti ne
samo pretnja miru i bezbednosti, nago i vaan uticajni faktor na razvoj
pojedinih zemalja, regiona i sveta u celini.
Trka u naoruavanju tokom hladnog rata

Druga polovina 20. veka oznaena je kao period hladnog rata koji je voen
izmeu super sila i blokova politikim, ekonomskim i drugim neoruanim
sredstvima. Jednu od bitnih karakteristika i oblika tog rata predstavljala je
trka u naoruavanju (TN) sa svojim veoma snanim uticajem na ekonomski
razvoj i tehniki progres zemalja uesnica.
Hladni rat o kojem je ovde re, objektivno, voen je jo u vreme Drugog svetskog rata, mada njegov poetak nije tano utvren, a i nije ga mogue utvrditi jer je voen izmeu saveznikih zemalja koje su se borile zajedniki protiv istog neprijatelja. Poetak TN, meutim, mnogo je lake utvrdiv
i on se obino vezuje za avgust 1945. godine, kada su baene prve nuklearne
bombe na japanske gradove Hiroima i Nagasaki.
Saveznitvo iz Drugog svetskog rata izmeu SAD, Velike Britanije i Francuske s jedne i Sovjetskog Saveza s druge strane, nije dugo trajalo, jer je njegova kohezivna mo proizlazila samo iz jednog zajednikog cilja poraz neprijatelja, a ne i krajnjih ciljeva nastavak saveznitva, prijateljstva i saradnje
i u posleratnom, mirnodopskom periodu. Izmeu saveznika u ratu, u stvari,
ne samo da nije postojao zajedniki dugoroni cilj, nego je svaka od dve strane teila da porazi drugu i ostvari svoje posebne interese i ciljeve uspostavljanje dominacije u svetu. To je prilino jasno ispoljeno kada je rat okonan
i kada su stvoreni uslovi za javno demonstriranje sopstvenih elja. Relativno
brzo posle Drugog svetskog rata, naime, upravo kroz iskazivanje tih elja i
njihovih suprotnosti, na pozornici meunarodnih zbivanja sukobila su se dva
antagonistika ideoloko-politika i drutveno-ekonomska sistema ili bloka:
socijalizma i kapitalizma, od kojih je prvi bio u ofanzivi, a drugi u defanzivi
sa pripremama za kontra-ofanzivu. Izmeu navedena dva ideoloko-politika
sistema ili bloka uskoro su sputene zavese najpre gvozdena u Evropi, a
zatim i bambusova u Aziji.
12 U pitanju su evropske i severnoamerike zemlje. Zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike u celini ili u pojedinostima, nastavile su, bez veih zastoja, da poveavaju svoje vojne rashode i da nabavljaju SRT i u posle hladnoratovskom periodu.
Sputanje navedenih zavesa praktino je znailo i povlaenje granica izmeu dva drutveno-ekonomska sistema. Istovremeno od strane SAD, kao
vodee sile kapitalizma, formalno su priznate sfere uticaja: vlastitog u okviru tzv. Slobodnog (demokratskog, kapitalistikog) i sovjetskog (komunistikog) sveta.
Ideoloko-politika podela sveta i priznavanje prava na sfere uticaja i dominacije, meutim, nije dovelo do uspostavljanja mira i bezbednosti u svetu.
Umesto nastavljanja razoruavanja i pristupanja obnovi i izgradnji ratom poruenih zemalja, vojne super sile su intenzivirale razvoj i proizvodnju novih
vrsta i koliina naoruanja, uz nastojanja da osloncem na oruanu silu i uz
njenu pomo ojaaju ranije steene pozicije i zadobiju nove, pre svega, u podrujima Azije, Afrike i Latinske Amerike. U tom smislu, posebno je bio aktivan bivi Sovjetski Savez, koji je koristio ispoljene slabosti kapitalizma i raspad kolonijalnog sistema za promovisanje vlastite politike i irenje vlastitog
uticaja u zemljama i kod naroda koji su stremili novim putevima svog unutranjeg razvoja.
Vojno nadmetanj e supe r sila i blokova
Politiki i vojni analitiari Sjedinjenih Drava prvih godina posle Drugog
svetskog rata procenili su da ekspanzija uticaja Sovjetskog Saveza i tzv. meunarodnog komunizma preti ugroavanju kapitalistikog drutveno-ekonomskog sistema u Zapadnoj Evropi, pa ak i u SAD. Naini suprotstavljanja
toj pretnji sagledani su u politikom organizovanju i vojnom jaanju svih zemalja tzv. Slobodnog sveta. Tako su ve maja 1949. godine razvijene kapitalistike zemlje Zapadne Evrope i Severne Amerike, predvoene Sjedinjenim
Amerikim Dravama, formirale do tada najvei vojno-politiki savez Severnoatlantski pakt ili NATO. Pre i posle toga, stvoreno je nekoliko drugih
vojnih saveza (RIO-pakt 1948, ANZUS-pakt 1951, SEATO 1951. i CENTO
1956) i veliki broj bilateralnih vojnih aranmana izmeu kapitalistikih drava, ime je uspostavljen svojevrstan sistem kolektivne bezbednosti izvan Ujedinjenih nacija, s ciljem: zaustaviti irenje komunizma i spreiti eroziju kapitalizma.
Glavni cilj tadanje politike SAD, kao vodee sile kapitalistikog sveta:
Spreiti irenje meunarodnog komunizma i obezbediti opstanak i prosperitet sistema zapadne demokratije formulisan je u Izvetaju Saveta nacionalne bezbednosti SAD br. 68. od 14. aprila 1950. godine.13
13 NSC-68, A REPORT TO THE NATIONAL SECURITY COUNCIL by the Executive
Secretary on the United States Objectives and Programs for National Security, April 14, 1950.
(Integralni tekst ovog dokumenta objavljen je u jednom od brojeva asopisa J NAVAL WAR
11
12

Tim Izvetajem, koji je poznat i kao Program nacionalne bezbednosti

SAD, inaugurisana je politika obuzdavanja komunizma (Containment policy), koju je pre toga, u osnovi, formulisao i teorijski objasnio ameriki diplomata i teoretiar Dord Kenan u svom radu Tokovi sovjetskog ponaanja.14
Neposredni inilac i vojni izdanak politike obuzdavanja bila je tzv. Strategija isturene odbrane, koja je nala svoje otelovljenje u uspostavljanju lanca vojnih baza na teritoriji zemalja Evrope i Azije.15
Sredinom pedesetih godina (1955) obrazovan je jo jedan snaan vojno-politiki savez, ali na drugom ideoloko-politikom polu sveta i oko druge vojne super sile. Varavski ugovor (VU) nastao je kao odbrambena reakcija na stvaranje vojno-blokovskih organizacija u Zapadnoj Evropi (Briselski
pakt, na primer), posebno Severnoatlantskog pakta, i iz situacije nastale posle potpisivanja Pariskih ugovora 1954. godine, kojima je omogueno SR Nemakoj da se naorua i ukljui i NATO.16 Suprotnosti izmeu super sila i
blokova vremenom su produbljavane, a njihova borba za sfere uticaja i dominacije pojaavana, to je negativno uticalo na vojno-politiku situaciju u svetu i podsticalo TN.
Intenzitet i ra zmere trke u naor u avanju
Trka u naoruavanju voena izmeu super sila i blokova nije bila neka sasvim nova pojava u meunarodnim odnosima. Voena je i u ranijim periodima izmeu velikih sila, naroito u uslovima meunarodne zategnutosti i
uoi izbijanja velikih ratova. Meutim, ono to je TN iz perioda hladnog rata
posebno karakterisalo bio je intenzitet i razmere te trke, a specifini su bili i
njeni ciljevi.
D vodimenzionalni karakter trke u naor u avanju
Trka u naoruavanju iz perioda hladnog rata odvijala se u dva osnovna smera: u vertikalnom (tehnolokom) i u horizontalnom (prostornom, geografskom).
Kretanje TN u vertikalnom smeru podrazumevalo je razvoj, proizvodnju
i uvoenje u naoruanje novih vrsta i tipova oruja (nuklearnih, pametnih
COLLEDGE REVIEW, nakon to je sa njega septembra 1975. godine skinuta oznaka POVERLJIVO.)
14 George F. Kennan, The Courses of Soviet Conduct, Foreign Affairs, July 1947.
15 Stvoreni lanac vojnih baza protezao se od severne Norveke, kroz centralnu i junu
Evropu i njenim jugom dalje prema azijskom jugu i jugostoku da bi se zavrio u zapadnom Pacifiku, obuhvatajui socijalistike zemlje Evro-azijskog kontinenta.
16 V. Vojna Enciklopedija, prvo izdanje, tom 10, str. 348.
i dr.), kao i tehniko osavremenjavanje postojeih, razvoj i proizvodnju novih

tipova i modela sredstava ratne tehnike (SRT) uvek konstruktivno sloenijih, borbeno efikasnijih i finansijski skupljih.
Trka u naoruavanju u horizontalnom smislu podrazumevala je prostorno (geografsko) proliferovanje novih vrsta i tipova oruja i orua. U tu trku,
pored Evrope i Severne Amerike postepeno su ukljuivani i ostali delovi savremenog sveta najpre Azije, a zatim i Afrike i Latinske Amerike, tako da
je u kasnijoj fazi hladnog rata trka u naoruavanju poprimila gotovo planetarne razmere.
Glavni nosioci i predvodnici TN bile su dve vojne super sile sa svojim
saveznicima (satelitskim zemljama), a njenu glavnu motornu snagu predstavljao je vojni tehnoloki razvoj, iniciran i dalje podstican osvajanjem i vojnom
primenom nuklearne energije.
Nuklear ni a spekt trke u naor u avanju
Trka u naoruavanju otpoela je, praktino 1945. godine kada su Sjedinjene
Drave bacile prvu nuklearnu bombu na japanski grad Hiroima.17 Najpre
amerika (1945), a zatim i sovjetska nuklearna eksplozija (1949) ponukala je
i druge velike sile na razvoj i osvajanje proizvodnje nuklearnih oruja. Tako
su sledile nuklearne probe, koje su izvrile Velika Britanija 1952, Francuska
1960, NR Kina 1964, Indija 1964.18 i Pakistan 1998. godine. Prema informacijama u tampi, posebno zapadnih zemalja, esto se navodi da i neke druge zemlje poseduju nuklearna oruja proizvedena na bazi vlastitog razvoja.
U tom pogledu najee se navodi Izrael, koji navodno raspolae sa nekoliko
stotina nuklearnih bombi i/ili nuklearnih projektila/glava raketa srednjeg dometa. Severna Koreja je takoe, navodno, ovladala proizvodnjom nuklearnih
oruja, a na razvoju nuklearnih oruja angaovan je i Iran.
Proizvodnja i raspolaganje nuklearnim orujem od strane velikih sila
otvorili su novu stranicu u ratnoj doktrini i iroke prostore u osvajanju no17 Kada je u Moskvu stigla vest o tome, sovjetski akademik I.V. Kuratov, koji je rukovodio sednicom Saveta nuklearnih fiziara navodno je komentarisao: Amerikanci su pokazali atomsku pesnicu ba nama, a ne Japancima. Odmah zatim Staljin je izjavio: Sada, kada je
postojanje atomske bombe potvreno, nama ne ostaje nita drugo nego da uloimo dodatne
napore kako bismo uspostavili paritet sa Amerikancima u vojnoj oblasti... Kasnije, tokom itavog perioda hladnog rata voena je estoka borba za odravanje nuklearnog pariteta izmeu
dve super sile i/ili preuzimanje vodee uloge u toj oblasti.
18 Indija se, posle prve nuklearne probe, bila odrekla proizvodnje nuklearnih oruja, ali
je nekih deset godina kasnije obnovila probe i nastavila proizvodnju nuklearnih oruja. Sredinom 1998. godine, naime, Indija je izvrila pet nuklearnih eksplozija, od kojih jedna termonuklearna. A odmah zatim je i Pakistan izvrio est nuklearnih eksplozija, sve nuklearne (SIPRI YEARBOOK 2001).
13
14

vih vojnih tehnologija i proizvodnje novih vrsta i tipova oruja proizvedenih

na bazi tih tehnologija. Velike sile, naime, ubrzano su krenule u pravu poteru za osvajanjem novih tipova nuklearnih oruja u skladu sa njihovom namenom (za lansiranje sa kopna, iz vazdunog prostora, sa mora i ispod morske povrine) i novih sredstava za njihovo prenoenje i lansiranje. Usledio je
razvoj i proizvodnja novih tipova aviona, novih brodova i podmornica, artiljerijskih orua i, nadasve, novih raketnih sistema nosaa nuklearnih orua
sposobnih za lansiranje iz svih ambijenata ili dimenzija i protiv ciljeva u svim
dimenzijama (na kopnu, na moru, u vazduh i ispod morske povrine). Za uspeno korienje nuklearnih oruja iz svih navedenih ambijenata i protiv ciljeva u tim ambijentima razvijene su voena i samonavoena sredstva elektronike i optoelektronike, koja e nai veoma iroku primenu i u opremanju
konvencionalnih sredstava ratne tehnike.
Vojne super sile razvile su posebne teorije, ratne doktrine i strategije za
upotrebu nuklearnih oruja, a traile su i mogunosti odbrane od njih. Svaka od tih teorija, doktrina ili strategija zahtevala je razvoj i proizvodnju novih vrsta i dodatnih koliina nuklearnih oruja i sistema za njihovo prenoenje, lansiranje i voenje.
Stalne uporedne analize vlastitih i protivnikovih nuklearnih mogunosti,
uvek s naglaenom tenjom jedne da bude u odreenoj prednosti u odnosu
na drugu super silu, vodilo je zaotravanju trke u nuklearnom naoruavanju,
uvek s naglaenom tenjom za uspostavljanje i odravanje globalne ravnotee, koja je zbog svoje destruktivne moi nazvana i ravnotea straha.
Razvoj i proizvodnja nuklearnih oruja, koji su predstavljali sasvim novo,
revolucionarno dostignue na polju vojnih tehnologija bitno su uticali na razvoj i proizvodnju ostalih vrsta oruja i orua. To je dalo jaku motornu snagu za ubrzanje TN kako u njenom vertikalnom tako i horizontalnom smeru;
trka u nuklearnom naoruavanju dala je smer i tempo trci u naoruavanju
uopte, naroito u konvencionalnom.
Trka u konvencionalnom naor u avanju
Trka u konvencionalnom naoruavanju podjednako je ispoljavala tendenciju
svog kretanja u dva osnovna smera: vertikalnom i horizontalnom, s tim to je
njeno kretanje u horizontalnom (prostornom, geografskom) smeru bilo snanije izraeno nego u sluaju trke u nuklearnom naoruavanju. Nju je karakterisala tenja ka neprekidnom usavravanju postojeih, te razvoj i proizvodnja
novih sistema oruja i orua s bitno novim karakteristikama. Pri tome, opti
pravci razvoja usmeravani su ka poveanju preciznosti pogaanja cilja, brzine gaanja, udarne moi i manevarskih sposobnosti, kao i za dejstva u svim
vremenskim uslovima. Usavravana su takoe, sredstva veze i komandovanja
kroz integrisanje stacionarnih i mobilnih veza, poveanje mogunosti i raznovrsnosti sredstava za izvianje, osmatranje, otkrivanje i praenje kretanja
ive sile i tehnikih sredstava na bojitu i u pozadini. Proizvodnja i uvoenje
u naoruanje oruja preciznog i prostornog dejstva i sredstava za rukovoenje, komandovanje, veze i obavetajno-izviaku delatnost (C3I), ukljuujui i sredstva za elektronska dejstva i protivdejstva snano su obeleili trku u
konvencionalnom naoruavanju tokom hladnog rata.
Od sredine sedamdesetih godina pa na dalje, trka na polju konvencionalnog naoruavanja usmeravana je prvenstveno na razvoj, proizvodnju i
uvoenje u operativnu upotrebu oruja preciznog dejstva i platformi za njihovo noenje i lansiranje, kao i sredstava za sisteme C3I2, odnosno C4I2 (komandovanje, rukovoenje, veze/komunikacije i kompjuterizacija, izvianje i
osmatranje). Navedena (precizna) oruja i sredstva za njihovu efikasnu upotrebu razvijana su na bazi novih vojnih tehnologija koje su vojnu sferu delatnosti vodile sve veoj automatizaciji, odnosno ka novoj vojnoj revoluciji.
Trka u konvencionalnom naoruavanju, kako u kvantitativnom tako i
kvalitativnom smislu nije bila ograniena samo na uesnike super sila i njihovih saveznika i na podruja koja su pokrivali NATO i VU. U tu trku postepeno su ukljuivani i drugi uesnici iz vanblokovskih zemalja i zemalja u
razvoju. Vremenom je ona bila poprimila gotovo planetarne razmere. Proizvodnju SRT postepeno su osvajale brojne zemlje Azije, Afrike i Latinske
Amerike, a one bogate prirodnim resursima i strategijski vanim sirovinama
nabavljale su sloene sisteme oruja i najnovijih generacija uvek u tenji da
budu bolje naoruane od svojih suseda ili potencijalnih protivnika iz regiona.
Trka u konvencionalnom naoruavanju imala je veoma krupne ekonomske i
druge posledice; ona je ispoljila snaan uticaj (vie negativan nego pozitivan)
na privredni razvoj mnogih zemalja i delova sveta.
Navedeni procesi u konvencionalnom naoruavanju omogueni su, a u
izvesnom smislu i diktirani, razvojem i vojnom primenom elektronike. Primena elektronike, opto-elektronike i senzorske tehnike, naime, omoguila je
proizvodnju i uvoenje u operativnu upotrebu iroke skale novih ili bitno
usavrenih postojeih sistema oruja, kao to su voene rakete, voena artiljerijska zrna, kasetna (slobodna i voena) municija i drugo. Od posebnog
znaaja je bio razvoj, proizvodnja i uvoenje u operativnu upotrebu vojnih
super sila i drugih zemalja oruja preciznog dejstva koja se lansiraju iz raznih
ambijenata (sa kopna, sa mora, ispod morske povrine i iz vazdunog prostora) protiv ciljeva na velikim udaljenostima, tj. za dejstva sa distance. Razvoj i
upotreba takvih oruja omogueni su upravo vojnom primenom najsavremenijih tehnologija, esto nazvane informatike tehnologije elektronika, optoelektronika i senzorska tehnika.
15
16

Faktor i uticaj a na intenziv iranj e trke u naor u avanju

Na intenziviranje TN tokom hladnog rata uticali su brojni unutranji i spoljni faktori, od kojih se kao najvaniji mogu navesti:
doktrine i strategije super sila i blokova;
mo uticaja grupa steenih prava i tenje velikih proizvoaa oruja
da ostvaruju stalne i visoke profite;
lokalni i regionalni ratovi;
oslonac mnogih dravnika na vojnu silu, kao elemenat vlastite sigurnosti i prestia;
optereenost vojnih rukovodstava kompleksom tehnike modernizacije svojih oruanih snaga.
Odnos vojne strategije i ratne doktrine, s jedne, i vojne tehnologije s druge strane, uvek je bio u neposrednoj meusobnoj vezi, velikoj uslovljenosti i
zavisnosti. To je potvreno i kroz TN tokom hladnog rata. Ponekad su, na
osnovu dostignua na polju vojnih tehnologija, usvajane nove strategije i ratne doktrine,19 da bi u drugim na osnovu ve usvojenih strategijskih i doktrinarnih koncepata postavljani zahtevi za razvoj novih sistema oruja i orua, kojima e se ti koncepti realizovati.20
Doktrine i vojne strategije super sila i blokova, u stvari, bile su vane,
ako ne i odluujue determinante i odrednice TN tokom hladnog rata. Formulisane su i usvajane pod uticajem kako spoljnih tako i unutranjih faktora
i vojno-tehnolokog razvoja, gotovo uvek s osloncem na obavetajne i strategijske procene, koje su najee podreivane politikim interesima i strategijskim ciljevima.
Zahtevi koje su vojne doktrine i strategije postavljale nauci iz oblasti vojne tehnike, podravani su materijalnim (novanim) sredstvima namenjenim
za istraivanje, razvoj, proizvodnju i nabavke sredstava NVO, za koju svrhu je
izdvajano do jedne treine celokupnih vojnih izdataka u svetu.
Glavnu potporu TN tokom hladnog rata predstavljale su tzv. Grupe steenih prava i, iz njihovih okvira veliki proizvoai naoruanja i vojne opreme. U okvirima jedne i druge super sile, jednog i drugog drutveno-ekonomskog sistema, vremenom su se, kao proizvodi TN, formirale, u osnovi, etiri
19 Amerika strategija masovne odmazde, na primer usvojena je nakon to su Sjedinjene Drave bile proizvele dovoljno nuklearnih borbenih sredstava kojima su mogle da obezbede sigurnu podrku te strategije.
20 Tvorci doktrinarnog koncepta SAD i NATO, poznatog po skraenici FOFA (Follow-onForces Attack), u njegovoj realizaciji su se oslanjali na tehnologije tri stepena razvijenosti i mogue
primenljivosti: 1) tehnologije sadanjosti koje su mogle da se ugrade u postojee sisteme oruja;
2) iskrsavajue tehnologije, tj. tehnologije u nastajanju; i 3) eksploratorne tehnologije, koje
bi mogle biti koriene tek posle 15 godina.
snano uticajne celine: vojska, vojna industrija, politika i dravna birokratija

i vojna nauno-istraivaka organizacija (ili zajednica), koje su kao posebne etiri grupe steenih prava, prema M. Tiu, sainjavale vojno-industrijsko-birokratsko-tehnoloki kompleks.21
U okviru navedenog kompleksa znaajnu ulogu imali su krupni proizvoai oruja, ija je gotovo uroena tenja da ostvaruju trajne i visoke
profite, uz neprekidna nastojanja da razvijaju, proizvode i plasiraju na unutranje i na meunarodno trite takva SRT koja e stalno privlaiti panju
vojnih rukovodstava i uticati na njihovo odluivanje o nabavkama tih sredstava, podstiui na taj nain TN. U tom smislu, oni su u velikoj meri koristili okolnosti ne samo iz zategnutih odnosa na relaciji Istok Zapad nego i
iskustva iz lokalnih i regionalnih ratova, koji su skoro neprekidno voeni u
raznim delovima sveta.
Lokalni i regionalni ratovi esto su korieni i kao poligoni za testiranje novih vrsta i tipova oruja. Veliki vojni proizvoai SRT veoma paljivo su pratili ponaanje svojih proizvoda u tim ratovima i na osnovu zapaanja o dobrim i loim stranama primenjene ratne tehnike pokuavali su da
iznau nova reenja putem usavravanja postojeih, razvoja i proizvodnje novih sistema oruja i orua. I u tome su proizvoai oruja nailazili na punu
podrku i podstrek vojnih komandanata, koji su na bazi studija raenih u
svojim generaltabovima i iskustava iz lokalnih i regionalnih ratova postavljali nove taktiko-tehnike zahteve za razvoj i proizvodnju SRT. Tako je posle svakog veeg lokalnog ili regionalnog oruanog sukoba, vojne intervencije
ili drugog nasilja dolazilo do svojevrsne ekspanzije naoruavanja, pre svega u
regionima zahvaenim sukobima, ali i mnogo ire.22
Tokom hladnog rata naoruavanje je postalo, u nekim sluajevima, i
neka vrsta pomodarstva. Rukovodstva nekih zemalja, posebno onih bogatih
sirovinama i strategijski vanim materijalima, teila su posedovanju i najsavremenijih SRT: tenkova, aviona, ratnih brodova, raketnih sistema i dr., bez
obzira na stvarne potrebe i mogunosti (zbog tehnikih i drugih ogranienja)
21
108.
Marek Tee, Military Technology, Military Strategy and Arms Race, London, 1986, p.
22 Tokom rata u Vijetnamu (19641973), na primer, helikopteri (borbeni i pomoni)

imali su posebno znaajnu ulogu, a u arapsko-izraelskom ratu oktobra 1973. godine precizno
voena oruja u protivoklopnoj borbi i u protivvazdunoj odbrani dola su do punog izraaja.
Izraelska vojna intervencija u Libanu 1982. godine zapaena je po uspenoj primeni izraelskih
sredstava za elektronsko ometanje raketnih sistema u PVO Sirije, a u argentinsko-britanskom
ratu na Foklandima iste godine izostala je adekvatna elektronska zatita brodova ratne mornarice Velike Britanije. Sva ta i druga iskustva iz lokalnih i regionalnih ratova temeljito su izuavana i na bazi toga postavljani su zahtevi za razvoj i proizvodnju novih i efikasnijih sredstava
NVO ofanzivne ili defenzivne namene.
17
18

da ih efikasno i upotrebe. Tako su rukovodstva tih zemalja, optereena raketa-kompleksom, doprinosila proliferaciji sredstava savremene ratne tehnike
i podsticanju TN, posebno njenom prostornom (geografskom) irenju.
Oblici i ciljevi trke u naoruavanju

Mada je TN tokom hladnog rata bila poprimila gotovo planetarne razmere,
ona je ipak voena teino izmeu dva glavna uesnika: izmeu Sjedinjenih
Amerikih Drava i Sovjetskog Saveza sa njihovim pratiocima (saveznicima u
NATO, odnosno VU). Ostali uesnici u toj trci nadmetali su se na odvojenim
poljima, sa regionalnim obelejima i ogranienjima. Primer TN na Bliskom
istoku izmeu Izraela i njegovih arapskih suseda, pri emu su i oni podsticani i pomagani od strane velikih sila, rukovoenih posebnim politikim i ekonomskim interesima i strategijskim ciljevima.
Trka u naoruavanju voena izmeu super sila i blokova, po svom cilju
i karakteru imala je poseban oblik hladnog rata. Svaki od dva glavna nosioca te trke inicirao ju je i teio da bude na njenom elu ne samo radi sticanja
uslova i mogunosti odvraanja potencijalnog protivnika, tj. svog glavnog rivala u toj trci, od preduzimanja akata agresije protiv sebe, ve i radi njegovog
ekonomskog slabljenja i psiholokog iznuravanja i dovoenja u poloaj potinjavanja i bez oruane borbe. Kao posebni oblici TN mogu se navesti: nominalno jaanje vojske i visina vojnih rashoda; razvoj, proizvodnja i promet
(meunarodni transfer) sredstava ratne tehnike. Svaki od ovih oblika, posmatrano sa stanovita globalnih inicijatora i glavnih uesnika TN, preduziman je sa jasno utvrenim ciljem.
Nadmetanj e u j aanju vojne sile
Tokom itavog perioda hladnog rata i jedna i druga super sila je teila da odrava globalnu ravnoteu u jaini (brojnosti i tehnikoj opremljenosti) oruanih snaga. Prema zapadnim izvorima, SSSR je redovno imao, sem u periodu
trajanja Vijetnamskog rata, kada su SAD, poetkom sedamdesetih godina bile
na vrhunci svog vojnog angaovanja u tom ratu, jau (brojano) stajau vojsku nego SAD. Meutim, struktura sovjetske razlikovala se od strukture amerike vojske. Dok je SSSR proseno jednu polovinu svoje oruane sile imao
u sastavu kopnene vojske, dotle su snage SAD bile priblino podjednako rasporeene u tri vida OS: u KoV, RV i RM, to se moe videti iz sledeeg tabelarnog pregleda:
Tabela 1.1. Oruane snage SAD i SSSR-a 1989.

Vidovi oruanih snaga
Kopnena vojska
Ratno vazduhoplovstvo i PVO
Ratna mornarica
Strategijske nuklearne snage
Snage pod Ministarstvom unutranjih
poslova
SVEGA
Sjedinjenih Drava
761.100
571.000
785.000
Sovjetskog Saveza
1.430.000
910.000
410.000
376.000
762.000
2.117.400
3.888.000
Izvor: Ejercito BALANCE MILITAR 19901991, Madrid, mart 1990.
Sjedinjene Amerike Drave, meutim, sem stajae vojske (aktivna komponenta) raspolagale su, a raspolau i dalje, snanom rezervnom komponentom, kao i velikim brojem graanskih lica na slubi u oruanim snagama. Sve
tri komponenta (aktivna, rezervna i civili) zajedno, prema amerikom konceptu, sainjavale su tzv. Totalne snage, koje su u 1989. godini brojale ukupno 4.367.000 ljudi, od toga: 2.138.000 u sastavu stajae (regularne) armije,
1.213.000 u rezervi i nacionalnoj gardi i 1.016.000 civila na slubi u vojnim
jedinicama, komandama i ustanovama.23
Znaajne vojne efektive super sile su se u podrci svojih politika i strategija, drale na stranim teritorijama Sjedinjene Amerike Drave u Zapadnoj Evropi, Jugoistonoj Aziji, na Dalekom istoku i u zoni Panamskog kanala
sa jakim pomorskim snagama u Sredozemnom moru i u Zapadnom Pacifiku,
a SSSR na prostorima centralne i jugoistone Evrope (jedno vreme i u Avganistanu) i u Mongoliji, sa manjim pomorskim ispostavama u Sredozemnom
i Junom kineskom moru i u Indijskom okeanu. Odravanje vojnih efektiva na stranim teritorijama u znaajnoj meri je optereivalo budete zemalja
kojima su te snage pripadale, dok su istovremeno zemlje na ijim teritorijama su se one stacionirale imale odreene ekonomske koristi (o tome opirnije naknadno).
Nadmetanj e u ra zvoju i proi zvodnji sred stava N VO
Trka u naoruavanju izmeu super sila i blokova voena je prvenstveno na poljima razvoja, proizvodnje i nabavki (posedovanja) SRT, kako nuklearnih tako
i konvencionalnih. Delujui po principu akcije reakcije, na ostvarenu prednost jedne na nekom podruju TN, druga je reagovala poveanjem napora radi
anuliranja prednosti prve i eventualnog preuzimanja vodee uloge u istom tom
23 Frank C. Carlucci, Secretary of Defense, Annual Report to the Congress, Fiscal Year
1989, U.S. Government Printing Office, Washington, D.C, February 1988, p. 305.
19
20

podruju. Sovjetski Savez je, na primer, sve do sredine ezdesetih godina bio u
velikom zaostajanju na polju trke u nuklearnom naoruavanju. U prvoj polovini ezdesetih godina, na primer, Sjedinjene Drave su bile u prednosti priblino
4:l u nuklearnim borbenim sredstvima strategijske namene (tabela 1.2), koje su
imale i izrazitu kvalitativnu prednost na tom polju.
Tabela 1.2. Strategijska nuklearna sredstva SAD i SSSR-a 1960. godine
Nosai nuklearnih oruja
Meukontinentalne balistike rakete
Balistike rakete na podmornicama
na nuklearni pogon
Strategijski bombarderi
SVEGA
Sjedinjenih Drava
224
144
Sovjetskog Saveza
200
100
1526
1894
200
500
Izvor: Marek Tee, Military Technology, Military Strategy and Arms Race, London, 1986.
Nadmetanj e u ra zvoju i proi zvodnji nuklear nog or u j a

U takvom stanju odnosa (priblino 4:1 u korist SAD), Sovjetski Savez je po
principu akcije reakcije delovao ubrzanim tempom jaanja svojih strategijskih nuklearnih snaga, stavljajui teite na razvoj i uvoenje u operativnu upotrebu meukontinentalnih balistikih raketa (ICBM) i raketa za lansiranje iz podmornica na nuklearni pogon. Tako je ve krajem sedamdesetih i
poetkom osamdesetih godina uspostavio globalnu ravnoteu, da bi do kraja
hladnog rata u nekim kategorijama moi tih snaga (ICBM, rakete koje se lansiraju sa podmornica na nuklearni pogon i ukupna eksplozivna mo) ostvario i kvantitativnu nadmo (tabela 1.3).
Uporedo sa nadmetanjem na polju trke u strategijskom nuklearnom naoruavanju, dve super sile su se neko vreme nadmetale i u razvoju i proizvodnji sistema za odbranu od napada balistikih raketa. Tu trku su najpre bile
inicirale Sjedinjene Drave razvojem sistema tipa najk (Nike Ajex i Nike
Hercules) da bi kasnije odustale od te trke i pristupile pregovorima radi obustave daljeg rada na tom programu, to je rezultiralo u postizanju amerikosovjetskog Ugovora o ogranienju razvoja sistema odbrane od balistikih raketa, poznatog kao ABM Treaty iz 1978. godine.24 Kasnije (1983. godine),
Sjedinjene Drave su inicirale novi, ambiciozan program izgradnje sistema
odbrane od balistikih raketa poznat kao strategijska odbrambena inicijativa ili popularnije, kao rat zvezda, ali su okonanjem hladnog rata i od tog
24 Sovjetski Savez je, meutim, i posle potpisivanja tog ugovora odravao sistem protivvazdune i protivraketne odbrane Moskve, a prema tvrdnjama amerikih analitiara i u unutranjosti zemlje. Posle okonanja hladnog rata, SAD su jednostrano otkazale ovaj Ugovor.
programa odustale. Krajem devedesetih godina prolog veka, Sjedinjene Drave su jednostrano istupile iz Ugovora ABM i pristupile su razvoju novog
protivraketnog sistema prilagoenog vremenu i uslovima.
Interkontinentalne balistike rakete

(ICBM)
Minuteman II
450
1
450
Minuteman III
511
3 1533
Peacekeeper (MX)
39
10
390
Svega ICBM
1000
2373
Balistike rakete na podmornicama na
nuklearni pogon (SLBM)
Poseidon C-3
256
14 3584
Trident C-4
384
8 3072
Svega SLBM
640
SVEGA ICBM i
1640
SLBM
B-1B
99
B-52 G/H
105
B-52 G
98
B-52 H
60
Svega strategijski
362
bombarderi
UKUPNO
2002
6656
9029
12 1188
12 1260
20 11960
20 1200
Ukupno
bojnih glava
Interkontinentalne balistike rakete (ICBM)

SS-11
420
1
420
SS-13
60
1
60
SS-17
138
4
552
SS-18
308
10
3080
SS-19
350
6
2100
SS-24
10
10
100
SS-25
100
1
100
Svega ICBM
1386
6412
Balistike rakete na podmornicama na
nuklearni pogon (SLBM)
SS-N-6
256
1
256
SS-N-8
286
1
286
SS-N-17
12
1
12
SS-N-18
224
7
1568
SS-N-20
100
9
900
SS-N-23
64
10
640
Svega SLBM
942
3662
SVEGA ICBM i
2328
10074
SLBM
Bear
70
20
1400
Bear
100
2
200
Bison
5
4
20
Svega strategijski
bombarderi
14637 UKUPNO
Bojnih
glava po lanseru
Sistem (tip)
Koliina nosaa/
lansera
Ukupno
bojnih glava
Bojnih
glava po lanseru
Sistem (tip)
Koliina nosaa/
lansera
Tabela 1.3. Strategijska nuklearna sredstva SAD i SSSR stanje 1988. godine
SAD
SSSR
5608
175
1620
2503
11694
Izvor: The Military Balance 19881989, London, str. 230.
Dve super sile ulagale su znaajne napore u razvoj i proizvodnju nuklearnih borbenih sredstava operativno-taktike namene. Sjedinjene Drave
su, pri tome, teite stavljale na sredstva koja se lansiraju iz vazdunog prostora i sa mora, a Sovjetski Savez na artiljerijsko-raketna nuklearna borbena
21
22

sredstva. Tokom sedamdesetih godina, SSSR je bio postigao izuzetne rezultate na polju razvoja raketno-nuklearnih sistema strategijsko-operativne namene. Uveo je u naoruanje i u svom evropskom delu razmestio rakete SS-20
(raketa sa tri nezavisno voene bojeve glave), ijim dometom je SSSR mogao
nuklearno da pokriva gotovo itavu Zapadnu Evropu. Na taj izazov Sjedinjene Drave su reagovale dovoenjem na evropsko ratite i razmetajem
na teritorijama nekih zemalja raketa Pering-2 i krstaree rakete zemljazemlja AGM-109. Ovo je dovelo do ozbiljnog zaotravanja u odnosima izmeu super sila i blokova, a bilo je i povod za otpoinjanje ozbiljnih razgovora o
smanjenju snaga i naoruanja u Evropi (naknadno opirnije o tome).
Nadmetanj e u proi zvodnji konvenc ionalnog naor u avanj a
Sovjetski Savez je od poetka hladnog rata imao izrazitu superiornost u konvencionalnim snagama i sredstvima namenjenim kopnenoj vojsci. Tu prednost u stvari, on je stekao u vreme Drugog svetskog rata i nastojao je da je
zadri, a po mogunosti i povea. U tom cilju SSSR je tokom itavog perioda hladnog rata ulagao izuzetno velike napore i sredstva u razvoj i proizvodnju konvencionalnih oruja i orua namenjenih ne samo snagama KoV nego
i RV. Nastojao je da ublai disparitet i na planu konvencionalnih snaga i sredstava RM, u emu nije postigao eljeni cilj.
Prema procenama amerikih politikih i vojno-ekonomskih analitiara,
SSSR je u jednom desetogodinjem periodu (19771987) sa svojim saveznicima u VU, navodno, proizvodio i do tri puta vie glavnih borbenih sredstava
nego SAD sa svojim saveznicima u NATO (tabela 1.4).
Tabela 1.4. Proizvodnja glavnih sistema oruja u zemljama VU i NATO (19771987)
Sistem oruja
SSSR
Tenkovi
Ostala oklopna borbena sredstva
Artiljerijsko-raketna
orua
LBA
Veliki povrinski brodovi
Napadne podmornice
25.300
4800
31.100
7600
4000
Odnos
NATO :
VU
11.600
2,7:1
46.000
7600
53.600
10.800
9300
20.100
2,7:1
27.300
5700
33.000
3200
2900
6100
5,4:1
7700
1300
9000
3600
3000
6600
1,4:1
83
25
108
87
101
188
0,58:1
65
67
33
29
62
1,1:1
Ostali u
VU
Svega
VU
SAD
Ostali u
NATO
Svega
Izvor: Prema Frank C, Carlucci, Annual Report to the Congress, Fiscal Year 1989, US Government Printing Office, Washington, DC, February 1988, p. 9.
Mogla bi se, moda sasvim opravdano, staviti primedba da su se u procenama obima proizvodnje sredstava NVO, kao i odnosa snaga izmeu SAD i
SSSR-a, odnosno NATO i VU uopte, kod zapadnih vojnih analitiara javljale tendencije da se umanje amerike (NATO), a uveaju sovjetske (VU) mogunosti, kako bi ameriki i NATO vojni planeri dobili vie sredstava za svoje
programe, a politiari povoljnije pozicije u pristupu programima o smanjenju
snaga i naoruanja. Meutim, upravo u procesu tih pregovora, sovjetska strana je gotovo redovno prihvatala podatke prezentirane od strane Zapada, a u
nekim sluajevima ak i poveavala (na primer, kada je bilo u pitanju povlaenje taktikih nuklearnih raketa sa teritorija nekih zemalja VU).
Sjedinjene Amerike Drave se nisu mirile sa zaostajanjem na polju trke
u konvencionalnom naoruavanju, ali su vremenom odustale od tenje ka
postizanju kvantitativne ravnotee, a jo manje superiornosti. Umesto toga,
one su stavile teite na prednost svojih tehnologija, tj. da kvantitativnoj superiornosti pariraju tehnolokim i drugim prednostima ugraenim u njihovu vojnu strukturu.25 Mi smo shvatili, govorio je bivi sekretar za odbranu
SAD, K. Vajnberger, da je uzaludno i nepraktino da pariramo Sovjetima
avion-za-avion, tenk-za-tenk. Umesto toga opredelili smo se za oslonac na
nae superiorne tehnologije.26
Za razliku od stanja u strategijskim nuklearnim snagama, gde je bila uspostavljena globalna ravnotea, i izrazitih sovjetskih prednosti u konvencionalnim snagama i sredstvima KoV, SAD su sve vreme hladnog rata imale
prednost u pomorskim snagama, izuzev u podmornikoj u kojoj je Sovjetski Savez uvek bio superioran.
Sovjetsko vojno, a verovatno i politiko, rukovodstvo optereeno kompleksom super sile, teko se mirilo sa inferiornou u pomorskim snagama i
pokualo je da i tu inferiornost otkloni. Teilo je da sa svojim ratnim brodovima izae na otvorena mora i okeane i da i na taj nain demonstrira vlastitu mo i presti.27 Shodno tome, SSSR je ve poetkom sedamdesetih godina intenzivirao gradnju novih ratnih brodova, ukljuujui gradnju i nosaa
25 Sredinom sedamdesetih godina, SAD su prele od regrutnog sistema na potpuno profesionalnu, dobrovoljaku ili plaeniku armiju, to podrazumeva veu strunu obuenost vojnika i borbenu osposobljenost jedinica.
26 Caspar W. Weinberger, Secretary of Defense Annual Report to Congress, Fiscal Year
1986, GPO, Washington, D.C, February 1985, p. 286.
27 Prenosei pisanje ruske tampe aprila l995, beogradska Politika je prenela izjave biveg komandanta sovjetske RM, admirala Gorkova prema kojima Slika sovjetskih ratnih brodova u stranim lukama prua priliku da se projektuje predstava o snazi i uspesima prvog socijalistikog drutva, s naglaskom da Zastava na sovjetskim ratnim brodovima vijorie se na
svim okeanima sveta, govorio je, navodno, admiral Gorkov jo 1974. godine, kada je SSSR
bio usvojio opsene programe izgradnje svoje RM.
23
24

aviona i helikoptera. Prvi takav brod bio je Kijev deplasmana 38.000 tona,
koji je odmah posle stavljanja u operativnu upotrebu ukljuen u sastav pete
eskadre sovjetske RM u Sredozemnom moru. Sledila je gradnja i velikih nosaa aviona tipa amerikih klase Enterprize, ali program gradnje tih brodova nije realizovan.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, kako je beleila tampa zapadnih zemalja tog doba, sovjetska RM imala je tempo gradnje brodova kakav nije zabeleila nijedna druga ratna mornarica u istoriji sveta. Pred kraj
hladnog rata, sovjetska RM po starosti brodova bila je najmlaa ratna mornarica sveta. Ipak, SSSR je sve do pred kraj hladnog rata ostao inferioran kako
u pogledu broja velikih povrinskih brodova, tako i u pogledu njihove ukupne (i pojedinane) tonae (deplasmana). Ta inferiornost posebno je izraena
kada se uporedi odnos pomorskih snaga NATO i VU (tabela 1.5).
Tabela 1.5. Pomorske snage NATO i VU 1988. godine
Vrste brodova
NATO
Nosai aviona
Nosaa
aviona/helikoptera
Nosai helikoptera
Bojni brodovi
Krstarice
Razarai
Fregate
Korveta
Napadne podmornice
SVEGA
14
12
3
36
48
119
100
352
NATO bez
SAD
2 (2)
5
2
4 (2)
84 (15)
188 (25)
129 (17)
414 (61)
Svega NATO
16
5
14
3
40 (2)
152 (15)
307 (25)
229 (17)
766 (61)
Varavski
ugovor
36
60
76
130
278
584
Izvor: Frank C. Carlucci, isto, str. 39.

Napomena: Brojke u zagradama odnose se na pomorske snage Francuske, koja u to vreme zvanino nije bila lanica NATO-pakta.
Nadmetanj e u i zvozu sred stava N VO

Dva su osnovna vida izvoza ili meunarodnog transfera sredstava NVO: besplatna i bespovratna vojna pomo i komercijalni (kupo-prodajni) aranmani o izvozu tih sredstava. Mogue je, naravno, i kombinovanje ova dva vida.
Vojne super sile i drugi veliki proizvoai SRT bili su glavni izvoznici SRT i
prateih usluga tokom hladnog rata, ukljuujui obuku i kolovanje stareinskog kadra.
Izvoz naoruanja i prateih usluga, tokom hladnog rata, pored ekonomske koristi, bio je motivisan vie nego izvoz bilo koje druge robe, politikim
interesima i strategijskim ciljevima velikih sila, ujedno i najveih proizvoaa i izvoznika sredstava NVO. Putem izvoza NVO one su nastojale da izvezu
i svoj model drutveno-politikog ureenja i da uvrste i proire svoje prisustvo i uticaj u pojedinim zemljama i delovima sveta.
Jo u prvim godinama posle Drugog svetskog rata, SAD su, na primer,
usvojile i sprovele nekoliko programa ekonomske i vojne pomoi inostranstvu: Maralov plan, Program vojne pomoi, Program uzajamne odbrambene pomoi, Program pomoi po bezbednosti i drugi. Glavni cilj tih programa
nije bio samo ekonomsko i vojno jaanje zemalja-primalaca, ve i jaanje prisustva i uticaja SAD u njima. U amerikoj tampi tog doba i kasnije esto je
isticano da je vojna pomo veoma bitna za spreavanje irenja prisustva i uticaja SSSR-a u kritino vanim podrujima sveta.28
Vojna pomo SAD inostranstvu naroito je bila obimna u prvim posleratnim godinama, kada je polovinom pedesetih godina, dostizala i do osam
milijardi dolara godinje. Vremenom je obim te pomoi opadao, tako da je
sredinom sedamdesetih godina iznos besplatne vojne pomoi SAD inostranstvu opao na oko 500 miliona dolara godinje, a menjana je i geografska rasprostranjenost te pomoi. Pred kraj hladnog rata, vojnu pomo SAD zvanino su primali samo Izrael, Egipat, Grka, Turska i Pakistan.
Smanjenje obima i rasprostranjenosti besplatne vojne pomoi SAD inostranstvu praeno je poveavanjem obima izvoza sredstava NVO i prateih
usluga prvenstveno saveznikim i prijateljskim zemljama. Dugo vremena
su SAD bile najvei izvoznik SRT, da bi od sredine sedamdesetih godina tu
prednost delile sa Sovjetskim Savezom. Sovjetski Savez je i na tom polju sledio Sjedinjene Drave, nadmeui se s njima u pruanju vojne pomoi i u
izvozu sredstava NVO.
Odmah posle Drugog svetskog rata, naime, SSSR je iz vlastitih i zaplenjenih izvora opremio oruane snage novostvorenih socijalistikih drava, najpre Albanije i Jugoslavije, a zatim Bugarske, ehoslovake, Maarske, Poljske
i Istone Nemake, da bi zatim pruio pomo i u stvaranju i opremanju armija Severne Koreje, NR Kine, DR Vijetnama i Kube. SSSR je pruio znaajnu
pomo i oslobodilakim pokretima Azije i Afrike, kao i izgradnji vojne sile
nekih latinsko-amerikih drava.
28 U asopisu Military Review br. 3/66 pisalo je, pored ostalog, da su SAD u svojoj politici vojne pomoi usvojile princip davanja svim onim zemljama koje nisu vezane za potencijalnog protivnika. To mogu da budu nezavisne zemlje, pa ak i one u socijalistikom lageru, ako
pokau da tee labavljenju veze sa lagerom.
25
26

Do sredine pedesetih godina, vojna pomo i isporuke sredstava NVO

bila je ograniena uglavnom na socijalistike zemlje. Dolazak Hruova na
elo Partije i drave i usvajanja koncepta takmienje sa kapitalizmom, posebno sa SAD, na svim poljima, oznaen je ekspanzivnim nastupom SSSR-a
na trita NVO zemalja u razvoju. Ta ekspanzija je otpoeta najpre sklapanjem ugovora o isporukama sredstava NVO Egiptu, a zatim Siriji i Avganistanu (sve 1955), da bi se proirila na isporuke Jemenu i Iraku (1956), Indoneziji
i Gvineji (1959), Kubi, Indiji, Laosu i Gani (1960), Maroku i Republici Maliu (1961), Aliru (1962) itd. Putem pruanja vojne pomoi i izvoza sredstava
NVO, SSSR je krio puteve izlaska u svet i obezbeivao sebi prisustvo i uticaj
u mnogim zemljama Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike.
Sovjetsku vojnu pomo inostranstvu, kao i ameriku, sainjavale su isporuke sredstava NVO (preteno trofejnog, vikova iz vojnih arsenala i slino), obuka ljudstva i kolovanje stareinskog kadra, tehnika pomo i usluge,
transfer vojnih tehnologija, izgradnja objekata vojne industrije i vojne infrastrukture i drugo. Isporuka sredstava NVO i tehnikih uslova za njihovu upotrebu, koja je vrena najee pod povoljnim kreditnim i drugim uslovima,
smatrana je takoe odreenim vidom vojne pomoi.
Vojna pomo, s obzirom na njen karakter (isporuka preteno vojnih vikova i pruanje nematerijalnih usluga) nije predstavljala vee finansijsko i
drugo optereenje isporuiocu, ali je predstavljala viestruku korist primaocu
naroito onima kojima je takva pomo, zbog odbrambenih potreba, bila neophodna. Ona je, meutim, istovremeno predstavljala podsticajni faktor njihovog kasnijeg naoruavanja pod drugim uslovima. Nasuprot tome, meunarodni transfer naoruanja pod komercijalnim uslovima imao je ak i suprotno
dejstvo. Tim putem, naime, isporuioci sredstava NVO i usluga ostvarivali su
znaajan devizni priliv (sedamdesetih i osamdesetih godina, na primer, oruje je bilo glavni izvozni artikal SSSR-a), dok su zemlje uvoznice plaale visoku cenu tog uvoza, to je imalo snanog uticaja na njihov privredni razvoj
(o tome opirnije naknadno).
Nadmetanj e u osvaj anju kosmos a
Lansiranje vetakih zemljinih satelita i osvajanje kosmosa uopte, predstavljalo je vaan elemenat TN izmeu super sila tokom hladnog rata. Predvodnik u toj trci bio je Sovjetski Savez koji je 3. oktobra 1957. godine lansirao
prvi vetaki Zemljin satelit (Sputnik 1), a zatim 12. aprila 1961. godine uputio i prvog putnika (majora Gagarina) na put oko Zemlje u satelitu Vostok
1.
Kao to je SSSR bio pourio da sustigne Sjedinjene Drave u proizvodnji nuklearnih oruja, tako su i Sjedinjene Drave pohitale da sustignu SSSR
u lansiranju Zemljinih satelita i osvajanju kosmosa. SAD su to relativno brzo

postigle i na nekim poljima trke u osvajanju kosmosa prestigle svog glavnog
rivala pre svega na planu opremanja satelita sredstvima elektronike i senzorske tehnike. SSSR je, meutim, tokom itavog perioda hladnog rata zadrao
prednost u razvoju raketne tehnike i njenoj primeni u lansiranju satelita.
Dva su osnovna razloga zbog kojih je trka u osvajanju kosmosa privlaila
veliku panju vojnih strunjaka: prvo, zbog injenice da vetaki sateliti imaju (ili mogu imati) vanu vojnu namenu. I drugo, uska povezanost u razvoju
raketne tehnike i njene dvojne primenljivosti za lansiranje satelita i interkontinentalnih balistikih raketa sa nuklearnim bojevim glavama.
Vetaki sateliti su relativno brzo nali iroku vojnu primenu, kao to je
izvianje i posmatranje bojita i drugih vanih vojnih ciljeva, uspostavljanje i
odravanje komunikacijskih mrea i drugo. Posebnu zabrinutost brojnih vojnih
strunjaka predstavljala je najavljivana mogunost da se Zemljini sateliti koriste
i kao platforme nuklearnih oruja i njihovi lanseri. Sovjetski Savez je, navodno,
radio na razvoju tzv. Orbitalnih oruja, to je, pored ostalog, bio povod za iniciranje izgradnje sistema protivraketne odbrane SAD (rat zvezda).
Kao to je nuklearna i raketna tehnologija i njihova vojna primena bila
povod i podsticaj razvoju informatikih tehnologija, tako je i borba za osvajanje kosmosa postavila jo vee i stroije zahteve za razvoj i primenu savremene elektronike i senzorske tehnike. Za razliku od TN na podruju razvoja
i proizvodnje nuklearnih oruja, koja je praktino obustavljena, ili u domenu
konvencionalnog naoruavanja, koja je znaajnije usporena, napori na planu
osvajanja kosmosa posle hladnog rata nisu smanjeni, a znaajno je povean
broj uesnika u toj trci. Danas postoji vie desetina zemalja i meunarodnih
organizacija koje se bave razvojem i lansiranjem vetakih satelita, od kojih
su, dodue, samo dve zemlje koje imaju znaajne vojne arsenale u orbitu i nastavljaju da razvijaju i lansiraju satelite vojne namene Sjedinjene Drave i
Ruska Federacija.
Trka izmeu nerav nomer nih uesnika
Trka u naoruavanju izmeu SAD i SSSR-a, odnosno NATO i VU bila je, u
sutini, trka izmeu neravnomernih takmaca. Ta neravnomernost ogledala se
prvenstveno u njihovoj ekonomskoj moi.
Poetkom ezdesetih godina, kako su procenjivali neki ekonomski strunjaci i analitiari, SAD su bile dva puta jae od SSSR-a, a zajedno sa svojim
saveznicima u NATO i Japanom, s kojima su zajedniki okruivali SSSR i njegove saveznike, taj odnos je bio jo nepovoljniji i kretao se priblino 3:1 u korist potencijalnih protivnika SSSR-a i ostalih zemalja VU. Tokom ezdesetih
i sedamdesetih godina, kada su evropske zemlje NATO i Japan beleile viso-
27
28

ke stope ekonomskog rasta, a Sovjetski Savez i njegovi saveznici u VU bili usporili privredni razvoj, razlika u ekonomskoj moi potencijalnih protivnika
je poveavana. Tako je krajem sedamdesetih godina (1977), prema podacima
Svetske banke, odnos ekonomske moi meren bruto nacionalnim proizvodom, bio 4,45:1 u korist SAD i njihovih saveznika, ukljuujui i Japan.29
Neravnomernost u ekonomskoj moi glavnih uesnika u TN odraavala
se, neosporno, na stepen njihovog naprezanja u toj trci. Naprezanje ekonomski jaih i monijih bilo je manje, a slabijih vee. Ta disproporcija je bila, u
osnovi, jednaka relativnoj razlici u njihovoj ekonomskoj moi.
Prema procenama brojnih amerikih i drugih analitiara, vojni izdaci
SSSR-a bili su priblino jednaki vojnim izdacima SAD, to moe da bude diskutabilno, ali ne i da negira injenicu veoma velikog optereenja sovjetske privrede vojnim izdacima. SSSR je, naime, da bi odrao tempo u TN i globalnu
ravnoteu snaga sa svojim glavnim rivalom, kao ekonomski slabiji uesnik u
tom nadmetanju, morao da uloi mnogo vei deo svog nacionalnog dohotka ili
bruto drutvenog proizvoda u vojne svrhe nego SAD, to se neizbeno odraavalo kako na privredni razvoj tako i na standard sovjetskog stanovnitva.30
Tabela 1.6. Odnos ekonomske moi potencijalnih protivnika (1988)
Potencijalni protivnici
NATO i JAPAN
Sjedinjene Amerike Drave

Ostale zemlje NATO
Svega NATO
Japan
Svega NATO plus Japan
Sovjetski Savez
Ostale zemlje Varavskog ugovora
Svega VU
Odnos ekonomske moi:

SAD : SSSR
2,17:1
NATO : VU
3,44:1
NATO plus Japan : VU 4,29:1
BND (miliona US $)
4.461.200
5.349.000
9.810.000
1.843.000
11.653.000
2.055.000
663.000
2.718.000
Izvor: Prema publikaciji World DEFENCE ALMANAC 1989-1990.

Prema publikaciji World Development Report, World Bank, Washington, D.C, 1979.
Sjedinjene Drave su u 1989. godini, na primer, od 291 milijarde dolara opteretile svakog svog stanovnika sa po 1164 dolara godinje ili sa 6,62 odsto dohotka po stanovniku, koji
je iznosio 17.450 dolara. Ako su sovjetski vojni izdaci bili jednaki amerikim, onda je SSSR sa
procenjenim dohotkom od 7212 dolara po stanovniku morao vojnim izdacima da optereti svakog svog stanovnika relativno sa mnogo vie sa 15,5 odsto navedenog dohotka po stanovniku (podaci o dohotku po stanovniku dve zemlje uzeti su iz publikacije Military Balance 19881989). Meutim, postoje brojni pokazatelji koji upuuju na to da su sovjetski bruto proizvod
i dohodak po stanovniku bili precenjeni. Naime, malo je verovatno da je pred kraj hladnpog
rata SSSR imao 7212 dolara po stanovniku, to bi moglo da znai da je njegovo naprezanje da
ne izgubi primat u TN bilo jo vee.
29
30
Nagomilavanj e sred stava NVO u vojnim ars e nalima

supe r sila i blokova
Trka u naoruavanju voena tokom hladnog rata vodila je stalnom poveavanju proizvodnje i posedovanja kako nuklearnih tako i konvencionalnih SRT
pre svega u arsenalima super sila i blokova, a kada je u pitanju konvencionalno naoruanje, onda i u arsenalima mnogih drugih zemalja.
U arsenalima pet nuklearnih sila pred kraj hladnog rata nalazilo se oko
55.000 jedinica (bojevih glava) nuklearnih oruja raznih vrsta i namena. Vie
od 95 odsto tog oruja bilo je u arsenalima dve super sile (oko 30.000 u arsenalima SAD, 22.000 SSSR-a), a 2500 do 3000 Velike Britanije, Francuske
i Kine. Priblino jedna polovina navedenog broja nuklearnih oruja bila je
strategijske, a jedna operativno-taktike namene.
Nadmeui se na polju trke u nuklearnom naoruavanju, svaka od dve
super sile nastojala je da odri globalnu ravnoteu s drugom i u tome su, posmatrano sa kvantitativnog i sa kvalitativnog stanovita, u osnovi, uspevale,
s tim to je povremeno jedna ili druga bila superiorna u jednim, a inferiorna
u drugim kategorijama nuklearne moi. Tako je, na primer, krajem osamdesetih godina prolog veka, u sferi strategijskog nuklearnog naoruanja SSSR
imao prednost u broju nosaa nuklearnih bojevih glava (lansera) i to u odnosu 1,28:1 i (izrazito) u jaini nuklearnog eksploziva (3,17:1), dok su SAD imale prednost u broju nuklearnih bojevih glava (1,16:1) i u kvalitetu nekih nosaa nuklearnih oruja, kao to su strategijski bombarderi, nosai nuklearnih
oruja i podmorniki raketni sistemi (v. tabela 1.3). Slino je bilo i u domenu nuklearnih borbenih sredstava operativno-taktike namene, gde su SAD
imale prednost u nuklearno osposobljenoj avijaciji, a SSSR u artiljerijsko-raketnim nuklearnim sredstvima.
Trka u konvencionalnom, kao i ona u nuklearnom, naoruavanju vodila
je stalnom nagomilavanju SRT u arsenalima mnogih zemalja, naroito super
sila i blokovskih drava. Pred kraj hladnog rata, prema podacima londonskog
Instituta za strategijske studije, u oruanim snagama svih zemalja sveta bilo je
vie od 165.000 tenkova, blizu 40.000 borbenih aviona i helikoptera, 7300 velikih i manjih ratnih brodova i blizu 1000 podmornica, kao i ogromne koliine drugih SRT. Najvei deo tih sredstava bio je u arsenalima zemalja NATO i
VU, grupisan na evropskom strategijskom prostoru.
Dugogodinja iscrpljujua TN izmeu super sila i blokova, ali i izmeu
drugih drava i regiona sveta, vodila je:
uspostavljanju globalne meublokovske ravnotee vojnih snaga i to
kako u nuklearnom tako i konvencionalnom naoruanju;
29
30

velikoj zasienosti sredstvima NVO naroito na evropskom strategijskom prostoru, to je predstavljalo stalnu opasnost od mogunosti da
ta sredstva budu upotrebljena u svojoj osnovnoj nameni (u oruanom
sukobu) sa nesagledivim posledicama;
velikoj koncentraciji konvencionalne vojne moi u pojedinim delovima sveta, naroito na Bliskom istoku, Jugoistonoj Aziji i na Dalekom
istoku, s tendencijom stalnog poveavanja i irenja (Latinska Amerika
i podsaharska Afrika postepeno su takoe uvlaeni u TN);
postizanju takvog vojnog tehnolokog nivoa s kojega je moglo brzo i
neoekivano da se ostvaruju novi prodori u osvajanju novih vrsta i tipova oruja bitno poveanih manevarskih sposobnosti i vatrenih mogunosti;
velikom angaovanju ljudskih i materijalnih resursa u vojne svrhe, koje
je neizbeno moralo da se odrazi na usporen privredni razvoj i tehniki progres, naroito u manje razvijenim i nerazvijenim zemljama;
potencijalnoj pretnji od izbijanja velikog, moda ak i nuklearnog rata
i ozbiljnom ugroavanju opstanka savremene civilizacije.
Angaovanje ljudskih i materijalnih resursa

u vojne svrhe
Raspon angaovanja ljudskih i materijalnih resursa u vojne svrhe veoma je irok. U pitanju je, na primer, ljudstvo u oruanim snagama i poluvojnim organizacijama, kao i ono zaposleno u industriji naoruanja i uslunim delatnostima. Odravanje i izgradnja vojne sile zahteva velika finansijska ulaganja,
koja se vre preteno iz vojnih budeta, ali i iz drugih izvora (fondova).
Za vojne potrebe u mnogim zemljama angaovani su veliki nauno-istraivaki i razvojni kapaciteti, a u proizvodnji SRT troe se velike koliine energije, sirovina i drugih materijala od opteg i posebnog, strategijskog znaaja.
Vredno je zapaziti da su tokom itavog perioda hladnog rata za vojne
potrebe sistematski poveavana ulaganja u apsolutnim iznosima, a smanjivana u relativnim pokazateljima. Sem smanjenja uea vojnih rashoda u bruto drutvenom proizvodu, zabeleeno je relativno smanjenje broja vojnika
na 1000 stanovnika, smanjivana je kvantitativna proizvodnja SRT u odnosu na ukupnu industrijsku proizvodnju, a time i potronja materijalnih sredstava itd. Angaovanje ljudskih i materijalnih resursa za vojne potrebe u celini smanjeno je od oko 10 odsto krajem pedesetih na ispod pet odsto krajem
osamdesetih godina. U vreme razbuktavanja hladnog rata (kraj sedamdesetih
godina), na primer, eksperti Ujedinjenih naciju su procenili da je u vojne svrhe bilo angaovano proseno osam odsto ljudskih i materijalnih resursa.31
Anga ovanj e ljud skih resurs a
Tokom itavog perioda hladnog rata, brojno stanje stajae vojske (ili regularnih armija) u svetu postepeno je poveavano od oko 18 miliona ljudi u 1960.
i 22,5 miliona u 1970. na 25,5 miliona u 1980. i 28 miliona ljudi u 1988. godini. Poveavanje brojnog stanja oruanih snaga, meutim, bilo je sporije od
poveavanja stanovnitva i odraavalo je uglavnom nastajanje novih drava,
a time i novih armija.
Priblino 42 odsto brojnog stanja OS u svetu, pred kraj hladnog rata, pripadalo je zemljama NATO i VU, 35 odsto zemljama Azije i Okeanije i preostalih 25 odsto vanblokovskim zemljama Evrope i zemljama Afrike i Latinske
Amerike. U isto vreme, na slubi u oruanim snagama, preteno industrijski
razvijenih zemalja Zapada, nalazilo se oko pet miliona civila, angaovanih na
pomonim, nauno-istraivakim i rukovodeim dunostima.32
Malo je pouzdanih podataka koji govore koliko je ljudi bilo zaposleno u
poluvojnim organizacijama; raspoloivi podaci o tome uveliko se razlikuju. U
publikacijama Meunarodnog instituta za strategijske studije u Londonu, na
primer, govori se da je pred kraj hladnog rata u tim organizacijama bilo zaposleno oko 30 miliona ljudi, dok se u studiji UN o odnosu naoruavanja i
razvoja navodi da se u poluvojnim organizacijama koje se nalaze izmeu redovne policije i regularne vojske, poetkom osamdesetih godina nalazilo izmeu 10 i 15 miliona ljudi, to je realnije od procene londonskog Instituta za
strategijske studije.
Jo se manje slau izvori podataka u kojima se govori o obimu zaposlenosti u vojnoj industriji, odnosno industriji koja radi za vojne potrebe, proizvodei kako borbena tako i neborbena sredstva. Podaci o tome iz raznih
izvora variraju od 30 do 60 miliona ljudi, pa i vie.33 Ipak, sa dosta pouzdanja
31 STUDY ON THE RELATIONSHIP BETWEEN DISARMAMENT AND DEVELOPMENT, Report of the Secretary General A/36/356, UN GA, New York, October 1981.
32 Civili u OS SAD (1.060.000 u 1989), na primer, obavljaju dunosti poev od pomonih
radnika i slubenika do ininjera i tehniara i visokih vojnih funkcionera, ukljuujui sekretara za odbranu i njegove zamenike i pomonike.
33 U tom smislu vredni su panje rezultati istraivanja vreni u Saveznom sekretarijatu
za narodnu odbranu SFR Jugoslavije o zaposlenosti u proizvodnji za vojne potrebe. Istraivai
su, naime, doli do zakljuka da je u toj proizvodnji 1988. godine bilo angaovano 320.000 ljudi, to je bilo skoro dva puta vie od brojnog stanja bive JNA. U isto vreme, prema zvaninim
podacima (v. CSS PAPERS, 1991) u vojnim fabrikama koje su bile ukljuene u Zajednicu vojne industrije bilo je zaposleno svega 76.000 ljudi, to je predstavljalo manje od jedne etvrtine
31
32

se moe rei da je pred kraj hladnog rata u oruanim snagama i na poslovima

za vojsku u svetu bilo angaovano najmanje 100 miliona ljudi, to je predstavljalo proseno est odsto aktivno radnog stanovnitva, fiziki najsposobniji i
intelektualno najjai deo (jezgro) radne snage, strunog i naunog kadra.
Anga ovanj e novanih pote nc ij ala
Tokom itavog perioda hladnog rata, vojni izdaci u svetu su poveavani, tako
da su od oko 100 milijardi dolara u 1960, poveani na 200 milijardi u 1970,
500 u 1980, oko 860 milijardi u 1985. i vie od 1000 milijardi dolara u 1990.
godini. Sredinom osamdesetih godina rast vojnih rashoda je zaustavljen, najpre u SAD, a zatim i u nekim drugim dravama i do kraja hladnog rata, u
globalu, realno nije poveavan.
Pred kraj hladnog rata, vie od 60 odsto svih vojnih izdataka u svetu
otpadalo je na izdatke dve vojne super sile,34 blizu 70 odsto na sve zemlje
NATO i VU, a 82 odsto na sve industrijski razvijene zemlje, u koje su bili
ukljueni SSSR i ostale zemlje VU. Na zemlje u razvoju otpadalo je proseno
18 odsto celokupnih vojnih izdataka u svetu.
Uee zemalja u razvoju u ukupnim vojnim rashodima sveta, kako u apsolutnim tako i relativnim pokazateljima, stalno je poveavano. Tako su vojni izdaci tih zemalja u ukupnim vojnim izdacima sveta poveani od proseno
est odsto poetkom ezdesetih godina na blizu 20 odsto pred kraj hladnog
rata.
Mada su vojni izdaci u svetu u apsolutnim iznosima i tekuim cenama i
vrednostima dolara, kao glavne obraunske jedinice, stalno poveavani, oni
su, ipak, relativno, u odnosu na bruto proizvod, opadali. Od oko deset odsto
u 1960. godini vojni izdaci u svetu su opali na proseno osam odsto svetskog
bruto proizvoda u 1970, est odsto u 1980. i na 5,3 odsto krajem hladnog
rata. Slino je bilo i sa ueem vojnih rashoda u raspodeli dravnog bude-
prethodno navedenog broja. Ovo je konkretan primer koji govori o nepouzdanosti podataka
koji se lansiraju o obimu zaposlenosti u vojnoj industriji.
34 Pri tome je uzeto da su vojni izdaci SSSR-a bili jednaki ili vei od vojnog budeta
SAD, koji je bio dostigao iznos od 300 milijardi dolara u fiskalnoj 1986. godini. Zvanini vojni budet SSSR-a, meutim, u to vreme (1986) bio je svega 19,3 milijardi rubalja (ili 22,7 milijardi US dolara po zvaninom kursu), kojim je pokrivano samo tekue finansiranje vidova OS. Neto kasnije (1989), M. Gorbaov je saoptio javnosti stvarnu visinu vojnih izdataka
SSSR-a u iznosu od 77,3 milijarde rubalja, koji je general Mojsijev ralanio na: 20,2 milijardi
rubalja za odravanje vidova OS (lini rashodi), 32,2 milijarde za nabavke sredstava NVO, 15
milijardi za istraivanje i razvoj, 6,9 milijardi za vasionska istraivanja i oko tri milijarde rubalja za ostale potrebe. Ovi podaci se mogu smatrati, u osnovi, kao realni s obzirom na visinu
mesenih prinadlenosti pripadnika bive sovjetske armije, realne trokove proizvodnje sredstava NVO i drugo.
ta svih zemalja sveta, s tim to je u oba sluaja opadanje bilo vee kod razvijenih nego kod zemalja u razvoju, ije je uee u ukupnim svetskim vojnim
izdacima krajem pedesetih godina bilo svega est odsto, a na kraju hladnog
rata 18 odsto.35
Angaovanje proizvodnih i nauno-istraivakih kapaciteta
Kao to je teko utvrditi stvarni ili priblino stvarni broj ljudi angaovanih u oruanim snagama i na poslovima za oruane snage, isto tako ili jo
tee je utvrditi stvarni obim industrijskih i nauno-razvojnih kapaciteta angaovanih na planu razvoja i proizvodnje SRT. Dva su osnovna razloga koji
taj posao oteavaju: prvo, razvoj i proizvodnja sredstava NVO, kako u pojedinostima tako i po obimu, obavijeni su gustim velom vojne tajne, i drugo,
proizvodnja naoruanja i vojne opreme ne obavlja se u okviru posebnog industrijskog sektora ili industrijske grane, ve je ona deo mnogih industrijskih
grana. U bivem Sovjetskom Savezu, na primer, proizvodnjom SRT bavila su
se sledea granska ministarstva:
Proizvod Ministarstvo
vojne proizvodnje
tenkovi, artiljerijska orua, municija
vazduhoplovne industrije avioni i avionska oprema
brodogradnje
ratni brodovi i podmornice
elektronske industrije
elektronska oprema i delovi
radio industrije
radio i komunikacijski sistemi, sredstva
veze elektronike
opte mainske industrije rakete strategijske namene
srednje mainske industrije nuklearna sredstva, ukljuujui nuklearne bojeve glave
U sredstvima informisanja zapadnih zemalja i u dokumentima OUN,
ipak, iznoeni su podaci o ueu vojne proizvodnje u nekim, vodeim granama industrije. Tako, na primer, u visoko razvijenim zemljama Zapada i kod
velikih proizvoaa SRT, proizvodnja za vojne potrebe u brodogradilinoj industriji, na primer, iznosila je do tri etvrtine ukupne proizvodnje, u vazduhoplovnoj i raketnoj industriji etiri petine, u industriji veze i komunikacija
vie od 50 odsto itd. Sledea tabela pokazuje uee vojne proizvodnje u est
posebno odabranih industrija (industrijskih grana) SAD:
35 Sve prema podacima iz tekuih izdanja publikacije MILITARY BALANCE londonskog

Instituta za strategijske studije.
33
34

Tabela 1.7. Vojna i civilna proizvodnja odabranih industrijskih grana

procentualno uee %
Proizvodnja
Municije, sem za malokalibarska oruja
Izgradnja i remont brodova
Vazduhoplovna industrija
Radio, TV i komunikacijske opreme
Poluprovodnika
Elektronike i kompjuterske opreme
Vojna
84
80
55
51
34
10
Civilna
16
20
45
49
66
90
Izvor: Prema Jacques S. Gansler, DEFENSE CONVERSION, The NIT Press, 1995, p. 29.
Zasluuje panju i uvid u angaovanje velikih nacionalnih i multinacionalnih korporacija u proizvodnji sredstava ratne tehnike. Primer takvog uea dat je u tabeli 1.8.
Tabela 1.8. Finalisti sa velikim ueem vojne proizvodnje u 1991. godini
vrednost proizvodnje u milionima dolara
Korporacije
Ukupno proizvodnja
Vojna proizvodnja
1187
3863
9809
18.432
9274
11.700
11.927
6784
12.794
29.314
1187
3597
8340
10.150
5000
5900
5200
1890
3245
5846
Alliant Technologies
Grumman
Lockheed
McDonell Douglas
Raytheon
Hughes
Rockwell International
Texass Instruments
Westinghouse
Boeing
% uea vojne
proizvodnje
100
90,8
85,0
55,91
53,90
49,60
43,60
27,90
25,40
20,00
Izvor: Jacques S. Gansler, p. 30.
Nauno-istraivaki i razvojni rad u oblasti vojne tehnike predstavlja

takoe znaajan deo vojnih aktivnosti u mirnodopskom periodu. Naroito je
bio obiman i intenzivan u industrijski razvijenim zemljama i kod velikih proizvoaa sredstava NVO tokom hladnog rata.
Prema podacima eksperata OUN, nekih individualnih istraivaa i
nalaza meunarodnih instituta za strategijska i vojno-ekonomska istraivanja, u vreme hladnog rata za vojne potrebe bilo je angaovano proseno 25 odsto ljudskog naunog potencijala u svetu i do 40 odsto trokova
namenjenih razvoju u celini. Ti procenti su bili i vei u pojedinim zemljama, velikim proizvoaima oruja. Sjedinjene Drave su, na primer, prema
R. L. Sivard, sredinom sedamdesetih godina za vojno istraivanje i razvoj izdvajale vie od 50 odsto ukupno dravno finansiranih trokova istraivanja
i razvoja.36 Pred kraj hladnog rata (u fiskalnoj godini 1987), one su za istraivanje, razvoj, opite i evaluaciju SRT utroile 38 milijardi dolara,37 a Sovjetski Savez je u isto vreme (1987) za vojno istraivanje bio namenio 15 milijardi dolara i za istraivanje kosmosa 6,9 milijardi rubalja.38
Mnogi vojni strunjaci i vojno-ekonomski analitiari smatraju da od svih
vojnih aktivnosti istraivanje i razvoj u oblasti vojne tehnike daje najvei doprinos ekonomskom razvoju i tehnikom progresu uopte. Poto su i u ovom
sluaju visoko razvijene zemlje imale najvea ulaganja u vojne nauno-istraivake i razvojne poslove, to su i njihove privrede imale najvee koristi od
tih ulaganja. Zemlje u razvoju su bile u poloaju uglavnom da po visokoj ceni
kupuju njihove tehnologije i njihove gotove proizvode.
Kraj hladnog rata i proces

smanjenja snaga i naoruanja
Trka u naoruavanju izmeu super sila i blokova dostigla je svoj vrhunac sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka. U 1985. godini, Sjedinjene Drave su zaustavile rast svog vojnog budeta na nivou od oko 300 milijardi dolara godinje, da bi posle pristupile i realnom (u odnosu na GNP i kupovnu
mo dolara), pa i izvesnom nominalnom smanjenju tog budeta.39 Neto kasnije (1988/1989) isto je uinio i Sovjetski Savez, a njihove primere sledile su
zemlje lanice oba bloka.
Smanjenje vojnih rashoda dolo je u vreme i u uslovima poputanja zategnutosti u odnosima izmeu SAD i SSSR-a i otpoetog procesa smanjenja snaga i naoruanja u Evropi.40 Obnovljeni su i intenzivirani pregovori o kontroli
naoruavanja i razoruanju, najpre na podruju nuklearnog, a zatim i konvencionalnog naoruanja. Rezultat toga je postizanje nekoliko izuzetno vanih
bilateralnih i multilateralnih sporazuma i donoenje odluka o unilateralnom
Ruth L. Sivard, World Military Expenditures, Leesburg, Va (USA), 1976, p. 8.
Frank C. Karlucci, Secretary of Defense Report to Congress for Fiscal Year 1989, Government Printting Office, January 1988, p. 297.
38 V. prethodnu fusnotu 36.
39 Nominalno smanjenje vojnog budeta SAD od oko 300 na neto vie od 250 milijardi
dolara rezultat je uglavnom izostavljanja stavki vojne penzije i fondova ratnih veterana.
40 Poetkom osamdesetih godina, ameriko-sovjetski odnosi bili su u ozbiljnoj krizi, a
pregovori o kontroli naoruavanja i razoruanju praktino obustavljeni. Prethodno potpisani Ugovor o ogranienju strategijskog nuklearnog naoruavanja, poznat kao SALT-2, stavljen
je van snage, a dugogodinji pregovori u Beu o uravnoteenom smanjenju konvencionalnih
snaga u Evropi bio je doveden u orsokak. Do poputanja zategnutosti i obnavljanja navedenih
pregovora dolo je posle dolaska M. Gorbaova na elo KP Sovjetskog Saveza i nove rukovodee garniture u dravnom aparatu SSSR-a sredinom osamdesetih godina.
36
37
35
36

smanjenju snaga i naoruanja. Poetkom devedesetih godina, odmah posle

okonanja hladnog rata, TN je, u izvesnom smislu, zamenjena nadmetanjem
dve super sile u predlaganju i preduzimanju konkretnih mera na planu smanjenja snaga i naoruanja.41
Smanjenje nuklear nih or uj a operativ no- taktike name ne
Posle dugogodinjih ameriko-sovjetskih pregovora o kontroli naoruavanja
i razoruanju, decembra 1987. godine u Vaingtonu je potpisan Ugovor o eliminisanju raketa srednjeg i kraeg dometa, poznat kao INF Treaty. Odredbama tog Ugovora bilo je predvieno da se u roku nekih pet godina (do kraja
1982. godine) iz Evrope povue i iz skladita izvue i uniti ukupno 2611 raketa (1515 srednjeg i 1096 kraeg dometa), od tog broja 1752 sovjetskih i 859
amerikih. Na tih 2611 lansera bilo je ukupno 3919 bojevih glava 3052 sovjetskih.42 (tabela 1.9)
Ugovor o eliminisanju raketa srednjeg dometa sa evropskog strategijskog prostora bio je od viestrukog znaaja. To je bio prvi Ugovor postignut
u vreme hladnog rata, kojim je bilo predvieno stvarno i efektivno smanjenje snaga i naoruanja43 i gotovo u celosti eliminisanje jedne itave kategorije nuklearnih oruja iz Evrope. Potpisivanjem tog Ugovora, otvoren je put
za postizanje novih ugovora i otpoinjanje trajnijeg procesa smanjenja snaga i naoruanja u Evropi, u kojoj je bio najvei arsenal kako nuklearnog tako
i konvencionalnog naoruanja. To je kasnije potvreno potpisivanjem novih
bilateralnih i multilateralnih ugovora i donoenjem odluka o jednostranom
smanjenju snaga i naoruanja (nuklearnih i konvencionalnih) u Evropi.
41 Zaustavljanje TN i otpoinjanje procesa smanjenja snaga i naoruanja u Evropi prethodilo je geostrategijskim i geopolitikim promenama na evro-azijskom strategijskom prostoru,
koje su obuhvatile: raspad jednog od dva velika vojna bloka; ujedinjenje dve Nemake u jednu jedinstvenu dravu; dezintegrisanje Sovjetskog Saveza i stvaranje labavog komonvelta nezavisnih drava; raspad SFRJ, praen oruanim sukobima u pojedinim njenim delovima (bivim
republikama); podela bive ehoslovake na dve samostalne drave i drugo.
42 Sovjetske rakete SS-20 obuhvaene Ugovorom INF (ukupno 650 rasporeenih i nerasporeenih) bile su opremljene sa po tri individualno voene bojeve glave, dok su amerike rakete Pering 1. i 2. i krstaree rakete klase zemlja zemlja bile opremljene samo sa po jednom nuklearnom bojevom glavom.
43 Raniji ugovori, sa izuzetkom Ugovora o protivraketnoj odbrani iz 1972. godine, poznatog kao ABM Treaty, odnosili su se uglavnom na ogranienje i kontrolu strategijskog nuklearnog naoruavanja. Oni su u izvesnoj meri doprinosili usporavanju TN, ali ne i njenom zaustavljanju i smanjenju nivoa naoruanosti super sila i blokova.
Tabela 1.9. Rakete srednjeg i kraeg dometa (prema Ugovoru INF Treaty)
Poreklo
A) Sovjetske
1. Srednjeg dometa:
SS-20/RSD-10
SS-4/R-12
SS-R-14
Svega srednjeg dometa: 826
2. Kraeg dometa:
SS-12/OTP-22
SS-23/OTP-3
Svega kraeg dometa: 926
Ukupno SSSR: 1752
B) SAD
1. Srednjeg dometa:
Pering 2
Krstaree rakete
Svega srednjeg dometa:
2. Kraeg dometa:
Pering 1A
Ukupno SAD: 859
Status
Koliina Baziranje
Rasporeene
Nerasporeene
Rasporeene
Nerasporeene
Nerasporeene
Rasporeene
Nerasporeene
405
245
65
105
6
470
356
U SSSR-u
U SSSR-u
U SSSR-u
U SSSR-u
U SSSR-u
Rasporeene
Rasporeene
Rasporeene
Nerasporeene
Rasporeene
Nerasporeene
Rasporeene
Nerasporeene
220
506
167
53
387
339
857
895
U SSSR-u 127, NDR 54, SSR 39

U SSSR-u
U SSSR-u 114, NDR 53
U SSSR-u
Rasporeene
Nerasporeene
Rasporeene
120
127
309
Nerasporeene
33
Rasporeene
Nerasporeene
429
160
U SRN
U SAD
Velika Britanija 119, Italija 108,
SRN 62 i Belgija 20
U SAD
Nerasporeene
Rasporeene
Nerasporeene
170
429
430
U SAD
Izvor: Vojno delo br. 3/1986.
Na osnovu jednostrane odluke amerikog predsednika D. Bua, starijeg, iz Evrope i Azije povueno je oko 5000 nuklearnih oruja raznih vrsta i
namena, ukljuujui 2000 artiljerijskih granata, 500 artiljerijskih dubinskih
bombi, 100 krstareih raketa tipa tomahavk (Tomahawk), koje se lansiraju
sa brodova i oko 2400 drugih vrsta i tipova nuklearnih oruja. Time su znaajno smanjeni trokovi odravanja tih oruja na isturenim poloajima, a
(jo vanije) bila je smanjena opasnost i od njihove eventualne upotrebe u
ratne svrhe.44
44 Gregory L. Schulte, NATOs Nuclear Forces in a Changing World, NATO Review No.
2/93, pp. 17-22.
37
38

Na nuklearni izazov predsednika Bua, sovjetski predsednik M. Gorbaov odgovorio je izjavom u Generalnoj skuptini UN oktobra 1991. godine
da e SSSR preduzeti mnogo vea smanjenja nuklearnih oruja nego to su
to najavile SAD. Tako je SSSR, odmah zatim pristupio povlaenju i unitavanju svojih artiljerijskih nuklearno osposobljenih orua i granata za njih, svih
raketa taktike namene i nuklearnih bojevih glava za njih45 i svih nuklearnih
oruja taktike namene koja se lansiraju sa brodova i podmornica.
Smanjenj e nuklear nih or uj a strateg ij ske name ne
Ulaskom u osamdesete godine nastali su krupni problemi u pregovorima o
kontroli naoruavanja i ogranienja strategijskog nuklearnog naoruanja. Senat amerikog Kongresa odbio je da ratifikuje Sporazum SALT-2, koji su juna
1979. godine potpisali predsednici Karter i Brenjev, a zatim je Vlada SAD i
formalno odustala od tog Sporazuma. Meutim, u uslovima izvesnog poputanja zategnutosti u odnosima izmeu dve super sile, tadanji predsednik
SAD, Ronald Regan, predloio je da se umesto insistiranja na realizaciji Sporazuma SALT-2 i ogranienju strategijskog nuklearnog naoruanja pristupi
dogovornom smanjenju tih oruja. Sovjetska strana je taj predlog prihvatila,
pa su pregovori obnovljeni.
Rezultat obnovljenih pregovora bila su dva vana sporazuma, oznaena kao START (START-1 START-2),46 kojima je bilo predvieno da se strategijske nuklearne snage zemalja potpisnica svedu na po jednu etvrtinu postojeeg stanja izraenog u broju nuklearnih bojevih glava. Sporazumom
START-1, naime, potpisanim u Moskvi 3l. jula 1991. godine bilo je predvieno uspostavljanje globalne ravnotee u strategijskim nuklearnim snagama i
sredstvima dve super sile na znatno niem nivou (na po 6000 nuklearnih bojevih glava). Taj Sporazum relativno brzo je prerastao u Sporazum START-2,
koji je potpisan u Moskvi 21. januara 1993, ali ovoga puta izmeu predsednika SAD i Ruske Federacije. Tim Sporazumom bili su predvieni plafoni i budua struktura strategijskih nuklearnih snaga dve zemlje potpisnice. Odredbama tog Sporazuma, koji je oznaen kao Sporazum o daljem smanjenju i
ogranienju strategijskog ofanzivnog naoruanja,47 bilo je predvieno njegovo desetogodinje sprovoenje u dve osnovne faze: prva do 2000-te i dru45 Pre toga, na osnovu odluke predsednika Gorbaova od decembra 1990. godine, iz centralne Evrope, tj. iz nekih zemalja lanica VU, povueno je 500 raketa sa nuklearnim bojevim
glavama.
46 START skraenica za Strategic Arms Reduction Talks (Pregovori o smanjenju strategijskog naoruanja).
47 The Treaty on Further Reduction and Limitation of the Strategic Offensive Arms.
ga do 2003. godine. U prvoj fazi, broj nuklearnih bojevih glava trebalo je da

bude sveden na po 3800 do 4250, a u drugoj na po 3000 do 3500. Septembra 1997. godine potpisan je dodatni Protokol kojim je rok implementacije
Sporazuma produen do 2007. godine. Kroz naknadne razgovore postignut
je naelan dogovor dve strane da se nivoi strategijskih ofanzivnih oruja svedu na po 2000 do 2500 nuklearnih bojevih glava.
U vreme potpisivanja Sporazuma START-2 (1993), izvan teritorija Ruske Federacije ostala su strategijska nuklearna borbena sredstva razmetena u
tri novonastale nezavisne drave: Belorusiji, Kazahstanu i Ukrajini. Navedene
zemlje pristale su da se ta sredstva (230 interkontinentalnih balistikih raketa i 70 strategijskih bombardera sa ukupno 2367 nuklearnih bojevih jedinica)
stave pod kontrolu Ruske Federacije i da budu predmet realizacije Sporazuma START-2 i naknadnih pregovaranja i sporazumevanja izmeu SAD i Ruske Federacije po pitanju kontrole i ogranienja strategijskog nuklearnog naoruanja.
Smanj enj e konvencionalnih snag a i naor u anj a
Smanjenje operativno-taktikih i strategijskih nuklearnih snaga i sredstava
praeno je, mada sa izvesnim zakanjenjem, smanjenjem i konvencionalnih
snaga i naoruanja u Evropi i Severnoj Americi, to je imalo izvesnih efekata
na konvencionalno naoruavanje i drugih zemalja i regiona sveta. Sporazum
o konvencionalnim snagama u Evropi najznaajniji je meunarodni (multinacionalni) ugovor kojim je regulisana tako vana materija smanjenje konvencionalnih snaga svih zemalja jednog i drugog bloka i utvreni njihovi plafoni. Postizanju tog Sporazuma, meutim, prethodile su brojne jednostrane
odluke i meusobni sporazumi dve super sile o smanjenju te kategorije vojne
moi u Evropi. Najpre je sovjetski predsednik, M. Gorbaov, decembra 1988.
godine u Generalnoj skuptini UN najavio nameru SSSR-a da smanji OS za
500.000 ljudi i da smanji vojne arsenale za 10.000 oklopnih borbenih sredstava, 8500 artiljerijskih orua i 1800 borbenih aviona i helikoptera. Sledile
su nove mere i odluke o smanjenju vojnih izdataka, snaga i sredstava SSSR-a,
SAD i drugih zemalja NATO i VU.
Na samom poetku 1989. godine, predsednik Gorbaov je doneo odluku o smanjenju vojnog budeta za l4,2 odsto i obima proizvodnje SRT za 19,5
odsto. Tom odlukom, naime, bilo je predvieno smanjenje proizvodnje tenkova od 3500 u 1988. na 1500 u 1990. godini, artiljerijskih orua od 2500 na
1300, borbenih aviona od 750 na 600 i taktikih raketa od 650 na 600 u istom
vremenskom periodu.
Navedene odluke i njihovo sprovoenje ugraeni su u prethodno navedeni Sporazum o smanjenju konvencionalnih snaga u Evropi, poznat i po na-
39
40

zivu CFE Treaty,48 koji je potpisan na samitu Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju (KEBS) u Parizu, novembra 1990. godine. Sporazum su
potpisale sve zemlje lanice NATO i tada jo formalno postojeeg VU, tj. 16
lanica NATO i est lanica VU. Tim Sporazumom regulisana su brojna pitanja iz domena konvencionalnih snaga u Evropi, ukljuujui koliine pet glavnih vrsta oruja i orua s kojima su zemlje potpisnice raspolagale i s kojima
e posle odreenog vremenskog perioda moi da raspolau na evropskom
strategijskom prostoru.49 (Stanje i dozvoljeni plafoni za pet glavnih konvencionalnih oruja/orua dati su u tabeli 1.10) Sporazum je trebao biti realizovan
u roku od nepune tri godine (novembar 1990 april 1993), to je u osnovi
i uinjeno uprkos krupnim geopolitikim promenama koje su odmah posle
toga nastale (raspad VU, dezintegracija Sovjetskog Saveza i drugo).
Tabela 1.10. Sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi (CFE)
Oruja
Glavni borbeni tenkovi
Oklopna borbena vozila
Artiljerijska orua
Borbeni avioni
Borbeni helikopteri
NATO
Stanje
26.475
35.383
20.894
6080
1693
NATO
Plafon
20.000
30.000
20.000
6800
2000
NATO
Viak
6475
5383
894
VU
Stanje
37.729
44.403
26.790
10.067
3787
VU
Plafon
20.000
30.000
20.000
6800
2000
VU
Viak
17.729
14.403
6790
3267
1787
Izvor: WORLD DEFENSE ALMANAC 1990-1991, p. 11.
Moe se staviti primedba da su tadanja rukovodstva zemalja lanica VU

prihvatila procene zapadnih analitiara bez veeg ulaenja u realno stanje.
Izvesno je, meutim, da su snage Varavskog ugovora raspolagale sa veoma
velikim koliinama klasinog naoruanja i da je proizvodnja tih sredstava bila
masovna i prekapacitirana za potrebe u jednom mirnodopskom periodu u
koji se posle hladnog rata ulazilo. U dogaajima koji su usledili pokazalo se
da su u arsenalima tih zemalja postajali veliki vikovi konvencionalnih sredstava ratne tehnike i vikovi vojne industrije koje je trebalo preorijentisati na
proizvodnju za civilne potrebe.
Na samitu KEBS-a u Parizu donet je jo jedan vaan dokument Zajednika deklaracija dvadeset i dve zemlje (16 lanica NAO i est lanica VU).
Tom Deklaracijom zemlje potpisnice su sveano izjavile da vie nisu nepriPun naziv Sporazuma je Treaty on Conventional Armed Forces in Europe.
CFE bile su obuhvaene samo one snage SAD, Kanade, SSSR-a i Turske
koje su bile ili mogle biti rasporeene na tlu Evrope. Konvencionalne snage SAD i Kanade stacionirane na vlastitim teritorijama, kao i evropskih delova SSSR-a i Turske nisu bile obuhvaene Sporazumom. Neutralne i nesvrstane evropske zemlje, ukljuujui i SFRJ nisu bile obuhvaene navedenim sporazumom.
48
49 Sporazumom
jatelji, pruivi jedni drugima ruke pomirenja. Time je, u osnovi okonan
etrdesetpetogodinji hladni rat. Tu Deklaraciju, kao i Sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi, SFRJ nije potpisala, kao to nisu ni druge vanblokovske zemlje Evrope.
U relativno kratkom vremenskom periodu (1986-1996) pre i neposredno
posle okonanja hladnog rata, izvreno je veliko smanjenje snaga i naoruanja u svetu. Strunjaci renomiranih meunarodnih instituta i centara za strategijske i druge vojne studije (London, Stokholm, Bon) procenili su da su u
navedenom periodu OS u svetu smanjene za proseno 26 odsto (od blizu 29
na oko 23 miliona ljudi), vojni izdaci za oko 28 odsto (od 1030 u 1986. na 760
milijardi dolara u 1996. godini), meunarodni transfer naoruanja za oko 38
odsto itd. Navedena i druga smanjenja odnose se prvenstveno na evropske
zemlje i to zemlje Istone Evrope, delimino i Severne Amerike. Zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike nisu se ukljuile u smanjenje snaga, naoruanja
i vojnih izdataka; one su nastavile da izgrauju svoje oruane snage, neke od
njih ak i da ih jaaju.
U navedenom periodu posebno je bilo karakteristino i sa stanovita odnosa naoruavanja i razvoja znaajno smanjenje naoruanja, kako nuklearnog tako i konvencionalnog, kao i njegove proizvodnje. Realizovanje ugovora
o nuklearnim snagama operativno-taktike namene, o konvencionalnim snagama u Evropi i o strategijskim nuklearnim snagama i sredstvima ispoljilo je
snaan uticaj: 1) na pojavu velikih vikova naoruanja u operativnom sastavu
prilino velikog broja zemalja; 2) intenzitet tranje/nabavki SRT za potrebe
vlastitih OS; 3) ponudu velikih koliina vikova konvencionalnih SRT uz istovremeno smanjenje tranje tih sredstava na meunarodnom tritu naoruanja; i 4) najzad, i najvanije, na veliko smanjenje proizvodnje i zaposlenosti
u vojnoj industriji zemalja velikih i neto manjih proizvoaa SRT. Sve je to
uslovilo potrebu konverzije i rekonstrukcije vojne industrije zemalja koje su
tim procesima bile obuhvaene.
41
ii
Konverzija vojne industrije
Uzroci konverzije
Konverzija vojne industrije shvaena kao preorijentacija dela industrije naoruanja na proizvodnju sredstava opte potronje i sredstava za proizvodnju,
po pravilu, treba da ispolji pozitivne efekte na privredu i njen razvoj. U pitanju je, naime, smanjenje preteno neproduktivne proizvodnje, finansirane iz
dravnog budeta, i poveanje proizvodnje za trite, bazirane na zakonima
trita. Meutim, ta logina i u teoriji ekonomskog razvoja najee zastupana pretpostavka, najee se ostvaruje kroz dve faze nejednakog trenda kretanja, i to: 1) fazu stagnacije i opadanja proizvodnje; i 2) postepen oporavak
i ubrzan (ili ubrzaniji) razvoj. To je bio sluaj posle Drugog svetskog rata, a
naroito je bio izraen posle hladnog rata. Konverziju vojne industrije u prvim posle hladnoratovskim godinama, naime, pratile su brojne tekoe, koje
su se ispoljile prvenstveno na podruju proizvodnih subjekata u vojnim sektorima privrede pojedinih zemalja, kao i na njihovom optem drutveno-ekonomskom nivou.
Problemi s kojima se suoio prilian broj zemalja posle hladnog rata nisu
bili sasvim novi i ekonomskoj teoriji i praksi nepoznati, ali su, ipak, bili specifini jer su se s njima suoile zemlje razliitih drutveno-ekonomskih sistema, razliitog stepena razvijenosti i sa razliitim problemima u svojim privredama.
Najvee tekoe u sprovoenju konverzije vojne industrije imale su
evropske bive socijalistike zemlje: SSSR i druge zemlje Zajednice nezavisnih drava, istono-evropske zemlje bive lanice VU i tri pribaltike zemlje
bive sovjetske republike. Tekoe na koje su naile te zemlje u sprovoenju
vojne konverzije proizilazile su iz sledeih osnovnih razloga: 1) velikog smanjenja snaga, naoruanja, vojnih rashoda i proizvodnje SRT; 2) sprovoenja
konverzije vojne industrije uporedo sa sprovoenjem ekonomske tranzicije i
drutvene transformacije; 3) dezintegracije SSSR i cepanja njegovog vojno-industrijskog kompleksa; i 4) raspada VU i kidanja kooperantskih odnosa izmeu zemalja lanica u proizvodnji SRT.
Kao to je prethodno navedeno, jednu od bitnih karakteristika hladnog

rata predstavljala je trka u naoruavanju izmeu super sila i blokova. Poto
su zemlje lanice VU bile izrazito slabija strana, to su one u toj trci morale da
uloe znatno vee napore da ne bi izgubile tempo u toj trci, pri emu je najvee napore ulagao SSSR koji je za vojne potrebe izdvajao 15 do 20 odsto svog
BDP. U vreme hladnog rata, naime, SSSR je bio najvei proizvoa konvencionalnog naoruanja i jedan od dva najvea proizvoaa nuklearnih oruja, a pred kraj hladnog rata i najvei izvoznik SRT. S obzirom na to i stepen
privredne (ne)razvijenosti, veina industrijskih (nauno-istraivakih i proizvodnih) kapaciteta SSSR-a bila je angaovana u proizvodnji SRT.
U procesu okonanja hladnog rata i odmah posle toga, OS zemalja koje
su pripadale VU (bez Istone Nemake) smanjene su za vie od 50 odsto (od
5.525.000 u 1987. na 2.650.000 deset godina kasnije).50 Uporedo s tim su smanjivani njihovi vojni izdaci, naroito onaj njihov deo koji je namenjivan proizvodnji sredstava NVO. Taj proces je ubrzan raspadom SSSR-a (1992) i njegovim transformisanjem u Zajednicu nezavisnih drava (ZND), ime je tzv.
Vojno-industrijski kompleks SSSR-a, delom i VU, praktino razbijen. Vojni
izdaci SSSR-a, koji su pred kraj hladnog rata prema procenama zapadnih
analitiara, iznosili oko 300 milijardi dolara godinje, smanjeni na manje od
10 milijardi dolara vojnih izdataka Ruske Federacije i drugih drava Zajednice.51 U slinom, mada neto povoljnijem poloaju, nale su se i druge zemlje
bive lanice VU.
Uporedo sa kretanjima na vojno-ekonomskom polju, zemlje bive lanice VU, ule su u proces ekonomske tranzicije. Ti procesi koji su se odvijali
bez prethodno definisane i usvojene strategije razvoja, vodili su veoma velikom opadanju privrednih aktivnosti u tim zemljama, koje se ogledalo, pored
ostalog, u smanjenju njihovog BDP i do 50 odsto. U takvim uslovima, one
nisu mogle da podre i finansijski pomognu konverziju vojne industrije.
Zapadne zemlje, lanice NATO, sa izuzetkom Nemake, imale su znatno
manje smanjenje snaga, naoruanja, vojnih rashoda i proizvodnje SRT. Sjedinjene Amerike Drave izvrile su znaajna smanjenja onih vojnih parametara koji upuuju na konverziju, ali relativno u mnogo manjem obimu nego
neke druge zemlje. One su, na primer, u periodu 1989-1995. godine, smanjile
Prema publikaciji WORLD DEFENCE ALMANAC, tekua izdanja.
Procena o vojnim izdacima SSSR-a u vreme hladnog rata nije bila realna, jer nije zasnivana na stvarnim trokovima, ve na podacima o jaini (brojnosti) Sovjetske armije, njihovoj
organizaciji i opremljenosti SRT i na te parametre nametnutim zapadnim (pre svega amerikim) trokovima. Nerealnost u proceni visine sovjetskih vojnih izdataka zasnivala se i na nerealnosti sovjetskog BDP, koji je procenjivan u visini od jedne polovine BDP Sjedinjenih Drava,
tj. na blizu 8000 dolara dohotka po stanovniku, to SSSR u to vreme verovatno nije imao.
50
51
43
44

svoju regularnu armiju za 600.000 ljudi, redovni vojni budet za oko 25 milijardi dolara na godinjem nivou, sredstva namenjena za istraivanje i razvoj
za sedam milijardi dolara, a za nabavke novih sredstava ratne tehnike za oko
40 milijardi (od 83 milijarde u 1989. na 43 milijardi dolara u 1995. godini).
Smanjenje tranje SRT za vlastite OS, SAD su, meutim, dobrim delom nadoknaivale proizvodnjom za izvoz. Posle dezintegracije SSSR, velikog takmaca SAD na meunarodnom tritu naoruanja, SAD su preuzele vodeu
ulogu u izvozu SRT i relativno brzo ovladale tim tritem, sa ueem veim
od 70 odstu u svetskom izvozu sredstava NVO. Sem toga, SAD su finansirale proizvodnju NVO sredstvima izvan redovnog vojnog budeta radi zanavljanja SRT izgubljenih u lokalnim i regionalnim sukobima koje su snage SAD
vodile na tuim teritorijama (Pustinjska oluja u zoni Persijskog zaliva 1991.
godine, na primer). Tako je delimina konverzija vojne industrija SAD sprovedena u specifinim uslovima, pa su i pojave koje konverziju gotovo redovno prate bile drugaije.
Od tadanjih evropskih drava lanica NATO, najvee smanjenje snaga
i naoruanja imala je Nemaka. Posle ujedinjenja dve drave u jednu (1989),
ona je imala OS od blizu 700.000 ljudi (494.000 Zapadne i 188.000 Istone
Nemake), koje je do 1995. godine svela na jednu polovinu. Prema Sporazumu o konvencionalnim snagama u Evropi, jedino je Nemaka bila u obavezi da izvri velika smanjenja glavnih sistema konvencionalnih oruja: tenkova
za blizu 3000, ostalih oklopnih borbenih vozila za vie od 6000, artiljerijskog orua za oko 2000 i borbenih aviona za blizu 500. Zbog velike zasienosti sredstvima NVO i drastinog smanjenja tranje SRT od strane vlastitih OS, proizvodnja vojne industrije bila je svedena na minimum. Pokuaj da
se odreen nivo proizvodnje ipak odri poveanjem izvoza nije davao eljene rezultate. Vojna industrija Nemake je, ipak, uz pomo i podrku odgovarajuih dravnih organa delom opstala, a delom prela na proizvodnju robe
za civilno trite.
Prilaz problemu konverzije

U cilju izbegavanja negativnih posledica koje se javljaju najee u poetnoj
fazi konverzije, i poveavanja robe iroke potronje i sredstava za proizvodnju, to se od konverzije vojne industrije normalno i oekuje, potrebno je, ak
i neophodno, preduzimanje sledeeg:
blagovremeno predvianje moguih posledica i preduzimanje mera da
se one izbegnu;
smiljeno usmeravanje tokova konverzije u smislu proizvodnje novih
proizvoda i potreba trita;
pruanje podrke i finansijske pomoi subjektima vojne industrije od

strane svih nivoa drutveno-ekonomske strukture; i
obezbediti da proces konverzije traje to due, prema poznatoj devizi
to je vreme due, to je konverzija uspenija.
U veini zemalja, u sprovoenju konverzije vojne industrije ova naela
nisu primenjena. Brojne zemlje, naroito one koji su pripadale VU, prile su
konverziji vojne industrije bez prethodnog plana i programa. Proizvoaima
sredstava NVO nije pruena neophodna podrka i finansijska pomo. U procese konverzije nisu bili ukljueni uticajni inioci svih nivoa odluivanja, a
kod njih je postojala tenja da se konverzija izvri u to kraem vremenskom
periodu, pa su konverziju pratile brojne tekoe.
Na smanjenje tranje SRT u posle hladnoratovskom periodu uticalo je,
pored ostalog: 1) obustavljena proizvodnja i nabavka nuklearnih borbenih
sredstava kao rezultat zakljuenih ugovora izmeu velikih sila; 2) pojava vikova tzv. glavnih sistema oruja i orua u zemljama potpisnicima Ugovora
o konvencionalnim snagama u Evropi, koja su delimino plasirana na tritima zemalja tzv. Treeg sveta; i 3) nominalno i, naroito realno, smanjenje
budetskih sredstava veine zemalja za nove ili dodatne nabavke SRT.
Najvei vikovi i najvee smanjenje tranje SRT bilo je u zemljama koje su
pripadale bivem VU, zatim u Nemakoj i u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Ostale zemlje NATO nisu znaajnije reducirale svoje snage i naoruanje, a
neke (one na juno-evropskom vojitu) su ak i poveavale nabavke SRT. Ogroman broj zemalja tzv. Treeg sveta nije bio obuhvaen ugovorima o smanjenju
snaga i naoruanja niti je preduzimao neke konkretne mere na tom planu; one
su nastavile da izgrauju vojnu silu i da nabavljaju SRT u nekim sluajevima
ak i najsavremenija.
U zemljama, velikim proizvoaima oruja, uee proizvodnje SRT u
ukupnoj industrijskoj proizvodnji tokom hladnog rata bilo je oko 20 procenata ili vie.52 U nekim industrijskim granama: vazduhoplovnoj (aeronautika), brodogradilinoj, elektronskoj ili mainskoj industriji, ono je kao to je
prethodno reeno, bilo mnogo vee, u nekim od njih ak i do 80 odsto.53
52 Nikola Dragovi je pisao: Na kupovine koje za potrebe oruanih snaga nabavlja Ministarstvo odbrane (SAD) otpada oko 20 odsto ukupne industrijske proizvodnje (v. Vojnoekonomski pregled br. 1/71, str. 14). Ako bi ovome bio dodat izvoz koji proizvoai oruja vre
izvan Pentagona, onda bi navedeno uee bilo i vee.
53 Vazduhoplovna industrija Francuske, pisao je R. Bar, ostvaruje oko 71% svog poslovnog prometa proizvodei naoruanje, a elektronska 50 odsto, M. Raymond Barre, Defense Nationale, November 1976. objavljeno u prevodu, u publikaciji Ekonomika u ONO
ratu, VIZ, Beograd, 1980, str. 186-197.
45
46

Uee proizvodnje SRT u ukupnoj industrijskoj proizvodnji SSSR-a i

drugih zemalja VU bilo je znatno vee nego u ukupnoj industrijskoj proizvodnji industrijski razvijenih zemalja i velikih proizvoaa oruja na Zapadu, s obzirom da su SSSR i istono-evropske zemlje bili industrijski manje
razvijeni i da su, kako u relativnom tako i u apsolutnom smislu, bili vei proizvoai sredstava NVO. Otuda je i pitanje konverzije vojne industrije SSSR-a/
Ruske Federacije, zemalja ZND i drugih zemalja bivih lanica VU, bilo znatno sloenije i sa veim prateim tekoama.
Industrijski razvijene zemlje Zapada (SAD i zapadno-evropske zemlje),
u sprovoenju konverzije vojne industrije u znaajnoj meri su se oslanjale na
prirodno delovanje ekonomskih zakona, pokuavajui da reavanje prateih
problema konverzije prenesu na subjekte vojne industrije velike proizvoae sredstava NVO. Dravni organi tih zemalja, meutim, nisu se pretvorili
u pasivne posmatrae dogaanja. Iako su se suoili sa konverzijom relativno
malog dela svojih vojnih industrija (sa izuzetkom Nemake), oni su se aktivno angaovali u praenju problema konverzije i na odgovarajui nain doprinosili njihovom reavanju. Pri tome, oni su se rukovodili sledeim osnovnim
zahtevima: 1) da se procesom konverzije ne ugrozi nacionalna bezbednost
(mogunost materijalno-tehnikog obezbeenja svojih OS kada se za to ukae potreba); 2) da se ne dovede u pitanje opstanak i prosperitet krupnih proizvoaa SRT, esto nosilaca tehnolokog razvoja; i 3) da smanjenje zaposlenosti u vojnoj industriji ne dovede do veih socijalnih problema u zemlji.
Podrka konver zij e
Rukovoeni navedenim zahtevima, Vlada i Kongres SAD su, na primer, podrali konverziju vojne industrije i u okviru toga prestrukturiranje i konsolidaciju velikih proizvoaa sredstava NVO. S tim u vezi, oni su u kritinim situacijama odobravali poveanje narudbi sloenih sistema oruja, kao to su
savremeni borbeni avioni i ratni brodovi, a raznim sredstvima i metodama
stimulisali su izvoz sredstava NVO. Tako, na primer, u fiskalnoj 1992. godini, Kongres je dodao vie od osam milijardi dolara vojnom budetu kako bi
odrao proizvodne linije otvorenim, a dve godine kasnije predsednik Klinton je obezbedio dodatno finansiranje programa B-2 (strategijski bombarder)
sa nekih pet milijardi dolara i za neke pomorske programe isto toliko.54 Radi
ouvanja baze vojne industrije i njenih proizvodnih linija operativnim, neki
autori povezuju i povremeno vojno angaovanje OS SAD u lokalnim i regionalnim ratovima u raznim delovima sveta.
54
Jaque S. Gansler, Defense Conversin, The MIT Press, 1995, p. 62.
Vlada Sjedinjenih Drava i njeni odgovarajui organi, posebno Ministarstvo odbrane, usmeravali su i podsticali velike proizvoae oruja na veu
proizvodnju robe za civilno trite, osvajanje novih tehnologija i na koncentraciju kapitala putem spajanja preduzea i njihovu konsolidaciju. Tako je,
dobrim delom, upravo pod uticajem smanjenja vojnih narudbi i uz podrku dravnih organa, u periodu 19892000. godine, dolo do veoma velikog,
moda u istoriji SAD najveeg spajanja krupnih korporacija uesnica u proizvodnji sredstava NVO.55 Koncentracija i konsolidacija velikih proizvoaa
sredstava NVO je nastavljena i posle 1996. godine s perspektivom da se broj
od 18 velikih proizvoaa oruja vremenom svede na svega tri Lokhid-Marin, Boing i Reition.
S izvesnim tekoama delimine konverzije vojne industrije SAD, ozbiljnije su se suoili prvenstveno neposredni proizvoai SRT, kod kojih se
relativno brzo pojavio viak radne snage s tendencijom da se taj problem
prenese i na druge proizvoae neposredno ili posredno ukljuene u vojno-industrijski kompleks. Tako je u periodu 19861996. godine, broj zaposlenih u proizvodnji SRT smanjen za oko 1.200.000 ljudi od 3.300.000 na
2.100.000.56 Uzrok opadanju zaposlenosti u vojnoj industriji SAD, meutim,
nisu bile samo smanjene porudbine Pentagona, ve dobrim delom i tehniko-tehnoloke promene koje su nastajale u procesima proizvodnje i s tim
u vezi prestrukturiranje proizvodnih kapaciteta, tj. postepen prelaz od proizvodnje SRT zasnovane na tekim tehnologijama (materijalima) na proizvodnju zasnovanu na bazi novih, informatikih tehnologija koja zahteva
manje radne snage, manje proizvodne kapacitete i manji utroak materijala. Treba zapaziti, ipak, da s obzirom na visok stepen elastinosti velikih proizvoaa SRT, njihovu neposrednu povezanost sa proizvodnjom robe iroke
potronje i sredstava za rad, kao i znaajnu podrku i pomo koju su im pruili vlast i uprava, naroito Kongres i Ministarstvo odbrane, negativne pojave
koje su pratile deliminu konverziju vojne industrije nisu prenete na civilni
sektor privrede i ugrozile njen razvoj.
Tekoe s kojima se susreo Sovjetski Savez/Ruska Federacija u uslovima
drastinog smanjenja snaga i naoruanja i ubrzanja i ubrzane konverzije vojne industrije, bile su kako subjektivne tako i objektivne prirode.
Konverziju vojne industrije SSSR-a inicirao je predsednik M. Gorbaov
jo 1988. godine. On i njegovi bliski saradnici smatrali su da je konverzija vojne industrije najvaniji lek za sve boljke sovjetske privrede i sugerisa55 Od 25 najveih proizvoaa oruja u 1989. godini, taj broj je sveden na 18 u 1993. i na
svega osam u 1996. godini, Conversion Survey 1998, Bonn International Center for Conversion, Oxford, 1998, pp. 162165.
56 Isto, p. 153.
47
48

li su svojim saveznicima u VU da i oni krenu istim koracima. Odmah zatim u Moskvi je usvojen prvi konverzioni plan za period 19891993, kojim
je bila predviena i odgovarajua finansijska podrka drave ostvarenju tog
plana. Mada taj plan nije realizovan do kraja, ipak mnogi analitiari smatraju da je on sproveden uspenije nego kasniji planovi te vrste. Naime, inom
dezintegracije SSSR-a i dolaskom na vlast predsednika Borisa Jeljcina i njegovih saradnika, dolo je do zastoja u konverziji vojne industrije. Novom rukovodstvu bilo je potrebno dosta vremena da nae pravi politiki okvir za tu
konverziju. Primenjena politiku kreni-stani pretvarana je, objektivno, u suprotnost interesima ne samo vojnog nego i civilnog sektora ruske privrede.
Nije pronaen model pomoi subjektima vojne industrije da racionalno upotrebe slobodne ljudske i tehniko-tehnoloke kapacitete na planu poveanja
proizvodnje za civilno trite, koje je u sutini, bilo gladno i vapilo za novim i kvalitetnim proizvodima.
Konverzioni programi, koje je ruska vlada bila usvojila predviali su pruanje finansijske pomoi ostvarenju konverzije, ali je ta pomo iz godine u
godinu bivala sve manja. Tako su, na primer, preduzea vojne industrije u
1993. godini dobila 67 odsto, a 1994. svega 13 odsto predviene pomoi.
Za podrku konverzije i prestrukturiranja vojne industrije u 1997. godini, u
dravnom budetu Ruske Federacije bio je predvien iznos od 2,1 milijardi
rubalja (339 miliona dolara), ali je, prema pisanju ruske tampe, samo jedan
mali deo toga namenski utroen. Od oko 2000 subjekata (preduzea) iz okvira ruskog vojno-industrijskog kompleksa, svega 600 je primilo izvesnu finansijsku pomo.57
U bitno izmenjenim geopolitikim i geostrategijskim uslovima, rukovodstvo Rusije je drastino smanjilo proizvodnju i nabavke sredstava NVO
za potrebe vlastitih OS. Pokualo je da smanjenje proizvodnje za vlastite OS
kompenzira, ili probleme vojne industrije barem ublai, proizvodnjom za
izvor. Tako je u periodu 19921999. godine, prema procenama Bonskog meunarodnog centra za konverzije, iz pogona ruskog vojno-industrijskog kompleksa za potrebe vlastitih OS isporueno svega 17 sloenih sistema oruja
(aviona i helikoptera, povrinskih brodova i podmornica, tenkova i drugih
oklopnih borbenih vozila, i PVO sistema), a stranim kupcima 217.58 Meutim i u takvom odnosu proizvodnje za vlastite potrebe i za izvoz, izvozni
rezultati, u celini, bili su veoma skromni. Ruska vojna industrija je u konverzionom periodu uspevala, sa dosta tekoa, da na inostrano trite naoruanja plasira NVO u vrednosti od oko tri do etiri milijarde dolara godinje ili
57
58
-, 1, 1998, No 9, . 7.
Russias Defense Industry at the Turn of the Century, B.I.C.C, November 2000, p. 40.
jedva deset odsto izvoza ostvarivanog pred kraj hladnog rata. Tako je bez novih narudbi vlastitih OS i skromnih mogunosti plasmana svojih proizvoda
na meunarodno trite NVO, kao i bez neophodne finansijske pomoi konverzije i rekonstrukcije, vojna industrija, raniji ponos SSSR-a relativno brzo
postala ono to su ekonomisti nazvali bolesna industrija Ruske Federacije i
drugih zemalja ZND.59
Rukovodstvo Ruske Federacije pre Vladimira Putina, kao i aktuelno rukovodstvo Srbije i Crne Gore, smatralo je da e imati najvee koristi ako to
vie smanji izdatke za vojsku i za naoruanje i sredstva osloboena vojne namene uloi u druge programe, ukljuujui linu i optu potronju. Takav postupak mogao je privremeno da olaka izvesne tekoe s kojima su se zemlje
u tranziciji u prvim tranzicionim godinama suoavale. Posmatrano dugoronije, meutim, bile bi daleko vee koristi da su novana sredstva osloboena vojne namene ili deo tih sredstava ulagan u preobuku kadra, tehnoloko i
drugo osposobljavanje vojnih pogona za proizvodnju robe opte namene.
Usled nepostojanja utvrene politike i strategije konverzije i prestrukturiranja vojne industrije, neadekvatnog rukovoenja i bez neophodne finansijske podrke, vojna industrija Ruske Federacije je, prema procenama strunjaka navedenog Bonskog centra za konverziju, ak i na samom kraju 20. veka
bila marginalizovana i nije uspela bilo da preuzme ulogu lokomotive ekonomskog oporavke i razvoja niti da podigne tehnoloki nivo civilne industrije, ono to su post-sovjetske vlade oekivale. Ona danas predstavlja samo jedan mali deo ruske privrede, sa godinjim proizvodom za vojno i za civilno
trite od nekih osam milijardi dolara godinje. Tek poetkom 21. veka zapaen je njen izvestan oporavak.
Panju privlae iskustva i nekih drugih zemalja kada je u pitanju konverzija vojne industrije. U renomiranom asopisu NATO Vojna tehnologija
br. 5 (avgust-septembar) 2003. godine, navodi se, na primer, da je u periodu
19902003. obim nabavki SRT za potrebe vidova oruanih snaga Nemake
opao na 21,2 odsto. Naroito je bio otar pad tranje sredstava za potrebe
KoV. Obim zaposlenosti u 20 vodeih proizvoaa SRT opao je: od 280.000 u
1990. na 140.000 u 1994. i dalje na svega 50.000 u 2001. godini. Pad zaposlenosti u proizvodnji sredstava ratne tehnike za potrebe KoV opao je od 44.000
u 1990. na svega 5000 u 2002. godini.
Nemaka, koja je od svih zapadnih zemalja imala najvee smanjenje snaga i naoruanja, zastupala je tezu, kao i Velika Britanija, da problemi konverzije treba da se reavaju tamo gde nastaju, tj. neposredno u sferi proizvodnje.
Meutim, Vlada Nemake, ipak, nije ostala po strani. Ona je, pored osta59
J. S. Gansler, Isto, p. 27.
49
50

log, preduzela mere da zajedno sa administrativnim jedinicama dravama

(leonder-ima) reava probleme iskrsle u procesu preorijentisanja dela industrijskih kapaciteta i drugih vojnih potencijala na civilnu proizvodnju. U tom
smislu, ona je pruila znaajnu finansijsku pomo tim jedinicama. Kroz preraspodelu poreza i taksa, na primer, samo u 1993. i 1994. godini, ona im je
transferisala vie od osam milijardi s obavezom da 75 odsto tog iznosa upotrebe za reavanje problema konverzije pogona vojne industrije na njihovim
teritorijama.
U procesu konverzije vojne industrije, Nemaka je, meutim, kao i Sjedinjene Drave, veliku panju posvetila unapreenju vojnog tehnolokog razvoja, to se oituje u broju zaposlenih na planu istraivanja i razvoja. Nemaka
je, prema istom izvoru, u 2001. godini u oblasti brodogradnje i vazduhoplovne industrije na programima istraivanja i razvoja zapoljavala 34,8 odsto
ukupno zaposlenih, a u 2002. godini u oblasti vojne elektronike vie od 40
odsto (od 6500 ukupno zaposlenih na poslovima istraivanja i razvoja radilo je 2700).
Francuska nije bila u obavezi da znaajnije reducira svoje snage i naoruanje, pa otuda ni potrebu da preduzima veu konverziju vojne industrije.
Meutim, Vlada i drava Francuske, ija je vojna industrija i dalje dobrim delom u dravnom vlasnitvu, jo su vie i neposrednije bili angaovani u savladavanju prateih tekoa konverzije. Pri tome, posebno je bio karakteristian
razvoj saradnje izmeu vladinih organa i organa vlasti administrativnih jedinica na planu preobuke vika radne snage u vojnoj industriji, preorijentisanju dela proizvodnih kapaciteta na proizvodnju robe iroke potronje, transferu vojnog know-how u civilni sektor privrede i drugo.
Maarska je u razvoju svoje vojne industrije bila dostigla vrhunac krajem osamdesetih godina. Prethodno je bila izvrila izvesnu transformaciju
orijentiui se ka proizvodnji sredstava veze i komunikacija, borbenih vozila
i na izvoz tih sredstava. U to vreme (1988) u proizvodnji SRT bilo je zaposleno oko 30.000 ljudi.
U izmenjenim meunarodnim uslovima, meutim, Maarska je izvrila
veoma veliko smanjenje oruanih snaga od 155.000 u 1989, na svega 60.000
ljudi u 1997. godini.60 Time je tranja SRT od strane OS Maarske drastino
smanjena, a bitno su oteani i uslovi izvoza tih sredstava. Tako je vojna industrija Maarske bila dovedena u veoma teak poloaj; proizvodnja SRT 1993.
godine bila je svedena na svega 20 odsto, a zaposlenost radne snage u toj industriji na manje od 15 odsto (na svega 5600 ljudi) u odnosu na 1989. godi60 V. Transformation of the Defense Industry in Hungary, Bonn International Center for
Conversion, July 1999.
nu. U takvim uslovima, Vlada i njeni organi, svoje mere na planu reavanja
problema vojne industrije ograniavali su uglavnom na savetodavnu ulogu i
naelnu podrku konverzije. Januara 1992. godine, formiran je poseban Vojno-industrijski ured sa zadatkom da koordinira aktivnosti na planu konverzije i konsolidacije vojne industrije, a godinu dana kasnije usvojen je i projekt konsolidacije preduzea koja su, kao neophodna za potrebe odbrane i
bezbednosti trebala da opstanu i da se dalje razvijaju. Istovremeno, osnovan
je i poseban Komitet za vojno-industrijski i vojno-tehnoloki razvoj sa zadatkom da obezbedi opstanak i dalji razvoj vojnog nauno-istraivakog i razvojnog rada. Vlada, meutim, nije preduzimala posebne mere za spaavanje
onih preduzea vojne industrije koja nisu imala uslova da opstanu na tritu
ili nisu bila od posebnog nacionalnog interesa. Podrala je napore odgovarajuih subjekata na planu izvoza SRT.
Oporavak vojne industrije, ili bolje rei preduzea vojnog sektora maarske privrede, ostvarivan je uglavnom putem procesa privatizacije, koji je otpoet prvih devedesetih godina i 1994. ubrzan. Ve pred kraj dekade, ogromna
veina tih preduzea bila je potpuno ili delimino privatizovana.61 Dominantno proizvodnjom sredstava NVO ostalo je da se bavi svega pet preduzea,
dok se neto vie od deset bavi proizvodnjom i SRT i robe za civilno trite.
Narodna Republika Kina je izvrila takoe znaajna smanjenja oruanih snaga, naoruanja i zaposlenosti u vojnom sektoru privrede. Ta smanjenja izvrena su u okviru programa ekonomske i drutvene reforme i modernizacije oruanih snaga, a zapoeta su jo u drugoj polovini sedamdesetih
godina i planski su usmeravana. NR Kina je, naime, svoju veoma glomaznu
armiju od oko 4,5 miliona ljudi postepeno smanjivala da bi do sredine devedesetih godina svela skoro na jednu polovinu. Vojsci, koja je pretila da se pretvori u najveu proizvodnu i trgovinsku vojnu korporaciju, oduzeto je pravo
da se bavi proizvodnjom za trite, a njena privredna infrastruktura (vie od
10.000 preduzea) stavljena je pod civilnu kontrolu.
Uporedo s promenama u Kineskoj narodnoj armiji i njenom sve veem
usmeravanju ka osposobljavanju za osnovnu namenu na pripreme za odbranu, vrene su odgovarajue promene i u domenu vojne industrije Kine.
One su posebno bile izraene u njenom ueu u proizvodnji robe za civilno
trite. Strunjaci bonskog Meunarodnog centra za konverziju, koji se pozivaju na kineske izvore, navode da je vojno-industrijski kompleks NR Kine u
1979. godini proizvodio svega 9 odsto za civilno trite, 1990. godine 40 odsto i 80 odsto 1997. celokupne proizvodnje tog sektora bilo je namenjeno ci61 U 1998. godini, na primer, od 15 preduzea vojne industrije Maarske, sedam je bilo
potpuno, a etiri delimino privatizovano. U punom dravnom vlasnitvu bila su svega etiri
preduzea (isto, str. 32. i 33).
51
52

vilnom tritu. Ovako velika strukturalna promena kineske vojne industrije, koja je zadrana u dravnom vlasnitvu, nije izvrena na tetu smanjenja
proizvodnje SRT, ve pre svega racionalnijim korienjem i proirenjem proizvodnih kapaciteta i uvoenjem savremenijih formi i metoda rukovoenja.
Nova tehnoloka revolucijai konverzija

vojne industrije
Na konverziju, rekonstrukciju i konsolidaciju vojne industrije posle hladnog
rata, uticale su nove tehnologije i njihova vojna primena. U drugoj polovini
20. veka, naime, svet je polako, ali sigurno ulazio u novu fazu svog drutveno-ekonomskog i tehniko-tehnolokog razvoja u novo, informatiko doba.
Osnovu za prelazak iz industrijskog u to novo, informatiko doba predstavljale su nove tehnologije (elektronika, senzorska i druga tehnika), koje su uveliko nale primenu u vojnoj sferi u koju su unele nove, revolucionarne promene.
Nove, informatike tehnologije nale su vojnu primenu najpre u sistemima komandovanja i rukovoenja, veza i komunikacija, a zatim i u ostalim
borbenim sistemima, ukljuujui sisteme za ostvarivanje vatre i manevra na
bojitu. Centralno mesto u tom sklopu dobila su oruja preciznog dejstva i
platforme za njihovo noenje i lansiranje. Osnovne karakteristike tih oruja,
posmatrano i sa stanovita konverzije i rekonstrukcije vojne industrije, jesu
njihova preciznost i veliki efekat dejstva na cilj. Te karakteristike ogledaju se
u tome da se sa relativno (pa i apsolutno) malim brojem ispaljenih projektila
postiu veoma veliki rezultati. Toflerovi s tim u vezi navode da je 1881. godine britanska flota ispalila 3000 granata na egipatska utvrenja u blizini Aleksandrije i da je svega 10 pogodilo cilj. Na poetku rata u Vijetnamu, ameriki
piloti su izvrili 800 poletanja i izgubili 10 aviona u neuspelim pokuajima da
srue most Tan Hua. Kasnije, etiri aviona F-4 sa pametnim bombama sruili su taj isti most u jednom naletu i bez gubitaka. Danas, pisali su Toflerovi, jedan avion F-117 u jednom naletu i sa jednom bombom moe da postigne ono to je avionu F-17 bilo potrebno 4500 poleta i 9000 bombi u Drugom
svetskom ratu.62
Demonstrirane mogunosti LBA F-117 u operaciji Pustinjska oluja
(1991) viestruko su prevaziene mogunostima kasnijih strategijskih bombardera B-1 i B-2 koji mogu da nose po 16 voenih oruja (bombi/raketa),
62 Alvin and Heidi Toffler, WAR AND ANTI WAR Survival at the Dawn of the 21st
Century, Little Brown and Co, Bristol, 1993, p. 73.
da ih lansiraju i istovremeno upuuju (vode) na 16 odvojenih ciljeva.63 Vie je

nego izvesno da je za proizvodnju (ne i za razvoj) nekoliko desetina ili stotina takvih aviona i nekoliko stotina ili hiljada bombi/raketa potrebno mnogo
manje proizvodnih kapaciteta, vremena (radne snage) i materijala nego to je
bilo potrebno za desetine hiljada aviona i stotine hiljada bombi u vreme Drugog svetskog rata.
Slino je i sa drugim sredstvima namenjenim za ostvarivanje vatre i manevra. Savremena artiljerijsko-raketna orua, na primer, sa voenim projektilima u stanju su da, i sa malim brojem jedinica/orua ostvare veoma veliku
koncentraciju vatre sa preciznim pogaanjem ciljeva. Potrebe za ostvarivanjem odreene koliine vatre i manevra, prema tome, mogu da se zadovolje proizvodnjom mnogo manjih koliina oruja i orua i sa mnogo manje
utroka radne snage i materijala nego to je to bilo potrebno pre nove vojne
tehnoloke revolucije. Ta okolnost uputila je vojne i vojno-ekonomske planere, naroito visoko razvijenih zemalja, da uporedo sa eventualnom konverzijom vojne industrije trae reenja i za njenu rekonstrukciju i konsolidaciju,
to su Sjedinjene Drave i inile.
Delimina konverzija vojne industrije izvrena posle hladnog rata u velikom broju zemalja pokazala je svu sloenost utvrivanja odnosa izmeu naoruavanja/razoruanja i razvoja. Na poetku sprovoenja, ona je u gotovo
svim zemljama ispoljila negativan uticaj na zaposlenost i rast BDP. Meutim,
industrijski visoko razvijene zemlje trinih privreda mnogo bre i lake su
savladavale te poetne tekoe konverzije i poele da budu dividende iz preorijentacije dela vojne na civilnu proizvodnju. U manje razvijenim zemljama,
bez dovoljno razvijenog trita i konverzije znaajnog dela vojne industrije, ti
problemi su tee i vremenski due savladavani.
Iskustva brojnih zemalja su pokazala da je za uspeh konverzije proizvodnih i istraivako-razvojnih subjekata vojne industrije neophodna pomo i
finansijska podrka spoljnih inilaca unutranjih i/ili spoljnih. Ukoliko je
konverzija vea, utoliko je ta pomo potrebnija. To moe da bude viestruko
isplativo, jer se na taj nain ubrzava transfer vojne tehnologije u civilni sektor
privrede i poveava proizvodnja robe za civilno trite.
U procesu konverzije vojne industrije, razvijene zemlje mogu da se suoe
sa problemom plasmana poveanih koliina robe na civilnom tritu, mada
se to nije dogodilo Sjedinjenim Dravama jer one nisu znaajnije smanjivale
vojnu u korist civilne proizvodnje, a i u Nemakoj se pojavila velika tranja
u njenom istonom delu. (U ostalim zemljama NATO i u Japanu, konverzija
63 Takve mogunosti B-2 je demonstrirao u dejstvima protiv ciljeva na teritoriji SR Jugoslavije 1999. godine.
53
54

vojne industrije po obimu je bila neznatna.) U Sovjetskom Savezu/Ruskoj Federaciji i u istono-evropskim zemljama taj problem se nije mogao pojaviti,
jer se kod njih uvek oseala nestaica robe iroke potronje. Uz neophodnu
podrku i materijalnu pomo konverzija je, u tim zemljama, mogla da bude
mnogo bra i uspenija. Najkrai put ka tome je bio preusmeravanje dela vojnih izdataka od nabavki novih vrsta i koliina SRT u preobuku kadra i tehniko-tehnoloko transformisanje proizvodnje.
iii
Gledita o uticaju naoruavanja
na razvoj
Razlike u gleditima
Tokom istorijskog razvoja nastale su, uslovno reeno, tri kole vojno-ekonomske misli s razliitim gleditima na pitanje uticaja (pozitivnog, negativnog) naoruavanja (vojne potronje i vojne proizvodnje) na privredu i njen
razvoj. Tvorci klasine kole politike ekonomije: V. Peti, A. Smit, D. Rikardo
(W. Petty, A. Smith, D. Ricardo) i njihovi sledbenici, ukljuujui Marksa, Engelsa i njihove pristalice, koji su se u svojim radovima oslanjali na dela tvoraca klasine politike ekonomije, naglasili su negativne posledice vojne potronje na privredni razvoj. Slina gledita zastupa i nemali broj ekonomista
novijeg doba, koji svoja istraivanja proiruju i na mogue posledice rata voenog sredstvima velike razorne moi i ubojne sposobnosti.
Drugu grupu ekonomista, ili drugu kolu vojne-ekonomske misle, ine
preteno pristalice engleskog ekonomiste, Dona Mejnarda Kejnza (John
Maynard Keynes, 18831946), koji je zastupao gledite da opta, a time i vojna, potronja pomae reavanju problema zaposlenosti i realizacije, odnosno
unovenje roba i kapitala, koji se povremeno javljaju kao vikovi. Oni vide
vaan povratni uticaj vojne potronje na privredni razvoj, ali ne vei od uticaja ostalih optih trokova. Na osnovu Kejnzovih uenja, kod mnogih ekonomista formirano je miljenje da poveanje vojnih rashoda i jaanje vojne privrede doprinose spreavanju pojava i (ili) otklanjaju krize hiperprodukcije.
Nastanak tree kole vojno-ekonomske misli podudara se sa tehnikotehnolokom modernizacijom vojske. Njeni pioniri bili su nemaki reformisti, koji su pre i u vreme Prvog svetskog rata u vojnoj potronji i vojnoj proizvodnji sagledavali veliku korist za privredu i njen razvoj. Njihova uenja su
ila dotle da vojnu potronju i proizvodnju za vojne potrebe vide kao glavni
uslov za reavanje problema koji proizvode velike ekonomske krize, pre svega
probleme nezaposlenosti i hiperprodukcije. I pored pokuaja njihovih oponenata da takva gledita opovrgnu, ona se, u neto izmenjenom obliku i dopunjena novim argumentima, mogu nai kod brojnih savremenih ekonomista, pre svega amerikih.
56

Savremeni apologeti tree kole ekonomske misli, prema dr aliu64

su oni koji se oslanjaju na empirijska iskustva Sjedinjenih Amerikih Drava
iz Drugog svetskog rata, kao i na veliko uee dravnih, prvenstveno vojnih
rashoda u privrednim tokovima veine zapadnih zemalja tokom tzv. hladnog rata.
Gledi ta o negativ nom uticaju
Gledita o negativnom uticaju naoruavanja na razvoj (privredni, drutveni)
i, s tim u vezi, o neproduktivnom karakteru vojne potronje i vojne proizvodnje, u ekonomskoj teoriji najee se povezuju sa delima tvoraca klasine politike ekonomije, Adama Smita i Davida Rikarda, koji su po tom pitanju u
svojim delima zastupali i kontroverzne stavove.
Adam Smit (17231790) je, na primer, vojne trokove svrstavao u trokove opte potronje i kao takve smatrao ih neproduktivnim. Polazei, ipak, od
odbrambene nunosti smatrao je da vojska postoji za opte dobro drutva,
koje treba da snosi trokove svoje odbrane, s tim da se oni rasporeuju na sve
lanove drutva srazmerno koristima i njihovim mogunostima, po principu
svako dobija svako treba da plati s razmerno dobijenom, a taj dobitak je
rad u miru i odbrana od spoljne agresije. I ovde je A. Smit naglasio svoje gledite o neproduktivnom karakteru vojne potronje, ali i drutvenu korist tih
ulaganja kada se ona vre u cilju stvaranja uslova za rad u miru.
David Rikardo (17721823) bavio se i pitanjem uticaja rata na privredni razvoj i tokove meunarodne trgovine. Bio je okupiran problemom kako
ograniiti vlade svog vremena u preduzimanju ratnih priprema na tetu optih trokova. U razmatranju uticaja rata na trgovinu, zakljuio je da rat razara normalni komercijalni ivot i usmerava kretanje kapitala od proizvodnje
mirnodopskih dobara ka proizvodnji sredstava za voenje rata.
Zasluuje panju i gledite francuskog liberalnog ekonomiste an Batist Seja (Jean Baptiste Say, 17671832), koji je pokuao da sistematizuje gledita Adama Smita po pitanju odnosa vojske i privrede, i s tim u vezi napisao: Smit naziva vojnika neproduktivnim radnikom. Pobogu, zar on nije
nita vie od toga?! Pa, on je, u stvari, ruilaki radnik, jer ne samo da troi
proizvode neophodne za svoje odravanje, ve on esto biva pozvan da razori, bez ikakve line koristi za sebe, plodove tueg teko steenog rada.65
64 Dr Duan ali, Dravni kapitalizam u okviru privrednih kretanja u svijetu, Naprijed, Zagreb, 1964, str. 28.
65 Jean Baptiste Say, Traite deconomie politique, citirao Gavin Kennedy u Defence Economics, Duckworth Co, Ltd. London, 1983, p. 14.
Gle di ta o u ticaju naoru avanja na razvoj
Kako je Karl Marks veinu ekonomskih principa usvojenih od strane

klasika politike ekonomije preuzeo i uneo u svoja dela, tako je u osnovi,
preuzeo i gledita o optim, pa i vojnim trokovima kao o neproduktivnim. U
strunoj literaturi, naime, esto se nailazi na njegovo gledite izneto u Ekonomskim sveskama 18571859 (poglavlje o novcu), gde se, pored ostalog,
kae da je proizvodnja za rat u neposredno ekonomskom pogledu isto kao
kad bi nacija bacila u vodu deo svog kapitala.66
Karl Marks, meutim, nije bio sasvim dosledan iznetom stavu, jer je u
nekim drugim okolnostima sagledavao i pozitivan uticaj vojske na privredni
i drutveni razvoj, pa je s tim u vezi pisao: Istorija armija najreitije pokazuje ispravnost naeg stava o meusobnoj vezi proizvodnih snaga i drutvenih odnosa. Uopte uzev, armija je znaajna za privredni razvoj. Na primer,
u staro vreme nadnica se najpre razvila u armiji. Podjednako je kod Rimljana bilo peculium castrease (posebne svojine vojnika u logoru), prvog pravnog
vojnika, kojem se poelo priznavati pravo vlasnitva nad nekretninama i vojnicima bez dece. I esnafi su se najpre pojavili meu barbima (vojnikim zajednicama). Tu se prvi put sreemo s upotrebom maina u veem opsegu...
Podela rada unutar jedne industrijske grane prvi put je, takoe, primenjena
u armiji.67
Fridrih Engels, kao i Karl Marks, je trokove za OS i za rat smatrao velikim optereenjem privrede i drutva. U svom kapitalnom delu Antidiring o
vojsci i sredstvima koja se troe za njeno odravanje, on je, pored ostalog, napisao: Sila, to je danas vojska (kopnena) i mornarica, a jedna i druga danas
stoje kao to svi mi to na nau tetu znamo, bezbono mnogo novca. Meutim, sila ne moe da pravi novac, nego najvie to moe (to je) da ga oduzme
kad je ve napravljen... Dakle, novac ipak mora biti nabavljen posredstvom
ekonomske proizvodnje...68 Ni Fridrih Engels, meutim, nije ostao dosledan
gornjem stavu da silu (olienu u vojsci) smatra samo kao privrednu tetoinu. U drugim prilikama i izvorima, on je pisao: U savremenom razdoblju
razvijenog kapitalizma, trka u naoruavanju meu armijama ubrzava razvoj
teke industrije, koja je tako postala i politika nunost... Sve to, oklopni brodovi, bezdimni baruti, topovi sa izoluenim cevima, eline patrone itd., nije
mogue proizvesti bez veoma razvijene metalne industrije, a ova ne moe da
postoji bez drugih industrijskih grana.69
66 Karl Marks, Ekonomske sveske 19571859, citirano u Ekonomika u optenarodnom
odbrambenom ratu, Zbirka lanaka, VIZ, Beograd, 1980, str. 179.
67 Dr Nikola ubra, Ekonomika optenarodne odbrane VIZ, Beograd, 1979. (citirano, str. 47).
68 Fridrih Engels, Antidiring, Naprijed, Zagreb, 1945, str. 172.
69 Dr Nikola ubra, isto (citirano, str. 36).
57
58

Mnogo kasnije, uoi Prvog svetskog rata, britanski publicista, F. V. Herst

(F. W. Hirst) urednik uglednog asopisa Economist, prikupio je i sistematizovao podatke o trokovima za naoruavanje velikih sila i zakljuio da ni pod
kojim uslovima izdaci za naoruavanje u tom obimu ne mogu biti produktivni. Oni iscrpljuju izvore nacionalnih dobara, poveavaju takse i ugroavaju opte blagostanje.70
Gledita o potronom i neproduktivnom karakteru vojske i njenih aktivnosti ne nalaze se samo u delima klasika politike ekonomije i tvoraca marksistike misli. Na njih se nailazi i u delima savremenih ekonomista i teoretiara, od kojih posebno treba naglasiti Melman Sejmura i njegova dela
Kapitalizam Pentagona i Ekonomika odbrane (The Defense Economy).
U Kapitalizmu Pentagona, M. Sejmur, pored ostalog, pie: Ratna privreda
funkcionie parazitski na telu cele privrede koja je hrani i sama sebe slabi.71
U osvrtu na politiku SAD i u istom delu, M. Sejmur je zapisao: Izbor
spoljne politike nije samo izbor izmeu rata i mira, nego i izmeu fundamentalno zdrave i ekonomski parazitike upotrebe nacionalne radne snage...
Nacija ak i sa veim bruto drutvenim proizvodom ne moe, osim sa stagnantnom privredom, da podnese sadanje i budue vojne prioritete i da se
konstruktivno nosi sa opasno ugroavajuim domaim razvojem.72
Navedena gledita, bez sumnje, zasluuju odreenu panju. U njihovom
prihvatanju ili odbacivanju, meutim, ne mogu se izgubiti iz vida da i oni koji
su ih izneli nisu bili uvek i u svemu sasvim dosledni. Pored negativnih efekata
naoruavanja na razvoj sagledavali su i odreene pozitivne inioce.
Gledi ta o pozitiv nom uticaju
Nasuprot gleditima o negativnom uticaju naoruavanja na privredni razvoj
su gledita o podsticajnom dejstvu vojne potronje i vojne proizvodnje na
ekonomski razvoj i tehniki progres. Takva gledita su prilino proirena,
mada ne i ujednaena, a mogu se nai kako kod inostranih tako i naih (jugoslovenskih, srpsko-crnogorskih) ekonomskih analitiara.
Na odnose izmeu naoruavanja i razvoja, veliku panju svojim radovima privukao je ameriki ekonomista Emil Benua, koji je bio posebno angaovan u istraivanju uticaja naoruavanja na privredni razvoj nerazvijenih
zemalja i zemalja u razvoju. S tim u vezi, on je pisao: Ekonomisti obino
pretpostavljaju da vojni rashodi smanjuju resurse raspoloive za investicije
i tako usporavaju privredni razvoj. Podaci s kojima raspolaem za zemlje u
F. W. Hirst, Political Economy of War (Citirao G. Kennedy, p. 16).
Melman Seymour, Pentagon Capitalism, New York, 1971, p. 82.
72 Isto, pp. 56.
70
71
razvoju, u najmanju ruku nisu u skladu s takvim gleditem... Istorija prua

primere privrednog razvoja tamo gde sektor odbrane ima neposrednu ulogu
(Nemaka izmeu dva svetska rata, SAD i SSSR s tokom naoruavanja u posleratnom periodu i slino).73
Poveani vojni rashodi, prema E. Benua, doprinose privrednom razvoju putem:
a. uvoza znanja i umea koje doprinosi civilnoj proizvodnji i unapreuje njeno rukovoenje;
b. izgradnje puteva, aerodroma, komunikacijskih mrea i drugog za vojne potrebe, ali koji se koriste i za civilne potrebe, a sem toga poveavaju zaposlenost i proizvodnju sirovina i materijala;
c. poveane proizvodnje potronih dobara i usluga u lokalnim i irim
nacionalnim okvirima;
d. osavremenjavanja gledita i proirenja shvatanja o savremenom rukovoenju i tehnolokim inovacijama, kao i podsticanju ideja o efikasnijem iskoriavanju raspoloivih resursa i zatiti ovekove okoline.
Poveani vojni programi, smatra Benua, sem toga, daju vaan doprinos
optem privrednom razvoju:
a. prehranom, oblaenjem i smetajem izvesnog boja stanovnitva, koje
bi inae bilo oblaeno, stanom obezbeivano i hranjeno civilnom
ekonomijom;
b. obezbeenjem obrazovanja i sanitetske nege, a takoe praktinom i
strunom obukom (rukovanje i opravka motornih vozila, aviona i radio-ureaja; sanitetska nega i graevinski poslovi), to ima veliku civilnu primenu;
c. izvoenjem, u velikoj koliini, javnih radova izgradnja puteva, brana, regulisanje renih tokova, mrea komunikacija i slino, to slui i
civilnim potrebama;
d. angaovanjem u naunim i tehnolokim specijalnostima, kao to su
hidrografske studije, kartografija, kao i u nekim civilnim aktivnostima (obalska i granina straa, otklanjanje prirodnih nepogoda), a takoe u nauno-istraivakim i proizvodnim aktivnostima koje rezultiraju u proizvodnji izvesnih artikala i za civilne i za vojne potrebe
(baterije, gume za vozila i avione i drugo).
Emil Benua se nije zadrao samo na navedenim konstatacijama. On,
meutim, posle istraivanja uticaja nekih aspekata naoruavanja na privredni razvoj zemalja u razvoju iznosi da u posmatranim zemljama vee vojno
73 Emile Benois, Growth and Defense in Developing Countries Economic development
and cultural change, New York, 1972, p. 178.
59
60

optereenje stimulie rast (ekonomski) u najmanju ruku onoliko koliko je potrebno da se potiru svi oni efekti koji bi na takva kretanja mogli imati negativan uticaj.74 U pokuaju objanjenja kako je to mogue, E. Benua je istakao
da se u nedovoljno razvijenim zemljama veoma mali deo dohotka koji se ne
izdvaja za odbranu ulae u visoko produktivne svrhe. Veina odlazi na potronju, neproizvodne investicije, a delom i u proizvodne investicije, ali takve
koje, kada su zavrene, zbog neadekvatnog rukovoenja, rade neekonomino i ne doprinose ekonomskom razvoju u onoj meri u kojoj bi inae trebalo
da doprinose. S druge strane, vojni programi, iako nisu namenjeni doprinosu civilnom sektoru privrede, mogu to initi na posredan nain i u istoj meri
kao i civilni programi.
Emil Benua je otiao tako daleko da je ustvrdio kako je veliina armije,
kao postotak od ukupnog broja stanovnitva, strogo korelativna sa ekonomskim rastom, jer se pripadnici oruanih snaga ue redu i disciplini, savremenim metodama rukovoenja, tehnikim inovacijama i drugom, doprinosei
na taj nain ekonomskom rastu i tehnikom progresu.
O uticaju naoruavanja (vojne potronje i vojne proizvodnje) na razvoj
svoja gledita iznosile su i takve veliine ekonomske misli, kao to je Don
Galbrajt. Osvrui se na ponaanje privrede SAD u hladnom ratu, Galbrajt
je, pored ostalog, napisao: ...poveana potranja za robama, koju izaziva vojna potronja, pomae da se odrava visoka razina zaposlenosti, ubrzava tehnoloki napredak i tako pomae naciji da podie svoj ivotni standard.75
U svom delu Ekonomika i drutveni ciljevi, on je, pored ostalog, napisao:
Rashodi za naoruanje ne samo da omoguuju prodaju proizvoda liferantskih firmi, nego u isti mah deluju na taj nain da podravaju ouvanje potronje u cjelini.76
Don Galbrajt, kao savremeni ekonomski analitiar, nije usamljen u svom
gleditu o delotvornom uticaju naoruavanja na ekonomski razvoj i tehniki
progres. Mnogi drugi ekonomisti esto naglaavaju da je proizvodnja za rat
(Drugi svetski), u krajnjem, izvukla Sjedinjene Drave iz velike ekonomske krize i obezbedila im stabilan privredni razvoj u posleratnom periodu. U
tom pogledu, posebno je karakteristino pisanje engleskog publiciste N. Bilofa u londonskom Observeru, prema kojem se Amerika, uprkos Ruzveltovom Nju dilu, oporavila od privredne krize iz tridesetih godina tek u ,bumu
iz vremena Drugog svetskog rata i da je laka poslijeratna recesija bila elimi74 Emile Benoit, Defense and Economic Growth in Developing Countries, World Politics, New York, 1971, p. 97.
75 John K. Galbraight, Ekonomika i drutveni ciljevi, Otokar Kerovani, Rijeka, 1979, str.
129.
76 Isto, str. 65.
nisana ... onim dobrim godinama Korejskog rata.77 (N. Bilof je ovde zakoraio u doprinos ratne privrede razvoju, to nije predmet naeg istraivanja,
usmerenog na uticaj naoruavanja na razvoj u mirnodopskom periodu.)
Francuska je tokom itavog perioda hladnog rata izdvajala znaajan deo
nacionalnog dohotka u vojne svrhe i bila jedan od najveih proizvoaa sredstava NVO. Otuda je razumljivo da se u njenoj ekonomskoj i vojno-ekonomskoj literaturi i publicistici nailazi na ocene o uticaju naoruavanja na razvoj.
Tako je, pored ostalih, bivi predsednik francuske vlade R. Bar o tome pisao:
Budet oruanih snaga ima ulogu glavnog pokretaa ne samo u oblasti potronje, nego i u industrijskoj proizvodnji, bez obzira na to da li se radi o vrhunskoj, najmodernijoj industriji ili ne...78 Svoje gledite R. Bar je objasnio
na sledei nain: Prirodu odbrane odreuju dve karakteristine crte raznolikost aktivnosti i njihova uska povezanost sa svim sektorima privredne
strukture zemlje. Osim funkcionalnih trokova, vojni budet obuhvata iroku
skalu drugih aktivnosti, i to:
industrijske;
istraivako-razvojne; i
aktivnosti u domenu infrastrukture.
Izrazito obeleje ovih, pre svega industrijskih aktivnosti, ogleda se u tome
to one esto koriste najmoderniju tehniku, pa upravo zbog tog podsticajnog
dejstva mogu predstavljati snanu pokretaku polugu privrednog razvoja.79
Rajmond Bar je pokuao da uspostavi funkcionalnu vezu izmeu izdataka za potrebe nacionalne odbrane i ostalog dela privrede i to ini vodei rauna ne samo o visini vojnih rashoda i njihovog koeficijenta uticaja na
privredu i zaposlenost, ve takoe o svim spoljnim uticajima koje vojni izdaci uslovljavaju, naroito:
tehnolokim koristima, koje pojedine industrije izvlae iz svoje proizvodnje vojne opreme za proizvodnju predmeta iroke potronje;
tehnolokim i finansijskim koristima od izvoza naoruanja i vojne
opreme;
koristima od vojnih studija, istraivanja i razvoja, koji u velikoj meri
uestvuju u stvaranju onoga to ekonomisti nazivaju rizidualnim iniocima privrednog razvoja; i
proizvodnim planovima industrije, koja radi i za vojne i za civilne potrebe i koja ne bi postigla potrebnu rentabilnost bez osiguranih vojnih
77 Citirao D. ali u delu Dravni kapitalizam u okviru privrednih kretanja u svijetu,
Naprijed, Zagreb, 1984, str. 40.
78 Raymond Barre, Traganje za optim odnosom izmeu odbrane i privrede (v. Ekonomika u optem odbrambenom ratu), VIZ, Beograd, 1980, str. 145154.
79 Isto, str. 167.
61
62

porudbina, to je naroito sluaj u sektoru vazduhoplovne, elektronske i mainske industrije.

Uticaj naoruavanja na privredni razvoj s pozitivnim pogledom na taj
uticaj, naao je vidno mesto i u radovima nekih naih (jugoslovenskih, srpsko-crnogorskih) ekonomista. Prof. dr Radmila Stojanovi, na primer, o tome
je, pored ostalog, pisala: Odbrana zemlje kao fiksni cilj, ima u savremenom
svetu i praksi, a ve veoma mnogo i u ekonomskoj teoriji, izuzetno mesto ne
samo po vanosti ovog fiksnog cilja za stabilnost datog velikog drutvenog
sistema, nego i zbog svog ogromnog dejstva na strukturu materijalne proizvodnje. Svaka procena poveanja ili smanjenja opasnosti po slobodni razvoj
zemlje, vrlo znaajno se odraava na promene u strukturi pre svega odreenih industrijskih grana (razumljivo najee moderne, elektronske i hemijske
industrije), na ukupan obim zaposlenosti i ukupnu tranju.80 U daljoj razradi svojih gledita na navedeni problem, R. Stojanovi je iznela da je ne tako
davno ovaj drutveni sektor (odbrana) analiziran u ekonomskoj teoriji jedino
u sklopu opte potronje, pri emu je vojni budet bio tretiran kao ist odbitak od ukupno raspoloive akumulacije namenjene privrednom razvoju, tj.
sve se svodilo samo na negativan efekat po stopu privrednog rasta. To je, naravno, daleko od istine. Ovakve zablude su naputene jo poetkom sedme
dekade (dvadesetog veka), kada je objavljen vei broj naunih dela koja to
potvruju, naglasila je profesorka R. Stojanovi.81
U napred citiranom delu, prof. Stojanovi dalje navodi da meu najvanije eksterne efekte sistema nacionalne odbrane na veliki ekonomski sistem
jedne zemlje treba navesti: prvo, u sistemu narodne odbrane postoji najvei
stepen neizvesnosti, a ta neizvesnost zahteva veliku elastinost i adaptivnost
ne samo ovog sistema, ve i cele privrede i drutva; drugo, iako i moderna armija primenjuje danas analize trokova i rezultata... ipak je u njoj dominantnija efikasnost odbrane od njenog kotanja, to esto dolazi u sukob sa kriterijumima velikog ekonomskog sistema; tree, usvajanje ire ili ue varijante
u sistemu narodne odbrane utie takoe veoma mnogo na opti nivo zaposlenosti stanovnitva, znai i svih drugih faktora razvoja; na nivo zaposlenosti takoe deluje trajanje obaveznog vojnog roka; etvrto, zadatak narodne
odbrane utie, vie nego bilo koji deo drutva uzet pojedinano, na naunoistraivaki rad i na formiranje vrhunskih strunjaka u osetljivim podrujima
nauke i tehnike, i peto, veliki je uticaj narodne odbrane na tempo moralnog
80 Profesor dr Radmila Stojanovi, Optimalna strategija privrednog razvoja, Savremena administracija, Beograd, 1977, str. 6.
81 Isto, str. 65.
rabaenja (zastarevanja) u industriji naoruanja, i u svim drugim neposredno

vezanim privrednim granama.
Analitiki osv r t
Bilo koje od navedenih gledita teko bi se moglo uzeti kao apsolutno tano,
niti bi se moglo potpuno negirati. U svakom od njih ima izvesne racionalnosti s pozitivnim ili negativnim predznacima, ali uz iskljuivanje jednih ili
drugih kao krajnjih.
Gledita o negativnom ili pozitivnom uticaju naoruavanja (vojne potronje i vojne proizvodnje) na privredni razvoj nastajala su u razliitim vremenskim periodima i u razliitim uslovima. Ona nose peate vremena i
uslova svog nastajanja i ocena njihove valjanosti ne moe se donositi bez poniranja u te uslove, pa i ciljeve.
Tvorci klasine politike ekonomije nisu imali krupnih razloga da vojne rashode razmatraju odvojeno od opte potronje, jer se oni u to vreme po
svojoj strukturi nisu mnogo razlikovali od drugih trokova za dravnu upravu i ostale opte drutvene potrebe. Lini i tekui materijalni rashodi vojske
apsorbovali su i do 80 odsto vojnih budeta, a proizvodnja i nabavka sredstava NVO i ulaganja u vojne investicije svega oko dvadeset odsto. Oni su, prema tome, optu potronju i vojne rashode u okviru nje posmatrali kao jednu
makro ekonomsku kategoriju ispoljenu kroz raspodelu i potronju novostvorene vrednosti u odreenom vremenskom periodu.
Marks i Engels, a kasnije Lenjin i njihove pristalice, izdvajanje sredstava
za naoruanje, za odravanje i jaanje oruanih snaga, sagledavali su kao jednu drutveno-ekonomsku i ideoloko-politiku kategoriju. Polazili su od toga
da su oruane snage proizvod klasnog drutva, da ih vladajua klasa stvara i
koristi za guenje otpora ugnjetene klase u svojoj zemlji i za osvajake ratove prema inostranstvu radi potinjavanja drugih naroda, oduzimanje njihovih materijalnih dobara i pribavljanja nove (dodatne) radne snage. Radniku
i klasi kojoj on pripada, govorili su oni, takve oruane snage nisu potrebne;
oni njihovo postojanje i opremanje posmatraju kao sredstvo upereno protiv
radnika i na njegov teret. Izgradnjom besklasnog drutva, smatrali su, prestae potreba za postojanjem takvih i tako namenjenih oruanih snaga i naoruanja.
Gledita o pozitivnom uticaju naoruavanja na privredni razvoj nastajala su takoe u specifinim okolnostima i nose peat vremena i uslova. Nastajanje tih gledita, naime, podudara se sa spajanjem vojne tehnologije i ratne
doktrine, tj. sa vojnom industrijalizacijom privrede, s jedne, te motorizacije i
mehanizacije vojske, s druge strane. To je istovremeno period (kraj devetnaestog i poetak dvadesetog veka) u kojem su industrijalizovane zemlje kapita-
63
64

lizma doivljavale snane potrese izazivane kriznim situacijama, pa su traena sredstva i metode za izlazak iz njih. U takvim uslovima, mnogi ekonomisti
su u vojnoj potronji i vojnoj proizvodnji sagledavali, ako ne spas, a ono barem ublaavanje problema nezaposlenosti i hiperprodukcije.82
Na shvatanje ne malog broja savremenih ekonomista da naoruavanje ispoljava pozitivno dejstvo na privredni razvoj i tehnoloki progres, znaajno
su uticala dva bitna inioca:
1. ponaanje privrede SAD u Drugom svetskom ratu; i
2. ponaanje privreda industrijski razvijenih zemalja Zapada u periodu
posle Drugog svetskog rata, tj. tokom hladnog rata.
Statistiki podaci potvruju da je proizvodnja SAD tokom Drugog svetskog rata vie nego udvostruena. Broj zaposlenih je povean od 46 miliona
ljudi u 1939, na vie od 53 miliona u 1945. godini. Takva kretanja vrena su
uporedo sa narastanjem optih (dravnih) trokova, naroito vojnih, od ukupno 11 milijardi dolara u 1939. na 117 milijardi u 1945. godini i s porastom
line potronje od 137 na 171 milijardu dolara u istom vremenskom periodu. Prethodno citirani Melman Sejmur tvrdi da je Drugi svetski rat, u ekonomskom pogledu, za SAD znaio vie nego Ruzveltov New Dil, a Hariman
erman kae da je samo privreda (SAD) koja je radila za vojne potrebe mogla da ukloni nepodnoljiv stepen nezaposlenosti iz doba velike ekonomske
krize.83
Neosporno je da je privreda Sjedinjenih Drava tokom Drugog svetskog
rata ostvarila veoma velik uspeh, da je konano reila problem nezaposlenosti i hiperprodukcije sve to zahvaljujui dobrim delom proizvodnji za ratne
potrebe. Meutim, amerika ratna privreda punih pet godina funkcionisala
je u posve specifinim uslovima. Pored posebnog naprezanja i maksimalnog
angaovanja radnih ljudi i ostalih faktora proizvodnje, to je redovna pojava
koja prati svaku ratnu privredu i podstie njen razvoj, privreda SAD, pa ni
teritorija ove prekookeanske zemlje, tokom Drugog svetskog rata nije ugroavana prisustvom i dejstvom protivnikovih snaga, a sem proizvodnje za vla82 Poznati engleski ekonomist Don Mejnard Kejnz je, na primer, iveo i radio preteno
u vreme kada je razvijeni, a preko njega i ostali, svet i njegovu privredu potresala velika ekonomska kriza tridesetih godina dvadesetog veka. Tu krizu, pored ostalog, pratile su dve krupne pojave: nezaposlenost i disproporacija izmeu ponude i tranje (hiperprodukcija). U takvim uslovima, opta, a time i vojna potronja javljali su se kao sredstvo i nain da se otklone
ili bar ublae problemi nezaposlenosti i realizacije. Otuda i shvatanje Mejnarda Kejnza i njegovih pristalica o blagotvornom dejstvu vojne potronje na privredni razvoj (v. John Maynard
Keynes, The Economic Consequences of the Peace, General Theory of Employment, Intersest
and Money, kao najznaajnija dela ovog najistaknutijeg graanskog ekonomiste svog vremena
i teoretiara dravnog kapitalizma).
83 Hariman Scherman, Radical Political Economy, New York, 1972, p. 144.
stite oruane snage, SAD su sve vreme rata bile i veliki isporuilac oruja
drugim, saveznikim zemljama i armijama.
Istina je i to da privredu industrijski razvijenih zemalja Zapada u njenom razvoju od Drugog svetskog rata pa dalje karakterie gotovo neprekidan
i prilino stabilan ekonomski razvoj i tehniki progres. Privrede tih zemalja, naime, punih ezdeset godina uspevaju da izbegnu dublje krizne poremeaje i ciklina kretanja karakteristina za 19. i prvu polovinu dvadesetog
veka. Povremene prilino blage i kratkotrajne recesije nisu ozbiljnije ugroavale njihov razvoj. Mnogi ekonomisti su takva kretanja u privredama zapadnih zemalja sagledavali kroz visoke vojne rashode, masovnu proizvodnju
naoruanja i brz vojno-tehniki/tehnoloki razvoj. U tome se, neosporno, nalaze izvesna zrna racionalnosti, ali ne i puna istina; zemlje koje su imale visoko uee vojnih rashoda u bruto drutvenom proizvodu nisu se razvijale
bre od zemalja sa niskim ueem vojnih rashoda u raspodeli nacionalnog
dohotka ili bruto nacionalnog proizvoda (o tome opirnije naknadno).
U ovom kratkom analitikom osvrtu, teko je zaobii gledita kontroverznog profesora Kalifornijskog univerziteta, Emila Benua. Njegova istraivanja uticaja naoruavanja (vojne potronje i vojne proizvodnje) na razvoj
nerazvijenih zemalja, naime, vremenski su bila ograniena na trei kvartal
20. veka, tj. na prvih dvadeset pet godina posle Drugog svetskog rata, kada
se ta grupacija zemalja naoruavala preteno putem primanja vojne pomoi, a njen stareinski kadar masovno kolovan u vojnim kolama i akademijama velikih sila i industrijski razvijenih zemalja, koji je iz tih kola mogao
da ponese izvesna znanja i iskustva primenljiva i u civilnom sektoru privrede
i drutva.84 Takvo naoruavanje i kolovanje stareinskog kadra moe da ispolji drugaiji uticaj (ak i pozitivan) nego naoruavanje koje se finansira iz
vlastitih izvora.
84 U jednom izvetaju upuenom Kongresu SAD o kolovanju stranih oficira u vojnim

kolama SAD, reeno je, pored ostalog: Strani oficiri koji se koluju u SAD ne obuavaju se
samo u vetini ratovanja, nego i u savremenom rukovoenju, planiranju i realizaciji budeta,
odgovarajuoj finansijskoj proceduri, savremenom personalnom poslovanju i drugom. Ti oficiri postaju rukovodioci ne samo u vojnom nego i u civilnom ivotu (Arms Transfers Policy
Report to the Congress by the Arms Control and Disarmament Agency, GPO, Washington,
D.C. 1977, p. 96).
65
iv
Istraivanje uticaja naoruavanja
na razvoj
Metode i sredstva istraivanja

Prethodno izneta gledita (pozitivna, negativna) o uticaju naoruavanja (vojne potronje i vojne proizvodnje) na ekonomski razvoj i tehniki progres zasluuju odreenu panju, ali ne daju realnu sliku problema. Ona jesu najee
potkrepljena injenicama (materijalnim pokazateljima), ali ne i argumentima; nisu, ili nisu dovoljno, objanjena uslovima vremenom i prostorom dogaanja. Pre su rezultat konkretnih uslova i potreba, u nekim sluajevima i
politikih.
Za dobijanje realnije slike problema neophodna su sveobuhvatnija istraivanja, uz primenu odgovarajuih metoda i sredstava.
U istraivanju uticaja naoruavanja na razvoj mogu da se koriste raznovrsna sredstva i metode. Ovde e biti primenjena uglavnom eksploatorna ili
empirijska i kvantitativna istraivanja. U prvom sluaju bie korieni uglavnom kvalitativni parametri, a u drugom kvantitativni (numeriki) pokazatelji. Realno je oekivati da analiza rezultata istraivanja korienjem navedenih metoda prui objektivniju sliku i konkretnije pravce uticaja naoruavanja
na razvoj.
Eksploratorna istraivanja
Naoruavanje je veoma kompleksan pojam. Shvaeno kao jedan neprekidan
proces potronje dela nacionalnog dohotka/bruto drutvenog proizvoda iz
ega proizlaze brojne privredne i neprivredne, drutveno korisne i tetne aktivnosti; ono predstavlja jednu veoma znaajnu drutvenu delatnost. Glavni subjekt tih aktivnosti, ujedno i glavni potroa dela nacionalnog dohotka
(ND) ili bruto drutvenog proizvoda (BDP) je vojska jedan veoma znaajan
segment celokupnog drutvenog bia. Ona angauje vaan deo radno sposobnog stanovnitva, koje, sem svojih profesionalnih delatnosti (priprema za odbranu zemlje ili za rat uopte) uestvuje neposredno i (ili) posredno i u privrednom razvoju i tehnikom progresu zemlje.
Ist ra i vanje u ticaja naoru avanja na razvoj
Sagledavanje izvora i obima vojne potronje (novane i materijalne) i angaovanja ljudskih resursa i aktivnosti koje nastaju kao rezultat toga poetak
je i sutina istraivanja uticaja naoruavanja na razvoj. U okviru toga, centralno pitanje je uticaj vojne potronje i vojne proizvodnje na stvaranje i raspodelu
ND/BDP, kao i uticaj vojne potronje na bazine faktore razvoja, karakter vojne proizvodnje i drugo.
O dnos naor u avanj a i nacionalnog dohotka
Pod pojmom naoruavanje u naelu podrazumevamo sklop drutvenih aktivnosti koje se odnose na tekue odravanje i modernizaciju vojske. One su
rezultat realizacije vojnog budeta, kao elementa opte potronje, koja se planira i realizuje kroz raspodelu ND ili BDP.85
Analiza stvaranja i raspodele ND, tog najznaajnijeg pokazatelja privrednih kretanja u nekoj zemlji tokom jedne kalendarske ili budetske godine,
treba da pokae gde je mesto i kakva je uloga naoruavanja i vojnih aktivnosti koje ga prate u njegovoj strukturi i raspodeli. Pri tome, osnovno pitanje
koje se postavlja jeste: da li naoruavanje, shvaeno kao vana drutvena delatnost, uestvuje u stvaranju ND ili samo u njegovoj raspodeli i potronji?
Uenja tvoraca klasine politike ekonomije i politike ekonomije marksizma, kako je prethodno izneto, sugeriu da naoruavanje i vojne aktivnosti
koje odatle proizlaze, kao delovi neproduktivnih aktivnosti drutva, uestvuju samo u potronji, a ne, ili samo delimino i u stvaranju ND. Savremenija
gledita, meutim, vide znaajnu ulogu vojne potronje i vojne proizvodnje
u stvaranju ND i to direktno u materijalnoj proizvodnji i indirektno putem generisanja tranje i stvaranja uslova za struniji rad i veu produktivnost. Zbog toga, sloenost problema i tenja za dobijanjem odgovora na gore
postavljeno pitanje zahtevaju neto konkretniji uvid u stvaranje i raspodelu ND.
Gotovo opte je poznato i u ekonomskoj teoriji priznato da se ND stvara samo u oblasti materijalne proizvodnje, a realizuje se kako u proizvodnim
tako i u neproizvodnim privrednim delatnostima realizacijom roba i usluga, plaanjem poreza i drugih dabina.86 Deli se na dva osnovna dela: neproizvodnu potronju i na akumulaciju. Neproizvodna potronja deli se, dalje, na
linu, kojom se podmiruju potrebe neposrednih uesnika u stvaranju ND, i
85 Nacionalni dohodak, kao planska kategorija, nalazio je (ili nalazi) iru primenu u centralno planskoj privredi, za razliku od trine privrede u kojoj se vie govori o bruto nacionalnom/drutvenom proizvodu.
86 V. Ekonomska enciklopedija I, Savremena administracija, Beograd, 1984, str. 561
562.
67
68

na optu potronju, koja se kroz proces planiranja i budetiranja ralanjava

na brojne fondove. Vojni budet je jedan od tih fondova.
Nacionalni dohodak u njegovom stvaranju i raspodeli, prema tome,
moe se posmatrati kroz dve neodvojne i meuzavisne faze: fazu stvaranja i
fazu raspodele. Vojna potronja i vojna proizvodnja imaju svoje mesto u obe
navedene faze, s tim to mu je u prvoj vee nego u drugoj fazi.
U prvoj fazi, naime, ND se ostvaruje uglavnom u procesu materijalne
proizvodnje, u kojoj naoruavanje i vojne aktivnosti uestvuju u onoj meri
u kojoj neposredno doprinose stvaranju nove vrednosti i uveavaju drutveno bogatstvo zemlje. U drugoj fazi, u fazi raspodele, naoruavanje, kao skup
ukupnih vojnih aktivnosti, uestvuje prvenstveno kroz izdvajanja dela ND za
vojne potrebe, tj. kroz vojnu potronju kao deo opte potronje.
Kroz raspodelu ND, veina zemalja savremenog sveta vojnu potronju
svrstava u grupu opte potronje, obeleavajui je kao vojni budet. Neke
zemlje, meutim (ranije bivi Sovjetski Savez i druge zemlje VU, a sada jo
Kina i neke druge azijske drave) u vojni budet unose samo line i druge
nematerijalne rashode. Trokovi za razvoj, proizvodnju i nabavke sredstava
NVO planiraju se i realizuju kroz planove odgovarajuih granskih ministarstava. Sledei grafiki prikaz pokazuje raspodelu ND bilo o centralno-planskoj ili trinoj ekonomiji:
Navedeni grafiki prikaz namee pitanje odnosa izmeu vojne potronje

i potronje ostalih uesnika i raspodeli ND, koja se moe posmatrati kao primarna i kao sekundarna.
Pod pojmom primarne raspodele ND, podrazumevamo njegovu raspodelu na potronju i akumulaciju, a pod sekundarnom preraspodelu potronje na linu i optu. Vojna potronja je deo opte potronje i nalazi se u neposrednoj suprotstavljenosti sa ostalim elementima te potronje: to je vojna
potronja vea, to su fondovi za obrazovanje, zdravstvo ili kulturu manji i
obratno. Iste efekte, vojna potronja posredno ispoljava na linu potronju i
akumulaciju: to je vojna potronja vea, to su lina potronja i akumulacija
manji, pod uslovom da ostali elementi u raspodeli opte potronje ostanu nepromenjeni. U tom sueljavanju, najee se dobija bitka za vojni budet, jer
je gotovo svakoj vladi lake da dobije podrku i sredstva za potrebe naoruavanja nego za druge potrebe.
Iz ovako prilino uproenog prikaza mesta vojne potronje u raspodeli ND lako se moe izvui zakljuak u negativnom uticaju vojne potronje na
pojedine (a moda i sve zajedno) uesnike u raspodeli ND, a time, naroito
kada je u pitanju uee akumulacije i investicija u raspodelu ND, i na privredni razvoj. Meutim, u kasnijem razmatranju problema, naroito uea
vojne potronje i vojne proizvodnje u stvaranju ND, dobie se neto drugaija slika.
Naor u avanj e i br uto nacionalni proi zvod
Nacionalni dohodak i bruto nacionalni proizvod (BNP) ili bruto drutveni
proizvod (BDP) dve su razliito makro ekonomske i operativno-planske kategorije. Razlikuju se po veliini i nainu obrazovanja prvenstveno po obuhvatu
elemenata koji se uzimaju u obzir u krajnjem utvrivanju njihovih veliina/
vrednosti. Dok ND obuhvata uglavnom novostvorenu vrednost u materijalnoj proizvodnji, dotle se veliini BNP/BDP dodaje vrednost utroenih (i u
nove proizvode ugraenih) sredstava za rad (tekua amortizacija) i predmeta
rada (troenje maina i alata, utroak sirovina i materijala i drugo). Sem toga,
BNP obuhvata u vrednosti (trokove) u sferi usluga (transport i plasman na
trite roba iz neposredne materijalne proizvodnje i drugo).87
Bruto nacionalni proizvod, prema tome, kvantitativno je znatno vei
nego ND. S obzirom na tu okolnost, uee vojnog budeta, datog iznosa, u
raspodeli BNP relativno je manje nego u raspodeli ND. Ta injenica, meutim, sutinski ne menja odnos vojne potronje prema ostalim uesnicima u
raspodeli BNP, niti stepen i pravac uticaja vojne potronje na privredni razvoj. Stepen uticaja vojne potronje na ostale uesnike u raspodeli BNP, a
preko njih i na privredni razvoj i tehniki progres, zavisi prvenstveno od visine vojne potronje, odnosno od stepena njenog uea u visini BNP. Praenje i redovno objavljivanje podataka o tom ueu vre pojedine nacionalne i
meunarodne organizacije (instituti i centri za strategijske i druge vojne studije) i odgovarajua tela Ujedinjenih nacija. Podaci o ueu vojne potronje
u raspodeli ND ree se objavljuju.
Prema podacima navedenih institucija, uee vojne potronje u raspodeli BNP pojedinih zemalja je razliito. U vreme hladnog rata kretao se od jedan ili manje od jedan odsto BNP do dvadeset odsto i vie. U posle hladnora87 Bruto nacionalni proizvod (Gross National Product, GNP) ili bruto drutveni proizvod, moe se definisati kao ukupna trina vrednost svih krajnjih roba i usluga proizvedenih u jednoj privredi tokom utvrenog vremenskog perioda, naelno jedne godine, kae D.
lesinder (v. James R. Schlesinger, Political Economy and National Security, F. A. Praeger Publishers, New York, 1960, p. 26).
69
70

tovskom periodu relativno uee vojne potronje u raspodeli BNP prilinog

broja zemalja je znatno smanjeno, ali navedene razlike i dalje postoje. Na to
utiu dva bazna inioca: politika i strategija zemlje, i, drugo, njen geopolitiki i geostrategijski poloaj. Zemlja koja ima striktno odbrambenu strategiju i
ratnu doktrinu i nije izloena spoljnim pritiscima i pretnjama, po pravilu, izdvaja relativno manji deo ostvarenog BNP za vojne potrebe od zemlje koja
ima osvajake namere. Slino tome, zemlja koja ima nepovoljan geopolitiki
i geostrategijski poloaj i nepovoljno strategijsko okruenje, prinuena je da
izdvaja relativno vie svog BNP za odbrambene potrebe/pripreme, od zemlje
koja takoe vodi odbrambenu politiku, ali uiva povoljniji strategijski poloaj. Usko povezano s jednim i sa drugim je politika odbrambene samostalnosti i politika pripadnosti sistemu regionalne ili ire meunarodne kolektivne bezbednosti. Pripadnost vojnom bloku ili sistemu kolektivne bezbednosti,
naime, podrazumeva prenoenje dela odgovornosti na planu priprema za odbranu na sistem kolektivne bezbednosti u celini, pri emu se podrazumeva i
preuzimanje odgovarajuih obaveza u tom sistemu.
Od poetka pedesetih do kraja osamdesetih godina 20. veka, vojni izdatci u svetu nominalno su poveavani, a njihovo uee u raspodeli bruto proizvoda (BP) je opadalo. Takva kretanja rezultat su brzog rasta svetskog BP, a
delom i smanjenja realne vrednosti redovno koriene obraunske jedinice
amerikog dolara.
Krajem osamdesetih godina zaustavljen je rast vojnih rashoda u svetu, a
tokom devedesetih godina postepeno je smanjivan kako nominalno tako i realno. Krajem te dekade, konkretnije u 1998. godini, vojni izdaci u svetu svedeni su na oko 842 milijarde dolara (prema vie od 1000 milijardi u 1989) i
na svega 3,4 odsto svetskog BP88 (tabela 4.1). Od poetka kraja devedesetih
godina, vojni rashodi u svetu ponovno su, nominalno, u porastu, ali relativno
(u odnosu na ND/BNP) i dalje su u opadanju.
Tabela 4.1. Vojni izdaci u svetu (19552000)
Godina
1955
1965
1975
1985
1995
2000
u apsolutnim i relativnim pokazateljima
Miliona US$
100.000
120.000
560.000
950.000
760.000
850.000
% BDP
9,2
8,5
7,3
6,5
3,5
3,2
Izvor: Prema publikaciji MILITARY BALANCE, tekua izdanja.

88 Prema The World Military Expenditures and Arms Transfers 1998, U.S. Department of
State Bureau of Verification and Compliance, Released April 2000.
Sem potronje ND/BDP izraenog u novcu, vojska angauje znaajan

ljudski potencijal i troi raznovrsna materijalna sredstva ljudske i materijalne resurse, to takoe, na odreen nain utie na razvoj. U pitanju je, naime,
uticaj naoruavanja na osnovne faktore proizvodnje ili faktore razvoja.
Naor u avanj e i faktor i proi zvodnj e
U inostranoj i naoj literaturi nailazi se na razliito imenovanje faktora proizvodnje. Poznati britanski ekonomista 19. veka, Alfred Maral, u svojim
Principima ekonomije ih navodi kao: zemlja, rad, kapital i organizacija
(preduzetnitvo).89 Profesor Branislav oki organizaciju izostavlja i faktore proizvodnje svodi na rad, zemlju i kapitalna dobra,90 a profesor Radmila
Stojanovi ih naziva elementima ekonomskog potencijala i navodi ukupno
jedanaest takvih elemenata, stavljajui na prvo mesto nauno-tehniki potencijal.91 Profesor Ekonomskog fakulteta u Ljubljani, Slovenija, Marjan Semjur,
u sklopu faktora privrednog razvoja, posebno razmatra inioce koji doprinose poveanju produktivnosti rada tehniko-tehnoloka dostignua i rukovoenje u privredi.92
U naoj Ekonomskoj enciklopediji, faktori proizvodnje objanjavaju se
pod odrednicom inioci proizvodnje, kao elementi bez kojih se ne moe
obavljati proces proizvodnje. U daljem objanjeni ti faktori se definii kao:
1) rad, u smislu raspoloivi radni fond, tj. radno sposobno stanovnitvo; 2)
predmet rada, u okviru kojeg se javljaju pojedini prirodni uslovi zemlja,
prirodna bogatstva i podneblje; i 3) sredstva za rad alati, maine i tehnika uopte.93
S obzirom na svrhu ovog rada sagledavanje uticaja naoruavanja na
ekonomski razvoj i tehniki progres, od posebnog znaaja su oni inioci ili
faktori proizvodnje koji se javljaju kao bitni uslovi razvoja i u ijem korienju zapaeno uestvuje i vojska. To su: 1) raspoloivi radni fond (stanovnitvo sa strunim znanjem, organizacijskim, rukovodeim i drugim sposobnostima); 2) predmet rada zemlja sa prirodnim resursima; 3) sredstva za
rad fiziki kapital, ukljuujui i infrastrukturni i nauno-tehniki potenciIzneto u Dr Branislav oki, Raspodela dohotka u trinoj privredi, Savremena administracija, Beograd, 1971, str. 41.
90 Isto, str, 74.
91 Prof. dr Radmila Stojanovi, Na putu ka visokom industrijalizovanom socijalizmu,
Savremena administracija, Beograd, 1984, str. 9394.
92 Dr Marjan Semjur, Gospodarski razvoj, 1 Svezak, Ekonomska fakulteta Univerza Borisa Kidria, Ljubljana, 1983, str. 127341.
93 Ekonomska enciklopedija, Savremena administracija, Vol. I, Beograd, 1984, str. 968
969.
89
71
72

jal. Navedeni faktori proizvodnje kao uslovi privrednog razvoja, mogu da se

posmatraju u raznim segmentima i prostorima od pojedinanih privrednih subjekata (preduzee/kompanija) do nacionalno/dravnog, regionalnog
ili svetskog nivoa. Ipak, kada je u pitanju uticaj vojske u angaovanju faktora
razvoja za svoje potrebe i uticaj tog angaovanja na privredni razvoj, onda je
najbolje da se problem posmatra na nacionalnom/dravnom nivou uz neophodan osvrt na uticaj naoruavanja na osnovne subjekte proizvodnje, regionalni i svetski razvoj, kao i na pojedine grupe zemalja.
Ra spoloiv i radni fond i voj ska
Raspoloivi radni fond jedne zemlje sainjava njeno radno sposobno stanovnitvo, umanjeno za onaj njegov deo koji se ne javlja na tritu radne snage
(aci, studenti, ene posveene porodici i drugo). Drugim reima, raspoloivi radni fond sainjavaju zaposleno i privremeno nezaposleno (na birou rada
prijavljeno) stanovnitvo. To je prema statistikim pokazateljima Ujedinjenih
nacija, jedna polovina stanovnitva jedne zemlje, grupe zemalja/regiona ili
sveta u razvijenim zemljama vie, u nerazvijenim manje. Pripadnici vojske,
kao i ljudstvo angaovano u podrci oruanih snaga i njihovih aktivnosti,
spadaju u zaposleni deo stanovnitva, jer su aktivno angaovani u obavljanju
odreenih vrsta poslova. Deo raspoloivog radnog fonda, naime, angaovan
je u sledeim vidovima vojnih i vojnim potrebama delatnosti:
1. Pripreme za odbranu zemlje ili za voenje rata (stajaa ili regularna
vojska stareinski kadar, profesionalni vojnici ili regruti, i civili stalno zaposleni u oruanim snagama).
2. Proizvodnja sredstava naoruanja i vojne opreme, potronih i drugih
materijalnih dobara.
3. Pruanje usluga oruanim snagama u sprovoenju njihovih profesionalnih aktivnosti.
Prethodno je reeno da je pred kraj hladnog rata u oruanim snagama
svih zemalja sveta bilo oko 34 miliona ljudi (28 u vojnih i 5 do 6 miliona civilnih lica), a deset godina kasnije oko 28 miliona (23 vojnih i 5 miliona civilnih lica). Na poetku 21. veka, prema tome, neposredno u oruanim snagama bilo je proseno 0,5 odsto ukupnog broja stanovnika u svetu ili jedan
odsto radno sposobnog stanovnitva sveta. To je ujedno fiziki najsposobniji
i struno najospobljeniji deo radno sposobnog stanovnitva mnogih zemalja,
koje je odvojeno od neposredne materijalne proizvodnje i privrednom razvoju doprinosi samo kroz eventualno uee u izgradnji zemlje i putem transfera strunog znanja i iskustva u civilni sektor privrede i drutva tokom vojne
slube i (ili) njenog naputanja (naknadno neto konkretnije o tome).
Kako je prethodno izneto (v. Odeljak o angaovanju ljudstva u vojne svrhe), u mnogim zemljama postoje razne vojne i poluvojne formacije izvan regularne vojske, ali veoma usko vezane s njom. To su, na primer, vojne formacije
federalnih jedinica/drava, organizovana rezerva, jedinice teritorijalne odbrane
i slino. U takvim formacijama, prema procenama Ujedinjenih nacija, u vreme hladnog rata bilo je angaovano oko 15 miliona ljudi, od kojih je veina tzv.
vojnih civila. Oni redovno obavljaju svoje poslove u privredi i drutvu i na taj
nain, u onoj meri u kojoj to ine i drugi zaposleni na slinim poslovima, doprinose razvoju. Oni, meutim, optereuju drutvo time to u raspodeli BNP
dobijaju odreene prinadlenosti za rad na vojnim poslovima i za utroak materijalnih sredstava u tom radu.
Na razvoju i u proizvodnji sredstava NVO, kako je prethodno navedeno,
zaposleno je u najmanju ruku onoliko ljudi koliko se nalazi u stalnom sastavu oruanih snaga, tj. blizu 30 miliona ljudi na poetku 21. veka. Taj segment
ljudskog radnog potencijala angaovan je u razvoju novih tehnologija i u materijalnoj proizvodnji, ali rezultati njihovog rada nisu sredstva za optu potronju niti za proizvodnju, ve sredstva posebne namene za ratne potrebe.
Privedena svojoj osnovnoj nameni (u ratu), ona dovode pre do ugroavanja
nego unapreenja razvoja. Zbog toga raspoloivi radni fond angaovan na razvoju i u proizvodnji SRT, striktno ekonomski posmatrano, ekonomskom razvoju i tehnikom progresu doprinosi uglavnom posredno (putem prenosa
vojnih tehnologija u civilni sektor privrede i preko faktore poveane tranje),
a samo jednim delom i neposredno putem izvoza sredstava NVO (opirnije naknadno).
Pored zdravstva i prosvete, kao velikih uesnika u raspodeli ND/BNP,
vojska je najmasovnija organizacija jedne drutvene zajednica/drave. Njeno
postojanje i njene aktivnosti zahtevaju angaovanje znaajnog ljudskog potencijala. Ti zahtevi se odnose, pored ostalog na:
izgradnju objekata vojne namene i razvoj vojne infrastrukture;
proizvodnju i distribuciju neborbenih sredstava i potronog materijala;
pruanje usluga vojnim komandama i jedinicama.
Za potreba vojske, gotovo u svim zemljama, izgrauju se smetajni kapaciteti, depoi, aerodromi, luke, sklonita i drugo. Na tim poslovima, angauje
se prilian broj ljudi. Meutim, poto to nije jedna kontinualna delatnost, to
se obim njihovog angaovanja statistiki retko obuhvata. Njihov doprinos razvoju ispoljava se uglavnom kroz poveanu tranju, a izgraeni objekti ulaze
u fond opteg drutvenog bogatstva i lako mogu biti preinaeni u optu upotrebu, s tim to se to retko dogaa.
U materijalne uslove, neophodne za ivot i rad vojske spadaju takoe
sredstva koja se, uslovno, mogu svrstati u dve grupe: 1) trajna neborbena
73
74

sredstva (kancelarijski i drugi nametaj, oprema, vozni park i slino); i 2) potrona dobra (odea, obua, hrana). U proizvodnji ovih uslova, koja se ostvaruje izvan sistema/kompleksa vojne industrije, angauje se znaajan elemenat
radnog fonda, ali se i to statistiki retko obuhvata. Proizvodnju tih sredstava
teko je odvojiti od proizvodnje robe iroke potronje; ljudstvo angaovano u
toj proizvodnji doprinosi razvoju u onoj meri u kojoj to ini ljudstvo u proizvodnji za trite uopte.
Najzad, ali ne i beznaajno, je angaovanje raspoloivog radnog fonda
na pruanju usluga komandama, jedinicama i pripadnicima oruanih snaga
uopte prodavnice hrane, odee i obue, remontni zavodi i servisne radionice, ugostiteljski objekti i slino. Na tim poslovima, kao i na izgradnji vojnih
stanova, angaovan je prilian broj radno sposobnog stanovnitva, iji doprinos razvoju je, u osnovi, isti kao i doprinos zaposlenih u slinim delatnostima uopte.
Na osnovu iznetih podataka i njihove analize moe se zakljuiti da za svakog pripadnika vojske, u redovnom mirnodopskom periodu, rade jo najmanje dva lica jedno u proizvodnji sredstava NVO i jedno u proizvodnji trajnih
i potronih dobara i u pruanju usluga. To znai da u utvrivanju stepena angaovanja ljudskog potencijala u vojne svrhe, broj zaposlenih u vojsci (vojna i
civilna lica) treba mnoiti faktorom tri. Tako, na primer, ako je na poetku 21.
veka u oruanim snagama svih zemalja sveta bilo 28 miliona ljudi, onda je u
oruanim snagama bilo i za oruane snage radilo blizu 100 miliona ljudi ili oko
tri odsto raspoloivog radnog fonda. (Ovaj procenat je priblino jednak relativnom ueu vojnih rashoda u svetskom bruto proizvodu.)
Pojedini vidovi angaovanja raspoloivog radnog fonda stanovnitva u
vojne svrhe ne ispoljavaju isti i istosmeran uticaj na razvoj. Za vojsku postoji gotovo opte prihvaeno gledite kao neproduktivnom elementu drutva.
Ona se javlja kao veliki potroa ostvarenog nacionalnog dohotka, ali ne i kao
njegov vaan stvaralac. Pripadnici oruanih snaga su odvojeni od materijalne
proizvodnje i privrednom razvoju doprinose samo posredno putem obezbeenja mirne izgradnje zemlje, prenosom znanja i iskustva u civilni sektor
privrede i drutva, neposrednim ueem u razvojnim programima zemlje
(izgradnja puteva, mostova, regulacija renih tokova i slino)94 i poveanjem
tranje roba i usluga. Pitanje angaovanja raspoloivog radnog fonda stanov94 Poznati ameriki publicista S. Hantington o ueu amerike armije u izgradnji zemlje, pisao je, pored ostalog: Tokom 19. veka, Kopnena vojska (SAD) bila je angaovana na
ekonomskom i politikom razvoju zemlje. Ona je istraivala i premeravala Zapad, birala poloaje i gradila utvrenja i naseobine, gradila puteve i regulisala tokove reka... Krajem 19. veka,
sluba veze KoV bila je pionir u razvoju telegrama i telefona, a ratna mornarica je podjednako
bila aktivna u eksploatornim i naunim istraivanjima. Ininjerija KoV je podigla brojne javne
objekte i prokopala Panamski kanal. Mnogi poslovi poveravani su kopnenoj vojsci, jer je ona
nitva u proizvodnji sredstava NVO, meutim, znatno je sloenije. I o tome

postoje razliita, ak i kontroverzna gledita. Proizvodnja sredstava NVO, naime, jeste materijalna, ali iz nje ne izlaze sredstva ivotnih potreba niti sredstva za proizvodnju. Zbog toga se rad uloen u proizvodnju SRT smatra neproduktivnim radom, kao to je neproduktivna delatnost vojske u celini, koja
ta sredstva koristi. Nasuprot tome je gledite prema kojem se proizvodnja
NVO izjednaava sa proizvodnjom svake druge robe koja ima upotrebnu i
prometnu vrednost. Tako, prema prvom gleditu, angaovanje ljudskog radnog potencijala u proizvodnji SRT ispoljava uglavnom negativan uticaj na razvoj, jer kao i sluba u oruanim snagama odvaja deo ljudskog potencijala od
produktivne delatnosti, dok prema drugom uee ljudskog faktora u proizvodnji naoruanja doprinosi razvoju, jer uveava ND i BNP.
Meutim, bez obzira na prilino raireno shvatanje o neproduktivnom karakteru vojske i onih koji rade za vojsku, mnogi ekonomisti, a naroito dravnici, pridaju prilino velik znaaj angaovanju ljudskog potencijala u vojsci i
delatnostima za vojsku, naroito kada je u pitanju reavanje problema (ne)zaposlenosti. Mada je reavanje tog problema, sem sredstvima ekonomske politike, mogue i otvaranjem javnih radova i slino, vlade pojedinih zemalja rae
poseu za poveanjem vojne potronje, jer lake dobijaju sredstva za to nego za
razvojne programe.
Neophodno je, ipak, naglasiti da sutinu problema ini i shvatanje mesta
i uloge vojske u drutvu. Ako je vojska uslov bez kojeg se ne moe, onda se
njoj i stvaranju uslova za njeno profesionalno delovanje u odbrani zemlje ne
mogu oduzeti neka svojstva koja joj logino pripadaju, kao, na primer, drutveno korisna, a posredno ak i produktivna. Ukoliko se, na primer, sredstva
NVO ne bi proizvodila u zemlji, onda bi se moralo pribei njihovom uvozu,
a uvoz takvih sredstava je posao koji najvie optereuje (vojni) budet i smanjuje mogunost finansiranja drugih programa. Ljudstvo angaovano u proizvodnji sredstava NVO, prema tome, daje posredan doprinos razvoju na taj
nain to smanjuje odliv sredstava stranog plaanja za uvoz NVO i usmeravanje tih sredstava ka uvozu repromaterijala i drugih uslova za unapreenje
ivotnog standarda i privrednog razvoja.
Voj ska i pr irodni resursi
Vojska je veliki korisnik i potroa prirodnih resursa, u koje obino ubrajamo: zemlju, prirodna bogatstva (sirovine, izvori energije i slino) i podneblje.
bila jedino sposobna da ih obavi... (Samual H. Huntington, New Contigencies Old Roles, u
Joint Forces Quarterely, Automn 2003, pp. 3842).
75
76

Zemlja je, neosporno, najvaniji prirodni resurs. Dva su naina na koje

vojska koristi taj resurs: stalno i povremeno.
Za smetaj, ivot i rad komandi i jedinica, na zemljinoj povrini izgraen
je veoma velik broj kasarni, vojnih baza, aerodroma, lukih postrojenja i drugih objekata. U nekim zemljama (na primer u SAD) izgraeni su itavi vojni
gradovi sa osnovnim i pomonim objektima, koji se koriste za smetaj, ivot
i rad pripadnika oruanih snaga i lanova njihovih porodica.95 Znaajne zemljine povrine koriste oruane snage i drugih zemalja, ukljuujui i Jugoslaviju (Srbiju i Crnu Goru). U svojstvu ministra odbrane, Boris Tadi je jednom prilikom izjavio da je Vojska SCG krajem 2003. godine raspolagala sa
1500 vojnih baza (objekata) na povrini od 29.000 hektara povrine koje su
bile izvan potreba VSCG.96
Vojska koristi velike koliine zemljita i za izvoenje vebi i manevara,
manevarskih i borbenih gaanja i drugo. U veini sluajeva to je samo povremeno i privremeno korienje odgovarajuih terena, ali savremene armije
imaju i stalne opitne i vebovne poligone, koji se gotovo svakodnevno koriste za uvebavanje motorizovanih jedinica, za manevarska i bojeva gaanja i
slino. Savremena motorizacija i mehanizacija jedinica, poveanje brzine gaanja i dometa oruja, poveava tranju oruanih snaga za osvajanje novih
prostora.97 Redovno funkcionisanje vazduhoplovnih snaga, isto tako, uslovilo
je izgradnju velikog broja aerodroma i vazduhoplovnih baza na velikim povrinama zemljita, a za potrebe pomorskih snaga, izgraene su mnogobrojne
pomorske baze, koje se prostiru duboku na kopnu. Razvoj, proizvodnja i razmetaj savremenih raketnih sistema, naroito protivavionskih, zahteva takoe znaajne zemljine povrine.
Eksperti Ujedinjenih nacija su proraunali da su oruane snage svih zemalja sveta sredinom sedamdesetih godina stalno koristile oko 0,5, a najmanje 0,35 odsto ukupne zemljine povrine, to je priblino jednako povrini
jedne vedske ili Tajlanda. Taj prostor, koji veim delom zauzima plodonosne
povrine, po pravilu, ne moe se koristiti za druge sem za vojne svrhe.
Vojska je veliki korisnik i drugih prirodnih resursa, naroito sirovina i
energije. Obim te potronje izraava se uglavnom kroz materijalno-finansijske planove odgovarajuih vojnih i vojno-privrednih struktura i njihovu rea95 Vojna baza Fort Hud (Fort Hood) u amerikoj saveznoj dravi Teksas, na primer, zauzima povrinu od 878 kvadratnih kilometara, a kojoj je 1982. godine bilo ukupno 61.790 stanovnika (39.587 vojnih lica, 6969 civila zaposlenih u bazi i 15.234 lanova porodica vojnih
lica, prema Informativnoj karti baze od avgusta 1982. godine.
96 Politika, Beograd, 11.12.2003.
97 Ameriki vojni strunjaci su proraunali da je za izvoenje vebe jedne oklopne divizije potreban prostor od 235, a za puni razvoj vebe takve divizije 664 kvadratna kilometra.
lizaciju, a podaci o tome ree se javno publikuju i koriste u istraivake svrhe.

Najvei potroai strategijski vanih sirovina, materijala i energije su oruane
snage velikih sila i veliki proizvoai sredstava NVO. Visok stepen motorizacije kopnene vojske i vojne aktivnosti u treoj dimenziji (u vazdunom prostoru) zahtevaju veliku potronju tenih goriva, a proizvodnja SRT velike
koliine sirovina, materijala i energije.98 Strunjaci Ujedinjenih nacija procenili su da je za vreme hladnog rata za vojne potrebe korieno 6 do 8 odsto
ukupne svetske potronje prirodnih resursa, a strategijski vanih sirovina i
vie, to pokazuje sledea tabela o vojnoj potronji sirovina i strategijski vanih materijala SAD.
Tabela 4.2. Vojna potronja sirovina i minerala SAD
Naziv
Boksit
Bakar
Olovo
Cink
Nikal
Molibden
% od ukupne potronje
14,0
13,7
11,3
11,0
9,7
9,3
Naziv
Kositar
Hrom
eljezo
Mangan
Nafta
% od ukupne potronje
8,8
7,6
7,5
7,5
4,8
Izvor: Economic and Social Consequences of Military Expenditures, UN, New York, 1972.
Eksperti Ujedinjenih nacija procenili su takoe visinu uea vojne potronje minerala u ukupnoj potronji u svetu, s napomenom da se jedna treina odnosi na Sjedinjene Drave, jedna treina na Sovjetski Savez, a jedna
treina na sve ostale zemlje (tabela 4.3).
Tabela 4.3. Uee vojne potronje u ukupnoj potronji minerala u svetu
Naziv
Aluminijum
Ruda eljeza
Mangan
Nikal
Srebro
Tungstan
Cink
Uee (%)
6,3
11,1
5,1
6,3
6,0
3,6
6,1
Naziv
Hrom
Fluorin
Olovo
iva
Platinska grupa
Kositar
Uee (%)
3,9
6,0
8,1
4,5
5,7
5,1
Izvor: Study on the Relationship of Disarmamaent and Development, New York, 1981, p. 127.
98 Primera radi za proizvodnju jednog lovako-borbenog aviona potrebno je 2,5 t aluminijuma, 700 kg cinka i 30 do 35 kg nikla, hroma, molibdena, magnezijuma i kalaja. Za izradu
jednog srednjeg tenka, utroi se 40 do 50 t najkvalitetnijeg elika i drugog materijala, a za proizvodnju 1000 elinih kouljica artiljerijskih granata srednjeg kalibra, potrebno je oko 50 t sirovina (uglja, koksa, elika, eljezne rude, krea, loma starog gvoa i raznih primesa), Politika, Beograd, 11.12.2003.
77
78

Veina navedenih minerala veoma sporo je formirana, a u proizvodnji

naoruanja troi se odjedanput i za svagda. U pitanju su minerali od kojih
se samo neki mogu kroz procese proizvodnje delimino kompenzirati putem
reciklae, kao na primer rashodovana artiljerijsko-raketna i oklopna borbena
sredstva u vidu loma.
Posle hladnog rata znaajno je smanjena proizvodnja SRT, a time i korienje sirovina i minerala za vojne svrhe. Na smanjenje korienja prirodnih
resursa u vojne svrhe uticao je takoe razvoj i vojna primena novih tehnologija. Za proizvodnju novih SRT razvijenih na bazi informatikih tehnologija,
na primer, potrebne su mnogo manje koliine tzv. tekih materijala kao to su
eljezo, elik, pa i aluminijum. Sem toga, za postizanje eljene koncentracije
vatre na cilju potrebno je mnogo manje oruja nego to je bilo potrebno ranije. Meutim, vojska ostaje i dalje veliki korisnik prirodnih resursa, ali, ipak,
moe se oekivati da e ta potronja u narednom periodu biti znatno manja
nego to je bila u vreme hladnog rata.
Prirodne resurse u uem smislu (zemlja i prirodna bogatstva u njoj)
okruuje podneblje voda, vazduh, kosmos, koje vojska sve vie koristi
i utie na njega. Aktivnosti vojnih/ratnih brodova i podmornica, na primer,
neodvojne su od vode odvijaju se iskljuivo na vodi i pod vodom. To je sluaj i sa vojnim avionima i helikopterima u odnosu na vazduni prostor, a posle Drugog svetskog rata vojska sve vie koristi i kosmos.99
Nije poznato da je neko pokuao da kvantifikuje vidove i intenzitet vojnih aktivnosti u vazdunom prostoru, na moru, ispod morske povrine i ispod povrine zemlje, osim eksplozija nuklearnih bombi. Opte je poznato,
meutim, da te aktivnosti opasno ugroavaju ivotnu okolini i prete poremeaju ustaljene prirodne ravnotee. Razvoj novih tehnologija i njihova veoma iroka vojna primena, u sve veoj meri aktuelizuje pitanje odnosa vojske
i okruenja (envajronmenta). Vojska, u stvari, sa svojim redovnim aktivnostima moe ne samo da ugroava ovekovu sredinu ve i da radi na njenom
ouvanju i unapreenju mogunost koja se nedovoljno koristi.
Voj ska i sred stva z a rad
Sredstvima za rad, kako se navodi u naoj Ekonomskoj enciklopediji (I, str.
733), nazivamo sve one stvari pomou kojih ovek deluje na predmete rada
99 Prema amerikom asopisu AIR FORCE Magazine No. 8/2003 od 1961. pa do sredine 2003. godine, SAD i SSSR/RF lansirali su blizu 2500 vojnih satelita. Samo u jednoj (2003.
fiskalnoj godini), Ministarstvo odbrane SAD utroilo je 15.740 miliona dolara za finansiranje
svemirskog programa, a Nacionalna svemirska agencija (NASA) 13.870 miliona. Vojnom osvajanju kosmosa pridruuju se i druge zemlje Kina, Indija, Japan, Evropska unija.
da bi ih menjao i prilagoavao svojim potrebama i pomou njih stvarao ono

to eli u proizvodnji, odnosno sve one inioce proizvodnje koji omoguavaju
ovekovo delovanje na predmet rada... To, su prvenstveno, alati, maine i sve
vrste orua koje ovek koristi u svom radu (procesu proizvodnje) da bi proizveo nova sredstva za rad i sredstva za ivot. Taj spoj oveka i tehnike, meutim, zahteva odreene uslove/objekte radionice, proizvodne hale, transportna sredstva i komunikacijske mree. Tako, pod pojmom sredstva rada i
uslovi za rad moemo ubrojati celokupnu fiziku nadgradnju nad prirodnim
uslovima, kao glavnim predmetima rada.
Kao svaka druga drutvena delatnost, tako i vojska, u svom delovanju
koristi odreena sredstva za rad i uslove rada. Ako prihvatimo gore navedenu
konstataciju da se sredstva za rad koriste za stvaranje sredstava za rad i sredstava za ivot, tj. sredstava za proizvodnju i sredstava za linu potronju, onda
treba da vidimo koja to sredstva za rad i uslove rada vojska (ili oni koji za nju
rade) koristi i kakvi proizvodi iz tog rada proizlaze. Pri tome, neophodno je
da se pojmom vojska obuhvate najmanje dva inioca: 1) vojska kao profesionalna formacija; i 2) vojna privreda koja za nju radi.
Glavno sredstvo rada vojske, kao profesionalne organizacije, jeste oruje. Tim sredstvom ona moe da deluje iskljuivo na oveka i rezultate njegovog rada. Korienjem oruja, kao svog osnovnog sredstva rada, ona time
ne stvara nova sredstva za proizvodnju niti sredstva za linu potronju; ona
ih, u krajnjem, koristi za eventualno, unitavanje oveka i onoga to je on
stvorio. Meutim, kada su u pitanju industrija naoruanja i ljudi zaposleni u
njoj, onda je stvar formalno neto drugaija, ali je rezultat njihovog angaovanja, u osnovi, isti. U proizvodnji naoruanja i vojne opreme, naime, koriste se alati, maine i ljudi koji njima rukuju prvenstveno u specijalizovanim
nauno-istraivakim i razvojnim institutima, laboratorijama i u proizvodnim pogonima koji se svi zajedno obino svrstavaju u vojno-industrijski
kompleks,100 koji, po pravilu, raspolae najsavremenijim sredstvima i uslovima za rad alatima, mainama, tehnologijom i najstrunijom radnom snagom. Delatnost koja se ostvaruje u okviru tog kompleksa, u sutini, ne razlikuje se od delatnosti u industriji koja proizvodi sredstva za proizvodnju ili
sredstva za linu potronju. Rezultat te delatnosti, meutim, po karakteru i
nameni bitno se razlikuje od rezultata rada u industriji koja radi za civilne
potrebe oni ne predstavljaju sredstva za linu potronju niti za obnovljenu
proizvodnju, ve sredstva posebne namene za voenje rata.
100 Autori Jovan Matovi i eljko Petrovi-Poljak u svom delu Vojska, energija i trei svetski rat navode da vojna industrija (sveta) raspolae sa 80.000 vojnih fabrika i vie od
150.000 onih koje prate njihovu proizvodnju (kooperanata). Izdava Vojno-izdavaka ustanova Vojska, 1998, str. 191.
79
80

Prema tome, moe se rei da se u proizvodnji sredstava kojima se slui vojska u svojoj profesionalnoj delatnosti, sredstva za rad koriste i troe, a
da se pri tome ne stvara nova vrednost. Ova konstatacija mogla bi biti tana i mnogi ekonomisti bi je prihvatili ukoliko bi postojanje i delatnost vojske
bili smatrani kao nepotrebni i beskorisni. Meutim, s obzirom da vojska ima
odreenu drutveno korisnu funkciju, onda ovaj isto ekonometrijski pristup
ne bi mogao da bude prihvatljiv. Sredstva koja vojska koristi u svojoj profesionalnoj orijentaciji nisu namenjena za ubijanje i razaranje per se; ona su, nasuprot, namenjena i za obezbeenje ljudi i imovine od unitenja. S obzirom
na to, delatnost vojske i proizvodnja sredstava koja ona koristi ne mogu a da
se ne sagledavaju i sa njihove opte-drutvene (odbrambene) koristi, o emu
e neto vie biti reeno naknadno.
Realizovanje vojne potronje i razvoj

Prethodna razmatranja vojne potronje kao dela ND/BNP, angaovanja ljudskih i materijalnih resursa u vojne svrhe i drugo lako daju utisak da vojska
samo troi deo dohotka koji su drugi stvorili i da sistematski angauje ljudske
i eksploatie materijalne resurse sve na tetu razvoja. Meutim, to ne mora
da bude sasvim tano. Vojska svojim redovnim, mirnodopskim delovanjem
preduzima i sprovodi i takve aktivnosti kojima se posredno ili neposredno
doprinosi poveanju ND/BNP i drutvenog bogatstva uopte. Postoje razne
mogunosti i putevi istraivanja kojima bi se utvrdili pozitivni i negativni
efekti vojske i njenih aktivnosti u odnosu na razvoj, a najprikladnije je kroz
analizu namenske raspodele vojnog budeta, koja je, u naelu, uvek usklaena sa ustaljenim potrebama vojske. U veini zemalja ona je sledea:
1. Lini rashodi;
2. Tekui materijalni rashodi;
3. Izgradnja objekata vojne infrastrukture; i
4. Istraivanje, razvoj, proizvodnja i nabavka/prodaja NVO.
Realizacija vojnog budeta prema navedenoj nameni izaziva odreene
aktivnosti koje posredno ili neposredno utiu na privredu i njen razvoj. One
se, posmatrano sa stanovita uticaja na privredni razvoj (s pozitivnim predznacima), mogu grupisati: 1) na aktivnosti koje doprinose unapreenju proizvodnje putem poveane tranje; 2) obuka vojnika i kolovanje stareinskog
kadra i prenoenje njihovog znanja i iskustva u civilni sektor privrede i drutva; 3) izgradnja objekata vojne infrastrukture, ukljuujui i vojne stanove; 4)
razvoj i delovanje vojne privrede. Ovome se moe dodati uee vojske u izgradnji zemlje i (ili)zatiti i unapreenju ivotne sredine. Neke od ovih aktivnosti daju vei, a neke manji doprinos razvoju (neke ga ak i usporavaju),
jedne su vie, a druge manje merljive. Razliiti su i njihovi efekti u odnosu na

privrede razliitog stepena i u razliitim uslovima njihovog razvoja.
D elovanj e multiplikatora tra nj e
Vojska u celini i pojedini njeni elementi (komande, ustanova) veliki su potroai prehrambenih proizvoda, odee i obue, potronog materijala (kancelarijskog, goriva i maziva) i trajnih dobara (nametaj, oprema i drugo). Zadovoljavanje ovih potreba izaziva brojne efekte na tritu roba i usluga, od kojih
su posebno znaajni efekat tranje i multiplikator zaposlenosti.101
Efekat tranje koji izaziva lina i tekua materijalna potronja vojske, ne
predstavlja neku posebnost. Lina i tekua materijalna potronja vojske, u
stvari, bitnije se ne razlikuju od opte, line i materijalne potronje u drugim
drutvenim delatnostima, tj. od opte dravne potronje. Specifinost se ogleda samo u koliini tranje izazvane visinom potronje, i u organizovanosti
nabavke. Visok nivo tranje imaju takoe zdravstvo i prosveta, ali njihova delatnost, a time i tranja potronih i trajnih dobara,102 rasporeeni su na itavu dravnu teritoriju, pa je otuda tranja roba i usluga manje vidljiva. Vojne
komande i jedinice, meutim, naelno su grupisane u pojedinim podrujima
zemlje, gde se javljaju kao veliki potroai roba i korisnici usluga, ime se poveava tranja i pojaava delovanje multiplikatora tranje.
U Sjedinjenim Dravama veoma je velika koncentracija vojske u pojedinim lokalitetima, to je ponukalo pojedine istraivae i institucije da se
konkretnije pozabave odnosom izmeu prisustva vojske u jednom regionu,
odnosno delu dravne teritorije, i njegovog razvoja. Rezultati takvih istraivanja, u osnovi, uvek su bili isti vea vojna prisutnost, vea zaposlenost i
vea privredna aktivnost. Tako je, na primer, u jednoj studiji raenoj za Kongres SAD povodom ukidanja i reorganizovanja vojnih baza u periodu 1969
1976. godine, pored ostalog, reeno da postrojenja Ministarstva odbrane ponekad predstavljaju najveeg pojedinanog poslodavca u komuni. U takvim
uslovima, vojne aktivnosti imaju najvei uticaj na regionalnu privredu... lina primanja vojnika i civilnih lica na slubi u oruanim snagama i njihova
neposredna potronja javljaju se kao vaan inilac indirektnog stimulansa i
upoljavanja u sektoru pomonih slubi. Taj uticaj zapaa se, pored ostalog, u
Opirnije v. Ekonomska enciklopedija I, str. 553558.
Amerika agencija za kontrolu naoruavanja i razoruanje sistematizovala je i objavila
podatke o izdacima za vojsku, zdravstvo i obrazovanje u 1979. godini, prema kojima je svet, u
toj godini, utroio 434 milijarde dolara, a za druge dve navedene drutvene delatnosti 560 milijardi dolara. Iz toga je vidljiva potencijalna tranja roba iroke potronje, s tim to treba imati u vidu da zdravstvo i prosveta relativno vei deo svojih budeta troe za tekue line i materijalne rashode nego vojska.
101
102
81
82

bankarstvu, transportu, prodajama nekretnina, automobila i pokustva, korienju motela i restorana, u maloprodaji i lokalnoj upravi. Proseno 40% linih primanja u jednoj vojnoj bazi odlazi u lokalnu privredu, kae se u navedenom izvetaju.103
Krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina, SAD su izvrile znaajnije smanjenje svojih oruanih snaga, a takoe rasformiranje ili reorganizovanje vojnih baza i drugih postrojenja. To je ponukalo predstavnike Pentagona da u saradnji sa lokalnim organima vlasti istrae kako se ta smanjenja
odraavaju na privredna kretanja u podrujima u kojima je dolo da ukidanja ili reorganizacije vojnih baza. Tako su ta istraivanja pokazala da je ukidanje ili reorganizovanje 280 vojnih aktivnosti oktobra 1969. godine imalo za
posledicu gubitak 57.319 radnih mesta u lokalnim privredama, a ukidanje ili
reorganizovanje 341 vojne instalacije (baze, bazna postrojenja) marta 1970.
godine znailo je 69.614 radnih mesta manje u lokalnim privredama. Aprila 1973. godine ukinuto je ili reorganizovano dalje 274 vojne aktivnosti, to
je imalo za posledicu smanjenje zaposlenosti od 53.400 ljudi u lokalnim privredama koji su radili za potrebe vojske ili su joj pruali raznovrsne usluge.
Utvreno je takoe da smanjenje 100 vojnih lica u jednoj bazi povlai za sobom gubitak proseno 66 radnih mesta u lokalnoj privredi.
Izvesno je da stalno prisustvo vojske u jednom regionu doprinosi veoj
zaposlenosti i veoj privrednoj aktivnosti. To je, pored ostalog, rezultat poveane tranje roba i usluga koja proizlazi iz potronje dela linih prinadlenosti pripadnika vojske i fondova namenjenih za nabavke neophodnih potronih i drugih materijalnih sredstava. Meutim, novana sredstva koja se tim
putem slivaju u dati region i podstiu razvoj morala su biti prethodno uzeta
od njihovih stvaralaca u tom i drugim regionima i na taj nain umanjila njihove mogunosti ulaganja u razvoj. Sem toga, rezultati dobijeni istraivanjem
u SAD ne mogu biti uzeti kao pravilo, primenljivo na sve uslove.
Pripadnici oruanih snaga SAD imaju veoma visoke line prinadlenosti i dobar deo tih prinadlenosti troe u okviru regiona gde su stacionirani, a
veliki su i fondovi s kojima komande i ustanove raspolau za nabavke neophodnih materijalnih sredstava i za plaanje usluga. U drugim uslovima, gde
su lina primanja pripadnika OS mala (na primer, gde su vojnici na odsluenju vojnog roka) sigurno je da boravak vojske u jednom regionu ne poveava
tranju roba i usluga i zaposlenost lokalne radne snage u toj meri kako je to
bio sluaj u Sjedinjenim Dravama.
103 The Impact of Defense Cutbacks on American Communities, Washington, DC, 1973,
pp. 3839.
Transfer znanj a i i sku stva

Vojska je, ili moe da bude, svojevrsna kola. Najvei deo vojnih aktivnosti,
u stvari, u redovnom mirnodopskom periodu odnosi se na obuku vojnika i
kolovanje stareinskog kadra.
Obuku vojnika vie ne predstavlja samo ili preteno specifina obuka u
potovanju reda i discipline i u izgradnji fizike kondicije dopunjene taktikim vebama. Nju sve vie sainjava vojno-struna i tehnika obuka u rukovanju i odravanju sredstava savremene ratne tehnike. Mnoge strunosti
kojima se vojnici obuavaju za vreme sluenja vojnog roka ili kao profesionalni vojnici rukovanje sredstvima veze i komunikacija, prikupljanje i obrada podataka, rukovanje i odravanje motornih vozila, vazduhoplova i brodova, tehniko odravanje sloenih sistema oruja i drugo mogu se koristiti i u
civilnom sektoru privrede i drutva.
U novije vreme mnoge zemlje koriste anglo-ameriki model popune oruanih snaga vojnicima po ugovoru (najee na tri godine sa mogunostima
obnove ugovora) ili profesionalnim vojnicima. To je posledica i zahteva novih vojnih tehnologija, na osnovu kojih se razvijaju i proizvode sve sloeniji
sistemi oruja, orua i vojne opreme. Za ovladavanje tim sistemima potrebno je dosta znanja i vremena. Vojnik na odsluenju vojnog roka ne moe uspeno da savlada i osnovnu vojnu i strunu obuku kako bi bio osposobljen za
rukovanje sistemima oruja razvijenim na bazi novih tehnologija. U svakom
sluaju, vojnik svoje znanje i umee steeno u vojsci moe uspeno da koristi
u svom radu i posle naputanja vojne slube.
Obuka u vojsci i kolovanje u graanstvu sve se vie kombinuju i dopunjavaju. Na to upuuje i injenica da, pod uticajem novih tehnologija, poslovi
u vojsci i poslovi u graanstvu postaju sve kompatibilniji. Profil vojnika bitno je izmenjen i nastavlja da se menja. U vojsku dolaze mladii (u nekim zemljama i devojke) sa zavrenom srednjom kolom i (ili) fakultetskom diplomom. Znanje steeno redovnim kolovanjem u graanstvu, ako su pravilno
rasporeeni, mogu uspeno da primene i da ga unaprede u vojsci. Sa produbljenim i proirenim znanjem oni se vraaju i u graanstvu zauzimaju svoja
radna mesta, ugraujui u svoj posao znanje i iskustvo steeno i u vojsci. Prema tome, smiljeno kombinovanje/primena civilnog i vojnog znanja u jednoj
linosti i veto primenjeno u jednom i u drugom sektoru moe znaajno da
doprinese kako efikasnosti vojske tako i razvoju privrede.
Sistem kolovanja stareinskog, naroito oficirskog, kadra savremenih
armija veoma je kompleksan, esto multidisciplinaran. Jedan karijerni oficir,
priblino jednu treinu svoje aktivne slube provodi na kolovanju i strunom usavravanju. Sem to je komandant, on sve vie postaje menader, a
mnogi i ininjeri. Menaderska i struna tehnika znanja steena u vojsci on
83
84

lako i uspeno moe da primeni i u graanstvu. Ta okolnost postaje sve aktuelnija, jer u mnogim armijama postoji tendencija da se period aktivne vojne
slube skrati, uz oiglednu tendenciju produenja radno sposobnog veka oveka. U nekim zemljama, oficiri pre naputanja aktivne vojne slube poinju
da razmiljaju o drugoj karijeri o poslu u graanstvu, u koji unose znanje
i iskustvo steeno slubom u oruanim snagama.
kolovanje i obrazovanje na razliitim stepenima, bilo u vojsci ili u graanstvu, danas je postalo dugotrajno i veoma skupo. Razvoj i primena novih tehnologija sve vie brie granice izmeu vojne i civilne nauke, vojnih i
civilnih poslova. Veoma brzo i sutinski se smanjuju razlike izmeu komandovanja i rukovoenja jednom viom taktikom jedinicom i jednom sloenom privrednom organizacijom. S obzirom na te i druge okolnosti stvaraju se
uslovi da znanje steeno u vojsci nae odgovarajuu primenu u graanstvu i
da se na taj nain doprinosi ekonomskom razvoju i tehnikom progresu.
Izg radnj a obj ekata vojne name ne
U mnogim zemljama vojska je veliki investitor. Gotovo neprekidno ulae u
izgradnju i odravanje objekata vojne namene, koje, s obzirom na namenu,
moemo podeliti na: funkcionalne, vojnog standarda i razvojno proizvodne.
Za svoje bivakovanje i profesionalno funkcionisanje, vojsci su potrebni smetajni kapaciteti (kasarne sa prateim objektima) i objekti vojne infrastrukture aerodromi, luke, poligoni, skladita/depoi i drugo. Izgradnja tih
objekata i komunikacija koje ih povezuju zahteva odgovarajue materijale i
angaovanje radne snage. Mada su prilagoeni vojnoj nameni, oni se relativno brzo mogu adaptirati i za druge, civilne potrebe. Osim poveanja zaposlenosti i tranje potronih investicionih i trajnih dobara, a time i podsticanje
razvoja u lokalnim okvirima, njihovom izgradnjom poveava se i drutveno
bogatstvo zemlje.
Objekti vojnog standarda (vojni stanovi, vojne sanitetske ustanove, vojna odmaralita, domovi vojske i drugi) namenjeni su vojsci, ali imaju i iru
(civilnu) namenu. Vojni stanovi, na primer, daju se na korienje ili se prodaju pripadnicima vojske s mogunostima prenosa tog prava i na njihove potomke.104
Izgradnja objekata i kapaciteta za razvoj i proizvodnju SRT (laboratorija,
opitnih poligona, proizvodnih pogona), u nekim zemljama planira i finansi104 Pitanje obezbeenja aktivnih vojnih lica stanovima u SCG je veoma kompleksno i neophodno je da se ono u sve veoj meri komercijalizuje, to je u prilinom broju zemalja to uinjeno.
ra drava (vojska), a u nekim sama industrija (privatne korporacije), a nije

retka kombinacija jednog i drugog. Ona je deo industrijalizacije zemlje uopte. Izgraeni objekti i kapaciteti mogu se preorijentisati na proizvodnju za
civilne potrebe, to zahteva odreeno vreme i uslove. Kao to izgradnja ostalih objekata vojne namene tako i izgradnja kapaciteta za razvoj i proizvodnju
SRT uslovljava proizvodnju odgovarajuih materijala i poveava zaposlenost,
podstiui na taj nain privredni i drutveni razvoj.
Izgradnja objekata vojne infrastrukture, vojnog standarda i kapaciteta za
razvoj i proizvodnju sredstava NVO, koja sveukupno apsorbuje 15 do 20 odsto ukupnih vojnih rashoda, poveava tranju potronih dobara i usluga, graevinskog i drugog materijala i na taj nain, kao i u sluaju line i tekue materijalne potronje, doprinosi poveanju lokalne proizvodnje i zaposlenosti,
izmeni urbane strukture, strukture radne snage i drutvenog standarda. Izgradnjom objekata vojne namene u celini poveava se fond drutvenog bogatstva zemlje.
Ue e voj ske u i zg radnji z e mlj e
Kroz redovnu vojnu obuku, ali i izvan nje, vojska preduzima izvesne aktivnosti kojima se neposredno doprinosi privrednom razvoju. Vidovi tih aktivnosti su raznovrsni, a najee se odnose na izgradnju puteva i mostova, unapreenje ivotne sredine (poumljavanje goleti, na primer), pomo lokalnom
stanovnitvu u ubiranju letine, otklanjanje vremenskih i drugih prirodnih nepogoda i slino.
Neke od navedenih aktivnosti su planske uklapaju se u redovne planove i programe obuke jedinica, kao na primer obuka ininjerijskih jedinica kroz neposrednu opravku i izgradnju mostova ili puteva. Druge proizlaze iz konkretne situacije ili saradnje vojnih komandi i civilnih organa vlasti
i drugo.
Neposredno uee vojske u izgradnji zemlje neznatno je u odnosu na
celokupne njene aktivnosti. Meutim, smiljenim planiranjem radnog i slobodnog vremena vojnika i jedinica ono bi moglo biti znatno vee. To se naroito odnosi na uee vojske u unapreenju ivotne sredine i doprinos odrivom razvoju u podrujima dislociranja vojnih jedinica.
Vojna privreda i razvoj

Vojna ekonomika, kao posebna grana ekonomske nauke, bavi se preteno pitanjima vojne potronje visinom vojnog budeta i u kojoj meri ona optereuje ND/BND, strukturom vojnih rashoda i ekonominou/efikasnou nji-
85
86

hovog utroka i slino.105 U okviru toga, ali skoro periferno, razmatra se i vojna proizvodnja proizvodnja sredstava ratne tehnike.106
U vojno-ekonomskoj i drugoj literaturi, dodue, esto se govori i o vojno-ekonomskom kompleksu s razliitim konotacijama,107 vojnoj privredi
i (ili) vojno-privrednom sektoru, ali sa nedovoljno jasno definisanim pojmovima. Ovde je upotrebljen pojam vojna privreda pod kojim su svrstane
tri vane vojno-privredne aktivnosti: 1) istraivanje, razvoj i osvajanje novih
vojnih tehnologija; 2) proizvodnja sredstava ratne tehnike na bazi tih tehnologija; i 3) promet (nabavka, uvoz, izvoz) sredstava NVO, vojnih usluga i vojnog ininjeringa.
Nau no-i stra ivaka delatnost i tehniko- tehnoloki ra zvoj
Istraivanje, razvoj, ispitivanje i evaluacija sredstava vojne namene predstavljaju
prethodnicu proizvodnje i prometa tih sredstava. Ove delatnosti esto nazvane
i vojno nauno-istraivaki rad (NIR), koji je u velikom broju zemalja veoma
razvijen od velikog je znaaja ne samo za razvoj i proizvodnju SRT, nego i za
tehniko-tehnoloki razvoj uopte. On je istovremeno i veoma skup, pa je otuda to privilegija uglavnom visoko razvijenih zemalja. Manje razvijene i nerazvijene zemlje razvijaju uglavnom aplikativnu nauno-istraivaku delatnost u
toj oblasti, bez izgleda da osvoje neke nove i znaajnije tehnologije.
Dugotrajna i sistematska ulaganja u vojni nauno-istraivaki rad dala su,
neosporno, znaajne rezultate na planu osvajanja novih tehnologija i njihovoj
primeni kako u vojnom, tako i u civilnom sektoru privrede. Upravo ta dostignua jedan su od osnovnih razloga verovanju mnogih ekonomista i javnih
radnika da su vojne aktivnosti, pre svega one vezane za vojni nauno-istraivaki rad, veoma vaan, ako ne i najvaniji podsticajni faktor privrednog razvoja i tehnikog progresa. Ona su nastajala prvenstveno u velikim ratovima u kojima su, pored ogromnih ljudskih gubitaka i materijalnih razaranja, nastajala i
velika nauna otkria na polju tehnolokog razvoja, organizovanja i rukovoenja koja su kasnije prenoena u civilni sektor privrede i drutva.
105 Ameriki vojno-ekonomski teoretiari, . Hi i Mek Kin u svom delu Ekonomika
odbrane u nuklearnom dobu, problem vojne ekonomike sagledavaju sa tri nivoa: sa kvantuma tekue i budue raspoloivosti SAD nacionalnim resursima; procentualnog dela tih resursa, poglavito BNP, namenjenog potrebama odbrane, i efikasnosti korienja sredstava namenjenih tim potrebama (v. Charles I. Hitch and Roland N. McKean, The Economiucs of Defense
in the Nuclear Age, Harvard University Press, Cambridge, 1961).
106 U ovim razmatranjima dosta se prostora posveuje naunim otkriima i dostignuima
na polju vojnih tehnologija i njihovoj primeni u civilnom sektoru privrede i drutva.
107 U Sjedinjenim Dravama ovaj pojam se koristi s naglaskom na politiku konotaciju, a u bivem Sovjetskom Savezu, kao skup istraivake i proizvodne delatnosti vojnog sektora privrede.
U Prvom svetskom ratu, na primer, zahvaljujui upravo vojnom NIR-u,

dolo je do znaajnih novih otkria na podrujima hemijskih proizvoda i
supstituta, raznovrsnih specijalnih metala (legura) i nemetalnih materijala,
velikog ubrzanja u podruju vazduhoplovne tehnike i drugo. U vreme Drugog svetskog rata, ubrzano je osvajanje nuklearne energije, elektronike, radarske i druge senzorske tehnike. Posle tog rata, u viedecenijskom hladnom
ratu, kojeg je, pored ostalog, karakterisala iscrpljujua trka u naoruavanju,
nastavljano je osvajanje i primena novih tehnologija elektronske, optoelektronske i elektro-magnetne tehnike, to je sve doprinelo razvoju sistema za
obradu i distribuciju podataka, sistema komunikacija i informacionih sistema, do breg i uspenijeg osvajanja vazdunog prostora i svemira, na nastajanje vetake inteligencije i proizvodne robotizacije.
Period posle Drugog svetskog rata (hladno-ratovski period) posebno je
obeleen osvajanjem novih tehnologija primenljivih i u vojnom i u civilnom
sektoru privrede. To je ponukalo neke teoretiare da promene koje su ta osvajanja izazvala u sferi ratovodstva i u privrednom razvoju opte oznae kao
revolucionarne i od bitnog znaaja za ekonomski razvoj i tehniki progres.
Nemaki ekonomista, Fric ternberg, u svom delu Vojna i industrijska revolucija, na primer, naglasio je da je vojna tehnologija, svojim dostignuima ostvarila revolucionarne promene najmanje na dva vana polja: na polju osvajanja nuklearne energije i na polju elektronike. Ta dostignua, prema
ternbergu, preneta u civilni sektor privrede, u procesu nastajanja i razvoja
druge industrijske revolucije odvijaju se u trima osnovnim oblastima: 1) u
mirnodopskoj primeni nuklearne energije; 2) u deliminoj i potpunoj automatizaciji industrijske proizvodnje; i 3) u primeni elektronskih maina i ureaja u sistemu upravljanja i rukovoenja.108
U istom delu, F. ternberg kae da danas ne moe niko rei da li bi i
kada uspela proizvodnja nuklearne energije za mirnodopske potrebe da nije
bilo vojne revolucije, s napomenom da su sredstva automatizacije poela
preobraavati proizvodnju i da menjaju drutvenu strukturu najpre u SAD, a
zatim u Rusiji, Velikoj Britaniji i Zapadnoj Evropi.109
Slina gledita o uticaju vojnih tehnologija na procese proizvodnje u
civilnom sektoru privrede iznosili su i neki drugi autori. Gordon Salivan i
Dimi Dubik, na primer, iznosei svoja gledita na budui rat (rat u doba
informatike) pisali su, da je nuklearna tehnologija znaajno doprinela da sa108
109
Fritz Sternberg, Vojna i industrijska revolucija, VIZ, Beograd, 1979, str. 66.
Isto, str. 165.
87
88

vremeni svet jo sredinom sedamdesetih godina izae iz industrijskog i ue

u informatiko doba.110
Vredno panje je i gledite amerikog teoretiara D. Okimoto, koji je pisao da je u itavom periodu posle Drugog svetskog rata ameriki vojno orijentisani sistem istraivanja i razvoja posluio kao utroba u kojoj su zaete skoro sve grane industrijskih visokih tehnologija. Vlada, kao ugovara
tih istih delatnosti i garantovani kupac, podupirala je razvoj grana visokih
tehnologija, jedne za drugom. Po zavrenom post-natalnom periodu, industrijsko ,mladune dostizalo je svoju zrelost i nezavisnost sa ekspanzijom komercijalne tranje na tritu SAD najveim na svetu. Tako je, prema Okimotou, ameriki sistem istraivanja i razvoja kreirao nove industrijske grane
od ogromnog ekonomskog i tehniko-tehnolokog znaaja poluprovodnika, kompjutera, super-kompjutera, elektrokomunikacija itd.111 Svoja gledita
D. Okimoto je potkrepio podacima o izdacima SAD za vojna i vojno-srodna istraivanja. Autor je, naime, naveo da su SAD u fiskalnoj 1986. godini iz
dravnog budeta finansirale istraivanje i razvoj sa 72.883 miliona dolara.
Od tog iznosa, Ministarstvo odbrane je utroilo 35.161 miliona, Nacionalna
agencija za svemirska istraivanja (NASA) 9517 i Ministarstvo (Departman)
za energiju (nuklearnu) 7125 miliona dolara, to je predstavljalo ukupno
51.803 miliona dolara ili 71,10 odsto celokupnih izdataka za istraivanje i razvoj finansiranih iz dravnog/saveznog budeta.112
Gledite o vojno-istraivakom radu kao prethodnici tehnolokog i
snanom pokretau privrednog razvoja, zastupali su i neki nai ekonomisti.
Prof. Radmila Stojanovi, na primer, u jednom od svojih dela, pored ostalog, je napisala: Zadatak sistema narodne odbrane je da vie nego bilo koji
drugi deo drutva uzet pojedinano, utie na nauno-istraivaki rad u zemlji i na formiranje vrhunskih strunjaka u osetljivim podrujima neuke i
tehnike...113 Slino tome, pisao je i uvaeni profesor i akademik Nikola obelji, koji je, pored ostalog, naglasio: ...vojna istraivanja imaju vodeu ulogu, ijim se posredstvom ostvaruje najvea koncentracija napora za nauno-tehniki progres, a i najznaajnija nauno-tehnika otkria vezana su za
sektor vojnih istraivanja.114
110 Gordon R. Sullivan and James M. Dubick, War in the Information Age, Military Review. No. 4/1994, pp. 4662.
111 Daniel Okimoto, Between MIT and the Market, Stanford University Press, 1989, p. 67.
112 Isto, str. 127.
113 Radmila Stojanovi, Na putu kao visoko-industrijalizovanom socijalizmu, Savremena
administracija, Beograd, 1984, str. 66-67.
114 Nikola obelji, Privredna struktura SFRJ Rast, struktura i funkcionisanje Knjiga
I, Savremena administracija, Beograd, 1976, str. 87.
Bez osporavanja odreenog doprinosa vojnog NIR-a ekonomskom razvoju i tehnikom progresu, naroito u visoko razvijenim zemljama i kada se
rezultati tog rada, u okvirima njihove opte primenljivosti, smiljeno usmeravaju i prema civilnom sektoru, treba ipak imati u vidu da se oni ostvaruju u
specifinim uslovima (u vreme priprema i voenja rata) i uz angaovanje velikih ljudskih i materijalnih resursa.
U raznim vremenskim periodima i uslovima, ukljuujui i period hladnog rata, velike sile su vie od jedne polovine dravnih ulaganja u unapreenje nauke i tehnike namenjivale vojnom NIR-u, to je, normalno davalo
odreene rezultate esto na tetu tog rada u civilnom sektoru privrede. Tokom itavog perioda hladnog rata, super sile su ulagale 10 do 12, a u nekim
periodima i do 15 odsto vojnih rashoda u istraivanje, razvoj, opite i evaulaciju novih sredstava NVO. Znaajna ulaganja u vojna istraivanja i razvoj imale
su takoe Francuska, Velika Britanija i Zapadna Nemaka, dok su izdaci drugih zemalja za tu svrhu bili znatno manji kako u apsolutnom tako i u relativnom smislu (tabela 4.4).
Tabela 4.4. Javno investiranje u istraivanje i razvoj
Zemlja
SAD
Francuska
vedska
panija
Australija
Nemaka
Velika Britanija
Japan
Italija
Norveka
Ukupno
69.069
13.470
1963
2909
2130
15.021
8.910
16.042
6476
984
u milionima dolara u 1996. godini
% za vojne potrebe
54,7
29,0
20,9
10,8
7,8
9,8
5,0
5,9
4,7
5,0
Iznos
37.780,75
3.906,30
410,28
314,17
166,14
1.472,01
507,87
946,48
304,37
49,20
Izvor: Prema CONVERSION SURVEY 1998, Bonn International Center for Conversion Oxford,
1998.
Dostignua na polju vojnog NIR-a, meutim, nisu ispoljavala podjednako snaan uticaj na ekonomski razvoj i tehniki progres svih zemalja. Efekti
tih dostignua na razvoj civilnog sektora privrede SAD, na primer, bili su vei
i vidljiviji nego u SSSR-u. To nije bio rezultat samo obima ulaganja, ve pre
naina finansiranja i obavljanja vojnog NIR-a. U Sovjetskom Savezu, na primer, vojni NIR obavljan je u strogo zatvorenim vojnim postrojenjima i pod
gustim velom vojne tajne. Prenos novih tehnologija u civilni sektor privrede
bio je strogo ogranien i sa velikim zakanjenjem. Otuda, kao i zbog utvrenih prioriteta, Sovjeti su mogli da proizvode najbolje tenkove na svetu, a ne i
89
90

solidna putnika vozila, da budu vodei u razvoju i primeni raketne tehnike,

a gotovo na zaelju u osvajanju tzv. bele tehnike, da proizvode vrhunske borbene, a ne tako vrhunske i civilne avione itd.115
Za razliku od SSSR-a, SAD svoj vojni NIR u relativno malom obimu
obavljaju u zatvorenim vojnim laboratorijama i opitnim centrima. Najvei
deo sredstava namenjenih za vojno istraivanje i razvoj stavljaju na raspolaganje civilnim univerzitetima i institutima116 i velikim korporacijama, koje su
istovremeni proizvoai sredstava kako vojne tako i civilne namene. U Sjedinjenim Amerikim Dravama i drugim visoko razvijenim zemljama trinih privreda, takoe postoji i potuje se vojna tajna, naroito kada su u pitanju nove vojne tehnologije, ali kada jedna takva korporacija kao to je Boing,
Deneral motors ili Rejtion, koja radi na razvoju i proizvodnji i vojnih i civilnih aviona i avionske opreme, ona sigurno bez posebnih ogranienja koristi rezultate vojnih istraivanja i prenosi ih na razvoj i proizvodnju civilnih
vazduhoplova. Pentagon finansiranjem istraivanja u takvim korporacijama
olakava i ubrzava osvajanje novih tehnologija i primenu tehnikih inovacija u datoj oblasti i njihovu primenu kako u vojnom tako i u civilnom sektoru privrede.
Treba naglasiti da industrija zemalja koje proizvode sredstva i vojne i civilne namene, vazduhoplovna industrija i brodogradnja u najveoj meri koriste rezultate vojnog nauno-istraivakog rada. Tako je, na primer, u jednom
materijalu pripremljenom za Kongres SAD reeno da su svi mlazni transportni avioni proizvedeni u SAD, u velikoj meri zavisili od tehnologija ili
opreme razvijenim po vojnim standardima.117 U tom materijali se dalje kae
da je od 51 krupnog otkria ostvarenog u amerikoj avijaciji izmeu 1925. i
1972. godine, 35 bilo iz okvira vojnih programa. Spektar tih otkria je irok
od visoko oktanskih goriva, koja su prvi put upotrebljena u civilnoj avijaciji
tek 1946. godine, do inercijalne avijacije i elektronskih komandi leta.
Transfer rezultata vojnog NIR-a u druge sektore civilne privrede nije
tako znaajan kao u vazduhoplovnoj oblasti ili savremenoj elektronici. Nisu
u pitanju samo organizacijska i druga reenja, nego i karakter vojnog NIR-a i
predmet istraivanja. Istraivanja u domenu klasinog naoruanja i municije
115 Aeronautika tehnologija se moe uzeti skoro kao izuzetak u Sovjetskom Savezu, jer
je u SSSR-u kao i u drugim zemljama proizvoaima aviona i avionske opreme u velikoj meri
bio objedinjen vojni i civilni nauno-istraivaki rad.
116 Dobro poznati Tehniki institut Masausets (MIT), na primer, redovno dobija velike narudbe Pentagona za razvoj i osvajanje esto dvojno primenljivih tehnologija i rezultate
stavlja na raspolaganje kako vojnoj tako i civilnoj privredi.
117 Potential for Future Civil Benefits from DoD Activities in Aviation Research and Development, GPO, Washington, DC, 1976.
strogo su usmerena, a njihov krajnji rezultat su sredstva specifinih karakteristika i specifine namene sredstva ratne tehnike namenjena iskljuivo za
voenje rata. Rezultati istraivanja u tim oblastima samo jednim, relativno
malim delom, mogu da se koriste i u civilne svrhe.
U vreme hladnog rata, dok su predmet vojnog istraivanja, razvoja i proizvodnje jo bila preteno klasina SRT, eksperti OUN su procenjivali da su
rezultati istraivanja i razvoja u vojne svrhe nalazili relativno malu primenu u civilnom sektoru.118 Meutim, sve vea zastupljenost SRT razvijenih
na bazi novih, informatikih tehnologija u savremenim armijama razvijenih
zemalja, civilna aplikacija rezultata vojnog istraivanja i razvoja se poveava,
jer se kompatibilnost tehnologija i sredstava koja se razvijaju i proizvode na
osnovu njih poveava. Uporedo s tim stvaraju se i uslovi da se vojska i njen
NIR u veoj meri oslanjaju na rezultate istraivanja u civilnom sektoru privrede.
Iz razvoja i primene sredstava primenjenih u sistemima veza, komandovanja i rukovoenja proizala je jedna komunikacijska mrea poznata kao
INTERNET, koja je pred kraj 20. veka postala nezamenljiva komunikacijska
infrastruktura planetarne razmere. Za razvoj INTERNETA nesumnjivu zaslugu imaju oruane snage SAD. On, za celo, ne bi bio to to jeste da se u
njegov razvoj nije ukljuio, i vodeu ulogu preuzeo, civilni sektor ne samo u
SAD nego i brojnim drugim zemljama.
Upravo iz razvoja sredstava neophodnih za sisteme veza i komunikacija
koji imaju mnoge slinosti i u vojnom i u civilnom sektoru, nastali su mnogi
proizvodi koji podjednako, ili sa manjim adaptacijama, mogu biti primenjiva
u oba sektora. Za njihov dalji razvoj i proizvodnju potrebna su posebna vojna
postrojenja; oruane snage mnogih zemalja orijentiu se na nabavku dvojnoprimenljivih sredstava na civilnom tritu.
D vojno pr imenljive tehnolo g ij e i tehnoloka meu z av i snost
Gledita o velikom doprinosu vojnog NIR-a ekonomskom i tehniko-tehnolokom razvoju imala su mesta dok su ti razvoji bili relativno spori i ciklini.
Vlade pojedinih zemalja nisu ulagale vea sredstva u NIR, a to nisu inile ni
privatne korporacije. Vea ulaganja vrena su samo u vojna istraivanja i razvoj u vreme priprema za rat i tokom voenja rata, to je, normalno, davalo
118 Prema njihovim nalazima vojne tehnoloke aplikacije u civilnom sektoru, izgleda, variraju izmeu 20 i 30 odsto (Study on Relationship between Disarmament and Development,
Report of the Secretary-General, UN GA A/36/356, New York, October 1981, p. 26).
91
92

odreene rezultate koji su, sa izvesnom zadrkom, prenoeni u civilni sektor

privrede i podsticali njen razvoj.
Meutim, u vreme hladnog rata i naroito u posle hladnoratovskom periodu, situacija je izmenjena. Javna ulaganja kako u vojni tako i u civilno NIR
su poveana. Istovremeno poveana su i ulaganja velikih nacionalnih i multinacionalnih korporacija u istraivanje i razvoj tehnologija koje nalaze i civilnu i vojnu primenu. Tako se sve vie javlja meuzavisnost i meuzamenljivost kompatibilnih tehnologija vojnog i civilnog sektora. U ranijim periodima
govoreno je uglavnom o prelivanju (spin-off ) vojnih tehnologija u civilni sektor, a sada se govori i o dolivanju (spin-in ili spin-on) civilnih tehnologija u vojni sektor privrede. U SAD, na primer, na tritu se nudi iroka
skala novih tehnologija koje su primenljive ne samo u proizvodnji sredstava
opte namene, nego i novih generacija oruja i vojne opreme.119 Isto tako u
vojnim laboratorijama i istraivako-razvojnim centrima nastaju nove tehnologije (i oprema) primenljive i u civilne svrhe. To su, u stvari, dvojno-primenljive (duel-use) tehnologije ili dvojno-primenljiva oprema.
Mada su nastali uslovi da vojska za razvoj i proizvodnju SRT u velikoj
meri moe koristiti rezultate NIR-a ostvarene u civilnom sektoru privrede,120
SAD su u novije vreme znaajno poveale izdatke za vojno istraivanje i razvoj. Od oko 38 milijardi dolara u fiskalnoj 1999. godini, u budetu Pentagona sredstva za istraivanje i razvoj u fiskalnoj 2005. godini poveana su na 61
milijardu dolara. Tom iznosu treba dodati sredstva namenjena za istraivanje
i razvoj Nacionalne svemirske agencije (NASA), kao i Ministarstva za energiju (nuklearnu), koja su prilino velika (dostiu iznos od oko 20 milijardi dolara godinje) i namenjena su prvenstveno za vojne potrebe.121
Neosporno je da su velika nauno-tehnika otkria vezana za sektor vojnih
istraivanja, ali ta istraivanja su obavljana preteno u specifinim uslovima i za
specifine svrhe. Najvea tehniko-tehnoloka otkria i inovacije ostvarivana su
(i ostvaruju se) prvenstveno u velikim zemljama, u vreme priprema za rat i tokom voenja rata. Tada se mirnodopska privreda pretvara u ratnu privredu. U
takvim uslovima zaraene sile izdvajaju i do jedne polovine svog ND/BNP za
vojne/ratne potrebe. Najvei deo toga ulau u razvoj i proizvodnju novih SRT.
119 Razvoj i aplikacija vrhunskih tehnologija, kao to su lagani materijali, oprema za
izvianje i osmatranje, senzori, informacione tehnologije, precizno voenje, materijali oteane
vidljivosti (stelt), tehnologija usmerene energije itd., od velikog su interesa i za vojsku, reeno
je u publikaciji CONVERSION SURVEY 1998, pp. 267-268.
120 D. Okimoto je pisao takoe da su nekada investicije za vojne zadatke trasirale put za
komercijalnu upotrebu. Meutim, danas komercijalni razvoji sve vie vode i vojnom korienju (isto, fusnota 27, p. 126).
121 The MILITARY BALANCE 20042005, The International Institute for Strategic Studies, London, 1994, pp. 238-240.
Pri tome, najvei naglasak stavljaju upravo na osvajanje novih tehnologija, razvoj i proizvodnju sredstava kojima ele da pobede protivnika. To je, u osnovi, bio sluaj i kada je u pitanju ostvarivanje dubokih prodora na polju razvoja
i primene novih vojnih tehnologija u vreme hladnog rata. Taj rat voen je preteno nevojnim sredstvima,122 ali su istovremeno vrene opsene pripreme za
eventualni oruani sukob. Vano obeleje, ili poseban vid tog rata bila je intenzivna i iscrpljujua trka u naoruavanju voena izmeu dve vojne super sile i
dva bloka. Glavni smer njenog kretanja bio je vertikalni, tj. osvajanje novih tehnologija, te razvoj i proizvodnja novih SRT na bazi njih za sve vidove oruanih
snaga i za sve rodove vojske.
U analitikom osvrtu na delotvorno, pa ak i dominantno dejstvo vojnog
NIR-a na ekonomski razvoj i tehniki progres, valja naglasiti i to da se osvajanje
bazinih tehnologija esto zainje u civilnim istraivakim institutima i laboratorijama. Taj posao obino traje dugo, uglavnom zbog nedostatka neophodnih
novanih sredstava i materijala. Kada se ukae potreba za njihovu vojnu implementaciju, problem se reava koncentrisanjem dodatnih sredstava i napora.
Na osvajanju nuklearne energije, na primer, raeno je godinama pre Drugog
svetskog rata od Aristotela (384322. godine pre Hrista) do francuskih fiziara (Bekrel i suprunici Kiri uz uee i naeg Pavla Savia) tridesetih godina
prolog veka.123 Meutim, praktine mogunosti osvajanja nuklearne energije
ukazale su se i ostvarile tek koncentrisanjem znanja i novca u Nemakoj u pripremama za rat i u SAD u vreme Drugog svetskog rata, ime je osvajanje nuklearne energije bilo znaajno ubrzano.
F. ternberg verovatno nije bio u pravu kada je ustvrdio da danas niko
ne moe rei da li bi i kada uspela proizvodnja nuklearne energije za mirnodopske potrebe da nije bilo vojne revolucije. Dodue, niko ne bi mogao da
ustvrdi kada, ali nuklearna energija bi najverovatnije bila osvojena i mirnodopski primenjena, ali je proces njenog osvajanja bitno ubrzan u pripremama za rat i za konkretne ratne potrebe. Slino je i sa osvajanjem elektronike i
senzorske tehnike, koje su dalji izdanci u razvoju i primeni radio-tehnike. U
Drugom svetskom ratu razvoj i primena ovih tehnologija su samo ubrzani s
novim impulsima u hladnom ratu. Zasluga vojske i njenog NIR-a je uglavnom u tome to ona moe, u datim okolnostima, da obezbedi neophodna
novana sredstva i da na taj nain angauje veliki nauni potencijal na realizaciji odreenih projekata. Tako, danas bi se pre moglo rei da je glavni do122 V. Todor Mirkovi, Strategije i ratne doktrine super sila i blokova, odeljak Hladni rat,
VIZ, Beograd, 2003, str. 171210.
123 V. Ivan Supek, Od antike filozofije do moderne nauke o atomima, Naprijed, Zagreb, 1947.
93
94

prinos vojnog NIR-a u skraivanju vremena osvajanja novih tehnologija, to

se postie prvenstveno u specifinim uslovima i na privilegovan nain.
Proi zvodnj a sred stava N VO
Proizvodnja sredstava naoruanja i vojne opreme u pojedinim zemljama sveta i u svetu uopte, u savremenim uslovima, predstavlja delatnost velikog, ne
samo vojnog nego ireg drutvenog, znaaja. Njoj, normalno, prethode istraivanja i razvoj u oblasti vojne tehnike, a sledi promet (nabavka, uvoz, izvoz)
tih sredstava i prateih uslova. Uporedo s tim, obavlja se odravanje (remont)
i osavremenjavanje postojeih SRT. Usko povezano s tim ili sastavni deo
toga je izgradnja i opremanje postrojenja neophodnih za razvoj i proizvodnju sredstava NVO. Za te svrhe, u veini zemalja troi se do jedne polovine
ili vie vojnog budeta, to je vaan pokazatelj obima proizvodnje sredstava
NVO.124
Neko vreme posle hladnog rata, proizvodnja sredstava NVO u velikom
broju zemalja bila je znaajno smanjena. U zemljama Evrope i Severne Amerika, u stvari, ona je bila prepolovljena u odnosu na proizvodnju tokom osamdesetih godina. Meutim, pred kraj 20. i na samom poetku 21. veka, otpoet
je oporavak vojne industrije i porast proizvodnje sredstava NVO veine zemalja sa naznaenom tendencijom njenog daljeg poveavanja.125
Karakter proi zvodnj e sred stava N VO
O karakteru proizvodnje sredstava NVO, kao i o vojnoj potronji uopte, i
njenom uticaju na razvoj postoje razliite teorije i gledita, esto oprena.
Jedni smatraju da je ona neproduktivna, pa otuda ne samo nekorisna, nego
i tetna u odnosu na privredni razvoj, dok je drugi izjednaavaju sa bilo kojom drugom proizvodnjom, u nekim sluajevima ak i rentabilnijom od druge materijalne proizvodnje.
Vojni ekonomista bive JNA, arko Krupe, sledbenik gledita klasika
politike ekonomije i marksistikih gledita, o tome je, pored ostalog pisao,
124 Sjedinjene Amerike Drave su, na primer, u fiskalnoj 1996. godini za potrebe svojih
oruanih snaga proizvele sredstava NVO u vrednosti od 106,8 milijardi dolara, a za ostale materijalne potrebe, ukljuujui odravanje sredstava NVO 82,5 milijarde dolara (Caspar W. Weinberger, Annual Report to the Congress, Fiscal Year 1986, p. 293). U isto vreme SAD su izvozile sredstva NVO u vrednosti od oko 40 milijardi dolara godinje, tako da je proizvodnja SRT
u to vreme iznosila oko 200 milijardi dolara godinje.
125 Izdaci Sjedinjenih Drave za nabavke sredstava NVO posle hladnog rata bili su pali za
vie od 40 odsto na 61,7 milijardi dolara u fiskalnoj 2002. godini, da bi ve u fiskalnoj 2004.
godini bili poveani na 72,7 milijardi, s planom da u 2008. fiskalnoj godini dostignu nivo iz
1986. godine 104 milijarde dolara (prema The Military Balance 20032004).
da onaj broj radnika zaposlenih u ratnoj proizvodnji koja apsorbuje ogromnu

kliinu radnog fonda u proizvodnji naoruanja vojne opreme za ratne potrebe, svojim radom ne poveava fond potronje dobara za zadovoljenje normalnih ljudskih potreba. Tako, taj broj zaposlenih u ratnoj proizvodnji, i pored toga to se bavi materijalnom delatnou, ne samo da ne uveava opti
drutveni fond ljudskih potronih dobara, ve ak ne stvara ni sebi potrona
dobra, te ih moraju drugi radnici obezbediti.126 Nasuprot tome, Predrag Peri smatra da za stabilan ekonomski razvoj, konstantno visok rast drutvenog
proizvoda, nisku nezaposlenost i nisku stopu inflacije u SAD, treba zahvaliti upravo vojno-ekonomskom kompleksu. Hladni rat i trka u naoruavanju
uslovili su razvoj vojno-industrijskog kompleksa, koji odluujue utie na razvoj svih ostalih sektora amerike privrede.127
U savremenim uslovima, vojne privredne aktivnosti irom sveta veoma
su razvijene. Njihovo smanjenje u zapadno-evropskim i severno-amerikim
dravama,128 do kojeg je dolo krajem osamdesetih i poetkom devedesetih
godina prolog veka, bilo je pre jedna epizoda nego trajno opredeljenje tih zemalja. Nepunih deset godina posle okonanja hladnog rata, proizvodnja sredstava NVO ponovno se obnavlja i ubrzava, naroito u SAD, Ruskoj Federaciji,
Kini i nekim drugim zemljama.
U amerikim vojnim i drugim izvorima se istie da vojna industrija
(istraivanje, razvoj, proizvodnja i promet sredstava NVO) igra veu ulogu
u amerikoj ekonomiji nego, recimo, automobilska industrija ili rezidencionalni i komercijalni graevinski sektor. Za ameriku privredu, ona ima vei
znaaj nego njen udeo (oko tri do etiri odsto) u stvaranju BNP. Ove konstatacije se potvruju podacima prema kojima vojnu industriju SAD podrava
25 odsto svih amerikih inenjera, proseno 20 odsto proizvodnih i 50 odsto
univerzitetskih industrijskih raunara.
Britanci, kao i Amerikanci i Francuzi, pridaju velik znaaj svojoj vojnoj
industriji i njenoj ulozi u razvoju zaposlenosti. Tako je u renomiranom britanskom asopisu RUSI, pored ostalog pisalo da industrijski sektor, poznat
kao vojna industrijska baza, sainjava 440 preduzea, od kojih svako dobija godinje narudbe Ministarstva odbrane u iznosu od jedan milion funti i
vie; ona zapoljava 550.000 ljudi, dobija domae narudbe vredne oko devet
126 arko Krupe, Uticaj ratne privrede na drutvenu reprodukciju, Vojno-ekonomski
pregled, br. 11/1972.
127 Predrag Peri, Uticaj tehnologije vojno-industrijskog kompleksa na razvoj SAD posle
1990. godine, Vojno delo, br. 2/2003, str. 214.
128 Znaajnije smanjenje snaga i naoruanja u Zapadnoj Evropi imala je samo SR Nemaka, dok su zemlje NATO na jugu Evrope nastavile da jaaju svoje OS.
95
96

milijardi i izvozne pet milijardi funti godinje.129 U jednom drugom izvoru (The International Security Review, 1999), istaknuto je da britanska vojna industrija obavlja dva veoma vana zadatka: obezbeuje opremu za vlastiti oruane snage i doprinosi razvoju nacionalne privrede.
Vojna industrija je, prema tim izvorima,130 kreirala (iz nje su proizale) mnoge nove industrijske grane ili operativne sisteme, kao to su komunikacijski i navigacijski sistemi ili informacioni novi putevi.131 Navedene
konstatacije i podaci, koji teko mogu biti zanemareni, upuuju na potrebu
sveobuhvatnijeg razmatranja uticaja proizvodnje naoruavanja na razvoj.
Upotrebna i prometna v rednost sred stava N VO
Pobornici teorije o neproduktivnom karakteru proizvodnje sredstava NVO
posebno naglaavaju da proizvodi vojne industrije nemaju upotrebnu vrednost, a osporavaju im i prometnu vrednost.
Iz definicije upotrebne vrednosti, kao korisnost neke robe, proizvoda
ili stvari uopte, koja izraava mogunost da se tom robom, proizvodom ili
stvari zadovoljava kakva ljudska potreba i na taj nain ih uini privrednim ili
ekonomskim dobrom,132 proizlazi izvesna kontradiktornost. Sloboda i bezbednost zemlje i naroda su vrhunska drutvena i ljudska potreba. Tu potrebu
zadovoljava vojska sa NVO kao osnovnim sredstvom svoje profesionalne delatnosti. S druge strane, ili posmatrano iz drugog ugla, proizvodnja sredstava NVO ne donosi neko privredno ili ekonomsko dobro, pa je kao takva neproduktivna i tetna.
Tvorci klasine politike ekonomije i njihovi sledbenici su smatrali da je
vojska neproduktivna, jer ona ne stvara proizvodni kapital, ali su ipak ustvrdili da je ona neophodna da zatiti zemlju od spoljne agresije (poznato stanovite Adama Smita). Ta njihova shvatanja mogu se primeniti i na proizvodnju
sredstava NVO kao uslova za uspeno ispunjavanje odbrambene uloge vojske
zbog ega ona u zemljama koje nemaju osvajake namere i postoji.
Ako se sredstvima NVO kao rezultatima rada vojne industrije osporava upotrebna vrednost, jer to nisu sredstva kojima se zadovoljavaju tekue
ljudske potrebe, niti sredstva za proizvodnju, onda se njima ne moe osporiti
jedna druga, specifina vrednost, koju moemo oznaiti i kao drutveno korisna (vrednost).
Johnathan Aitken, Defence Procurement, RUSI Journal, February, 1994, pp. 39-42.
Jacques S. Gansler, The Defense Industry, The MIT Press, Cambidge Massachsetts,
1980, i dr.
131 Navedeno u tekuim saoptenjima i (ili) sasluanjima u Kongresu SAD.
132 V. Ekonomska enciklopedija I, str. 784.
129
130
U realnom ivotu, ljudi na odreen nain obezbeuju sebe i svoju imovinu i za tu svrhu angauju odgovarajua materijalna sredstva, kojima se
kao i onima koja viestruko prevazilaze redovne ivotne potrebe133 priznaje svojstvo upotrebne vrednosti. Nasuprot tome, sredstvima NVO, kojima se
obezbeuje itava jedna drutvena zajednica i sve njene vrednosti, a posredno i svi njeni inioci, to svojstvo se osporava.
injenica je da sredstva NVO u redovnom mirnodopskom periodu zastarevaju i bivaju zamenjena novim s perspektivom da i ona zavre svoj radni vek na isti nain (odlaskom u staro gvoe) bez ikakvog doprinosa razvoju. Ali, zar se isto to ne dogaa sa linim orujem, zatitnom ogradom ili
ekstra luksuznom jahtom?
Drutveno korisna vrednost oruja, kao i vojske koja njime rukuje, potvruje se stepenom odvraanja potencijalnog protivnika od preduzimanja
akata agresije, kao i uspenom odbranom ukoliko se odvraanje ne pokae
dovoljno efikasno. Mnoge zemlje nalaze se, ili su se nalazile, u takvom geostrategijskom okruenju da bi delovi njihovih teritorija ili teritorije u celini bili brzo i lako posednute oruanim snagama drugih drava da one nisu
imale oruane snage i naoruanje kao glavno sredstvo odbrane i zatite teritorijalnog integriteta i dravnog suvereniteta. Takav sluaj je, na primer, bio
na Balkanu gde je posle stvaranja suverenih nacionalnih drava u jedanaestom veku, kao i kasnije posle oslobaanja od dominacije Otomanske imperije, svaka zemlja gajila odreene pretenzije prema teritorijama susednih drava. U takvim uslovima, sredstvima NVO i pomou njih se obezbeuje jedna
od sutinskih potreba oveka rad u miru i slobodi, kao uslova za neometano stvaranje ND i BDP. Njihova ne samo drutveno korisna nego i upotrebna vrednost se verifikuje efikasnou odvraanja i odbrane kada se za to ukae potreba.134
Nastanak i razvoj teorije o oruju kao sredstvu bez upotrebne vrednosti moe da se posmatra i s druge strane njegove namene sa stanovita preduzimanja i voenja osvajakih ratova. Meutim, posmatrano i s tog stanovita, oruju se teko moe oduzeti svojstvo upotrebne vrednosti, shvaene
u klasinom smislu te rei, jer se i osvajaki ratovi vode radi ostvarivanja
odreenih materijalnih koristi, u kom sluaju se takoe upotrebna vred133 Raskone vile sa bazenima i tenis igralitima opasane visokim zidovima, velelepne
luksuzne jahte itd., daleko prevazilaze redovne ivotne potrebe oveka i nikome ne smeta to
se rad uloen u njihovu proizvodnju smatra produktivnim.
134 Ulaganja u vojsku i u naoruanje predstavlja, u stvari, neku vrstu ulaganja u ivotno
osiguranje. Nikada se, naime, ne zna s kakvom e se silom konkretna vojska suoiti i da li e
opravdati ulaganja u njeno odravanje i tehniko opremanje.
97
98

nost oruja verifikuje kroz ostvareni cilj izraen koliinom i kvalitetom dobijene ekonomske koristi.
Pitanje prometne vrednosti oruja znatno je jednostavnije i manje kontradiktorno nego njegova upotrebna vrednost. Oruju se osporava svojstvo
prometne vrednosti jer ono iz proizvodnje ne izlazi na otvoreno trite i, kao
roba, nije izloeno konkurenciji. Uz to se, naravno, dodaje njegova specifinost i specifinost njegove namene.
Meutim, proizvodnja sredstava NVO je materijalna proizvodnja i, naroito posmatrano sa stanovita samih proizvoaa, ne razlikuje se bitnije od bilo koje druge materijalne proizvodnje. U zemljama trine privrede, proizvoai sredstava NVO, preteno velike nacionalne i multinacionalne
korporacije,135 ne proizvode ta sredstva za sebe, ve za druge korisnike za
vojsku vlastite zemlje i/ili za isporuku drugim zemljama. Njihova prednost
ogleda se u tome to najee imaju siguran plasman, jer proizvodnju preduzimaju i najee realno uestvuju na osnovu prethodno dobijenih narudbi vojske.136 Za isporuena sredstva proizvoai NVO dobijaju protivvrednost izraenu u novcu, ree u robi, koju mogu da upotrebe za obnavljanje
i proirenje iste ili da preu na proizvodnju neke druge robe. Na taj nain,
proizvodnja NVO realno uestvuje u stvaranju BNP; vrednost NVO proizvedenog u jednom vremenskom periodu dodaje se vrednostima roba i usluga
ostvarenim u drugim sektorima privrede da bi se formirao bruto nacionalni
proizvod zemlje.
Velike nacionalne i multinacionalne korporacije industrijski razvijenih
zemalja najee proizvode i sredstva NVO i robu iroke potronje. Kod jednih je vee uee u proizvodnji sredstava NVO, a kod drugih potronih dobara i sredstava za proizvodnju. Za njih, posmatrano s komercijalne take
gledita, nema velike razlike u proizvodnji sredstava jedne od proizvodnje
sredstava druge namene; sklone su proizvodnji onih sredstava ijom realizacijom ostvaruje vei profit.
135 Suprotno prilino duboko ukorenjenom shvatanju kako kod naunih krugova tako
i kod iroke javnosti, velike multinacionalne korporacije nisu istovremeno i veliki proizvoai oruja izvan vlastitih nacionalnih granica. Vojne tehnologije, pokrivene velom vojne tajne i
zbog drugih okolnosti, teko se sele u druge zemlje. Ta ogranienja postepeno se uklanjaju posle hladnog rata, ali proizvodnja sredstava NVO, po pravilu, i dalje ostaje preteno nacionalna.
136 I tu postoje odreena odstupanja od tog naela. Potrebe vlastite vojske i tranja meunarodnog trita sredstava NVO nisu uvek isti. U vreme kriza, lokalnih i drugih sukoba, potrebe vojske se poveavaju i proizvoai tada dolaze u povoljan poloaj. Posle kriza i sukoba,
tranja se smanjuje to proizvoae SRT stavlja u otean poloaj. Takav je, na primer, bio sluaj u SAD: pre i u vreme ratova u Koreji, Vijetnamu ili u zoni Persijskog zaliva i posle tih ratova, a za veliki broj zemalja posle hladnog rata.
Prema tome, uesnici u proizvodnji sredstava NVO, u sutini su robni

proizvoai, a zaposleni u toj proizvodnji, kao i u drugim privrednim granama, najamni radnici. Tako, proizvodnja sredstava NVO radniku donosi dohodak neophodan za njegovu ivotnu egzistenciju, a vlasniku sredstava za
proizvodnju viak proizvoda (profit) neophodan za umnoavanje kapitala.
Njega, vlasnika sredstava za proizvodnju, ne interesuje upotrebna, ve samo
prometna vrednost, koja se odreuje prema stepenu tranje na unutranjem i
na meunarodnom tritu,137 a tokom hladnog rata tranja je bila velika i na
jednom i na drugom.
Tabela 4.5. Deset najveih proizvoaa NVO u 1999. (Plasman u periodu 19901999)
u milijardama dolara po cenama iz 1985. godine
Korporacija/pripadnost
Lockheed Martin/SAD
1990
1992
Boeing/SAD
6,4
18
10,4
44
6,9
57
6,2
90
10,4
82
5,6
77
3,7
58
5,1
19
6,1
16
8,4
42
5,4
52
5,8
89
3,7
92
4,8
75
3,9
59
5,0
20
BAE Systems/Velika Britanija

Raytheon/SAD
Northrop Grumman/SAD
General Dynamics/SAD
Thompson-CSF/Francuska
Litton/SAD
United Technologies/SAD
Aerospeciale Matra/Francuska
1994
15,9
63
4,5
18
9,1
62
3,9
35
6,2
85
3,2
94
4,2
65
3,5
92
4,2
18
1995
14,8
60
4,5
18
8,2
68
4,2
34
6,1
84
3,2
96
4,1
65
3,2
91
3,9
16
1996
18,7
67
4,2
18
9,4
72
4,7
37
7,0
83
3,4
92
4,0
64
3,3
89
3,5
14
1947
18,8
66
14,7
32
10,9
74
5,2
37
7,3
79
3,7
90
4,2
64
3,5
83
3,4
13
1998
17,9
68
15,9
28
10,5
74
12,5
64
6,7
75
42
84
4,6
63
3,2
73
3,3
13
1999
17,6
70
15,3
27
15,7
77
11,3
58
7,0
79
5,5
62
4,1
56
3,8
70
3,4
14
Izvor: SIPRI Yearbook 2001, Oxford University Press, 2001, p. 304.

Napomena: Apsolutni brojevi (gornje cifre u svakom redu) odnose se na ukupne prodaje navedenih korporacija, u milijardama dolara, a donji, relativni brojevi, oznaavaju uee vojnih
u njihovim ukupnim isporukama.
U ovom osvrtu na karakter proizvodnje sredstava NVO nije izgubljena iz

vida injenica da krajnji rezultat te proizvodnje sredstva NVO, ne poveava drutveno bogatstvo zemlje, kao ni injenica da se ulaganjem u vojnu pro137 V. Dragomir orevi, Vojna industrija u uslovima tranzicije ekonomskog sistema
zemlje, Vojno delo br. 4/2003, str. 114128.
99
100

izvodnju i odravanje vojske u celini usporava privredni razvoj, naroito ako

ta ulaganja u veoj meri optereuju nacionalni dohodak i drutveni proizvod,
o emu e opirnije biti rei naknadno.
Proizvodnja sredstava NVO, prema tome, posmatrano sa stanovita proizvoaa pojedinano, ne razlikuje se od proizvodnje robe iroke potronje i
(ili) materijala i sredstava za prostu i proirenu reprodukciju. Meutim, neto je drugaije kada se ona posmatra sa ireg, opte nacionalnog (drutvenog) stanovita. Tada se pitanje proizvodnje NVO i njenog uticaja na razvoj
ne moe posmatrati odvojeno od materijalno-tehnikog obezbeenja vojske,
a s tim u vezi i od uvoza i izvoza NVO, vojnih tehnologija i prateih usluga.
Karakter proizvodnje NVO i njihova svojstva upotrebne i prometne vrednosti, naime, ne mogu se razmatrati odvojeno do postojanja vojske kao
uslova bez kojega se i na dostignutom stepenu razvoja, ne moe. Ako vojska ve postoji, bilo kao realna ili nametnuta potreba, onda joj treba obezbediti sredstva neophodna za njeno funkcionisanje bilo iz vlastite proizvodnje,
bilo iz uvoza. Izraena potreba za tim sredstvima daje im svojstvo upotrebne,
a nabavka (i prodaja) i prometne vrednosti.
Meunarodni transfer sredstava NVO i razvoj

Meunarodni transfer NVO izuzetno je vana vojno-ekonomska delatnost, s
vidnim uticajem na razvoj zemalja-uesnica. U vreme hladnog rata, transfer
NVO bio je veoma znaajan kako po obimu tako i po uticaju na meunarodne odnose. Zapaeno mesto u tom poslu imala je biva SFRJ. Posle hladnog rata, transfer sredstava NVO vie nego je prepolovljen, ali od poetka 21.
veka ponovno se poveava.
Meunarodni transfer naoruanja neodvojno je povezan sa (i nadovezuje se sa) proizvodnjom sredstava NVO, koja je, po pravilu, namenjena:
za potrebe vlastitih oruanih snaga u redovnom mirnodopskom periodu;
za stvaranje ratnih rezervi;
za ratnu potronju;
za isporuke oruanim snagama drugih zemalja na bazi komercijalnih
aranmana (izvoz) ili u vidu vojne pomoi.
Razmatrano s navedenog stanovita, zemlje savremenog sveta mogu se
svrstati u nekoliko grupa, i to:
a. zemlje koje proizvode dovoljno sredstava NVO za svoje oruane snage i za izvoz i samo jednim, manjim delom (manje od 10 odsto) zavisne su od uvoza sredstava NVO i vojnih tehnologija;
b. zemlje koje svoje oruane snage veim delom (vie od 50, a manje od
75 odsto) snabdevaju iz vlastite proizvodnje, a manjim delom (manje
od 50 odsto) iz uvoza;
c. zemlje koje preteno ili skoro u potpunosti (vie od 75 odsto) zavise
od uvoza sredstava NVO.
U savremenim uslovima, veoma je malo zemalja koje u celosti iz vlastite
proizvodnje ili uz neznatan uvoz sredstava NVO obezbeuju materijalno-tehnike potrebe svojih oruanih snaga. U vreme hladnog rata to su bili uglavnom SAD i Sovjetski Savez, a u manjoj meri Francuska i Velika Britanija, a
posle hladnog rata samo SAD. Savremeni trendovi na putu razvoja novih
vojnih tehnologija ukazuju na to da e sve vei broj zemalja zavisiti od uvoza
kako sredstava NVO kao gotovih proizvoda tako i vojnih tehnologija. Nova
revolucija u vojnim poslovima upuuje mnoge zemlje na saradnju u oblasti
vojne tehnike i na kooperaciju u proizvodnji sredstava NVO.
Predmet i oblici meunarodnog tran sfe ra N VO
Pored sredstava NVO kao gotovih proizvoda, meunarodni transfer naoruanja obuhvata itav niz materijalnih i imaterijalnih uslova, ukljuujui:
transfer vojnih tehnologija;
tehniku pomo u obuci kadra i u odravanju sredstava NVO;
izvoz rezervnih delova, komponenti i sklopova; i
vojni ininjering (izgradnja i opremanje postrojenja za proizvodnju
NVO i objekata vojne infrastrukture).
Meunarodni transfer sredstava i uslova ostvaruje se kroz sledee osnovne vidove:
vojna pomo (besplatna i bespovratna i na bazi kreditnih olakica);
izvoz i uvoz naoruanja, opreme i prateih usluga, odnosno uslova za
redovno i efikasno funkcionisanje isporuenih sredstava NVO;
transfer vojnih tehnologija (know-how);
izvoz vojnog ininjeringa;
saradnja u oblasti vojne tehnike i kooperacija u proizvodnji sredstava NVO.
Znaajan inilac meunarodnih vojnih odnosa sa vidnim uticajem na
razvoj nacionalnih privreda predstavlja i stalno baziranje trupa na stranim teritorijama i izgradnja uslova za njihovo bivakovanje i funkcionisanje.
Vojna pomo i ra zvoj
U prvim godinama (pa i decenijama) posle Drugog svetskog rata vojna pomo je bila veoma rairena pojava na podruju meunarodnog transfera
101
102

NVO. Ona je bila veoma vaan elemenat hladnog rata138 i politiki snano
motivisana. Glavni davaoci vojne pomoi najpre su bile dve vojne super sile,
koje su nastojale da tim putem vojno i odbrambeno osposobe svoje saveznike
i prijateljske zemlje. Vojna pomo je kombinovana sa ekonomskom, a jedna i
druga u amerikoj tampi je oznaavana kao pomo po bezbednosti.139
Sjedinjene Amerike Drave su, u prvim posleratnim godinama, pruile
znaajnu vojnu i ekonomsku pomo zemljama Zapadne Evrope i Japanu da
bi ubrzale njihovu privrednu obnovu i vojno ih ojaale. Ta pomo je najpre
bila besplatna i bespovratna, a kasnije preteno na bazi povoljnih kreditnih
aranmana i drugih olakica. Tako su, u uslovima zategnutih meunarodnih
odnosa zemlje Zapadne Evrope i Japana, bile rastereene velikih vojnih izdataka i u stanju da vei deo DP usmere u razvojne svrhe.
Sovjetski Savez je takoe pruio znaajnu vojnu pomo svojim saveznicima preteno putem isporuka sredstava ratne tehnike i na bazi povoljnih kreditnih aranmana. Pomo Sjedinjenih Drava, meutim, bila je znatno vea
i raznovrsnija, pa su i primaoci te pomoi imali veu korist u smislu unapreenja privrednog razvoja.
Od sredine ezdesetih godina, ekonomska i vojna pomo super sila, u
koju su postepeno ukljuivani i njihovi saveznici prema vlastitim mogunostima, usmeravana je teino zemljama tzv. Treeg sveta, koje su relativno brzo postale poprite njihovog estokog nadmetanja ne samo na planu
osvajanja trita NVO nego i pozicija u njima. Sovjetski Savez i druge evropske socijalistike zemlje, ukljuujui i SFRJ, pruali su znaajnu vojnu pomo
oslobodilakim i antikolonijalnim pokretima.
Besplatna i bespovratna vojna pomo predstavlja izvesno optereenje
privreda davalaca te pomoi. Stepen tog optereenja, meutim, umnogome
zavisi od vrste pomoi: novana ili materijalna, isporuke novih ili trofejnih
SRT i/ili SRT izbaenih iz naoruanja i opreme vlastitih oruanih snaga.
U prvim godina posle Drugog svetskog rata, vojna pomo super sila svojim saveznicima bila je preteno u vidu isporuka trofejnog naoruanja. U kasnijem periodu, vojna pomo zemljama u razvoju predstavljala je preteno
sredstva NVO prethodnih generacija i tzv. Tehnika pomo, ukljuujui obuku kadra. U oba sluaja, davaoci vojne pomoi su se, na odreen nain, oslobaali vikova, koji bi u krajnjem, otili u staro gvoe. Vojna pomo oslo138 Opirnije v. Todor Mirkovi, Strategije i ratne doktrine super sila i blokova odeljak
Ekonomska i vojna pomo, VIZ, Beograd, 2003, str. 180185.
139 U prvih 30 godina posle Drugog svetskog rata, SAD su dale stranim zemljama ekonomsku i vojnu pomo u vrednosti od blizu 200 miljardi dolara, od ega je priblino jedna polovina bila oznaena kao vojna, a jedna kao ekonomska pomo (US News and World Report
SPECIAL REPORT, July 1975).
bodilakim pokretima (sa Istoka) i prevratnikim snagama (sa Zapada) bila

je neto konkretnija isporuke savremenog linog naoruanja i municije.
U celini, meutim, vojna pomo koja je u vreme hladnog rata predstavljala znaajan elemenat meunarodnih vojnih i vojno-ekonomskih odnosa nije
znaajnije optereivala budete davalaca, koji su trokove te pomoi kompenzovali kroz kasnije komercijalne vojno-ekonomske i druge aranmane.
Za primaoce, vojna pomo je viestruko korisna. Jedna zemlja, na primer, za vrednost primljene vojne pomoi moe da smanji vlastite vojne izdatke i da sredstva usmeri u programe razvoja. U prvim godinama posle Drugog
svetskog rata, zemlje Zapadne Evrope i Dalekog istoka, koje su objektivno
bile izloene spoljnim pretnjama, pa otuda bile upuene na znaajnije naoruavanje, dobijanjem izdane vojne pomoi SAD, bile su praktino osloboene velikih vojnih rashoda. Glavni uesnici u agresiji Nemaka, Japan i Italija, zahvaljujui upravo toj pomoi i relativno niskim vojnim izdacima (vojni
budet Japana, na primer, nikada nije prelazio jedan odsto BNP) ostvarile su
brz privredni oporavak i kasnije stabilan i visok rast BDP.
Vojna pomo, neosporno, ima uticaj na razvoj zemalja u razvoju. Prijemom te pomoi i one mogu, u odreenoj meri, da smanje izdatke za odbrambene potrebe. Sem toga, one prijemom savremenijih sistema oruja i opreme
neposrednije upoznaju svoj struni i komandni kadar sa novijim tehnologijama, a kroz obuku vojnika i kolovanje stareinskog kadra stiu struna znanja
i menaderska iskustva, koja se, prema amerikom profesoru Emil Benua,140
mogu koristiti i u civilnom sektoru privrede i drutva.
Prijem vojne pomoi, naroito kada su u pitanju sloeni sistemi oruja,
kao to su sredstva u sistemima PVO ili vazduhoplovstvu uslovljava odreene strukturne i organizacijske promene u vojsci, razvoj odgovarajue vojne
infrastrukture, sistema komunikacija i slino. To vlade zemalja prijema pomoi primorava na ulaganja dodatnih napora i sredstava, ukljuujui i materijalna sredstva, koja najlake i najuspenije mogu pribaviti s pozivom na potrebe odbrane zemlje.
Profesor Kalifornijskog univerziteta Emil Benua, smatra da upoznavanje
pripadnika oruanih snaga zemalja u razvoju sa novim tehnologijama i metodama rukovoenja, kao rezultat prijema vojne pomoi, predstavlja znaajan
doprinos privrednom razvoju i tehnikom progresu tih zemalja.
Vojna pomo, neosporno, olakava vojne napore primalaca, naroito
kada su ti napori uslovljeni realnim pretnjama i izazovima. Ona posredno
doprinosi privrednom razvoju i tehnikom progresu kroz poveanje tranje i
140 Emile Benois, Dfense and Economic Growth in Developing Countries, World Politics, July, 1971.
103
104

upoznavanja sa tehniko-tehnolokim inovacijama i uveanju drutvenog bogatstva izgradnjom objekata vojne infrastrukture. Ne mali broj zemalja u razvoju, meutim, prima (ili je primao) znaajnu vojnu pomo i vri nabavke
velikih koliina sredstava ratne tehnike izvan realnih potreba i mogunosti
da ovlada efikasnom upotrebom dobijenih sredstava NVO. Sem toga, dobijena vojna pomo esto predstavlja neku vrstu prethodnog naoruavanja, koju
slede nova ulaganja iz vlastitih izvora u smislu dalje modernizacije vojske, to
uslovljava dodatno angaovanje ljudskih i materijalnih resursa.
Izvoz i uvoz sred stava N VO
Izvoz sredstava NVO i prateih uslova predstavlja najrentabilniju vojnu i vojno-ekonomsku delatnost. Proizvodnja sredstava NVO za izvoz, u stvari, jedina je vojna, odnosno vojno-privredna, aktivnost koja je po profitabilnosti
jednaka ili profitabilnija kao bilo koja druga materijalna proizvodnja. Izvoz
sredstava NVO donosi sredstva (novac) stranog plaanja kojima se moe nabaviti roba iroke potronje, uvesti oprema i repromaterijal za obnovljenu i
proirenu reprodukciju, kao osnovu privrednog razvoja, ili finansirati usluge
i aktivnosti kojima se stvaraju uslovi za bri privredni razvoj.
Izvoz NVO, kao gotovih proizvoda, meutim, samo je jedan deo izvoza
materijala i usluga koje taj izvoz prate. U pitanju je takoe pomo u rukovanju isporuenim sredstvima, tehnika pomo u odravanju tih sredstava,
ukljuujui remont i isporuku rezervnih delova, izgradnja objekata vojne infrastrukture (aerodromi, bazna postrojenja, lansirne rampe), kao i postrojenja za proizvodnju sredstava NVO. U jednom izvetaju podnetom Kongresu
SAD o tome reeno je pored ostalog, da isporuka naoruanja samo je prvi
korak u toj sloenoj operaciji. Oruje, jednostavno ili sloeno, mora se snabdeti pomonim sredstvima (pogonsko gorivo i mazivo, municija i rezervni
delovi), a njime moe da rukuje samo dobro obueno i struno osposobljeno
ljudstvo. Sloeni sistemi zahtevaju odgovarajuu infrastrukturu, vetinu u rukovanju i odravanju, a u pitanju je i nabavka komponenata koji se proizvode po licenci...141
U vreme hladnog rata, izvoz sredstava NVO bio je veliki biznis velikih
korporacija proizvoaa tih sredstava, i dravnih organa zemalja velikih
proizvoaa i isporuilaca oruja. Prema podacima OUN, vie od dvadeset
odsto svetske proizvodnje NVO bilo je namenjeno izvozu i ulazilo je na meunarodno trite naoruanja. Glavni izvoznici, ujedno i najvei proizvoai
NVO bili su SAD, SSSR, Francuska i Velika Britanija. Proizvodnja sredstava
141
p. 6.
Study on the Relationship between Disarmament nad Development, New York, 1981,
NVO, meutim, naglo je poveavana i irena na nove zemlje koje su se javljale na meunarodnom tritu naoruanja sa svojim proizvodima. Znaajan izvoznik SRT, prateih usluga i vojnog ininjeringa bila je i SFRJ, koja je
osamdesetih godina uvrtavana meu deset najveih izvoznika NVO u svetu.
Najvei nivo izvoza NVO dostignut je sredinom osamdesetih godina. U
1984. godini, na primer, ukupan svetski izvoz tih sredstava iznosio je 82.900
miliona dolara,142a ako bi se tome dodao izvoz prateih usluga, rezervnih delova i drugo, onda bi ta vrednost dostigla iznos i do 150 milijardi dolara godinje. Vie od 45 odsto svetskog izvoza NVO tog vremena otpadalo je na dve
vojne super sile SAD i SSSR, koje su izvoz NVO i prateih usluga esto vezivale za svoje politike interese i strategijske ciljeve.143
Tokom osamdesetih godina, SSSR je bio najvei izvoznih sredstava NVO
kao gotovih proizvoda. Ta sredstva, u stvari, bila su njegov glavni izvozni artikl i sa ostvarenim iznosima od oko dvadeset milijardi dolara godinje, mogao je da nabavlja nove tehnologije i druge uslove za brzi ekonomski razvoj
i u civilnom sektoru privrede. Meutim, teret naoruavanja koji je bio nametnut sovjetskoj privredi i drutvu bio je mnogo tei od koristi dobijene od
izvoza naoruanja i vojne opreme.
Izvoz naoruanja, vojnih tehnologija i usluga koje taj izvoz prate, posmatrano sa isto ekonomskog stanovita zemalja izvoznika, nema razlike od
izvoza bilo kojih drugih industrijskih proizvoda. ta vie, izvoz tih sredstava
je rentabilniji od izvoza proizvoda opte potronje, industrijske i druge opreme, jer su u pitanju sredstva visokih tehnologija i visokog stepena obrade.
Francuzi, ne bez razloga, esto istiu kako je izvoz parfema korisna stvar, ali
je izvoz miraa (borbenih aviona) mnogo korisniji.
Na visoku rentabilnost i ekonomsku korist izvoza sredstava NVO ukazuje nekoliko bitnih inioca, ukljuujui:
naoruanje i vojna oprema su proizvodi vrhunskih tehnologija i visokog stepena obrade. Ekspanzijom njihovog izvoza, razvoj i unapreenje vojnih tehnologija se ubrzava;
s obzirom da se izvoz NVO, kao sredstava posebne namene, ugovara i
isporuuje bez izlaska tih proizvoda na otvoreno trite i njegovo izlaganje konkurenciji, to je kupac esto u poloaju da nabavku vri i pod
nepovoljnim uslovima, tj. ekonomski neopravdano visokim cenama;
142 V. World Military Expenditures and Arms Transfers, U.S. Arms and Disarmament
Agency, GPO, Washington, DC, April 1996, p. 103.
143 V. Todor Mirkovi (isto, fusnota 50).
105
106

izvoz sredstava NVO iz tekue proizvodnje utie na poveanje proizvodnih serija ime se trokovi razvoja rasporeuju na vei broj proizvodnih jedinica, a trokovi proizvodnje i nabavna cena proizvoda za
vlastite snage se smanjuje;
predmet izvoza esto predstavljaju prethodne generacije oruja i orua, koja bi, u krajnjem, nala svoje mesto na otpadu ili bi bila unitena; izvoz takvih sredstava, objektivno, predstavlja veliku korist i znaajan dobitak za izvoznika;
isporuke sredstava NVO, naroito sloenih sistema oruja, redovno prate brojne usluge i dodatne isporuke: obuka ljudstva i kolovanje stareinskog kadra, izgradnja kapaciteta za odravanje i remont ili
pruanje ovih usluga u zemlji isporuioca, isporuka rezervnih delova,
specijalnih goriva i maziva, izgradnja baznih postrojenja i drugo. Te
usluge i dodatne isporuke veoma su skupe i esto prevazilaze vrednost
samih sredstava tako da isporuiocima donose velike koristi;
kroz isporuke sredstava NVO, isporuilac jaa svoje pozicije u zemlji
uvoznici i obezbeuje uslove za proirenje i produbljenje saradnje u
raznim oblastima, ukljuujui sigurniji pristup izvorima strategijski
vanih materijala i energije.
Uvoz sredstava NVO, ekonomski posmatrano, ima suprotno dejstvo od
njihovog izvoza. Dok je izvoz tih sredstava najrentabilnija, dotle je uvoz najmanje rentabilna vojno-ekonomska delatnost.
Naoruanje i vojna oprema u meunarodnoj razmeni, naime, kreu se,
po pravilu, od industrijski i tehniko-tehnoloki razvijenih zemalja ka manje razvijenim i nerazvijenim zemljama i delovima sveta. Razmena te vrste
obavlja se i izmeu industrijski razvijenih zemalja, ali je ona kako u relativnom tako i u apsolutnom smislu manja i sa manje ekonomskih posledica u
odnosu na uvoznika. Kretanje sredstava NVO i vojnih tehnologija od zemalja
u razvoju ka razvijenim zemljama pre je izuzetak nego pravilo, a neznatan je
transfer NVO i izmeu zemalja u razvoju.
Prema podacima UN, krajem sedamdesetih godina prolog veka (1978),
na zemlje u razvoju otpadalo je etiri petine svetskog uvoza sredstava NVO.144
Najvei uvoznici bile su zemlje Bliskog i Srednjeg istoka, Jugoistone Azije i
Dalekog istoka. U meuvremenu, neke zemlje Dalekog istoka i Jugoistone
Azije, koje su bile i ostale veliki uvoznici sredstava NVO (Juna Koreja, Tajvan i Singapur) napustile su porodicu nerazvijenih zemalja pa je i ovaj odnos izmenjen. Krajem dvadesetog veka (u periodu 19962000), naime, pet
najveih proizvoaa sredstava NVO SAD, Ruska Federacija, Francuska,
144
Study on the Relationship between Disarmament and Development, p. 102.
Velika Britanija i Nemaka, izvezlo je klasinog NVO u vrednosti od 104,3

milijardi dolara. Od tog iznosa na zemlje u razvoju (ne raunajui male azijske tigrove), ukljuujui i Kinu, otpalo je proseno dve treine navedenog
iznosa,145 a na razvijene zemlje jedna treina.
Za navedene tokove kretanja sredstava NVO, postoje raznovrsni razlozi
i potrebe. U jednoj studiji Instituta za istraivanje mira, Tampera (Helsinki),
navedene su sledee grupe zemalja u razvoju, s obzirom na njihove razloge,
potrebe i mogunosti uvoza sredstava NVO i naoruavanja uopte:
a. zemlje koje se nalaze u ugroenim podrujima i izloene su spoljnim pritiscima, pretnjama njihovoj bezbednosti i ugroavanju njihovog suvereniteta i dravnog integriteta, pa im je naoruanje neophodno radi odbrane slobode i nezavisnosti;
b. zemlje bogate prirodnim izvorima, pre svega naftom, ijim izvozom
ostvaruju znaajna sredstva stranog plaanja, koja delom ulau u kupovinu sredstava NVO, izgradnju i modernizaciju svojih oruanih
snaga, u nekim sluajevima i vie od realnih potreba i mogunosti da
ih efikasno upotrebe;
c. zemlje koje tee ostvarivanju regionalne dominacije i procenjuju da
to mogu najlake postii uz pomo jakih oruanih snaga i osloncem
na njih; i
d. zemlje ija rukovodstva ele da kod svoje i strane javnosti ostvare
izvesan utisak o vlastitoj moi i to ine organizovanjem vojnih parada i demonstriranjem vojne sile (tzv. Raketa kompleks).146
Navedena podela nije sasvim ista, jer ima zemalja koje se ne naoruavaju samo zato jer raspolau deviznim suficitom, ve i zbog toga jer se oseaju ugroenim. Stvar je realnih i objektivnih procena stepena ugroenosti,
izbora metoda i sredstava za odvraanje i odbrnu, ekonomskih i socijalnih
posledica naoruavanja itd.
Bez obzira na motive, realne potrebe i mogunosti uvoza sredstava NVO,
treba ipak konstatovati da je ta vrsta vojno-ekonomske delatnosti ozbiljan
ograniavajui faktor razvoja zemalja uvoznica, posebno kada su u pitanju
nerazvijene zemlje ili zemlje u razvoju. Uvoz sredstava NVO, u stvari, predstavlja veliko finansijsko i ekonomsko optereenje zemalja uvoznica. Ono
je utoliko vee ukoliko je uvoz vei, a zemlja uvoznica manje razvijena. To
se ogleda, pored ostalog, i u injenici to manje razvijene i nerazvijene zemlje, za ubrzanje svog privrednog razvoja zavise od uvoza znanja, tehnoloSIPRI Yearbook 2001, p. 36.
Tuomi Hellen Raimo Varyrynene, Armaments and Disarmament, Peace Research
Institute, Tempera, 1980, pp. 56-57.
145
146
107
108

gija, opreme i repromaterijala. Finansiranje uvoza tih materijala i uslova one

mogu da obezbede jedino izvozom primarnih proizvoda (strategijski vanih
sirovina i materijala) i radne snage. S obzirom da veliki broj takvih zemalja
raspolae sa ogranienim izvorima primarnih proizvoda, sa izuzetkom zemalja bogatim naftom, a tranja za radnom snagom na inostranom tritu
je mala, to su njihova sredstva stranog plaanja, u naelu, veoma skromna.
(Izuzetak su, naravno, zemlje koje raspolau sa velikim rezervama nafte i nekih drugih strategijski vanih sirovina i minerala.) Izdvajanje znaajnog dela
i tako skromnih sredstava stranog plaanja za uvoz SRT, njihove mogunosti
jo vie ograniavaju u pogledu mogunosti nabavke uslova neophodnih za
ubrzan privredni razvoj.
Uvoz sredstava NVO na kredit ne ublaava njegove ekonomske i socijalne posledice kod uvoznika. Kredit se, u krajnjem, mora platiti i to sa uveanim iznosom, a da u meuvremenu nije doneo neke dividende. Da bi odgovorile preuzetim obavezama, zemlje uvoznice moraju da intenziviraju
eksploatisanje svojih prirodnih resursa i da poveaju naprezanje svoje radne
snage, to vodi daljem osiromaivanju i stvaranju podloge za nove socijalne i
druge probleme.
Za razliku od besplatne vojne pomoi, koja moe da deluje i podsticajno
na unapreenje znanja i na infrasrftrukturni razvoj, komercijalni uvoz sredstava NVO dovodi u zemljama u razvoju do izvesnog poremeaja u domenu
radne snage i do dodatnog naprezanja na planu razvoja vojne infrastrukture.
Uvoz novih vrsta i koliina SRT, naime, uslovljava postojanje dovoljno strunog kadra, koji se mora obrazovati preteno u zemljama isporuiocima ili
uvesti iz istih tih zemalja, a jedno i drugo je veoma skupo. Time se jo vie
ograniavaju mogunosti strunog osposobljavanja kadra neophodnog civilnom sektoru privrede i drutva, kao uslova za bri ekonomski razvoj i tehniki progres.
Uvoz novih sloenih sistema oruja, uslovljava potrebu izgradnje i odgovarajuih objekata vojne infrastrukture i uslova za njihov razmetaj i funkcionisanje. To dalje zahteva dodatna finansijska i materijalna sredstva, tj. poveano optereenje privrede vojnim izdacima. Ekonomske i socijalne koristi
koje iz toga proizlaze, preteno posredno, nisu adekvatne ulaganjima izazvanim uvozom novih sredstava ratne tehnike.
Uvoz sredstava NVO ispoljava sledee neposredne i naknadne ekonomske i socijalne posledice u odnosu na manje i manje razvijene zemlje:
a. smanjenje mogunosti uvoza znanja, savremenih tehnologija, repromaterijala, opreme i drugih uslova neophodnih za bri ekonomski razvoj i tehniki progres;
b. poveanje eksploatacije prirodnih resursa ubrzava njihovo iscrpljivanje i potencijalno osiromaenje zemlje;
c. poveava ponudu primarnih proizvoda na meunarodnom tritu i
na taj nain smanjuje njihovu realnu cenu; i
d. usporava privredni razvoj i ubrzava apsolutno osiromaenje zemlje u
razvoju, glavnih uvoznica naoruanja i vojne opreme, putem iscrpljivanja njihovih prirodnih resursa.
Meunarodni transfer sredstava NVO i prateih usluga deluje, u osnovi, kao jedan proces u kojem bogati postaju bogatiji, a siromani siromaniji. Kroz taj proces, manje i manje razvijene zemlje, objektivno, bivaju nemilosrdno eksploatisane od strane razvijenih zemalja, glavnih proizvoaa i
izvoznika sredstava naoruanja i vojne opreme.
Vlastita proi zvodnj a ili uvoz sred stava N VO
U vreme intenzivne trke u naoruavanju, njenog irenja i ukljuivanja u nju
novih uesnika, naglo je poveavan broj zemalja proizvoaa sredstava
NVO. Taj trend se, u stvari, nastavlja i u posle hladnoratovskom periodu, a
kao glavni razlozi za kompenzovanje uvoza vlastitom proizvodnjom mogu se
navesti:
1. da se podigne vlastiti tehniko-tehnoloki nivo i proiri industrijska
baza zemlje, a time povea zaposlenost radne snage;
2. da se postignu utede u snabdevanju oruanih snaga datim sistemom
(sistemima) oruja putem jeftinije vlastite proizvodnje od uvoza; i
3. da se obezbedi vea vojno-tehnika nezavisnost od inostranstva i sigurnije materijalno-tehniko obezbeenje vojske u kriznim situacijama i ratnim uslovima.
Navedeni uslovi i argumenti su, u osnovi, logini pod uslovim da su zaista ostvarivi i ekonomski opravdani. U tom pogledu mogu se razmotriti dve
grupe zemalja, ili dve zemlje, s razliitom vojno-privrednom strukturom, koje
ele da uvoz u veoj ili manjoj meri zamene domaom proizvodnjom, i to:
1. zemlje koje imaju razvijenu vojnu industrijsku bazu i ele da proire i
unaprede proizvodnju sredstava NVO; i
2. zemlje koje nemaju razvijenu vojnu industriju i ele da uu u red proizvoaa sredstava ratne tehnike.
U opredeljenju za domau proizvodnju umesto uvoza sredstava NVO
kao gotovih proizvoda, zemlje prve grupe mogu da se oslone na vlastiti razvoj ili na licencnu proizvodnju. S obzirom da je razvoj, naroito kada su u
pitanju sloeni sistemi oruja, veoma sloen i dugotrajan proces, to se mnoge zemlje opredeljuju za licencnu proizvodnju. U tom sluaju, vlastiti NIR
usmeravaju uglavnom na osvajanje proizvodnje na bazi uvezene tehnologije.
109
110

U tom procesu moe da doe do odreenog oplemenjivanja bazinih reenja, u emu su se posebno isticali strunjaci bive JNA.
Licencna proizvodnja NVO, objektivno, zahteva manji odliv stranih
sredstava plaanja (nego uvoz), a sem toga ona: a) omoguava upoznavanje
s novim tehnologijama i njihovu primenu u vojnoj sferi s mogunou prenoenja znanja i iskustva i u civilni sektor privrede; b) doprinosi unapreenju tehnoloke baze zemlje u celini; i c) uslovljava proirenje ili izgradnju
novih proizvodnih kapaciteta i novih objekata vojne infrastrukture, ime se
podstie investiranje u razvoj i poveava zaposlenost. Najvea prednost licencne proizvodnje postie se onda kada se ta proizvodnja brzo i uspeno osvoji, ostvari serijska proizvodnja kojom se zadovoljavaju potrebe vlastitih oruanih snaga i obezbeuju odreeni vikovi za izvoz. Takav hod imale su u
osnovi vojne industrije gotovo svih istono-evropskih zemalja, ukljuujui i
SFRJ, koje su ostvarivale veliku proizvodnju sredstava ratne tehnike preteno na bazi sovjetskih vojnih tehnologija i ta sredstva delom plasirale na meunarodno trite naoruanja kako u meusobnoj razmeni tako i zemljama
u razvoju.
Druga grupa zemalja zemlje koje nastoje da uvoz sredstava NVO zamene vlastitom proizvodnjom, a nemaju vlastitu vojno-industrijsku bazu, u
mnogo teem je poloaju; one taj poduhvat moraju da plate mnogo skuplje.
Zemlje koje nemaju razvijen vojni nauno-istraivaki i razvojni rad i
odgovarajuu industriju naoruanja, sem uvoza tehnologija i tehnolokih reenja, zavise gotovo u celosti ili preteno od inostrane pomoi u uspostavljanju vlastitog NIR-a, izgradnji i opremanju kapaciteta za proizvodnju predmetnih sredstava NVO, u osvajanju proizvodnje tih sredstava, rukovanju i
odravanju proizvedenih oruja i orua i drugo. Konkretnije, te zemlje, u najveem broju sluajeva, oslanjaju se na inostrane izvore u sledeem:
licencnoj proizvodnji novih sistema oruja ili orua;
planovima izgradnje novih pogona za proizvodnju sredstava ratne tehnike koja su predmet licencne proizvodnje i objekata neophodnih za
njihov razmetaj i korienje;
realizovanju navedenih planova kroz nabavke sredstava (maina, alata i drugo) neophodnih za opremanje kapaciteta namenjenih za proizvodnju predmetnih oruja i orua;
stranoj pomoi u osvajanju proizvodnje novih sredstava NVO za koja
su izgraeni proizvodni kapaciteti i otkupljena tehnologija; i
pomoi u testiranju i evaluaciji predserijske proizvodnje predmetnih
sredstava NVO, kao i u njihovom rukovanju i odravanju.
Proces izgradnje vojne industrijske baze ovih zemalja obino je postupan: od osvajanja proizvodnje eksploziva, municije i lakog peadijskog na-
oruanja ka proizvodnji artiljerijskih orua i borbenih vozila. Preskakanje

ovog loginog redosleda teko je savladivo i veoma skupo.
Dok se proizvodnja sredstava NVO iri na nove zemlje i nova podruja, dotle se broj vrsta i kategorija sredstava ratne tehnike proizvedenih u manje razvijenim i nerazvijenim zemljama relativno smanjuje. To je razumljivo
kada se ima u vidu da se skala sredstava NVO neprekidno iri kao rezultat
ogromnih ulaganja velikih sila u vojni NIR.147 Tako se nauno-istraivaki
instituti i centri nerazvijenih zemalja svode uglavnom na apliciranje, eventualno oplemenjivanje/modifikovanje nabolje originalnih tehnikih reenja i
proizvodnih postupaka prema otkupljenim licencama i stranoj tehnologiji.
Takav trend zemlje u razvoju stavlja u oteavajui poloaj i dodatno razmiljanje o rentabilnosti domae proizvodnje.
U traenju reenja obino se pribegava uporeenju cena sredstava (ili
sredstva) proizvedenog u zemlji porekla i trokova domae proizvodnje. Prava slika, meutim ne moe se dobiti uporeenjem samo cene datog sredstva
iz uvoza i trokova proizvodnje u zemlji; problem je mnogo sloeniji. Uvoz
se, na primer, mora platiti vrstom valutom (ree putem delimine ili potpune kompenzacije kontra-isporukama), dok kod licencne proizvodnje vei
odliv stranih sredstava plaanja nastaje uglavnom samo u poetnom periodu od nabavki licence do prelaska na serijsku proizvodnju. Stepenom ovladavanja tehnologijom proizvodnje i smanjenjem uvozne supstance, koja je u
poetku prilino visoka, ekonomska rentabilnost vlastite proizvodnje se poveava. Uporedo s tim, uvruje se i jaa tehniko-tehnoloka baza zemlje,
razvija se vojna infrastruktura, poveava zaposlenost i stvaraju se uslovi za
smanjenje zavisnosti od inostranstva u materijalno-tehnikom obezbeenju
vojske.
Ako bi u meunarodnoj trgovini naoruanjem bio dosledno primenjen princip komparativnih prednosti, onda bi se u postojeoj ekonomskoj
strukturi savremenog sveta pokazalo da bi najpovoljnija razmena na relaciji
Sever Jug, odnosno Zapad Istok, bila: sredstva NVO kao gotovi proizvodi savremenih tehnologija i visokog stepena obrade kretala bi se sa Severa i
Zapada prema Jugu i Istoku, dok bi se sirovine i primarni proizvodi kretali sa
Juga i Istoka prema Severu i Zapadu. Meutim, ogromna veina nerazvijenih
i manje razvijenih zemalja (zemalja u razvoju) ne raspolae sirovinama i primarnim proizvodima u izobilju, pa bi ih takva razmena vodila daljem naza147 Izdaci SAD za istraivanje i razvoj novih SRT, kao to je prethodno istaknuto, u 2004.
godini dostigli su nivo od preko 60 milijardi dolara. Rezultat tih izdvajanja su sve sloenija i
sve skuplja sredstva ratne tehnike, koja menjaju strukturu naoruanja u vojsci, pa i sliku rata.
Zemlje u razvoju ne mogu da prate taj proces i u nastojanju da razviju vlastitu vojnu proizvodnju sve e se vie oslanjati na inostrane tehnologije.
111
112

dovanju u razvoju i ekonomskom iscrpljivanju. Uzimajui u obzir te i druge

okolnosti, dopunjene nastojanjima nezavisnih drava da se u to veoj meri
oslobode inostrane zavisnosti u pogledu snabdevanja svojih oruanih snaga sredstvima ratne tehnike, onda bi mogla biti opravdana supstitucija uvoza
sredstvima iz vlastite proizvodnje i onda kada nisu zastupljeni svi ekonomski
kriterijumi vaei u datom vremenskom periodu i prostoru.
Navedena konstatacija, meutim, ne znai da analizu rentabilnosti i ekonomske opravdanosti supstitucije uvoza sopstvenom proizvodnjom sredstava
NVO treba zanemariti u svim sluajevima i uslovima. Naprotiv. Pitanje je veoma kompleksno i sa dugotrajnim dejstvom na razvoj i nacionalnu bezbednost, pa ga zbog toga treba sagledavati gotovo sa svih relevantnih aspekata.
Neophodno je, naime, da se svakom konkretnom poduhvatu i u svakoj konkretnoj zemlji pristupi smiljeno, uz sveobuhvatno sagledavanje prednosti i
nedostataka jedne i druge varijante.
U varijantama vlastita proizvodnja ili uvoz, prema tome, ekonomski vie
nego vojno-strategijski razlozi upuuju na vlastitu proizvodnju, pod uslovom
da za takvu proizvodnju postoji neophodna ekonomska i tehnoloka baza.
Meutim, u preduzimanju domae proizvodnje, posebno takve koja se zasniva na stranoj tehnologiji i znaajnoj uvoznoj supstanci, ekonomski i vojno-strategijski razlozi upuuju na potrebu usmeravanja napora u nekoliko
osnovnih pravca, ukljuujui:
to bre i to efikasnije osvojiti proizvodnju odabranog oruja ili orua, s obzirom da je proces zastarevanja sredstava ratne tehnike u savremenim uslovima sve bri;
to bre oslobaanje zavisnosti od uvoza sirovina, repromaterijala, delova i komponenti ili svoenje uvozne supstance na to je mogue manju meru; i
stvaranje uslova za plasman proizvedenih sredstava i na meunarodno
trite naoruanja i vojne opreme.
Vojno -tehnika s aradnj a i koope rac ij a
u proi zvodnji sred stava N VO
Proizvodnja sredstava NVO na bazi uvoznih licenci predstavlja prvi oblik
meunarodne saradnje u oblasti vojne tehnike. Ona se ostvaruje uglavnom
na bilateralnoj osnovi izmeu zemalja razliitog stepena ekonomskog i tehniko-tehnolokog razvoja. Normalno se ne zavrava isporukom tehnike dokumentacije i drugih uslova; ona se nastavlja pruanjem pomoi u implementaciji ustupljenih reenja, isporukama opreme neophodne za ovladavanje
procesom proizvodnje i drugo. Takva saradnja se uspostavlja i ostvaruje preteno izmeu razvijenih i manje razvijenih zemalja.
Vii stepen meunarodne saradnje u oblasti vojne tehnike uspostavlja se

i ostvaruje izmeu dve ili vie zemalja na razvoju i proizvodnji novih sredstava NVO. Uspeno uspostavljena, ona, po pravilu, iz razvoja prelazi u zajedniku proizvodnju odabranog sistema oruja ili opreme. Posebno karakteristian primer u tom pogledu je viegodinja saradnja etiri evropske zemlje
(Velika Britanija, Nemaka, Italija i panija) na zajednikom razvoju i u proizvodnji vienamenskog evropskog lovca (F-2000).
Danas je veoma mali broj zemalja koje samostalno razvijaju i proizvode i
najsloenije sisteme oruja, kao to su savremeni borbeni avioni, ratni brodovi ili protivavionski i drugi raketni sistemi. Pored Sjedinjenih Amerikih Drava, to su jo Ruska Federacija i, u manjoj meri, Francuska. Meutim, i one,
ako ne legalno, a ono barem posmatranjem iz prikrajka nastoje da primene
reenja drugih. Sve druge zemlje uspostavljaju odreene oblike vojno-tehnike i vojno-ekonomske saradnje sa drugim zemljama, naroito kada je u pitanju otpoinjanje razvoja i proizvodnje novih sloenih sistema oruja.
Razvoj savremenih sloenih sistema oruja, kao i uspostavljanje baze za
njihovu proizvodnju, veoma je skupo i predstavlja veliko, esto i neprihvatljivo optereenje za zemlje pojedinano. Sem toga, savremeni sistemi oruja, s
obzirom na njihove borbene performanse, ne proizvode se u velikim serijama i koliinama. Umesto nekoliko hiljada borbenih aviona prve ili druge generacije, na primer, danas se proizvodi nekoliko desetina ili stotina borbenih
aviona pete generacije. To je jedan od vanih razloga to zemlje koje ele da
raspolau sa takvim avionima (ili drugim savremenim sistemima oruja) uspostavljaju saradnike i kooperativne odnose u razvoju i proizvodnji savremenih sistema oruja.
Trokovi proizvodnje jednog finalnog proizvoda nastalog na bazi licencne
proizvodnje ili kao rezultat zajednikog razvoja i kooperacije u proizvodnji,
tvrde neki ekonomski analitiari,148 vei su nego kada ga razvija i proizvodi
jedna tehnoloki i industrijski razvijena zemlja. Primeri koji oni navode, meutim, obino se odnose na jedan specifian vid kooperacije proizvodnja
jednog borbenog sredstva u drugoj zemlji na bazi preuzete tehnologije (na
primer proizvodnja borbenog aviona F-16 u paniji ili Turskoj), a u takvoj
kooperaciji nisu uzete u obzir druge relevantne okolnosti i uslovi sa manjim
148 Prema procenama Instituta za istraivanje mira u Tampera, Finska, proizvodna cena
aviona F-5 u SAD bila je 590.000, a u Holandiji 770.000 amerikih dolara (v. Transnational
Corporations, ARMANENT AND DEVELOPMENT A Study of Transnational Military Production, Peace Research Institute, Tampera, 1980). Slino tome, neke amerike procene pokazale su da je proizvodnja aviona F-16 u kooperaciji s nekim zemljama Zapadne Evrope bila za
deset do dvanaest odsto skuplja u odnosu na proizvodnju u matinoj firmi Deneral Dajnamiks. To isto tvrde Britanci kada je u pitanju proizvodnja aviona i avionskih motora u stranim zemljama.
113
114

ili veim uticajem na razvoj. Glavna prednost kooperativnog udruivanja u

proizvodnji sloenih sistema oruja, u stvari, je u tome to se trokovi razvoja, predserijske proizvodnje, ispitivanja i evaluacije, dele na vei broj uesnika. Sem toga, uesnici u proizvodnji specijalizuju se za proizvodnju pojedinih
komponenti i sklopova, opreme i glavnog naoruanja, to ne zahteva razvoj
ire proizvodne baze. Kada se uzmu u obzir ti i drugi relevantni uslovi, onda
se relativno lako dolazi do zakljuka da su razvoj i proizvodnja svakog uesnika u tom poslu optereeni sa znatno manjim trokovima nego da razvoj i
proizvodnju obavljaju svaki od njih sam za sebe. Najvii nivo i najrentabilniji
oblik vojno-ekonomske saradnje, prema tome, je zajedniki rad na razvoju i
kooperacija u proizvodnji sredstava NVO.
Voj ska na stranim ter itor ij ama i ra zvoj
Posle zavretka Drugog svetskog rata, saveznike zemlje zadrale su znaajne
vojne kontingente na teritorijama poraenih i/ili osloboenih zemalja. Najznaajnija grupacija snaga zapadnih saveznika zadrana je u Zapadnoj Nemakoj (a snaga SAD i u Japanu), a SSSR-a u istono-evropskim zemljama.
Vremenom, vojno prisustvo SAD ustaljeno je u veem broju zemalja Zapadne i June Evrope, Dalekog istoka i Jugoistone Azije, a SSSR-a u zemljama
Istone Evrope i u Mongoliji.
Gotovo itavo vreme hladnog rata, SAD su drale priblino jednu treinu svoje regularne armije izvan vlastitih granica. U vreme rata u Indokini (Vijetnam, Laos, Kamboda) SAD su imale na stranim teritorijama i do
1.200.000 ljudi (pre Vijetnama 750.000). Do pred kraj hladnog rata (u fiskalnoj 1987. godini) taj broj je sveden na 524.000 ljudi.149 Posle hladnog rata,
izvreno je znaajno smanjenje snaga SAD na stranim teritorijama na oko
200.000 ljudi, ne raunajui snage RM na otvorenim morima i okeanima, kao
ni snaga angaovanih u operacijama koje snage SAD izvode u Avganistanu i
Iraku (oko 150.000 ljudi).
Osim snaga SAD, u SR Nemakoj, celo vreme hladnog rata, nalazili su se
vojni kontingenti Velike Britanije, Francuske i Kanade, a snage SAD su se nalazile i na teritorijama Velike Britanije, Italije, Grke i Turske, a na Dalekom
istoku u Junoj Koreji i na Filipinima.
Sovjetski Savez je, prema procenama zapadnih vojnih analitiara, sedamdesetih godina imao oko 600.000 svojih vojnika na teritorijama nekih zemalja Istone Evrope (Nemaka DR, Poljska, ehoslovaka i Maarska) i oko
30.000 u Mongoliji. Taj broj je zadran do pred kraj hladnog rata, s tim to je
149 Frank Carlucci, Annual Report to the Congress, Fiscal Year 1989, GPO, February
1988, p. 306.
posle preduzete vojne intervencije u Avganistanu od 1979. godine u toj zemlji

zadrano oko 110.000 sovjetskih vojnika koji su bili angaovani u izvoenju
vojnih operacija u toj zemlje.
Odravanje vojnih kontingenata na stranim teritorijama od velikog je
politikog, ekonomskog i vojno-strategijskog znaaja u sklopu celokupnih
meunarodnih odnosa. Od posebnog je znaaja i interesa, meutim, ekonomski aspekt prisustva vojnih snaga na stranim teritorijama uticaj tog prisustva na razvoj zemalja ije su snage u pitanju, kao i onih na ijim se teritorijama one nalaze.
Dugotrajno odravanje oruanih snaga na stranim teritorijama predstavlja znaajno optereenje za zemlje koje takve snage imaju. U pitanju
su poveani lini izdatci pripadnika oruanih snaga, izgradnja i odravanje
smetajnih kapaciteta i uslova za njihovo normalno bivakovanje i funkcionisanje, ukljuujui izgradnju vojne infrastrukture i fortifikacijskih objekata,
snabdevanje tih snaga na udaljenim prostorima, trokovi periodinih smena
trupa i drugo. Sjedinjene Drave su s vremenom zakljuile ugovore o doprinosima zemalja-domaina kojima se nadoknauju trokovi odravanja snaga
SAD na njihovim teritorijama, ali ta kompenzacija nije ni priblino adekvatna realnim trokovima.
S druge strane, zemlje na ijim teritorijama se nalaze strane trupe,
u naelu, imaju viestruke ekonomske koristi. Savezna Republika Nemaka, na primer, tokom itavog perioda hladnog rata neprekidno je ugoavala vie od jedne polovine miliona stranih turista (oko 300.000 pripadnika
oruanih snaga SAD, Velike Britanije, Francuske i Kanade, oko 100.000 civila
na slubi u tim oruanim snagama i do 150.000 lanova porodica pripadnika oruanih snaga), koji su deo svojih visokih prinadlenosti troili u zemljidomaina. Sjedinjene Drave imaju, dodue, veoma razvijen vlastiti sistem
snabdevanja svojih oruanih snaga prehrambenim proizvodima, proizvodima line potronje i robama trajnog korienja, ali se, ipak, deo potronih dobara i investicionog materijala nabavlja i u zemlji-domaina, a i deo redovnih
prinadlenosti pripadnika oruanih snaga troi i izvan vojnih baza. Sem toga,
vojne prodavnice se snabdevaju proizvodima i iz lokalnih izvora. Sve je to davalo odreen podsticaj razvoju i poveanju zaposlenosti lokalnog stanovnitva sa odreenim uticajem i na nemaku privredu u celini. Amerike vojne
komande i ustanove redovno su zapoljavale 50.000 do 60.000 nemakih graana u svojstvu pomonih radnika i slubenika ime su doprinosili poveanju kupovne moi i veoj zaposlenosti lokalnog stanovnitva.150
150 U jesen 2004. godine SAD su bile najavile povlaenje svojih snaga iz Nemake, to je
izazvalo opsenu diskusiju o moguim posledicama tog ina u odnosu na privrede regiona u
kojima te snage imaju svoje baze i druga postrojenja.
115
116

Doprinos razvoju zemalja koje imaju strane trupe na svojim teritorijama ostvaruje se i putem izgradnje smetajnih kapaciteta, izgradnje i odravanja objekata vojne infrastrukture i drugo putem angaovanja lokalne radne
snage,151 proizvodnje i utroka graevinskog i drugog materijala, proizvodnje
i plasmana opreme za opremanje navedenih objekata i drugo. Nasuprot tome
stoji poveano eksploatisanje prirodnih resursa i ugroavanje ivotne sredine
do kojega dolazi usled sprovoenja odreenih vojnih aktivnosti. Ti negativni
faktori, meutim, neznatni su u odnosu na ekonomske koristi koje su zemlje
Zapadne Evrope, Dalekog istoka i Jugoistone Azije imale od stalnog stacioniranja snaga SAD na njihovim teritorijama.
Vojna i ekonomska pomo, prisustvo i potronja snaga SAD, ulaganja u
izgradnju vojne infrastrukture i sistema isturene odbrane uopte, u znaajnoj
meri su doprineli privrednom oporavku i brzom razvoju nekih zemalja Zapadne
Evrope i Dalekog istoka, pre svega Zapadne Nemake i Japana. Ukoliko su pomo i vojno prisustvo bili vei, utoliko su oporavak i razvoj bili bri i uspeniji.
Sovjetski Savez je neprekidno odravao svoje vojne kontingente na teritorijama istono-evropskih zemalja, koji su sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka bili priblino jednaki ili vei od vojnih kontingenata SAD
u Zapadnoj Evropi. Odravanje tih snaga na tuim teritorijama predstavljalo je, neosporno, veliki teret za privredu SSSR-a. Meutim, zemlje na ijim su
teritorijama bile stacionirane sovjetske snage nisu imale isti nivo ekonomske
koristi koji su imale zemlje u kojima su se bazirale snage SAD, Velike Britanije i Francuske. Lina primanja pripadnika sovjetskih OS su bila mnogo manja
nego primanja vojnika SAD i drugih zapadnih zemalja. Njihova potronja,
koja bi putem efekta tranje podsticala lokalni razvoj, bila je gotovo neznatna,
a obim infrastrukturnih radova koji su obavljani za potrebe sovjetskih oruanih snaga bio je takoe znatno manji. S obzirom na te i druge okolnosti,
moe se rei da je odravanje sovjetskih vojnih kontingenata na stranim teritorijama u veoj meri optereivalo privredu Sovjetskog Saveza i koilo njen
razvoj, nego to je imalo ekonomske koristi za zemlje na ijim teritorijama su
se one nalazile.
Transfer vojno g ininj er ing a i ra zvoj
Ako poemo od definicije pojma ininjering, kao primeni naunih principa u projektovanju, izgradnji, efikasnom i ekonominom funkcionisanju
151 U jednom materijalu Komandne i tabne kole SAD se kae da je samo kopnena vojska SAD ezdesetih godina u svojim udaljenim garnizonima zapoljavala 113.988 stranih dravljana.
struktura, opreme i sistema,152 onda vojni ininjering moemo definisati kao, projektovanje, izgradnja, opremanje i uvoenje u funkcionalnu delatnost:
1. vojnih smetajnih objekata (kasarni, stanova, objekata vojnog standarda i drugo);
2. objekata i sistema vojne infrastrukture (aerodromi, luke, skladita,
podzemna sklonita, komunikacije koje ih povezuju i slino); i
3. kapaciteta za proizvodnju sredstava ratne tehnike i njihovo opremanje.
Transfer vojnog ininjeringa, kao i vojnih tehnologija, po pravilu, tee od
razvijenih ka manje razvijenim i nerazvijenim zemljama. Gotovo redovno je
praen transferom vojnih tehnologija i opreme kao uslova za funkcionisanje
projektovanih i izgraenih objekata. Po obimu i sadraju vojni ininjering je
bio naroito obiman u vreme hladnog rata, jer su mnoge zemlje u razvoju teile izgradnji uslova neophodnih za funkcionisanje njihovih oruanih snaga i
za vlastitu proizvodnju sredstava ratne tehnike.
Jednu od bitnih karakteristika meunarodnih odnosa posle Drugog svetskog rata, u stvari, predstavljao je nastanak velikog broja novih, nezavisnih
drava razliitih veliina, ekonomske i druge moi. Sve su one, ili ogromna
veina njih, nastojale da se vojno organizuju i odbrambeno osposobe. Pored
formiranja i razvoja oruanih snaga, to je podrazumevalo i razvoj odgovarajue vojne infrastrukture i uspostavljanje vojne industrijske baze. S obzirom
da one nisu imale neophodna iskustva i tehniko-tehnoloku osnovu, to su
se, u veini sluajeva, oslanjale na inostranu pomo. Tranja te pomoi naroito je bila velika u podrujima Bliskog i Srednjeg istoka, severne Afrike i
Jugoistone Azije.
Na zahteve novonastalih drava za pomo u domenu razvoja vojnog ininjeringa, najpre su reagovale velike sile, motivisane ne samo ekonomskim razlozima, nego i politikim interesima i strategijskim ciljevima. Kroz to i kroz
pomo u izgradnji oruanih snaga one su nastojale da obezbede uticaj i prisustvo pre svega u oruanim snagama. Kao uesnici u transferu vojnog ininjeringa, meutim, vremenom su se javile i druge zemlje, meu kojima je u tom
pogledu, istaknuto mesto imala i Jugoslavija (o tome opirnije naknadno).
Komercijalni transfer vojnog ininjeringa153 veoma je profitabilan posao.
On obuhvata izvoz znanja (projektovanje, dizajniranje, pruanje savetodavThe American Heritage DICTIONARY, p. 433.
Rukovoene prethodno navedenim interesima i ciljevima, vojne super sile pruale su
znaajnu besplatnu pomo iz domena vojnog ininjeringa sebi naklonjenim dravama i njihovih rukovodstava.
152
153
117
118

nih usluga, obuka kadra, tehnika pomo i drugo), izvoz vojne tehnologije i opreme, angaovanje vlastite radne snage u stranoj zemlji i drugo. Pored
izvoza sredstava ratne tehnike kao gotovih proizvoda, izvoz vojnog ininjeringa, neosporno, spada u najrentabilniji vojni posao.
Uvoz vojnog ininjeringa, meutim, esto izazvan i realnim potrebama
(u nekim sluajevima i prenaglaenim ambicijama rukovodeih elita pojedinih drava), ima gotovo suprotno dejstvo na razvoj zemalja-uvoznica. Praen
uvozom vojnih tehnologija i znanja uopte, on, dodue obezbeuje odreene uslove za unapreenje vlastitog tehniko-tehnolokog razvoja, a intenziviranjem razvoja vojne i druge infrastrukture doprinosi poveanju drutvenog
bogatstva i zaposlenosti. Ti doprinosi, meutim, nisu adekvatni uloenim
sredstvima i naporima, preteno sredstvima stranog plaanja, pa se uvoz vojnog ininjeringa, objektivno, javlja kao ograniavajui faktor njihovog sveukupnog privrednog razvoja, jer utroak sredstava stranog plaanja za uvoz
vojnog ininjeringa objektivno smanjuju mogunosti uvoza robe iroke potronje, sredstava i uslova za proirenu reprodukciju. Meutim, ako zanemarimo ovu neospornu injenicu i problem razmotrimo i sa stanovita neophodnosti naoruavanja jedne zemlje, onda i u ovom sluaju dolazimo do
neophodnosti pribegavanju iznalaenja rentabilnosti izmeu stvaranja uslova
za vlastitu proizvodnju sredstava NVO i uvoza tih sredstava.
Naoruavanje i teritorijalni razvoj

Eksplotatorno istraivanje prua iroke mogunosti (i uslovljava potrebu) izbora sredstava i metoda pokuaja ulaska u sutinu problema. Kada je u pitanju istraivanje tako kompleksnog problema kao to je uticaj naoruavanja
(vojne potronje i vojne proizvodnje) na ekonomski razvoj i tehniko-tehnoloki progres, onda osim uticaja tih pojava i aktivnosti na nacionalni dohodak i bruto produkt uopte, neophodno je sagledati i uticaj naoruavanja
(vojske i njenih aktivnosti) na razvoj pojedinih teritorijalnih podruja (lokalnih, administrativnih i geo-politikih ili drutvenih zajednica).
U vreme hladnog rata, a naroito u vreme procvata politike detanta (poputanja zategnutosti u odnosima izmeu super sila), u okviru Ujedinjenih
nacija i u nekim zapadnim zemljama obavljana su brojna istraivanja o uticaju naoruavanja/razoruanja na ekonomski i socijalni razvoj pojedinih grupa
zemalja, pre svega razvijenih i nerazvijenih. U Sjedinjenim Dravama, dosta
panje je posveivano uticaju vojske i njenih aktivnosti na lokalne privrede,
s naglaskom na posledice smanjenja ili reduciranja vojnih baza u pojedinim
delovima zemlje.
Uticaj naoruavanja na pojedina teritorijalna podruja, prema tome, vren je ili se moe vriti u lokalnim i regionalnim okvirima, u okviru jedne
drutvene zajednice (drave), grupe zemalja i u odnosu na svetsku privredu u

celini. Konkretnije, uticaji naoruavanja na konkretne prostorne celine mogu
se obavljati u odnosu na:
lokalnu privredu;
privredu pojedinih regija ili administrativnih jedinica u okviru jedne zemlje;
nacionalnu, odnosno privredu jedne drave;
privrede pojedinih grupa drava s obzirom na njihov karakter, politiku ili ekonomsku integrisanost i slino; i
na razvoj svetske privrede u celini.
Pogled na uticaj naoruavanja (vojne potronje i vojne proizvodnje) na
pojedine grane privrede takoe moe da upotpuni spektar istraivanja navedenog problema i da doprinese njegovom potpunijem sagledavanju. U svemu
tome, veliina i struktura vojnih rashoda, jaina vojnih snaga, stepen razvijenosti vojne industrije i obim proizvodnje sredstava NVO glavni su uticajni faktori.
Voj ska i lokalna pr iv reda
Prisustvo vojnih jedinica, komandi i ustanova, postrojenja vojne proizvodnje
i kapaciteta za razvoj i proizvodnju sredstava NVO na odreenim lokalitetima od veoma je krupnog znaaja za privredu tih lokaliteta. Ono doprinosi
poveanju zaposlenosti i strune osposobljenosti radne snage, poveava tranju potronih dobara i usluga i podstie privrednu aktivnost u celini.
U Sjedinjenim Amerikim Dravama, na primer, ostvarena je velika
koncentracija vojnih snaga i postrojenja vojne namene u pojedinim mestima
i delovima zemlje. Ne mali broj vojnih baza prerastao je u prave vojne gradove sa po vie desetina hiljada stanovnika, koji se javljaju kao dodatni potroai roba i usluga. Isto tako, u pojedinim delovima SAD (du zapadne i istone obali i u pojedinim centralnim dravama, u nekim predelima Teksasa,
na primer) razvijena je veoma snana industrija naoruanja, koja takoe zapoljava lokalnu radnu snagu i doprinosi intenziviranju privrednih aktivnosti uopte.154 Na taj nain, pojedini lokaliteti apsorbuju znaajan deo vojnih
154 Antoni Sampson u svom Bazaru oruja napisao je, pored ostalog, da je u Kaliforniji najvie radne snage zaposleno u industriji naoruanja. Blagostanje okruga Los Aneles ne
poiva na ou-biznisu, nego na Lokhidu, Rokvelu, MekDpnel Daglasu i Nortropu velikim
proizvoaima oruja, naglasio je A. Sampson (v. Anthony Sampson, Bazar oruja, Liber,
Zagreb, 1981).
119
120

rashoda i ostvaruju ubrzaniji privredni razvoj.155 To je ponukalo mnoge istraivae i nauno-istraivake institucije da se pozabave utvrivanjem uticaja
vojnih aktivnosti na privredna kretanja u lokalnim i regionalnim razmerama.
Takva istraivanja uvek su davala, u osnovi, iste rezultate vee vojno prisustvo i vea vojna aktivnosti obezbeuju veu zaposlenost i veu privrednu
dinamiku u lokalnoj privredi.
U jednoj studiji raenoj za Kongres SAD povodom ukidanja i reorganizovanja vojnih baza u periodu 19691973. godine, na primer, reeno je, pored ostalog, da vojno prisustvo na odreenim lokalitetima predstavlja izvor
indirektnog stimulansa razvoju i upoljavanju u sektoru pomonih slubi
bankarstvu, transportu, prodajama nekretnina, automobila i pokustva, korienju motela i restorana, u maloprodaji i lokalnoj upravi. Proseno 40 odsto linih primanja pripadnika oruanih snaga u jednoj bazi odlazi u lokalnu
privredu. Istraivanja su, prema toj studiji, pokazala takoe da je ukidanje ili
reorganizovanje 280 vojnih aktivnosti oktobra 1969. godine imalo za posledicu gubitak 57.319 radnih mesta u lokalnim privredama. Ukidanje ili reorganizovanje 341 vojne aktivnosti (baze, instalacije) irom SAD marta 1970.
godine znailo je 69.614 radnih mesta manje, a ukidanje 274 vojne aktivnosti aprila 1973. godine, odrazilo se na smanjenje 53.400 radnih mesta u lokalnim privredama.156
Uticaj naoruavanja i vojnih aktivnosti uopte na regionalne privrede
(privrede veih administrativnih jedinica ili regija u okviru jedne drutvene zajednice, drave), u osnovi je isti kao i na lokalne privrede. On, u stvari,
predstavlja zbir uticaja naoruavanja na lokalne privrede date regionalne celine.
U Sjedinjenim Amerikim Dravama raeno je takoe nekoliko studija o uticaju naoruavanja na privrede pojedinih federalnih drava i niih administrativnih jedinica. Istraivai Kolumbijskog univerziteta, na primer, uz
pomo i podrku Vlade SAD, obavili su opsean istraivaki posao o uticaju
vojnih aktivnosti na politiko-administrativne jedinice na federalne drave
i okruge (counties).
Istraivai su, u prilazu izvrenja zadatka, najpre utvrdili sledee bitne
parametre: a) broj vojnih baza; b) broj pripadnika oruanih snaga u tim bazama; i c) visina vojnih izdataka, koji se prema zakljuenim ugovorima sa lokalnim privredama troe u okviru jedne geografske celine, koji su im posluili
155 U Informaciji, mapi vojne baze Fort Hud, Teksas, navodi se da je etvoromesena
potronja baze u 1978. godini iznosila 17 miliona dolara, to je predstavljalo snaan kupovni
potencijal i podsticaj privrednoj aktivnosti u tom podruju.
156 The Impact of Defense Cutbacks on American Communities, Washington, DC, 1973,
pp. 38, 39.
kao osnova i vodilja istraivanja i analize dobijenih rezultata. Usko povezano

s tim, postavili su sebi i sledee operativne ciljeve: utvrditi da li postoji i kakva uzrona veza izmeu prisustva i aktivnosti vojske i drutveno-ekonomskih kretanja u okviru pojedinih regionalnih i geografskih celina; kakvi su
efekti postojanja jedne vojne baze na odreenoj lokaciji; da li njeno postojanje olakava ili oteava problem nezaposlenosti; da li vojna baza pospeuje i generira novu privrednu aktivnost; da li postoje razlike u nivou ivotnog
standarda stanovnitva u lokalitetima sa visokim stepenom vojnih aktivnosti
i onima u kojima takvih aktivnosti nema itd.
Na osnovu prikupljenih podataka za sve federalne drave (51), Okrug
Kolubija (Vaington, DC) i 411 podrunih okruga (counties) i njihove analize, istraivai su doli do zakljuka o pozitivnom dejstvu prisustva vojske i
njenih aktivnosti u pojedinim federalnim dravama i niim administrativnim
jedinicama. Zakljuili su takoe da jedna federalna drava ili nia administrativna jedinica, moe biti visoko ili nisko vojno zavisna, ve prema tome
da li na njenoj teritoriji ima veliki ili mali broj vojnih baza, veliki ili mali broj
vojnih lica, visoku ili nisku vojnu potronju na svojoj teritoriji. Utvrdili su
takoe da su vojno visoko zavisne federalne drave imale dinaminija demografska kretanja (vei natalitet) od proseka za sve federalne drave, manji
broj stanovnika koji ive u stambenim zgradama a vei u porodinim kuama (to znai vii ivotni standard), vei lini dohodak po stanovniku i vee
oporezovanje linog dohotka, vea podizanja uloga iz banaka, vei porast zaposlenosti radne snage i manju stopu nezaposlenosti, vei promet roba u maloprodaji itd.157
Stalno prisustvo oruanih snaga u pojedinim mestima i lokalitetima, kao
i njihovo naputanje podruja stalnog baziranja, ima u osnovi istosmerno
dejstvo na privredna kretanja u svim zemljama kao i u Sjedinjenim Dravama, sa veim ili manjim efektima zavisno od visine i obima vojne potronje u lokalnim/regionalnim okvirima. Poznato je da mnoga rukovodstva lokalnih vlasti ele da imaju vojne jedinice na svojim teritorijama, jer oekuju
da time podstaknu privrednu aktivnost i poveaju zaposlenost radne snage.
Kao to su neka podruja Kalifornije ili Teksasa ostvarila svoj privredni prosperitet zahvaljujui ulaganjima Pentagona u razvoj vojne industrije, tako su i
neka podruja bive SFR Jugoslavije (zapadna Srbija, delovi Bosne i Hercegovine) ostvarila brz ekonomski rast i tehniki napredak zahvaljujui izgradnji
pogona vojne industrije. Meutim, za odravanje vojnih jedinica i postrojenja ili za izgradnju kapaciteta vojne industrije u jednom podruju, neophod157 V. Demostenos Menegakis, Economic Impacts of Military Activities on States and Counties, 19501960, ed, by Seymour Melman in the Defense Economy, New York, 1973.
121
122

na su odgovarajua novana ulaganja, koja se ostvaruju u nekom drugom podruju. U pitanju je, u stvari, prinudan transfer sredstava iz jednog u drugo
podruje, pri emu se u jednom usporava, a u drugom podstie privredni razvoj.
Naor u avanj a i nacionalna / dr av na pr iv reda
Istraivanje uticaja naoruavanja (vojne potronje i vojne proizvodnje) na lokalnu i regionalnu privredu zasluuju odreenu panju, ali potpuniju i objektivniju sliku mogu dati istraivanja uticaja naoruavanja na privredni razvoj
pojedinih drava, tj. na nacionalnu privredu kao celinu, jer se vojni budet, razvoj vojne infrastrukture, izgradnja kapaciteta za proizvodnju sredstava NVO
i drugo planira na optem, nacionalnom ili dravnom nivou, dok se realizacija tih planova ostvaruje na lokalnim nivoima. Najbolju i najobjektivniju sliku
uticaja naoruavanja na razvoj mogu dati istraivanja upravo na nacionalnom
nivou. Takva istraivanja, uz korienje raznovrsnih metoda, vrena su takoe
u nekoliko zemalja. Ameriki profesor N. Dekobi, na primer, pokuao je da
utvrdi uticaj naoruavanja na privredni razvoj Tajvana (Formoze) u periodu
od 1952. do1965. godine. Konstruisao je nekoliko modela, polazei od pretpostavke: a) privreda bez optereenja vojnim rashodima; b) privreda sa vojnim optereenjem, ali uz prijem inostrane vojne pomoi; i c) privreda sa vojnim optereenjem i bez inostrane vojne pomoi. Istraivanja prof. Dekoba
su pokazala da je BDP Tajvana u ispitivanom periodu rastao veoma visokom
(nadprosenom) stopom 7,6 odsto godinje, ali ipak za 2,1 odsto manje od
mogueg zbog optereenja vojnim rashodima; bez tog optereenja stopa rasta
BNP Tajvana bila bi 9,7 odsto godinje. Rast BNP Tajvana, prema Dekobsu,
bio je usporen zbog optereenja privrede vojnim rashodima i zbog odvajanja
radne snage i sredstava stranog plaanja od njihovog angaovanja u investicionoj i drugoj izgradnji zemlje. To usporavanje, prema Dekobsu, bilo bi jo vee
da Tajvan u ispitivanom periodu nije primao znaajnu vojnu pomo SAD.158
Grupa francuskih istraivaa sa an Bernarom na elu, istraivala je uticaj vojnih rashoda na privredni razvoj Francuske. Cilj istraivanja bio je utvrditi koje stavke vojnih rashoda (i da li) podstiu, a koje usporavaju privredni
razvoj. Na osnovu opsenog istraivanja, utvrdili su da vojno nauno-istraivaki rad i proizvodnja naoruanja i vojne opreme za izvoz ispoljavaju pozitivne efekte na privredni razvoj, dok su ostali vojni rashodi neproduktivni
158 Neil Jecoby, US Aid to Taiwan Study of Foreign Aid, Self Help and Development,
New York, 1980.
i imaju uglavnom ograniavajue dejstvo u odnosu na privredni razvoj zemlje.159

Neto drugaija ocena uticaja naoruavanja na privredni razvoj izneta je
u radu biveg predsednika francuske vlade, Rajmond Bara, u Traganju za optimalnim odnosom izmeu odbrane i privrede.
Rajmond Bar je u svom pristupu problemu poao od strukture vojnih
rashoda i njihovog uticaja na privredni razvoj kroz proces njihove realizacije.
Vojne rashode svrstao je u tri grupe, i to:
1. lini rashodi (plate i druge prinadlenosti stareina i vojnika);
2. funkcionalni rashodi, kojima se obezbeuje ivot i rad u vojsci; i
3. investicioni rashodi, namenjeni za proizvodnju i nabavku sredstava
naoruanja i vojne opreme.
Prva i druga grupa vojnih rashoda, prema R. Baru, predstavljaju preteno neproduktivna ulaganja, mada se javljaju i kao snani podsticajni faktori privrednih kretanja u oblasti proizvodnje hrane, odravanja i eksploatacije
sredstava ratne tehnike, odravanja i izgradnje objekata vojne infrastrukture itd. Trea grupa je, naglaava R. Bar, vaan elemenat privrednog razvoja,
podstaknuta posebno onim delom proizvodnje naoruanja koji je namenjen
za izvoz.160
U svom postupku istraivanja i na osnovu dobijenih rezultata, Rajmond
Bar je doao do zakljuka, da bi Primena ovog modela161 radi utvrivanja
maksimalno povoljnih uticaja vojnih rashoda na privredni razvoj vodila zahtevima za uspostavljanje takve strukture vojnog budeta (zbog neproduktivnog karaktera linih i produktivnih materijalnih rashoda) u kojem bi lini
rashodi bili ravni nuli, a investicioni trokovi jedina stavka u vojnom budetu, pri emu bi se armija svela na skladite naoruanja i vojne opreme. To je,
meutim, zbog praktinih razloga nemogue, pa jedan od zahteva ostaje i dalje odravanje odreene ravnotee u strukturi vojnog budeta, pri emu e
neke vrste rashoda imati neznatno ili nulto, a druge podsticajno dejstvo na
privredni razvoj, naglasio je R. Bar.
159 an Bernar i grupa autora, Ekonomija snaga, Pariz, 1978. (prevedeno za interne potrebe JNA).
160 Raymond Barre, Traganje za optimalnim odnosom izmeu odbrane i privrede, prevedeno i objavljeno u Ekonomika u optenarodnom odbrambenom ratu, VIZ, Beograd, 1980,
str. 101.
161 Instrumentarij operacionog istraivanja, kojim se uspostavlja funkcionalni odnos izmeu svake vrste vojnih rashoda i odgovarajueg sektora privredne aktivnosti, s jedne, i funkcionalni odnosi kojima se odreuje doprinos svakog privrednog sektora poveanju bruto drutvenog proizvoda, s druge strane.
123
124

U traenju odgovora na pitanje obima i smera uticaja naoruavanja na

razvoj nacionalne privrede, jugoslovenski vojni ekonomisti, Dane Ajdukovi i
Sreten upi pokuali su da utvrde uticaj materijalne potronje bive JNA na
strukturu jugoslovenske privrede. Poli su od pretpostavke da vojska kao veliki potroa materijalnih dobara, snano deluje na obim i strukturu finalne
proizvodnje drutva. I oni su celokupnu vojnu potronju JNA podelili prema
nameni u dve osnovne grupe:
1. line rashode (plate vojnih lica i graanskih lica stalno na slubi u
JNA), proseno 28 odsto ukupnog vojnog budeta;
2. materijalne rashode, ralanjene na:
a. opte namene, koje nemaju bilo kakve vojne specifinosti (odea,
obua, potroni materijal i drugo); i
b. specifini vojni proizvodi (naoruanje i vojna oprema), ukljuujui izdatke za vojni nauno-istraivaki rad i razvoj vojne infrastrukture proseno 72 odsto celokupnog vojnog budeta.
Autori su line rashode, kao deo optih rashoda drutva, iskljuili iz razmatranja i ograniili se na utvrivanje uticaja materijalne potronje JNA na
strukturu jugoslovenske privrede. Mada su raspolagali obiljem podataka, sistematizovali ih i pokuali da odgovarajue pokazatelje ukljue u matricu
sektorske analize, oni nisu uspeli da dou do rezultata koji bi potvrdili da li
i u kojoj meri vojna potronja podstie ili usporava ekonomski razvoj i kako
se konkretno odraava na strukturu jugoslovenske privrede. Ostali su, u krajnjem, na uoptenoj konstataciji da JNA, kao krajnji potroa, apsorbuje znaajan deo finalne proizvodnje i na taj nain ima vaan uticaj na tokove drutvene reprodukcije.162
Naoruavanje i industrijski razvijene zemlje
Uticaj naoruavanja na razvoj industrijski razvijenih zemalja, bez sumnje, veoma je znaajan, ali ne u onoj meri u kojoj je na privrede zemalja u razvoju. Ostaje, meutim, stalno aktuelno pitanje o karakteru i smeru uticaja
naoruavanja na razvoj industrijski razvijenih zemalja, jer o tome postoje razliita gledita. Prilino je rairena i od mnogih ekonomista, posebno kritiara kapitalistikog naina privreivanja, prihvaena Baran-Svizijeva teorija da
visoki vojni rashodi pospeuju ekonomski rast i spreavaju stagnaciju u razvijenim kapitalistikim zemljama. Alber imanski, meutim, pokuao je da tu
teoriju ospori. Pri tome poao je od pretpostavke, ako bi Baran-Svizijeva teorija bila tana, onda bismo mogli da oekujemo, pored ostalog, da:
162 Dane Ajdukovi i Sreten upi, Uticaj materijalne potronje JNA na jugoslovensku
porivredu, Vojno delo, br. 4/1974, str. 5271.
vojni rashodi budu glavna, ako ne i najglavnija, komponenta dravnih

rashoda svih razvijenih kapitalistikih drava i da ine visok procenat
u strukturi njihovog BNP;
to je zemlja razvijenija (ima vei dohodak po stanovniku), uee
vojnih rashoda u celokupnim dravnim rashodima i u DNP bilo bi
vee; i
da vee uee vojnih rashoda u BDP ima veu stopu rasta nacionalnog dohotka po stanovniku i niu stopu nezaposlenosti.
U pokuaju da navedene hipoteze potvrdi ili opovrgne, profesor imanski je uzeo u razmatranje osamnaest najrazvijenijih zemalja sve zemlje Zapadne Evrope, Severne Amerike, Japan i Izrael, nivo i kretanje njihovih vojnih izdataka i njihovog drutvenog proizvoda. Utvrdio je da su vojni izdaci
ciljne grupe zemalja, u istraivanom periodu (19501968) iznosili proseno
3,9 odsto njihovog bruto proizvoda, sa veim odstupanjem od tog proseka
samo kod tri zemlje (Izrael 13,6 odsto, SAD 9,2 i Japan sa 0,8 odsto). Utvrdio
je takoe da je osam od navedenih osamnaest zemalja izdvajalo neto vie za
vojne svrhe od navedenog proseka (proseno 4 odsto), a deset zemalja neto
ispod proseka (proseno 3,8 odsto BDP). Analizirajui te i druge pokazatelje,
profesor imanski je doao do zakljuka da su zemlje sa veim (iznad dobijenog proseka) ueem vojnih rashoda u BDP imale niu stopu nezaposlenosti, ali sporiji ekonomski rast, nego zemlje sa manjim ueem vojnih rashoda u BDP. Shodno tome, profesor imanski je konstatovao da vojni rashodi
apsorbuju nezaposlenost, ali usporavaju privredni razvoj; oni se u stvarnosti
javljaju, u najmanju ruku, kao uzrok relativne stagnacije.163
Sve vreme posle Drugog svetskog rata, industrijski razvijene zemlje
ostvaruju relativno stabilan razvoj sa uzlaznim trendom. Odsustvo dubljih
depresija i stagnacije pre je rezultat rukovoenja i tehnikih inovacija, koje
dodue dolaze i iz vojnog sektora privrede, nego visokih vojnih ulaganja. Visoki vojni izdaci s naglaskom na potrebe odbrane, odnosno pretnje od spoljne agresije, mogu imati vie psiholoko i mobilizatorsko dejstvo nego materijalni podsticaj razvoju.
Privrede industrijski razvijenih zemalja, sem toga, oseaju manje optereenje vojnim izdacima jer potrebe svojih oruanih snaga u materijalno-tehnikim i drugim sredstvima obezbeuju preteno ili u celini iz vlastite proizvodnje, iz koje deo tih sredstava plasiraju i na inostrano trite, to je kod
zemalja u razvoju obrnut sluaj. Industrijski razvijene zemlje, u stvari, dostigle su takav nivo da mogu obezbediti dovoljno i plugova i topova. Rela-
163 Albert Shimanski, Military Spending and Economic Stagnation, American Journal,
Vol. 79, No. 1, 1968.
125
126

tivno niski vojni rashodi tih zemalja ozbiljnije ne ugroavaju njihov razvoj, a
u nekim sluajevima i uslovima oni ga ak i pospeuju.
Naor u avanj e i centralno -plan ske pr iv rede
U zemljama centralnog planskog usmeravanja privrednog razvoja, ekonomski teoretiari i drugi analitiari drutveno-ekonomskih kretanja nisu se (ili
nisu za javnost) ozbiljnije bavili istraivanjem uticaja naoruavanja na razvoj
u vlastitim sredinama. Vie su posveivali odreenu panju kako se naoruavanje odraava na privrede kapitalistikih zemalja, uvek s tenjom da tom
problemu pridaju izvesnu politiku konotaciju.
S obzirom na karakter planiranja (centralistiko, sveobuhvatno, razvijen
sistem bilansiranja) u tim zemljama, moglo bi se zakljuiti da je bilo relativno lako utvrditi pravac i stepen uticaja vojne potronje i vojne proizvodnje na
ekonomski i drutveni razvoj. U tom smislu podaci iz najmanje dva od sedam
parametara ustaljenog projektnog planiranja i programiranja:
1. bruto i neto investicije; i
2. obim drutvene potronje (kultura, prosveta, zdravlje, odbrana, administracija) mogla su da prue dovoljno pokazatelja koji bi posluili za
utvrivanje mesta i uloge odbrane (vojne potronje) u razvoju drutvene privrede SSSR-a,164 napisao je D. obelji.
Meutim, to nije bio sluaj, ak, izgleda, ni oseaj potrebe. U okviru
drutvene potronje, odbrana izraavana u vidu vojnog budeta, predstavljana je u relativno malim iznosima. Vojnim budetom SSSR-a, naime, obuhvatani su samo lini rashodi i deo operativnih trokova. Trokovi istraivanja, razvoja, proizvodnje i nabavki sredstava ratne tehnike i razvoja vojne
infrastrukture planirani su i bilansirani u okvirima odgovarajuih granskih
ministarstava (vojno-tehniku delatnost pokrivalo je osam do deset ministarstava). Tako, za realno i objektivno utvrivanje uticaja vojne potronje i vojne
proizvodnje na razvoj i na delatnost pojedinih ministarstava bilo je potrebno mnogo vremena i napora, a takav poduhvat mogao je da vodi zakljuku o
prividnom pozitivnom uticaju naoruavanja na razvoj, jer ulaganja u razvoj
i proizvodnju vojnih aviona, na primer, predstavljali su najvaniji inilac razvoja i delovanja datog ministarstva. Otuda su u Sovjetskom Savezu blagonaklono i sa odobravanjem posmatrana visoka investiciona ulaganja u vojne
potrebe, iako su ona, u sutini, razorno delovala na sovjetsku privredu.
Uticaj naoruavanja na centralno planske privrede, po pravilu, ne bi mogao da ima drugaiji smer nego na trine privrede, pod uslovom da su cen164 Opirnije o planiranju narodne privrede u SSSR-u, v. Duan obelji, Planiranje privrednog razvoja, Rad, Beograd, 1978, str. 129-219.
tralne privrede priblino na istom stepenu razvoja kao i trine i da se iz njihovog BDP ne izdvaja za vojne potrebe vie nego to se izdvaja iz trine
privrede. To to je naoruavanje razorno delovalo na privredu Sovjetskog Saveza stvar je prvenstveno obima i vremena njenog optereenja vojnim rashodima.
Uticaj naor u avanj a na svetsku pr iv redu
Istraivanja uticaja naoruavanja na teritorijalne privrede ili geopolitike celine, kao to se iz prethodnog moe videti, daje razliite rezultate. Naoruavanje (vojna potronja i vojna proizvodnja), u osnovi, stimulie i podstie
razvoj lokalne privrede, dok to nije sluaj i kada je u pitanju nacionalna ili
dravna privreda. Stepen uticaja naoruavanja (uglavnom s negativnim predznacima) na privrede pojedinih grupa drava zavisi od stepena optereenosti njihovih bruto proizvoda vojnim izdacima, od ekonomskih mogunosti da
se ta optereenja podnesu i od strukture vojne potronje, uzimajui u obzir
izvore materijalno-tehnikog snabdevanja oruanih snaga. to se uticaja naoruavanja na svetsku privredu u celini tie, on se moe posmatrati uglavnom
kroz karakter ekonomskih i vojno-ekonomskih odnosa pojedinih zemalja ili
grupa zemalja, pre svega razvijenih i zemalja u razvoju.
Zemlje u razvoju su, po pravilu, upuene na uvoz sredstava ratne tehnike, vojnih tehnologija i uslova za redovno funkcionisanje njihovih oruanih
snaga. Razvijene zemlje, sredstva NVO za svoje oruane snage obezbeuju
iz vlastite proizvodnje, a javljaju se i kao izvoznici tih sredstava u ZuR. Sem
iz neposredne proizvodnje, razvijene zemlje isporuuju ZuR i sredstva NVO
sa stokova, koja su zbog svoje zastarelosti, izbaena iz operativne upotrebe,
a pruaju im i nematerijalne usluge i to po veoma visokim cenama. Isporukama sredstava NVO i pruanjem nematerijalnih usluga zemljama u razvoju,
industrijski razvijene zemlje stiu velike materijalne koristi i obezbeuju dodatna sredstva i uslove za svoj privredni razvoj i tehniki progres.
Kada je u pitanju uvoz SRT, bilo bi poeljno da taj uvoz bude pokriven
izvozom iste grupe proizvoda. Meutim, zemlje u razvoju takvu mogunost
nemaju i nabavke sredstava ratne tehnike i uslova za njihovo funkcionisanje
od razvijenih zemalja, plaaju onim to jedino imaju isporukama sirovina
i primarnih proizvoda, koje bi inae mogle i trebalo biti koriene za uvoz
sredstava i uslova kojima se obezbeuje bri i uspeniji razvoj. Na taj nain,
naoruavanje, naroito njegov transfer u meunarodnoj razmeni, pored ostalog, deluje: 1) na usporavanje razvoja zemalja u razvoju s jedne i na podsticaj
razvoja industrijskih razvijenih zemalja s druge strane; i 2) ono sistematski
i trajno deluje kako na relativno tako i na apsolutno osiromaenje ZuR i na
127
128

produbljivanje jaza izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja i delova sveta.165

Naoruavanje, kroz proces meunarodnog transfera naoruanja, vojnih
tehnologija i drugih uslova iste namene, objektivno, ubrzava iscrpljivanje,
po pravilu neobnovljivih prirodnih resursa, koji su njihova skoro jedina materijalna osnova i uslov razvoja zemalja u razvoju. Ono, prema tome, posmatrano u globalnim svetskim razmerama, doprinosi proirenju i produbljenju jaza izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja i regiona savremenog
sveta; ono bogate ini bogatijim, a siromane siromanijim.
Kvantitativni modeli istraivanja

Mnogi istraivai koji su se bavili problemom odnosa izmeu naoruavanja
i razvoja zasigurno su se sloili u jednom da je gotovo nemogue precizno
utvrditi pravce i stepen uticaja naoruavanja na razvoj. S obzirom da na razvoj (ekonomski, tehniko-tehnoloki, drutveni) jedne zemlje (grupe zemalja) deluju mnogobrojni, materijalni i imaterijalni, unutranji i spoljni inioci,
to je veoma teko izolovati samo one koji se tiu naoruavanja (vojne potronje i vojne proizvodnje) i uvrstiti ih u odgovarajui matematiki instrumentarijum. Ipak, mnogi su pokuali (i pokuavaju) da uz neophodno uoptavanje,
primene razne matematike modele kako bi to konkretnije utvrdili uticaj naoruavanja na razvoj. Pri tome, najee koriste sledee modele:
Komparativnu i korelativnu analizu, poznatu i kao statistiki model;
Meusektorsku analizu, poznatu i kao in-put out-put model; i
Ekonometrijski model.
Stati stiki modeli
U primeni statistikog modela u istraivanju uticaja naoruavanja na razvoj,
najee se polazi od uporednog praenja kretanja vojnih rashoda (vojne potronje) i rasta BNP u apsolutnim i relativnim pokazateljima. Ove dve serije
podataka sistematizovanih za odreeni vremenski period i za odreenu zemlju dopunjavaju se i drugim relevantnim podacima, kao to su: vojna i opta dravna potronja, vojna potronja i zaposlenost, potronja po vojniku i
dohodak (nacionalni) po stanovniku, vojna potronja iz vlastitih i inostranih
izvora itd. Najvanija i najvie koriena je ipak, analiza kretanja i odnosa dve
165 Majkl Kidron je pisao da oruane snage zemalja u razvoju nisu samo neproduktivni
potroa potronih dobara iz vlastite proizvodnje, one su i aktivno angaovane u kanalisanju
potencijalno produktivnih resursa ka najveim i najbogatijim zemljama i na taj nain relativno slabe poloaj svojih zemalja (Michael Kidron, Remarks on the Military in Development,
World Development No. 6, 1976, pp. 483484.
osnovne serije podataka visina vojnih izdataka i rast BNP (jedno i dugo u
apsolutnim i relativnim pokazateljima).
Prethodno navedena istraivanja uticaja naoruavanja na razvoj pojedinih zemalja i/ili grupu zemalja zasnivana su, u osnovi, na statistikim modelima iz kojih su proizali rezultati sa razliitim predznacima. To je posledica
ne samo razlika u izboru modela, nego (i pre svega) vremena i uslova u kojima su ona vrena. Ona su pokazala, takoe, da na tokove razvoja utiu brojni nematerijalni inioci, koji se statistiki ne mogu obuhvatiti. Moe se, ipak,
oekivati da korienje statistikih modela u istraivanju uticaja naoruavanja na razvoj daje tanije i objektivnije rezultate primenjene u industrijski razvijenim zemljama i stabilnim privredama, nego u zemljama u razvoju ije
se privrede kreu oscilatorno. Razvoj manje razvijenih i nerazvijenih zemalja, naime, podloan je estim oscilacijama, unutranjim i spoljnim uticajima,
dejstvu materijalnih i imaterijalnih inilaca.
Iz pretpostavke, koja je, u osnovi, tana, da vei deo vojne potronje u
svojoj realizaciji ne stvara novu vrednost, onda se lako moe doi do zakljuka da su vojna potronja i BNP asimetrini, tj. da poveanje vojne potronje
usporava razvoj i obrnuto (uslovno reeno). Meutim, veoma je teko uspostaviti vru vezu njihove meuzavisnosti. Brojni pokazatelji o kretanju vojne potronje i rasta BNP govore da su tokom hladnog rata neke zemlje sa velikim vojnim rashodima ostvarivale visoku stopu rasta BNP istu (ili veu)
kao i one sa malim vojnim rashodima. Isto tako, neke zemlje su u odreenim
vremenskim periodima izdvajale veliki deo BNP za vojne potrebe i uporedo
s tim ostvarivale su visoku (nadprosenu) stopu rasta BNP.
U drugoj Jugoslaviji (SFRJ), na primer, u prvim godinama posle Drugog svetskog rata, bilo je veoma visoko optereenje privrede vojnim rashodima. Pedesetih godina, na primer, SFRJ je izdvajala i do 22 odsto ND za vojne potrebe i u isto vreme ostvarivala je dvocifrenu stopu rasta ND. Nekih
trideset godina kasnije, poetkom devedesetih godina dvadesetog veka, vojni izdaci SFRJ bili su opali na nekih pet odsto ND, a rast ND je bio opao na
tzv. pozitivnu nulu. Iz toga bi mogao da se izvue zakljuak da su visoki vojni rashodi stimulativno delovali na rast ND i privrednog razvoja uopte. Takav zakljuak, meutim, ne bi odgovarao stvarnosti. Prve godine posle Drugog svetskog rata predstavljale su period obnove i izgradnje zemlje, praeno
izuzetnim entuzijazmom radnih ljudi, naroito omladine. Sem toga, Jugoslavija je na poetku pedesetih godina bila veliki primalac inostrane vojne i ekonomske pomoi, a i baza na koju se razvoj oslanjao bila je niska. Vremenom,
entuzijazam radnih ljudi je opao, a inostrana vojna i ekonomska pomo reducirana. Odnos radnih ljudi prema radu i sredstvima za rad se izmenio u
negativnom smislu, a nerentabilne investicije i loe rukovoenje u privredi i
129
130

neprivrednim delatnostima imali su za posledicu usporavanje ekonomskog

rasta i poveanja ND.
Karakteristian je primer i Sjedinjenih Amerikih Drava. Izmeu dva
svetska rata, sve do 1939. godine, one za vojne potrebe nisu izdvajale vie od
jedan odsto BNP. Tokom itave tree decenije 20. veka, one su se borile sa
depresijom i ekonomskom krizom. Tek pred poetak Drugog svetskog rata,
kada su poele postepeno da prelaze na ratnu privredu i masovnu proizvodnju sredstava NVO, SAD su izale iz ekonomske krize. Odmah posle rata, one
su izvrile veliku demobilizaciju vojske i, u osnovi, uspeno su ostvarile konverziju vojne industrije. Vojne izdatke su sveli od 45 na manje od deset odsto BNP, zadravi i dalje relativno visoku stopu ekonomskog rasta i poveanja BNP.
Izbijanje rata u Koreji i vojno uee SAD u tom ratu uslovilo je veliko
poveanje vojnih rashoda (za oko 20 milijardi dolara samo u fiskalnoj 1951.
godini), bez vee inflacije i drugih poremeaja u privredi. Slino je bilo i u
vreme rata u Vijetnamu, kada su vojni izdaci pratili poveavanje vojnog angaovanja SAD u tom ratu. Posle navedenih ratova, vojni izdaci SAD su smanjivani, a time i njihovo uee u formiranju BNP, bez osetnijeg uticaja na privredna kretanja.
U cilju neposrednijeg uvida u ova i druga kretanja, u sledeoj tabeli izneti su uporedni podaci o kretanju BDP i vojnih izdataka sedem najbogatijih
zemalja sveta (G-7) u periodu od 25 godina (od 1970. do 1995). To su zemlje ije su privrede u svom razvoju, u osnovi, usmeravane zakonima trita,
a vreme od 1970. do 1995. godine predstavljalo je period priline ekonomske
stabilnosti i napretka tih zemalja (tabela 4.6).
Prema podacima iznetim u prethodnoj tabeli, od sedam navedenih zemalja, tokom razmatranog perioda (25 godina sistematizovano po razdobljima od pet godina), najvea izdvajanja iz bruto proizvoda za vojne potrebe
imale su Sjedinjene Drave, a najvee poveanje bruto proizvoda Japan, koji
je imao najmanja izdvajanja iz BNP za potrebe vojske. Relativno veliko uee vojnih rashoda u nacionalnom proizvodu, pored Sjedinjenih Drava, imali su Velika Britanija i Francuska, znatno manje Nemaka i Italija, a najmanje
Japan i Kanada. (Japan je ostvarivao veliko, a Kanada znatno manje poveanje bruto proizvoda).
Kada se, ipak, poblie pogledaju podaci iz navedene tabele, onda se moe
zapaziti da su zemlje koje su predmet razmatranja imale konstantno poveavanje BNP, s tim to je ono kod svih njih bilo najvee u drugoj polovini sedamdesetih godina (19751980), tj. u periodu u kojem su razvijene zemlje
Zapada ostvarivale veoma ubrzan privredni razvoj. Moe se zapaziti takoe
da su one najmanje poveanje BDP ostvarile u prvoj polovini devedesetih godina (19901995), neke od njih Francuska, Italija i Kanada gotovo da to po-
Tabela 4.6. Bruto nacionalni produkt i vojna potronja

BNP
Zemlja
Godina
Milijardi $ Poveanje %
1970
985,82
1975
1537,00
56,92
1980
3064,00
99,30
SAD
1985
4054,00
32,35
1990
5543,00
36,71
1995
7420,00
33,94
1970
135,66
1975
205,21
51,2
1980
530,20
158,36
VELIKA
BRITANIJA
1985
710,60
28,63
1990
956,00
34,53
1995
1161,00
21,39
1970
274,69
1975
495,72
80,46
1980
1484,00
199,37
JAPAN
1985
2071,00
39,95
1990
3117,00
50,50
1995
3870,00
24,16
1970
262,95
1975
401,33
52,63
1980
826,20
105,36
NEMAKA
1985
1052,00
27,32
1990
1470,00
39,73
1995
1950,00
12,31
1970
185,04
1975
312,10
68,65
1980
646,40
106,77
FRANCUSKA
1985
816,90
26,38
1990
1136,00
39,00
1995
1290,00
1,30
1970
98,87
1975
152,72
54,51
1980
610,60
299,85
ITALIJA
1985
777,30
27,30
1990
1078,00
38,45
1995
1090,00
0,11
1970
97,83
1975
172,83
76,86
1980
300,80
74,06
KANADA
1985
401,50
25,68
1990
549,00
36,71
1995
559,00
0,10
Vojna potronja
Milijardi $ Poveanje %
77,85
7,9
90,95
5,9
169,90
5,5
269,8
6,6
306,0
5,5
279,00
3,8
6,74
3,3
10,21
5,0
25,27
4,8
36,40
5,1
39,30
4,1
35,70
3,1
2,29
0,8
4,74
0,98
13,84
0,95
20,21
0,95
30,25
1,00
37,50
1,00
8,74
3,3
14,64
3,6
28,07
3,4
36,83
3,2
41,20
2,8
22,50
1,8
7,68
4,2
12,10
3,2
26,41
4,1
32,63
4,0
40,82
3,7
40,30
3,0
2,65
2,7
4,17
2,7
15,05
2,1
17,15
2,2
23,29
2,2
19,30
1,8
2,37
2,4
3,29
1,9
5,53
1,8
9,02
2,2
11,61
2,1
8,83
1,6
Izvor: World Military Expenditures and Arms Transfers 19681977;

World Military Expenditures and Arms Transfers 19811992;
World Military Expenditures and Arms Transfers 19871998;
Izd. US Department of Satates, Bureau of Verification and Compliance.
131
132

veanje nisu ni imale. U svim navedenim zemljama, uee vojnih izdataka

u BNP je sistematski smanjivano, izuzev kod Japana, koji se pridrava datog
ogranienja da za vojne potrebe ne troi vie od jedan odsto BNP.
to tie se eventualnog uspostavljanja uzrono-posledine veze izmeu
visine vojnih izdataka i stope ekonomskog rasta, odnosno stope poveanja
(smanjenja) BNP, iz navedenog pregleda ne moe se uspostaviti vrsta veza
zavisnosti. U razmatranom vremenskom periodu (19701995) najvie je povean BNP Japana (za 14 puta), koji je imao najmanje optereenje BNP vojnim izdacima. Meutim, Kanada je imala takoe malo optereenje privrede
vojnim rashodima (oko dva odsto), ali je porast njenog BDP bio najmanji (za
svega 5,6 puta). Italija je takoe imala relativno nisko optereenje BNP vojnim izdatcima i ostvarila je poveanje BNP vee nego druge zemlje G-7, izuzev Japana. Sjedinjene Amerike Drave su imale najvee optereenje svoje privrede vojnim izdacima, ali su ipak ostvarile poveanje BNP vee nego
Nemaka ili Francuska (SAD za 7,5 puta, Nemaka za 7,4 i Francuska za 6,7
puta). Velika Britanija je imala vee optereenje privrede vojnim izdacima
nego ostale zemlje G-7 izuzev Sjedinjenih Drava, ali je ostvarila vee poveanje BNP nego Francuska, Nemaka ili Kanada.
Brz ekonomski razvoj, a time i veliko poveanje BNP Japana i Italije, prema tome, mogao bi da se objasni njihovim relativno malim izdvajanjima iz
BNP za vojne potrebe, ali pod to objanjenje ne bi mogla da se podvede Kanada, iji izdaci su se kretali oko 2 odsto BNP. Nemaka takoe nije previe
teretila svoju privredu vojnim izdacima (proseno dva puta manje nego SAD
i znatno manje nego Velika Britanija i Francuska), ali je poveanje njenog
BNP u razmatranom periodu bilo manje nego u navedene dve zemlje.
U osnovi, slino navedenom je i sa drugim industrijski razvijenim zemljama, koje su imale dva do tri puta manja izdvajanja iz BNP za vojne potrebe nego SAD. Od sedam takvih zemalja, tri su ostvarile vee, a etiri manje poveanje BNP nego SAD (tabela 4.7).
Tabela 4.7. Bruto nacionalni proizvod i vojni izdaci osam industrijski razvijenih zemalja
Zemlja
Norveka
Austrija
Australija
Sjedinjene Drave
Finska
Holandija
Belgija
vedska
BDP (Miliona US $)
1970
1995
15.201
134.000
21.849
194.000
44.889
354.000
985.815
7.420.000
15.490
103.000
49.669
327.000
37.449
228.000
65.145
206.000
Izvor: Isto kao za tabelu 4.6.
Poveanje
(x)
8,93
8,92
7,87
7,50
6,65
6,54
6,08
3,17
Vojni budet (% BDP)

1970
1985
3,7
2,4
1,1
0,9
3,4
2,4
7,9
3,8
1,5
2,0
3,5
2,0
2,9
1,6
1,5
2,0
Na osnovu podataka iznetim u tabeli 4.7, kao i u prethodnoj (4.6) moe

se zakljuiti da ne postoji vrsta kauzalna veza izmeu visine vojnog
budeta i stope poveanja BDP. Zemlje i sa velikim ueem vojnih rashoda u raspodeli BDP ostvarivale su visoku stopu poveanja BDP kao i one (ili
veu od njih) sa malim ueem vojnih rashoda u raspodeli nacionalnog dohotka i bruto drutvenog proizvoda.
Vredno je zapaziti da su tokom itavog perioda hladnog rata razvijene
zemlje Zapada, osim Sjedinjenih Drava, a donekle Velike Britanije i Francuske, izdvajale relativno mali deo BNP za vojne potrebe. Nijedna industrijski
razvijena zemlja trinih privreda, ukljuujui i one koje su obuhvaene prethodno navedenim tabelarnim pregledima, osim SAD, Velike Britanije i Francuske, nije izdvajala vie od pet odsto BNP za odravanje i opremanje svojih
oruanih snaga. U tom pogledu naroito su bile poteene zemlje bive sile
Osovine: Nemaka, Japan i Italija, koje su, uz to, primale i znaajnu vojnu i
ekonomsku pomo, to je, neosporno, doprinelo njihovom brzom ekonomskom oporavku i privrednom razvoju.
Treba zapaziti takoe da znaajnije smanjenje vojnih rashoda SAD u prvim godinama posle hladnog rata nije uticalo na poveanje BNP, ali na nivo
(ne)zaposlenosti radne snage jeste. Meutim, krajem 20. i na poetku 21.
veka, SAD su obnovile poveavanje vojnog budeta od 156 milijardi dolara u fiskalnoj 1999. na 401 milijardu u fiskalnoj 2004. godini. Uporedo s
tim procesom ubrzano je poveanje stope rasta BNP i poveana zaposlenost
SAD.
Navedene pojave na planu vojne potronje i privrednog razvoja posmatranog kroz poveanje BNP SAD ne mogu se vrsto povezivati samo ili preteno za poveanje ili smanjenje vojnog budeta; one su pre i vie rezultat nekih drugih okolnosti, kao to su povremeno angaovanje SAD u lokalnim i
regionalnim ratovima, koje je ispoljavalo razliite uticaje, ukljuujui i psiholoke, na privredna i drutvena kretanja te zemlje.
Statistiko praenje kretanja vojne potronje i merenje njenog uticaja na privredni razvoj moe da prui vane pokazatelj i da ukae na tendencije, ali ne i dovoljno vrste i pouzdane determinante o stepenu i smeru uticaja vojne potronje na privredni razvoj. Na privredni razvoj, naime, deluju
mnogobrojni materijalni i imaterijalni inioci, a vojna potronja i vojna
proizvodnja samo su jedan od njih.
Iz pokuaja da se utvrdi odnos izmeu vojne potronje i kretanja BNP
nekih industrijski razvijenih zemalja, kao i iz prethodnog razmatranja problema, mogu se, ipak, nazreti neki indikatori.
Vojna potronja veine industrijski razvijenih zemalja Zapada nije ispoljila vei negativan uticaj na privredni razvoj tih zemalja izraen kroz kretanje BNP. Sve te zemlje, u itavom periodu posle Drugog svetskog rata, ostva-
133
134

rivale su relativno brz i, u osnovi, stabilan privredni razvoj, bez veih zastoja i
pojava hiperprodukcije. Relativno visoka izdvajanja iz BDP za vojne potrebe
takvim kretanjima, u nekim aspektima (zaposlenost, tehnoloki razvoj), ak
su i pogodovala.
Gotovo itavu drugu polovinu dvadesetog veka karakterisao je visok stepen zategnutosti u meunarodnim odnosima, praen intenzivnom trkom u
naoruavanju, izbijanjem i voenjem lokalnih i regionalnih sukoba. U takvim
uslovima, u javnosti je stvarana jedna doza visokog stepena spoljne ugroenosti i potreba jaanja odbrambenih mehanizama, pre svega vojske. Zahtevi za dobijanje novih iznosa za potrebe naoruavanja nisu nailazili na vee
otpore javnosti i nosilaca zakonodavne vlasti, a velikim ulaganjima u vojnu
proizvodnju nije stvarana samo vea vojna mo i odbrambena sposobnost,
nego i osvajanje novih tehnologija, tog snanog zamajca motorne snage privrednog razvoja.
Snaan zamah privrednog razvoja, ostvarivan pod dejstvom raznovrsnih
uticajnih faktora, vremenom je stvorio takve uslove kod industrijski visoko
razvijenih zemalja, da su one mogle sebi da obezbede dovoljno i bajoneta
i plugova, tj. da obezbede relativno veliku vojnu potronju bez znaajnijeg
uticaja na usporavanje njihovog privrednog razvoja. Meutim, to isto nisu
mogle (i ne mogu) manje razvijene i nerazvijene zemlje. U prethodno razmatranom vremenskom periodu (19701995), ove dve grupe zemalja (razvijene
i zemlje u razvoju) izdvajale su priblino isti deo BDP za vojne potrebe (oko
est odsto u 1970, odnosno oko tri odsto u 1995. godini), ali u okviru zemalja u razvoju postojale su (i postoje) veoma velike razlike u stepenu optereenja BDP vojnim rashodima od jedan odsto ili manje do dvadeset odsto. Postojale su, takoe, veoma velike razlike i u poveanju BNP zemalja u razvoju;
najveu stopu poveanja imale su zemlje Jugoistone Azije sa skromnim prirodnim resursima, a najmanju zemlje podsaharske Afrike, Bliskog i Srednjeg
istoka, koje su (naroito iz Bliskog i Srednjeg istoka) ogromne koliine svog
prirodnog bogatstva utapale u nabavke savremenih sredstava ratne tehnike.
Kod razmatranja odnosa vojne potronje i BNP, njihovog odnosa i njihove meuzavisnosti, ne moe se zaobii sluaj malih azijskih tigrova: Juna
Koreja, Tajvan, Hong Kong i Singapur. To su zemlje, koje su, prema statistikim pokazateljima, imale veoma visoke vojne rashode, a istovremeno i izuzetno brz privredni razvoj. U razmatranom dvadesetpetogodinjem periodu,
BDP tih zemalja povean je za vie od trideset puta: Tajvan i Juna Koreja 34,
a Singapur ak 40 puta). Takav njihov uspon ne moe se povezati sa visokom
ili niskom vojnom potronjom; on je rezultat drugih uticajnih faktora priliv
stranog kapitala i know-how, visok stepen radinosti i relativno mala zahtevnost radnih ljudi i graana, inventivnost i umenost u primeni stranih ree-
nja, racionalno korienje raspoloivih resursa, efikasno rukovoenje proizvodnjom i procesima rada uopte.
Bive evro-azijske socijalistike zemlje bile su takoe veliki vojni potroai. Vodeu ulogu u tome imao je Sovjetski Savez, koji je za vojne potrebe
redovno izdvajao oko petnaest odsto BNP. Tako visoko i dugotrajno ulaganje u vojne, preteno neproduktivne svrhe, neizbeno je moralo imati teke
posledice u odnosu na privredni i drutveni razvoj zemlje; izuzetno veliko i
dugotrajno optereenje privrede vojnim rashodima, moe se slobodno konstatovati, bilo je jedan od glavnih razloga za usporen privredni razvoj, a u
krajnjem, i za kolaps SSSR-a i sistema koji je on nastojao da promovie.
Sistem centralistikog planiranja u SSSR-u pogodovao je istraivanju uticaja vojne potronje na privredni razvoj primenom statistikih modela. Kroz planiranje obima i strukture ostvarivanja i raspodele nacionalnog dohotka taj sistem je objektivno mogao da prui jasnu sliku o tome koliko vojna potronja
oduzima od mogue akumulacije, line i opte dravne potronje kao bitnih
uslova razvoja. Meutim, poto je vei deo vojne potronje planiran i realizovan preko granskih ministarstva, to je umnogome bio otean statistiki obuhvat
odgovarajuih parametara bitnih za sagledavanje uticaja vojne potronje na razvoj. Sem toga, moda i najvanije, u Sovjetskom Savezu nije postojala politika
volja kojom bi se istraivanje takvih problema podralo i stimulisalo.
Statistiki modeli istraivanja ne mogu da prue dovoljno pouzdane podatke o realnom i objektivnom uticaju naoruavanja na razvoj. Ipak, oni su u
tom poslu i sa navedenim ciljem nezaobilazni i koriste se kao osnova za druge vidove i modele kvantitativnog istraivanja i utvrivanja obima i smera
uticaja vojne potronje i vojne proizvodnje na privredni razvoj.
Meu s ektorska analiz a
U istraivanju uticaja naoruavanja na privredni razvoj, kao i u drugim ekonomskim analizama empirijskog karaktera, prikupljanje i obrada podataka
i njihovo statistiko modeliranje je od izuzetnog znaaja, ali to ima i svoja
ogranienja. Redovno odraava date pretpostavke i ne moe da ponudi alternativna reenja. Zbog toga mnogi analitiari smatraju da je meusektorska
analiza najpogodniji model istraivanja uticaja na privredni razvoj, jer ona
moe da prui sliku ukupnih meusektorskih odnosa u privredi jedne zemlje,
a u okviru toga i odnosa izmeu vojnog i ostalih sektora privrede.
Poetnu osnovu meusektorske analize predstavlja konstruisanje i popuna meusektorskih tabela, nazvanih i matrice tipa ukupnih meusektorskih
odnosa, tehnikih koeficijenata i inverzne matrice. Tabela ukupnih meusektorskih odnosa (br. 4.8), u osnovi predstavlja okvir kompleksnog bilansa privredne aktivnosti jedne zemlje. Ona, ralanjena na potreban broj sektora (re-
135

dova i kolona), prua celovit uvid u strukturu ukupne privrede proizvodnje,

raspodele i finalne potronje, i njihove meusobne odnose i zavisnosti.
r2
r3
A1
L1
D1
V1
X1
M1
A2
L2
D2
V2
X2
M2
A3
L3
D3
V3
X3
M3
5
I1
I2
I3
I
6
C1
C2
C3
C
7
E1
E2
E3
E
1s
2s
3s
rs
A
L
D
V
Svega (5-7)
r1
Eksport
3
x13
x23
x33
Potronja
2
x12
x22
x32
Investicije
1
x11
x21
x31
Finalna potronja
Svega (1-3)
1. Poljoprivreda
2. Industrija
3. Ostalo
Proizvodni utroci
4. Amortizacija
5. Fond plata
6. Dobit
Dodata vrednost
Domaa proizvodnja
7. Uvoz
Ostalo
Davaoci
Industrija
Tabela 4.8. Meusektorska tabela u simbolima

Primaoci Reprodukciona potronja
Poljoprivreda
136
8
x1
x2
x3
r
Izvor: Duan obelji, Planiranje privrednog razvoja, tree izdanje, Rad, Beograd, 1978,
str. 375.
Navedena tabela prikazuje krajnje uopten model meusektorske analize. U daljoj razradi tog modela poljoprivreda bi se, na primer, ralanila na
ratarstvo i stoarstvo, industrija na odgovarajue grane, a otvorili bi se i drugi
sektori privrede. Tako, podela privrede moe da ide do vie desetina, pa i stotina sektora, u okvirima kojih moe da se nae i vojni sektor privrede.
Sektori koji su meusobno povezani privrednim transakcijama, istovremeno se pojavljuju kao proizvoai i kao potroai roba i usluga. U toku jednog vremenskog perioda, jedne godine, na primer, deo proizvodnje jednog
sektora potroi se u okviru samog tog sektora, a deo (po pravilu vei) u drugim sektorima. Na taj nain on se javlja i kao davalac i kao primalac vlastitog proizvoda/usluge.
U navedenom modelu (tabela 4.8), prvi indeks uz simbol x (1, 1, 1,...
u redu i x 1, 2, 3... u koloni prvog sektora) pokazuju sektor porekla robe ili
usluga, odnosno sektor isporuioca, odnosno davaoca (prodaja), a drugi indeks (1, 2, 3,...u redu, odnosno 1, 1, 1,...u koloni prvog sektora) pokazuje sektor namene, tj. sektor primaoca ili kupovine. Ovi indeksi obino se zamenjuju simbolima i i j, tako da xij oznaava deo proizvodnje i-tog sektora, koji je
isporuen j-tom sektoru radi obavljanja njegovog procesa reprodukcije.
Kada navedene simbole zamenimo realnim brojevima i vrednostima i
navedenu tabelu neznatno proirimo, onda dobijamo neto jasniju sliku (ta-
x
x
x
x
x
851
Ukupna ponuda
Izvor: Duan obelji, isto, str. 322.
71
8. Uvoz
1605 752
3208
x
270
4
475
Primarni utroci
(dodata vrednost)
195
x
x
x
x
1562
414
100
7. Dobit
673
x
x
x
x
811
204
356
6. Fond plata
507
x
x
x
597
147
19
5. Amortizacija
94
63
305
Proizvodni utroci
72
33
4. Nerasporeeno
737
334
154
3208
1832
209
227
847
441
108
1376
112
33
4
4. Ostale oblasti
46
752
542
43
68
182
241
8
210
60
90
14
2. Industrija
56
1605
836
129
129
304
195
74
769
454
32
30
361
7
124
254
1. Poljoprivreda
Ostalo
Industrija
Poljoprivreda
1
40
Svega
Nerasporeeno
Davaoci
204
Promena zaliha
Primaoci
511
Bruto investicije
Lina potronja
1-4
26
Opta potronja
397
Izvoz
Reprodukciona tranja
12
9
8
Svega
Finalna tranja
5-9
Ukupna tranja
Tabela 4.9. Tabela meusektorskih odnosa (trosektorska matrica)
851
bela 4.9). U tom sluaju, poljoprivreda je od ukupne svoje proizvodnje (851

miliona dinara, na primer) za vlastitu reprodukciju utroila 254 miliona, industriji je isporuila roba i usluga za 124 miliona itd., dok je industrija isporuila poljoprivredi svojih proizvoda u vrednosti od 14 miliona dinara, za
vlastitu reprodukciju je upotrebila svojih proizvoda u vrednosti od 511 miliona dinara itd.
U meusektorskoj analizi nita manji znaaj ima i matrica finalne potronje (tranje). Njena bitna karakteristika ogleda se u mogunosti velikog
irenja putem unoenja novih ili ralanjavanja postojeih vidova potronje,
ukljuujui i vojnu.
137
138

Kada je u pitanju istraivanje odnosa izmeu naoruavanja i razvoja putem korienja odgovarajuih modela meusektorske analize, onda se problem svodi, pre svega, na iznalaenje mesta za vojnu proizvodnju u okviru
matrice reprodukciona potronja, odnosno za vojnu potronju u okviru
matrice finalne potronje.
Inkorporiranje vojnih aktivnosti u matrice meusektorskih odnosa relativno je lak posao. Matrice (tabele), meutim, treba popuniti odgovarajuim
podacima o realno ostvarenim transakcijama ili realnim planskim pokazateljima. Takve podatke prikupljaju i sa njima raspolau uglavnom odgovarajui dravni (vojni) organi ili posebni monitoring centri i instituti, a njihovo ukljuivanje u odgovarajue matrice vre istraivai, uzimajui u obzir
cilj i namenu poduhvata. Meutim, kada je u pitanju prikupljanje podataka o
vojnoj potronji i vojnoj proizvodnji, onda oni nailaze na velike tekoe koje
proizilaze, pored ostalog, i iz koncepta vojne tajne.166 Zbog toga se javlja tendencija da se istraivanje uticaja naoruavanja na razvoj obavlja unutar vojnih struktura, odvojeno od meusektorske analize u celini.
U pogledu primene meusektorske analize u pokuajima utvrivanja
uticaja naoruavanja na razvoj, zadraemo se samo na dva primera, tj. na
istraivanja te vrste obavljena od strane amerikog ekonomiste G. Gordona i
istraivanje jugoslovenskih vojnih ekonomista.
Profesor Gordon je, sa grupom saradnika, istraivao uticaj vojne potronje na privredu federalne drave Vaington, pri emu je uzeo u obzir obim
potronje iz vojnog budeta SAD (1168 miliona dolara ili 4,3 odsto BNP realizovanog u toj federalnoj dravi u 1963. godini).167 Istraivai su privredne aktivnosti navedene federalne drave SAD razvrstali u 27 sektora. Mada
su sredstva vojnog budeta realizovana u 22 sektora, prof. Gordon je u tabelu
(matricu) reprodukcione potronje uvrstio samo proizvodnju vazduhoplovne
industrije i taj sektor na broju 19 ralanio na 19A-vojna i na 19-B nevojna
vazduhoplovna industrija. Ostale vojne proizvodne aktivnosti, prof. Gordon
nije posebno iskazao u matrici reprodukcione potronje/tranje, mada je
vojna brodogradnja u toj godini predstavljala 88 odsto ukupne brodogradiline proizvodnje (sa 186,7 od ukupno 218 miliona dolara) ostvarenog ukupnog
proizvoda tog sektora. U okviru te matrice, vazduhoplovna vojna industrija
166 ak i u Sjednjenim Amerikim Dravama, gde je pristup vojnim podacima najprohodniji, istraivai i analitiari kao to su Leontiev, Hofenberg, Menegakis, Gordon i drugi,
isticali su da tekoe za sveobuhvatnu analizu uticaja vojne potronje i vojne proizvodnje na
ostale sektore privrede proizlaze iz nedostatka neophodnih podataka jer su mnogi neophodni
podaci pokriveni velom vojne tajne.
167 Guy Gordon, Study to Measure Direct and Indirect Impacts of Dfense Expenditures
on an Economy A Report Submitted to the U.S. Arms and Disarmament Agency, University
of Washington, November 1976, pp. 138.
(sektor 19A) nije prikazana kao davalac svojih proizvoda drugim sektorima
privrede, jer rezultat njenog rada nisu bila sredstva reprodukcione namene,
ve sredstva specifinih karakteristika i specifine namene i rezultat vojne potronje u celini.
U matrici finalna tranja/potronja posebno je prikazana vojna potronja u iznosu od 1167,6 miliona dolara, od tog iznosa 775,4 miliona dolara
za potrebe finansiranja vazduhoplovne vojne proizvodnje. Sem za vazduhoplovnu vojnu industriju iz fonda vojne potronje najvie je investirano u brodogradnju, prehrambenu industriju, graevinarstvo itd.
Nabavke materijalnih sredstava i usluga iz pojedinih sektora privrede finansirane iz fonda vojne potronje predstavljale su znaajan doprinos odravanju i unapreenju proizvodnje i zaposlenosti tih sektora. U Izvetaju prof.
Gordona se, meutim, konstatuje da federalna drava Vaington, s obzirom
na obim vojne potronje i proizvodnje u njoj (4,5 odsto BDP u 1963. godini),
ne spada u vojno zavisne drave. Ukoliko bi, na primer, vojna potronja, a
time i vojna proizvodnja na njenoj teritoriji bila obustavljena, posledice ne bi
bile velike. To bi ozbiljnije pogodilo samo neke privredne grane vazduhoplovnu i brodogradnju, kao i neke oblasti u kojima je najvea koncentracije
vojske i vojne proizvodnje, kao to je podruje Sietla, glavnog grada te drave. Ako bi relativno uee vojne potronje/vojnih nabavki u BDP (4,5%) bilo
primenjeno i na podruje zaposlenosti, onda bi zbog potpunog obustavljanja
te potronje u dravi Vaington bez posla ostalo oko 45.000 ljudi.
Eventualna obustava vojne potronje vie je pretpostavka nego realnost.
Ona bi podrazumevala istovremenu obustavu i uplata drave Vaington u kanale kojima se formira vojni budet, u koji je ta drava, prema profesoru Gordonu, u 1963. godini uplatila 1551,3 miliona dolara 383 miliona dolara vie
nego to je u toj godina bila vojna potronja na njenoj teritoriji.
Rezultati istraivanja profesora Gordona, koji smatra da je meusektorska analiza jedini metod ekonomske analize koji moe da prui pravu sliku
ukupnih meusektorskih odnosa, i njegovih saradnika, dali su prilino jasnu
sliku uticaja vojne potronje na privredni razvoj federalne drave Vaington
u celini i na pojedine njene privredne sektore.
Pokuajima utvrivanja uticaja vojne potronje na privredni razvoj Jugoslavije (SFRJ) bavili su se i vojni ekonomisti i analitiari bive JNA. Dane
Ajdukovi i Sreten upi, na primer, pokuali su da putem meusektorske
analize utvrde uticaj materijalne potronje JNA na strukturu jugoslovenske
privrede. Oni su, pri tome, celokupnu potronju JNA podelili u dve osnovne skupine:
1. line rashode (plate vojnih lica i graanskih lica stalno na slubi u
JNA); i
2. materijalne rashode, i to:
139
140

a. opte namene, kao to su hrana, odea i obua, potroni materijal i slino; i

b. sredstva specifine vojne namene (naoruanje i vojna oprema).
U drugu grupu (pod 2) svrstali su i sredstva namenjena za vojni nauno-istraivaki rad i za izgradnju vojnih objekata i stanova, ukljuujui vojnu
graevinsku i infrastrukturnu delatnost.
Autori su line rashode u matrici finalna potronja svrstali u linu potronju i iskljuili je iz daljeg razmatranja. Svoju panju su usmerili na utvrivanje uticaja materijalne potronje JNA na strukturu jugoslovenske privrede. Pri tome, oni su ustaljenu matricu finalne potronje (P = I + L + O + E)
proirili, unoenjem u nju elemente materijalne vojne potronje:
a. za vojne investicije (Iv); i
b. za tekuu materijalnu vojnu potronju (Tv),
tako da su na taj nain otvorili mogunost da matricu finalne potronje proire na:
P = Ip + Iv + L + O + E, gde su Ip privredne, a Iv vojne investicije.
Tekuu materijalnu potronju, tj. trokove za nabavku sredstava specifine vojne namene (Tv), autori su ukljuili u optu potronju (O), a koju su ralanili na tri kolone, i to:
O = Ok + Oj + TV, gde su Ok zajednika, Oj opta dravna i Tv tekua
materijalna potronja JNA.. Na taj nain su matricu finalna potronja proirili na:
P = Ip + Iv + L + Ok + Oj + Tv + E.
Na osnovu tako ralanjene vojne potronje na civilnu i vojnu potronju, a imajui u vidu tokove vojne potronje, autori su konstruisali tabelu finalne potronje JNA po nameni i granskoj strukturi. Ralanjenu vojnu
potronju po nameni za nabavke sredstava NVO, graevinsku delatnost i
tekue materijalne trokove razmatrali su kroz njihovu realizaciju nabavkama
proizvoda i usluga od odgovarajuih privrednih grana (sektora). Na taj nain su utvrdili da potronja za vojne potrebe dominantno uestvuje u nekoliko industrijskih grana: metalne (ak i do jedne treine ukupne materijalne
potronje JNA), elektronske, prehrambenih proizvoda i graevinskog materijala. Zakljuili su da JNA, kao krajnji potroa, apsorbuje znaajan deo ukupne finalne proizvodnje i na taj nain ima znaajan uticaj na tokove drutvene reprodukcije.168
168 V. Dane Ajdukovi i Sreten upi, Uticaj materijalne potronje JNA na jugoslovensku privredu.
Iz navedenih primera moe se zakljuiti da primena meusektorske analize u istraivanju uticaja naoruavanja (vojne potronje i vojne proizvodnje)
na privredni razvoj daje znaajne mogunosti u pogledu merenja uticaja
vojne potronje na delatnost ostalih sektora privrede, prvenstveno kroz obim
i strukturu tranje.
Ekonometr ij ski modeli
Ekonometrijski modeli kao najnoviji i najsloeniji nain istraivanja odnosa
u privredi, koriste se i u istraivanju uticaja naoruavanja na razvoj. Postupak, ne samo primene nego i izgradnje tih modela je veoma sloen. Prof. Lj.
Madar o tome, pored ostalog, pie: Izgradnja ekonometrijskih modela podrazumeva dug put. Prvo treba teorijski razjasniti dati proces ili pojavu i logiki i kvalitativno proanalizirati njegovu strukturu... Zatim, tu jasnu teorijsku sliku treba prevesti na matematiki jezik, to je daleko od toga da lako
bude mogue. Ocena parametara i odgovarajue empirijsko kvantifikovanje
modelskih relacija ine naredni korak i tek taj postupak dovodi do ekonometrijskih modela. Velike tekoe, pri tome, sainjava okolnost da uopte nije
merljiv znatan broj inilaca koji snano utiu na ekonomska zbivanja.169
Treba naglasiti da je podosta tih nemerljivih inilaca upravo u pokuajima sagledavanja uticaja vojne potronje i vojne proizvodnje na privredni
razvoj. Meutim, ekonometrijski modeli imaju tu prednost to pruaju mogunost korienja raznih pretpostavki, kako endogenih tako i egzogenih faktora razvoja i njihovo unoenje u modele radi njihovog analiziranja i kvantifikovanja.
U prilazu objanjenju znaaja i mogueg korienja ekonometrijskih modela u analizi ekonomskih kretanja, ameriki ekonomist, Danijel Svits, poao
je od etiri osnovna tipa odnosa u privredi, i to:
Odnosi ponaanja (behavioral relationship) stanovnika i privrednih
subjekata zavisno od navika i drugih inilaca;
Tehniki odnosi (na primer, odnos proizvodnje automobila i potronje elika);
Institucionalni odnosi (zakonska regulativa); i
Institucionalni odnosi, koji proizlaze iz korienja jezika i logike.
U svaki od navedenih odnosa, prema D. Svitsu, mogu se uneti razna stanja i pretpostavke, zavisno od zahteva i cilja istraivanja. Za istraivanje odnosa naoruavanja i razvoja, smatra D. Svits, od posebnog su znaaja tehniki
169 Ljubomir Madar, EKONOMETRIJSKI MODELI, esej u Ekonomskoj enciklopediji,

tom II, str. 741749.
141
142

inioci, jer, kao to se, na primer, moe traiti uticaj proizvodnje automobila
na potronju elika, isto tako moe se traiti uticaj proizvodnje oruja (tenkova, aviona, brodova, artiljerijskog orua i municije) na proizvodnju sirovina i
materijala ili uticaj vojnih aktivnosti uopte na potronju sirovina i energije.
Isto tako, mogue je da se trai i uticaj razvoja i proizvodnje naoruanja i vojne opreme na izmenu obima i strukture zaposlenosti na promene u strukturi
privrede i kretanja zaposlenosti.
Osnovni instrumentarij istraivanja odnosa u privredi uopte, pa i odnosa izmeu vojnog i civilnog sektora privrede (ili uticaja naoruavanja na
razvoj), uz korienje ekonometrijskih modela, predstavljaju jednaine, u kojima su poznati oni inioci ije uticaje na privredu treba istraiti (visina i
struktura vojne potronje, nain i obim oporezovanja privrede i stanovnitva, demografski prirast itd.), a nepoznati su oni faktori ije odgovore treba utvrditi (zaposlenost, dohodak, proizvodnja automobila, stopa oporezovanja i slino).
Daniel Svits je, uz napomenu da mali ematski primer moe da objasni
razmatranje (problema), predstavio model amerike privrede koji sainjavaju sledee etiri jednaine:
1. C = 20 + .7(T Y);
2. E = .10C + .20I + .15G + E/G;
3. T = .12Y; i
4. Y = C + I + G + wE/G.
Prva jednaina, prema Svitsu pretpostavlja da potronja (C) zavisi od dohotka (Y) posle oporezovanja (T). Jednaina dva, predstavlja tehnike odnose izmeu ukupne zaposlenosti (miliona ljudi) i dohotka/outputa (milijardi
dolara) industrija potronih dobara (C), proizvodnje sredstava za proizvodnju (I), dravne (opte) potronje (G) i direktno zaposlenih u dravnom sektoru (E/G). Trea jednaina je institucionalna i tie se stope poreza (T) na
dohodak (Y), dok etvrta jednaina definie (utvruje) ukupan (bruto) dohodak kao zbir delova, ukljuujui dravne isplate/prinadlenosti obraunate kao rezultat prosenih godinjih plata po zaposlenom(w) i dravnu zaposlenost (E/G).
etiri promenljive s leve strane jednaina (C, E, T, i Y) su endogene varijable ije vrednosti treba utvrditi ili ije ponaanje treba analizirati. Ostale
varijable (I, G, E/G i w) su promenljive ije vrednosti treba projektovati ili
se one menjaju prema politikom nahoenju. Kada im se dodaju vrednosti, na primer, za I = 90 i G = 70 milijardi dolara, E/G = deset miliona zaposlenih u dravnoj slubi i za w = pet hiljada dolara (prosena godinja plata dravnih slubenika) i te se vrednosti ukljue u navedene jednaine, onda
one postaju:
1.
2.
3.
4.
5.
C = 20 + .7Y - .7T;
E = .10C + .2(90) + .15(70) + 10 = .10C + 18,00 + 10,50 + 10, tj.
E = .10C + 38,5;
T = .2Y;
Y = C + 90 + 70 + 50 ili
Y = C + 210.
Reavanjem ovih problema dobija se:
1. C = 312,7 milijardi dolara;
2. E = 69,8 miliona zaposlenih u privredi;
3. T = 104,5 milijardi dolara poreza; i
4. Y = 522,7 milijardi dolara nacionalnog dohotka...
U savremenim uslovima, naglaava Svits, drava ima znaajnu ulogu u
pogledu usmeravanja privrednih tokova. Ona to najee ini putem poreske
politike, stepenom zaposlenosti u dravnoj slubi i obimom opte potronje,
ukljuujui vojnu. Zbog toga se neke od poznatih varijabli, kao stepen oporezovanja (T), opta potronja (G) i zaposlenost u dravnoj administraciji i
vojsci (E/G) nazivaju i politike promenljive, s kojima vlada moe da manipulie prema konkretnoj volji i potrebama, kae D. Svits.170
Najvea vrednost ekonometrijskih modela, naglaava D. Svits, jeste upravo u tome to se pomou njih relativno lako mogu utvrditi implikacije promena nekih od navedenih promenljivih. To je naroito sluaj kod politikih
promenljivih u procesu planiranja i formulisanja ekonomske politike zemlje.
Ilustracije radi, D. Svits je u nizu navedenih jednaina izvrio promenu vrednosti dravne potronje (G) od 70 na 60 milijardi dolara, zadravi ranije
vrednosti ostalih promenljivih. Posle te promene, novi sistem navedenih
jednaina postaje:
1. C = 20 + .7Y - .7T;
2. E = .10C + 37,0;
3. T = .2Y; i
4. Y = C + 200.
Reenjem ovog sistema jednaina dobijaju se sledee vrednosti, za
C = 300, E = 67,0, T = 100 i Y = 200. Uporeenje ovih vrednosti sa prethodnim, pokazuje da je predvieno smanjenje dravne potronje uticalo
na smanjenje dohotka za 22,7 milijardi dolara i zaposlenosti za oko 2,8 miliona ljudi. Prihodi od poreza opali su od 104,5 na 100 milijardi dolara, to bi
uz neizmenjenu stopu oporezovanja moglo dovesti do suficita od 5,5 milijardi dolara.
170 Daniel B. Suits, SURVEY of Economic Models for Analysis of Disarmament Impacts
A Report to the Arms Control and Disarmament Agency, Washington, DC, 1978, pp. 152.
143
144

Na slian nain moe se razmatrati i analizirati gotovo svaka druga kombinacija politikih promenljivih. Primera radi, D. Svits je, zadravi smanjeni nivo ukupne zaposlenosti na 60 miliona ljudi, uneo i izmenu stope oporezovanja dohotka (T) od .2 na .167, posle ega je sistem definisanih jednaina
dobio sledeu formu:
1.
2.
3.
4.
C = 20 + .7Y - .7T
E= .10 + 37,0
T = .167Y
Y = C + 200
Reenjem ovih jednaina dobijene su sledee vrednosti: C = 328,

E = 69,8, T = 88,2, i Y = 528. Kada se ovo reenje uporedi sa prethodnim,
onda se moe videti da smanjenje dravne potronje za deset milijardi dolara
i poreske stope od 0,2 na 0,167 obezbeuje novu zaposlenost, blago poveanje ukupnog dohotka i znaajno smanjenje prihoda od poreza (za 16,5 milijardi dolara), to bi uslovilo dravni deficit od 6,3 milijardi dolara.
Kao to meusektorski model, tako i ekonometrijski modeli, nude veoma velike mogunosti ralanjavanja privrednih elemenata, postavljanja problema i formiranja jednaina za njihovo kvantifikovanje i analiziranje. To je,
u stvari, u skladu sa zahtevima koje savremeni uslovi i potrebe nameu, tj. da
vei broj detalja predvianja i analiziranja zahtevaju i alternativna reenja, to
meusektorska analiza i ekonometrijski modeli omoguavaju, pod uslovom
da je problem teorijski dovoljno jasno sagledan i koncepcijski valjano postavljen. U istraivanju uticaja promene u visini vojnih izdataka na zaposlenost
i druge odnose u privredi, na primer, ekonometrijski model mora da ukljui
koja e obuhvatiti specifinosti vojne potronje ili se te promene moraju naznaiti u odgovarajuoj jednaini. Isto je i za druge vojne aktivnosti: smanjenje ili poveanje proizvodnje sredstava NVO, smanjenje ili poveanje vojnih
investicija, smanjenje ili poveanje izvoza i uvoza naoruanja i vojne opreme
itd. Prednosti ekonometrijskih modela su u tome to se za odgovarajue promene, naroito kada su u pitanju smanjenja/poveanja vojne potronje, smanjenje i poveanje proizvodnje i prodaje naoruanja i vojne opreme i slino,
mogu traiti i alternativna reenja.
Iz prethodnog se moe zakljuiti da ekonometrijski model, primenom
serije jednaina, prua velike mogunosti kvantifikovanja uticaja raznih promena i uslova na privredni razvoj uopte i na uticaj naoruavanja (vojne potronje i vojne proizvodnje) na strukturu i razvoj privrede i na nivo zaposlenosti radne snage. Ekonometrijski model, meutim, ima velika ogranienja u
njegovoj operativnoj primeni, naroito kada je u pitanju istraivanje uticaja
naoruavanja na razvoj.
Kao kod istraivanja uticaja naoruavanja na razvoj primenom meusektorske analize, tako je i u sluaju ekonometrijskih modela neophodno definisati uticajne faktore (poznate promenljive) iz domena vojne potronje i vojne proizvodnje i uvrstiti ih u seriju jednaina. Iz prakse je poznato da svako
poveanje broja poznatih varijabli uslovljava poveanje broja jednaina, to
vodi uslonjavanju problema i upuuje na to vee uoptavanje.
U objanjenju ekonometrijskog modela kroz sistem jednaina, kako je to
uino D. Svits, vojne delatnosti, ukljuene su u odgovarajue elemente sistema: vojna potronja u optu potronju, zaposlenost u vojsci u dravnu zaposlenost, vojna proizvodnja u opti nacionalni output. Meutim, ako bi u primenu tog modela vojna potronja i promene u njoj bile posebno iskazane,
onda bi model morao da ukljui posebnu jednainu kojom bi bile obuhvaene te specifinosti. Shodno tome, ako bi trebalo utvrditi posledice promena
u vojnoj proizvodnji, na primer, prelaz na proizvodnju novog sistema oruja,
onda bi trebalo konstruisati nove jednaine koje bi obuhvatile taj elemenat.
Drugim reima, odravanje relativno malog broja jednaina u jednom modelu mogue je jedino ukrupnjavanjem spajanjem razliitih aktivnosti, zanemarujui izvesne razlike izmeu njih.
Navedena ogranienja u primeni ekonometrijske analize, meutim, ne
treba da znae da se njeni modeli ne mogu ili ne trebaju koristiti u istraivanju uticaja naoruavanja na razvoj, ukljuujui uticaj promena u visini i
strukturi vojnih rashoda, strukturu i obim vojne proizvodnje. Naprotiv, ekonometrijski modeli mogu da budu veoma korisni za tu svrhu, s tim to je u
njihovoj primeni neophodna velika vetina u konstruisanju sistema jednaina
i u izboru poznatih promenljivih koje vre najvei uticaj na razvoj. Navedena i druga ogranienja u istraivanju uticaja naoruavanja na razvoj primenom ekonometrijskih modela, uveliko otklanjaju i njihovu operativnu primenu reavaju sredstva savremenih informatikih tehnologija.
145
v
Militarizacija privrede i drutva
Proces naoruavanja tokom hladnog rata, u jednom relativno mirnodopskom

periodu, po intenzitetu i razmerama nezapamen u istoriji ovozemaljskog
ljudskog roda, ispoljio je, besumnje, snaan uticaj na privredni razvoj, mada
nejednakim smerom i nejednakom snagom. U industrijski visoko razvijenim
zemljama i u privredama slobodnog preduzetnitva, vojna potronja i vojna
proizvodnja nisu ispoljili vei negativan uticaj, a u nekim vremenima i uslovima imali su ak i stimulativni karakter. U nerazvijenim i manje razvijenim
zemljama, kao i u zemljama centralistikog planiranja i usmeravanja razvoja
privrede, vojna potronja javila se kao ozbiljna konica privrednog razvoja (u
zemljama centralistikog planiranja preteno zbog prekomernog optereenja
privrede vojnim rashodima, a u zemljama tzv. Treeg sveta zbog velikih izdataka za uvoz sredstava ratne tehnike).
Osim uticaja na privredni razvoj, naoruavanje je delovalo (i nastavlja da
deluje) i na drutveni razvoj. To dejstvo se ogleda kroz proces militarizacije,
koji se ispoljava, pored ostalog, u nastajanju posebnih centara moi i uticaja
na spoljnu i na unutranju politiku zemlje, donoenje odluka o izgradnji vojne sile i njene upotrebe radi ostvarivanja politikih ciljeva i ekonomskih interesa i slino.171
U vreme hladnog rata, pojave militarizacije privrede i drutva javile su se
preko jaanja mesta i uloge vojne potronje u procesu drutvene reprodukcije
i uspostavljanja dominacije vojne proizvodnje u kljunim sektorima privrede (u kljunim industrijskim granama) pojedinih zemalja ili grupa zemalja.
Kroz te procese jaala je i sprega izmeu rukovodeih vrhova vojske i industrije koja radi za vojne potrebe, do stvaranja personalnih unija izmeu poslovnog menadmenta i vojnih rukovodstava do pojave poznate kao vojno-industrijski kompleks.
171 Militarizacija, uvoenje vojnikog ureenja, ureivanje neke ustanove (kole, drave, drutva, stalea itd.) po vojnikom sistemu, povojniavanje, povojnienje; proirenje vojnih
zakona i vojne discipline na izvesne grane narodne privrede (industrija, eljeznica i dr.); uvoenje opte vojne obaveze, Milan Vujaklija, LEKSIKON stranih rei i izraza, Prosveta Beograd, 1980.
Militariz acija privrede i drut va
Vojno-industrijski kompleks (VIK)

Vojno-industrijski kompleks (VIK), kao pojam i kao sutina, u svojoj politikoj i vojno-ekonomskoj konotaciji, novijeg je datuma. Na Zapadu, prvenstveno u Sjedinjenim Amerikim Dravama, dat mu je politiki i vojno-birokratski smisao, a na Istoku (u bivem Sovjetskom Savezu) pod tim pojmom
se podrazumevao zaokruen sistem vojno-ekonomske i vojne nauno-istraivake delatnosti, tj. vojnog NIR-a, vojne proizvodnje i prometa sredstava ratne tehnike. U naoj literaturi, pojam vojno-industrijski kompleks (VIK) koristi se i u jednom i u drugom smislu i znaenju.
Kao to se militarizam, vezuje za Prusku (Nemaku), tako se i VIK, u
svojoj politikoj i vojno-ekonomskoj konotaciji, vezuje za SAD, mada su pojavni oblici manifestovani i u drugim zemljama i drutveno-politikim sistemima. Meutim, kao osnovni razlozi zbog kojih se VIK pripisuje Sjedinjenim
Dravama, mogu se navesti:
1. U SAD je prvi put pojam Vojno-industrijski kompleks definisan i sa
upozorenjem na njegove mogue implikacije javnosti prezentiran sa
najvieg dravnog nivoa;
2. Sjedinjene Amerike Drave su, sve do okonanja hladnog rata bile
jedan od najveih proizvoaa naoruanja i vojne opreme u svetu a
od poetka devedesetih godina prolog veka i apsolutni lider na tom
podruju;
3. U Sjedinjenim Dravama je stvorena veoma snana, moda najjaa
sprega izmeu vojske, politike i privrede, ukljuujui i tehnologiju; i
4. O tom problemu u sredstvima javnog informisanja najvie je pisano i
govorenu upravo u Sjedinjenim Amerikim Dravama.
Bivi predsednik SAD, general Dvajt Ajzenhauer (Dwight Eisenhower)
je u svojoj odstupnoj besedi 17. januara 1960. godine upozorio ameriku javnost na potencijalnu opasnost od militarizacije privrede i drutva reima: ...
veza snanog vojnog establimenta i ogromne industrije naoruanja je novost u
amerikoj istoriji. Ukupan uticaj ekonomski, politiki, pa i duhovni, osea se
u svakom gradu, svakom seditu federalnih drava, u svakoj organizaciji savezne vlade. Poznat nam je imperativ nunosti za takav razvoj, ali ipak ne smemo
propustiti a da ne sagledamo njegove mogue kobne posledice... Vladini organi
se moraju zatiti od nepoeljnih uticaja bilo da se oni unose namerno ili nenamerno, od vojno-industrijskog kompleksa.172 General Ajzenhauer je s pravom
ukazao na ogromnu mo sprege vojske i industrije koja radi za vojne potrebe,
koja moe da ugrozi slobodu i demokratske procese u SAD.
172 Melman Seymour, PENTAGON CAPITALISM The Political Economy of War, McGraw-Hill, New York, 1971, p. 237.
147
148

Upozorenje predsednika Ajzenhauera nije imalo veeg odjeka u amerikoj javnosti, a jo manje u amerikoj stvarnosti. Sjedinjene Amerike Drave, koje su sve do Drugog svetskog rata bile drugorazredni proizvoa i isporuilac sredstava ratne tehnike, u vreme Drugog svetskog rata su otpoele,
a posle tog rata nastavile da poveavaju proizvodnju i izvoz sredstava NVO i
da ta sredstva bespotedno troe u lokalnim sukobima i ogranienim ratovima. U godinama koje su sledile navedeno upozorenje, proizvodnja sredstava
NVO u SAD je mnogostruko poveana. U 1960. godini, kada je predsednik
Ajzenhauer uputio navedeno upozorenje, naime, SAD su za potrebe vlastitih oruanih snaga proizvele oruja i orua u vrednosti od oko deset milijardi dolara, a pred kraj hladnog rata vrednost te proizvodnje poveana je deset
puta na oko 100 milijardi dolara po tekuim cenama. Gotovo u istoj srazmeri poveani su trokovi za vojno istraivanje i razvoj, koji su u fiskalnoj
1986. godini iznosili blizu 40 milijardi dolara,173 kao i proizvodnja sredstava NVO za izvoz.
Posle hladnog rata, SAD su znaajnije reducirale proizvodnju naoruanja za vlastite oruane snage, dok trokove za istraivanje i razvoj, kao i proizvodnju sredstava NVO za izvoz nisu smanjivale. Krajem 20. i na samom
poetku 21. veka, meutim, Sjedinjene Drave su poele ponovno da poveavaju svoj vojni budet, razvoj i proizvodnju sredstava NVO.
Oruane snage SAD su veliki potroa i drugih materijalnih dobara i
usluga. Za tu svrhu Pentagon svake godine planira i realizuje iznose koji su
priblino jednaki iznosima namenjenim za nabavku novih sredstava ratne
tehnike. Osim toga, za snabdevanje vojnih lica i lanova njihovih porodica
organizovana je i funkcionie posebna trgovinska mrea, poznata kao to je
sistem prodavnica prehrambenih proizvoda i potronog materijala (Commisary Stores) i prodavnica uniformi, odevnih predmeta, pokustva, tehnikih
i drugih proizvoda (Post Exchange). Profesor M. Sejmur je o tome pisao da
se mrea vojnih prodavnica rangira kao trei po veliini maloprodajni distributer posle firmi Sears and Robuck i AP Stores. Vojna maloprodajna mrea vea je od celokupne mree koja snabdeva gradove Filadelfija, Boston, Detroit, Pitsburg, Klivlend, San Francisko i St. Luis zajedno, naglasio je profesor
Sejmur.174
Tako veliki obim sredstava s kojima raspolae Pentagon,175 obim i kompleksnost vojno-ekonomskih aktivnosti koje on sprovodi, uslovilo je odgo173 Caspar W. Weinberger, ANNUAL REPORT to Congress, Fiscal Year 1986, GPO, Washington, DC, p. 293.
174 Isto, str. 73.
175 Ne uzimajui u obzir line rashode, sredstva s kojima raspolae Pentagon za nabavke
materijalnih sredstava i plaanje usluga krajem hladnog rata dostigao je iznos do blizu tristo
varajue organizovanje i rezultiralo u stvaranju posebnih centara politike i

ekonomske moi. U Sjedinjenim Amerikim Dravama, naime, vremenom
je tzv. Vojni inilac postao prisutan gotovo u svim porama politikog i ekonomskog ivota, ispoljavajui snaan uticaj kako na unutranja kretanja, tako
i na spoljnu politiku zemlje. To se ostvaruje i putem organizovanja oruane sile i njenog strategijskog rasporeda, formulisanja i usvajanja nacionalne
i vojne strategije SAD, uspostavljanja sprege izmeu vojske i ostalih struktura drutva,176 organizacije i rasporeda oruanih snaga na stranim teritorijama177 i drugo.
Kada su u pitanju centri moi i vojnog uticaja na politiku i privredu
SAD, onda je vredno zapaziti da je predsednik SAD ujedno i vrhovni komandant oruanih snaga i da sa te funkcije moe da ima odluujuu re u donoenju svih vanih odluka. Predsednik SAD je takoe predsednik Saveta za
nacionalnu bezbednost tela u kojem se donose najvanije odluke o spoljnoj politici, odbrani i bezbednosti. Njegov glavni vojni savetnik je sekretar
za odbranu, koji je ujedno lan Kabineta (Vlade) i lan Saveta za nacionalnu
bezbednost, ijim sednicama veoma esto prisustvuju takoe naelnik Zdruenog generaltaba oruanih snaga sa (ili bez) lanova tog najvieg operativnog vojnog tela, kao i sa naelnicima najvanijih vojno-obavetajnih agencija
(Agencija nacionalne bezbednosti i Vojna obavetajna agencija). Vojno rukovodstvo, kako po zastupljenosti, tako i po snazi svog uticaja, veoma esto dominira sednicama ovog najvieg kolektivnog tela amerike egzekutive, inei
snaan uticaj na Predsednika i njegovo odluivanje.
Vojska sa veoma razgranatom obavetajnom delatnou na strategijskom i
operativno-taktikom nivou, veoma je prisutna u Centralnoj obavetajnoj agenciji (CIA). U vreme njenog formiranja (1947) i neko vreme kasnije, na elu te
Agencije redovno je bio general ili admiral, ali je vremenom taj poloaj preputen civilnom licu. Meutim, poloaj zamenika direktora CIA i dalje dri aktivmilijardi dolara godinje. Zbog toga se u amerikoj tampi i tampi drugih zemalja esto govori o Pentagonu kao najveem preduzeu u svetu, odnosno najveoj multinacionalnoj korporaciji.
176 Komande vojnih baza i velikih operativno-taktikih jedinica uspostavljaju i odravaju odnose i saradnju sa lokalnim organima vlasti, s kojima usklauju planove snabdevanja komandi i jedinica potronim materijama, zajednikim sportskim i drugim aktivnostima i drugo.
Gradonaelnik Memfisa, u jednom obraanju stranim vojnim predstavnicima, a uz prisustvo
komandanta lokalne vojne baze je naglasio da je vojska naa najvea investicija, iz koje normalno proizlazi odgovarajui uticaj vojske na organizovanje i rad lokalnih organa vlasti.
177 Prethodno je izneto da su Sjedinjene Drave tokom hladnog rata stalno drale do jedne treine svojih OS na tuim teritorijama. Regionalne komande tih snaga uspostavljaju i odravaju veze sa najviim organima vlada zemalja na ijim se teritorijama nalaze ili su u njihovoj
zoni odgovornosti, inei odgovarajui uticaj na te zemlje.
149
150

ni ili penzionisani general/admiral, a i na drugim visokim i odgovornim dunostima (pomonici direktora i/ili naelnici pojedinih odeljenja) su aktivni ili
penzionisani oficiri. Izmeu civilnih i vojnih obavetajnih organizacija redovno se vre razmene operativaca i usklauje njihova delatnost. Na taj nain uspostavljena je veoma vrsta veza izmeu vojnih i civilnih obavetajnih slubi
kako na strategijskom tako i na operativno taktikom nivou. Tako, na osnovu
izmeu njih usaglaenih podataka, usvojenih obavetajnih i strategijskih procena donose se najvanije odluke iz domena spoljne politike SAD, ukljuujui i
vojno angaovanje u pojedinom zemljama i delovima sveta.
U Kongresu SAD neprekidno je prisutan tzv. vojni lobi koji nastoji da
dobije podrku kongresmena i senatora za planirana sredstva i programe razvoja i proizvodnje novih sistema oruja. Oni svoje stavove i zahteve esto
potkrepljuju procenama Pentagona i CIA o opasnostima koje neposredno ili
potencijalno prete Sjedinjenim Dravama i njihovim saveznicima.178
U Sjedinjenim Amerikim Dravama postoji nekoliko izvora informisanja domae i strane javnosti o tekuim dogaajima u svetu i o spoljnoj politici SAD. To su Bela kua, Dravni sekretarijat (MIP), Kongres i Pentagon. Informacije, posebno one zasnovane na pouzdanim obavetajnim podacima i
strategijskim procenama koje lansiraju Pentagon i obavetajne organizacije,
po pravilu, dobijaju veliki publicitet, snano utiu na stvaranje javnog mnjenja i na donoenje politikih stavova i odluka.
Derivati vojno-industrijskog kompleksa

Sprega uspostavljena izmeu vojske, politike i privrede, ukljuujui nauno-tehniku zajednicu, po smislu i razmerama daleko je prevazila VIK onakav kakvim
ga je predsednik Ajzenhauer bio predstavio. Tokom dalje militarizacije amerike
privrede i drutva, nastali su novi oblici VIK-a, koje su pojedini naunici na odgovarajui nain definisali i objasnili kao: dravni menadment, birokratska
simbioza, vojnoindustrijsko-birokratsko-tehnoloki kompleks i slino.
D r av ni menadme nt
Dravni menadment, kao vii oblik VIK-a, svoju menadersku snagu delovanja i mo uticaja ispoljio je u poslovima kako na unutranjem tako i na
meunarodnom, spoljno-politikom planu.
178 Ranije je takva opasnost dolazila prvenstveno od Sovjetskog Saveza i meunarodnog komunizma. Posle raspada SSSR-a i kraha sistema koji je on izgraivao i teio da ga nametne drugim zemljama i delovima sveta, novi neprijatelji su se pojavili u vidu tzv. otpadnikih (roque) zemalja, a u najnovije vreme, od poetka 21. veka, od globalnog terorizma.
Temelji dravnog menadmenta u SAD postavljeni su u vreme Kenedijeve administracije, poetkom ezdesetih godina prolog veka. Njegov idejni
tvorac i utemeljiva bio je Kenedijev sekretar za odbranu, Robert Mak Namara. On nije uveo nove forme i sadraje rukovoenja samo u Pentagonu, po
emu je posebno postao poznat u SAD i u svetu, nego i u odnosima Pentagona s klijentima (isporuiocima roba i usluga oruanim snagama SAD), kao i
kod klijenata u njihovom unutranjem poslovanju i poslovanju sa drugima.
U pokuaju da objasni razliku izmeu VIK-a i dravnog menadmenta,
profesor Melam Sejmur je, pored ostalog, napisao: Za razliku od VIK-a, koji
je bio labavo organizovan, dravni menadment ima vrsto uspostavljenu organizaciju i formiranu raspodelu moi... VIK, kao trite, nije imao ugraen
mehanizam za ekspanziju, dravni menadment ima vrsto oblikovan prirodni menadersko-okupacioni imperativ poveanja moi odluivanja; dravni menadment ima ugraenu mainu za ekspanziju svoje moi, naglasio je profesor Sejmur.179
Do poetka ezdesetih godina i pojave Maknamare u svojstvu sekretara za odbranu SAD, svi poslovi snabdevanja oruanih snaga SAD materijalno-tehnikim sredstvima i intendantskim potrebama obavljani su u okvirima
Ministarstva odbrane, komandi i tabova vidova oruanih snaga. Reorganizacijom Pentagona, koja je sprovedena pod neposrednim rukovodstvom sekretara Maknamare, prilino jasno su izdiferencirana dva nivoa vojno-privrednog (ili dravnog) menadmenta; strategijski i operativno-taktiki nivo.
Na strategijskom nivou zadrani su poslovi koji se odnose na istraivanje i
razvoj, nabavke novih sredstava ratne tehnike i na vojnu graevinsku delatnost. Planiranje, ugovaranje, usklaivanje i distribucija potronog materijala preneto je u nadlenost nove Vojne agencije za snabdevanje (Defense Supply Agency).
Obim poslova, irina i dubina prodiranja vojnih nabavnih organa u privredu i sistem rukovoenja u njoj determinisala su, u osnovi, sredstva kojima su oni raspolagali, a koja su konstantno poveavana. Sredinom ezdesetih
godina (1965. na primer), organi Pentagona zadueni za poslove istraivanja i razvoja raspolagali su sa 6,5 milijardi dolara, za nabavku novih sredstava ratne tehnike dva puta vie (14 milijardi), za vojnu graevinsku delatnost
sa 1,6 milijardi dolara, za tekue materijalne potrebe sa 12,6 milijardi dolara.180 Do pred kraj hladnog rata (u fiskalnoj 1986. godini, na primer) ti iznosi su poveani na:
Melman Seymour, isto, str. 70.
Melvin R. Laird, Secretary of Defense A Statement on Fiscal Year 1971, US GPO,
Washington, DC, February 1970, p. 159.
179
180
151
152

39,3 milijardi dolara za istraivanje i razvoj;

106,8 milijardi za nabavke novih sredstava NVO;
10,3 za vojnu graevinsku delatnost; i
82,5 milijardi dolara za tekue materijalne potrebe.181
Prema tome, materijalno-planski organi Pentagona u fiskalnoj 1986. godini raspolagali su sa oko 240 milijardi dolara, ne raunajui iznos od oko
50 milijardi dolara koji se odnosi na izvoz sredstava NVO i usluga koje taj
izvoz redovno prate. Sve je to, besumnje, predstavljalo solidan osnov za jaanje veza vojske sa privredom i ispoljavanje uticaja na nju.
Ugovaranja i nabavke novih sistema oruja i sredstava ratne tehnike uopte, Pentagon obavlja preteno od velikih nacionalnih i multinacionalnih korporacija vazduhoplovne, svemirske, elektronske i mainske industrije i od
brodogradnje. Neke korporacije tih industrijskih grana, nisu samo proizvoai nego i uesnici u istraivanju i razvoju, vie od 50 odsto svoje ukupne
proizvodnje plasiraju Pentagonu i njegovim nabavnim organima. Takve korporacije, na primer, u 1989. godini su bile: Nortrop (Nordthrop) i Deneral
dajnamiks (General Dynamics), koje su od ukupne svoje proizvodnje 90 odsto plasirale Pentagonu; Martin Marijeta (M. Marietta) sa 88%; Lokhid (Lockheed) 72%; Graman (Grumman) i Liton industries (Litton Industries) sa po
60 odsto; Rejtion (Raytheon) 54%; Hjuz (Hughes) 52 odsto itd.182
Tako veliko uee Pentagona u apsorbovanju proizvoda velikih nacionalnih i/ili multinacionalnih korporacija, stvara, normalno, vrstu vezu izmeu vojnog i privrednog menaderstva. Ta veza prerasta u jedan novi vid
odnosa vid zavisnosti velikih proizvoaa oruja od njihovih naruioca i
kupaca, a prenosi se i na druge strukture drutva, obrazujui novi vid menadmenta dravni menadment.
Nita manji znaaj u pogledu primene i prenoenja vojno-birokratskog i
menaderskog sistema na privredu nema nabavno-snabdevaki sistem razvijen na operativo-taktikom nivou. Vojna agencija za snabdevanje formirana
1962. godine svoju nabavno-snabdevaku slubu bila je razvila irom SAD i
u brojnim zemljama u kojima su stacionirana (ili stacioniraju) oruane snage
SAD. Preko svojih regionalnih centara (jedanaest) i mnogobrojnih oblasnih
i lokalnih ispostava, ona je obavljala poslove ugovaranja, nabavke, stokiranja i distribucije mnotva potronog materijala, poevi od municije i rezervnih delova do odee i obue, uvanja i prodaje vojnih vikova. Kroz navedenu mreu snabdevakih, distributivnih i kontrolnih organa uspostavljen je
181 Caspar W. Weinberger, Secretary of Defense, ANNUAL REPORT to the CONGRESS,
Fiscal Year 1986, US GPO, Washingrton DC, January 20, 1985, p. 293.
182 Conversion Survey 1998, Bonn International Center for Conversion, Oxford, 1998,
pp. 162165.
neposredan odnos izmeu vojske i privrede na regionalnim i lokalnim nivoima. S obzirom na uslove i kreterijume poslovanja, taj odnos, kako kae profesor Sejmur nije klasian kupoprodajni, ve pre odnos pretpostavljenosti i
potinjenosti.183 Vojna agencija za snabdevanje, naime, uradila je tipizirane
i veoma striktne propise ugovaranja i kontrole kvaliteta, kojih se isporuioci
moraju pridravati ukoliko ele da zadre posao sa odgovarajuim nabavnim
organima Pentagona na operativno-taktikom nivou. Veoma strogi, esto i rigorozni, uslovi ugovaranja razraeni su i primenjuju se i za inostrane kupce
amerike vojne opreme, kojima se na taj nain esto stavlja u izbor da ih prihvate ili da odustanu od kupovine.
Preduzimane mere na planu reorganizacije slubi ugovaranja, nabavke i distribucije materijalnih sredstava objanjavane su eljom da se ogranii mo vojske (generala) i uspostavi vra kontrola vojske i privrede u njihovim meusobnim odnosima. Rezultat toga, meutim, bio je taj da je bilo
vie besmisleno govoriti o elitama industrijskog menadmenta, finansijskim
elitama, vladajuim elitama i njihovim meusobnim odnosima. Sve te menaderske elite slile su se samo u jedan dravni menadment, ustvrdio je
profesorm S. Melman.184 Bitnu karakteristiku tog menadmenta, prema profesoru Melmanu, inila je njegova udnja za vlau, koja se ne ispoljava u linosti pojedinca, nego jedne institucionalizovane celine. Savremeni dravni
menadment, kae profesor Melman, vie je zainteresovan za jaanje moi
odluivanja, nego za ostvarivanje profita, tradicionalne ideje vodilje kapitalistike poslovnosti.185 (Ovde valja naglasiti, ipak, da put jaanja moi odluivanja vodi ostvarivanju sigurnih i trajnih profita.)
Proces reorganizovanja i prilagoavanja nabavno-snabdevakog sistema
tekuim uslovima i potrebama, a time i jaanja njegovih veza sa privredom i
dravom, nastavljen je tokom itavog hladnog rata i kasnije. Vojna agencija
za snabdevanje preimenovana je u Vojnu logistiku agenciju (Difense Logistics Agency) sa seditem u vojnoj bazi Fort Belvoir, federalna drava Virdinija, nedaleko od Vaingtona. U okviru te Agencije formirane su tri vidovske
komande: Materijalna komanda KoV, Materijalna komanda RV i Komanda za
snabdevanje sistema RM. Pored ovih, postoji jo 15 komandi i ustanova visokog ranga i vie od 500 centara i ispostava u kojima je sredinom devedesetih
godina prolog veka bilo zaposleno oko 50.000 vojnih i civilnih lica.
Neposredno iz svog sedita i posredstvom navedenih komandi, ustanova i ispostava, Vojna logistika agencija, kako se navodi u asopisu Odbra-
M. Seymour, isto, str. 172.

Isto, str. 13. i 14.
185 Isto, str. 73.
183
184
153
154

na, br. 1/97,186 sprovodi svoju misiju irom sveta. Ona, naime, prua pomo
i obezbeuje podrku u ugovaranju, snabdevanju (nabavkama), administriranju; prua tehnike i logistike usluge svim vidovima oruanih snaga i rodovima vojske i drugim organizacijama.187 Logistika agencija rukuje sa vie
od etiri miliona artikala i izvrava vie od 30 miliona distributivnih akcija
u vrednosti od oko 900 milijardi dolara. Njen godinji promet je oko 90 milijardi dolara godinje, ne raunajui promet koji obavlja za organe izvan
vojnog establimenta.
Kao naslednica Vojne agencije za snabdevanje, ne samo u smislu predmeta nego i naina poslovanja, Vojna logistika agencija uspostavlja veze i
gradi odnose sa privrednim i dravnim subjektima SAD i sveta. Ona nastoji
da potpuno re-definie (re-engineer) svoje poslove i da ih uskladi sa poslovnim postupcima svojih klijenata.188 Na taj nain ona jaa i uvruje vojnobirokratski i dravni menadment, obrazujui tako jednu posebnu i posebnog karaktera birokratsku simbiozu.
Birokratska simbioz a
U odnosima izmeu vojske i privrede, privreda, naroito krupne nacionalne i
multinacionalne korporacije koje su i najvei proizvoai i isporuioci sredstava
ratne tehnike, nije samo primalac narudbi i izvrilac ugovora. Njeni najvaniji
subjekti veoma su zainteresovani za i aktivni su u uspostavljanju i uvrivanju
veza sa snabdevakim i drugim vojnim organima. U tom smislu, proizvoai
sredstava NVO i samoinicijativno rade na istraivanju i razvoju novih sistema
oruja i orua i projekte ili rezultate istraivanja prezentiraju Pentagonu i sugeriu mu korisnost i neophodnost usvajanja i proizvodnje.
Odnosi izmeu proizvoaa oruja i vojnog rukovodstva, prema tome,
zasnivaju se na obostranom interesu. Veliki proizvoai oruja su zainteresovani za vojsku jer im ona obezbeuje najbolje i najsigurnije profite, a vojska je
zainteresovana za njih i njihovu podrku u ostvarivanju svojih potreba i pro186 asopis Odbrana (Defense) br. 1/97, u izdanju Ministarstva odbrane SAD, u celosti
je posveen organizaciji i radu Vojne logistike agencije, njenoj organizaciji i njenom radu.
187 Poslovi Pentagona u velikoj meri su isprepletani sa poslovima (zadacima) drugih
agencija i departmana Vlade SAD, kojima vojni organi pruaju usluge u obezbeenju materijalnih sredstava posebne namene. Isto tako, te agencije/departmani pomau Pentagonu u
obavljanju njegovih delatnosti. O tome je profesor Sejmur pisao: Izvesno je da su izdaci za
vojne svrhe iznad budeta Ministarstava odbrane. Mnoge aktivnosti koje su u nadlenosti Pentagona formalno obavljaju druge vladine agencije, kao to su Komanda za atomsku energiju,
Nacionalna uprava za aeronautiku i svemir, Centralna obavetajna agencija i druge obavetajne organizacije, kao i civilne agencije, kao Ministarstvo trgovine, delovi Bele kue i drugi (M.
Seymour, isto, str. 72).
188 Defense No. 1/97, p. 17.
fesionalnih ambicija. Drugim reima, vojska (njeni nabavni organi) poverava

velikim proizvoaima oruja ugovore da bi, na primer, u SAD od njih i njihovim posredstvom u Kongresu dobila podrku za nove programe naoruavanja. Preneto na konkretan teren, to bi moglo da izgleda: proizvoau oruja X bie poveren ugovor za novi sistem oruja (avion, raketa, brod), ukoliko
on, pored ostalog, obezbedi u najviem zakonodavnom telu potrebnu veinu
u prilog tog programa. Poznati ameriki ekonomista i publicista,D. Galbrajt,
o tome je, pored ostalog, pisao: Vojna mo nije ograniena samo na vidove (oruanih snaga) i njihove kontraktore, ono to se zove vojno-industrijski kompleks. Njima se pridruuju obavetajne agencije, koje procenjuju sovjetske (ili kineske) akcije i namere. One pruaju, ee po vlastitom izboru
ili birokratskom verovanju, nego po nekom stvarnom nepotenju, opravdanja
za ono to vidovi oruanih snaga ele da imaju i ono to njihovi kontraktori ele da im isporue. Pridruuju im se takoe slubenici spoljnih poslova,
koji obezbeuju civilni ili diplomatski sjaj poloaju spoljne politike, koja slui vojnim potrebama. Referenti za pojedine zemlje u State Deparmentu esto
su ideoloki pod potpunim uticajem Pentagona... Deo vojne moi, nastavlja Galbrajt, takoe su nauni radnici univerziteta i oni u vojno-orijentisanim organizacijama, kao to su Korporacija RAND, Hadson institut i Institut za vojne studije, koji profesionalno misle o sistemima oruja i nainima
njihove upotrebe. I, napokon, u pitanju je organizovani glas oruanih snaga
u Kongresu, najsnaniji u komitetima za oruane snage Senata i Predstavnikog doma. To su organizacije koje ine vojnu mo SAD. Linosti koje ine te
organizacije meusobno se povezuju, telefonom razgovaraju, sastaju se na sastancima komiteta, rade zajedno u komisijama i odborima ili u radnim grupama. Oni normalno donose odluke u skladu sa vlastitim pogledima na svet
pogledima birokratije iji su oni deo,189 naglasio je profesor Galbrajt, koji
je tendenciju da mone i snano uticajne javne i privatne organizacije nalaze
zajednike ciljeve i da ih onda zajedniki ostvaruju oznaio kao birokratsku simbiozu.
Vojno-indu str ij sko -birokratsko - tehnoloki kompleks
U okvirima dravnog menadmenta i birokratske simbioze, kao posebnih
oblika rukovoenja jednim veoma znaajnim sektorom privrede i drutva, od
posebnog znaaja je i saradnja izmeu vojske i nauke. Za Sjedinjene Amerike Drave, kao najveeg proizvoaa oruja naroito je znaajno i iroko rasprostranjeno uspostavljanje i razvoj takve saradnje sa:
189 John K. Galbraight, Ekonomika i drutveni ciljevi, Otokar Kerovani, Rijeka, 1974,
str. 254255.
155
156

Institutima i centrima za vojno-politika i strategijska istraivanja i

studije; i
Institutima, centrima, laboratorijama i slino za tehnoloka (vojnotehnoloka) istraivanja i razvoj sredstava ratne tehnike.
U Sjedinjenim Amerikim Dravama, a takoe u Velikoj Britaniji, Francuskoj i nekim drugim dravama postoje i rade mnogi nacionalni i meunarodni instituti i centri za strategijske i vojno-politike studije, koji sistematski
rade i rezultate svojih radova distribuiraju irom sveta o pitanjima kao to su:
meunarodna vojno-politika kretanja; strategije i ratne doktrine velikih sila;
naoruavanje i razoruanje, a u okviru toga i razvoj novih vojnih tehnologija
itd. Mnogi istraivaki projekti i studije u SAD, na primer, rade se po narudbi Pentagona, u kojima se iznose zakljuci i preporuke kojima se, u mnogim
sluajevima, potkrepljuju i podravaju stavovi i interesi vojske.
Sjedinjene Amerike Drave su najvei javni finansijer fundamentalnih
i primenjenih istraivanja. Pred kraj hladnog rata ta ulaganja su bila dostigla
iznose od preko 80 milijardi dolara godinje, a u prvim godinama 21. veka
do 120 milijardi. Vie od jedne polovine tih ulaganja namenjuje se istraivanju i razvoju za potrebe oruanih snaga, ukljuujui u tu delatnost testiranje
i evaluaciju novih sistema oruja.
Nauno-istraivaki rad, koji se finansira sredstvima vojnog budeta SAD, realizuje se delom u vojnim laboratorijama, istraivako-razvojnim
centrima i na poligonima. Vei deo tog rada, meutim, ostvaruje se u civilnim nauno-istraivakim organizacijama, u prvom redu u okvirima tehnikih univerziteta i pojedinih korporacija, velikih proizvoaa oruja.
Prema amerikoj tampi, Pentagon ima formalne ugovore sa vie od 100
univerziteta irom SAD kojima su poverena tehnoloka istraivanja za njegove potrebe. Najvaniju ulogu u tome, svakako, ima dobro poznati MIT u federalnoj dravi Masausets (Massachusets Technical Institute).
Sistematsko ulaganje veoma velikih sredstava u vojno istraivanje i razvoj irom je otvorilo vrata strunjacima Pentagona za ulazak u gotovo sve
vanije nauno-istraivake i razvojne institucije, da ostvare uticaj u njima
i da usmere njihova gledanja i ponaanja prema vojno-birokratskom i dravno-menaderskom sistemu. Mnoge nauno-istraivake institucije, javne
i privatne, naime, u velikoj meri su postale zavisne od narudbi koje dobijaju
od Pentagona i njegovih organa, koji su, s druge strane, zainteresovani za rezultate njihovog rada i za njihovu podrku u javnosti.
vrstinu i mo sprege izmeu vojske i nauke (nauno-istraivake zajednice), koja se uspostavlja i odrava delom i pod velom vojne tajne, dobro je uoio direktor Meunarodnog instituta za strategijske studije u Oslu,
Marek Ti, koji je tako proirenu spregu vojske, privrede i nauke oznaio kao
vojnoindustrijsko-dravnobirokratsko-tehnoloki kompleks, u okviru

kojega se formiraju i deluju posebne grupe steenih prava.190
Svaki elemenat vojnoindustrijsko-dravnobirokratsko-tehnolokog kompleksa, prema M. Tiu, ima ili tei da ostvari, svoje posebne interese i ciljeve:
Vojni, da obezbedi vlastitu egzistenciju, profesionalnu afirmaciju i to
znaajnije mesto i ulogu u drutvu;
Industrijski, da obezbedi stalno pritiue i visoke profite;
Politiki i dravno-birokratski, da kao ideologija i drutveni sistem
opstane, ojaa i dalje se afirmie u unutranjim i meunarodnim razmerama; i
Tehnoloki, da potvrdi svoju profesionalnu vrednost i obezbedi jae
mesto i ulogu u drutvu.
Vojnoindustrijsko-dravnobirokratsko-tehnoloki kompleks svojom veliinom i snagom delovanja ispoljava odreen uticaj i na ljude, posebno one
koji rade u vojnoj industriji, ukljuujui i vojni nauno-istraivaki rad, i
u dravnoj birokratiji. Ovde esto citirani prof. M. Sejmur, o tome je, pored ostalog, zapisao: Visok stepen vojno-industrijske aktivnosti u SAD odvija se tako dugo da mnogi Amerikanci to smatraju kao kontinualan i integralan deo amerike privrede i drutva. Ta percepcija se odnosi na prilian
broj Amerikanaca, koji su proveli znaajan deo svog ivota na radu u vojnoj
industriji.191
Koreni vojno-industrijskog kompleksa

i njegovih derivata
Vojno-industrijski kompleks kao poseban vid militarizacije privrede i drutva, pustio je svoje korene u vreme Drugog svetskog rata i nastavio je da jaa i
iri se tokom hladnog rata. U toku Drugog svetskog rata, naime, glavnu re u
politici i privredi, koja je bila podreena ratnim potrebama, imale su vrhovne komande i njima potinjeni organi zaraenih strana. Tokom rata, u Sjedinjenim Dravama, Sovjetskom Savezu, Velikoj Britaniji, Nemakoj, Japanu i
Italiji osnovani su brojni nauno-istraivaki instituti i laboratorije, izgraeni
su i otvoreni novi kapaciteti za proizvodnju sredstava NVO, dok su postojei
stavljeni u funkciju ratne privede.
Zavretkom Drugog svetskog rata prelaz od ratne na mirnodopsku privredu bio je prilino spor, naroito u Sovjetskom Savezu. Sjedinjene Amerike Drave relativno brzo su izvrile demobilizaciju vojske i konverziju vojne
190
191
V. Marek Tee, Military Technology, Military Strategy and Arms Race, London, 1986.
Melman Seymour, Pontagon Capitalism, p. 4.
157
158

industrije. Meutim, ubrzo je usledilo zaotravanje odnosa na relaciji Istok

Zapad, a i veoma dinamina kretanja u tzv. Treem svetu, praena brojnim
oruanim sukobima i vojnim intervencijama (Karibsko podruje, Koreja, Bliski istok, Vijetnam, Avganistan, zona Persijskog zaliva i dr.) i bespotedna
borba voena izmeu super sila za presti u tom delu sveta, uticali su na to
da je i SSSR tokom itavog perioda hladnog rata zadrao veoma jake oruane
snage i visok nivo razvoja i proizvodnje oruja, a Sjedinjene Drave, su nastojale najpre da preduzmu mere na planu jaanja vojne sile, a zatim i da preuzmu i odre primat u trci u naoruavanju.
Trend jaanja oruanih snaga i intenziviranja razvoja i proizvodnje sredstava ratne tehnike, zahvatio je i brojne druge zemlje, prvenstveno saveznice
navedenih super sila, meu kojima su, u okviru zapadne vojne alijanse, bile
ukljuene i one koje su poraene u Drugom svetskom ratu. Uporedo s tim,
jaala je uloga tzv. vojnog faktora, kako na unutranjem tako i na meunarodnom planu. Vojska, podrana od drugih organizacija i/ili grupa steenih
prava, vodeih sila i velikih proizvoaa oruja, pre svega u SAD i SSSR-u,
postepeno, ali sigurno, je jaala svoje mesto i ulogu u drutvu, ispoljavajui
sve vee uplitanje u politike i dravne poslove, ukljuujui formulisanje stavova i donoenje odluka o najvanijim pitanjima iz domena unutranje, a naroito spoljne politike.
Vojno-industrijski kompleks i njegovi vii i savreniji oblici, nisu posebna specifinost samo Sjedinjenih Amerikih Drava i drutveno-politikog i
ekonomskog sistema koji one slede i promoviu. Pojavni oblici VIK-a, kako
u tehniko-birokratskom, tako i drutveno-politikom smislu, javljali su se (i
javljaju) i u drugim zemljama i drutveno-politikim sistemima. Mo njihovog ispoljavanja (otvoreno ili prikriveno) u jednoj zemlji utoliko je vea ukoliko su njene oruane snage jae i vojno-industrijski sektor vei.
Mada su Sovjeti nastojali da pojam vlastitog vojno-industrijskog kompleksa objasne samo kao skup delatnosti (prvenstveno razvoj i proizvodnja
NVO) vojnog sektora privrede, ne moe se, ipak, iskljuiti i njegova politika i dravno-birokratska dimenzija.192 Ukoliko se, naime, kao bazino merilo
za mo uticaja vojno-privrednog faktora (kompleksa) na politiku i privredu
jedne zemlje uzimaju jaina (brojnost) oruanih snaga prema broju stanovnitva i odnos proizvodnje vojne industrije prema ukupnoj industrijskoj proizvodnji i tome doda jo i uee vojnih rashoda u raspodeli ND/BDP, onda
192 Marek Ti u svom prethodno navedenom delu, citirao je amerikog publicistu Haloveja (David Holloway), koji je rekao da Sovjetski Savez nema vojno-industrijski kompleks Sovjetski Savez je sav (u smislu itav) jedan takav kompleks.
se ne moe zaobii injenica da je SSSR u ovim parametrima bio daleko iznad

i ispred drugih. To to je SSSR bio manje razvijen (sa znatno manjim dohotkom po stanovniku) nego SAD, Velika Britanija ili Francuska, moglo je samo
da ide u prilog realne moi i snage uticaja vojnog faktora na procese formulisanja politikih stavova, donoenje odluka i na tokove privrednog i drutvenog razvoja zemlje.
Poznato je da je zvanina politika i politikog i dravnog rukovodstva
SSSR-a bila da se vojska dri izvan politike. Sve vane odluke o unutranjem
razvoju i o spoljnoj politici donoene su u okvirima najviih partijskih foruma, u kojima vojni kadar nije, ili je u retkim sluajevima, bio zastupljen.
Meutim, poto je sovjetsko rukovodstvo bilo opsednuto eljom da ostvari, pored ostalog, svoja dva vana cilja: prvo, obezbediti prisustvo i uticaj u
pojedinim zemljama i delovima sveta, a po mogunosti i u celom svetu, ak
i sa osloncem na jaku oruanu sile, i, drugo, da uspostavi i odri ravnoteu
vojne moi sa svojim glavnim rivalom u meunarodnim odnosima Sjedinjenim Amerikim Dravama, to vojni inilac (vojno rukovodstvo i njegovi
lobisti) morao je imati snaan uticaj na politiku zemlje i na ostvarivanje navedena dva cilja.
to se mesta i uloge vojno-industrijskog kompleksa u sveukupnoj sovjetskoj privredi tie, dovoljno je podsetiti da je nekih deset ministarstava
najvanijih industrijskih grana bilo okupirano prvenstveno poslovima razvoja i proizvodnje sredstava NVO; proizvodnja za vojne potrebe prevazilazila je
50 odsto veine, a nekih ak i 80 odsto njihove ukupne proizvodnje. Rukovodstva tih ministarstava, normalno, bila su okupirana prvenstveno pitanjima kako ostvariti planove i programe koje im je nametalo Ministarstvo vojne privrede SSSR-a.
Ekonomski aspekti VIK i njegovih derivata

Industrija koja radi za vojne potrebe, naroito ako je (i kada) ukljuena u vojno-industrijski kompleks, prema iroko rasprostranjenom gleditu, uiva velike pogodnosti i povlaen poloaj na tritu. Ona, pre svega, skoro redovno
ima osiguran plasman svojih proizvoda, jer najee radi na osnovu usvojenih programa i zakljuenih ugovora.193 Sem toga, u Sjedinjenim Dravama
i drugim razvijenim zemljama, velikim proizvoaima oruja, drava (vojska) finansira brojne istraivake projekte koji se realizuju u okvirima velikih
193 Ipak se ne moe izgubiti iz vida da vojna industrija moe doi i u zavidan poloaj u
uslovima neoekivano smanjenih narudbi, kao to je bio sluaj krajem osamdesetih i na poetku devedesetih godina 20. veka.
159
160

nacionalnih i multinacionalnih korporacija koje se bave proizvodnjom kako

vojnih tako i civilnih proizvoda.194
U zemljama centralistikog planiranja privrednog razvoja, industrija naoruanja obuhvaena tzv. Vojno-industrijskim kompleksom, shvaenim u
njegovom tehniko-tehnolokom smislu, uivala je sline ili vee pogodnosti
kao i ona u zemljama trine privrede. Te pogodnosti ogledale su se, pored
ostalog, u uivanju prioriteta u dobijanju kredita, prednostima u snabdevanju sirovinama i repromaterijalom iz vlastitih izvora i iz uvoza, u kolovanju
i rasporedu strunog i naunog kadra i slino.
Dostignua koja proizvoai oruja postiu na planu tehniko-tehnolokog razvoja i unapreenja, kao rezultat navedenih i drugih prednosti, meutim, ne ostaju samo u okvirima VIK-a. Ona se prenose i na druge proizvoae i sektore privrede, mada bre i uspenije u privredama slobodnog trita
nego to je to bio sluaj u bivim socijalistikim zemljama ili zemljama u razvoju. VIK, svojom delatnou doprinosi optem privrednom razvoju i tehnikom progresu svoje zemlje, ali takvom koji nije adekvatan ulaganjima u
njegov razvoj i njegovu delatnost.
Izvesno je da VIK uiva odreene prednosti, a prema miljenju brojnih
analitiara skoro redovno i privilegije, u odnosu na ostale sektore privrede.
Meutim, to moe da bude, u osnovi, tano sve dotle dok postoji velika tranja sredstava NVO na unutranjem i na meunarodnom tritu. Realizacija proizvoda VIK-a, kao uostalom i drugih privrednih grana, u mnogome zavisi od uslova na tritu NVO, tj. od vojno-politike situacije. Poto se stanje
u meunarodnim odnosima esto menja, to se i intenzitet tranje sredstava
NVO menja. Ove injenice naroito su dole do izraaja posle hladnog rata,
kada je tranja SRT naglo opala. U takvim uslovima, proizvoai tih sredstava neoekivano dolaze u veoma teak poloaj. Oni, u ogromnoj veini, doivljavaju sudbinu proizvoaa roba iroke potronje i sredstava za rad posle
velike depresije. Neposredno u posle hladnoratovskom periodu, na primer,
veina ih je, gotovo u svim zemljama, morala da savladava tekoe preorijentacije/konverzije, a samo jedan deo je imao tu prednost da dobije izvesnu podrku drave i njenih organa.
Militarizacija privrede i drutva sa svojim propratnim pojavama VIK,
dravni menadment, birokratske simbioza itd., je viedimenzionalna; ona
194 U Sjedinjenim Amerikim Dravama, na primer, uvedena je praksa da se za razvoj,

istraivanje i evaluaciju jednog novog sistema oruja angauju dve vodee firme, koje taj posao, prema dobijenim taktiko-tehnikim zahtevima, uporedo obavljaju. Na osnovu dobijenih
rezultata, odluka se donosi kojoj firmi i pod kojim uslovima e se poveriti serijska proizvodnja.
Meutim, steena iskustva i dobijene rezultate i jedna i druga korporacija koristi i ugrauje u
svoje civilne programe uvek kada je to mogue i kompatibilno.
ima svoju vojnu, politiku, ekonomsku i psiholoku dimenziju s pozitivnom

i negativnom konotacijom. U visoko razvijenim zemljama trinih privreda,
koje su dostigle takav nivo privrednog razvoja da mogu imati dovoljno i topova i plugova, ona doprinosi ouvanju njihove unutranje stabilnosti, obezbeenju ekonomskog i tehniko-tehnolokog prosperiteta, uklanjanju opasnosti
od spoljne agresije i irenju prisustva i uticaja u svetu. U zemljama bive, tzv.
socijalistike zajednice, militarizacija privrede i drutva, posmatrana prvenstveno kroz snagu i mo VIK-a (jaina oruanih snaga, optereenje privrede
vojnim izdatcima i obim vojne proizvodnje) u znaajnoj meri je uzrokovala
ekonomski kolaps i krah drutveno-politikog sistema. Militarizacija privrede i drutva i njena stvarnost koju kreiraju VIK i njegovi vii oblici, ostvaruje se dobrim delom na tetu zemalja u razvoju, njihovog privrednog zaostajanja, relativnog (u nekim sluajevima i apsolutnog) osiromaenja i, u
krajnjem, na irenju i produbljenju jaza koji deli nerazvijene od razvijenih
zemalja i delova sveta.
161
vi
Naoruavanje i razvoj druge jugoslavije
Teritorije koje je zauzimala Jugoslavija (Kraljevina, Socijalistika, Savezna)

vekovima su bile poprite borbi spoljnih intervencija, unutranjih i meunarodnih sukoba i oslobodilakih ratova. Otuda je razumljivo to su je nastanjivali dobro naoruani i ratoborno raspoloeni narodi.
Tokove i intenzitet naoruavanja teritorija koje je zauzimala Jugoslavija i
na formiranje oveka kao radnika ili ratnika, determinisali su, u osnovi, dogaaji koji su nastajali i trajali na tim prostorima. Period Otomanske okupacije i pokuaji Turske da izvri dalje prodore ka Zapadu, proizveli su dobro
naoruane i borbeno raspoloene haJduke i uskoke. Prvi i Drugi srpski ustanak i viedecenijska, preteno politika, borba za ostvarivanje pune nezavisnosti srpske kneevine uslovili su intenzivno naoruavanje irokih narodnih masa i konstantno odravanje pune borbene pripravnosti vojske i naroda.
Prvi i Drugi Balkanski rat, posle kratkotrajnog oporavka i razvoja, ostavili su
krupne posledice na ekonomski i socijalni razvoj jugoistonih podruja potonje Jugoslavije. Prva (Kraljevina) Jugoslavija proizala je iz Prvog svetskog
rata i razvijala se u nestabilnim unutranjim i meunarodnim uslovima (meu-etnike i meukonfesionalne netrpeljivosti, ekonomska kriza, nastajanje
i snaenje faizma i komunizma, koji su teili svetskoj dominaciji), koji su
uslovljavali naoruavanje ne samo Jugoslavije nego i drugih zemalja Evrope. Druga (Socijalistika) Jugoslavija proizala je takoe iz velikog (Drugog)
svetskog rata i egzistirala je u sendviu izmeu dva vojna bloka, konstantno
izloena spoljnim pritiscima i zastraivanjima. Trea (Savezna) Jugoslavija,
nastala je iz komara koji je stvaran u procesu raspada druge (SFR) Jugoslavije, pri emu je taj raspad bio praen krvavim meunacionalnim i meuverskim sukobima.
Jugoslavija je, prema tome, nastala iz borbi i ratova, razvijala se u sloenim meunarodnim uslovima i prestala je da postoji u ishodu borbi i ratova.
Sve je to imalo veoma snaan uticaj na ekonomski i drutveni razvoj zemalja
i naroda juno-slovenske provinencije.
U daljem razmatranju naoruavanja (vojne potronje i vojne proizvodnje) i njegovog uticaja na razvoj Jugoslavije, teite e biti stavljeno na drugu
Naoru avanje i razvoj druge Jugosl avije
(Socijalistiku) Jugoslaviju, jer je ona najdue trajala i najjae bila naoruana. Druga Jugoslavija, naime, imala je relativno snanu (brojnu i dobro opremljenu) armiju i razvijen sektor vojne privrede koji je ispoljio odreen uticaj
na privredni razvoj zemlje.
Oruane snage i vojni izdaci

Osv r t na vojnu mo dr ug e Jug oslav ij e
Kod domae, dobrim delom i strane, javnosti vladalo je uverenje da je
druga (Socijalistika) Jugoslavija, kao i prethodna Kraljevina SHS, bila prekomerno naoruana. Njene oruane snage su ubrajane meu najjae (etvrte ili
pete) oruane snage u Evropi. Takva miljenja i ocene, meutim, nemaju dovoljno vrstu osnovu i ne uzimaju u obzir geopolitike, geostrategijske i druge meunarodne okolnosti. Druga Jugoslavija na tom polju nije bila neki izuzetak. Njena vojna mo bila je determinisana, u osnovi, njenim geopolitikim
i geostrategijskim poloajem, a bila je i odraz politike njenog rukovodstva.
Geopolitiki i geostrategijski poloaj druge Jugoslavije, sve vreme njenog postojanja, bio je prilino specifian i delikatan. U prvim godinama posle
Drugog svetskog rata, ona je bila otro konfrontirana sa zapadnim saveznicima kako zbog ideoloko-politikih razlika, tako i zbog nereenih graninih
problema sa Italijom i Austrijom. Posle Rezolucije Informbiroa (1948) konfrontiranje je preneto na Istok sa Sovjetskim Savezom i zemljama narodne
demokratije, a od 1956. godine (dogaaji u Maarskoj) pa dalje, Jugoslavija
nije imala jasno definisan odnos prema jednoj niti prema drugoj strani bloku; oseala je potencijalnu opasnost i od jednog i od drugog bloka.195
Druga Jugoslavija neposredno se graniila sa dve zemlje NATO (Grka i
Italija), etiri zemlje lanice VU (Bugarska, Maarska, Rumunija i, do 1962.
Albanija) i jednom neutralnom (Austrija). Svaka od njih imala je odreene
pretenzije prema delovima teritorije SFRJ. Sve je to, kao i potencijalna opasnost od blokova, uslovljavalo odreenu izgradnju sistema odbrane, iju su
osnovicu sainjavale njene oruane snage.
Uprkos tako nepovoljnom poloaju, druga Jugoslavija nije imala tako
snanu armiju o kakvoj je u javnosti govoreno. Njena vojna mo, oliena u
JNA, bila je priblino jednaka ili ispod vojne moi evropskih zemalja iste ve195 U svom govoru na kraju odrane vojne vebe Manevar-71, tadanji predsednik SFRJ
i vrhovni komandant oruanih snaga, Joisip BrozTito, je, pored ostalog, rekao: ...izgradili
smo na sistem odbrane kako bismo se branili, ako danas sutra bude trebalo ne protiv ovoga ili onoga nego protiv svakoga ko bi naruio na integritet i ugrozio nau zemlju (Josip
Broz-Tito, Opte narodna odbrana i drutvena samozatita, VIZ, Beograd, 1980, str. 569).
163
164

liine i ekonomske moi. Ilustracije radi, to se najbolje moe videti iz odnosa snaga izmeu SFRJ i njenih suseda iz perioda devedesetih godina prolog
veka (tabela 6.1).
Iz navedene tabele, vidljivo je da SFRJ nije bila vojno nadmona ili
tee naoruana ni od jedne susedne zemlje, sem Albanije i Austrije, a jo
manje od drugih evropskih drava, kao to su SR Nemaka, Francuska, Velika Britanija, Turska, panija ili Poljska. Izneti podaci pokazuju takoe da Bugarska, Maarska i Grka, zemlje koje su imale upola manje teritorije i dva
puta manje stanovnika nego to je imala SFRJ, imale su, svaka od njih oruane snage i nivo njihove opremljenosti priblino kao i SFRJ. Sem toga, SFRJ je
poslednjih godina hladnog rata zaostajala u pogledu tehnike modernizacije
svoje armije. Mnoge evropske zemlje, ukljuujui susedne Italiju, Grku ili
Bugarsku, pre su uvodile u naoruanje nove generacije oklopno-mehanizovanih sredstava i borbenih aviona i helikoptera nago Jugoslavija, a na teritorijama nekih susednih zemalja (Italija, Grka, Maarska) nalazile su se strane
vojne snage opremljene i sa nuklearno-raketnim borbenim sredstvima. Druga Jugoslavija je, realno, u mnogo emu vojno bila inferiorna u odnosu na
neke njene susede.
O r u ane snage dr uge Jug oslav ij e
Podaci o vojnoj moi druge Jugoslavije izneti u tabeli 6.1. odnose se uglavnom na operativnu armiju (JNA). Vojna mo SFRJ, meutim, bila je znatno
vea, jer njene oruane snage od sredine sedamdesetih godina do kraja hladnog rata, sainjavale su tri glavne komponente: operativna armija, teritorijalna odbrane i civilna zatita, sve zajedno objedinjene u sistem optenarodne odbrane.196 Navedene komponente oruane sile nisu nastale istovremeno;
njihov nastanak i razvoj bio je determinisan meunarodnim uslovima i, pre
svega, politikom i strategijom dravnog rukovodstva.
Operativna armija (JA, JNA) nastala je i razvijala se tokom etvorogodinje borbe za osloboenje zemlje i naroda Jugoslavije. Osloboenje zemlje u sadejstvu sa snagama Crvene armije, zavrila je snagama jaine od oko
800.000 ljudi.197
Posle Drugog svetskog rata i osloboenja zemlje nije usledila demobilizacija vojske oekivanim obimom i tempom. Zastoj je nastao usled zaotra-
196 Jedinstvena drutvena osnova optenarodne odbrane omoguuje nam skladnu izgradnju svih elemenata odbrambenog sistema operativne armije, teritorijalne odbrane i civilne zatite, naglasio je u svom govoru J. B. Tito prilikom promocije u doktora nauka na Ljubljanskom univerzitetu, 11.12.1979. godine (isto, str. 542).
197 V. Vojna enciklopedija, tom 4, Beograd, 1961, str. 270.
10.628
23.836
23.561
Maarska
Rumunija
SFR Jugoslavija
91.210
101.550
61.500
743.170
52.000
49.100
117.650
4030
BDP
(000
US $)
2860
1133
2670
13.800
2630
2465
1480
168
Miliona
US $
4,3
1,1
4,3
1,8
5,0
5,0
1,2
4,1
% BDP
Izvor: The MILITARY BALANCE 19681989, London, 1988.
57.472
9078
Bugarska
Italija
7598
Austrija
10.155
3181
Albanija
Grka
Stanovnika (000)
Zemlja
Vojni rashodi
Tabela 6.1. - Vojna mo SFRJ i susednih zemalja (19881989)
188
180
99
386
214
158
55
42
Oruane snage
(000 ljudi)
1583
1860
1400
1720
2060
2550
170
190
Tenkovi
431
350
135
482
429
255
23
90
Avioni
33
21
Vei
71
76
31
49
23
41
Manji
Ratni brodovi
Glavna borbena sredstva
10
10
Podmornice
12
16-24
18-24
12
21-25
24-36
24-26
Vojni rok
(meseci)
165
166

vanja odnosa najpre sa zapadnim saveznicima oko Trsta i Julijske krajine, a

zatim i sa Sovjetskim Savezom i istono-evropskim zemljama u povodu Rezolucije Informbiroa (1948). Krajem etrdesetih godina, JA je u svom sastavu
imala oko 450.000 ljudi. Znaajnije smanjenje JNA usledilo je tek deset godina kasnije, tako da je ona bila reducirana na ispod 200.000 ljudi.198
Uporedo sa smanjenjem brojnog stanja JA (JNA) smanjivana je i duina
trajanja vojnog roka od 36 meseci u ratnoj mornarici i 24 meseca u KoV i
RV u prvim godinama posle Drugog svetskog rata, obavezni vojni rok je smanjen na 12 meseci u svim vidovima oruanih snaga krajem sedamdesetih godina.
Dezintegracijom SFRJ, JNA je transformisana u Vojsku SR Jugoslavije,
a preimenovanjem SRJ u Dravnu zajednicu Srbija i Crna Gora u Vojsku
SCG. Poetkom devedesetih godina 20. veka, Vojska Jugoslavije imala je oko
100.000 ljudi i taj nivo zadran je do 1998. godine, kada je zbog nastale situacije na Kosmetu i oekivane vojne intervencije NATO poveana na oko
150.000 ljudi. Na poetku 21. veka i posle izvrenih promena na vrhu vlasti i
uprave, Vojska SCG je smanjena na oko 75.000 ljudi, a u procesu preduzete
vojne reforme taj nivo treba da bude smanjen na 40.000 do 45.000 ljudi.
Jedinice teritorijalne odbrane predstavljale su drugi elemenat vojne sile
SFRJ i njene koncepcije optenarodne odbrane.
Koncepcija optenarodne odbrane (KONO), kao elemenat drutvenog
samoupravljanja, bio je usvojen jo u prvim godinama este decenije 20. veka.199 Meutim, konkretne i opsene mere na planu formiranja, opremanja i
obuke jedinica teritorijalne odbrane (TO) preduzete su tek krajem ezdesetih
godina posle intervencije snaga SSSR-a i jo nekih zemalja VU u ehoslovake dogaaje (avgust 1968). Posle te intervencije i strategijske procene usvojene na politikom i vojnom vrhu da bi slina intervencija mogla biti preduzeta
i protiv SFRJ, usvojena je doktrina optenarodne odbrane.
U skladu sa usvojenom doktrinom i koncepcijom optenarodne odbrane,
razvoj i priprema tih jedinica za rat bili su povereni republikim organima. U
tom smislu, bila je uspostavljena komandno-rukovodea struktura sa tabovima teritorijalne odbrane (TO) na svim nivoima republikih vlasti i uprave.
TJ bile su formirane na dva nivoa (dve vrste jedinica) taktike (vod, eta,
198 U vreme raspada SFRJ, JNA je imala u svom sastavu oko 175.000 ljudi (v. The WORLD
MILITARY ALMANAC 19901991, Moench Publication Co, London, 1991, p. 159).
199 Zakonom o narodnoj odbrani od 1955. godine, bilo je predvieno formiranje teritorijalnih jedinica u ratu u svakoj optini i srezu radi odbrane od desanta, sabotaa, diverzantskih i drugih vidova neprijateljske delatnosti... (v. VOJNI LEKSIKON, VIZ, Beograd, 1981,
str. 366, 367).
odred) za borbena dejstva na uem podruju optine-sreza, i zdruene taktike jedinice (brigade TO) za borbena dejstva na irim podrujima.200
Javnosti nisu saoptavani konkretni podaci o jaini (brojnosti) jedinica
TO, ali je poznato da su one bile organizovane na svim nivoima ne samo
drutveno-politikih struktura, nego i u okvirima privrednih organizacija. U
nastupima politikih i vojnih rukovodilaca esto je isticano da je naoruano i
za odbranu zemlje osposobljeno oko osam miliona ljudi.201 Poznato je takoe
da su mnoge jedinice TO, sem lakim peadijskim naoruanjem bile opremljene i sa sredstvima za protivoklopnu borbu i protivvazdunu odbranu.
Trei elemenat ONO bila je civilna zatita, koja je vremenom transformisana u drutvenu samozatitu. Civilna zatita je prvobitno bila organizovana radi zatite i spasavanja ljudi, materijalnih i drugih dobara i otklanjanja
posledica ratnih razaranja, elementarnih nepogoda i drugih nesrea i opasnosti u miru i u ratu.202 U svom daljem razvoju i transformisanju u drutvenu samozatitu (DSZ), ona je postala veoma vana strategijska komponenta
ONO. Njeno organizovanje i transformisanje je postavljeno na najirim drutvenim osnovama u svakoj stambenoj i poslovnoj zgradi, javnom i drugom
objektu, naseljenom mestu.203
Teritorijalna odbrana i DSZ, s obzirom na dodeljene im uloge i zadatke, poprimili su odreeno ideoloko-politiko obeleje; njihova glavna aktivnost nije bila usmerena samo na osposobljavanje za obavljanje zadataka u
ratu, ve i na redovno mirnodopsko obezbeenje datog drutveno-politikog
sistema.204 Tako su navedena tri elementa drutvene nadgradnje: operativna
armija, teritorijalna odbrana i drutvena samozatita spojene u sveukupan sistem optenarodne odbrane i postala glavni nosilac drutva i zatitnik njegove ideoloko-politike i vojne elite. Bitnu karakteristiku tog sistema predstavljala je njegova kompleksnost, sveobuhvatnost i rairenost, to se moe videti,
pored ostalog, iz definisanja tog pojma, kao: oblik odbrambenog organizovanja i funkcionisanja svih subjekata drutva u odbrani zemlje u miru i u
200 Opirnije v. Strategija oruane borbe, Centar za strategijska istraivanja, 1983, str. 132,
i VOJNI LEKSIKON, str. 199.
201 U svom referatu na XI Kongresu SKJ, J. B. Tito je izneo da je u poslove odbrane i samozatite ukljuena ogromna veina stanovnitva, praktino svi sposobni graani SFRJ... J.
B. Tito je naglasio takoe da se Veliki broj naih radnih ljudi i graana danas obuava i priprema za neposredno uee u odbrani, izneto u pomenutom referatu na Ljubljanskom univerzitetu.
202 Strategija oruane borbe, str. 54.
203 VOJNI LEKSIKON, str. 87.
204 U navedenom VOJNOM LEKSIKONU, reeno je da su ONO i DSZ jedan jedinstven
odbrambeno zatitni sistem SFRJ, organizovan i namenjen za odbranu i zatitu jugoslovenskog
samoupravnog drutva od svih vidova ugroavanja u miru i u ratu, str. 366.
167
168

ratu, sastavni je deo drutveno-ekonomskog i politikog sistema SFRJ, potpuno je utkan u njega i izraz je njegove ukupne organizovanosti i opredeljenosti
za odbranu... Sistem ONO obuhvata mnoge elemente i subjekte: radne ljude i
graane, organizacije udruenog rada, mesne zajednice i druge samoupravne
organizacije, sve drutveno-politike zajednice, drutveno-politike organizacije i druge posebno organizovane snage.205
Sistem ONO, bez obzira na njegovu oiglednu operativnu neefikasnost u
drutvenoj zajednici razdiranoj meunacionalnim netrpeljivostima i brojnim
drugim suprotnostima bio je nedodirljiv. Svaki onaj koji bi pokuao da ue u
njegovu sutinu izloio bi sebe brojnim neprijatnostima i neizvesnostima. Sastavni delovi sistema (koncepta) ONO bili su informativna sluba i bezbednost
u najirem smislu rei, to je davalo poseban ton i smisao tom konceptu.
Vojni i z daci dr uge Jug oslav ij e
Druga Jugoslavija (SFR) je spadala u grupu evropskih zemalja sa najveim
optereenjem svoje privrede vojnim izdacima. Uzroci tome (bez ulaenja u
geopolitike i geostrategijske konsideracije) najpre su bili odravanje glomazne operativne vojske (JA, JNA), a zatim i snaga teritorijalne odbrane. Trokovi odravanja operativne armije finansirani su iz budeta Federacije (iz vojnog budeta), a snaga teritorijalne odbrane iz republikih izvora i fondova
niih drutveno-politikih zajednica i privrednih organizacija.
Mada su podaci o visini i strukturi vojnog budeta uvani kao vojna tajna, tadanji vojni list Narodna armija i asopis Vojno-ekonomski pregled,
ipak su povremeno donosili rasprave u parlamentu o vojnom budetu sa elementima njegove visine i strukture. Tako je Narodna armija, 21.12.1982.
godine donela sledei pregled uea vojnog budeta u raspodeli nacionalnog
dohotka u periodu 19461985, u petogodinjim razdobljima, to se moe videti iz sledee tabele.
Tabela 6.2. Uee vojnog budeta u raspodeli nacionalnog dohotka SFRJ
Petogodinji periodi
19451950
19511955
19561960
19611965
19661970
19711975
19751980
19811985 (planirano)
205
VOJNI LEKSIKON, str. 36.
% od nacionalnog dohotka
15,96
15,56
8,93
9,92
8,23
5,42
6,17
5,80
Najvea izdvajanja iz ND za vojne potrebe bila su 1952. godine, kada je

Jugoslavija bila izloena politikim pritiscima i vojnim pretnjama od strane
Sovjetskog Saveza i istono-evropskih zemalja. U toj godini vojni izdaci su
predstavljali 22 odsto nacionalnog dohotka zemlje. Veoma visoka izdvajanja
su bila sve do sredine pedesetih godina kada je dolo do normalizacije jugoslovensko-sovjetskih odnosa, ali su i dalje vojni izdaci veoma mnogo optereivali privredu SFRJ; njen vojni budet tokom ezdesetih i sedamdesetih
godina uestvovao je u raspodeli ND/BDP za oko dva odsto vie od opteg
svetskog i evropskog proseka. Pred kraj hladnog rata (u desetogodinjem periodu, 19801990) vojni budet SFRJ bio je sveden na ispod pet odsto BNP,
to je bilo priblino nivou svetskog proseka.
Izdaci za odravanje operativne vojske i druge odbrambene pripreme
na saveznom nivou, sa manjim ili veim odstupanjima od planiranih, bili su
merljivi i, u osnovi, poznati u najmanju ruku onima koji su ih planirali i realizovali. Meutim, obim i struktura trokova za odravanje jedinica TO i druge
odbrambene pripreme na nivoima republikih i privrednih organizacija, bilo
je mnogo tee utvrditi. Dogovorom o osnovama Drutvenog plana Jugoslavije za period 19811985. godine, bilo je, navodno, utvreno da se za potrebe ONO i DSZ izdvajaju sredstva prema realnim mogunostima nosioca ovih
aktivnosti, ali ne manje od 0,40 odsto njihovog ND, ne raunajui izgradnju,
opremanje i odravanje sklonita.206
Zagrebaki institut za istraivanje, izvrio je istraivanje obima i izvora finansiranja ONO i utvrdio da je Republika Hrvatska u 1975. godini za tu
svrhu utroila 0,76 svog ND (27,5 odsto od tog iznosa dala je Republika, 37,8
optine i 34,7 organizacije udruenog rada).207 Moe se, ipak pretpostaviti da
su ti izdaci u procesu razvoja koncepcije ONO poveavani i u krajnjem bili
znatno vei od navedenog. Realizatori programa razvoja koncepcije ONO neprekidno su bili izloeni zahtevima za ulaganje dodatnih napora u njeno jaanje, nato su mnogi od njih pozitivno odgovarali,208 a neki su se ak i nadmetali u tome.
206
1981.
Prema publikaciji, Biblioteka Skuptine SFRJ, kolo XVIII, sveska br. 3, Beograd,
207 V. Boidar Javorovi, Drutveno-ekonomski aspekti ulaganja u openarodnu obranu,

Zagreb, 1978.
208 U svom referatu na X Kongresu SKJ, J. B. Tito je naglasio da u teritorijalnim jedinicama treba imati dovoljno protivtenkovskog naoruanja i to dobrog. Sve nae teritorijalne jedinice treba da budu obuene i da znaju izvravati zadatke minskog zaporeavanja (J. B. Tito,
X Kongres SKJ). Naravno da su posle ovog apela mnogi rukovodioci pohitali da udovolje zahtevu i da demonstriraju osposobljenost svojih sektora za odbranu i zatitu od svih vidova
opasnosti.
169
170

Usvajanje i razvoj koncepcije ONO sa jedinicama TO, trebalo je da predstavlja doprinos smanjenju izdataka za regularnu armiju. Meutim, to se nije
dogodilo. Razvoj koncepcije ONO predstavljao je novo, veoma veliko optereenje privrede i drutva obavezama i trokovima na planu realizacije te koncepcije. Tako je, uz veoma veliko angaovanje ljudskih i materijalnih resursa
u razvoj sistema ONO, gotovo itava dravna teritorija SFRJ, konceptualno, a
delom i realno, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, pretvarana u jedno veliko odbrambeno uporite. O tome je J. B. Tito, gotovo naredbodavnim
tonom, govorio: Punktovi organizovanog otpora moraju biti svaka fabrika,
svako naselje, svaki deli nae teritorije, s naglaskom da su u jaanje sistema
ONO ogromno porasli uloga i odgovornost radnih organizacija, mesnih zajednica, optina i republika i da je proirenjem odgovornosti za odbranu na
celo drutvo umnogostruena njena snaga.209
Stavljanje tako velikog naglaska na odbrambene pripreme uz snanu
politiko-propagandnu podrku, imalo je veoma krupne posledice. Nisu u pitanju samo materijalna ulaganja i neposredno angaovanje ljudskih resursa,
nego i (moda jo vanije) odvraanje mnogih drutvenih inilaca od njihovih osnovnih zadataka unapreenje ekonomskog i drutvenog razvoja.
Inicijatori i realizatori koncepcije ONO oigledno nisu imali u vidu karakter jugoslovenske zajednice niti mogue posledice masovnog naoruavanja naroda. Nije iskljueno da su neki od njih to i znali ali su se, ipak, isticali
kao veliki pobornici i graditelji te koncepcije, da bi je u odreenim uslovima
iskoristili za ostvarivanje svojih posebnih ciljeva. U odluujuem momentu,
naime, neka republika rukovodstva, koja su teila izdvajanju iz jugoslovenske zajednice, iskoristila su svoje pravo i teritorijalne jedinice upotrebila za
ostvarivanje eljenih ciljeva. Zbog toga je trea Jugoslavija (SR) odbacila koncepciju ONO i jedinice TO rasformirala. U svojoj strategiji i ratnoj doktrini
oslonila se na operativnu armiju, iju ulogu novo, demokratsko rukovodstvo SCG sistematski zapostavlja i degradira.
Jugoslovenska vojna privreda

Vojna privreda, kao to je prethodno konstatovano, obuhvata jedan niz delatnosti kojima se obezbeuje materijalno-tehniko obezbeenje oruanih snaga
jedne zemlje (grupe zemalja). Te delatnosti obino obuhvataju: izgradnju kapaciteta za proizvodnju sredstava NVO, razvoj i proizvodnju tih sredstava, izvoz
i uvoz sredstava ratne tehnike, usluga i drugih potreba za oruane snage i odbrambene pripreme. Jugoslavija (Kraljevina i Socijalistika), kao to je bila veliki vojni potroa, tako je bila i relativno veliki proizvoa sredstava NVO.
209
Isto.
Iz g radnj a kapaciteta jugosloven ske vojne indu str ij e

Izgradnju kapaciteta za proizvodnju sredstava NVO na prostorima koje je zauzimala prva ili druga Jugoslavija, moemo razmatrati kroz etiri perioda:
1) period Srednjeg veka i dalje sve do stvaranja prve Jugoslavije, s posebnim osvrtom na period ustanike Srbije; 2) izmeu dva svetska rata (1918
1941), s osvrtom na vreme tog rata; 3) tokom postojanja druge Jugoslavije
(19441992); i 4) od dezintegracije SFRJ i dalje.
Izrada vatrenog oruja, preteno zanatskog tipa, na prostorima bive Jugoslavije datira od pojave baruta i njegovog korienja u vojne svrhe. U XVIII veku, na primer, Prizren, Pe i akovica bili su poznati centri za izradu
puaka i pitolja. Meutim, izgradnja industrijskih kapaciteta za proizvodnju
oruja i orua, na prostorima bive Jugoslavije, nastala je tek u XIX veku. Pionirski poduhvati na tom polju predstavljale su izgradnja odgovarajuih kapaciteta hemijske (proizvodnja baruta i eksploziva) i mainske industrije (topolivnice).
Prvi pogon za proizvodnju baruta (barutana) u Srbiji podignut je 1807.
godine u Stragarima kod Kragujevca. Sledila je izgradnja barutana u Valjevu,
na reci Resavi kod manastira Manasija i u drugim mestima ustanike i delimino osloboene Srbije.210 Godine 1852. u Kamniku (Slovenija) podignuta
je barutana u kojoj su proizvoeni barut i druge eksplozivne naprave za potreba vojske Austro-ugarske monarhije.
U svetu uopte, pa i na prostorima bive Jugoslavije, uporedo s razvojem i proizvodnjom streljakog naoruanja, razvijana su i artiljerijska orua,
za iju proizvodnju je, sem baruta, bila neophodna proizvodnja i odgovarajuih komponenti orua, posebno cevi i postolja/lafeta, koja se ostvaruje u tzv.
topolivnicama. U istorijskim dokumentima zabeleeno je da su u gradskoj
livnici Dubrovnika, izgraivani topovi (kanoni) jo na samom poetku XVI
veka (1504). Na teritoriji Srbije, prva topolivnica podignuta je u Donjem gradu (Beograd) 1808. godine, a u Kragujevcu 1851. godine.211
Tokom XIX veka, u Srbiji je formirana prava vojna industrija sa centrom
u Kragujevcu.212 U vreme stvaranja pune nezavisnosti Srbije (1876), kraguV. Vojna Enciklopedija, tom l, 1958, str. 536.
Opirnije, v. Vojna enciklopedija, tom X, str. 100104. U jednom drugom izvoru navodi se da je knez Lazar 1386. godine bio iznajmio jednog majstora da u Srbiji izrauje baliste (jedna vrsta katapulta) i bombarde (artiljerijsko orue sa kratkom cevi velikog kalibra) (v.
Aleksandar Stamatovi, Artiljerija prvih godina Karaorevog ustanka, PINUS, Zapis 4/1996,
Beograd, 1996).
212 Po nalogu kneza Miloa, u Kragujevcu je 1836. godine formiran prvi vojni arsenal,
koji je 1847. godine preao u fabriku za vojnu spremu (v. Aleksandar Stamatovi, Vojna privreda druge Jugoslavije 19451991, Beograd, 2001, str. 35)
210
211
171
172

jevaka fabrika oruja (Zavodi), imala je est odeljenja/pogona: pukarnicu,

lafetnicu, topolivnicu, kanonicu, laboratoriju i vojni arsenal. Tokom 1882. godine ovaj kompleks je preimenovan u Vojno-tehniki zavod, koji je imao vanu ulogu u socijalnom i privrednom razvoju tog dela umadije.
U toku Prvog svetskog rata, okupator je demontirao i unitio gotovo sve
kapaciteta za proizvodnju naoruanja i vojne opreme u Srbiji. Posle tog rata i
stvaranja nove dravne zajednice Kraljevine Jugoslavije, pristupljeno je obnovi i proirenju postojeih i izgradnji novih kapaciteta za proizvodnju naoruanja i vojne opreme, tako da je izmeu dva svetska rata vojna industrija
Jugoslavije bila osposobljena za proizvodnju peadijskog i artiljerijskog naoruanja i municije, aviona i avionske opreme, ininjerijske opreme i drugo.
Najvaniji pogoni za proizvodnju streljakog naoruanja i municije, na primer, nalazili su se u Kragujevcu, Uicu i Kamniku, za proizvodnju artiljerijskih orua i municije do 100 mm u Sarajevu, aviona i avionske opreme u Beogradu, Kraljevu i Novom Sadu, ininjerijske opreme u Beogradu i aku itd.
Centar vojne industrije, ipak, bio je u Kragujevcu. Imao je svoje odeljke i pogone u Skoplju, Zagrebu, Novom Sadu, Sarajevu, aku, Kamniku, Slavonskom Brodu, Uicu i Kruevcu. Pogoni vojne industrije prve Jugoslavije bili
su preteno u privatnom vlasnitvu.
U toku Drugog svetskog rata, jugoslovenska vojna industrija je opljakana i skoro potpuno unitena (deo razoren, a deo demontiran, a maine odnete u Nemaku).213 Tokom rata, na osloboenim teritorijama povremeno su
radile neke fabrike oruja (Uice, na primer) i/ili radionice za opravku zaplenjenog oruja i za proizvodnju raznih ubojnih naprava i razornih sredstava.
Posle osloboenja zemlje sledila je obnova i konsolidacija vojne industrije. Vea ulaganja u izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju sredstava NVO
nisu vrena zbog snano naglaavane orijentacije u snabdevanju JA sredstvima NVO dobijenim ili nabavljenim od Sovjetskog Saveza. Meutim, posledice Rezolucije Informbiroa (1948) oseale su se i na tom planu. Rukovodstvo
druge Jugoslavije preduzelo je hitne mere na planu proirenja postojeih i izgradnji novih kapaciteta vojne industrije. Prvi petogodinji plan razvoja vojne industrije i brodogradnje (19471951), 1949. godine je dopunjen zahtevom da se izgradi jo 51 novo sredstvo.214
Najvei broj pogona vojne industrije izgraen je u periodu 19511956.
godine. Tako su 1956/57. godine vojnu industriju druge Jugoslavije sainjava213 Omer Pezo u svojoj knjizi Vojna industrija Jugoslavije, navodi: Gotovo sve maine i Vojnih zavoda i drugih pogona vojne industrije demontirane su i prebaene u Nemaku
i neke kvislinke zemlje, ukljuujui i NDH, a neke su unitene bombardovanjem (v. Omer
Pezo, Beograd, 1983, str. 9).
214 Omer Pezo, isto, str. 35.
le 32 fabrike, od tog broja 18 potpuno novih, meu kojima su: Pretis, Vogoe; Kruik, Valjevo; Prva petoljetka, Uice; Sloboda, aak; Pobeda,
Gorade; Igman, Konjic; Slavko Rodi, Bugojno; Prva iskra, Bari; Milan Blagojevi, Trstenik; Zrak, Sarajevo; Soko, Mostar; Bratstvo, Novi
Travnik; Rudi ajevac, Banja Luka; DMB, Beograd; Petar Drapin, Mladenovac; Famos, Sarajevo i Marko Orekovi, Liki Osik.215
Posle 1956/57, nastao je jedan desetogodinji zastoj u razvoju vojne industrije Jugoslavije. U drugoj polovini ezdesetih godina, ponovno je intenzivirana izgradnja novih kapaciteta za proizvodnju sredstava NVO. Na to je
uticalo nekoliko bitnih faktora, ukljuujui: proirenje skale sredstava NVO
koja se proizvode na bazi novih tehnologija, povean oslonac na vlastite snage u snabdevanju JNA i jedinica TO sredstvima ratne tehnike i poveana tranja tih sredstava na meunarodnom tritu naoruanja.
Tokom sedamdesetih godina proireni su i modernizovani postojei i
izgraeni novi kapaciteti za proizvodnju artiljerijsko-raketnog naoruanja,
oklopnih borbenih sredstava, vazduhoplovne industrije i vojne brodogradnje. Na taj nain, vojna industrija Jugoslavije je, posle obnavljanja i osavremenjavanja potpuno povratila i uveala svoje razvojne, proizvodne i izvozne
mogunosti.
U usponu razvoja vojne industrije druge Jugoslavije, proizvodnjom NVO
bavilo se vie stotina preduzea. Meutim, priznati status proizvoaa NVO
od strane Saveznog izvrnog vea (SIV) imalo je svega 37 fabrika, koje su
ujedno bile i lanice Zajednice industrije naoruanja i vojne opreme Jugoslavije (ZINVOJ).216 Od navedenog broja, etiri fabrike su se bavile proizvodnjom peadijskog i artiljerijskog naoruanja; devet proizvodnjom municije,
raketa i minsko-eksplozivnih sredstava; etiri proizvodnjom baruta i eksploziva; est sredstvima elektronike i veze; jedna ABH sredstvima; etiri proizvodnjom borbenih vozila; pet proizvodnjom vazduhoplova i etiri proizvodnjom borbenih brodova.217
Kapaciteti za proizvodnju NVO bili su koncentrisani preteno u Srbiji
i Bosni i Hercegovini, dok u Crnoj Gori nije bio nijedan pogon sa statutom
vojne fabrike. Tako je u BiH bilo jedanaest vojnih fabrika, u Hrvatskoj sedam, u Makedoniji jedna, u Sloveniji tri, u Srbiji 15 (u Vojvodini 2, na Kosmetu ni jedna), preteno u zapadnom delu Srbije.218 Sedamdesetih godina,
meutim, izgraeni su novi pogoni za proizvodnju sredstava ratne tehnike,
Aleksandar Stamatovi, isto, str. 46.
Isto, str. 6264.
217 Isto, str. 67.
218 Isto, str. 71.
215
216
173
174

ali izvan postojee (objedinjene) vojne industrije, i to: u Crnoj Gori etiri, u
Hrvatskoj, Makedoniji, Vojvodini i na Kosmetu po jedan.
Posle dogaaja 1991/92. godine, na prostorima suene Jugoslavije (SCG)
praktino je obustavljena izgradnja novih pogona vojne industrije, a rad postojeih je sveden na veoma nizak nivo.
Proi zvodni kapaciteti vojne indu str ij e
Nepovoljna vojno-politika situacija u Evropi i nepovoljan geostrategijski poloaj prve i druge Jugoslavije diktirali su potrebu intenziviranja odbrambenih
priprema, ukljuujui i proizvodnju ratne tehnike.
Do Prvog svetskog rata najvie pogona vojne industrije i najvei obim
proizvodnje sredstava NVO bio je u Srbiji. Na podruju Hrvatske, najznaajnija je bila brodogradnja, a u Sloveniji proizvodnja eksplozivnih sredstava
(Kamnik). Tako je na navedenim prostorima bila osvojena proizvodnja baruta i eksploziva, nekih vrsta streljakog naoruanja i artiljerijskih orua i municije za njih.
Pratei trend naoruavanja u Evropi, prva Jugoslavija je bila obnovila postojee i izgradila nove kapacitete za proizvodnju NVO. Uporedo sa izgradnjom novih kapaciteta iren je asortiman proizvoda. Naroito su bili ostvareni zavidni rezultati na planu razvoja kapaciteta za proizvodnju kolskih i
borbenih aviona i avionske opreme na bazi vlastitog razvoja i stranih tehnologija.
Ukupni godinji kapaciteti za proizvodnju naoruanja pred Drugi svetski rat procenjivani su na: 655.000 komada puaka kal. 7,9 mm, 6000 pukomitraljeza istog kalibra, 400.000 runih bombi, 4000 minobacaa kal. 81 mm,
100.000 minobacakih projektila istog kalibra, 150.000 metaka za artiljerijska
orua 47 do 100 mm, 130 klipnih aviona, izvesne koliine avionskih bombi i
drugo.219 Izmeu dva svetska rata bili su zapaeni rezultati i u gradnji ratnih
brodova. Za potrebe vlastite ratne mornarice, na primer, u brodogradilitima
Kraljevica i Split izgraeno je nekoliko minolovaca i razarai Zagreb i Ljubljana, a u gradnji je bio i razara Split.
Kapaciteti vojne industrije prve Jugoslavije, ipak, nisu bili dovoljni da bi
zadovoljili potrebe njene vojske, pa je ona bila relativno velik uvoznik sredstava ratne tehnike. Izuzev delom u vazduhoplovnoj industriji, vlastita proizvodnja sredstava NVO zasnivana je skoro u celosti na uvoznim tehnologijama. Za proizvode vojne industrije prve Jugoslavije, ipak, vladalo je miljenje
da su oni veoma dobrog kvaliteta, pored ostalog i zbog toga to je bila organizovana i sprovoena veoma stroga kontrola kvaliteta.
219
Opirnije, v. A. Stamatovi, isto, str. 37.
Posle Drugog svetskog rata, u drugoj Jugoslaviji naglo je poveana proizvodnja sredstava ratne tehnike i znaajno proiren asortiman tih sredstava u
vlastitoj proizvodnji. U prvom desetogodinjem periodu, na primer, osvojena
je proizvodnja topa 20/3 mm hispano, minobacaa 120 mm, brdskog topa
B-l kal, 76 mm, haubice kal. 105 mm i municije za ta orua, borbenih aviona
i tenkova. Pred kraj pedesetih godina, otpoeta je gradnja i podmornica. Instalirani proizvodni kapaciteti u nekim podrujima bili su vei od mirnodopskih potreba JA/JNA. U tom periodu (1953) otpoet je izvoz proizvoda vojne
industrije druge Jugoslavije (konkretnije o tome naknadno).
Drugi zamah u razvoju jugoslovenske vojne industrije i u proizvodnji
sredstava NVO ostvaren je tokom sedamdesetih i u prvoj polovini osamdesetih godina. U tom periodu znaajno je poveana proizvodnja peadijskog
i artiljerijskog naoruanja i municije, proiren je asortiman sredstava veze i
elektronike, osvojena je proizvodnja orua kal. 150 mm, kao i proizvoda raketnih sistema raznih klasa i namena; u kooperaciji sa Rumunijom osvojena
je proizvodnja novog mlaznog aviona Orao, intenzivirana je gradnja ratnih
brodova kako za potrebe JRM tako i za izvoz.
U tom periodu (na poetku osamdesetih godina, na primer) kao bitne
karakteristike jugoslovenske vojne industrije mogu se navesti:
raspoloivi proizvodni kapaciteti mogli su simultano da realizuju 150
proizvodnih programa NVO, odnosno vie od 400 razliitih proizvoda u toku jedne godine;
trideset sedam fabrika ukljuenih u Zajednicu INVOJ zapoljavalo
je oko 67.000 ljudi; a vrednost godinje proizvodnje lanica ZINVOJ
iznosila je vie od 850 miliona amerikih dolara;
proseno jedna treina proizvoda jugoslovenske vojne industrije plasirana je na meunarodno trite naoruanja;
jugoslovenska vojna industrija proizvodila je vie od 400 sistema i
sredstava NVO, od toga 90 odsto na osnovu vlastitog razvoja i svega
deset odsto na osnovu potpunih ili deliminih licenci.
Uspon jugoslovenske vojne industrije ostvarivan je uporedo sa intenzivnim razvojem i proizvodnjom sredstava NVO ne samo u razvijenim, nego i
u mnogim zemljama u razvoju. Taj fenomen istraivali su strunjaci Instituta za ouvanje mira i politiku bezbednosti u Hamburgu koji su ustanovili da je SFRJ od etiri evropske zemlje u razvoju proizvodila najvei broj (vrsta) oruja: kolske i kolsko-borbene avione i avionske motore; velike ratne
brodove i podmornice; artiljerijska orua i oklopna borbena sredstva i peadijsko naoruanje i municiju. Konstatovali su da zemlje u razvoju proizvode
SRT uglavnom na bazi stranih licenci i know-how i da su proizvodnju borbenih aviona, na primer, na bazi vlastitog razvoja osvojile samo tri zemlje u
175
176

razvoju: Indija, Izrael i Jugoslavija. Jugoslavija je, prema nalazima tog Instituta, bila vodea zemlja u razvoju, koja je na bazi vlastitog razvoja proizvodila: kolsko-borbene avione i avionske motore, lake transportne avione, velike
ratne brodove, podmornice, artiljerijsko-raketna sredstva i gotove sve vrste
peadijskog naoruanja i municiju za njega. Izmeu 34 zemlje u razvoju, koje
su bile zapaeni proizvoai SRT, oni su Jugoslaviju stavili na etvrto mesto
(posle Izraela, Indije i Brazila), a po potencijalnim mogunostima ak na
tree mesto (posle Izraela i Brazila).220
U drugoj polovini osamdesetih godina, usporena je kako izgradnja novih kapaciteta za proizvodnju sredstava NVO tako i proizvodnja tih sredstava. Nastale su razlike u gleditima na taj sektor privrede u republikim rukovodstvima i izmeu njih, to je uticalo na dalji razvoj domae proizvodnje
sredstava ratne tehnike.
Raspadom SFRJ razbijen je zaokrueni sistem razvoja i proizvodnje sredstava ratne tehnike. Preostalom delu Jugoslavije (SRJ), nametnute su meunarodne sankcije na uvoz i izvoz sredstava NVO i vojnih tehnologija, a znaajno je izmenjena situacija i na meunarodnom tritu naoruanja. Uslovi
za rad vojne industrije bitno su izmenjeni, pa su mnoge fabrike koje su ostale na teritoriji SR Jugoslavije (SCG) dovedene na ivicu opstanka. Predvieno
znaajno smanjenje Vojske SCG i izmenjeni uslovi na meunarodnom tritu naoruanja u velikoj meri oteavaju oporavak i dalji razvoj vojne industrije SCG, kojoj ni rukovodstva Srbije i Crne Gore ne posveuju odgovarajuu panju.
Meunarodni transfer sredstava NVO

i vojnih tehnologija
Meunarodni transfer sredstava NVO i vojnih tehnologija obuhvata dve vrste
meusobno suprotstavljenih aktivnosti: uvoz i izvoz tih sredstava i uslova za
njihovu proizvodnju. Prva Jugoslavija, kao i njena prethodnica Srbija, bila
je mnogo vei uvoznik nego izvoznik sredstava NVO i vojnih tehnologija.
Ustanika i post-ustanika Srbija u materijalno-tehnikom obezbeenju
svoje vojske zavisila je preteno od uvoza sredstava ratne tehnike. Izgraeni
kapaciteti za proizvodnju eksplozivnih sredstava i izlivanje pojedinih komponenti za artiljerijska orua, nisu bili ni priblino dovoljni za podmirenje potreba srpske vojske.
220 Herbert Wulf, Arms Production in Third World Countries Efforts on Industrialization odeljak knjige The Anatomy of Arms Industries, Institute of Peace Resolution and Security Policy, Hamburg, Germany, 1980, pp. 357384.
Slino je bilo i u prvoj (Kraljevini) Jugoslaviji. Izmeu dva svetska rata,

obnovljeni su i proireni kapaciteti za proizvodnju sredstava ratne tehnike
(na teritoriji Srbije i na podrujima koja su potpadala pod Austro-ugarsku
monarhiju), ali oni nisu mogli da zadovolje potrebe prilino glomazne vojske; prva Jugoslavija bila je u velikoj meri zavisna od uvoza sredstava NVO i
vojnih tehnologija.
Rukovodstvo druge Jugoslavije (SFRJ) pridavalo je velik znaaj izgradnji
oruanih snaga, a time i razvoju vojne industrije. Taj razvoj, meutim, nije se
kretao pravolinijski, ve pre ciklino. U prvim godinama posle Drugog svetskog rata, Jugoslovenska armija je raspolagala sa prilinim koliinama trofejnog naoruanja i sredstvima NVO dobijenim od SSSR-a. Posle Rezolucije Informbiroa (1948) Jugoslavija je dobila znaajnu vojnu pomo od zapadnih
zemalja, ali je i pored toga preduzela ubrzan razvoj vojne industrije; druga Jugoslavija je, ipak, due vreme ostala zavisna od inostrane vojne pomoi i od
uvoza sredstava NVO.
Uvoz sred stava NVO i vojnih tehnolog ij a
Uvoz sredstava NVO i uslova za njihovo funkcionisanje i proizvodnju u zemlji predstavlja jedan od dva glavna vida vojnog spoljnotrgovinskog prometa. U manjim i manje razvijenim zemljama, u koje je spadala Srbija, a delom i
Jugoslavija u sva svoja tri izdanja, uvoz tih sredstava je, po pravilu, bio vei
od izvoza. Izuzetak od tog pravila bila je jedina druga Jugoslavija u jednom
relativno kratkom vremenskom periodu.
Ustanika i post-ustanika Srbija, u opremanju svoje vojske sredstvima
ratne tehnike u velikoj meri je bila zavisna od spoljnih izvora. Proizvodnja
nekih vrsta oruja i orua, kojom je bila ovladala, zasnivana je takoe u velikoj meri na uvozu tehnologija, delova i komponenti.
Jugoslavija, koja je proizala iz vihora Prvog svetskog rata, uloila je velike napore na planu obezbeenja svojih oruanih snaga sredstvima ratne tehnike iz domae proizvodnje. Obnovila je i proirila kapacitete vojne industrije
Kraljevine Srbije i one na teritorijama koje su pripadale bivoj Austro-ugarskoj. Proirila je te kapacitete i osvojila proizvodnju iroke palete sredstava
ratne tehnike, ukljuujui pomone i borbene avione i ratne brodove, koje je
proizvodila u prilino velikim koliinama. Ipak, i ona je u velikoj meri bila
zavisna od spoljnih izvora kako u pogledu proizvodnje tako i nabavke onih
sredstava koja, zbog ekonomskih i drugih razloga, nisu proizvoena u zemlji.
Vojna industrija Kraljevine Jugoslavije najvei deo naoruanja i vojne
opreme proizvodila je na bazi uvoznih licenci: puku belgijska licenca, pukomitraljez ehoslovaka, minobaca sa municijom 81 mm francuska,
177
178

neke vrste artiljerijske municije ehoslovaka, avione i avionske motore

francuske licence itd.221 Tako je, gotovo u itavom periodu izmeu dva svetska rata Jugoslavija bila veliki uvoznik vojnih tehnologija i gotovih proizvoda vojne namene. Uoi Drugog svetskog rata, ona je u znaajnoj meri poveala uvoz PA topova i municije za njih, borbenih i pomonih vojnih vozila,
ukljuujui i srednji tenk, pa ak i aviona, iako je bila veliki proizvoa tog
sredstva.
Druga (Socijalistika) Jugoslavija, na podruju vojne politike, nastavila
je da sledi neke karakteristike svoje prethodnice odravanje jakih oruanih snaga, sa skromnim mogunostima vlastite proizvodnje sredstava NVO,
to je zahtevalo znaajan uvoz tih sredstava. Meutim, ve od prvih posleratnih godina, strategijsko opredeljenje politikog i dravnog rukovodstva bilo
je oslonac na vlastiti snage u opremanju svojih oruanih snaga sredstvima
ratne tehnike. Naela navedene strategije, posmatrana sa stanovita izgradnje
kapaciteta vojne industrije, kao jednog od uslova za smanjenje uvoza sredstava NVO neophodnih za odgovarajui nivo oruanih snaga, nisu dosledno
primenjena. Iako je SFRJ sve vreme svog postojanja posveivala veliku panju
izgradnji istraivakih, razvojnih i proizvodnih kapaciteta vojnog sektora privrede, ona je ipak dosta dugo vremena svoje oruane snage snabdevala preteno sredstvima NVO iz uvoza.
U prvim godinama posle Drugog svetskog rata, JA je opremana preteno trofejnim naoruanjem i sredstvima NVO dobijenim na ima vojne pomoi i/ili nabavkama u SSSR-u. Period 19511957. godine, meutim, obeleen je
dobijanjem tripartitne vojne pomoi od strane SAD, Velike Britanije i Francuske, koja je ostvarivana preteno putem dobijanja sredstava NVO i kolovanjem stareinskog kadra u vojnim kolama tih zemalja. Ugovor o vojnoj pomoi sa Sjedinjenim Amerikim Dravama potpisan je 14. novembra 1951.
godine sa vanou do 12. decembra 1957. godine i u tom periodu SFRJ je
primila vojnu pomo u vrednosti od oko 750 miliona dolara.222
Posle normalizacije odnosa sa Sovjetskim Savezom i zemljama tzv. Socijalistike zajednice do kojeg je dolo u drugoj polovini pedesetih godina, ukazala se prilika za unapreenje vojno-ekonomskih odnosa i nauno-tehnike
saradnje u oblasti vojne tehnike i sa tim zemljama. S obzirom na to i zbog
uestalih kritika politike jugoslovenskog rukovodstva u Kongresu SAD, priOpirnije v. Aleksandar Stamatovi, isto, str. 37.
Pomo su predstavljala preteno prethodno uskladitena sredstva NVO, tj. iz tzv. vojnih vikova, pri emu su u cenu sredstava uraunavani uglavnom trokovi uskladitenja, odravanja i isporuke (transporta) i uvoenja u operativnu upotrebu. Imajui u vidu vrednost dolara u tom periodu i cene sredstava, moe se pretpostaviti da je SFRJ na ime vojne pomoi
SAD primila veoma velike koliine sredstava NVO.
221
222
jem besplatne i bespovratne vojne pomoi SAD je otkazan, ime je potvrena vea orijentacija SFRJ na vojnu saradnju sa Sovjetskim Savezom i istonoevropskim zemljama. Takva orijentacija obeleena je prvenstveno uvozom
vojnih tehnolokih uslova (deliminih ili potpunih licenci) za proizvodnju
sredstava NVO u zemlji.
Strategija osloncem na vlastite snage potpunije je primenjena tek krajem ezdesetih i na poetku sedamdesetih godina. Posle intervencije snaga
VU u ehoslovakoj (avgust 1968) i reafirmisanja koncepta optenarodne
odbrane, SFRJ je uloila dodatna sredstva i napore radi to veeg oslobaanja zavisnosti od uvoza sredstava NVO. Ti napori dali su vidne rezultate, tako
da je uvoz sveden uglavnom na tehnoloke uslove i na delove, komponente i
opremu.
Uvoz licenci za proizvodnju sloenih sistema oruja i orua (protivoklopna i protivavionska sredstva, oklopna borbena vozila i drugo) vren je
uglavnom iz Sovjetskog Saveza i nekih drugih zemalja lanica VU, s kojima
je razvijana uska vojno-ekonomska saradnja. Uvoz licenci za proizvodnju helikoptera, helikopterskih i avionskih motora vren je iz zapadnih zemalja od
kojih je nabavljana takoe avionska, kompjuterska, radarska i druga oprema.
Tako je u periodu prosperiteta jugoslovenske vojne industrije uvoz bio, u sutini, izbalansiran oko 52 odsto sa Istoka i 42 odsto sa Zapada. Uvoz sredstava ratne tehnike iz zemalja u razvoju bio je neznatan.
Ugovori o uvozu sredstava ratne tehnike zasnivali su se i na klauzuli o
kompenzacionim poslovima, kojom se isporuilac obavezivao da e na jugoslovenskom tritu kupiti roba i usluga u vrednosti ugovorenog uvoza. Isporuioci istonih zemalja tu klauzulu su u celosti potovali, dok su kompenzacioni poslovi sa zapadnim zemljama veoma teko ili samo delimino
ostvarivani.
U spoljno-trgovinskom poslovanju vojnog sektora privrede obino se
trai i utvruje odnos izmeu uvoza i izvoza sredstava NVO. U SFRJ taj odnos je, u sutini, bio izbalansiran. U periodu od nekih 45 godina, spoljnotrgovinski promet sredstava NVO iznosio je neto vie od deset milijardi dolara,
od toga oko pet milijardi uvoza i blizu est milijardi dolara izvoza tih sredstava. U prvih dvadeset godina i neto vie, uvoz je bio vei od izvoza, dok je u
periodu 19751990. godine izvoz bio vei od uvoza, pa je na taj nain globalna ravnotea bila uspostavljena.
Na nepovoljan razvoj dogaaja u SFRJ, na poetku devedesetih godine
prolog veka SAD i zemlje Evropske zajednice su reagovale na uvoenje embarga (jun 1991) na uvoz i na izvoz sredstava NVO i vojnih tehnologija svim
republikama SFRJ, tako da je spoljnotrgovinski promet sredstava NVO, naroito uvoz, praktino bio obustavljen.
179
180

Izvoz sred stava NVO i prate ih u slug a

Srbija i prva Jugoslavija bile su preteno uvoznice, a ne izvoznice sredstava
NVO. Znaajniji izvoznik tih sredstava i prateih usluga (odravanje i remont
isporuenih sredstava, isporuke rezervnih delova i drugo) ostvarivala je samo
druga Jugoslavija, koja je tokom etvrtog kvartala 20. veka ubrajana meu deset najveih vojnih izvoznika u svetu.
Na zapaene izvozne rezultate sredstava NVO druge Jugoslavije uticalo je nekoliko bitnih inilaca: 1) velika tranja NVO na meunarodnom tritu naoruanja i sposobnost jugoslovenske industrije da u znaajnoj meri odgovori na tu tranju; i 2) politika nesvrstanosti jugoslovenskog rukovodstva i
njegove veze sa rukovodstvima drugih nesvrstanih zemalja, koje su bile veliki
uvoznici sredstava ratne tehnike.
Proces dekolonizacije i stvaranja novih nezavisnih drava u Aziji i Africi praen je poveanom tranjom takvih sredstava NVO iju proizvodnju je
druga Jugoslavija postepeno osvajala. Pruanjem vojne pomoi oslobodilakim pokretima, a zatim i vodeom ulogom u pokretu nesvrstanosti, Jugoslavija je, praktino, krila puteve izvozu sredstava NVO.
Prvi znaajniji izvoz NVO ostvaren je u zemlje Jugoistone Azije. Jo
1953. godine, na primer, realizovan je ugovor o izvozu u Burmu izvesnih koliina minobacaa i municije kal. 81 mm, brdskih topova i municije kal. 76
mm i drugo. Taj posao je, zatim, proiren na Indiju, Indoneziju i neke druge
drave tog podruja, a poveana je i lista izvoznih artikala, ukljuujui artiljerijska orua veih kalibara i ratne brodove. Znaajan izvozni posao tog perioda predstavljao je i aranman o tzv. off-shore (izvan obale) isporukama municije za potrebe oruanih snaga nekih zemalja NATO.
Snaan zamah u izvozu NVO pedesetih godina bio je relativno kratkotrajan. U 1965. godini, na primer, bio je svega 58,2 odsto od izvoza u 1958.
godini. Obuhvatao je uglavnom oruja i municiju, barute i eksplozive.223 Meutim, kao rezultat izvrenih organizacijskih promena u sektoru vojne privrede, poveanja i proirenja proizvodnje sredstava NVO, ukljuujui osvajanje proizvodnje serije novih vrsta i modela NVO, u narednom periodu
(19661972) znaajno je povean izvoz tih sredstava. U tom periodu ostvaren je znaajan prodor Jugoslavije na meunarodnom tritu naoruanja prodajom i licenci.224
Sedamdesete godine oznaene su kao period ekspanzije, a osamdesete
period velikih uspeha vojne privrede druge Jugoslavije i njenog nastupa
223
224
Opirnije v. Omer Pezo, isto, str. 90.

V. Monografiju Jugoimport SDPR 19491999, str. 39.
na meunarodnom tritu naoruanja i vojno-privrednih delatnosti uopte.

Izvoz sredstava NVO u periodu 19741980, na primer, povean je za vie
puta (od 100% u 1974. na 825% u 1980. godini). Izvoznu listu NVO Savezne
direkcije za promet proizvoda posebne namene sainjavala su takva sredstva
kao to su: orua 76 i 105 (kasnije i 155 mm); PVO orua 20/3 i municija za
njih; laka prenosna PO i PVO sredstva; samohodni viecevni bacai raketa
kal. 122 mm; oklopno borbeno vozilo BVP-80 (kasnije i srednji tenk M-84);
kolski avion Utva i Jastreb, kolsko-borbeni avion Galeb i Super-Galeb i borbeni avion Orao; ratni brodovi tipa topovnjaa, minolovaca, korveta, torpednih i diverzantskih podmornica i itava serija sredstava veze i
elektronike. U tom periodu i kasnije, veoma znaajnu izvoznu komponentu
sainjavao je remont sredstava ratne tehnike. U vojno-pomorskim i vazduhoplovno-tehnikim zavodima obavljan je remont ratnih brodova, aviona i helikoptera, avionskih i helikopterskih motora, radarskih ureaja i drugo velikog broja zemalja.
U periodu ekspanzije jugoslovenske vojne privrede (19811990) ostvaren je izvoz sredstava NVO u vrednosti od 5311 miliona dolara ili proseno
oko 530 miliona dolara godinje.225 U prvoj polovini tog perioda, izvoz je bio
vei od uvoza, a u drugoj uvoz je bio vei od izvoza. U periodu 19851990.
godine, struktura izvoza NVO bila je: municija raznih vrsta i kalibara 34,4
odsto; naoruanje i municija KoV 20 odsto; ratni brodovi i brodska oprema
8,4 odsto i remontne usluge 8,6 odsto.226
Za razliku od uvoza sredstava NVO, koji je bio skoro u celosti sa Istoka
i sa Zapada, izvoz je iao prvenstveno u zemlje u razvoju. U periodu 1981
1990. godine, na primer, izvoz sredstava NVO i remontnih usluga realizovan
je sa svega 2,8 odsto na Zapadu, 16,0 odsto na Istoku, a ostatak od 81,2 odsto
u zemljama tzv. Treeg sveta.
Izvoz po prethodno zakljuenim ugovorima nastavljen je i posle nametanja embarga i dezintegracije druge Jugoslavije, ali ve 1994. godine sveden
je na minimum.
Izvoz vojno g ininj e r ing a
Ono to je posebno obeleilo vojno-privrednu delatnost druge Jugoslavije jeste izvoz vojnog ininjeringa. Uslovi koji su pogodovali toj delatnosti bili su,
u osnovi, isti oni koji su pogodovali izvozu sredstava ratne tehnike ubrzano naoruavanje novonastalih drava i s tim u vezi potreba za razvojem vojne
225
226
Isto, str. 60.

Aleksandar Stamatovi, isto, str. 107.
181
182

infrastrukture i izgradnje kapaciteta za proizvodnju sredstava NVO; sposobnost graevinske operative druge Jugoslavije da odgovori na poveanu tranju i politika jugoslovenskog rukovodstva prema zemljama u razvoju.
Neke radne organizacije druge Jugoslavije, jo pedesetih godina bile su
angaovane u gradnji vojnih luka i lukih postrojenja, vojnih aerodroma i
drugih objekata vojne infrastrukture u nekoliko zemalja Bliskog istoka. Ta
delatnost je postepeno irena i intenzivirana, tako da je dostigla svoj vrhunac
sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Samo u toku devedesetih godina (19811990) izvoz vojnog ininjeringa realizovan je u vrednosti od blizu
6,5 milijardi dolara, uestvovavi sa proseno 55 odsto ukupnog vojnog izvoza druge Jugoslavije. U prvim godinama te decenije, izvoz vojnog ininjeringa dostizao je vie od jedne milijarde dolara (u 1983. godine, na primer, 1,4
milijarde).227
Izvoz vojnog ininjeringa obuhvatao je izvoz znanja, rada i materijala,
odnosno izradu i predaju investitorima studije izvodljivosti; projektovanje, izgradnju i opremanje objekata vojne namene. Ti objekti se obino razvrstavaju u tri klase: industrijski objekti (fabrike za proizvodnju sredstava ratne tehnike baruta, eksploziva, oruja ili orua, delova i komponenti i remontnih
zavoda),228 objekti vojne infrastrukture (vojni aerodromi i avio baze, luke i
luna postrojenja, skladita i podzemna sklonita, ukljuujui komandna mesta i centra veze), i objekti vojnog standarda (oficirski domovi, bolnice, vojna
odmaralita i slino).
Izrada objekata vojne industrije vrena je, po principu klju u ruke,
to podrazumeva jedan kontinuelan proces od izrade studija izvodljivosti,
projektovanje, izgradnju i opremanje, putanje u rad/funkciju i verifikovanje
procesa rada/funkcionisanja. Najvei deo tih poslova obavljali su jugoslovenski radnici i strunjaci, dok je za opremanje proizvodnih kapaciteta i nekih
drugih objekata koriena i strana oprema.229
Poslovi vojnog ininjeringa obavljani su uglavnom u zemljama u razvoju: Aliru, Angoli, Egiptu, Libanu, Etiopiji, Jordanu, Iraku, Kuvajtu i nekim
drugim zemljama. Sedamdesetih i osamdesetih godina, meutim, najvei deo
tih poslova obavljen je samo u jednoj zemlji u Iraku.
Opirnije v. monografiju Jugoimport SDPR, str. 3460.
Poto su uvoznici vojnog ininjeringa prvenstveno zemlje u razvoju, a u drugoj polovini 20. veka to su bile novonastale nezavisne drave, pa se ta vrsta delatnosti obino odnosila na izgradnju materijalnih i drugih uslova za proizvodnju bazinih uslova i sredstava ratne tehnike.
229 Omer Pezo navodi da su u periodu 19761980. strani partneri uestvovali su sa 30 do
60 odsto u opremanju naih objekata u inostranstvu (Vojna industrija Jugoslavije, str. 452).
227
228
Istraivanje i razvoj u oblasti vojne tehnike

Istraivanje i razvoj u oblasti vojne tehnike jedna je od najvanijih delatnosti u vojnom sektoru privrede. Obavlja se preteno u industrijski razvijenim
zemljama i velikim proizvoaima oruja. Manje i manje razvijene zemlje
bave se uglavnom primenjenim i aplikativnim istraivanjem u smislu praktine primene i korienja stranih tehnologija, ree vlastitim razvojem, u emu
je donekle izuzetak bila druga Jugoslavija.
U ustanikoj i post-ustanikoj Srbiji i u prvoj Jugoslaviji praktino nije
postojao organizovan nauno-istraivaki i razvojni rad u oblasti ratne tehnike, osim delimino u vazduhoplovnoj industriji prve Jugoslavije. Proizvodnja naoruanja i municije zasnivana je uglavnom na uvozu tehniko-tehnolokih uslova.
Izmeu dva svetska rata, u oblasti razvoja i proizvodnje sredstava KoV
uvezene su licence za proizvodnju puke kal. 7,9 mm (iz Belgije) i pukomitraljeza istog kalibra iz eke, minobacaa kal. 81 mm iz Francuske i za neke
vrste artiljerijske municije iz ehoslovake.
U vazduhoplovnoj industriji, proizvoeni su kolski i borbeni avioni domae konstrukcije kao i etiri tipa aviona lovci i bombarderi po stranim
licencama (engleskoj, francuskoj i nemakoj). Po licencnoj dokumentaciji u
proizvodnju su bila ula i dva avio-motora. Reenja nekih talentovanih konstruktora prve Jugoslavije (na primer za lovaki avion IK-3, koji je ispoljio
izvanredna borbena svojstva u aprilskom ratu) bila su posebno zapaena u
svetu, naroito kod nemakih strunjaka koji su 1941. godine doli u posed
njihovih reenja.
U brodogradnji prve Jugoslavije nije postojao organizovan domai razvoj
kako zbog nedostatka strunog kadra tako i zbog toga to su sva vanija brodogradilita bila u stranom vlasnitvu; projektovanje novih brodova vrili su
skoro iskljuivo strani strunjaci.
Rad na istraivanju i razvoju u oblasti vojne tehnike u drugoj (Socijalistikoj) Jugoslaviji otpoet je odmah posle osloboenja zemlje, a obnavljan je
uporedo sa obnovom i izgradnjom kapaciteta za proizvodnju sredstava ratne
tehnike. Prioritet u tom radu dat je uspostavljanju organizacione strukture u
istraivako-razvojnoj delatnosti, te izgradnji naunog i strunog kadra.
Organizacija istraivako-razvojnog rada u oblasti vojne tehnike od poetka je, u osnovi, bila usklaena sa vidovskom podelom oruanih snaga; uspostavljene su odgovarajue institucije za istraivanje i razvoj sredstava NVO
potrebnih pojedinim vidovima oruanih snaga i rodovima vojske. Tako su,
pored Instituta JA, bili formirani takoe Vazduhoplovno-tehniki institut
(avgust 1948) i Brodarski institut u Zagrebu (iste godine).
183
184

Poetna organizacija vojnog NIR-a je menjana i prilagoavana konkretnim uslovima i potrebama JNA. Godine 1954, na primer, formiran je Elektro-tehniki institut, a 1957. godine i Raketni institut, to je bio odgovor na
uvoenje u oruane snage novih vrsta i tipova oruja u svetu i u Jugoslaviji.
Krajem ezdesetih godina i kasnije, sredite (i sutinu) vojno naunoistraivakog i razvojnog rada, sainjavala su tri instituta: Vojno-tehniki institut (KoV) u Beogradu, Vazduhoplovno-tehniki institut u arkovu kraj Beograda i Brodarski institut u Zagrebu, sve sa Institutom za nauno-tehniku
dokumentaciju i informacije u Beogradu. Njihov rad je usmeravan od strane
odgovarajuih organa u Ministarstvu odbrane i Generaltaba JNA, koji su postavljali taktiko-tehnike zahteve, a dopunjavan je i radom istraivako-razvojnim organizacijama u fabrikama za proizvodnju sredstava NVO.230
Na poslovima istraivanja i razvoja osamdesetih godina, prema A. Stamatoviu, bilo je angaovano 7297 strunjaka raznih profila i stepena obrazovanja. Ulaganja u taj rad sainjavalo je proseno 2,7 odsto vojnog budeta, odnosno 0,15 odsto nacionalnog dohotka i 48 miliona dolara godinje. U
istom periodu vojna industrija je ulagala u realizaciju razvojnih programa
oko 8,8 miliona dolara godinje.231
Istraivako-razvojne organizacije, svoju delatnost obavljale su prema jasno utvrenim planovima, koje su, prema A. Stamatoviu, predstavljale skoro iskljuivo primenjena istraivanja. Fundamentalna istraivanja, naglaava
A. Stamatovi, retko su ulazila u armijske programe nauno-istraivakog
rada. Istraivaki programi angaovali su proseno 23 odsto kadra vojnih
nauno-istraivakih i razvojnih institucija.
Realizacija razvojnih programa predstavljala je znatno veu istraivakorazvojnu delatnost. Razvojni programi, naime, prema istom izvoru, angaovali su do 75 odsto raspoloivog kadra, a obuhvatali su: a) sredstva i sisteme
klasinog (cevnog) i raketnog naoruanja; b) borbena i neborbena vozila; c)
vazduhoplove i vazduhoplovnu opremu; d) borbene plovne jedinice i brodsku opremu; e) sredstva i sisteme komandovanja i veze i drugo.232 Razvojna delatnost u celini moe se posmatrati kroz rad i uvoenje u proizvodnju
SRT: 1) na bazi domaeg razvoja; i 2) na bazi uvezenih, delimino ili potpuno, stranih licenci.
230 Omer Pezo je u Vojnoj industriji Jugoslavije napisao da je krajem sedamdesetih godina, 65 odsto fabrika vojne industrije imalo vlastite razvojne organizacije sa blizu stotinu
sektora rada. Vie od 50 odsto (zaposlenih) u tim organizacijama radilo je na razvoju sredstava ratne tehnike i tehnologija (str. 120).
231 Aleksandar Stamatovi, Vojna industrija druge Jugoslavije, str. 57.
232 A. Stamatovi, isto, str. 56.
Istraivako-razvojni organi i organizacije JNA ostvarivali su zapaene

rezultate na planu domaeg razvoja. U vojno-tehnikim institutima, naime,
razvijana je iroka skala novih SRT od linog naoruanja i opreme vojnika do savremenih artiljerijsko-raketnih sistema, oklopno-borbenih sredstava,
kolskih i borbenih aviona, ratnih brodova i sredstava veze i elektronike.
Od svih vrsta i tipova SRT koja su se nalazila u naoruanju i opremi JNA
osamdesetih godina, vie od 85 odsto su bila proizvodi domaeg razvoja, a 15
odsto ili manje licencne proizvodnje. O tome, Omer Pezo je napisao: U periodu 19631970. godine, na domai razvoj otpadalo je ukupno 89,7 odsto svih
sredstava naoruanja i vojne opreme (72,2 domai razvoj i 17,5 kopiranje), a
od svih sredstava u razvoju 78,6 odsto je ulo u proizvodnju.233
Kao to su jugoslovenski vojni strunjaci bili inventivni u kopiranju stranih reenja, to je naroito bio sluaj u prvim godina posle Drugog svetskog
rata,234 tako su bili uspeni i u primeni reenja po osnovu uvoznih licenci.
Kod kupovine licenci, naime, gotovo nikada nisu uzimana kompletna tehniko-tehnoloka reenja,235 ve su u sloene sisteme oruja ugraivali delove i komponente vlastitog razvoja. Sem toga, kod gotovo svih sredstava ratne tehnike licencnog porekla, vrena su odreena poboljanja konfiguracije i
taktiko-tehnikih karakteristika. S obzirom da je uvoz licenci vren preteno iz Sovjetskog Saveza i nekih istono-evropskih zemalja, to su sloeni sistemi oruja, proizvoeni na bazi tih licenci, oplemenjivani ugradnjom delova,
komponenti i/ili opreme nabavljenih od dobavljaa zapadnih zemalja.
Sredstva ratne tehnike proizvoena u drugoj Jugoslaviji, bilo na bazi domaeg razvoja ili uvoznih licenci, bila su veoma cenjena u svetskim razmerama. To je upravo bio razlog (i uslov) tranje na meunarodnom tritu naoruanja ne samo tih sredstava nego i vojnih tehnologija.
233 O. Pezo, isto, str. 121. Na drugom mestu, O. Pezo je, o tome napisao: U dosadanjem
radu vojno-tehniki instituti sa vojnom industrijom razvili su oko 85 odsto ukupnih sredstava
naoruanja i vojne opreme za nae oruane snage, osvojili su u proizvodnji preko 700 raznih
sredstava naoruanja i vojne opreme, meu kojima su streljaka oruja, artiljerijska i PA orua i minobacai, radio i PTT ureaji, radarsko-raunarski i drugi elektronski ureaji, viecevni
bacai raketa, voene i nevoene rakete, nianski, osmatraki, optiki i optoelektronski ureaji, avioni i avionski instrumenti, motori i drugo. Razvijeno je vie tipova podmornica, torpednih amaca, patrolnih brodova, raketnih topovnjaa i drugih plovnih jedinica, brodske opreme i ureaja (isto, str. 127).
234 Sluaj haubice 105 mm (kopija amerike) ili prvog jugoslovenskog tenka (pokuaj kopiranja sovjetskog srednjeg tenka T-34) i dr.
235 U nekim sluajevima to je bilo i neophodno jer isporuilac nije bio voljan da ustupi
kompletnu tehniku dokumentaciju, naroito kada su bile u pitanju tzv. osetljive tehnologije.
185
186

inioci uticaja naoruavanja

na razvoj druge Jugoslavije
Preoptereenost pr iv rede vojnom potronj om
Politiko i dravno rukovodstvo druge Jugoslavije pridavalo je veliku panju
razvoju oruanih snaga i izgradnji vojne industrije. Za te svrhe izdvajan je
znaajan deo nacionalnog dohotka do 1956. znatno iznad deset odsto, a kasnije manje, ali nikad ispod pet odsto ND. Meutim, izuzev u prvim godinama posle Drugog rata, druga Jugoslavija nije izlazila iznad svetskog proseka
kako u pogledu jaine (brojnosti) regularne armije posmatrano kroz odnos
vojnika prema broju (npr. 1000) stanovnika, tako i po zvaninim izdvajanjima iz ND/BDP za vojne potrebe. Ipak, postavlja se pitanje da li je i u kom
smeru prilino visoka vojna potronja i odravanje relativno jakih oruanih
snaga uticala na privredni razvoj zemlje?
Odravanje veoma brojne armije u prvim godinama posle Drugog svetskog rata u periodu obnove i izgradnje zemlje, imalo je, neosporno, negativan uticaj na privredni razvoj. Nekoliko stotina hiljada (oko 450.000) mladia ne samo to je bilo odvojeno od proizvodnje i stvaranje dohotka, nego se
javilo i kao veliki potroa tog dohotka i veoma oskudnih roba i usluga. U takvim uslovima multiplikatora tranje izazvan visokom vojnom potronjom,
nije mogao da ispolji svoje podsticajno, ve pre usporavajue dejstvo na privredni razvoj.
Pred kraj pedesetih i tokom ezdesetih godina, kada je jaina (brojnost)
JNA svedena na znatno nii nivo, optereenje privrede vojnom potronjom
bilo je znatno manje, pa je i negativan uticaj te potronje na razvoj bio manji. Meutim, usvajanje i sprovoenje koncepcije ONO tokom sedamdesetih
i osamdesetih godina ispoljilo je veoma snaan uticaj na privredni razvoj. Takav uticaj nije ispoljen prvenstveno dodatnim finansijskim i materijalnim optereenjem privrede vojnim potrebama, ve pre svega velikim fizikim i psihikim optereenjem itavog drutvenog bia problemom ONO.
Trokovi finansiranja vojske i njihov negativan uticaj na razvoj jugoslovenske privrede u znaajnoj meri su kompenzovani razvojem i delatnou vojnog
sektora privrede. Izgradnja novih kapaciteta za proizvodnju SRT, njihova proizvodnja i promet (naroito izvoz), nauno-istraivaka i razvojna delatnost u
oblasti vojne tehnike, angaovanost kapaciteta vojne industrije u proizvodnji
robe za trite, imali su neposredan ili posredan doprinos razvoju.
Vojna potronj a i reg ionalni ra zvoj
U prvim godinama posle Drugog svetskog rata, a i kasnije, tokom hladnog
rata, Jugoslavija je sprovodila znaajnu vojnu graevinsku delatnost. Razvoj
vojne infrastrukture i izgradnja kapaciteta za proizvodnju NVO posebno su

obeleavali tu aktivnost.
Novi objekti vojne infrastrukture i novi kapaciteti za proizvodnju SRT
izgraeni su prvenstveno na podrujima zapadne Srbije i u Bosni i Hercegovini. Takva lokacija diktirana je, pre svega, tadanjim geo-strategijskim uslovima mada je tome pridavan i odreen ekonomski znaaj. Teritorija BiH,
naime, smatrana je bastionom odbrane, kojem je po geo-strategijskom poloaju najblia bila zapadna Srbija. Od 37 fabrika lanica Zajednice vojne industrije Jugoslavije (ZINVOJ), na poetku sedamdesetih godina, 27 je bilo na
teritorijama Bosne i Hercegovine i Srbije (14 je bilo na teritoriji Srbije, 13 u
BiH), est u Hrvatskoj, tri u Sloveniji i jedna u Makedoniji.
Izgradnja i rad fabrika vojne industrije ispoljili su snaan efekat na
regionalni razvoj kroz poveanje zaposlenosti radne snage; poveanu tranju ivotnih namirnica, sirovina i materijala; izgradnju prateih objekata, ukljuujui vojne stanove i drugo. To je naroito bilo vidljivo kada su
vojne fabrike podizane izvan velikih gradova i gusto naseljenih mesta. Vojne fabrike koje su zapoljavale po nekoliko stotina ili hiljada radnika bile su
glavni pokretai privrednog i drutvenog razvoja podruja svojih lokacija.
Proizvodnja SRT i zaposlenost u tome, meutim, nije ograniavana samo
na fabrike koje su bile priznate kao proizvoai sredstava NVO. Pored 37 fabrika lanica ZINVOJ-a, sredinom sedamdesetih godina bilo je jo nekih 159
finalista, a svi oni kooperirali su sa oko 400 drugih fabrika. Tako je, prema
A. Stamatoviu, vie od 550 fabrika predstavljalo jugoslovenski potencijal u
oblasti proizvodnje i prometa SRT.236 Taj potencijal bio je razasut irom
druge Jugoslavije ispoljavajui svoj uticaj na zaposlenost, privredni i drutveni razvoj.237
Iz voz sred stava NVO, u sluga i vojnog in inj e r ing a
Kapaciteti jugoslovenske vojne industrije graeni su prvenstveno radi podmirenja potreba vlastitih oruanih snaga sredstvima ratne tehnike. Meutim,
relativno brzo pojavili su se vikovi proizvoda te industrije, koje je Jugoslavija
A. Stamatovi, Vojna privreda druge Jugoslavije, str. 64.

Ovde se moe postaviti uvek aktuelno pitanje ne bi li vei doprinos privrednom i
drutvenom razvoju dala ulaganja u proizvodnju sredstava opte ili reprodukcione namene?
Ne bi li moda vei doprinos razvoju dala ulaganja u proizvode tzv. bele tehnike, nametaja i
drugih potreptina za kojima je bila veoma velika tranja? Logian i matematiki dokaziv odgovor bi sigurno bio potvrdan DA. Meutim, jasno je potvreno da vlade mnogih zemalja,
pa i tadanje Jugoslavije, mnogo lake obezbeuju sredstva za finansiranje vojnih nego razvojnih programa.
236
237
187
188

pokuala (i uspela) da plasira na meunarodno trite NVO.238 Tako je druga Jugoslavija skoro punih 40 godina bila vaan izvoznik SRT. U 1953. godini,
koja se obino uzima kao poetna godina jugoslovenskog izvoza NVO, ostvaren je izvoz od dva odsto ukupne proizvodnje jugoslovenske vojne industrije,
a samo godinu dana kasnije 12,5 odsto. Izvoz je gotovo konstantno poveavan kako u apsolutnom tako i u relativnom smislu. Osamdesetih godina, on
je iznosio proseno 30 odsto ukupne proizvodnje SRT u drugoj Jugoslaviji.
U periodu 19531990. godine, ostvaren je izvoz SRT u vrednosti od 5750
miliona amerikih dolara, raunato u tekuim cenama i vrednostima dolara. Priblino toliko predstavljao je uvoz NVO i vojnih tehnologija, to znai
da je uvoz SRT i vojnih tehnologija bio u potpunosti pokriven izvozom.239
Izvoz NVO, u stvari, predstavljao je poseban doprinos razvoju, jer je sredstvima stranog plaanja dobijenim iz tog izvoza mogao biti finansiran uvoz NVO
i time ublaeno optereenje privrede od planiranih potreba materijalno-tehnikog opremanja oruanih snaga.
Druga Jugoslavija imala je solidne kapacitete za pruanje remontnih i
drugih usluga u odravanju sredstava ratne tehnike. Pruanjem tih usluga, uz
koje su, normalno, ile isporuke rezervnih delova i drugo, oruanim snagama stranih zemalja, naroito zemalja u razvoju ostvarivan je znaajan devizni
priliv, koji je mogao biti upotrebljen za redovne vojne i odbrambene potrebe
ili za finansiranje razvojnih programa.
Izuzetno znaajnu vojno-privrednu delatnost druge Jugoslavije predstavljao je izvoz vojnog ininjeringa posredstvom posebno ovlaenih organizacija za vojne spoljno-trgovinske poslove: Jugoimport, Savezna direkcija za
promet proizvoda posebne namene (SDPR) i Jugoimport SDPR.240 U periodu 19491990. godine ostvaren je izvoz vojnog ininjeringa u vrednosti
od oko dvanaest milijardi dolara, ne raunajui opremnu supstancu opremu ugraenu u proizvodna i druga postrojenja. (Samo u periodu 19811990.
ostvaren je izvoz vojnog ininjeringa u vrednosti od preko 9000 miliona dolara.) Izvoz vojnog ininjeringa zajedno sa izvozom SRT i vojnih tehnologi-
238 v. Todor Mirkovi, General Aspects of Military-tchnological Potentials of Yugoslavia,

CSS Papers, Center for Strategic Studies, Belgrade, Yugoslavia, 1991, pp. 2344.
239 U prvih dvadeset izvoznih godina, uvoz je bio vei od izvoza, dok je drugih dvadeset godina izvoz bio vei od uvoza, tog najrentabilnijeg posla u domenu vojno-privrednih delatnosti.
240 Jugoimport, kao javno preduzee za spoljnu trgovinu, osnovan juna 1949. godine, naknadno je ovlaen da vri odreene poslove za JNA i u tom svojstvu obavljao poslove izvoza
sredstava NVO. Aprila 1974. godine, osnovana je Savezna direkcija za promet i rezerve proizvoda posebne namene, koja je na osnovu zakljuenog ugovora preuzela sve poslove i obaveze
Jugoimporta. Decembra 1992. godine, izvrena je transformacija SDPR u Holding kompaniju
pod nazivom Jugoimport SDPR.
ja, predstavljao je znaajan prodor druge Jugoslavije na meunarodno trite,

pre svega na trite zemalja u razvoju, promoviui mogunosti jugoslovenske privrede da odgovori na narastajue zahteve tog trita.
Izvoz sredstava NVO, vojnih tehnologija i vojnog ininjeringa podsticao
je pruanje tehnike pomoi i obuku strunjaka zemalja-uvoznica u vojnim
kolama i tehnikim institutima JNA. Po tim osnovama vie hiljada jugoslovenskih strunjaka boravilo je u zemljama koje su bile kupci jugoslovenskih
SRT i vojnog ininjeringa, a nekih 8000 njihovih strunjaka kolovano je ili
je bilo na strunom usavravanju u jugoslovenskim vojnim institutima, na fakultetima ili u radnim organizacijama isporuiocima vojne i druge tehnike.
Na taj nain su takoe trasirani putevi za vru i trajniju saradnju, a obezbeivan je i znaajan priliv stranih sredstava plaanja.
Transfer vojnih tehnolog ij a
Vojni nauno-istraivaki rad, sa relativno malim ulaganjima (sve do 1981.
godine ispod tri odsto vojnog budeta), ostvarivao je zapaene rezultate. Neposredan i posredan doprinos tog rada razvoju moe da se posmatra: a) kroz
osvajanje i uvoenje u proizvodnju novih SRT i na taj nain smanjenje uvoza tih sredstava za potrebe JNA; b) transfer osvojenih tehnologija i tehnolokih reenja u civilni sektor privrede; c) ekspanziju izvoza SRT; i d) izvoz vojnih tehnologija.
Zahvaljujui uspesima na planu istraivanja, razvoja i uvoenja u proizvodnju novih SRT, uvozne potrebe JNA bile su svedene uglavnom na nabavke licenci (najee deliminih) i opreme, preteno elektronike.241 Tokom
sedamdesetih i osamdesetih godina, Jugoslavija praktino nije uvozila gotove sisteme oruja (izuzetak su bili avioni Mig-29), pa je na taj nain znaajno
smanjen odliv stranih sredstava plaanja za uvoz novih SRT.
U izradi i realizaciji svojih planova, nauno-istraivake i razvojne organizacije JNA uspostavljale su veze i saradnju sa slinim organizacijama civilnog sektora. Takva saradnja bila je uspostavljena, na primer, izmeu vojnotehnikih instituta i Instituta Mihailo Pupin, Instituta za fiziku, Instituta za
primenjenu fiziku, Elektro-tehnikog i Mainskog instituta (sve u Beogradu);
Instituta Energoinvest u Sarajevu; Instituta za hemiju Boris Kidri i Instituta Iskre u Ljubljani i sa sva tri instituta nuklearne fizike. (S obzirom da
241 Prema procenama strunjaka Hamburkog Instituta za izgradnju mira i politiku bezbednosti, Jugoslavija je bila svrstana na tree mesto meu zemljama u razvoju (posle Indije i
Brazila) prema razvojnom i proizvodnom potencijalu i na etvrto (posle navedene dve zemlje
i Izraela) po obimu i strukturi proizvodnje SRT (Herbert Wulf, Arms Production in Third
World Countries, Effects on Industrilization, Institute of Peace Resolution and Security Policy,
Hamburg, Germany, 1980, pp. 357-382).
189
190

su vojne fabrike bile angaovane i u proizvodnji robe iroke potronje, to su

one rezultate svojih razvojnih jedinica prenosile i na civilni sektor privrede.)
Procene iz 1986. godine su pokazale da je u periodu 19761985. godine oko
35 odsto ostvarenih naunih i razvojnih rezultata za potrebe vlastitih oruanih snaga primenjeno (neposredno ili posredno) i u industriji za civilne potrebe.242
Rezultati nauno-istraivakog i razvojnog rada. izraeni u kvantitetu
SRT, predstavljali su vaan doprinos uspehu izvoza tih sredstava. Meutim,
poloaj jugoslovenske vojne privrede na meunarodnom tritu naoruanja
nije se ogledao samo u izvozu SRT; njen uspeh ogledao se i u izvozu vojnih
tehnologija. Sedamdesetih godina izvoz vojnih tehnologija i licenci ostvaren
je u 13 zemalja, a samo u periodu 19811985. godine, tim putem obezbeen
je priliv stranih sredstava plaanja u iznosu od 180 miliona dolara.
Proi zvodnj a z a civ ilno tri te
Pogoni vojne industrije druge Jugoslavije, itavo vreme njenog postojanja
proizvodili su za vojne i za civilne potrebe. Jo u prvim godina posle Drugog svetskog rata, u njima su proizvoeni rudarski eksplozivi i baruti, poljoprivredni alati i maine i drugi proizvodi opte namene. Ta proizvodnja sistematski je poveavana, a iren je i njen asortiman. Ve 1954. godine, na
primer, neke vojne fabrike bile su programirane za proizvodnju motora Sauer za fabriku putnikih vozila u Priboju; za proizvodnju teretnih, poluteretnih i putnikih vozila po licenci italijanske fabrike Fiat. U 1956. godini
vrednost proizvodnje vojne industrije za civilno trite bila je 6,5 puta vea
nego u 1952. godini.
U drugoj polovini pedesetih godina nastale su nove okolnosti koje su
upuivale vojne fabrike na vee angaovanje u proizvodnji za civilno trite.
Usled prijema znaajnih koliina SRT putem strane vojne pomoi i smanjenja oruanih snaga javila se velika zasienost u tim sredstvima. Pogoni vojne
industrije, koji su bili kapacitirani za potrebe ratne armije, morali su da reduciraju svoje proizvodne programe. Tako je vojna industrija ve 1957. godine
morala da svede korienje svojih kapaciteta u proizvodnji SRT na svega 41,8
odsto, s daljim opadanjem njihove iskorienosti na 29,8 odsto u 1958. sve
do neto iznad deset odsto u 1975. godini.243 U takvim uslovima, neke fabrike vojne industrije, koristei rezultate na razvoju SRT, specijalizovale su se i
za proizvodnju roba iroke potronje. Fabrika Sloboda u aku, na primer,
specijalizovala se za proizvodnju bele tehnike; fabrika Kruik za proi242
243
V. A. Stamatovi, isto, str. 113114.

Isto, str. 41.
zvodnju vodovodne armature, maina za tekstilnu industriju i lovaku municiju; Zastava u Kragujevcu za proizvodnju lovake municije i lovake opreme; Iskra Kranj, za proizvodnju sredstava veze i komunikacija i drugo.
U relativno kratkom vremenskom periodu izvrena je skoro prava konverzija vojne industrije druge Jugoslavije, to je olakano visokim stepenom
tranje novih vrsta proizvoda opte namene na domaem tritu.
Zbog naraslog angaovanja vojne industrije u proizvodnji za civilno trite, 1961. godine izvreno je odvajanje proizvodnje sredstava posebne od
sredstava opte namene.244 U daljem razvoju, svoje programe proizvodnje
SRT, vojne fabrike su usklaivale sa Generaltabom JNA i SSNO, odnosno sa
konkretnim potrebama JNA i planovima izvoza NVO, a za proizvodnju sredstava opte namene sa odgovarajuim dravnim organima.
Vojna industrija druge Jugoslavije, prema tome, od samog svog konsolidovanja u prvim godinama posle Drugog svetskog rata, nije se pretvorila u
zatvoreni vojni arsenal (sluaj u SSSR-u) i radila samo za sebe, ve se otvorila i prema tritu, angaujui znaajan deo svojih razvojnih i proizvodnih kapaciteta u proizvodnju za civilno trite. Na taj nain, vojna industrija
druge Jugoslavije dala je vaan doprinos industrijskom razvoju i razvoju podruja svog nalaenja, a time i ekonomskom razvoju i tehnikom progresu u
celini. Iskustva sticana u tim procesima, naalost, nisu koriena u procesu
konverzije vojne industrije tokom devedesetih godina prolog veka.
Revitalizacija vojne industrije Srbije

Trea Jugoslavija, postojala je u neposrednom ratnom okruenju, a i sama je
bila izloena masovnom i dugotrajnom (78 dana) bombardovanju i raketiranju od strane snaga NATO (1999) kojim su pogoeni skoro svi pogoni vojne industrije SCG. U takvim uslovima, ukljuujui embargo na uvoz i izvoz
NVO i vojnih tehnologija, poloaj vojne industrije je bio izuzetno teak, a bilo
je teko i uspostaviti odreeniju vezu izmeu naoruavanja i razvoja. Izvesno
je, meutim, da je krajnje otean, u nekim sluajevima ak i drastino smanjen rad vojnih fabrika doveo do poveanja nezaposlenosti i novih privrednih tekoa na lokalnom i irem nacionalnom nivou.
Veliko smanjenje proizvodnje NVO bez realnih izgleda da se ona dovede
na prvobitni nivo ili uvea, postavilo je na dnevni red pitanje konverzije dela
vojne industrije SR Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore. Meutim, uprkos iskustvima iz pedesetih i ezdesetih godina, kada je deo vojne industrije
uspeno preorijentisan na proizvodnju robe za civilno trite, vei pomaci na
244
Opirnije, v. Omer Pezo, VOJNA INDUSTRIJA JUGOSLAVIJE, str. 383399.
191
192

planu konverzije vojne industrije nisu uinjeni. Rukovodstvo tree Jugoslavije

nije poklonilo potrebnu panju tom, za ekonomski razvoj i tehniki progres,
veoma vanom pitanju. Zadovoljilo se time da vojne fabrike odravaju u ivotu putem povremenih injekcija, ali se nije potrudilo da pomogne prekvalifikaciju kadra i osposobljavanje pogona za proizvodnju robe za kojom je tranja na domaem tritu bila velika.
Posle promena nastalih u SRJ (SCG) krajem 2001. godine, nova rukovodstva Dravne zajednice SCG i Republike Srbije zateklo je izuzetno nepovoljno stanje: glomazna oruana sila i devastirana vojna industrija. Suoena
s brojnim drugim problemima ona su na vojnom i vojno-ekonomskom polju veoma sporo delovala. Rukovodstvu SCG bilo je potrebno mnogo vremena da se odlui i zvanino zatrai prijem u Program NATO Partnerstvo za
mir. Sporo je i besplanski ulazilo u reformu Vojske, ukljuujui i njeno reduciranje na nivo primeren datim meunarodnim uslovima, odbrambenim potrebama i mogunostima zemlje. Odugovlailo je sa reavanjem vika vojne
imovine, ije je odravanje znaajno optereivalo vojni budet. Zbog nedefinisane veliine i strukture Vojske i nesagledanih njenih potreba u sredstvima
NVO, kao i neizvesnosti u mogunosti plasmana SRT na inostrano trite naoruanja, rukovodstva SCG i Republike Srbije nisu ozbiljnije prila reavanju
problema vojne industrije. Tek je poetkom 2005. godine, Vlada SCG donela
odluku o stavljanju u proces rekonstrukcije i revitalizacije est vodeih fabrika vojne industrije, i to:
Prvi partizan, Uice;
Milan Blagojevi, Luani;
Sloboda, aak;
Kruik, Valjevo;
Zastava, Kragujevac; i
Prva iskra, Bari.245
Sudbinu vojne industrije tree Jugoslavije, njenih proizvodnih kapaciteta, delio je, u osnovi i vojni nauno-istraivaki rad. Vojno-tehniki instituti (KoV i RV) bili su izgubili veze i saradnike odnose sa slinim institutima
drugih zemalja, kao i sa domaim nauno-istraivakim ustanovama. Ipak,
uz velika naprezanja rukovodeeg i strunog kadra, i u tim tekim vremenima, uinjeni su znaajni pomaci na planu osavremenjavanja postojeih i razvoja novih sistema oruja i orua, ukljuujui:
osvajanje proizvodnje nove automatske puke 5,56 mm (NATO standard) i municije istog kalibra;
245
V. Vojska, 17.3.2005.
osvajanje proizvodnje nekih raketnih sistema, ukljuujui viecevni

raketni baca Plamen-S;
adaptiranje vune top-haubice kal. 152 mm (Nora) i njeno pretvaranje
u samohodno orue istog kalibra;
inovacije izvrene na tenkovima T-72 i M-84 sa bitnim poboljanjem
preciznosti gaanja,246 i drugo.
Kao rezultat izmenjenog meunarodnog poloaja SCG i delimino ostvarene revitalizacije nekih pogona vojne privrede, u 2004. i 2005. godini javile su se izvesne mogunosti ponovnog izlaska vojnih proizvoaa SCG na
meunarodno trite naoruanja. Tako je, na primer, Prvi partizan od 70
miliona dolara ukupnog dohotka u 2004. godini, 15 miliona realizovao na
inostranom tritu. Kuvajt je pokazao interes za inovaciju ranije isporuenih
tenkova M-84, a ukazuje se i mogunost obnavljanja tzv. Off-shore poslova sa
NATO-om. S obzirom na bogato iskustvo vojnih proizvoaa, istraivakorazvojne i proizvodne mogunosti vojne industrije SCG, postoje realni izgledi da ta industrija obezbedi plasman svojih proizvoda u veem broju zemalja,
pod uslovom da se njenoj obnovi, rekonstrukciji i revitalizaciji pokloni odgovarajua panja.
Ostala zapaanja
Sveukupni uticaj naoruavanja na ekonomski i drutveni razvoj Jugoslavije je
viedimenzionalan. U svojoj sveukupnosti on je delovao, u sutini, u negativnom smeru. Kada bi se uzeo u obzir i uticaj ratova voenih na njenim teritorijama, onda bi se moglo rei da je bio katastrofalan. Ako u ovom razmatranju, meutim, izostavimo pitanje uticaja naoruavanja (vojne potronje i
vojne proizvodnje) na razvoj Srbije i prve Jugoslavije i koncentriemo se na
period posle Drugog svetskog rata, onda se problem moe moda neto konkretnije sagledati.
Druga Jugoslavija potrajala je neto vie od 45 godina (1944/451991/92).
U tom, ne tako dugom vremenskom periodu, nastajale su krupne promene
koje su uticale kako na njen vojni (vojno-ekonomski), tako i privredni razvoj. U takvim uslovima veoma je teko uspostaviti usku korelativnu vezu izmeu optereenja privrede naoruanjem i njenog razvoja izraenog u stopi
ekonomskog rasta ili poveanja/smanjenja nacionalnog dohotka. Ovaj odnos,
upravo u sluaju druge Jugoslavije, kretao se suprotno oekivanjima i u ekonomskoj teoriji gotovo opte prihvaenim naelima, a to je da vea izdvajanja
iz ND za vojne potrebe, utiu na smanjenje stope ekonomskog rasta i ND, i
246
Opirnije v. Yu Reporter, izd. Jugoimport SDRP, decembar 2004. godine.
193
194

obratno. U sluaju druge Jugoslavije to je bilo skoro obrnuto: u vreme kada

su izdvajanja iz ND za vojne potrebe bila najvea (druga polovina pedesetih
i poetak ezdesetih godina) stopa rasta nacionalnog dohotka bila je najvea
i u daljem smanjenju uea vojnih rashoda u raspodeli ND stopa ekonomskog rasta i kretanja NC je smanjivana.
Meutim, privredni razvoj druge Jugoslavije, kao i bilo koje druge zemlje, ne moe se uzrono-posledino vezati samo (ili preteno) za porast ili
smanjenje vojnih izdataka. Na intenzitet naoruavanja i visinu vojne potronje, kao i na tokove kretanja privrednog razvoja, utiu brojni endogeni i egzogeni inioci, ukljuujui:
masovno angaovanje radnih ljudi i graana na obnovi i izgradnji zemlje (u ovom sluaju posle Drugog svetskog rata);
veoma velika ulaganja u proirenu reprodukciju (vie od 20 odsto
ostvarenog ND), ukljuujui i razvoj vojne industrije koji je finansiran iz vojnog budeta;
pritiske i pretnje velikih sila, koji su uticali na dodatno angaovanje irih masa na izgradnji zemlje;
znaajnu ekonomsku i vojnu pomo inostranstva; i
najzad, ali ne i najmanje vano, organizovanje masovnih omladinskih
i drugih akcija, u kojima je uestvovala i vojska, u izgradnji putnih komunikacija i drugih objekata privredne infrastrukture.
U takvim uslovima bilo je mogue obezbediti visoku stopu ekonomskog
rasta (koja se u prvim posleratnim godinama oslanjala na veoma nizak nivo
razvijenosti, ili bolje rei razruenosti privredne infrastrukture) i uporedo s
tim relativno velika izdvajanja iz ND za vojne potrebe. Meutim, ipak nije
teko pretpostaviti da je barem jedan deo ulaganja u vojne svrhe ulagan u razvojne projekte, stopa ekonomskog rasta i poveanja ND bila bi jo vea.
U daljem razvoju uslovi su se izmenili. Entuzijazam masa je splasnuo,
inostrana besplatna i bespovratna pomo je svedena na minimum, a smanjena su, relativno, i investiciona ulaganja. Prethodne, tekue i naknadne investicije postajale su sve manje rentabilne, a ekonomski partikularizam i separatizam vodili su razbijanju jedinstvenog jugoslovenskog trita i sve veim
tekoama u razvoju privrede i drutva. Sistem radnikog (samo)upravljanja sredstvima u drutvenoj svojini i loe rukovoenje u privredi i drutvu
odrazili su se takoe na usporavanje privrednog razvoja. Na te okolnosti nadovezala su se i dalje velika ulaganja u vojne svrhe proseno osam odsto
ezdesetih, est do sedam u sedamdesetim i oko pet odsto BNP krajem osamdesetih godina. Sve je to uzrokovalo usporavanje ekonomskog rasta i njegovo
svoenje na pozitivnu nulu.
Najveu konicu privrednom razvoju tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, pored neadekvatnog drutveno-ekonomskog ustrojstva, separati-
stikih tendencija i loeg rukovoenja u privredi, predstavljalo je uvoenje i

realizovanje sistema ili koncepcije optenarodne odbrane. Pored toga to je
realizovanje tog koncepta zahtevalo dodatno angaovanje ljudskih i materijalnih resursa, kroz realizovanje sistema ONO i DSZ posredno ili neposredno su bili ukljueni gotovo svi ljudi, sve drutveno-politike zajednice i radne
organizacije, to je vodilo snanom psiholokom optereenju i odvajanju ljudi od njihovih redovnih radnih obaveza i svestranijeg angaovanja na planovima razvoja zemlje.
Treba naglasiti, ipak, da vojna potronja i sve vojne aktivnosti nisu imali samo negativno i usporavajue dejstvo na razvoj jugoslovenske privrede.
Neke vojne aktivnosti davale su i neposredan doprinos razvoju ili su to inile posrednim uticajem.
Izgradnja kapaciteta za proizvodnju sredstava NVO i objekata vojnog
standarda, na primer, predstavljali su znaajan doprinos lokalnom ekonomskom i socijalnom razvoju, a razvoj vojne infrastrukture veoj zaposlenosti radne snage. Rezultat tih aktivnosti predstavljao je i poveanje drutvenog
bogatstva uopte.
Ekonomsku korist i posredan doprinos razvoju predstavljala je i proizvodnja sredstava ratne tehnike. Razvojem i proizvodnjom tih sredstava smanjivane su potrebe uvoza naoruanja i opreme za potrebe JNA, a time i odliva sredstava stranog plaanja, koja su, umesto toga, mogla da se upotrebe za
uvoz robe iroke potronje i/ili reproduktivnih materijala. Najveu ekonomsku korist i doprinos razvoju predstavljala je proizvodnja NVO za izvoz, a takoe izvoz vojnog ininjeringa i vojnih tehnologija.
Znaajan doprinos ekonomskom razvoju i tehnikom progresu druge Jugoslavije davao je i vojni nauno-istraivaki i razvojni rad u oblasti ratne
tehnike, putem prenosa i primene rezultata tog rada u civilnom sektoru privrede.
U drugoj Jugoslaviji, meutim, izostala je neposrednija saradnja i usklaenost napora vojnog i civilnog sektora privrede, kao i vojske i drave uopte, na planu unapreenja privrednog razvoja i tehnikog progresa. Vojna rukovodstva nisu upuivana u razmatranja mogunosti i ekonomskih posledica
naoruavanja, niti su se politike i dravne strukture konkretnije bavile vojnim problemima. Nedovoljno su koriene mogunosti vojske da, u okvirima
svojih profesionalnih delatnosti, uzima vee uee u neposrednoj izgradnji
zemlje, zatiti i unapreenju ivotne sredine. Znanja i vetine sticane u vojsci
nedovoljno su koriene u civilnom sektoru privrede i drutva.
195
vii
Tendencije na polju naoruavanja
i razvoja
Dogaaji sa poetka 21. veka potvruju da e ratovanje i naoruavanje biti i

dalje verni pratioci razvoja ljudskog drutva. Menjae se karakter, sredstva i
nain voenja rata, ali e ciljevi i njegove ekonomske, socijalne i druge posledice biti, u osnovi, uvek isti.
Sve je izvesnije da e se slika rata (realnog i supozicioniranog) u 21. veku
razlikovati od ratova voenih u prvoj polovini 20. veka (Prvi i Drugi svetski
rat) ili zamiljanog meublokovskog oruanog sukoba u vreme hladnog rata.
Najvei uticaj na promene u karakteru rata ispoljie nove vojne tehnologije i
njihova primena, izraena u interakciji tehnika strategija i obratno.
Nove tehnologije koje nalaze vojnu primenu kao i one koje izlaze iz vojnih laboratorija i razvojnih centara ispoljavaju uticaj ne samo na rat (strategiju i taktiku) i nain njegovog voenja, nego i na ekonomski razvoj i tehniki progres.
S obzirom da nova vrsta rata (informatiki rat,247 tehnoloki rat248 i
slino), u naelu, nee zahtevati masovno angaovanje snaga i sredstava na
bojitu, to e i obim angaovanja ljudskih i materijalnih resursa u pripremama za rat biti znatno manji. Takvo vienje mogue tendencije kretanja na podruju naoruavanja proizlazi uglavnom iz doktrina i vojnih strategija velikih
sila, prvenstveno Sjedinjenih Amerikih Drava. Meutim, moe se, ipak, nazreti da e u narednom periodu postajati razliite vrste ili razliiti tipovi rata,
koji e biti voeni razliitim SRT. Velike, ekonomski i tehniko-tehnoloki
mone zemlje, ratovae (ukoliko do rata doe) meusobno i prema treim
zemljama (u preduzimanju vojnih intervencija, na primer) preteno sredstvima visokih tehnologija, moda ba i bez neposrednih sudara snaga na kopnu
247 Za razliku od informacionog rata, koji se vodi pomou sredstava masovnih komunikacija, informatiki rat se vodi sredstvima razvijenim na bazi novih, informatikih, tehnologija (elektronika, senzorska tehnika i sl.), vatrenim sredstvima osposobljenim za dejstva sa
velikih udaljenja, elektro-magnetnim sredstvima i slino.
248 Voen preteno sredstvima novih tehnologija, koja ne zahtevaju veliko angaovanje
snaga i sredstava na bojitu, a nekada ak i bez neposrednog sudara snaga suprotstavljenih
strana.
Te nde ncije na p olju naoru avanja i razvoja
ili na moru, dok manje i manje razvijene zemlje s takvim sredstvima nee
raspolagati (ili nee raspolagati u dovoljnim koliinama). One e biti i dalje
upuene, preteno, na klasina oruja i opremu i na, manje-vie, klasian nain voenja rata.249
Nove tehnologije, njihova vojna primena i nove vojne strategije i ratne doktrine neizbeno vode promenama u nainu voenja rata. Meutim, u
okviru datog podruja razmatranja tendencije kretanja na polju naoruavanja i razvoja, neophodan je neto konkretniji uvid u najmanje etiri uticajna faktora na razvoj:
1. novac poveanje ili smanjenje vojne potronje;
2. ovek poveanje ili smanjenje mirnodopskih i/ili ratnih armija;
3. tehnologija poveanje ili smanjenje vojnih nauno-istraivakih delatnosti i proizvodnje SRT; i
4. materijal poveanje ili smanjenje utroka strategijskih sirovina i materijala u proizvodnji sredstava NVO.
Tendencije kretanja na polju vojne potronje

Od zavretka Drugog svetskog rata do kraja 20. veka mogu se identifikovati
dva karakteristina perioda u kretanju visine vojne potronje u svetu: 1) od
1946. do 1990. godine sistematsko nominalno poveavanje; i 2) od 1990. do
1999. godine veliko smanjenje. Od 2000. godine ulazimo u period ponovnog
poveavanja globalnih vojnih rashoda.
Kretanje vojne potronje u navedena dva perioda, meutim, nije bilo pravolinijsko; ono je imalo odreene cikline periode ili tokove. U prvom periodu posebno je bilo karakteristino kretanje vojne potronje zapadnih industrijski razvijenih zemalja apsolutno poveavanje i realno smanjenje (uee
u raspodeli ND ili BDP). Sovjetski Savez i mnoge zemlje u razvoju zadravale
su stalno visoko (nesmanjeno) uee vojne potronje i u raspodeli ND.
U drugom periodu drastino su smanjeni vojni rashodi zemalja bivih
sovjetskih republika, a znaajno su smanjeni vojni budeti i nekih industrijski
razvijenih zemalja Zapada. Krajem osamdesetih godina, na primer, zvanini vojni izdaci svih zemalja Zajednice nezavisnih drava iznosili su tek neto
vie od deset odsto procenjivanih sovjetskih vojnih izdataka osamdesetih godina prolog veka (oko 300 milijardi dolara godinje). S druge strane, kupov249 Karakter rata, njegova uestalost, prostorna (teritorijalna) rasprostranjenost i intenzivnost voenja mogao bi da bude drugaiji od sada predvianog, ukoliko bi bio uspostavljen
pouzdan i efikasan sistem kolektivne bezbednosti (regionalne, meunarodne) bez politikih
interesa i strategijskih ciljeva odluujuih inilaca takvog sistema bezbednosti.
197
198

na mo vojnog budeta SAD krajem devedesetih godina bila je upola manja

od kupovne moi vojnog budeta iz 1986. godine kada je zaustavljen njegov
dalji rast. Kupovna mo vojnih izdataka evropskih zemalja NATO, u navedenom vremenskom periodu, prema procenama ekonomskih analitiara tih zemalja, opala je realno za 37 odsto. Zemlje u razvoju, meutim, ni posle hladnog rata nisu smanjivale svoje vojne izdatke kako realno tako i nominalno.
Neke od njih, naroito one iz June, Jugoistone i Istone Azije ak su i ubrzale njihovo poveavanje.
Najvee poveanje vojnih izdataka u posle hladnoratovskom periodu
ostvarile su neke azijske zemlje. Samo u poslednjoj dekadi dvadesetog veka,
vojni budeti osam zemalja, najveih vojnih potroaa tog kontinenta, povealo je svoje vojne rashoda za 50 odsto (tabela 7.1).
Tabela 7.1. Vojni izdaci vodeih azijskih zemalja milijardi US dolara
Zemlja
Narodna Republika Kina
Indija
Indonezija
Japan
Severna Koreja
Juna Koreja
Tajvan
SVEGA
1989
121.000
8700
545
29.300
4450
9200
8200
72.396
1999
36.000
10.870
1650
44.500
6500
12.500
12.000
124.000
Izvor: Prema publikaciji The WORLD MILITARY ALMANAC 19901991. i 19992000.
Najvea poveanja vojnih izdataka u toku poslednje dekade 20. veka, kao
to se iz navedene tabele vidi, odnose se na Kinu i Japan. Kina skoro punih
dvadeset godina neprekidno poveava svoje vojne izdatke stopom veom od
deset odsto godinje. Veliko poveanje vojnih rashoda Japana nije rezultat
poveanja njihovog uea u raspodeli BDP, ve poveanja BDP. Japan, naime, potuje nametnuto mu ogranienje da njegov vojni budet ne prelazi jedan odsto BDP, pa je poveanje njegovog vojnog budeta rezultat poveanja njegovog bruto drutvenog proizvoda. Realno je oekivati da se po istom
osnovu poveavaju vojni izdaci i drugih zemalja Dalekog istoka, june i jugoistone Azije, koje belee visoku stopu ekonomskog rasta i poveanja svog
BDP. Na mogue dalje poveanje vojnih rashoda navedenih zemalja upuuje i nepovoljna vojno-politika situacija u tim delovima sveta: meusobna suprotstavljenost dve Koreje i dve Kine, nepovoljan razvoj kinesko-amerikih
odnosa, zategnutost u odnosima izmeu Indije i Pakistan i drugo.
Zemlje Bliskog i Srednjeg istoka koje su se suoile s potrebom oporavaka
posle ratova iz perioda osamdesetih i devedesetih godina 20. i na poetku 21.
veka (irako-iranski rat osamdesetih godina, iraka invaziju u Kuvajtu 1990,
Pustinjska oluja 1991. i okupacija Iraka od multinacionalnih snaga 2003.

godine) i u uslovima zategnutih odnosa u tom delu sveta, takoe su poveavale svoje vojne izdatke u posle hladnoratovskom periodu, mada ne postoje konkretni podaci u kom obimu (Saudijska Arabija je, na primer, svoj vojni budet od 12 milijardi dolara u 1990. poveala na 18,40 milijardi dolara u
1999. godini, to takoe predstavlja vie od pedeset odsto).
Vojna potronja u podsaharskoj Africi, prema proceni strunjaka britanske istraivake institucije SAFERWORLD, samo u drugoj polovini devedesetih godina prolog veka poveana je za 47 odsto i pokazuje tendenciju daljeg poveavanja.
Tako su u periodu globalnog smanjenja snaga i naoruanja (19901999),
vojne trokove smanjile samo zemlje bive VU i lanice NATO, koje su u vreme hladnog rata imale najvee vojne rashode. Zemlje Treeg sveta, ije privrede najtee podnose teret naoruavanja nisu bile ukljuene u proces smanjenja snaga i naoruanja; one su nastavile da poveavaju, neke od njih ak i
da ubrzavaju, svoje vojne rashode.
Od poetka 21. veka, meutim, poveanje vojnih izdataka poprima gotovo planetarne razmere. Industrijski razvijene zemlje, pre svega Sjedinjene
Amerike Drave kao vodea svetska sila, ponovno su poele da poveavaju
svoj vojni budet i to ubrzanim tempom, a manje razvijene i nerazvijene zemlje uporedo sa ubrzanim ekonomskim razvojem (neke i izvan toga) nastavljaju da poveavaju svoje vojne rashode.
Zvanini vojni budet SAD povean je od 276 milijarde dolara u 1998.
na 345 milijarde u 2002. i 400 milijardi dolara u fiskalnoj 2004. godini, a
Pentagon planira da se on do 2008. godine povea na 440 milijardi dolara, da bi 2010. prekoraio cifru od 500 milijardi.250 Navedena poveanja odnose se preteno na trokove razvoja, proizvodnje i nabavki novih sredstava
ratne tehnike (tabela 7.2), ali u njima nisu obuhvaeni trokovi nacionalne odbrane koji se finansiraju iz budeta drugih vladinih organa, kao to su
Ministarstvo za energiju, koje se bavi razvojem nuklearnih programa ili Svemirska nacionalna agencija (NASA), koja razvija svemirsku obavetajnu delatnost za potrebe i Ministarstva odbrane. Navedenim iznosima nisu obuhvaeni ni trokovi operacija koje snage SAD izvode u stranim zemlja, kao to su
one u Avganistanu i Iraku.
Poveanje vojnih izdataka SAD verovatno e uticati na poveanje vojne
potronje u mnogim drugim zemljama.
250 SAD su u Avganistanu i Iraku, prema podacima koji se iznose u amerikoj tampu, za
trokove rata u Iraku u prve dve godine utroile preko 150 milijardi dolara, a za narednu godinu dana (2004/2005) predviaju utroak jo 80 milijardi.
199
200

Tabela 7.2. Trokovi za odbrambene pripreme SAD (miliona dolara u fiskalnoj godini)
Namena
Lini rashodi
Tekui materijalni trokovi
Nabavke sredstava NVO
Istraivanje i razvoj
Vojna graevinska delatnost
Ostalo
Budet MO SVEGA
Ministarstvo za energiju
(trokovi za odbranu)
Ostali trokovi za odbranu
Ukupno za nacionalnu odbranu
2002.
86.957
116.091
61.626
48.718
10.679
23.262
344.984
15.334
2003.
93.830
116.091
69.953
56.800
10.496
20.347
363.968
16.592
2004.
98.956
117.202
72.747
61.827
9037
20.611
379.627
17.296
2005.
103.109
121.911
77.181
67.103
10.865
20.187
399.593
17.650
2008.
114.649
135.961
104.000
66.952
15.966
24.828
461.668
16.193
1788
362.106
2121
382.681
2760
399.683
2766
420.019
2937
480.798
Izvor: The MILITARY BALANCE 20032004, p. 233.
Kina ve due vreme ostvaruje nadprosean privredni rast i postaje jedna od vodeih svetskih ekonomskih sila. Uporedo sa ekonomskim jaanjem
ona e verovatno jaati i vojno. Na takvu pretpostavku ukazuje i injenica da
Kina gotovo sistematski poveava svoj vojni budet stopom od 12,5 do 15 odsto godinje, kao i najavljena namera Kine da sprei ozvanienje nezavisnosti
Tajvana ak i upotrebom oruane sile.
Indija takoe doivljava ekonomski prosperitet. Belei natprosenu stopu ekonomskog rasta i veoma uspeno primenjuje nova tehniko-tehnoloka
dostignua u svom razvoju. Tei izgradnji savremene armije i u tu svrhu sistematski poveava vojne izdatke, koji su od oko pet milijardi dolara u 1990.
poveani na vie od 16 milijardi u 2004. godini.
Ruska Federacija je posle raspada Sovjetskog Saveza, zbog ulaska u ozbiljne ekonomske tekoe i drugih okolnosti, ukljuujui usvajanje drugaije ratne doktrine, izgradnju oruanih snaga bila prebacila na drugi kolosek.
Drastino je smanjila brojno stanje oruanih snaga i izdatke za njihovo dranje i opremanje. Vojni budet Ruske Federacije do pred kraj devedesetih godina bio je sveden na nivo vojnog budeta jedne manje zemlje NATO (na 7,6
milijardi dolara u 1997. godini). Meutim, uporedo sa ekonomskim oporavkom, rukovodstvo RF pokazuje vei interes za svoju armiju i poveava izdatke za njenu konsolidaciju i modernizaciju. Tako je zvanini vojni budet RF
u jednom petogodinjem periodu (19982003) povean za vie od dva puta
na 16,2 milijarde dolara u 2003. godini. Poznato je, meutim da se zvanini i stvarni vojni izdatci RF, kao i Kine, znatno razlikuju, jer njihovi zvanini vojni budeti ne obuhvataju sve vojne izdatke. Tako su strunjaci Meunarodnog instituta za strategijske studije u Londonu izraunali da su realni
vojni izdaci RF u 2003. godini bili 50,4 milijardi dolara i da pokazuju tendenciju ubrzanog poveavanja.
Imajui u vidu poloaj RF, njenu ratnu doktrinu usvojenu 1999. godine i
druge okolnosti, moe se pretpostaviti da se u narednom periodu njeni vojni izdaci nee smanjivati; oni e se verovatno prilino brzim tempom poveavati.
U poslednjem kvartalu 20. veka, centar ekonomske moi poeo je da
se premeta sa Zapada na Istok. Ekonomski i tehniko-tehnoloki razvoj Japana sledili su najpre mali azijski tigrovi, a njima se pridruuju i veliki
azijski dinovi Kina, Indija, Indonezija. Ubrzan ekonomski razvoj i tehniko-tehnoloki progres poinju da ispoljavaju i druge zemlje tih podruja
Vijetnam, Malezija, Filipini. Ekonomsko jaanje tih zemalja verovatno e biti
preneto i na njihovo vojno jaanje, posmatrano kroz visinu/obim vojne potronje. Dva su osnovna razloga koji upuuju na takvu pretpostavku: 1) poveavanjem ND i BDP poveavaju se mogunosti ulaganja u vojne potrebe;251 i
2) veina tih zemalja osea potrebu jaanja svojih odbrambenih sposobnosti
i/ili poveanja svojih oruanih snaga kako radi odbrambenih potreba tako i
radi prestia u regionu.
Tendencije na planu angaovanja

ljudskih resursa u vojne svrhe
U gotovo svim razdobljima razvoja ljudskog drutva, Zemlja je stalno bila
snano pritisnuta vojnikom izmom. Taj pritisak, meutim, nije bio jednak u svim periodima i svim delovima sveta.
Na jainu i strukturu oruanih snaga uticali su (i nastavljaju da utiu)
razni inioci, od kojih se mogu navesti: politike i strategije pojedinih zemalja, naroito vodeih svetskih sila; unutranje stanje i stanje u meunarodnim
odnosima; karakter oruanih snaga, ukljuujui model njihove popune; tehniko-tehnoloka dostignua i njihova vojna primena i drugo.
Prethodno je ve reeno da je u ranijim epohama visok nivo naoruanosti bivao ogranien na pojedine zemlje i regione koji su svojim ekonomskim
i civilizacijskim razvojem obeleavali date epohe. Ogromni prostori izvan tih
zemalja ili regiona nisu bili optereeni tekim bremenom naoruanja. U vremenima pre i posle Hrista, na primer, centar svetskih zbivanja nalazio se u
podruju Mediterana. Zemlje i narodi severno, juno i istono od Sredozemnog mora veoma esto su ratovali snanom vojnom silom. Slino tome, i251 Japan se pridrava nametnute mu obaveze da ne ulae u vojne potrebe vie od jedan
odsto BDP, a njegov vojni budet se sistematski poveava od oko 10 milijardi dolara u 1982.
i nepunih 30 milijardi u 1990, povean je na vie od 40 milijardi dolara u 2000. godini, to je
neposredan rezultat njegovog brzog ekonomskog razvoja.
201
202

tav Srednji vek bio je ispunjen ratovima meu velikim feudalnim dravama,
ustancima seljaka protiv feudalaca i borbom gradova protiv feudalnog plemstva. Glomazna vojna sila, koju su sainjavale preteno najamnike vojske,
sve su vie postajale teret njihovih vlastodraca.
Na prelasku u Novi vek, problemu odravanja vojne sile pridruila se i
pojava novih vrsta i tipova oruja i orua, kao rezultat novih tehnikih dostignua. Javila se potreba formiranja novih rodova i slubi i njihovo opremanje novim SRT, to je zahtevalo vie i vojnika i novaca. Da bi odrale snane armije, a olakale finansijsko optereenje, evropske velike sile su pribegle
izgradnji masovnih, ali jeftinih armija. Reenje je nala revolucionarna
Francuska, koja je 1789. godine uvela obaveznu vojnu slubu, u kojoj vojnici
ispunjavaju svoju drutvenu obavezu bez ili sa minimalnom novanom nadoknadom. Poevi od tada pa dalje, ukljuujui i period hladnog rata (1946
1990), u svetu se primenjuju, u osnovi, dva modela popune oruanih snaga:
model obavezne vojne slube i dobrovoljaki model, s tim to posle hladnog
rata sve vei broj zemalja prelazi na primenu drugog modela na odravanje
i izgradnju dobrovoljake ili plaenike armije.
Posle Drugog svetskog rata ispoljene su dve, u osnovi, suprotstavljene
tendencije: 1) pojava novih tehnologija i njihova vojna primena irom su
otvorili vrata formiranju novih rodova i slubi u domenima komandovanja
i rukovoenja, artiljerijsko-raketnih i raketno-nuklearnih formacija, za elektronska i protivelektronska dejstva, a u novije vreme i za svemirsko ratovanje, to sve zajedno zahteva nove ljude kako po broju tako i po strunom
profilu; i 2) masovno uvoenje u oruane snage SRT razvijenih na bazi novih
tehnologija, otvorilo je proces vojne automatizacije,252 koja omoguava smanjenje broja ljudi potrebnih za rukovanje odreenim sistemom oruja ili orua, a automatizacija je, dalje, uslovila potrebu vojne profesionalizacije to takoe ima odreen uticaj na strukturu i brojnost oruanih snaga.
Polazei od prolosti, savremenih realnosti i ispoljenih trendova kretanja na vojnom, ekonomskom, tehniko-tehnolokom i demografskom polju,
moe se pretpostaviti da e u narednom periodu doi do smanjenja angaovanja ljudskih resursa u vojne svrhe i to kako u apsolutnom tako i u relativnom smislu. Glavni uticajni faktori na takva kretanja predstavljae nove
tehnologije i njihova vojna primena i brz demografski razvoj u svetu.
252 Proces vojne mehanizacije iz industrijskog doba, ubrzano se zamenjuje procesom vojne automatizacije informatikog doba.
Tendencije razvoja uticaja novih tehnologija

na jainu i strukturu OS
Nove informatike tehnologije i njihova vojna primena unose veoma
krupne promene u organizaciju, strategiju i taktiku vojske. Mnogi autori su
te novine oznaili kao nova vojna revolucija, koju karakterie visok stepen
vojne automatizacije i vojne profesionalizacije, a jedno i drugo ispoljava odreen uticaj na jainu (brojnost) oruanih snaga. Poznato je, naime, da dobro
opremljena i obuena armija moe i sa manje ljudi da odri isti ili da povea postojei nivo borbene gotovosti koji je imala armija sa veim brojem ljudi. Neki autori su oruja novih tehnologija oznaili kao multiplikatore vojne moi, to znai da tehnologija zamenjuje ljude, pa se i sa relativno malim
brojem ljudi koji rukuju savremenim sistemima oruja mogu postii veliki
borbeni uinci.
Polazei od tih pretpostavki, velike sile, pre svega Sjedinjene Drave, a
i Ruska Federacija, nastoje da zaustave, pa ak i da smanje broj vrsta i tipova oruja i napore usmeravaju na razvoj manjeg broja, ali efikasnijih sistema
oruja. S tim u vezi Sandra Medous je u asopisu Nacionalna odbrana pozivajui se na rei Antoni Voleta (Anthony Vallett), pomonika sekretara odbrane SAD za sisteme komandovanja, rukovoenja, komunikacija i obavetajne delatnosti, napisala, pored ostalog: Mi ne elimo mnogo novih sistema,
ve nekoliko dobro odabranih multiplikatora sile. Nabavni organi Pentagona
moraju shvatiti da rat nije vie platformno-centrino,253 nego mreno-centrian. To znai da i sa mnogo manje ljudi, oruane snage mogu da postignu
neverovatno veliku borbenu mo...254
Sredstva ratne tehnike razvijena na bazi informatikih tehnologija, u
stvari, karakterie velika preciznost dejstva i velik efekat vatrenog udara na
cilj. Analitiari su izraunali da se sa naletom jednog savremenog borbenog
aviona, koji nosi i lansira nekoliko precizno voenih projektila, postie isti
(ili vei) efekat, kao i sa stotinu ili vie stotina borbenih aviona i nekoliko hiljada projektila tipa Drugog svetskog rata.255 Iz toga je lako zakljuiti da je za
253 Hoe rei da se ne zasniva na platformama nosiocima i lanserima vatrenih oruja, kao to su tenk, avion ili ratni brod, ve na sistemima savremenog osmatranja i izvoenja,
komandovanja i upravljanja, pozicioniranja i voenja oruja na cilj.
254 Sandra Meadows, Info Industry and Joint Vision 2010, National Defense, May/June
1997, p. 14.
255 Toflerovi su u njihovom kapitalnom delu Rat i protiv-rat, pored ostalog, napisali da
je britanska flota 1881. godine ispalila 3000 granata na egipatska utvrenja nedaleko od Aleksandrije, a svega deset granata je pogodilo cilj. Na poetku rata u Vijetnamu, ameriki piloti
su izvrili 800 poletanja i izgubili deset aviona u neuspelim pokuajima da srue most Thank
Hoa. Kasnije su etiri aviona F-4 opremljena pametnim bombama sruila most u jednom
203
204

odravanje i rukovanje jednog savremenog borbenog sistema (avion projektili) potrebno neuporedivo manje ljudi nego to je bilo potrebno za odravanje i korienje jedne itave vazduhoplovne flote i mnotva glavnog naoruanja za njene avione.
Meutim, ne moe se izgubiti iz vida da jedan savremeni borbeni sistem,
na primer, avion i njegov borbeni teret, ne dejstvuje nezavisno od drugih borbenih i uslunih sistema. Avione u njihovom izvravanju borbenih zadataka
prati i opsluuje veliki broj elemenata iz sloenog sistema sistema (C4SRI).
To su, u prvom redu, sistemi osmatranja, obavetavanja i navoenja na cilj,
koji obavljaju svoje funkcije raznovrsnim sredstvima i metodama.
U operaciji Pustinjska oluja (Persijski zaliv, 1991. godina), na primer,
multinacionalne snage, prvenstveno vazduhoplovne, opsluivalo je 60 satelita preko kojih su odravane sve vrste veza, obavljano optoelektronsko, radarsko i radio-tehniko izvianje, prikupljani su, obraivani i dostavljani podaci o meteo-situaciji i rasporedu snaga i sredstava protivnika, navoeni avioni
i rakete na cilj i prenoeni podaci o efektima dejstva na cilj. U operaciji Saveznike snage (napad snaga NATO na SR Jugoslaviju 1999. godine), sistemi za osmatranje, javljanje i navoenje bili su etvoroslojno rasporeeni: izviaki i navigacioni sateliti u kosmosu, radarske stanice tipa AWACS u viim
slojevima atmosfere, vazduhoplovni osmatraki sistemi tipa JSTARS u donjim slojevima atmosfere i izviake bespilotne letilice na malim visinama u
vazdunom prostoru.256 Na obavljanju tih i slinih poslova angaovan je, neosporno, prilino velik broj ljudi, ali to, ipak ne znai da se na tim poslovima,
kojima se postie priblino isti borbeni efekat, angauje isti ili vei broj ljudi
uz korienje tehnologija industrijskog doba.
Oslanjajui se na rezultate upotrebe novih tehnologija i novih taktikih
postupaka u operaciji Pustinjska oluja, ameriki vojni stratezi su procenili
da e se i budui ratovi voditi na slian nain bez veeg angaovanja snaga
na kopnu ili njihovo korienje samo radi eksploatisanja uspeha dejstava sa
udaljenja i iz vazdunog prostora.257
Upravo na bazi iskustava iz te operacije i iz operacije Saveznike snage,
strunjaci Pentagona su planirali operacije koje su snage SAD uz uee snaga i nekoliko drugih zemalja preduzele u Avganistanu (2001) i u Iraku (2003).
naletu i to bez gubitaka. Danas, kau Toflerovi, jedan avion F-117 u jednom naletu i sa jednom bombom moe da postigne ono za ta je avionu F-17 bilo potrebno 4500 poletanja i 9000
bombi u Drugom svetskom ratu ili avionu F-4, 95 poletanja i 190 bombi u Vijetnamskom ratu.
(Alvin and Heidi Toffler, isto, p. 73)
256 Opirnije v. Todor Mirkovi, Strategije i ratne doktrine super sila i blokova, str. 233.
257 Merill A. Peak, Precision Strike The Impact on the Battlespace, Military Technology, No. 5/99, pp. 2030.
U tim operacijama, invazione snage su u prvim fazama rata uspele da srue

reime u Kabulu i Bagdadu, koji i jesu bili glavni ciljevi ili centri gravitacije
u planiranju i preduzimanju vojnih operacija, ali ne i ostvarivanje ratnih ciljeva u celini. U daljem razvoju dogaaja, ukazala se potreba velikog (u Iraku
ak i masovnog) angaovanja snaga i sredstava na kopnu. Te okolnosti mogu
uticati na to da velike armije ratovanju na kopnu pridaju mnogo veu vanost, to moe da zahteva ak i poveanje brojnog stanja oruanih snaga.
Mnogo je izvesnije, meutim, da e se oruane snage relativno i dalje
smanjivati (odnos brojnog stanja regularnih armija prema broju stanovnika
u svetu). Sredinom pedesetih godina, na primer, na svakih 10.000 stanovnika bilo je proseno 11 vojnika. Nekih 25 godina kasnije taj odnos je bio izmenjen tako da je na svakih 10.000 ljudi u svetu bilo proseno 6,25 vojnika, a
krajem dvadesetog veka proseno 4,5 vojnika. Ukoliko se u narednom periodu demografski razvoj bude kretao prema sadanjim predvianjima, tako
da 2025. godine na Zemlji bude oko 10 milijardi stanovnika, a da se regularne armije zadre na oko 25 miliona ljudi, onda bi navedeni odnos opao na
proseno 2,5 vojnika na svakih 10.000 stanovnika.
Relativno smanjenje oruanih snaga, u ekonomsko-socijalnom smislu
znai da se poveava broj ljudi (stanovnika) koji izdravaju jednog vojnika. Pedesetih godina, na primer, jednog vojnika finansiralo je proseno 910
stanovnika, a krajem dvadesetog veka 2250. U 2025. godini, jednog vojnika
verovatno e finansirati proseno 4000 stanovnika.
Na tekue i dalje oekivano apsolutno i relativno smanjenje brojnog stanja oruanih snaga u svetu, uticae dva bitna inioca: 1) profesionalizacija
vojske; i 2) uvoenje u naoruanje novih SRT ije odravanje i korienje zahteva manji broj, ali dobro obuenih i osposobljenih ljudi.
Uvoenjem vojne profesionalnizacije smanjenje brojnog stanja OS se postie na taj nain to se smanjuju ciklusi osnovne vojne obuke i poveavaju
mogunosti da manji broj dobro obuenih i struno osposobljenih vojnika
uspeno rukuje jednim sloenim sistemom oruja. U regrutnom sistemu, na
primer, za svaku novu grupu (prijem) regruta, organizuje se i izvodi osnovna vojna obuka u trajanju od oko tri meseca. Ako su prijemi regruta dva puta
godinje, onda u roku od tri godine treba organizovati i izvesti est ciklusa
osnovne obuke. Za vojnika po ugovoru (obino na tri godine) ili profesionalnog vojnika, meutim, osnovna vojna obuka se organizuje samo jedanput, na
poetku njegove vojne slube.Vojnik-profesionalac ima priliku da napreduje
u slubi i da, zavravanjem kratkotrajnih specijalistikih kurseva, preuzima
odgovarajue komandne i druge dunosti. Na taj nain otklanja se potreba
masovnog i dugotrajnog kolovanja nieg stareinskog kadra.
Iz principa: vea profesionalnost, vei uinak proizlazi mogunost da
armija sa manje dobro obuenih i struno osposobljenih vojnika postie
205
206

iste ili vee rezultate u borbi nego armija sa nedovoljno obuenim vojnicima, koji tokom odsluenja vojnog roka nisu mogli da steknu neophodno
znanje i vetine za rukovanje savremenom ratnom tehnikom i/ili u naknadnom pozivanju u vojsku steeno znanje ne mogu efikasno da primene jer su
u meuvremenu uvedeni novi sistemi oruja.
Smanjenje brojnog stanja oruanih snaga u svetu, kao posledica tehnikih inovacija i profesionalizacije vojske je logina pretpostavka. Meutim,
toj pretpostavci i njenom ostvarivanju mogu se suprotstaviti razne predvidljive i nepredvidljive okolnosti. Nesmanjen demografski i ubrzan ekonomskih razvoj velikih zemalja u razvoju moe da vodi poveanju njihovih oruanih snaga, kao to moe i eventualno pogoranje meunarodnih odnosa u
globalnim i u regionalnim razmerama da uslovi poveanje njihovih armija,
a time i oruanih snaga u svetu uopte. To, ipak, moe da bude pre izuzetak
nego pravilo.
Uporedo sa oekivanim relativnim, a moda i apsolutnim smanjenjem
oruanih snaga u svetu, verovatno e se smanjivati broj ljudi zaposlenih u
vojnoj industriji i veini drugih delatnosti za potrebe vojske. Razvoj NVO
na bazi novih tehnologija i ratne vetine koje se formuliu i primenjuju na toj
osnovi, glavni su inioci koji e delovati u tom smeru.
Formulisanje i primena strategije i ratne doktrine u Prvom i Drugom
svetskom ratu zasnivani su uglavnom na karakteristikama sredstava za voenje rata. Ta sredstva su bila produkti industrijskog doba sredstva masovne
proizvodnje i masovne upotrebe, za iju proizvodnju su bili potrebni veliki
industrijski kapaciteti i velika zaposlenost radne snage. Masovnost proizvodnje tih sredstava poveavana je uporedo sa razvojem i uvoenjem u naoruanje novih vrsta i tipova naoruanja i poveavanim zahtevima vojnih strategija
i ratnih doktrina, to se, delom, moe videti i iz sledee tabele, koja pokazuje
porast godinje proizvodnje osnovnih vrsta naoruanja u zemljama glavnim
uesnicima u Prvom i u Drugom svetskom ratu.
Tabela 7.3. Prosena godinja proizvodnja oruja u dva svetska rata u komadima
Vrsta oruja
Avioni
Tenkovi
Artiljerijska orua i minobacai
Mitraljezi
U Prvom svetskom ratu
U Drugom svetskom ratu
Do 45.000
130.000
9000*
Vie od 91.000
37.000
Do 510.000
Vie od 250.000
Vie od 1.660.000
Izvor: Maral Sokolovski, VOJNA STRATEGIJA, VIZ, Beograd, 1965, str. 47.
* Proizvedeno u zemljama Antante do kraja rata.
Na bazi iskustava iz Prvog i Drugog svetskog rata graena je ratna vetina i za eventualni trei svetski rat, pa su tokom hladnog rata proizvoene
ogromne koliine klasinog naoruanja i oruja za masovno unitenje i razaranje. U toj proizvodnji bili su angaovani veoma veliki proizvodni i radni kapaciteti.
Za rat u 21. veku, kako se predvia, koristie se preteno sredstva razvijena na bazi novih tehnologija. Na karakteristikama i borbenim mogunostima tih sredstava, formuliu se i usvajaju nove ratne doktrine, koje ne
predviaju masovno angaovanje snaga i sredstava na bojitu, pa ni masovnu proizvodnju SRT. U narednom periodu, prema tome, moe se oekivati postepeno smanjenje zaposlenosti u sektoru vojne privrede i na drugim
poslovima za vojsku.
Tendencije razvoja na planu vojnih tehnologija

Pred kraj i posle Drugog svetskog rata, u drugoj polovini 20. veka, nastale su
dve veoma krupne, moe se rei revolucionarne, promene u oblasti vojnog
tehnolokog razvoja: 1) ovladavanje nuklearnom energijom i njeno korienje u vojne svrhe; i 2) razvoj i veoma iroka vojna primena novih, informatikih tehnologija.
Nuklearna energija oblikovana u veoma snano i ubojno oruje unela je
izuzetno krupne promene u organizaciju i u gledita o nainu upotrebe oruanih snaga u eventualnom nuklearnom ratu. Mnogi autori smatraju da su
nuklearna oruja i njihova eventualna primena u ratu predstavljali novu vojnu revoluciju, mnogo veu i dalekoseniju od prethodne industrijske revolucije sa njenim uticajem na vojne poslove. Dalji razvoj nuklearnih oruja i
njihovo prilagoavanje za raznovrsne potrebe i namene u vojsci, izazvalo je
potrebu razvoja novih tehnikih inovacija i tehnolokih dostignua. Razvoj
nuklearnih oruja, u stvari, neodvojno je vezan i glavni je izaziva razvoja odgovarajuih raketnih sistema i drugih sredstava namenjenih za noenje i lansiranje nuklearnih oruja; rapidni razvoj raketne tehnike neposredno je izazvan razvojem nuklearnih oruja.
Nita manji, a moda i vei, znaaj za razvoj novih tehnologija imali su
zahtevi raketno-nuklearnih oruja za efikasno komandovanje i rukovoenje tim orujem i za njihovo precizno navoenje na cilj. U odgovoru na te zahteve, ubrzano su razvijana i u operativnu upotrebu uvoena nova sredstva
u sistemima komandovanja, rukovoenja, obavetavanja, javljanja i navoenja orua na cilj.
Nove, informatike tehnologije (elektronika, opto-elektronika i senzorska tehnika), koje su najpre ugraivane u raketno-nuklearne sisteme, veoma brzo su se irile i nalazile svoju primenu i u gotovo svim vidovima oruanih snaga i rodovima vojske radi osavremenjavanja postojeih, razvoja i
207
208

proizvodnje novih vrsta SRT. Vodeu ulogu u tome imale su vojne super sile
i njihovi saveznici, naroito Sjedinjene Drave i neke evropske zemlje NATO,
mada Sovjetski Savez nije bitnije zaostajao u tome.
Sredinom sedamdesetih godina, Sjedinjene Amerike Drave su intenzivirale razvoj novih tehnologija i proizvodnju SRT na bazi njih, nastojei da
kvantitativnu inferiornost u snagama i sredstvima na evropskom strategijskom prostoru nadoknade tehniko-tehnolokom superiornou. To je dalo
znaajne rezultate na planu razvoja i proizvodnje sredstava za komandovanje,
rukovoenje (kontrolu) i veze/komunikacije (C3), za prikupljanje, obradu
i distribuciju podataka, za elektronska protivelektronska dejstva, protivvazdunu/protivraketnu odbranu i za precizno voenje/samonavoenje oruja
na cilj.
Okonanjem hladnog rata, na globalnom planu, znatno je bio usporen
vojni NIR. Sovjetski Savez je nestao sa meunarodne scene, a time i ispao
iz trke u naoruavanju, a Ruska Federacija nije bila u stanju da ga nasledi na
tom polju. Sjedinjene Drave su sve do pred kraj 20. veka, zadrale, u osnovi,
na istom nivou iznos namenjen za vojni NIR, ali kupovna mo tog iznosa i
na podruju istraivakog i razvojnog rada sistematski je opadala. One su suzile front istraivake i razvojne delatnosti, naroito u oblasti raketno-nuklearne tehnike i koncentrisale su napore na planu zadovoljenja zahteva koje
je postavljala strategija informatikog ili tehnolokog rata.
Mada su u prvim posle hladnoratovskim godinama sredstva namenjena
za vojni istraivaki i razvojni rad velikih sila apsolutno i/ili relativno smanjivana, intenzitet vojnog NIR-a, u globalu, znaajnije nije smanjivan: on je
u nekim aspektima ak i poveavan, a ostvarivan je u dve glavne oblasti: 1)
u tehniko-tehnolokom osavremenjavanju postojeih, razvoju i proizvodnji novih konvencionalnih oruja zasnovanih na novim tehnologijama; i 2)
razvoj i proizvodnja raketno-nuklearnih sredstava na irim meunarodnim
prostorima (proliferacija nuklearnih oruja).
Na planu razvoja i proizvodnje konvencionalnih SRT novih tehnologija, zapaene rezultate postigle su Sjedinjene Amerike Drave. One su razvile
tzv. Sistem sistema oznaen akronimom C4SRI (Comand, Control, Communication and Computers, and Surveillance, Rconnaissance and Intelligence),
u znaenju komandovanje, rukovoenje/upravljanje/kontrola, veze/komunikacije, kompjuteri, osmatranje i izvianje (sa zemlje, iz vazdunog prostora
i iz svemira) i obavetajna delatnost. U okviru ovog sistema sistema i njegovog funkcionisanja mogu se ukljuiti jo najmanje dve veoma vane vojne
aktivnosti: lansiranje i voenje/samonavoenje oruja na cilj, i drugo, elektronska i protivelektronska dejstva. Ovi sistemi i sredstva oko i radi kojih su
oni razvijeni, naroito oruja preciznog dejstva, testirani su u nekoliko vojnih
operacija tokom devedesetih godina prolog i na samom poetku 21. veka:

operacija Pustinjska oluja (zona Persijskog zaliva 1991): Odluni poduhvat (Bosna i Hercegovina, 19941995): Saveznike snage (SR Jugoslavija, 1999), Anakonda (Avganistan 2001) i Iraka sloboda (Irak, 2003). Na
bazi iskustava iz tih operacija, Sjedinjene Drave i mnoge druge zemlje, naroito one ije su snage uestvovale u njihovom izvoenju, nastavljaju rad na
daljem razvoju i proizvodnji sredstava za ratove niskog intenziteta (preventivni udari, protivteroristike operacije, dejstva protiv pobuna i ustanaka i slino), kao i za eventualne ratove velikih razmera i visokog intenziteta.
U posle hladnoratovskom periodu, drastino su smanjene koliine raketno-nuklearnih sredstava u arsenalima nuklearnih super sila, ali istraivakorazvojni rad u toj oblasti nije naputen. Vojne sile iz kluba pet nuklearnih
nastavljaju istraivanje i razvoj novih raketno-nuklearnih sistema, a njima se
na tom polju pridruuju i neke druge zemlje.
Velike sile iz kluba pet nuklearnih svoje napore koncentriu na razvoj
malog broja raketno-nuklearnih sistema veih manevarskih i drugih sposobnosti. Ruska Federacija je, i pored krajnje ogranienih ekonomskih i finansijskih mogunosti, na tom planu postigla zapaene rezultate. Krajem devedesetih godina prolog veka, testirala je novi sistem interkontinentalne balistike
rakete poznate kao Topolj M (SS-27), pred kojim je ameriki sistem protivraketne odbrane nemoan (prema izjavi ministra odbrane S. Ivanova). Rusi
su, prema tampi zemalja NATO, postigli zavidne rezultate i na planu razvoja i proizvodnje protivraketnih sistema (serije S-300 i S-400). Amerikanci su
usmerili napore na razvoj nove balistike rakete interkontinentalnog dometa, rakete za lansiranje iz podmornice258 i novog strategijskog bombardera,
veoma velikog radijusa, velike brzine leta i velike nosivosti borbenog tereta bilo nuklearnog ili konvencionalnog. Francuska je balistiku raketu M-41,
koja se lansira iz podmornice na nuklearni pogon trijumfant, zamenila raketom M-51 sa sistemom MIRV (vei broj individualno voenih nuklearnih
bojevih glava) i dometa do 8000 km. Kina je, pored ostalog, raspoloivost sistemom interkontinentalne balistike rakete SS-4 dopunila novim sistemima
SS-4 Mod. 2 i CSS-9 sa sistemom MIRV dometa do 8000 km, a intenzivno
radi i na razvoju sistema podmornica na nuklearni pogon balistika raketa velikog dometa.
Devedesetih godina 20. veka, posebno su bili zapaeni rezultati istraivako-razvojnog rada Indije i Pakistana na tom polju. U 1998. godini, Indija
je izvrila pet nuklearnih proba, od kojih jedna termonuklearna, a Pakistan
258 Umesto balistike rakete UGM-96 trajdent C-4 dometa do 7400 km, u podmornice na nuklearni pogon ugrauju balistiku raketu UGM-133 trajdent D-5, dometa do 12.000
km.
209
210

est sve nuklearne. Te i vei broj drugih zemalja intenzivno radi na razvoju
raketnih sistema, potencijalnih nosaa nuklearnih bojevih glava.
Poetkom 21. veka ponovno je intenziviran razvoj konvencionalne i neokonvencionalne ratne tehnike. Sjedinjene Amerike Drave su u svom vojnom budetu stavku namenjenu za finansiranje NIR-a poveale od oko 43
milijarde dolara u 2000, na 61 milijardu u fiskalnoj 2004. godini. Posle bombardovanja SR Jugoslavije od strane snaga NATO 1999. godine, SAD su insistirale na tome da i evropske zemlje NATO poveaju svoje vojne napore,
naroito na planu razvoja i proizvodnje novih SRT, jer je utvreno da snage
evropskih zemalja NATO u svojoj tehniko-tehnolokoj opremljenosti znaajno zaostaju za snagama SAD, to u velikoj meri oteava sadejstvo i koordiniranje dejstava snaga NATO u celini.
Cilj poveanih ulaganja u vojni NIR je poveanje kako ofanzivnih tako i
defanzivnih sposobnosti, s velikim osloncem na primenu savremenih i buduih tehnologija kako na strategijskom tako i na operativno-taktikom nivou.
Sjedinjene Amerike Drave i druge zemlje NATO veliki napor ulau u
razvoj sistema za protivvazdunu i protivraketnu odbranu, ukljuujui osposobljavanje sloenih sistema oruja za elektronsku i drugu samozatitu. Sem
daljeg usavravanja sistema sistema (C4SRI) navedene zemlje sve se vie
orijentiu na razvoj sredstava kojima se omoguava da se ratno poprite
pretvara u digitalizovano bojite. U tom smislu razvoju robotizovanih sistema oruja, ukljuujui i bespilotne letilice,259 poklanja se sve vea panja.
Velike sile znaajne napore ulau i u istraivanje kosmosa i njegovo korienje u vojne svrhe. Osvajanje kosmosa traje skoro punih 50 godina i u
tom periodu dve super sile (Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez/Ruska Federacija) lansirale su vie od 3000 satelita, od toga broja vie od jedne polovine vojnih. U oruanim sukobima voenim u posle hladnoratovskom periodu
gotovo masovno su korieni sateliti u osmatrake, komunikacijske i navigacijske svrhe. Sjedinjene Drave sada istrauju mogunost korienja satelita
i kao platformi za noenje i lansiranje precizno voenih oruja. Ruski vojni
stratezi pridaju takoe veliki znaaj istraivanju mogunosti i vidova korienja kosmosa u ratu. U njihovoj vojnoj doktrini od 1999. godine zapisano je
259 Nedavno je britanski asopis JDW (Janes Defence Weekly) pisao da Pentagon pokuava da razvije, u narednih dvadeset godina, jednu bespilotnu letilicu kojom e moi da napadne cilj na bilo kom delu Zemlje u roku od dva sata posle lansiranja iz SAD. Projekt je oznaen akronimom FALCON (Force Application and Launched from CONUS). Predvieno je da
FALCON moe biti viestruko upotrebljiv, to znai da se moe daljinskim upravljanjem, posle
izvrenja borbenog zadatka, vratiti u bazu poetnog lansiranja ili na neki drugi poligon. FALCON je, kako je zamiljeno, neka vrsta krstaree rakete koja leti na razliitim visinama brzinom i do pet puta veom od zvuka na daljinama do 9000 km i sa borbenim teretom od oko
5443 kg. U operativnu upotrebu bi trebalo da ue najkasnije do 2025. godine.
da e atmosfera i kosmos predstavljati glavne sfere oruanih sukoba u buduem globalnom ratu.
Realno je oekivati da u narednom periodu osvajanje kosmosa i njegovo
korienje u vojne svrhe postane jo intenzivnije. Na to ukazuju i neka savremena kretanja. Sjedinjene Drave i Ruska Federacija u okviru svojih vojnih
struktura organizuju poseban vid oruanih snaga kosmike snage, a SAD
poveavaju ulaganja u razvoj tih snaga i njihovo opremanje. Za osvajanje kosmosa one, naime, ulau vie od 30 milijardi dolara godinje, od tog iznosa
vie od jedne polovine se dodeljuje Ministarstvu odbrane.
Razvoju novih tehnologija i njihovom korienju u vojne svrhe, pored
Sjedinjenih Amerikih Drava, velike napore ulau i druge zemlje, naroito
one koje se smatraju kao postojee regionalne, a potencijalno i velike svetske
sile Ruska Federacija, Kina i Japan, mada na veini tih puteva znatno sporijim tempom. Ruska Federacija, na primer, ulae dodatne napore u razvoj raketno-nuklearnih sredstava, jer neki njeni vojni teoretiari i uticajni krugovi
smatraju da u savremenim turbulentnim uslovima relativno spokojne mogu
biti samo one zemlje koje raspolau snanom raketno-nuklearnom komponentom svoje vojne sile. Posle viegodinjeg zastoja u osavremenjavanju vojske Ruske Federacije,260 predsednik Putin je februara 2003. godine odobrio
novu vojnu i tehnoloku politiku naoruavanja. Teite u toj politici stavljeno je na istraivanje i razvoj oruja novih generacija, koja e biti uvedena u
operativnu upotrebu u periodu 20082015. godine.
Savremene tehnologije i njihov razvoj vode sve veem pribliavanju vojnih i civilnih tehnologija i neposrednijoj saradnji izmeu njih.261 U strunoj
literaturi razvijenih zemalja sve se vie govori o tzv. Dvojno primenljivim
tehnologijama (dual-used technologies). U pitanju je bra i neposrednija
primena vojnih tehnolokih dostignua u civilnom sektoru privrede s jedne i
vojna primena savremenih tehnologija opte namene u vojne svrhe.262
Rezultat istraivanja na podruju vojnih tehnologija, kao i smiljeno korienje tehnolokih dostignua u vojne svrhe uopte, predstavljaju nova SRT
260 Prema ruskoj tampi, ratna mornarica RF punih deset godina nije uvela u operativnu
upotrebu nijedan novi ratni brod, a slino je i sa oklopno-mehanizovanim i artiljerijsko-raketnim sredstvima KoV.
261 U francuskom asopisu Nacionalna odbrana jo davne 1993. godine je pisalo da se
trai sve vea i neposrednija saradnja vojne i civilne industrije, s napomenom da je Glavna direkcija za naoruanje dobila zadatak da proiri delokrug svog rada i da radi na razvoju odnosa i sa industrijom za civilne potrebe (Francois Leotard, Rasionalisation de Lindustrie de Defense, Defense Nationale, No 1/93).
262 Neto kasnije, britanski asopis JDW je pisao da e veinu tehnologija vojne namene
dobijati i komercijalni svet, kao to e i komercijalni svet pruiti vojsci veinu tehnologija potrebnih za vojni C4I2 (Janes Defence Weeklky, 20. May 1995).
211
212

sredstva veih manevarskih sposobnosti i udarnih (razornih, ubojnih) mogunosti. Time se potvruje ranije izneta konstatacija da se i sa manjom koliinom razarajueg, preciznijeg i ubojitijeg oruja mogu postii isti (moda
i vei) borbeni rezultati kao i sa velikom koliinom klasinog oruja. Zbog
toga velike i industrijski razvijene zemlje smanjuju proizvodnju oklopno-mehanizovanih i artiljerijsko-raketnih sredstava, borbenih aviona i ratnih brodova u korist sistema iju sutinu predstavljaju oruja preciznog dejstva. To
se, dalje odraava na obim i strukturu vojne industrije i zaposlenosti radne
snage u njoj. Sve to ispoljava odreen posredni i/ili neposredni uticaj na privredni i drutveni razvoj uopte.
Kada se govori o vojnom NIR-u, onda se obino misli o nauno-istraivakom radu u oblasti vojne tehnike. Nauka e, meutim, sve vie ulaziti i u
druge sfere vojnih delatnosti. Uspeno komandovanje i rukovoenje u vojsci,
naroito u ratnim uslovima, sve vie e zahtevati multidisciplinarni profil komandanata. Savremeni komandant e morati da bude istovremeno taktiar i
strateg, menader i ininjer, jer i dalje ostaje na snazi princip i najsavremenije sredstvo bez oveka koji njime uspeno rukuje gubi svoj smisao i znaaj... Nova sredstva i metode za voenje rata i njihova kompleksnost zahtevae nove forme i sadraje kolovanja i strunog osposobljavanja stareinskog
kadra.
Tendencije kretanja na podruju vojne industrije

Nove vojne tehnologije ve ispoljavaju, a u budue e verovatno ispoljavati jo i vie, uticaj na vojnu proizvodnju, na obim i strukturu industrije naoruanja.
Proizvodnja SRT (oruja, orua, municije i vojne opreme) imala je, u
osnovi sve karakteristike fabrike proizvodnje potronih dobara i sredstava
za proizvodnju industrijskog doba: masovnost proizvodnje, visok stepen zaposlenosti radne snage, velika potronja sirovina i materijala i drugo. Karakter i obim proizvodnje SRT, u stvari, odreuju karakter i kvantitet tih sredstava neophodnih za voenje (i dobijanje) rata, a ta sredstva nisu rezultat samo
tehniko-tehnolokih dostignua, nego i zahteva strategija i ratnih doktrina.
U 20. veku, strategije i ratne doktrine velikih sila zamiljale su i pojmovno
oblikovale sliku rata u kojem se masovno koncentriu i neposredno sukobljavaju armije protivnikih strana sa mnotvom ljudstva i ratne tehnike na bojitu. Iz takvog shvatanja rata proizlazili su zahtevi za masovnu proizvodnju
sredstava ratne tehnike.
Pod uticajem velikih dostignua na polju razvoja i vojne primene savremenih tehnologija, meutim, stvoreni su uslovi da se, prema gleditima voj-
nih stratega SAD i nekih drugih zemalja, postigne drastino smanjenje ive
sile i vatrenih sredstava na bojitu, pa ak da se reenje u ratu trai i bez neposrednog angaovanja snaga i sredstava na frontu.263 Neki ameriki stratezi smatraju da su sredstva ratne tehnike razvijena na bazi novih tehnologija i
tehnologija u nastajanju stvorila mogunost da se reenje u oruanom sukobu trai i postie prvenstveno kroz borbu u elektromagnetnom spektru i
dejstvima sa distance.
Na dostignutom stepenu razvoja, sada i u neposrednoj budunosti, ratovi se, ipak nee voditi samo ili preteno mekim sredstvima i orujima koja
se lansiraju sa velikih udaljenja protiv posebno odabranih ciljeva; ratovi e se
voditi i tzv. klasinim sredstvima,264 a i zemlje koje poseduju raketno-nuklearna sredstva ne odriu se njihove eventualne upotrebe u ratu.265
Posle dvogodinjeg iskustva iz rata u Iraku, u amerikoj vojnoj tampi
sve se manje govori o mogunostima otpoinjanja, voenja i dobijanja rata
bez angaovanja i snaga na frontu. Autori se vraaju davno usvojenom principu da su za ovladavanje teritorije i uspostavljanje kontrole na njoj neophodne kopnene snage sa odgovarajuim sredstvima ratne tehnike. Ipak odbacuju potrebu masovnog angaovanja snaga i sredstava na bojitu i voenja
dugotrajnog rata tipa rovovska vojna. Zastupaju tezu o manevarskom tipu
rata u kojem kopnene snage dejstvuju pod veoma snanom podrkom vatre iz vazdunog prostora. Zbog toga se teite stavlja na laka i pokretljivija
oklopno-mehanizovana sredstva i sredstva za vatrenu podrku iz vazduha. S
obzirom da i ta sredstva imaju poveanu vatrenu mo i manevarsku sposobnost, to se smanjuju koliine njihove proizvodnje. Tako, na primer, u savremenim armijama sve je manje srednjih i tekih tenkova i artiljerijskih orua
velikih kalibara. Smanjuje se i broj borbenih aviona (LBA), ali se poveavaju koliine borbenog tereta koje oni pojedinano nose, naroito raketa klase
vazduh zemlja.
263 Endrju Maral iz Kabineta dravnog sekretara za odbranu SAD, s tim u vezi, pisao je:
Velika promena u prirodi ratovanja nastala iz tehnikih inovacija, koja, kombinovano sa dramatinim promenama u vojnoj doktrini i operativnim i organizacijskim konceptima, sutinski menja karakter rata i nain izvoenja vojnih operacija (Citirano u publikaciji Battlefield
of the Future..., p. 65).
264 Sjedinjene Drave su oekivale da e nasilnim smanjenjem vlasti u Kabulu (Avganistan) ili u Bagdadu (Irak) ostvariti glavni ratni cilj uspostavljanje demokratije u tim zemljama i sasecanje korena terorizmu, koji su vlade tih zemalja navodno organizovale i/ili podravale. Meutim, posle razbijanja centara gravitacije, borbe u tim zemljama su nastavljene uz
masovno korienje i klasinih sredstava ratne tehnike.
265 U vojnoj doktrini Ruske Federacije iz 1999. godine, na primer, snano je naglaena
spremnost njenog rukovodstva da u kritinim uslovima i prve pribegnu upotrebi nuklearnih
oruja.
213
214

Takav trend verovatno e se nastaviti u oruanim snagama velikih i industrijski razvijenih zemalja. Meutim, manje i manje razvijene i nerazvijene
zemlje nee biti u stanju da svoje oruane snage opremaju sredstvima savremene ratne tehnike, razvijenim na bazi novih tehnologija, iz vlastite proizvodnje; one e, u osnovi, zavisiti od uvoza tih sredstava, ukoliko procene da
su im ta sredstva zaista potrebna i da e moi uspeno da ih koriste u sluaju
potrebe. Tako e se izvoz SRT iz razvijenih u nerazvijene zemlje poveavati,
to e zahtevati i odgovarajuu proizvodnju. Zemlje u razvoju e i dalje snano optereivati svoje privrede bremenom naoruanja, dok razvijene zemlje
nee znaajnije smanjivati njegovu proizvodnju.
Intenziviranje nacionalne i meunarodne saradnje

u razvoju i proizvodnji sredstava NVO
Savremena kretanja na polju naoruavanja upuuju proizvoae sredstava NVO na sve veu saradnju u razvoju i kooperaciju u proizvodnji posebno
sloenih sistema oruja kako u lokalnim (domaim) tako i u irim meunarodnim okvirima. Na takvu potrebu utiu sledei bitni inioci:
1. veoma visoki trokovi razvoja i testiranja novih sredstava NVO pre
serijske proizvodnje;
2. stalno irenje nauno-istraivake i proizvodne baze radi njenog osposobljavanja za razvoj i proizvodnju novih podsistema sloenih sistema oruja; i
3. smanjene serijske proizvodnje odreenog sistema oruja.
Danas razvoj jednog savremenog raketnog sistema, borbenog aviona ili
ratnog broda veoma dugo traje i kota i po nekoliko milijardi dolara. Trokovi razvoja i prelaska na serijsku proizvodnju novih generacija tzv. standardnih oruja relativno su mali, jer se taj posao oslanja na tehnoloka dostignua ostvarena u razvoju prethodnih generacija. Meutim, oni su mnogo vei
kada taj kontinuitet ne postoji ili kada se prelazi na razvoj potpuno novog sistema oruja.
Svaki novi sistem, pa i svaka nova generacija, oruja sve je sloeniji u
smislu ugradnje novih pod-sistema kojima se olakava i unapreuje rukovanje i upravljanje njime. To su uglavnom elektronske i optoelektronske komponente, a esto i novo glavno naoruanje. Sve to zahteva izgradnju novih kapaciteta za razvoj i proizvodnju, to uslovljava irenje proizvodne baze.
Svaka nova generacija sloenih sistema oruja ostvaruje, po pravilu, veu
koncentraciju vatre na cilju pa je, po pravilu, potrebna manja koliina oruja.
Vojne super sile su, na primer, ezdesetih godina za potrebe svojih vazduhoplovnih snaga proizvodile po nekoliko hiljada borbenih aviona druge genera-
cije. Taj broj se sada svodi na nekoliko stotina borbenih aviona pete generacije s tendencijom da se taj broj dalje smanjuje.266
Smanjenjem broja odreene vrste oruja ne smanjuju se trokovi istraivanja i njegove proizvodnje. Cena jednog borbenog aviona druge generacije tipa F-5, na primer, sredinom sedamdesetih godina bila je neto vie od 4
miliona dolara,267 a aviona F-22 pete generacije u 2003. godini bila je oko 150
miliona dolara.268 U takvim uslovima sve je manji broj zemalja koje mogu samostalno da razvijaju i proizvode tako sloene sisteme oruja kao to je savremeni lovac-bombarder, ratni brod ili raketni sistem operativno-taktike
namene. Jo je manji broj proizvodnih subjekata sposobnih za samostalnu
proizvodnju sloenih sistema oruja. U traenju reenja za tako sloena pitanja javlja se potreba za koncentracijom kapitala u domenu vlastite vojne industrije i za razvoj meunarodne saradnje u razvoju i proizvodnji savremenih sredstava NVO.
Moe se s dosta pouzdanosti rei da u istoriji industrijalizacije nije bilo
tako brzog i velikog grupisanja proizvoaa u jednoj industrijskog grani, kao
to je to bio sluaj devedesetih godina 20. veka u oblasti aeronautike industrije SAD. U navedenoj dekadi, naime, osamnaest vodeih proizvoaa vazduhoplova, raketne tehnike i vojne elektronike slilo se u svega tri konglomerata, svaki sa jasno utvrenom programskom orijentacijom u skladu sa
zahtevima i potrebama Pentagona.
Slian proces ostvaren je i na polju evropske (zapadno evropske) aeronautike i vojne industrije, ali prvenstveno u internacionalnim razmerama. U
renomiranom asopisu Vojna tehnologija br. 5/04 pie da se na obe strane Atlantika aeronautika i vojna industrija globalizuju. Prema tom izvoru,
evropsko vojno trite je reorganizovano putem konsolidovanja tri dominantna igraa u njemu, sa etvrtim u nastajanju. To su: BAE Systems, THALES (bivi francuski Thomas-CSF), EADS (European Aeronautic and Space)
i Finmecannica, koja se probija prema navedenoj trojci.269
U procesu krupnih promena u domenu vojne industrije, koje se ne mogu
smatrati zavrenim, Sjedinjene Drave i Ruska Federacija i dalje zadravaju prilinu autonomiju u razvoju i proizvodnji SRT, dok mnoge druge zemlje
266 Poetkom devedesetih godina 20. veka Pentagon je planirao proizvodnju 648 aviona
F-22 za svoje RV. Taj broj je kasnije sveden na 276, s najavom da se dalje smanji na 180 aviona
(Military Technology, No. 6/2003).
267 Prema U.S. Weapons Systems Costs, Data Search Associates, 1983.
268 Sergio Consigho and Ezio Bonsignore, Combat Aircraft Prpogrammes Revised, Military Technology No 6/2003, pp. 80100.
269 Nannette Buhle, The Future of the European Defense Industry, Military Technology,
No V/2004, pp. 3447.
215
216

pokuavaju da se i na tom polju integriu, uspostavljajui saradnike i kooperativne odnose. U tom pogledu naroito je karakteristina saradnja izmeu vodeih evropskih zemalja, lanica NATO, na planu zajednikog razvoja
i proizvodnje evropskog lovca, F-2000 tajfun. Nemaka, Italija, panija i
Velika Britanija punih deset godina zajedniki finansiraju razvoj i pred serijsku proizvodnju navedenog lovca i poetkom 2003. godine dogovorile su se o
raspodeli uloga, rokovima i koliinama proizvodnje. Prvobitni plan od ukupno 760 aviona za etiri zemlje reduciran je na 620 aviona i to: za Veliku Britaniju 232, za Nemaku 180, Italiju 121 i za paniju 87 aviona (tabela 7.4).
Tabela 7.4. Planirana serijska proizvodnja Evropskog lovca
Zemlja
Prva tura
Druga tura
Trea tura
Svega
Velika Britanija
55
89
88
232
Nemaka
44
68
68
180
Italija
29
46
46
121
panija
20
33
34
87
SVEGA
148
236
236
620
Izvor: Military Technology No V/04.
U vojnoj tampi NATO se naglaava da za tako krupne projekte kao to

je evropski lovac F-2000, firme Zapadne Evrope gotovo nemaju drugi izbor
nego da se udruuju i kooperiraju, jer su njihove istraivake i razvojne mogunosti pojedinano premale, naroito kada se uporede sa dinovskim firmama Sjedinjenih Drava.
U okviru NATO realizuje se vie od dvadeset vienacionalnih projekata na planu razvoja i zajednike proizvodnje sredstava NVO, ukljuujui povrinske brodove i podmornice, transportne avione, helikoptere i bespilotne
letilice, sredstva za protivvazdunu i protivraketnu odbranu, voenu kasetnu
municiju i sredstva za elektronska i protivelektronska dejstva i drugo.
Ruska vojna industrija, u skladu sa politikom zemlje, znaajnije se ne
ukljuuje u vojno-industrijsku globalizaciju, ali su izvrena vana unutranja
prestrukturiranja. Nekih 1700 subjekata ruskog vojno-industrijskog kompleksa grupisano je u osam industrijskih grana, a saradnja sa drugim zemljama
na tom planu ostvaruje se prvenstveno kroz izvoz vojne tehnologije i uspostavljanja kooperacije u proizvodnji, naroito sa vojnim industrijama Kine i
Indije. Ruski izvori, meutim, najavljuju da e se razvoj i proizvodnja novog
borbenog aviona ostvarivati, verovatno, u saradnji sa odgovarajuim firmama
nekih zapadnih zemalja.
Tendencije potronje sirovina i minerala

za vojne potrebe
Manj e elika v i e silikona
Posle rata u Persijskom zalivu 1991. godine, koji je predstavljao uvod u
novu vrstu rata, jedan ameriki general oduevljen nainom voenja i ishoda
tog rata, ushieno je izjavio da je u tom ratu jedan gram silikona vredeo vie
nego nekoliko tona elika. Pod pojmom silikon, naravno, podveo je sredstva elektronike i druge tehnike koriene u sistemima osmatranja i izvianja,
komandovanja i rukovoenja, pozicioniranja cilja i navoenja oruja na cilj, a
pod pojam elik oklopno-mehanizovana i artiljerijsko-raketna sredstva.
U meuvremenu razvijena su nova SRT bazirana na novim tehnologijama, koja su testirana i u realnim uslovima. U tim probama, vrednost silikona nije potvrena u onoj meri u kojoj mu je u prethodnoj izjavi data. Prema
iskustvima iz ratova u Avganistanu i u Iraku, elik e verovatno i u narednom periodu biti vana supstanca celokupne ratne mainerije.
Meutim,vojni mislioci mnogih zemalja gotovo punih dvadeset godine
govore i piu, a nastavljaju da to ine i dalje, o novim vrstama rata informatikom, kibernetikom, tehnolokom, svemirskom, u kojem se po glavnim
ciljevima protivnika nanose meki udari korienjem elektronskih i elektromagnetnih oruja i neoruanim vidovima borbe.270 Tvrdi (vatreni, ubojni
i razorni) udari nanose se tek kada se utvrdi da nekim sredstvima i metodama nije postignut planirani cilj. Realizovanje takvih zamisli podrazumeva
razvoj i proizvodnju takvih SRT u kojima se postie simbioza elika (olova,
cinka, aluminijuma i drugih materijala) i silikona (elektronike, opto-elektronike i druge savremene tehnike).
Upravo taj spoj klasine ratne tehnike i savremene tehnologije vodi proizvodnji SRT specifinih kako po fizikim osobinama tako i po snazi ispoljavanja dejstva na cilj. Za proizvodnju takvih sredstava naoruanja i vojne
opreme potrebna su drugaija sredstva za proizvodnju, drugaiji materijali i
drugaiji profili neposrednih proizvoaa i korisnika SRT.
U narednom periodu, vojna industrijska baza verovatno e se prilagoavati konkretnim potrebama i uslovima, a pre svega daljim dostignuima
u razvoju novih tehnologija i njihovoj vojnoj primeni. Proces konverzije vojne industrije zapoet u prvim godinama poslednje dekade dvadesetog veka,
270 Prema gleditima nekih amerikih stratega glavni cilj ili objekat dejstva na strani protivnika je njegovo politiko i vojno rukovodstvo, Osvajanje tog cilja moe, i treba, smatraju oni, da se postigne sredstvima i metodama neoruane borbe. Upotreba vojne sile i vatrenih
udara usmerava se protiv ciljeva (objekata) ijim se unitenjem ili neutralisanjem doprinosi
osvajanje glavnog cilja.
217
218

verovatno e se nastaviti u jednom dugotrajnijem periodu. Uporedo sa smanjenjem oklopno-mehanizovanih, artiljerijsko-raketnih sredstava i vazduhoplova u arsenalima oruanih snaga mnogih zemalja, smanjivae se njihova
proizvodnja, a proizvodni kapaciteti delom e se postepeno gasiti, a delom
prilagoavati za proizvodnju elektronike i druge savremene vojne opreme.
Uee opte, civilne industrije u materijalno-tehnikom obezbeenju oruanih snaga e se poveavati. Ve 2010. godine, kako se najavljuje, obim proizvodnje SRT nee biti vei od jedne polovine obima ostvarivanog osamdesetih godina dvadesetog veka.
Smanjenje proizvodnje tzv. klasinih oruja uticae na smanjenje utroka sirovina i minerala, koji se koriste u tu svrhu. To se odnosi na gotovo sve
strategijske sirovine i materijale, izuzev na tena i vrsta goriva za kojima e
se tranja i za vojne i za civilne potrebe poveavati.
Naznaeni trend kretanja na polju vojne industrije moe da ima viestruke implikacije u odnosu na razvoj. U zemljama velikim proizvoaima
oruja, smanjivae se broj zaposlenih u proizvodnji (ali ne i u razvoju) SRT
to moe da dovede do izvesnih socijalnih problema. S druge strane, smanjenje tranje sirovina i primarnih proizvoda moe da ima za posledicu snienje cena i smanjenje isporuka, a jedno i drugo ili oboje zajedno, uticae na
smanjenje priliva sredstava stranog plaanja u zemlje u razvoju koje su glavni
proizvoai i isporuioci tih vrsta proizvoda.
Zakljuak
U poslednjoj deceniji 20. veka, nastale su izuzetno velike geopolitike i geostrategijske promene prvenstveno u Evropi i delu Azije. Njima je prethodilo
okonanje viedecenijskog hladnog rata voenog izmeu super sila i blokova.
Kao posle svakog velikog, svetskog rata, tako je i odmah posle hladnog
rata izgledalo da e vojska i oruje imati mnogo manju, ak i marginalnu ulogu u buduim meunarodnim odnosima. Signale u tom smeru davala su velika smanjenja snaga i naoruanja u Evropi, delu Azije i, u manjoj meri, u
Severnoj Americi. Meutim, brzo se pokazalo da je pretnja jednim velikim
ratom zamenjena velikim brojem malih, preteno unutranjih, oruanih sukoba, na koje je meunarodna zajednica odgovarala sankcijama i vojnim
intervencijama. Taj nepovoljan razvoj dogaaja dopunjen je pojavom organizovanog terorizma i, kao odgovor na to, usvajanjem i primenom amerike
antiteroristike strategije i doktrine preventivnih udara.
U sledu nepovoljnih kretanja u meunarodnim odnosima, kao glavnog
uzronika naoruavanja, poetkom 21. veka otpoeto je ponovno poveavanje vojnih izdataka, intenziviranje razvoja i poveanje proizvodnje sredstava
NVO. Predvodnik u tome su bile Sjedinjene Amerike Drave, kao najjaa
ekonomska i vojna sila, a njima su se u tome brzo pridruile i mnoge druge zemlje, pre svega regionalne sile. Proces ubrzanog naoruavanja postepeno, ali dosta sigurno, prenosi se na nove zemlje i nova podruja, naroito na
istoni deo evro-azijskog kontinenta, koji se i ekonomski ubrzano razvija.
Danas je veoma teko, pa ak i rizino, predviati tokove kretanja u meunarodnim odnosima u jednom dugotrajnijem vremenskom periodu, jer
ak i krupne promene esto i neoekivano nastaju. Izvesno je, ipak, vei deo
ogromnih koliina naoruanja, proizvedenog i akumuliranog u vreme hladnog rata, nee otii u staro gvoe, a kapaciteti za njegovu novu proizvodnju
biti zatvoreni ili veim delom preorijentisani na proizvodnju robe iroke potronje. Nasuprot tome, postoje realni izgledi da e svet i u 21. veku biti u
prilinoj meri optereen bremenom naoruanja i pretnjom od njegove namenske upotrebe.
220

Tehnoloko usmeravanje naoruavanja i razvoja

Meu najznaajnije promene nastale u 20. veku, koje su uinile snaan uticaj
i na naoruavanje i na razvoj, spada, svakako, razvoj novih tehnologija. One
su, u stvari, oblikovale novu sliku sveta i uvele ga u novo tehnoloko ili informatiko doba.
Temelji novom tehnolokom dobu postavljeni su u Sjedinjenim Amerikim Dravama tokom Drugog svetskog rata, a nadgradnja mu je dozidana
u vreme hladnog rata. Sjedinjene Amerike Drave su, naime, tokom Drugog
svetskog rata razvile ogromnu vojnu industriju, prevashodno mainsku, vazduhoplovnu, hemijsku i brodogradnju, kao i veoma snaan nauno-istraivaki potencijal. Okonanjem Drugog svetskog rata, veina vojnih industrijskih kapaciteta SAD je privatizovana pri emu su stvorene vodee nacionalne
i multinacionalne korporacije sposobne da zadovolje i civilne i vojne potrebe.
Strategija hladnog rata, koji je usledio vrlo brzo, zahtevala je ne samo
vojnu kvantitativnu nego i kvalitativnu prednost SAD u odnosu na potencijalnog protivnika, a za to je bilo neophodno obnoviti i dalje unaprediti postojeu nauno-istraivaku i razvojnu osnovu. Iz te osnove iznikli su novi
vesnici budue tehnoloke revolucije. Skoro punih ezdeset godina, SAD su
iz dravnog budeta sistematski ulagale ogromna sredstva u istraivanje i razvoj, pri emu je vie od jedne polovine odlazilo u budet Ministarstva odbrane za vojni nauno-istraivaki rad na polju vojne tehnike, a jo jedna petina u fondove drugih vladinih resora i agencija iz kojih su takoe finansirani
istraivaki programi namenjeni potrebama vojske i odbrane (za osvajanje
svemira, razvoj nuklearne energije i drugo). SAD su, na taj nain, obezbedile sebi vodeu ulogu u osvajanju novih tehnologija i uvele svet u novo informatiko doba.271
Nove tehnologije i njihova vojna primena ispoljile su i u narednom periodu e verovatno ispoljiti jo vie, svoj uticaj na:
jainu (brojnost) i strukturu oruanih snaga;
karakteristike NVO kao glavnog sredstva koje oruane snage koriste u
pripremama za rat i u voenju rata;
obim i strukturu vojne industrije i zaposlenost u njoj;
obim i pravac uticaja vojne potronje i vojne proizvodnje na privredni
razvoj i tehniki progres pojedinih zemalja, regiona i sveta u celini.
271 Opirnije v. Todor Mirkovi, Strategije i ratne doktrine super sila i blokova, Odeljak
Dve vojne revolucije.
Z akljuak
Oblikovanje oruane sile pod uticajem

novih tehnologija
Posmatrano sa stanovita razvoja i upotrebe sredstava za rad (i sredstava za
voenje rata), kao proizvoda novih tehnologija, savremeni svet je u svom razvoju proao kroz svega dve etape: agrarnu i industrijsku. Od nedavno, svet
(ili njegov dobar deo) uveliko je zakoraio u treu informatiku epohu. U
svakoj od prethodne dve epohe, vojska je, svojom jainom, organizacijom i
profesionalnom delatnou, odraavala bitne karakteristike date epohe. Bitnu
karakteristiku vojske agrarnog doba predstavljala je pokretaka snaga sadrana u ljudskoj i ivotinjskoj energiji, a industrijskog masovnost u ljudstvu i
borbenoj tehnici. U industrijskom dobu ili dobu industrijske revolucije, uvoenje u oruane snage sredstava ija se mobilnost i vatrena mo zasnivala na
snazi motora sa unutranjim sagorevanjem, uslovilo je formiranje novih rodova vojske i vidova oruanih snaga oklopno-mehanizovanih jedinica, ratne avijacije i drugo.
Oruane snage informatikog doba, na isti nain, odraavae bitne karakteristike tog doba. To, u sutini, podrazumeva manje tekih oruja i
orua (topova i tenkova, na primer), zasnovanih na eliku i drugim tekim
metalima, a vie lakih sredstava ratne tehnike zasnovanih na novim informatikim tehnologijama. Reduciranje jednih (peadijskih, artiljerijskih, oklopno-mehanizovanih jedinica) i jaanje drugih rodova vojske (za elektronska
i protivelektronska dejstva, protivavionsku i protivraketnu odbranu), kao i u
okvirima velikih armija, formiranje novih vidova oruanih snaga (za svemirsko ratovanje, na primer) karakterisae dalji razvoj oruanih snaga u svetu.
U narednom mirnodopskom ili relativno mirnodopskom periodu, verovatno e doi do smanjenja brojnog stanja oruanih snaga u svetu i to vie u
relativnom (u odnosu na broj stanovnika) nego u apsolutnom smislu. Na takav zakljuak upuuju najmanje dve bitne okolnosti: 1) inovacije u tehnikoj
opremljenosti vojske; i 2) demografski razvoj.
Sredstva NVO razvijena na bazi novih tehnologija karakterie velika manevarska sposobnost, velika preciznost dejstva i velika vatrena i udarna (razorna) mo. Za postizanje odreenog cilja, u smislu lansiranja odreenih
koliina vatre i ostvarivanja neophodnog udara, potreban je mnogo manji
broj takvih nego klasinih oruja. Sem toga, njihovo odravanje, u globalu,
i korienje zahteva manji broj ljudi. S obzirom na te i druge okolnosti, nema
potrebe da se poveava brojno stanje oruanih snaga; ta vie, postoje realne
mogunosti da se oruane snage u svetu i dalje smanjuju, naravno, u mirnodopskim ili relativno mirnodopskim uslovima.
Zadravanje oruanih snaga na postojeem nivou (oko 23 miliona ljudi
u regularnim armijama na poetku 21. veka) i nastavljanje brzog demograf-
221
222

skog razvoja vodi promeni odnosa vojske prema broju stanovnika, tj. smanjenju broja vojnika na, recimo, 100, 1000 ili 10.000 stanovnika. Drugim reima,
poveava se broj stanovnika koji izdravaju jednog vojnika, a time i relativno
smanjenje optereenja privrede i drutva trokovima odravanja vojske. (Pedesetih godina 20. veka, na primer, odnos izmeu vojske i stanovnitva bio je
1:100, a pedeset godina kasnije, tj. na poetku 21. veka 1:260, tj. na jednog
vojnika je bilo ili ga izdravalo 100, odnosno 260 stanovnika.) Od tog proseka, naravno, mogu da postoje znaajna odstupanja u pojedinim zemljama i
delovima sveta.
Odravanje i rukovanje orujima novih tehnologija zahteva novi profil
vojske i vojnika. Vojnik na odsluenju vojnog roka u jednom relativno kratkom vremenskom periodu (est, osam, deset ili dvanaest meseci) ne moe uspeno da savlada osnovnu vojnu obuku i da se osposobi za efikasno uee u
korienju sloenih sistema oruja i sofisticirane opreme. Zbog toga se savremene armije sve vie orijentiu ka profesionalizaciji vojske, jer je neophodno
da vojnik koji rukuje ne samo veoma sloenim, nego i veoma skupim sredstvom ratne tehnike taj posao obavlja struno i kvalitetno. Proces pribliavanja vojnih i optih (civilnih) tehnologija upuuje takoe na potrebu jaanja
sprege izmeu vojnih regrutnih organa i civilnih obrazovnih institucija. Vee
korienje znanja steenog u redovnom obrazovanju u graanstvu za vojne
poslove s jedne i prenoenje znanja i iskustva steenog u vojsci s druge strane moe da doprinese kako smanjenju vojne potronje tako unapreenju privrednog razvoja. Pod uticajem razvoja i primene novih tehnologija, u stvari,
vojska se sve vie pretvara u jedan sloen mehanizam, sposobna da se postepeno integrie u celokupnu drutveno-ekonomsku nadgradnju.
Nove tehnologije i razvoj vojne industrije

Savremena kretanja na polju naoruavanja, usmeravana razvojem i vojnom
primenom novih tehnologija, pokazuju da se koliine SRT u oruanim snagama, u globalu, smanjuju. To je rezultat postepene zamene SRT karakteristinih za viu fazu industrijskog doba sredstvima NVO razvijenih na bazi novih,
informatikih tehnologija. Takav trend ispoljava uticaj na obim i strukturu
vojno-industrijskog kompleksa shvaenog u njegovom tehniko-tehnolokom smislu, i to na:
obim i intenzitet vojnog nauno-istraivakog rada;
obim i strukturu proizvodnje sredstava NVO; i
na postepeno brisanje granica izmeu vojnih i civilnih tehnologija.
Dobro je poznato da su tehnoloki razvoj i tehnike inovacije glavni pokretai i motorna snaga razvoja uopte. U vojnoj sferi oni su glavno sredstvo
Z akljuak
tehnike modernizacije oruanih snaga i poveanja njihovih borbenih sposobnosti. Zbog toga mnoge zemlje, naroito vodee vojne sile, ne smanjuju,
a neke i poveavaju ulaganja u vojni nauno-istraivaki i razvojni rad. Sjedinjene Amerike Drave su, na primer, u prvih pet godina 21. veka u svom
vojnom budetu poveale stavku za finansiranje istraivanja i razvoja za 50
odsto, tako da su izdatke za istraivanje i razvoj skoro izjednaile sa izdatcima za nabavke novih sredstava NVO (pred kraj hladnog rata, taj odnos je bio
priblino 3:1 u korist nabavke NVO).
Ispoljena tendencija smanjenja obima proizvodnje SRT verovatno e se
nastaviti i u narednom periodu. Na to utiu dve bitne okolnosti: 1) smanjenje tranje na unutranjem i na meunarodnom tritu NVO; i 2) smanjenje
sveukupnog kvantiteta NVO kojim se potrebe oruanih snaga i njihovih borbenih sposobnosti pojedinih zemalja zadovoljavaju.
Posle velikog smanjenja snaga i naoruanja do kojeg je dolo krajem
osamdesetih i na poetku devedesetih godina prolog veka, dolo je do velikog smanjenja proizvodnje NVO u gotovo svim zemljama velikim proizvoaima oruja, u nekima ak i za 75 do 80 odsto. Od poetka 21. veka, proizvodnja NVO, naroito u SAD i u nekim evro-azijskim zemljama, postepeno
se poveava. Meutim, proizvodnja sredstava ratne tehnike u jednom mirnodopskom periodu verovatno nee dostii one razmere i veliine koje je imala u vreme hladnog rata.
Potrebe oruanih snaga, naroito industrijski visoko razvijenih i velikih
zemalja, u naelu, zadovoljavaju se sa relativno malim koliinama SRT razvijenih na bazi novih tehnologija, jer se i sa relativno malim koliinama tih
sredstava mogu postii veliki rezultati dejstva na cilj. U operacijama koje su
snage SAD i NATO vodile posle hladnoratovskog perioda potvreno je da se
sa jednim sloenim sistemom oruja, kao proizvoda novih tehnologija (precizno voeni projektil, savremeni bombarder i slino) mogu postii isti efekti
dejstva na cilj kao sa nekoliko stotina ili hiljada oruja iste vrste i namene tipa
iz Drugog svetskog rata. Proizvodnja takvih borbenih sistema (avion i njegovo glavno naoruanje, na primer) zahteva mnogo manje proizvodnih kapaciteta i radne snage nego to je bilo potrebno za proizvodnju sredstava koje on
zamenjuje. Sve to, neosporno, ima odreen uticaj na karakteristike postrojenja i sredstava za proizvodnju oruja i vojne opreme. U nekim zemljama, naime, livnice i velike proizvodne hale s tekim mainama za obradu sklopova
klasinih sredstava ratne tehnike postepeno se zamenjuju proizvodnjom tih
sredstava u halama laboratorijskog tipa u kojima se tancuju integralna kola
i spajaju komponente elektronike i senzorske tehnike sa telima raketa razliitih veliina i namena.
Tehnoloki razvoj postepeno brie granicu izmeu vojne i civilne proizvodnje/industrije. Mnogi delovi i komponente, pa i gotovi proizvodi, nalaze
223
224

ili mogu nalaziti primenu i u vojsci i u civilnom sektoru privrede i drutva.

Tako se vojna industrijska baza suava i ograniava na razvoj i proizvodnju
relativno malog broja vrsta i topova SRT, specifinih karakteristika i specifine namene, a saradnja izmeu vojnih i civilnih industrija dobija na znaaju
radi obostrano korisnog eksploatisanja tzv. dvojno primenljivih tehnologija.
Upravo pod uticajem novih tehnologija, meunarodni transfer sredstava NVO u sve veoj meri se kree relacijom razvijene zemlje u razvoju. Takav smer kretanja sredstava NVO uslovljen je injenicom da su razvoj i proizvodnja sloenih sistema oruja izuzetno skupi, pa je to uglavnom privilegija
visoko razvijenih i velikih zemalja. Manje i manje razvijene zemlje sve vie
postaju zavisne od uvoza savremenog naoruanja i opreme, koje, i ako u relativno malim koliinama, veoma mnogo kotaju. Takav proces, neosporno,
ide u korist razvijenih zemalja i doprinosi produbljivanju jaza izmeu navedene dve grupe zemalja. Pribegavanje saradnji u razvoju i kooperaciji u proizvodnji novih sredstava NVO moe, u izvesnoj meri, da ublai, ali ne i da otkloni ovaj problem.
Poveana ulaganja u osvajanje i primenu novih tehnologija, smanjenje
obima proizvodnje SRT, neposrednija saradnja izmeu vojne i civilne industrije, ukljuujui i meunarodnu kooperaciju u proizvodnji sloenih sistema oruja, i produbljivanje jaza izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja pod
uticajem razvoja i vojne primene novih tehnologija, verovatno e predstavljati glavno obeleje vojne privrede u neposrednom narednom periodu.
Smanjenje optereenja privrede

vojnom potronjom
Pre pedeset godina, svetska privreda je bila optereena proseno sa deset odsto izdacima za vojne potrebe. U meuvremenu to optereenje je opalo priblino za tri puta na manje od 3,5 odsto svetskog bruto proizvoda na poetku 21. veka s tendencijom da se to smanjenje, mada znatno sporije, nastavi
i u narednom periodu.
Na smanjenje vojnih rashoda, ne samo u relativnom (u odnosu na svetski bruto proizvod) nego i u apsolutnom smislu (u odnosu na kupovnu mo
vojnih budeta) uticalo je nekoliko bitnih inioca, ukljuujui: 1) promene u
meunarodnim odnosima; 2) velika zasienost sredstvima ratne tehnike u arsenalima mnogih zemalja, naroito velikih svetskih i regionalnih sila; i 3) poveanje performansi i borbenih mogunosti novih sistema oruja i orua.
Razbijanjem bipolarnog svetskog poretka, obustavljena je trka u naoruavanju voena izmeu super sila i blokova, kojoj su se pridruivale i druge
Z akljuak
zemlje i regioni savremenog sveta. Ponaajui se po principu akcija-reakcija, glavni uesnici u toj trci (super sile i blokovske zemlje) neprekidno su ulagali napore na planu postizanja vodee uloge. Takva okolnost vie ne postoji
i realno je oekivati da se snieni nivo svetske naoruanosti bitnije ne poveava, dok e se svetski bruto proizvod najverovatnije poveavati. Takav trend
uticae na to da se uee vojne potronje u raspodeli ND/BDP postepeno smanjuje.
Tokom hladnog rata, u arsenalima velikih svetskih i regionalnih sila stvorene su ogromne koliine NVO. Nuklearno naoruavanje, koje je u nekim periodima (pedesetih i ezdesetih godina prolog veka) apsorbovalo i do 20 odsto svetskih vojnih rashoda, proizvedeno je u tolikim koliinama da i posle
izvrenih velikih smanjenja moe viestruko da uniti ovozemaljsku civilizaciju. Nisu mnogo manje mogunosti ni akumuliranog konvencionalnog naoruanja. Rukovodstva nekih zemalja, velikih proizvoaa oruja, shvatila su,
izgleda, da i dalje nagomilavanje tih sredstava zaista nije potrebno. Napore
ulau u zamenu zastarelih novim orujima, veih performansi, ali u manjim koliinama.
Meutim, postoje indikatori koji ukazuju na mogui drugaiji trend na
planu globalnog naoruavanja. To su, u prvom redu, planovi Pentagona o intenziviranju razvoja i proizvodnje novih SRT, kao i naznaeno poveanje vojnih rashoda regionalnih sila: Ruska Federacija, Kina, Indija, Japan. U vreme
hladnog rata, na primer, trka u nuklearnom naoruavanju voena je samo
izmeu vojnih super sila i u okviru kluba pet nuklearnih. Nova nuklearna
proliferacija tu trku prenosi u regionalne okvire Juna Azija, Bliski i Daleki istok.272
Imajui u vidu navedene i druge okolnosti, ukljuujui brz ekonomski
razvoj i dinamino poveanje bruto proizvoda, kao bitnog uslova standarda i prosperiteta, malo je verovatno da bi naoruavanje u jednom neto duem vremenskom periodu moglo da poprimi vee razmere i da uslovi vee
optereenje privrede vojnim rashodima. Realno je oekivati da se optereenje svetske privrede vojnim rashodima zadri na postojeem nivou sa postepenim, ali znatno sporijim smanjenjem uea vojne potronje u svetskom
bruto proizvodu. Na takav zakljuak ukazuje i injenica da se svetska privreda razvija ubrzanim tempom, tako da se i sa relativno malim izdvajanjima iz
svetskog bruto proizvoda mogu finansirati oruane snage postojeeg ili neto veeg nivoa.
272 U informativnom asopisu KoV SAD, Vojska (ARMY, November, 2004, pp. 2116)
zapisano je da e se u roku od jedne decenije snage amerike kopnene vojske verovatno suoiti u borbi protiv neke regionalne nuklearne sile.
225
226

Dvosmerni uticaj naoruavanja na razvoj

Teorije koje govore o krajnostima u pogledu uticaja naoruavanja na razvoj
(tvrdnje kao ulagati u vojsku isto je kao i bacati novac u vodu ili one naoruavanje je glavni pokreta i spasilac trinih privreda), nemaju naunu
podlogu i kao takve ne mogu biti prihvatljive. Vojna, kao i ostala opta potronja, veim svojim delom jeste neproduktivna, ali ona svojom realizacijom
ispoljava izvesne pozitivne efekte u odnosu na razvoj i uestvuje u njemu.
Zbog toga je sinergetski i multidisciplinarni prilaz u istraivanju tog problema od posebnog znaaja.
Naoruavanje (vojna potronja i vojna proizvodnja) nije ista ekonomska kategorija. Ono je motivisano i uslovljeno potrebama odbrane, politikom
i strategijom donosilaca odluka. U prvom sluaju naoruavanje ne moe a da
se ne posmatra kao jedna drutvena korisna i neophodna delatnost, za iju
realizaciju jedna drutvena zajednica i svi njeni inioci treba da podnesu deo
tereta. Valja se podsetiti da je poznati i uvaeni britanski ekonomista Adam
Smit smatrao da vojska postoji za opte dobro i da trokove vojske i odbrane treba da snosi itavo drutvo sa svim svojim lanovima, doprinosei to
je god mogue tanije srazmerno njihovim potrebama i mogunostima, po
principu svako dobija, svako treba i da plati.273
U savremenim uslovima, meutim, razliite su potrebe i motivi naoruavanja. Jedne zemlje se naoruavaju da bi odvratile potencijalnog protivnika
od preduzimanja akata agresije i radi odbrane vlastitog suvereniteta i teritorijalnog integriteta ukoliko odvraanje ne bi bilo uspeno; druge radi ostvarivanja osvajakih ciljeva i izvlaenja ekonomske koristi iz toga (klasina okupacija tuih teritorija sve manje postaja privlana); tree, da bi obezbedile
dovoljno snanu vojnu podrku svojoj spoljnoj politici; etvrte, da bi ispunile svoje obaveze prema savezima i kolektivnoj bezbednosti; pete, da bi i na taj
nain njihova rukovodstva demonstrirala svoju mo prestia i uticaja u odnosu na okruenje (raketa efekt) i slino. Meutim, bez obzira na to zato
i radi ega se jedna zemlja vojno priprema, ostaje injenica da naoruavanje
ispoljava svoj uticaj (negativan, pozitivan) na njen razvoj, a kada su u pitanju
negativni efekti, onda je on vei i sa veim posledicama ukoliko je naoruavanje (izdvajanje iz BDP) vee, i obratno.
Negativ ni uticaj naor u avanj a na ra zvoj
Na osnovu prethodnih istraivanja moe se zakljuiti da naoruavanje u svom
dvosmernom uticaju na razvoj u veoj meri deluje u negativnom nego u po273
Citirao Gavin Kennedy u svom delu Defense Economics, London, 1983, p. 14.
Z akljuak
zitivnom smeru. Snaga tog delovanja proizlazi prvenstveno iz obima angaovanja ljudskih i materijalnih resursa u vojne svrhe: to je to angaovanje vee,
to je negativan uticaj vei, i obratno.
Angaovanje ljudskih resursa u vojne svrhe ispoljava negativan uticaj
ne samo na ekonomski nego i na drutveni/socijalni razvoj. Ljudstvo koje
se nalazi u vojsci odvojeno je od materijalne proizvodnje i svojom profesionalnom delatnou (u pripremama za rat) ne doprinosi stvaranju ND/BDP ili
to ini samo posredno, putem prenosa znanja i iskustva u civilni sektor privrede i drutva i sporadinim neposrednim ueem u izgradnji zemlje. Na
taj nain, ono, praktino, usporava privredni razvoj naroito u zemljama i
ekonomijama koje (i kada) imaju punu zaposlenost.
Pripadnici oruanih snaga, naroito oni koji se nalaze na odsluenju
obaveznog vojnog roka, nisu odvojeni samo od materijalne proizvodnje nego
su ometeni i u svom redovnom razvoju. Odlaskom u vojsku, mladi (ili devojka u zemljama u kojima su i graani enskog pola obavezni da slue vojni
rok) prekida redovno kolovanje ili prethodno zasnovani radni odnos. Mnogi odlau enidbu i stvaranje porodice, to moe da ima dugorone posledice u odnosu na demografski razvoj. (Ovo poslednje postaje posebno aktuelno
zbog demografske stagnacije u ogromnoj veini evropskih zemalja, ukljuujui i SCG.)
Nije velika razlika ni kada je u pitanju ljudstvo koje radi u vojnoj industriji. Ono jeste angaovano u materijalnoj proizvodnji, ali u proizvodnji sredstava posebnih karakteristika i posebne namene. Naoruanje i vojna oprema,
kao rezultat njihovog rada, ne predstavljaju sredstva opte namene niti sredstva za proizvodnju; oni e, u krajnjem, zavriti kao otpad ili e, jo gore, biti
upotrebljena u svojoj osnovnoj nameni u ratne svrhe. Izuzetak je proizvodnja sredstava NVO za izvoz putem kojega se mogu obezbediti sredstva i uslovi za lini i drutveni standard. (Ovo su prvenstveno ekonomske konsideracije, a o drutveno korisnom karakteru proizvodnje sredstava NVO bie vie
rei naknadno.)
Naoruavanje, prema tome, posmatrano sa stanovita angaovanja ljudskih resursa u vojne svrhe deluje usporavajue u odnosu na razvoj. Negativan uticaj, meutim, nije proporcionalan stepenu tog angaovanja u odnosu
na radno sposobno stanovnitvo jedne zemlje, jer u tom angaovanju nastaju
i odreeni pozitivni efekti, ali opti zakljuak je da angaovanje ljudskih resursa u vojne svrhe usporava i privredni i drutveni razvoj.
Drugi elemenat naoruavanja koji ispoljava negativan uticaj na razvoj jeste vojna potronja. Prethodno je reeno da se sa iznosom novanih sredstava izdvojenih za vojne potrebe uskrauju fondovi za investicije, linu i
drugu optu (nevojnu) potronju. Posmatrano s tog stanovita lako se dolazi do zakljuka da bi sredstva vojne potronje mogla biti (ili bi bila) uloena
227
228

u proirenu reprodukciju i na taj nain ubrzan privredni razvoj. Kvantifikovanom analizom to bi se moglo relativno lako i dokazati. Meutim, neizvesno je gde i u ta bi sredstva osloboena vojne namene bila uloena, naroito kada razvoj jedne privrede usmeravaju zakoni trita. Sredstva osloboena
vojne namene, naime, mogla bi biti upotrebljena za nove investicije i proirenu reprodukciju, ali i za linu potronju, koja, izuzev posredstvom poveane tranje, ne nudi unapreenje razvoja. Ne zanemarujui razne mogunosti i
pretpostavke po ovom pitanju, neosporna je, ipak, injenica da vojna potronja smanjuje mogunosti ulaganja u razvojne programe i u ubrzanje privrednog i drutvenog razvoja. Od ovog opteg pravila postoje izuzeci, ali uopteno moe se rei ukoliko je vojna potronja vea, utoliko je negativan
uticaj naoruanja na razvoj vei, i obratno.
Vojska je veliki potroa prirodnih resursa, a svojim delovanjem utie
i na ugroavanje ivotne sredine. U proizvodnji sredstava NVO troe se velike koliine sirovina i minerala i na taj nain se ubrzava njihova eksploatacija, relativno i apsolutno osiromaenje zemalja i delova sveta. Taj proces se
naroito odnosi na zemlje u razvoju, koje materijalno-tehnike potrebe svojih oruanih snaga podmiruju prvenstveno putem eksploatacije i izvoza prirodnih resursa.
Od svih aktivnosti koje se odnose na odravanje i izgradnju oruanih
snaga, naime, uvoz sredstava NVO ispoljava najjae negativne posledice na
razvoj. Za vrednost uvoza NVO i vojnih tehnologija neophodna su sredstva
stranog plaanja, koja veliki broj zemalja stie preteno izvozom primarnih
proizvoda. Umesto da dobijena sredstva iz takvog izvoza budu upotrebljena
za uvoz tehniko-tehnolokih uslova neophodnih za proizvodnju robe iroke
potronje i/ili sredstava za proizvodnju, ona se plasiraju u nabavku ratne tehnike, koja nema nikakvu ekonomsko-razvojnu funkciju. Na taj nain, uvoz
sredstava NVO najee utie na iscrpljivanje prirodnih resursa zemalja uvoznica NVO i drastino smanjuje njihove mogunosti uvoza i uslova neophodnih za njihovo ubrzanje privrednog razvoja.
Pozitiv ni uticaj naor u avanj a na ra zvoj
Angaovanje ljudskih i materijalnih resursa u vojne svrhe ne ispoljava samo
negativne efekte; ono, kao i aktivnosti koje vojska preduzima i sprovodi u redovnom mirnodopskom periodu, daju i odreene doprinose razvoju. Posmatrano sa isto ekonomske take gledita uopte i teorije razvoja posebno, ti
doprinosi nisu jednaki negativnim efektima; oni su znatno manji, ali nisu zanemarljivi. Ako vojska ve postoji i angauje velike koliine ljudskih i materijalnih resursa, onda je dobro (ak i neophodno) da se zna gde i kako ona sa
svojim aktivnostima doprinosi (ili moe doprinositi) razvoju.
Z akljuak
Vojska je danas veoma sloena organizacija. Nju vie ne sainjavaju preteno peadijske jedinice, koje mariraju i izvode taktiku obuku u napadu i u
odbrani. Osim ratnog vazduhoplovstva i ratne mornarice, kao preteno tehnikih vidova oruanih snaga, nju sve vie sainjavaju raketne jedinice, jedinice za elektronska i protivelektronska dejstva i tehnike slube. Za rukovanje sredstvima koja koriste ti rodovi vojske i slube i za njihovo odravanje
neophodno je veoma solidno znanje i iskustvo. Zbog toga se, ne bez razloga,
kae (i trai) da je danas jedan savremeni oficir ne samo komandant, nego
i menader i ininjer, a vojnik dobar tehniar i operater. Znanje dobijeno tokom kolovanja i iskustvo steeno u slubi, pripadnici oruanih snaga
prenose u civilni sektor privrede i drutva posredno i posle naputanja aktivne vojne slube i neposredno. Ovo poslednje postaje sve aktuelnije, jer se
radna sposobnost oveka produava pa mnoge stareine sa dosta akumuliranog znanja i steenog iskustva, relativno mladi i radno sposobni, naputaju
vojsku i steeno znanje i iskustvo prenose u civilni sektor doprinosei ubrzanju razvoja.
Vojska u okviru svoje redovne profesionalne delatnosti uestvuje u sprovoenju raznih vidova aktivnosti. Postalo je gotovo tradicionalno da ininjerijske jedinice, kao deo svoje obuke, trasiraju puteve i grade mostove, ureuju
vodne tokove i drugo. Vojska u vanrednim situacijama uestvuje u otklanjanju prirodnih nepogoda i pruanju pomoi u skidanju letine, a znaajan je
njen doprinos i u unapreenju ivotne sredine (poumljavanje goleti, na
primer).
Veoma znaajna aktivnost koja se sprovodi u okviru vojnih struktura ili
po zahtevu i za potrebe vojske, predstavlja vojni nauno-istraivaki rad.
Kada je o tome re, obino se misli samo na vojni nauno-istraivaki i razvojni rad u oblasti vojne tehnike, koji i jeste najznaajniji. Meutim, vredni
su panje, mada nedovoljno korieni, i rezultati rada vojnih regrutnih komisija, sociolokih i andragokih istraivanja koje obavljaju odgovarajui instituti i centri.
Doprinos vojnog nauno-istraivakog rada razvoju nije niti moe biti
kvantifikovan. Meutim, prema miljenju mnogih ekonomista i drugih analitiara i istraivaa, vojni NIR je ispoljio veoma snaan uticaj na ekonomski razvoj i tehniki progres uopte. Tom aspektu se daje moda i vei znaaj
nego to on zaista ima, ali se ne moe zanemariti njegov doprinos razvoju. Pri
tome ne moe se izgubiti iz vida da su najvea dostignua u brojnim oblastima drutvenih nauka (razvoj i metode planiranja i programiranja, rukovoenja i slino), kao i u tehnikim inovacijama ostvarivana u ratnim uslovima u
kojima su nastajali ogromni gubici u ljudstvu i materijalna razaranja. Ostvarivanje mnogih istraivakih poduhvata zapoetih u civilnim laboratorijama,
kako u ratnim tako i u mirnodopskim uslovima, znaajno se ubrzava velikim
229
230

ulaganjima u vojni nauno-istraivaki rad, pa se i time doprinosi ekonomskom razvoju i tehnikom progresu uopte.
Proizvodnja sredstava NVO za vlastite oruane snage posredno doprinosi razvoju u onoj meri u kojoj se time kompenzuje uvoz tih sredstava neophodnih za potrebe odbrane. Ukoliko je, naime, jedna zemlja opredeljena na
odravanje oruanih snaga odreenog nivoa brojnosti i tehnike opremljenosti ili to njene odbrambene potrebe zaista zahtevaju, onda je ona upuena na
opremanje svoje vojske sredstvima iz vlastite proizvodnje ili iz uvoza ili kombinovano iz oba izvora.
Sredstva NVO su proizvodi visokih tehnologija i visokog stepena obrade. Organizacija i realizacija proizvodnje tih sredstava veoma je sloen posao. Ekonomski principi zahtevaju uporeenje trokova proizvodnje i trokova uvoza. U tom uporeenju mnoge zemlje bi nale rentabilnost u uvozu.
Tome se, meutim, suprotstavljaju neki inioci: politiki i bezbednosni, tehniko-tehnoloki, socijalni i drugi. Izgradnja vojnih proizvodnih kapaciteta, razvoj nauno-istraivake baze i zaposlenost radne snage daju ipak
prednost vlastitoj proizvodnji u odnosu na uvoz, kada se god u tome nae
odgovarajua rentabilnost.
Kao to je uvoz sredstava NVO najmanje rentabilan segment vojno-privredne delatnosti, tako je i izvoz sredstava NVO i vojnih tehnologija najlukrativniji posao i sa mogunostima najveeg doprinosa razvoju. Za sredstva stranog plaanja dobijena izvozom sredstava NVO i vojnih tehnologija
mogu se nabaviti sredstva ratne tehnike koja se ne proizvode u vlastitoj zemlji i/ili roba iroke potronje, sredstva i uslovi (tehnoloki i drugi) neophodni za proirenu reprodukciju. Izvoz nekog sredstva NVO utie i na smanjenje
trokova razvoja i proizvodnje istog tog sredstva potrebnog za vlastite oruane snage, jer se oni dele srazmerno koliini proizvedenoj za vlastite potrebe i
za izvoz. Izvoz sredstava NVO i vojnih tehnologija je viestruko koristan i on
moe da predstavlja znaajan doprinos razvoju.
Nerav note a uticajnih faktora naor u avanj a na ra zvoj
Uticaj naoruavanja na razvoj, definitivno, ne moe se posmatrati samo u crno-belim kontrastima, bez nijansi izmeu. Rezultati korienja instrumentarija makro-ekonomske analize, naroito ekonometrijskih modela, vodi zakljuku da naoruavanje negativno utie na razvoj, tj. da izdvajanje dela ND/
BDP za vojne potrebe smanjuje mogunosti ulaganja u drutvenu reprodukciju.
U realizovanju vojne potronje, meutim, nastaju aktivnosti koje daju
neposredan i/ili posredan doprinos ekonomskom razvoju i tehnikom progresu. Naoruavanje, prema tome, ispoljava i negativan i pozitivan uticaj
Z akljuak
na razvoj. Kvantifikovanje i balansiranje tog uticaja je izuzetno teko, jer je

snaga tog uticaja rezultat mnogobrojnih materijalnih i nematerijalnih inilaca. Sledei deskriptivan pregled tih inilaca daje neto jasniji uvid u taj odnos.
Uporedni pregled uticajnih inilaca naoruavanja na razvoj
Negativni inioci
Pozitivni inioci
odvajanje ljudskih resursa od neposredne

materijalne proizvodnje i drugih drutvenih delatnosti;
ulaganje dela ND/BDP u neproduktivne
svrhe s dejstvom na usporavanje razvoja;
angaovanje velikih ljudskih i materijalnih resursa u proizvodnju sredstava specifinih karakteristika i specifine namene, umesto u proizvodnju robe iroke
potronje i sredstava za proizvodnju;
potronja dela novostvorene vrednosti za
uvoz sredstava NVO i drugih uslova neophodnih za odravanje vojske i za proizvodnju sredstava NVO, ime se smanjuju
mogunosti uvoza tehniko-tehnolokih
uslova, repromaterijala i drugih sredstava
neophodnih za razvoj;
eksploatisanje i potronja prirodnih resursa kako za potrebe vojske tako i za
proizvodnju sredstava NVO s dejstvom
na postepeno osiromaenje zemlje;
ugroavanje ivotne sredine (biosfere, hidrosfere, hemisfere) vebovnim i drugim
aktivnostima vojske.
reavanje problema zaposlenosti u zemljama u kojima taj problem postoji;

spreavanje recesije i ublaavanje kriza
hiperprodukcije;
intenziviranje regionalnog razvoja putem
izgradnje objekata vojne infrastrukture,
kapaciteta za proizvodnju NVO i objekata
vojnog standarda;
intenziviranje proizvodnje potronih dobara putem poveanje tranje za potrebe
vojske, naroito u lokalnim okvirima;
neposredno uee vojske u izgradnji zemlje (izvoenje ininjerijskih radova,
unapreenje ivotne sredine itd.);
transfer znanja i iskustva steenog u vojsci u civilni sektor privrede i drutva;
transfer vojnih tehnologija u civilni sektor privrede;
obezbeenje sredstava stranog plaanja
putem izvoza NVO i vojnih tehnologija;
obezbeenje uslova za rad u miru i slobodi putem odvraanja potencijalnih protivnika od preduzimanja akata agresije i odbrana teritorijalnog integriteta i dravnog
suvereniteta ako odvraanje nije uspeno.
Negativni inioci u veini su merljivi i mnogo lake mogu biti kvantifikovani nego pozitivni doprinosi naoruavanja razvoju. Relativno je lako, korienjem odgovarajueg matematikog instrumentarija, utvrditi, na primer,
obim uticaja odvajanja linog sastava vojske od neposredne materijalne proizvodnje u uslovima pune zaposlenosti ili izdvajanja dela ND/BDP u vojnu
umesto u reproduktivnu potronju. Meutim, izuzetno je teko kvantifikovanje doprinosa vojnih tehnologija ekonomskom razvoju i tehnikom progresu, a jo tee ouvanju mira i bezbednosti putem odvraanja potencijalnih
protivnika od preduzimanja akata agresije.
Empirijska istraivanja, uz primenu odgovarajuih modela statistike i
meusektorske analize, ekonometrijskih modela i drugo, upuuju na zakljuak da od ukupne vojne potronje jedne zemlje proseno jedna treina doprinosi razvoju, dok su dve treine neproduktivna ulaganja, koja optereuju privredu i usporavaju njen razvoj. Od tog proseka postoje odstupanja,
231
232

koja zavise od brojnih okolnosti, ukljuujui strukturu vojne potronje (lina

i tekua materijalna potronja, razvoj i proizvodnja sredstava NVO, uvoz ili
uvoz naoruanja, vojne opreme i vojnih tehnologija, izgradnja objekata vojne infrastrukture i drugo). Vojna potronja industrijski razvijenih zemalja,
iz koje se veim delom finansiraju razvoj i proizvodnja sredstava NVO (i iz
toga obezbeuje i znaajan izvoz tih sredstava), izgradnja objekata vojne infrastrukture i vojnog standarda, uestvuje, po pravilu, veim delom u razvoju zemlje od navedenog proseka. Nasuprot tome, vojna potronja zemalja u
razvoju, iz koje i do 90 odsto ili vie odlazi za line i tekue materijalne rashode i za uvoz sredstava NVO, u mnogo veoj meri optereuje privredu i usporava njen razvoj.
Teko je zaobii injenicu da su i na dostignutom stepenu razvoja savremenog sveta i odnosa u njemu, mnoge zemlje i dalje prinuene da deo svog
drutvenog proizvoda izdvajaju za potrebe vojske i odbrane. U takvim uslovima ne moemo a da aktivnostima koje se razvijaju na planu priprema za
odbranu ne pripiemo drutveno koristan karakter. Shodno tome, ostvarene vrednosti u domenu materijalne vojne proizvodnje (proizvodnja sredstava NVO, razvoj vojne infrastrukture i slino) postaju deo bruto drutvenog
proizvoda i vaan inilac razvoja. Meutim, i u tom sluaju ne moe se negirati neproizvodni karakter vojne potronje i vojne proizvodnje s negativnim
predznakom u odnosu na razvoj. On se neizbeno ispoljava kada su natprosena (recimo iznad pet ili deset odsto BDP) i dugorona izdvajanja za vojne
i odbrambene potrebe (sluaj biveg SSSR-a). Takva izdvajanja bez krupnih
posledica u odnosu na razvoj mogu da podnesu samo privrede zemalja izuzetno bogatih prirodnim resursima (Saudijska Arabija ili Libija, na primer)
ili zemlje koje uivaju velike pogodnosti u odnosima spoljno-trgovinske razmene.
Vojna potronja vaan elemenat

ekonomske politike
Naoruavanje (vojna potronja i vojna proizvodnja) veoma je vaan inilac
makro-ekonomske politike. Putem planiranja i programiranja ekonomskog
razvoja i vojne potronje u okviru toga, u trinoj privredi najlaki je nain
da se povea dravni budet i kroz njegovu raspodelu utie na obim zaposlenosti, obim i intenzitet tranje na tritu (ublai stagnacija, izbegne ili otkloni hiperprodukcija) i drugo.
U savremenoj kapitalistikoj privredi, naime, bez obzira na proklamovana naela o slobodnoj trinoj privredi, drava ipak ispoljava snaan uticaj
na njen razvoj. Ona to ini prvenstveno posredstvom monetarne i finansij-
Z akljuak
ske politike, kao i putem planiranja, programiranja i budetiranja, metodom

poznatom u publicistici zapadnih zemalja pod skraenicom PPB. Ovaj metod redovno koriste planski organi razvijenih ekonomija na najviem nivou i
kada se pojave izvesni socijalni i ekonomski problemi onda oni pribegavaju
eksploatisanju mogunosti koje im prua vojna potronja i vojna proizvodnja. U takvim uslovima, naime, drava (njeni planski organi) obino s pozivom na vie ciljeve, na najbri i najlaki nain poveavaju vojni budet i
njegovu realizaciju usmeravaju u finansiranje programa kojima se doprinosi
reavanju aktuelnih socijalnih i ekonomskih problema (zaposlenost, izlazak iz
stagnacije, obuzdavanje hiperprodukcije i slino).
U traenju reenja za aktuelne ili akutne socijalne i ekonomske probleme putem poveanja vojne potronje, meutim, neophodno je veoma dobro
i smiljeno balansiranje izmeu potreba i realnih mogunosti. Neka reenja
koja poveanje vojne potronje nudi (smanjenje nezaposlenosti, izlazak iz recesije ili obuzdavanje hiperprodukcije) mogu kratkorono da budu uspena,
a dugorono ak i porazna. To je sluaj i kada su u pitanju potrebe odbrane i mogunosti privrede da te potrebe podri. Dugorono velika ulaganja u
vojne programe mogu da ispolje ozbiljne posledice kako na privredni tako i
drutveni razvoj. Primer biveg Sovjetskog Saveza (sada ga na odreen nain, naravno u znatno manjoj meri, slede Sjedinjene Amerike Drave), koji
je dugo vremena ulagao velik deo svog drutvenog proizvoda u naoruavanje da bi na kraju pokleknuo pod njegovim ogromnim teretom, dovoljno je
ilustrativan.
Ne samo poveanje, nego i smanjenje vojne potronje izazvano bezbednosnim i drugim razlozima, mora da bude sagledavano i sa stanovita njegovog kratkoronog i dugoronog uticaja na privredna kretanja. Neophodno
je, naime, imati u vidu da svako vee smanjenje vojnih rashoda bez prethodno smiljenog preusmerenja sredstava osloboenih vojne namene moe
da bude ak i kontra produktivno. Najoigledniji primer su velika smanjenja
vojnih rashoda, vojske i vojne proizvodnje devedesetih godina prolog veka,
koja su u mnogim zemljama sprovoena bez neophodne dravne podrke,
dovela do veoma krupnih socijalnih i ekonomskih problema.
Naoruavanje i razvoj u izgledima za

naredni period
Pitanje naoruavanja, kao procesa u kojem se oruanim snagama obezbeuju sredstva neophodna za obavljanje njihovih profesionalnih delatnosti, i njegovog uticaja na razvoj mora se posmatrati u trouglu: vojska, politika (bezbednost) i privreda.
233
234

Prethodno je reeno da je vojska postojala i razvijala se uporedo s postojanjem i razvojem ljudskog drutva. Ona se koristi za izvravanje dva, po cilju i karakteru, suprotstavljena zadatka: za osvajake poduhvate i za odbranu
jedne drutvene zajednice (drave, koalicije drava). Prvi zadatak joj namee politika, a drugi realna okolnost. Vojska, kao i mnoge druge drutvene delatnosti, nadgradnja je nad ekonomskom bazom, na kojoj postoji i konstantno je optereuje.
Mnogi sociolozi, humanitarni radnici, nacionalne i meunarodne organizacije, ukljuujui i savremenu Organizaciju ujedinjenih nacija, ispoljavali
su (i ispoljavaju) elju da svet vide bez vojske i oruja. Borili su se protiv drugog jahaa Apokalipse, ali u toj borbi dobijali su samo pojedinane, manje
bitke, a ne i rat. Svet je bio, jeste i u narednom periodu verovatno e biti optereen bremenom naoruanja. Savremeni uslovi i indikatori koji ukazuju
na budunost upuuju na pretpostavku da e breme naoruavanja, ipak,
biti neto manje i lake od onoga u vreme hladnog rata.
Kompe n z ac ij a kvantiteta kvalitetom
U novijem istorijskom razdoblju dogodile su se dve velike revolucionarne
promene, koje su, u osnovi, determinisale jainu i profil vojske: Francuska
revolucija (drutveno-ekonomska) s kraja osamnaestog veka i engleska (industrijska), vremenski jasno nedefinisana. Rezultat francuske revolucije na
vojnom planu bio je uvoenje obavezne vojne (regrutne) slube i stvaranje
masovnih armija, a engleske (industrijske) masovna proizvodnja sredstava
ratne tehnike, kojima su se te armije opremale. Bitnu karakteristiku post-industrijske revolucije, tj. industrijskog doba, predstavljala je masovnost vojske
i ratne tehnike, koja je posebno ispoljavana u velikim ratovima, kao to su
bili Prvi i Drugi svetski rat.
Ulaskom u novo tehnoloko ili informatiko doba, dogaaji se postepeno okreu u suprotnom smeru. Mnoge zemlje, naroito industrijski i tehniko-tehnoloki visoko razvijene, prelaze od mnogobrojne i glomazne vojske na
profesionalne, relativno malobrojne armije.274 Uporedo s tim, masovnu i teku ratnu tehniku zamenjuju lakom, malobrojnijom i sofisticiranijom ratnom
tehnikom. Kvantitet se kompenzuje kvalitetom, kako u linom sastavu vojske tako i u sredstvima ratne tehnike koja joj se stavlja na korienje. Budui
ratovi, naroito oni koje e voditi ili u kojima e uestvovati visoko razvijene
zemlje, karakterisae upotreba meke ratne tehnike (elektronska, elektroma274 Opirnije, v. Todor Mirkovi, Modeli popune oruanih snaga, Vojno delo br. 4/96,
str. 201222.
Z akljuak
gnetna, laserska) za meko ubijanja ljudi na bojitu bez frontova i granica i

bez masovnog angaovanja ive sile i borbene tehnike na njemu.
Povean znaaj vojne ekonomike u planiranju i
reali z aciji vojne potronj e
Zahvaljujui engleskim, a zatim i amerikim ekonomistima koji su uloili dosta truda u razvoj vojno-ekonomske misli, vojna ekonomika postala je posebna grana nauke u sistemu ekonomskih nauka. U dosadanjim istraivanjima,
napori su ulagani prvenstveno u sagledavanje vojne potronje kao elementa makro-ekonomskog planiranja i na njen odnos prema drugim makroekonomskim parametrima. Meutim, manje je ozbiljnijih radova o mikroekonomskim aspektima vojne potronje i vojne proizvodnje o istraivanju
puteva ekonominog i racionalnog poslovanja u vojsci275 i veeg doprinosa realizaciji vojne potronje ekonomskom razvoju i tehnikom progresu putem organizovanja i sprovoenja raznih vojnih aktivnosti. Nedovoljna panja
se posveuje i uticaju vojne potronje na vojnu mo i odbrambenu sposobnost zemlje posmatrano sa stanovita stepena optereenosti privrede vojnim
rashodima.
Izvesno je da mnoge stvari i pojave kada je u pitanju ekonominost poslovanja u vojsci i doprinos vojnih aktivnosti razvoju, ne mogu biti dovoljno jasno kvantifikovani i matematiki iskazani. Zbog toga upravo empirijsko istraivanje, uz sinergetski i multidisciplinarni prilaz problemu moe da
bude ne samo od velike koristi, nego i neophodno. U traenju ekonominosti
i rentabilnosti kod prelaska od regrutne na profesionalnu vojsku, na primer,
ne moe se prii samo od razlike u linim primanjima vojnika-regruta i vojnika-profesionalca, jer je problem mnogo sloeniji. U pitanju su mnogi drugi
ekonomski i socijalni aspekti, koji su uglavnom nevidljivi i teko merljivi, ali
su od velikog uticaja i na privredni i na drutveni razvoj.
Jedno od izuzetno vanih pitanja, koje je jo A. Smit postavio, a na koje
vojna ekonomika nije dala valjan odgovor jeste koliko je vojske (naoruanja) jednoj zemlji potrebno (i mogue) a da se ne ugrozi njena privreda i njena stabilnost, a u krajnjem i njena odbrambena sposobnost? Ovo pitanje je
izuzetno kompleksno. Ono nije samo vojno i ekonomsko; ono je takoe politiko i bezbednosno. U traenju odgovora na njega, jedan vojnik (komandant) bi verovatno rekao jaa vojska sigurnija odbrana i jaa privreda,
dok bi ekonomista ustrvrdio, jaa privreda jaa odbrana. Oba odgovora bi
275 Ameriki ekonomisti D. Hi i R. MakKin dali su znaajan doprinos vojno-ekonomskoj nauci razvojem analitikog modela trokovi i koristi (Charles J. Hitch and Ronald MacKean, Zje Economics of Defense in the Nuclear Age, Harward University Press, 1961).
235
236

bila, u osnovi, tana, ali se iz njih samih ne bi videla ne samo njihova meusobna zavisnost i uslovljenost, nego i suprotnost. Kreatori politike i odbrane,
oslanjajui se na prvu devizu, traie to vie para da bi to bolje obezbedili zemlju i privredu od spoljne agresije, ne obazirui se mnogo na ekonomske i druge posledice. Planeri privrednog razvoja, s druge strane, nastojae da
se to manji deo ND/BDP izdvoji za vojne i odbrambene potrebe, ne obazirui se mnogo na odraz toga na vojnu mo i odbrambenu sposobnost zemlje.
Vojna ekonomika, svojim nauno zasnovanim i objektivnim prilazom treba
da d odgovor i na ova pitanja, to nije ni malo lak posao, jer malo vojske
moe da znai i malo odbrane zemlje i malo bezbednosti privrede, a mnogo vojske/vojne potronje moe da znai malo privrede, a potencijalno i
malo odbrane.
Zemlje koje se nalaze u nepovoljnom strategijskom okruenju, objektivno su upuene na velika ulaganja u vojne i odbrambene potrebe, polazei
od pretpostavke da e im jake oruane snage i dobro organizovana odbrana obezbediti dugoroan ili trajan razvoj u miru i slobodi. Meutim, ako se
u tome pree odreena kritina taka u smislu prekomernog optereenja privrede izdacima za vojsku i odbranu, onda se to moe odraziti ne samo na
relativno slabljenje ekonomske nego i vojne moi i odbrambene sposobnosti. Iz toga, dalje, proizlazi injenica da zemlje koje zaostaju u razvoju postaju podlone socijalnim i drugim unutranjim nemirima, a kao takve i privlaan objekt spoljnog ugroavanja njihovog teritorijalnog integriteta i dravnog
suvereniteta. U takvim uslovima ni relativno jake oruane snage ne mogu da
im obezbede sigurnu unutranju i spoljnu bezbednost, miran i bezbedan razvoj; privredno zaostala i unutranje nestabilna zemlja lako postaje privlaan
objekt spoljne agresije i/ili strane vojne intervencije.
Kao to je prethodno reeno, naoruavanje, po pravilu, ispoljava negativan uticaj na razvoj i to je ono vee to je taj uticaj jai. Gledita onih ekonomista koji smatraju da u savremenim uslovima izdvajanje dva do tri odsta
BDP za potrebe vojske i odbrane moe bez veih tekoa da podnese svaka zemlja i privreda, zasluuju odreenu panju. Meutim, i u tome postoje velike razlike izmeu pojedinih zemalja i grupa zemalja. Posmatrano sa
odbrambene take gledita, vee su vojne i odbrambene potrebe nerazvijenih nego razvijenih zemalja, jer su ove prve, u naelu, u nepovoljnijem geostrategijskom poloaju i veina njih se suoava sa unutranjim problemima.
S obzirom na to, kao i nepovoljnu strukturu vojne potronje (preteno lina
potronja i uvoz sredstava NVO), to njihove privrede, ak i kod relativno jednakog optereenja vojnim rashodima, oseaju mnogo vei teret nego privrede razvijenih zemalja. Kada se ima u vidu jo i nepovoljna spoljno-trgovinska
razmena u domenu vojno-ekonomskih odnosa izmeu ove dve grupe zemalja (za zemlje u razvoju, izvoz primarnih proizvoda, uvoz sredstava ratne teh-
Z akljuak
nike i vojnih tehnologija), onda se moe zakljuiti da je naoruavanje jedan

od vanih inilaca koji deluje na produbljivanje jaza izmeu razvijenih i
nerazvijenih zemalja i delova sveta.
Procena da e savremeni svet i odnose u njemu i u narednom periodu
verovatno karakterisati brojne suprotnosti, moda i oruani sukobi razliitih
razmera i intenziteta, pa otuda i znaajna optereenost naoruanjem, ne znai da usmeravanje tokova kretanja na tim poljima treba prepustiti nekim vidljivim i nevidljivim silama i borbu za svet bez vojske i oruja napustiti. Naprotiv, tu borbu treba nastaviti i intenzivirati. Ali ako ona ne bi davala eljene
rezultate, onda treba biti realan i traiti puteve i naine kako to vei deo vojne potronje vratiti u tokove razvoja i time smanjiti optereenje privrede i
drutva vojnim rashodima.
237
Kratak sadraj
Pored Predgovora i Uvoda, ova knjiga sadri sedam poglavlja i Zakljuak. U

Uvodu data su objanjenja nekih pojmova i uvod u sadraj knjige. Istaknuto
je takoe da je istraivanje odnosa naoruavanja i razvoja, u ovom delu, ogranieno na mirnodopski period, sa osvrtom i na ratne uslove gde i kada je to
bilo potrebno. Naglaeno je isto tako da se problem posmatra sa jednog globalnog stanovita, bez ogranienja na jednu dravu ili na jedan vid naoruavanja i njegov uticaj na razvoj.
U poglavlju I NAORUAVANJE SAVREMENOG SVETA dat je kratak osvrt na oruje i rat kao stalne pratioce razvoja ljudskog drutva. Najvie
prostora u ovom poglavlju, ipak, posveeno je naoruavanju u vreme hladnog rata (19451991). Posebnu karakteristiku tog perioda, kako je istaknuto
u ovom poglavlju, predstavljala je trka u naoruavanju voena izmeu super
sila i vojnih blokova, u koju su se postepeno ukljuivale i druge zemlje i regioni savremenog sveta. Uzroci i posledice trke u naoruavanju, koja je voena
u vertikalnom (tehniko-tehnolokom) i u horizontalnom smeru (u osvajanju novih sistema oruja i orua i novih geografskih prostora) prilino opirno i analitiki je obraena, uz ocenu da je ona, pored ostalih uzronika, u
krajnjem, vodila porazu jednog od glavnih uesnika u njoj.
Posle hladnog rata nastao je jedan relativno vremenski kratak period (devedesete godine 20. veka) koji je okarakterisalo veliko smanjenje snaga i naoruanja prvenstveno na evropskom geostrategijskom prostoru, delimino i
u Severnoj Americi. Zemlje, bive lanice Varavskog ugovora (VU), kao poraena strana u hladnom ratu, formalno su razoruane. Snana Sovjetska armija, kao i oruane snage drugih zemalja bivih lanica VU, bila je vie nego
prepolovljena, a proizvodnja naoruanja i vojne opreme (NVO) svedena, proseno, na jednu petinu u odnosu na period hladnog rata. Do smanjenja snaga
i naoruanja dolo je i u nekim zapadnim zemljama, prvenstveno u Nemakoj, a donekle i u Francuskoj i SAD, dok je naoruavanje u ostalim zemljama
i delovima sveta nastavljeno, u osnovi, nesmanjenim tempom.
U uslovima velikog smanjenja snaga i naoruanja ukazala se potreba za
sprovoenjem KONVERZIJE VOJNE INDUSTRIJE, kojoj je posveeno posebno, drugo poglavlje ove knjige.
Kratak sadr aj / Summary
Konverzija vojne industrije u zemljama koje su imale najvee smanjenje snaga i naoruanja sprovoena je sa mnogo tekoa. Ona nije donela oekivane rezultate poveanje proizvodnje robe za civilno trite. Osloboeni
kapaciteti vojno-industrijskog kompleksa (razvojni i proizvodni kapaciteti)
postali su prazni, a radnici bez posla. Preorijentacija od vojne na civilnu proizvodnju, naroito u zemljama biveg Sovjetskog Saveza, ila je sporo, a izvoz
sredstava ratne tehnike koji je predstavljao znaajan izvor sredstava stranog
plaanja, sveden je na oko 20 odsto izvoza osamdesetih godina 20. veka.
Kao glavni razlozi za navedene tekoe, kako je naglaeno u ovoj knjizi, predstavljali su ulazak u konverziju bez smiljenog plana i bez neophodne moralne i finansijske podrke subjektima vojne industrije i, jo vanije, to
je konverzija vojne industrije preduzeta i sprovoena uporedo sa ekonomskom tranzicijom i drutvenom transformacijom evropskih bivih socijalistikih zemalja. Zapadne zemlje i Kina, prema navedenom u ovoj knjizi, tekoe konverzije dela svoje vojne industrije lake i uspenije su savladale, jer
su imale smiljeniji prilaz problemu.
Dobro je poznato da postoje razliita gledita, esto i dijametralno suprotna, o uticaju naoruavanja (vojne potronje i vojne proizvodnje) na razvoj. Zbog toga je upravo GLEDITIMA O UTICAJU NAORUAVANJA
NA RAZVOJ posveeno posebno (tree) poglavlje. U tom poglavlju ukazano
je na postojanje tri kole vojne ekonomske misli, u okvirima kojih su formirana tri neujednaena gledita, i to: 1) o negativnom i, u osnovi, tetnom dejstvu naoruavanja i mirnodopskih vojnih aktivnosti na razvoj; 2) o pozitivnom i podsticajnom dejstvu naoruavanja i vojnih aktivnosti na ekonomski
razvoj i tehniki progres; i 3) o neproduktivnom karakteru vojne potronje i
vojne proizvodnje, ali s pozitivnim efektima vojnih aktivnosti na razvoj.
Uvid u razlike u gleditima o uticaju naoruavanja na razvoj i uslove u
kojima su ona nastajala i promovisana predstavljao je uvod u produbljeno
istraivanje ovog fenomena.
etvrto poglavlje, najopirnije i najvanije u ovom radu, je ISTRAIVANJE UTICAJA NAORUAVANJA NA RAZVOJ. U okviru tzv. eksploratornog istraivanja uinjen je pokuaj sagledavanja brojnih aspekata naoruavanja i njegovog uticaja na razvoj, s posebnim osvrtom na uticaj vojne
potronje, vojne proizvodnje i vojnih aktivnosti na ekonomski razvoj i tehniki progres. Uvek aktuelno pitanje odnosa naoruavanja, stvaranja i raspodele nacionalnog dohotka (ND) i bruto drutvenog proizvoda (BDP) nalo je
mesta u ovom radu. Usko povezano s tim, i proizlazi iz toga, je uticaj naoruavanja na faktore proizvodnje, kao to su raspoloivi radni fond (stanovnitvo), prirodni resursi, sredstva za rad i drugo.
Za razliku od, u sutini negativnog, uticaja naoruavanja na faktore proizvodnje, brojni uslovi i aktivnosti vojske doprinose ekonomskom razvoju i
239
240

tehnikom progresu. To su, pored ostalog, pojaano dejstvo faktora tranje,

koje izaziva vojna potronja; prenos steenog znanja i iskustva u civilni sektor
privrede i drutva; izgradnja objekata vojne namene, ukljuujui razvoj vojne
infrastrukture i izgradnju kapaciteta vojne industrije; neposredno uee vojske u izgradnji zemlje i drugo. Karakter proizvodnje NVO (produktivna, neproduktivna), kao i njenog autputa (upotrebna i prometna vrednost NVO),
kao i uticaj uvoza i izvoza NVO, vojnih usluga i vojnog ininjeringa posebni
su predmeti istraivanja zastupljeni u ovom radu.
Raspored oruanih snaga, izgradnja i funkcionisanje objekata vojne namene, ukljuujui vojnu infrastrukturu, izgradnja i rad kapaciteta vojne industrije od velikog su znaaja za razvoj lokalnih podruja. Tome, kao i pitanju uticaja naoruavanja na pojedine zemlje, grupe zemalja i na svet u celini,
posveena je takoe odgovarajua panja. U sklopu toga je i pitanje baziranja trupa na stranim teritorijama uticaj toga na zemlje ije su trupe i na zemlje na ijim se teritorijama one nalaze. U ovom delu ukazano je i na modele
kvantitativnog istraivanja uticaja naoruavanja na razvoj: statistiki model,
meusektorska analiza i ekonometrijski modeli.
Osim uticaja (negativnog, pozitivnog) naoruavanja na privredni, naoruavanje ispoljava odreen uticaj i na drutveni razvoj. Neposredan izraz tog
uticaja je nastajanje militarizacije privrede i drutva izraeno u vojno-industrijskom kompleksu (VIK) i njegovim derivatima. Ovom problemu MILITARIZACIJI PRIVREDE I DRUTVA, posveeno je posebno, peto poglavlje. U okviru toga iznet je nastanak VIK-a, njegov razvoj i njegovi ekonomski
i drutveni aspekti ne samo u zemlji zvaninog porekla (SAD) nego i u drugim zemljama i drutvenim sistemima.
U proces naoruavanja tokom hladnog rata nisu bile obuhvaene samo
velike i industrijski razvijene zemlje; u njega je bio ukljuen i veliki broj zemalja u razvoju, ukljuujui i Jugoslaviju (drugu, Socijalistiku). Ona je imala jake oruane snage, razvijen vojni nauno-istraivaki rad i solidnu vojnu
industrijsku bazu. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka SFRJ
je ubrajana meu etiri zemlje od vie nego 30 zemalja u razvoju najznaajnijih proizvoaa NVO i neko vreme ona je bila meu deset najveih izvoznika
sredstava ratne tehnike u svetu. Druga Jugoslavija je bila poznata i kao veliki
izvoznik vojnog ininjeringa.
Iz navedenih i drugih razloga u ovoj knjizi posebno, esto poglavlje je posveeno pitanju NAORUAVANJE I RAZVOJ JUGOSLAVIJE. U okviru toga
razmotreni su jaina i struktura njenih oruanih snaga (JNA, jedinice teritorijalne odbrane) i visina vojnih rashoda. Znaajna panja posveena je i vojnoj
privredi SFRJ razvoju, proizvodnji i prometu (izvozu i uvozu) NVO, kao i
izvozu vojnog ininjeringa. Dat je analitiki osvrt na uticaj naoruavanja, naroito razvoja koncepta optenarodne odbrane, na razvoj druge Jugoslavije.
Posle velikog smanjenja snaga i naoruanja u poslednjoj dekadi 20. veka,

poetkom 21. veka otpoeto je poveavanje vojnih rashoda i intenziviranje
razvoja i proizvodnje NVO. Poznato je da u proces smanjenja snaga i naoruanja ne samo da nisu bile ukljuene sve zemlje i regioni savremenog sveta,
ve da je regionalna trka u naoruavanju u nekim delovima sveta nastavljena nesmanjenim tempom (juna Azija, Daleki istok). Meutim, glavno obeleje otpoinjanja i razvoja novog ciklusa naoruavanja dalo je poveanje vojnog budeta SAD, koji je u prvih pet godina 21. veka povean nominalno za
vie od 50 odsto od 267 milijardi dolara u fiskalnoj 2000, na oko 420 milijardi u fiskalnoj 2005. godini. Najvei deo tog poveanja odnosi se na istraivanje, razvoj, proizvodnju i nabavke novih sredstava ratne tehnike. Znaajno
poveanje vojnih rashoda i intenziviranje razvoja i proizvodnje NVO zabeleeno je i kod drugih zemalja, kao to su Japan, Ruska Federacija, Kina, Indija i druge.
Navedene okolnosti ukazale su na potrebu da se TENDENCIJA KRETANJA NA POLJU NAORUAVANJA I RAZVOJA razmotri u posebnom,
sedmom poglavlju ove knjige. U okviru tog poglavlja iznete su mogue tendencije kretanja na polju vojne potronje, jaine i strukture oruanih snaga,
vojnom tehnolokom razvoju, u proizvodnji i prometu sredstava NVO i drugo.
U ZAKLJUKU je izneta ocena uticaja novih tehnologija, kao glavnih
predvodnika ne samo u ekonomskom razvoju i tehnikom progresu, nego i u
oblikovanju jaine (brojnosti) i strukture oruanih snaga, na naoruavanje i
razvoj. Iznet je takoe pogled na smerove (negativne, pozitivne) i domete uticaja naoruavanja na razvoj, kao i procena da vojna potronja moe da bude
vaan element makro ekonomskog planiranja. Izneta je ocena da su, i na dostignutom stepenu razvoja ljudskog drutva, vojska i oruje realnost koja se
ne moe ignorisati, ali je postavljeno i pitanje koliko je vojske i oruja potrebno (racionalno, mogue u jednoj drutvenoj zajednici), a da se ne ugrozi privreda i oslabi odbrana pitanje na koje odgovor treba da d i vojna ekonomika kao posebna grana u sistemu ekonomskih i vojnih nauka.
U Zakljuku, kao i u prethodnom poglavlju posebno je naglaena uloga
i znaaj novih tehnologija, koje u sutini usmeravaju i naoruavanje i razvoj.
Zakljueno je da e u daljem razvoju oruanih snaga, a pod dejstvom tehniko-tehnolokih inovacija, kvalitet dominirati nad kvantitetom.
241
Summary
Apart from the Introduction, this book has seven chapters and the Conclusion. The Introduction gives the explanation of some concepts as well as the
contents of the book. It is also stressed that in this particular work the research on armament and development is limited to the peacetime period, referring to the war conditions where and when necessary. It is also emphasized
that the problem is considered from a global viewpoint and that it is not limited to any particular country or any particular type of armament and its impact on development.
Chapter I, entitled ARMAMENT OF THE MODERN WORLD, provides
a brief survey of arms and war, as the main followers of human development.
However, the greatest part is devoted to the armament during the Cold War
(1945-1991). As emphasized in this chapter, the special characteristic of this
period was the arms race between the superpowers and the military blocs, in
which other countries and regions of modern times were gradually involved.
The causes and consequences of the arms race, which was taking place both in
the vertical (technical-technological) and horizontal direction (conquest of
the new arms and tools systems and new geographical areas) are quite broadly
and analytically discussed, with the remark that, among other things, the arms
race eventually led to the defeat of one of its main participants.
After the Cold War there was a relatively short period (during the 1990s)
which was characterized by a great reduction in the armed forces and armament, especially in the European geo-strategic area and, in part, in North
America. The countries, which were the members of the Warsaw Pact (WP),
as the defeated side in the Cold War, were formally disarmed. The strong Soviet army, including the armed forces of other former members of the Warsaw Pact, was more than halved, while the production of arms and military
equipment (AME) was reduced to about one-fifth of that in the Cold War
period. The armed forces and armament were also reduced in some Western countries, especially in Germany. To some extent this also happened in
France and the United States, while in other countries and other parts of the
world the armament has continued at basically the same pace.
Under such conditions, the need for the conversion of the MILITARY
INDUSTRY has imposed itself and this is the subject of Chapter II of this
book.
The conversion of the military industry in those countries which experienced the greatest reduction in their armed forces and armament was carried out with many problems. In addition, it did not produce the anticipated
results an increase in the production of civilian goods. The military-industrial complex (arms development and production capacities), which was
now freed, suddenly became empty and its workers lost their jobs. A transition from military to civilian production, especially in the countries of the
former Soviet Union, was slow, while the export of arms and military equipment, which represented their major source of foreign currency, was cut to
about 20 per cent of that in the 1980s.
As emphasized in this chapter, the main reason for these problems should
be sought in the fact that this conversion was undertaken without a concrete
plan and without the provision of moral and financial support to the agents
of the military industry. Moreover, the conversion of the military industry
was carried out parallel to the economic transition and societal transformation of the ex-socialist countries in Europe. As mentioned in this book, the
Western countries and China managed to convert one part of their military
industry more easily and more successfully thanks to their concrete approach
to this issue.
As is well known, there are various views which are often diametrically opposite on the impact of armament (military spending and military
production) on development. For this reason, one chapter (Chapter III) is
devoted to the VIEWS ON THE IMPACT OF ARMAMENT ON DEVELOPMENT. In this chapter, attention is also devoted to three schools of defence and economic thought within whose framework three distinct opinions
have been formed: 1) on the negative and basically harmful impact of armament and other military activities on development; 2) positive and stimulating effect of armament and military activities on economic development and
technological advancement, and 3) the non-productive character of military
spending and production, whereby military activities have a positive effect on
development.
An insight into the differences between the views on the impact of armament on development, as well as into the conditions under which they were
created and promoted, provided an introduction to comprehensive research
on this phenomenon.
Chapter IV, the most important and largest chapter in this book, is entitled RESEARCH ON THE IMPACT OF ARMAMENT ON DEVELOPMENT. In the so-called exploratory research, an attempt is made to perceive
243
244

the numerous aspects of armament and its impact on development, laying

special emphasis on the influence of military spending, military production
and other military activities on economic development and technological advancement. The ever-present question of the relationship between armament
and the generation and distribution of national income (NI) or gross national
product (GNP) is also addressed in this book. Closely related to this question
is the impact of armament on the factors of production, such as the available
labour force, natural resources, means of production and the like.
As opposed to the basically negative impact of armament on the factors
of production, numerous military activities contribute to economic development and technological progress. Those are, inter alia, the increased influence of the demand factors, encouraged by military spending, transfer of acquired knowledge and experience to the civilian sector of the economy and
society; building of estates for military purposes, including the development
of military infrastructure and capacity building of the military industry; direct participation of the military in countrys development, etc. The nature of
AME production (productive, non-productive), as well as its output (applicable and market values) and the influence of AME import and export, military services and military engineering on development are the special subjects of this research.
The deployment of military forces, building and functioning of military
estates, including military infrastructure, and the capacity building of the
military industry are of great importance for local development. This topic
and the impact of armament on particular countries, groups of countries and
the world in general are also dealt with in this book. Attention is also devoted to the stationing of troops in a foreign territory as well as its impact on the
countries to which the troops belong and the countries in which the troops
are stationed. It is also pointed out that there are models of quantitative research on the influence of armament on development: statistical model, intersectored analysis and econometric models.
Apart from its impact (negative and positive) on economic development,
armament also influences social development. An indirect result of this influence is the militarization of the industry and society reflected in the militaryindustrial complex (MIC) and its products. The problem of MILITARIZATION OF THE ECONOMY AND SOCETY is also considered in a separate
chapter, including the creation of MIC, its development and its economic and
societal aspects, not only in the country of origin (USA), but also in other
countries and societal systems.
In addition to large, industrially developed countries, a great number of
developing countries, including Yugoslavia (the second, socialist one), was
also involved in the armament process during the Cold War. Yugoslavia had
strong armed forces and the related research was developed. Among more
than thirty developing countries, it was one of four such countries which
were the major producers of AME; it ranked among the worlds ten largest
exporters of military equipment. The second Yugoslavia was also well known
for its large export of military engineering.
For all these reasons, a separate chapter is also devoted to the question
of ARMAMENT AND DEVELOPMENT OF YUGOSLAVIA, including the
strength and structure of its armed forces (YPA, territorial defence units) and
levels of military expenditures. Special attention is also devoted to the defence economy sector of the SFRY, including the development, production
and transfer (export and import) of AME, as well as the export of military
engineering. An analysis of the impact of armament, including specifically
the development and implementation of the concept of self-defence, on the
development of the second Yugoslavia, is also given.
After a great reduction in the armed forces and armament during the
last decade of the 20th century, the 21st century saw the beginning of an increase in military expenditures and intensified development and production
of AME. It is known that not all countries and regions in the world were involved in the process of reducing their armed forces and armament. In some
parts of the world the regional arms race continued at the same pace (in
Southern Asia and the Middle East, for example). Nevertheless, an increase
in military spending in the United States marked the beginning Still, an increase in military spending of the USA marked the beginning of a new cycle
of the arms race. During the first five years of the 21st century, the US defence
budget increased in nominal terms by more than 50 per cent from 267 billion dollars in 2000 to about 420 billion dollars in 2005. The major part of
this increase accrues to research, development, production and supply of the
new military technology. A considerable increase in defence spending and an
intensified development and production of AME have also been recorded in
other countries, i.e. in Japan, the Russian Federation, China, India, etc.
All these circumstances brought about the need to consider the TRENDS
IN THE RELATIONSHIP BETWEEN ARMAMENT AND DEVELOPMENT
in a separate chapter of this book. In this chapter, the possible trends in military expenditures as well as the strength and structure of the armed forces,
military technological development, production and transfer of AME are given.
In the CONCLUSION of this book, an assessment is made as to the impact of new technologies, as the major factor not only of economic development and technological progress, but also of the strength (numbers) and
structure of armed forces, as well as armament and development. The directions (negative and positive) and extent of the impact of armament on devel-
245
246

opment are also given. It is also noted that military spending can be an important element of macroeconomic planning. In conclusion, it is also argued
that the military and arms are reality which cannot be ignored at the current
level of human development. But, the question remains as to the size of the
military and arms a country can afford without threatening its economic development. The answer should be given by the defence economy as a special
branch of economic and military sciences.
In the Conclusion, special attention is also devoted to the role and significance of new technologies which, in essence, guide armament and development. It is concluded that in the further development of armed forces given the influence of technical and technological innovations quality will be
given preference over quantity.
Literatura
1. Adamovi Svetlana LJ., Visoke tehnologije i strukturne promene, Deje novine,

Gornji Milanovac, 1991.
2. Aitken Johnathan, Defense Procurement, RUSI Journal No 2, 1994.
3. Ajdukovi Dane i upi Sreten, Uticaj materijalne potronje JNA na jugoslovensku privredu, Vojno delo br. 4, 1974.
4. ARMAMENTS, Arms Control and Disarmament, UNESCO, 1981.
5. ARMS TRANSFERS POLICY Report to the Congress (of the USA) by the
Arms Control and Disarmament Agency, Government Printing Office (GPO),
Washington, DC, 1977.
6. Avramovi Dragoslav,
, , , ,
1986.
7. Bar Rajmond, Traganje za optimalnim odnosom izmeu odbrane i privrede,
Zbornik radova, Ekonomika u optenarodnom odbrambenom ratu, VIZ, Beograd, 1960.
8. Benois Emeil, Growth and Defense in Diveloping Countries Economic divelopment and cultural change, World Politics, New York, 1971.
9. Bernar an i grupa autora, Ekonomija moi, studija prevedena za interne potrebe JNA
10. Josip Broz-Tito, Optenarodna odbrana i drutvena samozatita, NIZ, Beograd,
1980.
11. Carlucci Frank, the US Secretary of defense, Annual Report to the Congress,
Fiscal year 1989, GPO, Washington, DC, February 1988.
12. CONVERSION SURVEY 1998, Bonn International Center for Conversion
(B.I.C.C.), Bonn, 1998.
13. ali Duan, Dravni kapitalizam u okviru privrednih kretanja u svijetu, Naprijed, Zagreb, 1964.
14. obelji Duan, Planiranje privrednog razvoja, Rad, Beograd, 1978.
15. obelji Nikola, Privreda Jugoslavije Rast, struktura i funkcionisanje, Savremena administracija, Beograd, 1976.
16. orevi Dragoljub, Vojna industrija u uslovima tranzicije ekonomskog sistema zemlje, Vojno delo br. 4/2003, str. 114-128.
17. EKONOMIKA U OPTENARODNOM ODBRAMBENOM RATU, Zbirka, radova, VIZ, Beograd, 1980.
248

18. ECONOMIC and Social Consequences of Military Expenditures, UN, New

York, 1973.
19. EKONOMSKA ENCIKLOPEDIJA, Tom I i II, Savremena administracija, Beograd, 1984.
20. Engels Fridrih, Antidiring, Naprijed, Zagreb, 1945.
21. Galbraith John K., Ekonomski i drutveni ciljevi, Otokar Kerovani, Rijeka,
1979.
22. Gansler Jacques S., Defence Conversion, the MIT Press, Cambridge, Mass,
1979.
23. Gansler Jacques S., The Defence Industry, The MIT Press, 1980.
24. Gordon Guy, Study to measure direct and indirect impact of defense expenditures on an Economy, November 1976.
25. Hitch Charles and Roland Mckean, The Economic of Defense in the Nuclear
Age, Harvard University Press, Cambridge, 1961.
26. Huntington Samuel P., the Clash of Civilizations Remaking of World Order,
Simon and Schuster, New York, 1996.
27. IMPACT of DEFENSE CUTBACKS on American Communities A Report
submitted to the Congress, 1973.
28. Javorovi Boidar, Drutveno-ekonomski aspekti ulaganja u openarodnu odbranu, Zagreb, 1978.
29. Jecoby Neill, U.S. Aid to Taiwan Study of Foreign Aid, Selfhelp and Development, New York, 1980.
30. JUGOIMPORT-SDPR Monografija, Jugoimport-SDPR, Beograd, 1999.
31. Keinz Don Majnard, Ekonomski eseji Trendovi razvoja, Matica Srpska, Novi
Sad/Evropski centar za mir i razvoj, Beograd, 1987.
32. Keynes John Maynard, The General Theory of Employment, Interest and Money, MacMillan, London, 1936.
33. Kennan George, The Courses of Soviet Conduct, Foreign Affairs, July 1947.
34. Kennedy Gavin, Defence Economics, Duckworth Ltd, London, 1963.
35. Kissinger Henry A., Nuclear Weapons and Foreign Policy, Harper and Brothers, New York, 1957.
36. Kolakowicz Roman, The Logic of Nuclear Terror, Allen and Unwin, London,
1987.
37. Krupe arko, Uticaj ratne privrede na drutvenu reprodukciju, Vojnoekonomski pregled br. 11/1972, str. 35-49.
38. Laird Malvin R., The US Secretary of Defense, Defense Program and Budget,
Fiscal Year 1971, GPO, Washington DC. February 20, 1970.
39. Leotard Francois, Rasionalization de Lindastrie de Defense, Defense Nationale No 1/1993, pp 16-31.
40. Lindman Gundela, Resource Afluance and Prahistorical Warfare, Gethenberg
University Reports, 1983.
41. McNamara Robert, Statement before the House Armed Services Committee on
the Fiscal year 1966 Defense Program and Budget, January 18, 1965.
42. Madar Ljubomir, Ekonometrijski modeli, esej u Ekonomskoj enciklopediji,
Tom II, str. 741-749.
43. Makijaveli Nikolo, Vladar, u zbirci radova Ma i Pero, VIZ, Beograd, 1985.
44. Matovi Jovan Petrovi eljko, Vojska, energija i trei svetski rat, Vojnoizdavaka ustanova Vojska, Beograd, 1998.
45. Meadows Sandra, Info Industry and Joint Vision 2010, National Defense, May/
June, 1997.
46. Melman Seymour, The Defense Economy Conversion of Industries and Occupations to Cicilian Needs, Praeger Publishers, New York, 1970.
47. Menagakis Demostenos, Economic Impacts of Military Activities on States and
Counties A Report to the Congress, 1973.
48. THE MILITARY BALANCE 2003-2004, International Institute for Strategic
Studies, London, 2003.
49. THE MILITARY IN TRANSITION Restructuring and Downsising the Armed Forces of Eastern Europe, B.I.C.C., Bonn, August 2002.
50. Mirkovi Todor, Trka u naoruavanju i njen uticaj na poloaj i bezbednosti
SFRJ (Studija), Institut za strategijska istraivanja JNA, 1989.
51. Mirkovi Todor, Strategija i ratne doktrine super sila i blokova, VIZ, Beograd,
2003.
52. Mirkovi Todor, Razmatranja o ekonomskom ratu, Vojno delo br. 4/1980, str.
67-83.
53. Mirkovi Todor, Eureka i trea industrijska revolucija, Pozadina br. 3/1986, str.
15-32.
54. Mirkovi Todor, Production and Transfer of Armaments and Military Equipment in the World, Strategic Issues YEARBOOK, Centar za strategijska
istraivanja JNA, 1988, pp. 125-142.
55. Mirkovi Todor, Meusobna uslovljenost privrede i odbrane, Vojno delo br.
2/1992, str. 54-69.
56. Mirkovi Todor, Tendencije u razvoju vojne privrede u svetu, Vojno delo br.
1/1997, str. 43-76.
57. Mirkovi Todor, General Aspects of Military-technological Potencials of Yugoslavia, CIS Papers No 5, Centar za strategijske studije, Beograd, 1991.
58. NSC-68, A Report to the National Security Council on US Objectives and Programmes for National Security, April 1950.
59. Okomoto Daniel, Between MIT and the Market, Stanford University Press,
1989.
60. Peak Merill A., Precision Strike The impact on the bettlefield, Military Technology No 5/1999, pp 20-30.
61. Peri Predrag, Uticaj tehnologija vojno-industrijskog kompleksa SAD posle
1990, Vojno delo br. 2/2003, pp.
62. Pezo Omer, Vojna industrija Jugoslavije Monografija, Beograd, 1983.
63. POTENTIALS for Future Civil Benefits From DoD Activities in Aviation Research and Development, GPO, 1976.
64. RAZORUANJE Problem savremenog sveta (Zbirka radova), VIZ, Beograd,
1987.
65. RUSSIAS Defense Industry at the Turn of the Century, B.I.C.C., Bonn, 2000.
66. Sampson Anthony, Bazar oruja, Liber, Zagreb, 1981.
249
250

67. Semjur Marjan, Gospodarski razvoj, 1 Svezak, Univerzitet Borisa Kidria,

Ljubljana, 1983.
68. SIPRI YEARBOOK 2001, Oxford University Press, London, 2001.
69. Sivard Ruth L, World Military Expenditures, Lesberg, Va (USA), 1976.
70. Sokolovski, Vojna strategija, VIZ, Beograd, 1965.
71. Stamatovi Aleksandar, Od trenjevog topa do savremene artiljerije, Vizartis,
Beograd, 2003.
72. Stamatovi Aleksandar, Vojna privreda druge Jugoslavije (1945-1991), VIZ, Beograd, 2001.
73. Stojanovi Radmila, Optimalna strategija privrednog razvoja, Savremena administracija, Beograd, 1977.
74. Stojanovi Radmila, Ka visoko industrijalizovanom socijalizmu, Savremena administracija, Beograd, 1984.
75. STRATEGIJA ORUANE BORBE, Centar za strategijska istraivanja JNA,
1983.
76. STUDY on the Relationship between Disarmament and Development Report of the UN Secretary-General, doc. A/36/365, UN General Assambly, New
York, 1981.
77. STUDY of Transnational military Production, Peace Research Institute, Tampera (Helsinki), 1980.
78. Sullivan Gordon R. and Dubick Kames M., War in the Information Age, Military Review No 4/1994.
79. Supek Ivan, Od antike filozofije do moderne nauke o atomima, Naprijed, Zagreb, 1947.
80. Svits Daniel B., Survey of Economic Models for Analysis of Disarmament Impacts A Report to Arms Control and Disarmament Agency, Washington, DC,
1978.
81. oki Branislav, Raspodela dohotka u trinoj privredi, Savremena administracija, Beograd, 1971.
82. Sherman Hariman, Radical Political Economy, New York, 1971.
83. Shimanski Albert, Military Spending and Economic Stagnation, American Journal, No 1, Vol. 79, 1968.
84. Shlesinger James R., Political Economy and National Security, F.A. Praeger Publishers, New York, 1960.
85. Shlesinger John G., Why Nations go to War?, St. Martin Press, New York,
1985.
86. Shulte Gregory L., NATOS Nuclear Forces in a Changing World, NATO Review No 2/1993.
87. Szafransky Richard, Neocortical Warfare The Acme of Skill, Military Review
No 1/1994, pp 42-54.
88. Thee Marek, Military Technology, Military Strategy and Arms Race, London,
1986.
89. Toffler, Alvin and Heidi, War and Anti War Survival at the Dawn of 21st Century, Little Brown and Co, Boston, 1993.
90. TRANSFORMATION of the Defense Industry in Hungary, B.I.C.C., Bonn,

1999.
91. Tuomi Hellen Raimo Varyrynene, Armamanet and Disarmament, Peace Research Institute, Tampera, 1980.
92. TURNING SOLDIERS into a Work Force, B.I.C.C., Bonn, September 2003.
93. Weinberger Caspar W., US Secretary of Defense, Annual Report to the Congress, Fiscal Year 1986, GPO, February 1985.
94. WEAPONS SYSTEMS COSTS, Data search Associates, Washington, DC,
1983.
95. WORLD DEFENSE ALMANAC 1990-1991/1999-000, Monch Publishing Group, Bonn, 1991/2000.
96. WORLD DEVELOPMENT REPORT, World Bank, Washington, DC, 1979.
97. WORLD MILITARY EXPENDITURES and Arms Transfers 1998, US Department of State, April 2000.
98. Wulf Herbert, Arms Production in Third World Countries, Institute of Peace
Resolutions and Security Policy, Hamburg, 1980.
99. Young Thomas-Durant, The Story of Civilization, Boston, 1963.
251

Naoruzavanje I Razvoj

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Naoruzavanje I Razvoj

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Todor Mirkovi

Evropski centar za mir i razvoj

Evropski centar za mir i razvoj (ECPD)

Nataa Ostoji-Ili, M.A.

D r Tod or Mi rkov i: Naoruavanje i razvoj

ovom brdovitom Balkanu i koji je omoguio da ova knjiga ugleda svetlost

D r Tod or Mi rkov i: Naoruavanje i razvoj

III. GLEDITA O UTICAJU NAORUAVANJA NA RAZVOJ. . . . . . . . . . . . . . . .

IV. ISTRAIVANJE UTICAJA NAORUAVANJA NA RAZVOJ. . . . . . . . . . . . . . . 66

D r Tod or Mi rkov i: Naoruavanje i razvoj

Negativni uticaj naoruavanja na razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226

D r Tod or Mi rkov i: Naoruavanje i razvoj

dica pre jedna epizoda. Pristup istraivanju uticaja naoruavanja na razvoj je

U savremenoj stvarnosti postoje razliiti povodi i ciljevi naoruavanja,

D r Tod or Mi rkov i: Naoruavanje i razvoj

Sukobi i oruje stalni su pratioci

D r Tod or Mi rkov i: Naoruavanje i razvoj

no-ekonomskim formacijama: robovlasnitvu, feudalizmu, kapitalizmu, pa

Naoru avanje savremeno g sveta

D r Tod or Mi rkov i: Naoruavanje i razvoj

Naoru avanje savremeno g sveta

D r Tod or Mi rkov i: Naoruavanje i razvoj

en opadajui trend kretanja tih parametara.12 A to je vie oruja, to je vea

Trka u naoruavanju tokom hladnog rata

Naoru avanje savremeno g sveta

D r Tod or Mi rkov i: Naoruavanje i razvoj

Tim Izvetajem, koji je poznat i kao Program nacionalne bezbednosti

Naoru avanje savremeno g sveta

i dr.), kao i tehniko osavremenjavanje postojeih, razvoj i proizvodnju novih

D r Tod or Mi rkov i: Naoruavanje i razvoj

vih vojnih tehnologija i proizvodnje novih vrsta i tipova oruja proizvedenih

Naoru avanje savremeno g sveta

D r Tod or Mi rkov i: Naoruavanje i razvoj

Faktor i uticaj a na intenziv iranj e trke u naor u avanju

Naoru avanje savremeno g sveta

snano uticajne celine: vojska, vojna industrija, politika i dravna birokratija

22 Tokom rata u Vijetnamu (19641973), na primer, helikopteri (borbeni i pomoni)

D r Tod or Mi rkov i: Naoruavanje i razvoj

Oblici i ciljevi trke u naoruavanju

Naoru avanje savremeno g sveta

Tabela 1.1. Oruane snage SAD i SSSR-a 1989.

Izvor: Ejercito BALANCE MILITAR 19901991, Madrid, mart 1990.

D r Tod or Mi rkov i: Naoruavanje i razvoj

Nadmetanj e u ra zvoju i proi zvodnji nuklear nog or u j a

Naoru avanje savremeno g sveta

Interkontinentalne balistike rakete

Interkontinentalne balistike rakete (ICBM)

Izvor: The Military Balance 19881989, London, str. 230.

D r Tod or Mi rkov i: Naoruavanje i razvoj

Naoru avanje savremeno g sveta

D r Tod or Mi rkov i: Naoruavanje i razvoj

Izvor: Frank C. Carlucci, isto, str. 39.

Nadmetanj e u i zvozu sred stava N VO

Naoru avanje savremeno g sveta

D r Tod or Mi rkov i: Naoruavanje i razvoj

Do sredine pedesetih godina, vojna pomo i isporuke sredstava NVO

Naoru avanje savremeno g sveta

u lansiranju Zemljinih satelita i osvajanju kosmosa. SAD su to relativno brzo

D r Tod or Mi rkov i: Naoruavanje i razvoj

Sjedinjene Amerike Drave

Odnos ekonomske moi:

Izvor: Prema publikaciji World DEFENCE ALMANAC 1989-1990.

Naoru avanje savremeno g sveta