Univerzitet u Niu

Fakultet zatite na radu u Niu

Predmet: Industrijska ekologija

SEMINARSKI RAD
Eko-industrijski parkovi

Mentor:

Studenti:

dr Sran Gliovi

089 Marko Stani

094 Maja Jovanovi
09101 Aleksandra uri
09130 Marko Milojkovi
09266 Nikola Anelkovi

U Niu, jun 2012.

Sadraj
Uvod................................................................................................................................................2
1.

Strategije za projektovanje Eko-industrijskih parkova............................................................3

1.1.

Prednosti EIP-a.................................................................................................................4

1.2.

Izazovi razvoja EIP-a i kritini faktori uspeha..................................................................4

2.

Styria, Austrija..........................................................................................................................5

3.

Roterdam, Holandija................................................................................................................7

4.

Landskrona, vedska................................................................................................................9

5.

Uimaharju, Finska..................................................................................................................11

Zakljuak.......................................................................................................................................14
Literatura........................................................................................................................................15

Uvod
Eko-industrijski parkovi (EIP) su nova vrsta industrijske organizacije dizajnirane u skladu sa
principima insutrijske ekologije. Oni su vrsta indutrijskog parka u kome preduzea meusobno
sarauju i sa lokalnom zajednicom pokuaju da smanje otpad i efikasno raspodele resurse (kao
to su informacija, materijali, voda, energija, infrastruktura i prirodni resursi) sa namerom
poveanja ekonomske dobiti i poboljavanja kvaliteta ivotne sredine. Eko-industrijski parkovi
uspostavljaju mreu energetskih tokova meu preduzeima kako bi dolo do efikasnog
korienja resursa i energije uz minimalno isputanje otpadnih materija simulirajui prirodni
sistem. Oni su jedan oblik veeg fenomena pod nazivom industrijska simbioza-razmena ili
razmena resursa omoguena geografskom blizinom.

1. Strategije za projektovanje Eko-industrijskih parkova

Date su neke osnovne strategije kao osnov za razvijanje EIP-a ili industrijskog ekosistema.
Pojedinano, svaka od njih ima vrednost ali zajedno ine mnogo vie od zbira njenih delova.
Integracija u prirodne sisteme
Dizajniranje EIP u skladu sa karakteristikama i ogranienjima lokalnih ekosistema; Umanjivanje
doprinosa globalnim uticajima na ivotnu sredinu, odnosno efektom staklene bate.
Energetski sistemi
Maksimizacija energetske efikasnosti kroz objekte dizajna ili rehabilitacije, kogeneracija
(zauzimanje i korienje inae izgubljene toplote iz elektrinih proizvodnih procesa) i energije
(kaskadna upotreba rezidualne toplote u tenosti ili pare iz primarnih procesa da se obezbedi
grejanje ili hlaenje u kasnijim procesima: para iz elektrane, na primer, se koristi u sistemu
daljinskog grejanja); Ostvariti veu efikasnost kroz meu-biljne energetske sisteme.
Materijalni tokovi i Otpad menadment
Naglaavanje prevencije zagaenja, posebno zagaenje otrovima; Obezbediti maksimalno
ponovno korienje i recikliranje materijala meu EIP preduzeima; Smanjenje toksinih
materija kroz rizike integrisanog tretmana otpada; EIP za preduzea u okruenju, kao i potroae
generatora korisnih nusprodukata putem razmene resursa i reciklanu mreu.
Voda
Dizajn protoka vode da se ouvaju resursi i smanje zagaenja kroz strategije sline onima koji su
ve opisani.
Efikasno upravljanje EIP
Pored standardnih servisau parku, regrutovanja, odravanja i funkcija, menadment parka ine
sledee:

Odraavanje razliitih potreba kompanija koje bi morale da koriste jedne drugima preko
razmene nusprodukata preduzea;

Podravanje napredka u zatiti ivotne sredine za pojedinane kompanije i park kao

celinu;

Poslovanje na celoj lokaciji informacionih sistema koji podravaju komunikaciju izmeu

kompanija, informiu lanove lokalnih sekolokih uslova, i pruanje povratne informacije
o preformansama EIP-a.

Izgradnja/Sanacija
Nova izgradnja ili sanacija postojeih objekata i njihov uticaj na ivotnu sredinu prati se najbolje
preko prakse u izboru materijala i graevinske tehnologije. Ovo ukljuuje reciklau ili ponovno
korienje materijala i razmatranje ivotnog ciklusa ekoloke upotrebe materijala i tehnologija.

1.1.

Prednosti EIP-a

Prihvatanje koncepta zajednice EIP-a je zapravi i traenje benificija za sve javne i privatne aktere
koji su zainteresovani.

1.2.

Biznis podstie utedu i nove prihode; Broj priloenih javnih usluga; Smanjeni
regulacioni teret; Poveanje konkurentnosti.

Zajednica ima istiju i zdraviju ivotnu sredinu; Poslovne razvoje i vie radnih
mesta; Atrakciju za regrutovanjem; I kraj sukoba izmeu privrede i ivotne
sredine.

Vlada prima poveane poreske prihode; Smanjuju se teretna izvrenja; Smanjuju

se trokovi zatite ivotne sredine i zdravstvene zatite; I smanjenje potranje
optinske infrastrukture.

Za okruenje postoji smanjena potranja konanih resursa; Smanjenje lokalnog i

globalnog zagaenja; Poveanje korienja obnovljivih izvora energije i
materijala, kao i ukupno obnavljanje prirodnih sistema.

Izazovi razvoja EIP-a i kritini faktori uspeha

Postoje nacionalni projekti koji razvijaju nove eko-industrijske parkove ili tranformisu postojee
parkove u Kini, Koreji, Tajlandu i Vijetnamu i mnogo manje projekte u drugim azijskim,
evropskim, i latinoamerickim zemljama, kao i projekte u Severnoj Americi i Australiji. Jedan od
glavnih tema u planiranju i razvoju EIP je da se neki akteri definiu u vrlo uskim terminima kao
sto su kompanije koje koriste jedni drugima otpad ili sporedni proizvod. Jedna od prednosti
ove ograniene definicije je da se vrlo lako objanjava. U vie sluajeva ova taktika nije
izvodljiva i ne uspeva da ostvari punu prednosti u razvoju EIP prema vie sistemskoj definiciji.

2. Styria, Austrija
Ve nekoliko godina nijedan istraiva nije identifikovao sisteme uporedive sa Kalundborgom.
Meutim, Erik varc na Univerzitetu u Gracu je pronaao i prouavao mnogo veu i
raznovrsniju industrijsku reciklanu mreu u pokrajni Styria. Istraivanje je zapoeto
traenjem ulaznih i izlaznih nusproizvoda u dva glavna preduzea, i ubrzo je pronaena
komleksna mrea razmene izmeu vie od 50 objekata. Industrije koje uestvuju su
poljoprivredna, prehrambena, industrija plastike, papira, tkanine, energetska industrija,
metalopreraivaka, drvna, industrija graevinskog materijala i razni preraivai otpada.
Materijali kojima se trguje u ovoj mrei ukljuuju poznate sekundarne sirovine kao to su papir,
gips iz elektrana, otpaci gvoa, korieno ulje i gume, kao i irok spektar drugih nusproizvoda.
Menaderi u elektranama u Styriji nisu svesni veeg obrasca razmene koji se spontano razvio
dok ih istraivaki tim nije obavestio o njegovim razmerama. Oni su bili iskljuivo motivisani
prihodima od nusproizvoda koje mogu prodati i utedeti na porezima za deponovanje. U nekim
sluajevima su nusprizvodi jeftiniji ili vieg kvaliteta nego to bi bili primarni materijali.
Dostignua:
Ekonomske prednosti individualnim kompanijama, utede na sirovim materijalima, smanjenje
emisija i poveanje veka trajanja zemljenih povrina.

Slika 1. Oblast Styria u Austriji

5

Slika 2. Prikaz funkcionisanja reciklanog centra Styria u Austriji

6

3. Roterdam, Holandija
Industrijski ekosistem (INES) je oformljen 1992 u zapadnom delu Roterdamske luke. Projekat je
pokrenut od strane Europort/Botlek Interests industrijske asocijacije zajedno sa jo oko 80
industrijskih lanova. Cilj je bio uvoenje sistema ekolokog menadmenta unutar pojedinih
kompanija. Tim koji rukovodi projektom je sastavljen od lanova industrijske asocijacije,
predsednika komunikacione platforme ekolokog menadmenta, konsultanta i istraivaa sa
univerziteta. Nekoliko organizacija je ukljueno u sline projekte kao to su rafinisanje nafte i
hemikalija. Izmeu nekih kompanija ve postoji meuzavistan odnos.

Slika 3. Roterdamska luka

Prirodna dubokovodna luka obradi 100 miliona tona nafte godinje. Oko 60% zemljane povrine
se koristi za naftni i hemijski sektor proizvodei 14.000 stalnih radnih mesta i 66.000 radnih
mesta po potrebi.
Postoji dugoroni obim u industrijskom ekosistemu, i nekim poboljanjima je trebalo 10 godina
da se implementiraju. Prvi INES projekat je sproveden od 1994-1997, drugi INES projekat od
7

1999-2002, i zadnji, Industrijski kompleks Roterdamske luke od 200-32007. Cilj je da se razvije

ta oblast i da postane odriva industrijska oblast.
Polovina zemljita je pod upravom optine Roterdam (uprava luke). Odluke i procene raznih
INES projekata se sprovode od strane platforme za odluivanje sainjene od lanova nacionalne i
regionalne industrijske asocijacije, menadera fabrika, nacionalne i regionalne vladine
organizacije, ekolokih zagovarakih organizacija i akademija. Europort/Botlek Interests (EBB)
industrijska asocijacija ima neposrednu ulogu izmeu vlade i industrije.
INES je pokrenut radi stimulisanja i razvoja pristupa istijoj proizvodnji, da izvri analizu
mrenih aktivnosti, tokova materijala i energije i da razvije informacijsku infrastrukturu da bi se
olakalo funkcionisanje industrijskih ekosistema u toj oblasti.
Dostignua:
Zajedniki sistem kompresovanog vazduha (17 kompanija u 2004), nekoliko industrijskih
vodovodnih sistema. Regionalna efikasnost je postignuta u industriskim oblastima tokom INES
Mainport programa.
Mogunosti:
Namera da se isporui 2.000 MW toplote (koja se sada trenutno isputa u vazduhu) u 5.000 kua
u 2006.

4. Landskrona, vedska

Landskrona je gradi sa velikom koncentracijiom industrijske aktivnosti na obali Oresund

Straight na jugozapadu vedske. Projekat industrijske simbioze je pokrenut u Landskroni 2002
god. od strane Meunarodnog instituta ekonomije industrijskog okruenja. Projekat je pokrenut
kao pilot projekat u 2003 uz podrku vedske agencije za razvoj biznisa. Projekat ukljuuje 19
kompanija, tehnika i ekoloka odeljenja kao i kancelariju za trgovinu i industriju optine
Landskrona.
Od uesnika se oekivalo da finansijski pomognu projekat. Finansijska pomo je bila na niskom
nivou radi primamljivanja to veeg broja kompanija. Jo vanije je to su kompanije uesnice
morale da svedu svoju pomo projektu u vremenu i ljudstvu na minimum.
Veina kompanija su male i srednje kompanije sa brojem zaposlenih od 4 do 550. Polovina
kompanija su pomone kompanije velikim internacionalnim grupama. Kompanije su raznovrsne
u svojim aktivnositma od tamparija, kompanija za reciklau pa do poljoprivrednih i hemijskih
kompanija (slika 10). Tehniko odeljenje optine Landskrona je ukljueno kroz sistem grejanja i
prerade otpadne vode. Kompanije su locirane ne dalje od 4km jedna od druge.
Postoji jasan potencijal za sinergiju u Landskroni: razmena toplote, razvoj i razmena
alternativnih goriva, razmena hemikalija i vode. Druge vee oblasti sinergije su transport i
logistika i zajednika kupovina (nabavka). Takoe postoje i jasne mogunosti za veu razmenu
nematerijalnih resursa.
Uesnici:
Preko 20 kompanija iz raznih sektora: hemikalije, upravljanje otpadom, procesiranje i reciklaa
metala, tamparija, fabrika autodelova, poljoprivrede, transporta i logistike. Javnih organizacija:
Menadment kljunih infrastruktura i pomonih komponenti, javno grejanje, poslovi ivotne
sredine i razvoj biznisa.
Mogunosti:
Instalirane infrastrukture omoguuju tampariji da koristi 22.000m3 otpadne vode godinje iz
oblinje fabrike auto stakala. Jedna od mogunosti je uspostavljanje procesa preusmerenja 1500
tona godinje vrstog otpada sa poljana graevinskoj industriji.

Slika 4. Princip funkcionisanja Landskrona eko-industrijskog parka

10

5. Uimaharju, Finska
Uimaharju Insustrijski park ili industrijska oblast se nalazi u maloj optini Eno (5000 stanovnika)
u Istonoj Finskoj. Industrijska zona zapoljava ukupno vie od 500 ljudi i ona je najvei
poslodavac u Eno optini.

Slika 5. Industrijska zona u optini Eno

Tokom 1950-ih i 60-ih Uimaharju industrijska zona se sastojala samo od pilane, gde se otpad u
vidu kore nastao od rezanja koristio kao goriva materija.

11

Slika 6.Tip I ekosistema od 1955. do 1966.

Izmeu 1967 i 1991 mlin i elektrana su izgraeni pored pilane, pa se od tada toplota dobijena iz
drvnog otpada koristi u pilani. Sitni otpaci od drveta slue kao sirovina za razvlakivanje a otpad
od toga se koristi kao gorivo za proizvodnju energije u novom postrojenju mlina sa snagom pare
i toplote. Neka piljevina je isporuena drugim fabrikama van parka kao reurs sa vrednou. Neke
hemikalije potrebne pulpnom mlinu su dobijene iz industrijskih gasova poput O2 i CO2.

Slika 7. Tip II ekosistema od 1967. do 1992.

12

Od 1992 do 2003 akteri su najnovija postrojenja za preiavanje pepela, postrojenja za

preiavanje voda i postrojenja za preiavanje gasova. Otpad od pepela se koristi kao ubrivo,
mulj iz otpadnih voda kao gorivo, kora iz pilane kao gorivo u elektrani koja primenjuje CHP,
ponovna upotreba hemikalija za razvlakivanje i reupotreba industrijskog gasa u gasnom
postrojenju. To su neki od novih tokova izmeu sistema i okoline. Optina Eno odvodi svoje
otpadne vode u ovaj park kako bi se one pravilno tretirale u postrojenju parka. Industrijski park
prodaje neko neiskorieno drvo van parka. i na kraju neki viak struje se prodaje meunarodnoj
mrei.

Slika 8. Tip III ekosistema od 1992. do 2003.

Merenje ekolokih performansi kao izvora sirovina (uvoz 85% drvne grae i celuloze 40%) je
izazov, a destinacije krajnjih materijala (npr. izvoz papira 90%) produava lokalne i regionalne
granice sistema. Postoji broj vanih ekolokih faktora koji su u stalnom porastu zahvaljujui
razvoju ovog parka.

13

Zakljuak
Na koncept odrivog razvoja se esto pozivaju politiari, industrijalci i svakako tampa. Iako
postoji dogovor o znaenju ovog koncepta, postoji mnogo razliitih miljenja o tome kako sa rei
prei na dela.
Projekat industrijske simbioze u ovim parkovima je svakako projekat ekoloke odrivosti.
Prikazuje viziju onoga to je zaista mogue, a isto tako privlai veliku panju Evropske
zajednice. lanovi tee za poboljanjem uslova u ivotnoj sredini, uz odrivost ekonomskih i
socijalnih sredstava.
Baziran je na konceptu industrijske ekologije, a strateka saradnja, ne samo da ukljuuje
bioloku sinergiju, ve reava i problem otpadnih voda, postrojenja za prijem i davanje, podelu
parking mesta, centre za lokalno obrazovanje i edukaciju itd.
Eko-industrijski park moze biti dizajniran u okviru projekta tzv, zelenog polja, gde je vidljiva
namera eko-industrijalaca da razviju i ubrzaju proces razvitka svoje industrijske grane kroz faze
planiranja, konstrukcije i dizajna.

14

Literatura

1.

http://www.kareliasoutu.fi/english/

2. http://en.wikipedia.org/wiki/Eco-industrial_park
3. http://www.indigodev.com/Ecoparks.html
4. http://www.medmeid.eu/

15