Studija Uticaja Zatecenog Stanja - Pogon Rafinerije AD Dijamant PDF

Nosilac projekta
STUDIJA O PROCENI UTICAJA ZATEENOG

STANJA POGONA ZA PROIZVODNJU
JESTIVIH RAFINISANIH ULJA I MASNIH
KISELINA NA IVOTNU SREDINU
Februar 2010.
Nosilac projekta:
Dijamant a.d. Zrenjanin

Temivarski put 14
Zrenjanin, Srbija
Izvoa:
BEOGRAD
DEKONTA d.o.o.
Generala Mihajla Nedeljkovia 112
11070 Beograd, Republika Srbija
Tel: (011) 301 77 41, 301 77 42
Fax: (011) 311 17 62
e-mail: office@dekonta.rs
internet: www.dekonta.rs
Naziv Projekta:
Dijamant a.d. Zrenjanin

Studija o proceni uticaja zateenog stanja
Oznaka projekta:
7070
Direktor preduzea:
Aleksandar Loaji, dipl. in. geol.
Rukovodilac projekta: Cvjetan Mitrovi, dipl.in.teh.

Rukovodilac strunog
tima
Marijana Jovanovi, dipl.in.geol.
Saradnici na projektu:
Milenko Paunovi, dipl.in.teh.

Mirko ivkovi, dipl.in.teh.
Radovan Radovanovi, dipl.in.teh.
Bojana Pejovi, dipl.in.teh.
Isak Mareti, dipl.in. geol.
Boris Agbaba, dipl.in.ma.
Predato:
Februar 2010.
SADRAJ:
1.
Podaci o nosiocu projekta i izvoau ................................................................. 1

1.1.
Podaci o nosiocu projekta ......................................................................... 1
1.1.1.
1.1.2.
1.1.3.
1.2.
Pun naziv pravnog lica, matini broj..................................................... 1

Sedite pravnog lica .......................................................................... 1
Kontakt telefon, e-mail adresa ............................................................ 1
Podaci o izvoau .................................................................................... 1
1.2.1.
1.2.2.
1.2.3.
1.3.
Registracija izvoaa ......................................................................... 3

Reenje o obrazovanju multidisciplinarnog tima................................... 12
Dokaz o kvalifikaciji lica za izradu studije............................................ 13
Uvodna razmatranja............................................................................... 17
1.3.1.
2.
Podloge za izradu studije.................................................................. 23
Opis lokacije na kojoj je izveden projekat ........................................................ 27

2.1.
Makrolokacija........................................................................................ 27
2.2.
Mikrolokacija......................................................................................... 31
2.3.
Generalni urbanistiki plan ...................................................................... 32
2.4.
Prikaz pedolokih, geolokih, geomorfolokih, hidrogeolokih, hidrografskih

i seizmolokih karakteristika terena.......................................................... 32
2.4.1.
2.4.2.
2.4.3.
2.4.4.
2.4.5.
2.5.
Pedoloke karakteristike...................................................................
Geomorfoloke karakteristike............................................................
Geoloke karakteristike....................................................................
Hidrogeoloke karakteristike .............................................................
Seizmoloke karakteristike terena .....................................................
32
32
32
33
34
Podaci o izvoritu vodosnabdevanja i hidrolokim karakteristikama ............... 35
2.5.1.
2.5.2.
Reke u Banatu ................................................................................ 35

Vodosnabdevanje grada Zrenjanina ................................................... 37
2.6.
Prikaz klimatskih karakteristika sa meteorolokim pokazateljima .................. 37
2.7.
Opis flore i faune ................................................................................... 40
2.7.1.
2.7.2.
2.7.3.
Flora ............................................................................................. 40
Fauna............................................................................................ 40
Zatiena prirodna dobra.................................................................. 40
2.8.
Pregled osnovnih karakteristika pejzaa .................................................... 41
2.9.
Pregled nepokretnih kulturnih dobara ....................................................... 41
2.10.
Prisustvo osetljivih objekata na lokaciji ..................................................... 42
2.11.
Naseljenost, koncentracija stanovnitva i demografske karakteristike u

odnosu na objekte i aktivnosti ................................................................. 42
2.12.
Prikaz postojeih privrednih i stambenih objekata i objekti infrastrukture i

suprastrukture ...................................................................................... 43
2.12.1.
3.
Postojee stanje saobraajnica .......................................................... 43
Opis projekta ............................................................................................... 44

3.1.
Postojee stanje .................................................................................... 44
Studija o proceni uticaja zateenog stanja pogona za proizvodnju

jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na ivotnu sredinu
Strana I
3.2.
Opis objekta, proizvodnog procesa ili aktivnosti, njihove tehnoloke i druge

karakteristike........................................................................................ 45
3.2.1.
3.2.2.
Postrojenje rafinerije ....................................................................... 45

Odeljenje za proizvodnju masnih kiselina............................................ 53
3.3.
Prikaz vrste i koliine potrebne energije i energenata, vode, sirovina,

potrebnog materijala za izgradnju i dr. ..................................................... 57
3.4.
Prikaz vrste i koliine isputenih gasovitih, tenih i vrstih otpadnih

materija, ukljuujui emisije u vazduh, povrinske i podzemne vodne
recipijente, odlaganje na zemljite, buku, vibracije, toplotu, zraenja
(jonizujua i nejonizujua) i dr. ............................................................... 63
3.4.1.
3.4.2.
3.4.3.
3.4.4.
3.4.5.
3.5.
63
64
67
67
67
Prikaz tehnologije tretiranja (prerada, reciklaa, odlaganje i sl.) svih vrsta

otpadnih materija .................................................................................. 68
3.5.1.
3.5.2.
3.6.
vrst otpad ....................................................................................

Teni otpad ....................................................................................
Gasoviti otpad ................................................................................
Buka i vibracije ...............................................................................
Izvori zraenja................................................................................
Preiavanje otpadnih voda ............................................................. 68

Upravljanje vrstim otpadom ............................................................ 70
Prikaz uticaja na ivotnu sredinu izabranog i drugih razmatranih
tehnolokih reenja................................................................................ 70
4.
Prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao .............................. 72
5.
Opis inilaca ivotne sredine koji su znatno izloeni riziku usled rada projekta ....... 73
5.1.
Stanovnitvo......................................................................................... 73
5.2.
Flora i fauna ......................................................................................... 74
5.3.
Zemljite, voda i vazduh........................................................................ 74
5.4.
Klimatski inioci..................................................................................... 85
5.5.
Graevine, nepokretna kulturna dobra, arheoloka nalazita i ambijentalne

celine .................................................................................................. 85
5.6.
Pejza .................................................................................................. 86
5.7.
Meusobni odnosi navedenih inilaca ........................................................ 86
6.
7.
Opis znaajnih uticaja projekta na ivotnu sredinu ............................................ 87

6.1.
Uticaj projekta na kvalitet vazduha, vode, zemljita, nivo buke, intenzitet

vibracija, toplote i zraenja ..................................................................... 87
6.2.
Uticaj projekta na meteoroloke parametre i klimatske karakteristike............ 89
6.3.
Uticaj projekta na ekosistem ................................................................... 89
6.4.
Uticaj projekta na naseljenost, koncentracije i migracije stanovnitva ........... 90
6.5.
Uticaj projekta na namene i korienje povrina......................................... 90
6.6.
Uticaj projekta na komunalne infrastrukture .............................................. 90
6.7.
Uticaj projekta na prirodna dobra posebnih vrednosti i nepokretna kulturna

dobra i njihove okoline ........................................................................... 90
6.8.
Uticaj projekta na pejzane karakteristike podruja .................................... 90

Procena uticaja na ivotnu sredinu u sluaju udesa ........................................... 91

Strana II
7.1.
Materije u procesu ................................................................................. 92
7.2.
Mere prevencije..................................................................................... 94
7.3.
Mere pripravnosti................................................................................... 98
7.4.
Mere odgovora na udes .......................................................................... 99
7.5.
Mere za otklanjanje posledica od udesa ...................................................100
8.
Opis mera predvienih u cilju spreavanja, smanjenja i, gde je to mogue,

otklanjanja svakog znaajnijeg tetnog uticaja na ivotnu sredinu ......................102
8.1.
Mere zatite predviene planskom i tehnikom dokumentacijom..................102
8.2.
Mere koje su predviene zakonskim i podzakonskim aktima........................103
8.3.
Mere u toku redovnog rada projekta........................................................109
8.4.
Mere u sluaju udesa ............................................................................112
8.5.
Dopunske mere zatite ivotne sredine ....................................................112
9.
Program praenja uticaja na ivotnu sredinu ...................................................113
10.
Netehniki rezime........................................................................................115
11.
Podaci o tehnikim nedostatcima ili nepostojanju odgovarajuih strunih znanja i

vetina ili nemogunosti da se pribave odgovarajui podaci ...............................117
Sadraj priloga
PRILOG 1: Geografski poloaj fabrike Dijamant a.d.
PRILOG 2: Situacioni plan - Dijamant a.d, Republiki geodetski zavod, SKN Zrenjanin,
Maj 2008.
PRILOG 3: Situacioni plan pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih
kiselina
PRILOG 4: Izvod iz generalnog urbanistikog plana - Plan namene povrina
PRILOG 5: Rezultati analiza otpadne vode iz atmosferske kanalizacije uljare od
30.07.2009. i 11.11.2009. godine, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin,
Centar za higijenu i humanu ekologiju
PRILOG 6: Rezultati analiza otpadnih voda na izlivu iz primarnog preistaa - uljara od
30.07.2009. i 11.11.2009. godine, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin,
Centar za higijenu i humanu ekologiju
PRILOG 7: Godinji izvetaj o zagaenosti vazduha, Januar 2009.
PRILOG 8: Rezultati ispitivanja gromobranskih instalacija
PRILOG 9: Plan rekonstrukcije ureaja za preiavanje otpadnih voda, Dijamant a.d.,
31.03.2008. godine
PRILOG 10: Zapisnik republikog vodoprivrednog inspektora o produetku roka za
izvrenje plana rekonstrukcije ureaja za preiavanje otpadnih voda
PRILOG 11: Uverenje o utvrivanja karaktera otpada, Gradski zavod za javno zdravlje
Beograd
PRILOG 12:Nain postupanja sa otpadom, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog
planiranja, Republika Srbija
Strana III
1. Podaci o nosiocu projekta i izvoau

Dijamant a.d. je najvei proizvoa jestivih ulja i vodei proizvoa margarina, biljnih
masti, majoneza i delikatesnih proizvoda u Srbiji. Osim proizvoda za iroku potronju,
Dijamant proizvodi i sirovine za konditorsku industriju i pekarstvo.
1.1. Podaci o nosiocu projekta

1.1.1. Pun naziv pravnog lica, matini broj
Puno poslovno ime: Dijamant akcionarsko drutvo za proizvodnju ulja, masti i margarina
Zrenjanin, Temivarski drum14
Matini broj:
08000344
Opis delatnosti:
Proizvodnja rafinisanih ulja i masti
PIB:
100655247
1.1.2. Sedite pravnog lica

Adresa:
Temivarski drum14, Zrenjanin
1.1.3. Kontakt telefon, e-mail adresa

Tel:
+381 (0) 23 546 310
e-mail:
office@dijamant. rs
1.2. Podaci o izvoau
Naziv preduzea: DEKONTA D.O.O.

Sedite: 11070 Novi Beograd , Generala Mihajla Nedeljkovia 112
Adresa: 11070 Novi Beograd, Bulevar Zorana inia 87/4
Telefon: +381 11 301 77 41
Faks: +381 11 311 17 62
E-mail: info@dekonta.rs
Internet: www.dekonta.rs
Matini broj: 17243586
Studija o proceni uticaja zateenog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na
ivotnu sredinu
Strana 1 od 117
PIB: 100136797
Opis delatnosti: Preduzee za usluge u oblasti zatite ivotne sredine
Dekonta d.o.o. je privatna kompanija koja predstavlja deo Dekonta grupe. Prua veliki
opseg usluga iz oblasti projektovanja i inenjeringa u oblasti zatite ivotne sredine, sa
preko 7 godina iskustva u pruanju konsultantskih usluga za javne i privatne klijente u
regionu centralne i istone Evrope.
Dekonta d.o.o. je pozicionirana kao vodei srpska konsultantska kua u oblasti zatite
ivotne sredine. Svoje usluge prua u regionu centralne i istone Evrope, realizujui
projekte u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Bugarskoj. U stalnom
radnom odnosu nalazi se 13 inenjera sa tenim znanjem engleskog jezika.
Imamo uspenu saradnju sa poznatim inostranim konsultantskim kuama. Kao
podizvoai ili nosioci posla, uestvovali smo u realizaciji brojnih ekolokih projekata,
ukljuujui prestine programe finansirane od strane Evropske zajednice, Svetske banke
i Evropske banke za obnovu i razvoj. Na osnovu dugorone saradnje sa renomiranim
zapadnim konsultantskim kuama, Dekonta d.o.o. je stekla visok stepen strunosti u
projektima koji se odnose na ekoloke aspekte industrijskih aktivnosti.
ivotnu sredinu
Strana 2 od 117
1.2.1. Registracija izvoaa

REENJE O REGISTRACIJI PREDUZEA
ivotnu sredinu
Strana 3 od 117
ivotnu sredinu
Strana 4 od 117
ivotnu sredinu
Strana 5 od 117
ivotnu sredinu
Strana 6 od 117
ivotnu sredinu
Strana 7 od 117
REENJE O PROMENI PODATAKA PREDUZEA
ivotnu sredinu
Strana 8 od 117
ivotnu sredinu
Strana 9 od 117
ivotnu sredinu
Strana 10 od 117
ivotnu sredinu
Strana 11 od 117
1.2.2. Reenje o obrazovanju multidisciplinarnog tima

Na osnovu Zakona o zatiti ivotne sredine ( Sl. glasnik RS, br. 135/04; Sl.
glasnik br. 36/09), Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu ( Sl. glasnik RS,
br.135/04; Sl. glasnik RS br. 36/09)) i Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni
glasnaik RS broj 47/03 i 34/06, 39/09) i Normativnih akata Preduzea Dekonta
d.o.o., usklaenim sa zahtevima SRPS ISO 9001, donosim:
R e e nj e
o obrazovanju multidisciplinarnog tima za realizaciju
PROJEKTA:
NOSIOCA PROJEKTA:
STUDIJA O PROCENI UTICAJA ZATEENOG

STANJA
POGONA
ZA
PROIZVODNJU
JESTIVIH RAFINISANIH ULJA I MASNIH
KISELINA U DIJAMANT AD ZRENJANIN NA
IVOTNU SREDINU
DIJAMANT A.D. ZRENJANIN
ODREUJEM DA: Studiju o proceni utica zateenog stanja pogona za proizvodnju jestivih
rafinisanih ulja i masnih kiselina u Dijamant a.d. Zrenjanin na ivotnu sredinu na
ivotnu sredinu izradi multidisciplinarni tim u sledeem sastvu:
Cvjetan Mitrovi, dipl. ing. tehn., rukovodilac projekta

Milenko Paunovi, dipl. ing. tehn., rukovodilac strunog tima
Marijana Jovanovi, dipl.ing. geologije za hidrogeologiju, lan tima
Mirko ivkovi, dipl.ing. tehnologije, lan tima
Radovan Radovanovi, dipl.ing.tehnologije, lan tima
Bojana Pejovi, dipl. ing. tehnologije, lan tima
Isak Mareti, dipl.ing. geologije za hidrogeologiju, lan tima
Boris Agbaba, dipl.ing. mainstva, lan tima
Zadatak tima je da izvri izradu Studije o proceni uticaja zateenog
stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina
na ivotnu sredinu u skladu sa Zakonom o zatiti ivotne sredine (Sl.
glasnik RS, br. 135/04 i 36/09), Zakona o proceni uticaja na ivotnu
sredinu (Sl. glasnik RS, br.35/04 i36/09), Pravilnikom o sadrini studije
o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS, br. 69/05).
DIREKTOR
Aleksandar Loaji
ivotnu sredinu
Strana 12 od 117
1.2.3. Dokaz o kvalifikaciji lica za izradu studije
ivotnu sredinu
Strana 13 od 117
ivotnu sredinu
Strana 14 od 117
ivotnu sredinu
Strana 15 od 117
ivotnu sredinu
Strana 16 od 117
1.3. Uvodna razmatranja

Pri radu pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina u Preduzeu
Dijamant a.d. u Zrenjaninu, mora se posvetiti znaajna panja na zatiti i unapreenju
ivotne sredine.
Temelji zatite ivotne sredine baziraju se na:
Ouvanju
Ouvanju
Ouvanju
Zatiti od
Zatiti od
pejzaa, biljnog pokrivaa i obradivih povrina,

voda za pie, povrinskih i podzemnih voda,
atmosfere,
buke, vibracija i zraenja,
udesa.
Odredbama Zakona o zatiti ivotne sredine kroz zahteve prostornog ureenja se trai
da investicione i proizvodne aktivnosti budu unapred dogovorene i usaglaene izmeu
Preduzea Dijamant a.d. Zrenjanin i drutvene zajednice. Obaveze preduzea je kada
neto radi i izgrauje, uskladi svoje aktivnosti sa unapred usaglaenim interesima i
planovima i u oblasti zatite ivotne sredine.
Zakonska regulativa mora da osigura minimum kvaliteta tehnikih mera (normativa)
nasuprot projektu odrivog rasta zajednice poveanja produktivnosti i ivotnog
standarda. Preduzee Dijamant a.d. Zrenjanin je duno da kroz tehniku
dokumentaciju prihvati takva reenja kojim bi se osigurala minimalna teta u ivotnoj
sredini.
Ima vie aktivnosti u pogonu za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina
koje se ne mogu mimoii, a ugroavaju ivotnu sredinu i potrebno je izvriti njihovo
sumiranje i procenu uticaja. Sve to mora biti u skladu sa planovima prostornog ureenja,
koji imaju za cilj izbegavanje oteenja okoline ili njenu sanaciju, ukoliko do oteenja
doe.
Kod eksploatacije pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina u
preduzeu Dijamant a.d. Zrenjanin pojavljuju se problemi koji su u vezi sa zatitom
okoline: ouvanje povrinskih voda i pejzaa, buka, miris i otpadni materijali i
potencijalna opasnost od udesa (izlivanje velikih koliina ulja iz skladino-rezervoarskog
prostora).
Preventiva zatite ivotne sredine sprovodi se kroz Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl.
glasnik RS, br. 135/04, 36/2009 i 36/2009 - dr. zakon) i Zakon o proceni uticaja na
ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS, br.135/04 i 36/2009), a kojima se zahteva procena
zagaenja poev od prostornog planiranja, projektovanja, izgradnje, procesa rada,
deponovanja i uvanja tetnih materija.
Dobro obraenom procenom uticaja na ivotnu sredinu mogue je predvideti tehnikotehnoloke mere prevencije i efikasan sistem zatite. Treba naglasiti da nema ni jednog
sistema upravljanja uticajem na okolinu koji moe da obezbedi garanciju da apsolutno
ne doe do zagaenja, ali se verovatnoa dogaaja mora svesti na minimum i sa
minimalnim neeljenim posledicama.
ivotnu sredinu
Strana 17 od 117
Odgovornost preduzea Dijamant a.d. Zrenjanin izradom studije procene uticaja

zateenog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina, ogleda
se u sledeem:
da obezbeuje veu sigurnost objektu i okolini,
da utvruje programe sigurnosti,
da titi imovinu na lokaciji i
da organizuje celokupno osoblje preduzea za vreme izvoenja analiziranih
radova.
Kvantifikacija mogueg zagaenja odredie se u ovoj analizi, kao i procena rizika uz
stvaranje uslova za primenu mera prevencije, pripravnosti i odgovora na mogua
zagaenja i mera sanacije.
Prostor koji zauzima pogon za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina u
Preduzeu Dijamant a.d. u Zrenjaninu i njegova ira okolina mora se ureivati i koristiti
prema svojim planiranim svojstvima i vrednostima, a procena uticaja na ivotnu sredinu
obezbeuje mere za smanjenje i spreavanje tetnih uticaja na tom lokalitetu.
Procena uticaja se radi u skladu sa odredbama Zakona o proceni uticaja na ivotnu
sredinu, Slubeni glasnik RS, br. 135/2004 i 36/2009) i Pravilnika o sadrini studije o
proceni uticaja na ivotnu sredinu, Sl. glasnik RS, br. 39/2005), za potrebe dobijanja
integrisane dozvole.
Kratak istorijat Preduzea Dijamant a.d. Zrenjanin
Poev od 1938. godine, izrastajui kao feniks iz ovog ravniarskog podneblja, iz godine u
godinu, prolazei razliite faze, Dijamant je stasao u savremeni privredni kolos.
Mart 1938 - Upuena molba Ministarstvu trgovine i industrije Kraljevine

Jugoslavije da odobri osnivanje Fabrike ulja Beograd AD.
april 1938 - Odobreno osnivanje AD i Pravila AD Fabrike ulja Beograd.
14. april 1938 - Odran prethodni Zbor akcionara koji su kupili svih 1000 akcija.
8. juni 1938 - Ministar trgovine i industrije dao prethodnu dozvolu za izgradnju
Fabrike ulja Beograd u Petrovgradu (Zrenjaninu).
30. juni 1938 - Na Zboru AD izvrena prva dokapitalizacija (etrnaest akcionara
postali su vlasnici 4000 akcija).
4. juli 1938 - Kupljeno zemljite Miletieve ulice (sadanja lokacija Dijamanta).
18. juli 1938 - Upuena molba gradskom poglavarstvu u Petrovgradu za
izdavanje graevinske dozvole za podizanje fabrike zgrade.
21. jula 1938 - Dunavska banovina izdala privremenu dozvolu za izgradnju
ureaja za uzimanje i isputanje upotrebljene vode u Begej.
12. avgust 1938 - Dobijena graevinska dozvola za izgradnju fabrike zgrade.
ivotnu sredinu
Strana 18 od 117
mart 1939 - Poeo probni rad fabrike.

1.maja 1939 - Dobijena dozvola za upotrebu fabrike zgrade.
21. juna 1939 - Gradsko vee Petrovgrada oslobaa Fabriku ulja od svih gradskih
dabina.
15. septembar 1939 - Dobijena graevinska dozvola za gradnju jo jednog
magacina i proirenje postojeih magacinskih prostora.
12. februar 1940 - Odobrena upotreba novih magacina.
17. maja 1940 - Odobrena upotreba zgrade za kancelarije i jo jednog magacina.
23. juni 1940 - Odrana Glavna skuptina AD: podnet izvetaj o jednogodinjem
poslovanju i izvrena prva isplata dividendi.
Tokom 1940 - Devedeset radnika Fabrike ulja Beograd preraivalo 25 tona
suncokreta i proizvodilo 6 tona ulja dnevno.
Juni 1941 - Okupator izvrio transakciju kupovine akcija (novi akcionari otkupili
vei deo akcija).
18. jula 1941 - Odran Vanredni zbor na kome je zvanino izvrena vlasnika
transformacija. Izabrani organ novog AD. Ozvanieno ime Prva banatska fabrika
ulja AD. Preneto sedite AD iz Beograda u Petrovgrad.
9. jula 1943 - Na Skuptini akcionara izabran novi Upravni odbor.

Tokom 1943 - Ugradnjom novih preda poveana prerada suncokreta na 60 t
dnevno.
29. aprila 1944 - Izvrena dokapitalizacija emitovanjem novih 6000 akcija
nominalne vrednosti od po 1000 din.
Jula 1944 - Dolo, pod veoma udnim okolnostima, do radikalnih promena (AD
za plasiranje i rukovanje postaje vlasnik 8000 akcija).
Krajem septembra - Fabrika postaje stacionar za ranjene nemake vojnike.
5. oktobar 1944 - Okupljaju se bivi radnici fabrike radi nastavljanja proizvodnje.
23. novembar 1946 - Reenjem Vlade FNRJ Fabrika ulja postala dravno
preduzee. Ozvanieno ime: Fabrika ulja 2 oktobar.
1947 - Izgraeno podno skladite kapaciteta 600 vagona suncokreta.
2. septembar 1950 - Predata fabrika na upravljanje radnicima. Izabran prvi
Radniki savet.
1950 - Preneta iz eerane dva kotla ferbairni kapaciteta 4,5 t/h.
1951 - Izgraena nova rafinerija kapaciteta 50 t dnevno. Dotadanja pretvorena
u predrafinaciju.
1952 - Proizvedeno 5765 tona jestivog i 136 tona tehnikog ulja.
1953 - Sainjen Ugovor o saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu.
Stvaranje prvih oglednih parcela suncokreta na imanju Aerodrom.
1954 - Oformljeno Odeljenje za presovanje kukuruznih klica i dobijanje
kukuruznog ulja. Preraeno 1200 vagona ricinusa i 50 vagona ricinusovog ulja
izvezeno u Englesku. Poela setva ruskih sorti suncokreta otpornijih na bolesti. U
fabrici radilo 483 radnika.
1955 - Poslove ugovaranja setve suncokreta u Banatu preuzele zadruge umesto
uljarinih 161 poverenika.
1956 - Ostvaren uvoz 400 vagona suncokreta iz Bugarske, 300 vagona kikirikija
iz Kine. Poela intenzivna izgradnja niza objekata.
ivotnu sredinu
Strana 19 od 117
1957. i 1958 - Izgraena su dva magacina za uljanu samu, industrijski kolosek

do fabrike stanice, magacin za jestivo ulje, velika zgrada sa pomonim
radionicama u prizemlju i tehnikim kancelarijama na spratu, transporter koji
povezuje proizvodne zgrade sa magacinima, samarama, magacin tehnolokog
materijala, objekat za rashladne ureaje, etiri kesona za smetaj 180 vagona
ulja, garaa itd.
1957 - Poeo probni rad fabrike biljnih masti (Bima).
1958 - Bima postala poseban pogon u okviru Kombinata. Uz pomo in.
Bertrama postignuta kvalitetna proizvodnja 7000 tona biljne masti.
1959 - 550 radnika proizvelo 8 183 tona jestivog ulja.
1960 - Kupljen prvi traktor za prevoz uglja do kotlarnice. Osnovana preduzetna
zdravstvena ambulanta.
1962 - Zavrena nova toionica sa prvom automatskom linijom punjenja boca
(kapacitet 2000 staklenih boca na sat). Uvezena oprema iz Francuske. Zavren
silos sa 56 metalnih elija, kao sastavni deo ranije izgraenog podnog skladita,
kapaciteta 2000 vagona suncokreta.
1963 - Pogon Bima ula u sastav Fabrike ulja 2. oktobar. Poela proizvodnja
biljne masti iz suncokretovog ulja. Fabrika ulja 2. oktobar integrisana u IPK
Servo Mihalj Fabrika ulja i biljnih masti (prestaje ime 2. oktobar i status
pravnog lica).
Izvrena rekonstrukcija rafinerije na kapacitet od 100 tona dnevne rafinerije
sirovog ulja. Rekonstrukcijom hidrirnice duplirana proizvodnja biljne masti.
Utrostruena proizvodnja jestivog ulja u odnosu na 1960. g. Poela proizvodnja
evit ulja (5-6000 litara dnevno).
1965 - Prvog januara izbio veliki poar: izgoreli pogoni ljutilice i presaone. Cela
godina bila u znaku obnove i rekonstrukcije sirovog dela fabrike uz veliku
solidarnost Kombinata i drugih kolektiva iz itave zemlje.
1966 - Predsednik Tito posetio tand Kombinata na Novosadskom sajmu i
pohvalio evit ulje. U Zrenjaninu odrane prve igre, a pobednik su bili uljarci iz
Brkog. Proizvedeno 20630 t jestivog ulja ime se zrenjaninska uljara
stabilizovala, zajedno sa Zvijezdom iz Zagreba i Vitalom iz Vrbasa, na samom
vrhu jugoslovenskih proizvoaa ulja.
1967 - Integrisana je Fabrika ulja Oljarna iz Domala, kraj Ljubljane, sa
Fabrikom ulja i biljne masti.
1968 - Sva kotlovska postrojenja za proizvodnju tehnoloke pare prevedena su
na gas, umesto uglja kao goriva.
1969 - Zavrena su dva plameno-dimna kotla na gas, kapaciteta sa po 12 tona
pare na sat, proizvedena u fabrici ure akovia iz Slavonskog Broda. Poelo
korienje vode iz bunara izbuenih u krugu fabrike, umesto iz Begeja. Zavrena
je nova toionica sa automatizovanom linijom punjenja 6000 boca na as.
1970 - 967 radnika proizvelo preko 25310 tona jestivog ulja, uveavi godinju
proizvodnju za 6000 tona u odnosu na prethodnu godinu.
1971 - Prvog oktobra sveano otvorena Fabrika margarina. Na osnovu ustavnih
amandmana Uljara postala Samostalna organizacija udruenog rada u sastavu
ivotnu sredinu
Strana 20 od 117
IPK Servo Mihalj. Izgraen je novi elektrolizer kapaciteta 120 m3 vodonika na

sat. Kupljeno je vie kamiona i runih viljukara, prvi kamion-hladnjaa i dr.
1972 - Izgraena je trafostanica kapaciteta 4x630 KW i prikljuena kombinatskoj
termoelektrani.
1973 - U skladu sa ZUR-om Uljara se registruje kao Radna organizacija,

Industrija ulja Zrenjanin sa OOUR-ima Dijamant, Bima, Oljarna i Radnom
zajednicom.
1974 - Izgraena je nova toiona sa linijom punjenja ulja u PVC boce kapaciteta
8 000 boca na sat (francuska oprema).
1975 - Poplave desetkovale ugovorenu proizvodnju suncokreta.
1976 - Zavrena rekonstrukcija rafinerije uz poveanje kapaciteta na 200 t/dan.
Uveden sistem hlaenja vodom sa regeneracijom. Eliminisana operacija beljenja
ulja. Izgraen visokopritisni kotao od 64 bara za potrebe rafinerije.
1977 - OOUR Uljara izala iz Radne organizacije Industrije ulja. Intenzivno se
radi na izgradnji sirove fabrike.
1978 - Dobijeno najvie optinsko priznanje Nagrada osloboenja za postignute
rezultate u razvoju i za kvalitet ulja. Na predlog iz Zrenjanina ustanovljeno je
finansiranje naunog rada na selekciji domaih sorti suncokreta. Preraeno
79 659 tona suncokreta. Preraeno 35 516 tona sirovog i 37 950 tona jestivog
ulja.
1979 - Zavrena sirova fabrika sa znatno uveanim (600 t/dnevno) i

osavremenjenim kapacitetom: prese Ernest Telman, ekstrakcija Rosedows i
ljutilice domaih proizvoaa. Izbaeni iz upotrebe predratni kotlovi (Ferbairni).
Izgraen novi blok kotao na gas kapaciteta 12 t/h (proizvoa Minel). Reena
hemijska priprema vode sa potpunom demineralizacijom kapaciteta 2x50 m3/h.
Godinja proizvodnja jestivog ulja poveana na 40 250 tona. Zrenjaninska sama
proglaena za osnovu za utvrivanje JUS-a stone hrane. Dobijeno najvee
privredno priznanje Vojvodine Prvomajska nagrada Pokrajinske komore za
naroito znaajna ostvarenja u privredi.
1980 - Poela proizvodnja margarina dobro jutro (udruena sredstva sa
Kolinskom). Izgraen parni kotao kapaciteta 32 t/h sa ljuskom za loenje,
proizvoa Minel.
ivotnu sredinu
Strana 21 od 117
1981 - Proizvedena prva ara okomalmaslaca, namenske masti za konditorsku

industriju. Dobijena Zlatna amfora za tri uzastopne godine izvanrednog kvaliteta
dijamant ulja.
1982 - Zavren novi pogon HPV (hemijske pripreme vode). Izalo 35 brojeva lista
Informacija i poeo rad razglasne stanice. Aktiviran keson za sirovo ulje u
Bimi od 500 m3.
1983 - Izvezeno 3200 vagona kukuruza da bi se uvezlo 1400 vagona soje.
Zavren strmocevni parni kotao na plin i ljusku 32/25 t/h. Krajem godine doneta
odluka o rekonstrukciji Bime na novoj lokaciji.
1985 - Zavren novi silos kapaciteta 22 000 t suncokreta ili 40 000 tona itarica.
Poela da radi najsavremenija suara kapaciteta 900 tona/dan. Izgraeno
metalno skladite od 2 000 m2 na tadanjoj lokaciji Bime.
1986 - Izvren izbor najpovoljnijeg ponuaa opreme za novu Bimu.
Proizvedeno 41 945 t jestivog ulja, to je bila najvea proizvodnja u Jugoslaviji.
1987 - Poinju radovi na izgradnji nove Bime.
1988 - Poela proizvodnja majoneza u dotadanjoj Bimi.
1988 - 1991 - Intenzivno sa gradila nova Bima.
1990 - Ukidanjem ZUR-a zrenjaninski uljarci se registruju kao Drutveno
preduzee Industrija ulja Dijamant. Dijamant se registruje za obavljanje
izvozno-uvoznih i svih drugih poslova, koje su do tada vrile kombinatske slube.
Izgraen je visokopritisni kotao od 64 bara za potrebe nove Bime.
1991 - 22. januara poela redovna proizvodnja hidrirnice u novoj Bimi.
Sredinom godine krenula redovna proizvodnja margarina. Za 2. oktobar, Dan
osloboenja, bilo je sve spremno za sveano promovisanje utrostruene
proizvodnje u novim Biminim pogonima.
1992 - Okonano proirenje rafinerije novom linijom neutralizacije. Kapacitet
rafinerije je povean na 400 tona dnevne rafinacije sirovog ulja. 15. maja
sveano je otvorena nova Bima. Proglaen poetak rada Dijamant banke.
1993 - Ozvanieno korienje pilot-ureaja (Bima u malom). Izgraen paketnoparni kotao na gas, mazut i uljani talog kapaciteta 35 t/h.
1994 - Krenula proizvodnja emulgatora. Promovisana Politika kvaliteta kao
prvorazredni zadatak na putu ka osvajanju sertifikata JUS ISO-9002.
1995 - Poela proizvodnja prakastih aditiva na bazi vlastitog emulgatora.
1996 - Osnovan Dijamnt-agrar, drutvo sa ogranienom odgovornou u
meovitoj svojini. Zavrena najsavremenija PET linija za punjenje boca jestivim
uljem. Rekonstruisana trafostanica sa 6 KV na 20 KV, a poveana snaga svih est
transformatora sa 630 na 1000 KW.
1997 - Od 1. jula zrenjaninski proizvoai ulja registrovani su kao Dijamant
Akcionarsko drutvo za proizvodnju ulja, masti i margarina. Zavrena nova
samara. Dobijena statua Anuga, najvee meunarodno priznanje za
kontinuirani kvalitet dijamantovih proizvoda. Dobijen Sertifikat JUS ISO-9002.
Osnovan Bancor-invest, brokersko-dilerska i osiguravajua firma u kojoj je
Dijamant veinski vlasnik. Postignuta je rekordna proizvodnja rafinisanog ulja
od 56 344 t, (samo u PET boce je napunjeno 43,5 miliona litara jestivog
dijamant ulja).
ivotnu sredinu
Strana 22 od 117
1998. Poetak proizvodnje novih margarina DIJET, niskokalorini namaz i EVIT

extra soft margarin.
1999. Preduzee itoprodukt - Odaci postaje Proizvodni centar u sastavu
Dijamant-a A.D. Poinje proizvodnja preliva i soseva, jedinstvenih na domaem
tritu.
2001. Poetak proizvodnje hrane za ivotinje. Osnivanje Dijamant Remont d.o.o.
2005. - Poetkom 2005. uveden je najsavremeniji informacioni sistem SAP.
Dijamant je meu prvim kompanijama u zemlji stekao meunarodni sertifikat ISO
9001:2000 proiren na HACCP sistem. Od sredine 2005. Dijamant posluje u
okviru koncerna Agrokor.
Znaajno unapreenje sopstvene distributivne mree, kompletan redizajn
celokupnog asortimana proizvoda, uvoenje novih proizvoda u okviru brenda
Dijamant i Dobro jutro, lansiranje brenda Omegol.
Pogon za proizvodnju jestivih rafinisanih biljnih ulja i masnih kiselina u preduzeu

Dijamant a.d. iz Zrenjanina je u eksploataciji i u njemu se proizvodi biljno jestivo ulje i
masne kiseline za domae i inostrano trite.
Za ove pogonske instalacije Investitor poseduje tehniku dokumentaciju u vidu glavnih i
projekata izvedenog stanja za sve struke (tehnoloko-mainski, elektro, graevinski,
vodovod i kanalizacija).
Na osnovu te injenice, kao i Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl.glasnik RS", br.47/2003,
34/2006 i 39/2009 - odluka US) i Pravilnika o optim uslovima o parcelaciji i izgradnji,
sadrini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanistikim uslovima za objekte za koje
odobrenje za izgradnju izdaje optinska odnosno gradska uprava, (Sl.glasnik RS",
br.75/03), i drugih dozvola i saglasnosti koje preduzee poseduje, moe se rei da
preduzee Dijamant poseduje svu potrebnu dokumentaciju za izradu Studije o proceni
uticaja zateenog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih biljnih ulja i masnih
kiselina, na ivotnu sredinu, odnosno dela dokumentacije neophodne za pribavljanje
Integrisane dozvole (IPPC).
Studija o proceni uticaja zateenog stanja pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih
biljnih ulja i masnih kiselina, na ivotnu sredi se radi na osnovu zakonske regulative i
generalnog plana optine Zrenjanin kojim se zahteva da se za sve objekte koji se nalaze
na spisku Uredbe o utvrivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste
projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu (Sl. Glasnik RS
br. 84/05) mora se uraditi Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu.
1.3.1. Podloge za izradu studije

Prilikom izrade studije o proceni uticaja zateenog stanja koriene su sledee podloge:
Zakonska regulativa
Tehnika dokumentacija
Zakonska regulativa kojom je ureena oblast izrade studije je sastavljena od sledeih

zakona, pravilnika i propisa:
Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl.glasnik RS, br. 135/2004 i 36/2009);
Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.glasnik RS, br. 135/2004 i

36/2009);
ivotnu sredinu
Strana 23 od 117
Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, br. 47/2003, 34/2006 i 39/2009 odluka US);
Zakon o vodama (Sl. glasnik RS, br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96 i
101/2005 -dr. zakon);
Zakon o zatiti vazduha (Sl. glasnik RS, br. 36/2009);
Zakon o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS, br. 36/2009);
Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini (Sl. glasnik RS, br. 36/2009)
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS, br. 101/05);
Zakon o zatiti od poara (Sl.glasnik SRS, br. 37/88 i Sl. glasnik RS, br.
53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005 - dr. zakon);
Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima (Sl.glasnik

SRS, br. 44/77, 45/84 i 18/89 i Sl. glasnik RS, br.53/93, 67/93, 48/94 i
101/2005 - dr. zakon);
Pravilnik o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS

br. 69/2005);
Pravilnik o uslovima i kriterijumima za izradu analize uticaja objekata i radova na

ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 49/2001);
Pravilnik o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija

(Sl. glasnik RS, br. 12/95);
Pravilnik o nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina (Sl.

glasnik RS, br. 55/2001);
Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini (Sl. glasnik RS, br.
54/92);
Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za

uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Sl. glasnik RS, br. 54/92,
30/99,19/2006);
Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i

evidentiranju podataka (Sl. glasnik RS, br. 30/97 i 35/97 - ispr.);
Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Slubeni glasnik SRS, br. 31/82);
Pravilnik o nainu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl.

glasnik SRS, br. 47/83, 13/84);
Uredba o utvrivanju vodoprivredne osnove Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br.
11/2002);
Uredba o klasifikaciji voda (Sl. glasnik SRS, br. 5/68);
Uredba o klasifikaciji voda meurepublikih vodotoka, meudravnih voda i voda

obalnog mora Jugoslavije (Sl. list SFRJ, br. 6/78);
Pravilnik o nainu odreivanja i odravanja zona sanitarne zatite izvorita

vodosnabdevanja (Sl. glasnik RS, br. 92/2008);
Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pie (Sl. list SRJ br. 42/98 i 44/99);
Odluka o kanalizaciji (Sl. list optine Zrenjanin, br. 6/2007)
Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od

zagaivanja ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica
(Sl. glasnik RS, br. 60/94);
ivotnu sredinu
Strana 24 od 117
Ostali pravilnici, standardi i tehniki normativi koji se odnose na ovu vrstu

postrojenja.
Pravna akta:
Generalni plan Zrenjanina 2006-2026.
Reenje o izdavanju vodoprivredne dozvole, br. 325-04-1333/2004-07,

Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Republika direkcija za
vode, Beograd
Zapisnik vodoprivrednog inspektora od 07.08.2009. godine
Upotrebna dozvola adaptiranog objekta magacina za potrebe masne kiseline,

Optina Zrenjanin, Sekretarijat za urbanizam, stambeno-komunalne delatnosti i
zatitu ivotne sredine, br. V-02-351-02.03.1990. god., 02.03.1990. god.
Upotrebna dozvola za novoizgraene objekte rafinerije ulja, 2 rezervoara sa

kristalizatorom, objekat primarnog preiavanja otpadnih tehnolokih voda,
spoljni cevovod, kina kanalizacija, fekalna kanalizacija i objekat kanalizacije za
odvod tehnoloke vode sa prikljukom na kolektor u Banatskoj ulici, Sekretarijat
za urbanizam, stambene i komunalne delatnosti Skuptine optine Zrenjanin, br.
351-241/77-01, 14.06.1997. godine.
Tehnika dokumentacija koriena pri izradi studije je:
Glavni tehnoloko - mainski projekat rafinerije jestivog ulja fabrike ulja

Dijamant, Srbija projekt Beograd, Carice Milice br. 1.
Glavni projekat rafinerije ulja 0582, Prednapregnuti beton, preduzee za

projektovanje, Beograd
Glavni tehnoloko-mainski projekat, MIN-RAD Projzavod, Beograd
Operacione liste pogona za proizvodnju jestivog i delimino rafinisanog biljnog

ulja
Operacione liste pogona za utakanje jestivog ulja u PET boce
Operacione liste pogona za proizvodnju rafinacione masne kiseline
Glavni graevinski projekat rekonstrukcije, Projzavod, Beograd
Tehniki izvetaj uz Glavni projekat rafinerije ulja i biljnih masti I.P.K. Servo
Mihalj u Zrenjaninu
Glavni graevinski projekat nadgradnje aneksnog dela rafinerije , M Inenjering

Zrenjanin
Plan zatite od poara, M Inenjering Zrenjanin, Jun 2000.
Elaborat o zonama opasnosti, M Inenjering Zrenjanin, Avgust 2000.
Opis preiavanja otpadnih voda na PPOV Uljara
Plan rekonstrukcije ureaja za preiavanje otpadnih voda, Dijamant a.d.,

31.03.2008. godine
Situacioni plan - Dijamant a.d, Republiki geodetski zavod, SKN Zrenjanin, Maj
2008.
Pregled kapaciteta skladinih rezervoara na lokaciji uljare i pregled pumpi za

manipulaciju, Dijamant a.d., 24.02.2006., Zrenjanin
ivotnu sredinu
Strana 25 od 117
Godinji izvetaj o zagaenosti vazduha za merno mesto u industriji ulja

Dijamant a.d., Zrenjanin, Zavod za zatitu zdravlja Zrenjanin, Sektor za
higijenu i zatitu ivotne sredine, 25.01.2009.
Rezultati analiza otpadne vode iz atmosferske kanalizacije uljare, Zavod za javno

zdravlje Zrenjanin, Centar za higijenu i humanu ekologiju, 30.07.2009. i
11.11.2009. godine
Rezultati analiza otpadnih voda na ulivu u primarni preista - uljara, Zavod za

javno zdravlje Zrenjanin, Centar za higijenu i humanu ekologiju, 30.07.2009. i
11.11.2009. godine
Rezultati analiza otpadnih voda na izlivu iz primarnog preistaa - uljara, Zavod

za javno zdravlje Zrenjanin, Centar za higijenu i humanu ekologiju, 30.07.2009. i
11.11.2009. godine
Dnevna evidencija rada kotlovnice, Dijamant a.d., oktobar 2009. godine
Studija o proceni uticaja zateenog stanja objekta kotlarnice na ivotnu sredinu u

preduzeu Dijamant a.d. Zrenjanin, Dekonta d.o.o., Maj 2009. godine
Saglasnost na studiju o proceni uticaja zateenog stanja na ivotnu sredinu

Projekta Objekat kotlarnice AD Dijamant, Grad Zrenjanin, Odeljenje za
poslove urbanizma, br. IV-03-03-501-19,12.06.2009.
Rezultati analiza vode Begeja na ulazu u grad, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin,
Centar za higijenu i humanu ekologiju, Mart, April, Maj, Jul, Avgust, Oktobar,
Novembar, Decembar 2009. godine
Rezultati analiza vode Begeja kod mosta u Eki, izlaz iz grada, Zavod za javno
zdravlje Zrenjanin, Centar za higijenu i humanu ekologiju, Mart, April, Maj, Jul,
Avgust, Oktobar, Novembar, Decembar 2009. godine
Rezultati analize vode Aleksandrovakog kanala, Zavod za javno zdravlje

Zrenjanin, Centar za higijenu i humanu ekologiju, Mart, April, Maj, Jul, Avgust,
Oktobar, Novembar, Decembar 2009. godine
ivotnu sredinu
Strana 26 od 117
2. Opis lokacije na kojoj je izveden projekat

2.1. Makrolokacija
Fabrika ulja Dijamant je smetena u industrijskoj zoni Zrenjanina u njegovom severoistonom delu. Objekti pogona rafinacije biljnih ulja i pogona masnih kiselina smeteni su
u istonom delu fabrike.
Grad Zrenjanin lei na 2023 istone geografske duine i 4523 severne geografske
irine, u srednje-banatskom okrugu, na obalama reke Begej i u okruenju kanalske
mree hidrosistema DTD.
Srednjebanatski okrug prostire se na povrini od 3 257 km2 i obuhvata 55 naselja
grupisana u pet optina: Zrenjanin, itite, Nova Crnja, Novi Beej i Seanj. Na teritoriji
Okruga, prema popisu iz 2002. godine ivi 208 456 stanovnika. Srednjebanatska
privreda svoj oslonac ima u poljoprivredi, a industrija je usmerena ka preradi i finalizaciji
poljoprivrednih proizvoda, proizvodnji metalnih, hemijskih i tekstilnih artikala.
Povrina optine Zrenjanin je 1 326 km2, to iznosi oko 8,3% od cele povrine AP
Vojvodine. 82,5% od te povrine je poljoprivredno zemljite. Optina Zrenjanin, prema
popisu iz 2002. god. ima 132 051 stanovnika. Pri tome, gustina naseljenosti je
103,6 st/km2.
Zrenjanin je administrativno sedite srednjebanatskog okruga i optine Zrenjanin, koji
ine grad i 22 naseljena mesta. Optina Zrenjanin je najvea u Vojvodini, a druga po
veliini u Srbiji. Zrenjanin je najvei grad u Banatu, trei u Vojvodini a osmi u Srbiji.
Od 1 253 hektara povrine pod stambenom izgradnjom 5% je pod kolektivnim
stambenim objektima, a 95% pod individualnom stambenom izgradnjom.
Opta karakteristika stanovanja na podruju gradske teritorije, je prizemno stanovanje,
sa manjim lokalitetima kolektivnog stanovanja.
Posmatrano podruje u okolini predmetnog objekta, pripada poslovno-stambenoj zoni, uz
preteno individualni tip stanovanja, sa dva manja lokaliteta kolektivnog stanovanja. Na
osnovu iznetog, moe se pretpostaviti da je gustina naseljenosti ovog podruja slina
gustini naseljenosti grada Zrenjanina, odnosno oko 100 stanovnika na kilometar
kvadratni.
ivotnu sredinu
Strana 27 od 117
Slika 2.1.-1. Vojvodina i Srednje-banatski okrug
Slika 2.1.-2. Optine Srednje-banatskog okruga
ivotnu sredinu
Strana 28 od 117
Slika 2.1.-3. Optina Zrenjanin
ivotnu sredinu
Strana 29 od 117
Fabrika ulja
Dijamant a.d.
Slika 2.1.-4. Karta Zrenjanina sa obeleenom zonom predmetne lokacije
ivotnu sredinu
Strana 30 od 117
Pogon za proizvodnju
rafinisanih biljnih ulja i
masnih kiselina
Slika 2.1.-5. Satelitski snimak sa obeleenom zonom predmetnih postrojenja
2.2. Mikrolokacija
Objekti pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih biljnih ulja i masnih kiselina, kao i svi
pratei objekti: rezervoari, vaga, objekti za tretman otpadnih voda itd. nalazi se u krugu
fabrike Dijamant a.d. u Zrenjaninu, Temivarski drum 14, na vazdunom rastojanju od
oko 2 000 m od centra grada.
Geografski poloaj predmetne lokacije dat je u prilogu 1.
Svi objekti se nalaze na katastarskoj parceli 3736, KO Zrenjanin 1, SO Zrenjanin, u
vlasnitvu Dijamant a.d. iz Zrenjanina. Predmetni objekti prikazani su na situacionoj
karti prilog 2.
Mikrolokacijski posmatrano, lokacije pogona su ograniene sa severa administrativnim
objektima, ambulantom, menzom, perionicom i radionicom vozila, ulicom Temivarski
drum i dalje rekom Begej, sa zapada laboratorijom, zgradom stare rafinerije, magacinom
materijala, sa juga prodavnicom prehrambenih artikala, fabrikom ogradom i dalje
Banatskom ulicom, a sa istoka pogonom za proizvodnju biljnih masti BIMA fabrike ulja
Dijamant (oko 350 m severoistono od pogona) i Mlekoporduktom (oko 300 m
istono od granice pogona).
Teren na predmetnoj lokaciji se potpuno ravan.
ivotnu sredinu
Strana 31 od 117
Planirana namena katastarske parcele je radna zona.

Lokacija objekta se nalazi van zone sanitarne zatite izvorita vodosnabdevanja grada
Zrenjanina. Izvorite za vodosnabdevanje Zrenjanina nalazi se severno od grada.
Do lokacije se dolazi javnim dvosmernim saobraajnicama iz vie pravaca.
2.3. Generalni urbanistiki plan

Prema generalnom planu optine Zrenjanin, lokacija na kojoj je izgraena fabrika ulja
Dijamant a.d. nalazi se u delu prostorne celine IV Dolja, urbanistika podcelina 25,
radna zona 5 u Zrenjaninu, koja je prema Generalnom planu Zrenjanina 2006-2026.
god. (Slubeni list optine Zrenjanin broj 19/07) namenjena za proizvodne pogone
industrije, malu privredu, trgovinu, zanatstvo, poslovne sadraje, skladita i servise,
benzinske stanice, kao i za ostale sadraje koji svojim radom ne ugroavaju ivotnu
sredinu. Prema prethodno navedenom, vrsta delatnosti za koju su namenjeni pogon za
proizvodnju jestivih rafinisanih biljnih ulja i pogon masnih kiselina usklaena je sa
prostorno-planskom dokumentacijom, odnosno sa samom namenom prostora (Prilog 4:
Izvod iz generalnog urbanistikog plana Plan namene povrina).
2.4. Prikaz pedolokih, geolokih, geomorfolokih, hidrogeolokih,

hidrografskih i seizmolokih karakteristika terena
2.4.1. Pedoloke karakteristike
Pedoloki sastav zemljita nastao je pod uticajem vie pedogenetskih faktora: geolokog
sastava, reljefa, vode, klime, vegetacije, oveka i faktora vremena.
Pedoloka podloga se sastoji preteno od aluvijalnog zemljita razliitog mehanikog
sastava, a delimino i od ritske crnice. Od tipova zemljita uglavnom su zastupljeni
solonjeci, soloi, smonice, a na suvljim terenima ritska crnica, aluvijum i gajnjaa.
2.4.2.
Geomorfoloke karakteristike
U geomorfolokom pogledu reljef podruja optine Zrenjanin predstavlja izrazito nizijskoravniarski tip sa nadmorskom visinom od 73 do 80 metara. Podruje se nalazi na
aluvijalnoj ravni izmeu Tise i Begeja.
U morfolokom pogledu iru okolinu sainjavaju Titelska lesna ravan na zapadu sa
nadmorskim visinama od 100 do 120 m i ravni prve i druge aluvijalne terase na istoku,
severu i jugu sa nadmorskim visinama od 73 do 80 m.
Tereni u arealu rasprostranjena druge aluvijalne terase uglavnom su ravniarski ali se
javljaju i luna udubljenja, predolice i peani breuljci.
2.4.3.
Geoloke karakteristike
Najstarije stene na irem podruju Zrenjanina predstavljene su kristalastim kriljcima

prekambrijuma. Kristalasti kriljci ovog kompleksa su vrlo heterogenog sastava i
konstatovani su na dubinama od oko 2 000 - 4 000 m. Prema jugoistoku oni se naglo
uzdiu i u prostoru Vrakih planina izbijaju na povrinu terena.
Magmatske stene prekambrijmske starosti (graniti, gabro, rioliti, andeziti i bazalti) su
daleko manje rasprostranjene. Kao podloga neogena, magmatsko-metamorfne stene,
ivotnu sredinu
Strana 32 od 117
predstavljene kristalastim kriljcima i granitoidima, konstatovane su dubokim buenjem

na teritoriji optine Zrenjanin i Novi Beej na dubini od oko 2 500 m.
Mezozojske tvorevine (Mz) razvijene su na velikom prostoru optine Zrenjanin, kao
podina neogenih sedimenata. Dubina pojavljivanja tvorevina je veoma razliita od 1 200
do oko 3 000 m. Debljina sedimenata je od nekoliko desetina do nekoliko stotina metara.
Pored sedimentnih stena prisutne su i magmatske i metamorfne stene.
Neogen (Ng). Na irem podruju grada Zrenjanina neogeni sedimenti su predstavljen
sedimentima miocenske i pliocenske starosti.
Miocenski sedimenti na ovom podruju nisu konstatovani na povrini terena, ve samo
buenjem. Predstavljeni su laporcima, peskovito-glinovitim laporcima, i sitnozrnim
pearima, dok je pliocen predstavljen naslagama peskova, peara, konglomerata,
laporaca i glina.
Prosena debljina ovih sedimenata iznosi oko 1 000 m.
Kvartarni sedimenti (Q) predstavljeni su pleistocenskim i holocenskim sedimentima i
prekrivaju ire podruje fabrike Dijamant. Litoloki sastav kvartarnih tvorevina je veoma
heterogen i predstavljen je svim frakcijama sedimenata, od ljunkova, preko krupnozrnih
peskova i peskova, alevrita do glina. Debljina kvartarnih sedimenata u zavisnosti od
lokaliteta kree se od 40-100 m.
Pleistocenski sedimenti predstavljeni su eolskim peskovima, peskovitim lesom, lesom,
lesoidnim glinama i peskovima formiranim u kontinentalnim uslovima i sredinama, a
fluvijalnog i eolskog su porekla. Debljina pleistocenskih sedimenata u zavisnosti od
lokaliteta se kree od 30-60 m.
Holocenske tvorevine su najmlai litoloki lanovi ovog podruja. Razvijeni su eolski,
aluvijalni i subrecentni sedimenti. Ovi lanovi su: peskovi, supeskovi, sugline, gline,
muljevite gline i aluvijon. Njihov heterogen sastav ukazuje na estu promenu uslova
sedimentacije. Debljina sedimenata je do 40 m.
2.4.4.
Hidrogeoloke karakteristike
Na prostoru grada Zrenjanina egzistira zbijeni tip izdani formiran u okviru:

-
kvartarnih sedimenata holocenske starosti (zbijeni tip izdani sa slobodnim

nivoom koji zalee od povrine terena do dubine od oko 30 m)
kvartarnih sedimenata pleistocenske starosti (zbijeni tip izdani pod pritiskom
koji zalee u intervalu od oko 40 do oko 70 m dubine - prva subarterska
izdan)
neogenih sedimenata pliocenske starosti (zbijeni tip izdani pod pritiskom koji
zalee u intervalu od oko 100 do oko 126 m dubine - druga subarterska
izdan).
Zbijeni tip izdani sa slobodnim nivoom formiran je u okviru kvartarnih sedimenata

holocenske starosti (zaglinjeni peskovi) u intervalu od povrine terena do oko 30 m
dubine. Nivo podzemne vode varira od oko 3 do 7 m dubine.
U podini ovih sedimenata nalaze se sedimenti pleistocenske starosti. Na lokalitetu
industrije ulja Dijamant ovaj prelaz nije jasno izdvojen ve postoji uslovna granica na
oko 22 m dubine, gde su konstatovane gline debljine 18 m, do dubine od oko 40 m.
Vode ove izdani imaju povean sadraj amonijum jona, jona gvoa i mangana i
poveani sadraj organskih materija. Utroak kalijumpermanganata iznosi od 3050 mg/l.
U okviru sedimenata pleistocenske starosti formirana je izdan pod pritiskom, prva
subarterska izdan, iz koje se zahvataju vode na podruju grada Zrenjanina u okviru
ivotnu sredinu
Strana 33 od 117
gradskog izvorita i izvorita industrije ulja Dijamant. Donja granica ove izdani je na
oko 70 m dubine. Sedimenti su predstavljeni alevritskim peskovima, peskovitim
alevritima i srednjezrnim peskovima.
Vode ove izdani imaju mineralizaciju 800 mg/l, pH oko 8 dok je sadraj hlorida 8 mg/l.
Utroak kalijumpermanganata iznosi oko 60 mg/l. Ove vode karakterie i poveana
koncentracija amonijaka neorganskog porekla, oko 3 mg/l, i poveana koncentracija
ukupnog gvoa, oko 6 mg/l.
U okviru sedimenata pliocenske starosti formirana je izdan pod pritiskom, druga
subarterska izdan, iz koje se zahvataju podzemne vode bunarima na podruju izvorita
industrije ulja Dijamant, kao i bunarima na gradskom izvoritu. Sedimenti su
predstavljeni peskovima, peskovitim alevritima u intervalu od 100 - 130 m dubine. Izdan
je u povlati i podini ograniena glinovitim sedimentima sa promenljivom koliinom
peskovite frakcije.
Vode pliocenske starosti imaju mineralizaciju oko 850 mg/l, pH oko 8,1, sadraj hlorida
je 6,5 mg/l, natrijuma 266 mg/l, kalcijuma 14,8 mg/l i magnezijuma 12,1 mg/l. Utroak
kalijumpermanganata je oko 56,5 mg/l. Ove vode karakterie i poveana koncentracija
amonijaka neorganskog porekla, oko 2,6 mg/l, poveana koncentracija fosfata
neorganskog porekla, oko 0,4 mg/l, i poveana koncentracija arsena, oko 0,044 mg/l.
2.4.5.
Seizmoloke karakteristike terena
Prema seizmolokoj karti Vojvodine, Zrenjanin se nalazi u zoni 7 MCS skale, to znai
da se na ovom podruju mogu javiti zemljotresi datog intenziteta.
Zemljotres intenziteta 7 oMCS je izdvojen kao veoma jak zemljotres i njegova pojava
izaziva pomeranja nametaja u stambenim objektima, njegovo prevrtanje, padanje
predmeta sa polica, ozbiljna oteenja na starijim zgradama, ruenje dimnjaka, manje
odrone.
Da bi objekti na seizmiki aktivnim podrujima trpeli to manja oteenja potrebno je
potovati sledee principe gradnje:
-
u podrujima ugroenim zemljotresima preporuuje se izgradnja lakih objekata

u objekat treba ugraivati materijale koji e lake prihvatiti energiju seizmikih
talasa (armirani beton, elik, drvo, i dr. lake materijale)
objekti moraju biti skladni, simetrini, sa skeletnim konstrukcijama koje mogu da
izdre velike vibracije i znatna pomeranja tla.
Slika 2.4.5.-1. Seizmoloka karta Vojvodine
ivotnu sredinu
Strana 34 od 117
2.5. Podaci o izvoritu vodosnabdevanja i hidrolokim

karakteristikama
Vojvodina je bogata povrinskim (reke, jezera, bare, kanali) i podzemnim (freatskim,
artekim, termomineralnim) vodama.
U vee plovne reke spadaju Dunav, Tisa i Sava, a u manje: Stari Begej, Tami, Kara,
Krivaja, Bosut i druge, jo manje.
Jezera, prirodnih i vetakih, ima vie desetina. Poznatija su: Paliko jezero, akumulacija
Krivaja kod Bake Topole, Provala kod Vajske (najdublje jezero u Vojvodini: 19 m),
Borkovako jezero kod Rume i Belocrkvanska jezera. Carska bara, Obedska bara,
Ludoko jezero i Slano Kopovo su prirodni rezervati, posebno poznati po bogatstvu
ornitofaune. Jezera Rusanda i Paliko imaju lekovita svojstva.
Kanali, posebno oni u Hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav, imaju veliki i viestruki znaaj.
Lekovitih voda, mineralnih i termominaralnih, ima mnogo. Uglavnom su otkrivene
buenjem arterskih bunara i traganjem za naftno-gasnim leitima. Na ovom mestu
treba pomenuti barem one lekovite vode koje se koriste za leenje u stacionarnim
uslovima, odnosno za zdravstveni ili banjski turizam: u Kanjii, Bezdanu, kod Apatina
(Banja Junakovi), u Beeju, Melencima, Novom Sadu, Vrdniku i Starom Slankamenu.
2.5.1. Reke u Banatu
Reka Begej
Reka Begej izvire u karpatskom podruju u Rumuniji i protie Banatom kao leva pritoka
Tise. Nastaje stapanjem tri manja rena vodotoka - Beregso, Njarad i Jer. Uliva se u
reku Tisu kod naseljenog mesta Perlez. Reka je duga 254 km, od toga 76 km je u
Jugoslaviji.
Od Temivara do Zrenjanina i dalje do ua pretvorena u plovni tzv. Begejski kanal. Stari
Begejski kanal, kanalisano reno korito, dug je 97 km, a novi 83 km (do Temivara).
Glavno pristanite plovnog Begeja je u gradu Zrenjaninu. U duini toka od 12 km reka
protie kroz grad Zrenjanin.
ivotnu sredinu
Strana 35 od 117
Reka Tisa
Najvea je pritoka Dunava (966 km, povrina sliva 157 186 km2). Izvire u Karpatima, u
Ukrajini, na 1 800 metara nadmorske visine i protie panonskim basenom - nastaje od
Bele i Crne Tise. Delom ini granicu Rumunije i Ukrajine. Duina toka je 1 070 km.
Najvei deo toka pripada Maarskoj, a kroz Jugoslaviju, do ua u Dunav kod
Slankamena, protie u duini od 207 km. Glavne pritoke: Samos, Bodrog, Sajo, Keres,
Moris i Begej. Izgradnjom velikog kanala Dunav-Tisa-Dunav se povezuje sa Dunavom na
sektorima kod Bezdana i Banatske Palanke. Kod mesta Perlez u zrenjaninskoj optini u
Tisu se uliva Begej. Tisa delom ini administrativnu granicu optine Zrenjanin i
Srednjobanatskog okruga. Privredno-turistiki potencijali ove velike ravniarske reke
uslovili su da se na njenim obalama izgradi vei broj pristanita i podruja namenjenih
ribolovu i rekreaciji.
Na 13 km zapadno od grada, neposredno kraj magistralnog puta za Novi Sad, nalazi se
kamp - izletite abaljski most2, sa ureenim prostorima za sport, rekreaciju, ribolov i
kupanje. Stoletne tiske ume predstavljaju u letnjem periodu prijatno mesto za dnevni ili
dui boravak i omiljenu destinaciju brojnih Zrenjaninaca i putnika - namernika.
Carska Bara
Carska bara se nalazi 15 km jugozapadno od Zrenjanina. Predstavlja mrtvaju Begeja,
koju je reka izgradila tokom holocena. Pre regulacije Begeja i izgradnje ribnjaka, reka je,
za vreme svakog poplavnog talasa, plavila prostrani rit. Nakon regulisanja, severno od
njegovog najnovijeg korita, uobliilo se u nekoliko bara (Carska bara sa Vojtinom
Mlakom, Tiganjica, Male bare i Perleska bara).
Carska bara dobija vodu povrinskim priticanjem iz Begeja, odnosno iz ribnjaka,
izluivanjem padavina na akvatoriju i podzemnim priticanjem freatske izdani. Vodu gubi
povrinskim oticanjem, isparavanjem, podzemnim oticanjem i izlivanjem u ribnjake.
Zbog ovakvog naina hranjenja, male nadmorske visine, kao i povoljnih klimatskih oblika
stepsko-kontinentalne klime, najvei deo kompleksa bare obrastao je trskom, evarom i
nizijskom umom. Nagomilavanjem ostataka barskog bilja obrazovani su u vodi slojevi
treseta. Voda u bari je, zbog velike koliine rastvornih organskih materija, tamno mrke
boje.
Savremena industrijalizacija, urbanizacija, kao i primena agrotehnikih mera u
poljoprivredi poremetili su kvalitet Begejske vode. Osim toga, granini vodotoci esto su
optereeni i otpadnim vodama sa teritorije drugih zemalja.
Preoptereenost Starog Begeja organskim materijama (usled ega se troe velike
koliine kiseonika i poveava sadraj sumporvodonika i amonijaka), ugroava i Carsku
baru obzirom da se iz njega snabdeva vodom.
Ovako naruen vodni reim u Rezervatu predstavlja karakteristian problem podruja i
ve godinama unazad inicira stalnu potrebu za izmuljivanjem vodotoka radi
obezbeivanja stabilnosti ekosistema.
Ovo podruje je 1994. godine proglaeno za Specijalni rezervat prirode Stari Begej Carska bara. U okviru rezervata prisutan je trostepeni reim zatite i to:
1. Reim prvog stepena zatite (najstroiji reim zatite) - iznosi 704 ha, odnosno oko
42% podruja rezervata;
2. Reim drugog stepena zatite - iznosi 372 ha, odnosno oko 22,2% podruja
rezervata;
3. Reim treeg stepena zatite - iznosi oko 600 ha, odnosno 35,8% podruja rezervata.
ivotnu sredinu
Strana 36 od 117
2.5.2. Vodosnabdevanje grada Zrenjanina

Za vodosnabdevanje grada Zrenjanina koristi se podzemna voda prve i druge
subarterske izdani.
Prva subarterska izdan formirana je u okviru alevritskih peskova, peskovitih alevrita i u
okviru srednjezrnih peskovitih sedimenata pleistocenske starosti na dubini od 40 - 70 m,
dok je druga subarterska izdan formirana u okviru sedimenata pliocenske starosti,
peskovima i peskovitim alevritima, u intervalu od 100 - 130 m dubine.
Prema pravilniku o nainu odreivanja i odravanja zona sanitarne zatite izvorita
vodosnabdevanja (Sl. glasnik RS, br. 92/2008), u poroznoj sredini meuzrnskog tipa,
kada je podzemna voda pod pritiskom i kada je vodonosna sredina pokrivena povlatnim
zatitnim slojem koji umanjuje uticaj zagaivaa sa povrine terena, to je sluaj za
izvorite vodosnabdevanja u Zrenjaninu, prostiranje zone II (ua zona sanitarne zatite)
ne moe da bude krae od 50 m od vodozahvatnog objekta, a prostiranje zone III (ira
zona sanitarne zatite ne moe da bude krae od 500 m.
Lokacija fabrike Dijamant a.d se nalazi izvan zona sanitarne zatite izvorita za
vodosnabdevanje grada Zrenjanina. Izvorite za vodosnabdevanje grada Zrenjanina
nalazi se na vie od 1000 m severno od lokacije fabrike Dijamant.
2.6. Prikaz klimatskih karakteristika sa meteorolokim

pokazateljima
Klima i meteoroloki uslovi su bitan faktor za odreivanje stanja ivotne sredine i
procenu uticaja planiranih objekata i aktivnosti na posmatranom prostoru.
Ovi uslovi se najee definiu pomou prostornih i vremenskih varijacija, strujanja,
temperature i vlanosti, kao i intenziteta zraenja. Vojvodina ima odlike podunavske
varijante kontinentalnog klimata. Proseno najtopliji mesec je juli, sa srednjom
temperaturom vazduha 21,4 0C, a srednja temperatura leti je 20,8 0C. Januar, sa
prosenom temperaturom (-1,2) 0C, najhladniji je mesec, a prosena temperatura zimi
iznosi 0,3 0C. Jesen, sa srednjom temperaturom od 11,8 0C, je toplija od prolea
(11,1 0C). Srednja godinja temperatura vazduha je 11,0 0C. Apsolutni maksimum
temperature vazduha je 44,0 0C, a apsolutni minimum (-32,6) 0C. Srednja godinja
oblanost iznosi 56 %: najvea je zimi (70 %), a najmanja leti (43 %). Prosena
godinja suma direktnog osunavanja iznosi 2 068,7 asova: zimi 226,1; u prolee
580,6; leti 822,3 i tokom jeseni 439,4 asova. Dnevni prosek trajanja insolacije je
5,7 asova. Proseno godinje padne 611 mm atmosferskog taloga: 145 mm zimi,
148 mm u prolee, 189 mm leti i 129 mm u jesen. Apsolutni godinji maksimum
padavina (1 202 mm) zabeleen je u Hrtkovcima (1960), dok je apsolutni godinji
minimum, samo 244 mm, izmeren u Hajduici (1951). Jaki vetrovi duvaju iz
jugoistonog pravca (koava), preteno u hladnijoj polovini godine, a u prolee i leto iz
severozapadnog pravca. Naravno, smenjuju se vetroviti i "tihi" periodi.
Prema svom poloaju Zrenjanin i njegovu okolinu karakterie umereno-kontinentalna
klima. Prolee i jesen karakteriu promenljivost vremenskih prilika. Leto karakteriu
relativno stabilne vremenske prilike uz povremene krae lokalne pljuskove. Prosena
koliina padavina godinje iznosi oko 618 mm i tokom godine je raspored padavina
prilino ujednaen. Minimum je u periodu januar - februar, a maksimum u periodu maj juni. Na vegetacioni period od aprila do septembra otpada vie od polovine ukupnih
padavina (proseno 320 mm).
Tokom godine prosene mesene temperature Zrenjanina i okoline variraju od (-1,1) oC
u januaru do 22,9 oC u julu. Srednja godinja temperatura iznosi oko 11 oC. Prosena
ivotnu sredinu
Strana 37 od 117
temperatura u vegetacionom periodu (april septembar) iznosi 18,1 oC. Prosean broj
dana kada su srednje temperature vazduha manje od 0 C iznosi 81.
Period mogue pojave mrazeva traje i do 7 meseci. Mrazevi se javljaju od kraja
septembra do kraja aprila. Dubina smrzavanja tla iznosi do 30 - 50cm.
U toku zime, sneg proseno pada 18 dana.
Zrenjanin i njegova okolina imaju proseno 2060 sunanih sati godinje - najmanje
sunanih sati ima u decembru 42,5 a najvie u julu 314.
Srednja godinja oblanost je 50 % od maksimalno mogue.
Magla kao prizemni oblak spreavanja osunavanja, a nou zemljino izraivanje, to je
donekle izvor atmosferske vlanosti. Prosena godinja estina dana sa maglom iznosi
22,4 dana, a sa najveom mesenom estinom u decembru mesecu sa 5,6 dana. Treba
uoiti da se magla javlja tokom zimskih meseci (loni period), u vreme najvee
zagaenosti vazduha.
Relativna vlanost vazduha je ilustrativno data za dva karakteristina meseca, juli i
decembar, u sledeoj tabeli.
Tabela 2.6.-1. Relativna vlanost vazduha za podruje Zrenjanina
Relativna vlanost , R(%)
Juli
7
14
21
80
50
87
Srednja
69
Decembar
7
14
85
90
21
76
Srednja
85
Najizrazitiji vetar ovog podruja je koava. Brzina koave je veoma promenljiva. Duva
brzinom 5 - 11 m/s, ali ponekad njeni naleti dostiu brzinu i do 27,5 m/s, to ini skoro
100 km/h. Koava duva iz jugoistonog ili junog pravca i donosi relativno tople i
preteno suve vazdune mase.
Drugi znaajan vetar ovog kraja je vetar iz severozapadnog pravca. On redovno donosi
sneg i kiu i snabdeva ovo podruje dovoljnim koliinama vlage.
Trei znaajniji vetar je severac. To je hladan i esto prilino jak vetar.
Tabela 2.6.-2. Brzina i pravci vetrova za podruje Zrenjanina
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
God
Prolee
Leto
NE
SE
SW
NW
3,2
2,8
3,2
3,6
3,6
3,4
3,2
2,8
3,4
2,8
2,6
2,4
3,1
3,5
3,1
2,1
1,9
2,6
2,6
2,4
2,6
2,2
1,9
2,1
2,1
2,1
1,9
2,2
2,5
2,1
1,6
1,5
1,9
1,8
2,2
2,2
2,1
1,6
1,8
1,6
1,6
1,5
1,8
2,1
1,8
4,4
5,7
6,7
5,5
4,6
3,6
3,2
3,4
3,8
4,6
6,2
5
4,7
4,6
3,5
3
3,2
4
3,2
3,2
3,2
3,4
3
3,2
3,8
3,4
3,8
3,4
3,2
3,2
2,4
1,9
2,1
2,4
2,8
3,4
2,6
2,2
2,4
2,1
1,6
1,6
2,3
2,9
2,4
2,1
2,4
2,6
2,6
3,2
2,6
2,6
2,8
2,2
1,9
2,4
1,8
2,4
2,8
2,5
2,8
3,2
3,4
3,2
3,2
3,4
3,2
3,2
3
2,6
2,8
2,4
3,0
3,3
3,1
Sr.
brzina
2,7
2,8
3,3
3,1
3,2
3,1
2,8
2,6
2,7
2,7
2,8
2,6
2,9
3,1
2,7
ivotnu sredinu
Strana 38 od 117
Jesen
Zima
Max brz.
2,6
3,1
3,6
2,0
2,2
2,6
1,6
1,7
2,2
5,3
5,6
6,7
3,7
3,4
4
1,8
2,1
3,4
2,0
2,4
3,2
6.0
5.0
NE
4.0
6.0
5.0
4.0
NW
3.0
1.0
0.0
1.0
0.0
SW
SW
SE
SE
Jesen
SN
NW
NE
3.0
2.0
2.0
2,7
2,9
Leto
Prolece
NW
2,6
3,1
3,4
Zima
SN
6.0
5.0
4.0
3.0
2.0
1.0
0.0
NW
NE
SW
6.0
5.0
4.0
3.0
2.0
1.0
0.0
NE
SW
SE
SE
S
S
GODISNJA
N
6.0
5.0
NW
NE
4.0
3.0
2.0
1.0
0.0
SW
SE
Slika 2.6.-1. Rua vetrova za podruje Zrenjanina
ivotnu sredinu
Strana 39 od 117
2.7. Opis flore i faune

2.7.1.
Flora
Raznovrsnost flore ireg podruja Zrenjanina karakterie postojanje oko 500 biljnih
vrsta, meu kojima je oko desetak vrsta na listi prirodnih retkosti. Od ukupnog broja
najvie je onih sa irokim arealom rasprostranjenja. Meutim, za fitogeografsko
ralanjivanje flore najznaajnije su vrste ueg areala rasprostranjenja panonskog,
pontskog, i kontinentalnog flornog elementa. Ova grupa biljaka je znaajna za istoriju
nastanka flore ovog podruja.Analiza elemenata flore ukazuje na prisustvo endema,
subendema, reliktnih i retkih vrsta.
Grad Zrenjanin se nalazi na zapadnoj ivici banatskog lesnog platoa, na mestu gde
kanalisana reka Begej ulazi u nekadanje korito reke Tise. Predeo lesne terase odgovara
stepskoj travnoj vegetaciji. Razvojem zemljoradnje, nestaju panjaci sa samoniklom
vegetacijom, a seju se kulturne biljke, od kojih danas preovlauju itarice, industrijsko
bilje i povre, voe i u manjoj meri, vinova loza.
Na uskim povrinama, du postojeih vodotokova i saobraajnica, moe se videti
samonikla vegetacija, koju predstavlja divlji mak, kukolj, razliak, mleika, konjski
bosiljak, livadski ljuti, crvena detelina, hajduka trava, zubaa, iak, kopriva, kamilica,
goruica i dr., a oko korita reka i u njemu: trska, rogoz, lokvanj i razne alge.Ukupna
obrasla umska povrina u optini Zrenjanin, prema podacima iz 2000 godine, iznosi
1382 hektara.
Veih parcijalnih umskih povrina nema, to su uglavnom umarci bagrema i topole i
zasadi topole du obala vodotokova.
2.7.2.
Fauna
ivotinjski svet je nekada bio brojniji i raznovrsniji. Promene u razvoju ratarske

proizvodnje uticale su na smanjenje broja i vrsta divljih ivotinja. Na velikim povrinama
pod kukuruzom i penicom ive poljski mievi i pacovi, a takoe i tvor, lasica, tekunica,
hrak, je i krtica. Od krupnije divljai, znaajne za razvoj lova, ima srna, lisica i zeeva,
a od pernate divljai fazana, jarebica, divljih pataka i gusaka, kao i divljih golubova.
Veliki je broj raznih drugih ptica: vrabaca, lastavica, detlia, voraka, kukavica, kosova,
caria, drozdova, roda, sivih vrana i dr.
Ima i mnogo insekata: komaraca, muva, zolja, pela, gubara, dudovaca, zelenih
zrikavaca, strljena, raznih vai, cvraka, bubamara, moljaca, leptira i drugo.
Od poljoprivrednih tetoina najrasprostranjeniji su: krompirova zlatica, repina pipa, itni
i pasuljev iak.
U vodotokovima i oko njih ive: od riba - aran, som, grge, tuka, kara, deverika,
crvenperka, bucov, smu, ameriki somi i jaz; ostale ivotinjske vrste: puevi, pijavice,
razne abe, barske koljke, neotrovne zmije belouke i dr.
Gaji se i veliki broj domaih ivotinja.
2.7.3.
Zatiena prirodna dobra
Na 15 km juno od Zrenjanina, oko 2 km od magistralnog puta Zrenjanin-Beograd, kod

naseljenog mesta Belo Blato, nalazi se zatieni rezervat prirode Carska bara.
Kompleks Carska Bara, naputeni tok Begeja, deo je ireg prostranstva (oko 500 ha)
koje pripada najveem evropskom slatkovodnom ribnjaku-Ribarskom gazdinstvu Eka.
ivotnu sredinu
Strana 40 od 117
Posebnu prirodnu vrednost ovog predela inu mozainost, vodene, travnate i umske
vegetacije, kao i raznovrsnost ivotinjskih vrsta, u ijem okviru centralno mesto zauzima
bogatstvo ptiijeg sveta-ornitofaune. Od ukupno 310 vrsta registrovanih na teritoriji
Vojvodine, na podruju Carske bare evidentirano je ak 295. Carska bara stavljena je
pod zatitu kao prirodno nauno-istraivako podruje.
Obzirom na udaljenost od predmetne lokacije, i injenicu da je pogon u funkciji ve dugi
niz godina za koje vreme nije dolo do naruavanja parametara ivotne sredine
zatienog podruja ono ne moe biti ekoloki ugroeno funkcionisanjem objekta.
2.8. Pregled osnovnih karakteristika pejzaa

Pejzane karakteristike analizirane prostorne celine predstavljaju jedan od elemenata za
sagledavanje ukupnih odnosa na relaciji postojei kompleks - ivotna sredina. Pri tome
svakako treba imati u vidu da se radi o specifinoj psiholoko afektinoj kategoriji koja se
izraava kroz ukupno sinergino delovanje celokupnog okruenja na posmatraa pri
emu su neizbeno prisutne kulturoloke, socioloke i subjektivne implikacije. Pri tome
treba uvek imati u vidu da subjektivna ocena o vrednostima pejsaa jednako zavisi od
njegovih karakteristika kao i od karakteristika posmatraa.
Da bi se mogla izvriti kvantifikacija odreenih pojava vezanih za ovaj fenomen kao
posebna pogodnost se javlja mogunost raslojavanja pejzaa na dve osnovne kategorije
koje podrazumevaju sledee karakteristike: fizike, odnosno materijalne i afektivne,
odnosno psiholoke.
U kategoriju materijalnih karakteristika pejzaa spadaju: fizike karakteristike, koje
mogu biti prirodne i stvorene. Prirodne fizike karakteristike pejzaa su prvenstveno:
morfologija terena, vegetacija, vodene povrine i nebo a stvorene: izgraenost i
obraenost. Psiholoko - afektivne karakteristike su definisane prvenstveno kao:
raznolikost, posebnost, lepota, harmonija, intaktnost itd. Morfologija terena predstavlja
najupeatljiviji elemenat pejzaa pa je sasvim opravdano to se uticaji u domenu
promene morfologije terena zbog izgradnje smatraju i najznaajnijim. Uvaavajui
prostorne okvire u kojima se nalazi analizirana lokacija mogue je u morfolokom smislu
izdvojiti samo klasu ravniarskog terena.
Valorizacija postojee vegetacije kao materijalne kategorije pejsaa podrazumeva njen
vizuelni i bioloki kvalitet. Kada se radi, kako o vizuelnim tako i o biolokim
karakteristikama postojee vegetacije, izvesno je da se o ovim karakteristikama ne moe
govoriti na predmetnoj lokaciji.
Vodene povrine kao elemenat pejsaa nemaju znaaj u konkretnim uslovima.
Izgraenost kao elemenat postojeeg pejsaa obuhvata sve postojee objekte na
analiziranoj lokaciji. Na prostoru ireg okruenja predmetne lokacija nema dominantnih
graevina.
Psiholoko-afektivne karakteristike pejzaa nisu izraene u okviru analiziranog prostora.
2.9. Pregled nepokretnih kulturnih dobara

Opisivanje i evidencija inilaca postojeeg stanja u okviru analiziranog podruja zahteva
svestrani napor u smislu detaljnog istraivanja prirodnog i kulturnog naslea. Uvidom u
postojeu plansku i projektnu dokumentaciju ustanovljeno je da u zoni uticajnog
podruja nema objekata koji pripadaju ovim kategorijama.
ivotnu sredinu
Strana 41 od 117
U centru grada, udaljenom oko 2 km, nalaze se objekti u starom jezgru Zrenjanina na
trgu Slobode, u ul. M. Tita, Gimnazijskoj i Trgu Republike, koji predstavljaju kulturna
dobra od velikog znaaja (Sl. list APV, br. 25/91), dok je Zgrada biveg logora u ul.
Cara Duana zatiena kao znamenito mesto.
U Ekoj, koja se nalazi oko 10 km juno od predmetne lokacije, Srpska pravoslavna
crkva i Ikonostas i tronovi rumunske pravoslavne crkve su zatieni kao Spomenici
kulture.
Na samoj lokaciji u sklopu dosadanjih radova nisu otkriveni bilo kakvi ostaci materijalne
kulture pa s obzirom na iznesene injenice u ovom domenu ne treba oekivati nikakve
negativne uticaje.
Na irem prostoru predmetne lokacije nema registrovanih nepokretnih kulturnih dobara.
2.10. Prisustvo osetljivih objekata na lokaciji

U neposrednoj blizini predmetne lokacije ne nalaze se osetljivi objekti (bolnice, kole,
obdanita, verski objekti, javni objekti, itd.), ali se na oko 300 m zapadno, nalazi
gerontoloki centar.
2.11. Naseljenost, koncentracija stanovnitva i demografske

karakteristike u odnosu na objekte i aktivnosti
Jednu od bitnih odlika analiziranog prostora, u smislu odreivanja moguih uticaja na
ivotnu sredinu, predstavlja karakteristika naseljenosti i stanovnitvo. Ove injenice svoj
puni smisao imaju prvenstveno zbog potrebe da se detaljno istrae mogui negativni
uticaji na stanovnike koji naseljavaju podruje analiziranog prostora.
Zrenjanin je privredni, kulturni, prosvetni, zdravstveni i sportski centar Srednjeg Banata,
prema kome gravitira preko 220 000 stanovnika srednjobanatske regije.
Zrenjanin je administrativno sedite srednjebanatskog okruga i optine Zrenjanin, koji
ine grad i 22 naseljena mesta. Optina Zrenjanin je najvea u Vojvodini, a druga po
veliini u Srbiji. Zrenjanin je najvei grad u Banatu, trei u Vojvodini a osmi u Srbiji.
Optina Zrenjanin je druga po veliini optina u Republici Srbiji. Povrina optine
Zrenjanin je 1 326 km2, to iznosi oko 8,3% od cele povrine AP Vojvodine. 82,5% od te
povrine je poljoprivredno zemljite.
Optinu ini grad Zrenjanin sa 22 naseljena mesta. Optina Zrenjanin, prema popisu iz
2002. god. ima 132 051 stanovnika, a u samom Zrenjaninu ivi 81 316 stanovnika
(gustina naseljenosti je 103,07 st/km2).
Prema popisu iz 1991. god. optina Zrenjanin je imala 134 252 stanovnika. Dakle,
primeuje se pad u broju stanovnika optine od 1991. do 2002. iako je u tom periodu
zabeleen dolazak preko 16 000 izbeglica (izvor:ANEM).
Od 1 253 ha povrine pod stambenom izgradnjom,5% je pod kolektivnim stambenim
objektima, a 95% pod individualnom stambenom izgradnjom.
Opta karakteristika stanovanja na podruju gradske teritorije, je prizemno stanovanje,
sa manjim lokalitetima kolektivnog stanovanja.
Posmatrano podruje u okolini predmetnog objekta, pripada poslovno-stambenoj zoni, uz
preteno individualni tip stanovanja, sa dva manja lokaliteta kolektivnog stanovanja.
ivotnu sredinu
Strana 42 od 117
Juno od predmetne lokacije nalaze se stambeni objekti (kue) koje od postrojenja

odvaja ograda fabrike Dijamant i Banatska ulica.
Severno od lokacije postrojenja nalaze se objekti Dijamanta i reka Begej, a porodine
kue se nalaze dalje sa druge strane reke na udaljenosti od oko 250 - 300 m.
Sa severoistone strane na udaljenosti od oko 350 m se nalazi fabrika biljnih masti BIMA, istono na oko 300 m od kompleksa fabrike je preduzee Mlekoprodukt, a sa
zapadne strane su preduzee Tehnooprema i dalje Gerontoloki centar. Stambena zona
zapadno od lokacije pogona, nalazi se na udaljenosti od oko 500 m.
2.12. Prikaz postojeih privrednih i stambenih objekata i objekti

infrastrukture i suprastrukture
Pogon za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina smeteni na povrini od
oko 1 700 m2, u istonom delu kompleksa fabrike Dijamant, na katastarskoj parceli
broj 3676 KO Zrenjanin. Prema urbanistikom planu lokacija se nalazi u okviru
industrijske zone grada Zrenjanina.
Stambeni objekti u vidu porodinih kua nalaze se u okolini lokacije. Kao to je ve
napomenuto, juno od lokacije (od lokacije ih odvaja Banatska ulica i ograda fabrike)
nalaze se individualni stambeni objekti. Sa severne strane od granice kompleksa protie
reka Begej, sa severoistone strane na udaljenosti od oko 350 m se nalazi fabrika biljnih
masti BI-MA, istono na oko 300 m od kompleksa fabrike je preduzee Mlekoprodukt,
a sa zapadne strane su preduzee Tehnooprema i dalje Gerontoloki centar.
Poto se predmetna lokacija nalazi u okviru industrijske zone grada Zrenjanina i granii
se sa stambenim zonama, u okolini lokacije postoji razvijena saobraajna, vodovodna,
elektroenergentska, telekomunikaciona i gasna infrastruktura.
2.12.1. Postojee stanje saobraajnica

Najvaniji putni pravci su:
-
Zrenjanin Beograd, put koji povezuje sa Beogradom i Panevom

Zrenjanin Novi Sad, put koji na etrdesetom kilometru preseca meunarodni putni
koridor E-75, koji povezuje srednju i severnu Evropu sa junom Evropom i Bliskim
istokom
Zrenjanin - Temivar, meunarodni put izmeu Srbije i Rumunije, koji vodi dalje
prema Aradu (Rumunija), Ukrajini, Moldaviji i ostalim bivim sovjetskim republikama
Zrenjanin-Kikinda, povezuje Zrenjanin sa Kikindom, industrijskim i kulturnim
centrom severnog Banata. Ovaj put se moe koristiti kao alternativni put prema
Segedinu (Maarska) ili Temivaru (Rumunija)
Zrenjanin-Vrac, povezuje Zrenjanin sa Vrcem, koji je kulturni i industrijski centar
junog Banata, a ovaj se put moe koristiti i kao put prema Bukuretu (Rumunija).
eleznica povezuje Zrenjanin sa Beogradom na Jugu, Novim Sadom na zapadu, Vrcem i

Rumunijom na jugoistoku, te sa Kikindom, Suboticom, Temivarom i Segedinom.
Zrenjaninski region izlazi na tri plovne reke: Dunav, Tisu i Begej. Dunav, u sistemu sa
kanalima Rajna-Majna je najvaniji plovni put u Evropi. Tisa povezuje Dunav sa
industrijskim centrima u Maarskoj i Ukrajini. Begej je plovan od Temivara do samog
ua.
Zrenjanin poseduje sopstveni aerodrom, najvei C - klase na Balkanu, sa asfaltiranom
poletno-sletnom stazom i prateom infrastrukturom za prijem manjih putnikih,
poljoprivrednih i teretnih aviona.
ivotnu sredinu
Strana 43 od 117
3. Opis projekta
3.1. Postojee stanje
Zgrada rafinerije izgraena je 1974. godine. Objekat se sastoji iz dva dela: proizvodne
hale rafinerije ulja i aneksa u kojem je smetena kotlarnica, priruna radionica i
magacini. Bruto povrina pod objektom iznosi 1 581,10 m2.
Rafinerija:
Osnovne mere objekta su:
duina
22,00 m
irina
16,50 m
visina
13,00 m.
Iznad visine 13,00 m projektovana je kula:

duina
11,00 m
irina
11,00 m
visina od
13,00 - 26,00 m.
Na koti +4,00 m i +9,00 m nalaze se meuspratne tavanice.

Na koti +13,00 nalazi se otvor dimenzija 185 x 300 mm na koji su postavljene metalne
aluzine za ventilaciju prostorija.
Za odvod vode sa krova postavljeno je pet livenih slivnika sa livenim odvodnim cevima.
Rekonstrukcija rafinerije izvrena je 1992. godine, za novu liniju neutralizacije. Svrha
rekonstrukcije je ugradnja jo jedne linije od tri separatora.
Rekonstrukcija objekta obuhvata:
-
izradu rezervoara za ulje T01.01. ukupne teine 4,5 t i postolja za filter i pumpu
ST01.01. i P01.01. ukupne teine 95 + 200 = 295 kg
izradu postolja za rezervoar sapunice T45.01 ukupne teine 3,5 t i postolja za

pumpu P 45.01 teine 70 kg
izradu poda i armirano-betonske meuspratne tavanice na koti + 4,00 m, za

ugradnju tri separatora: separatora S01.01 teine 1950 kg i S 03.01 i S04.01oba
po 1700 kg
izradu i ugradnju, o postojeu meuspratnu tavanicu na koti + 9,00 m, nosaa

monoreja nosivosti 1 000 kg iznad linije separatora pa do kade za pranje.
Aneks:
duina
16,50 m
irina
5,50 m
visina
5,50 m.
ivotnu sredinu
Strana 44 od 117
1976. godine izvrena je rekonstrukcija aneksa rafinerije. Postojea visina od +5,50 m

poveana je na +8,5 m radi ugradnje kotlovskog postrojenja i izvrena je ugradnja
parnog kotla snage 900 kW i kapaciteta proizvodnje pare 2000 kg/h.
Kapacitet rafinerije iznosi 200 t/dan jestivog delimino rafinisanog ulja, a u planu je
poveanje kapaciteta sa postojeim instalacijama na 250 t/dan.
Objekat odeljenja masnih kiselina zauzima povrinu od 519 m2. U njemu se vri obrada
taloga i sapunice iz pogona rafinerije i rafinacija slobodnih masnih kiselina iz ulja.
Objekat je izgraen 1991. godine. Kapacitet pogona je uraen na bazi poveanja
kapaciteta rafinerije na 250 t/dan jestivog delimino rafinisanog ulja i iznosi 7,5 t/dan
smee masnih kiselina.
3.2. Opis objekta, proizvodnog procesa ili aktivnosti, njihove

tehnoloke i druge karakteristike
U objektu rafinerije vri se delimina i potpuna rafinacija sirovog ulja. Delimino
rafinisano ulje, prvenstveno od soje transportuje se u pogon BIMA za proizvodnju
biljnih masti i margarina. Jedan deo rafinisanog suncokretovog ulja se takoe
transportuje u taj pogon za proizvodnju majoneza i proizvoda na bazi majoneza. Najvei
deo rafinisanog ulja, prvenstveno suncokretovog se toi u PET ambalau i prodaje na
tritu. Rafinisano suncokretovo ulje se takoe u rinfuzu (u cisternama) prodaje drugim
industrijama.
U odeljenju masnih kiselina vri se priprema rastvora luine (NaOH), obrada taloga,
masnoe sa hvataa masti i sapunice iz postrojenja za rafinaciju ulja, kao i sapunice i
masnoe sa hvataa masti iz fabrike biljnih masti Bima. Iz uljanog taloga izdvojeno ulje
se vraa u pogon rafinerije, a fosfatidni talog se transportuje do sirovog dela gde se
mea u samu.
3.2.1. Postrojenje rafinerije

Projektovani kapacitet postrojenja za proizvodnju rafinisanih biljnih ulja iznosi 200 t/dan.
Glavna uljarska sirovina je suncokretovo seme, te je i glavna sirovina za dobijanje biljnih
ulja suncokretovo ulje. Pored suncokretovog ulja moe se preradjivati i sojino sirovo ulje,
ulje kukuruzne klice i ulje repice.
Suncokretovo ulje dobija se iz semena suncokreta koje sadri 38-55% ulja. Ulje ove
uljane kulture spada u ulja visokog kvaliteta poto sadri 50-58% esencijalnih masnih
kiselina neophodnih za ljudski organizam. Bioloka vrednost ovog ulja je vrlo visoka. Ona
se odreuje prema sadraju esencijalnih masnih kiselina i alfatokoferola i njihovog
odnosa. Poto suncokretovo ulje sadri oko 50% linolne kiseline i oko 50 mg/100 gr
alfatokoferola odnos ova dva pokazatelja je 1:1, ono se ubraja u najbolje bioloki redno
ulje koje u ishrani ljudi osigurava potrebe organizma za esencijalnim masnim kiselinama
i alfatokoferola. Ovaj odnos kod sojinog ulja je nepovoljniji (50% linolne kiseline i 15%
alfatokoferola) te je ovo po biolokoj vrednosti loije od suncokreta. Ulje kukuruznih klica
sadri znatne koliine tokoferola oko 100 mg/100 gr meutim od toga su svega 10 11 mg/100 gr alfatokoferoli, ostalo su gamatokoferoli to ukazuje na to da je ovo ulje po
biolokoj vrednosti iza suncokretovog ulja, ali zbog gamatokoferola koji je prirodni
antioksidans ovo ulje je vrlo postojano prema oksidaciji.
ivotnu sredinu
Strana 45 od 117
Sastav masnih kiselina suncokretovog ulja pokazuje da je sadraj zasienih masnih

kiselina mali u odnosu na sadraj oleinske i linolne kiseline. Zavisno od sorte suncokreta
ulje ima ovaj sastav masne kiseline:
palmitinska kiselina
3 - 6%
stearinska
1 - 3%
arahinska kiselina
0,6 - 1%
Behenska i lignocerinska
0,4 - 0,8%
oleinska kiselina
30 - 40%
linolna kiselina
50 - 64%
Sastav masnih kiselina sojinog ulja:
miristinska kiselina
0,2 - 0,4%
9 - 10%
stearinska kiselina
2 - 10%
arahinska kiselina
1 - 2%
oleinska kiselina
20 - 34%
linolna kiselina
49 - 55%
linilenska kiselina
4 - 12%.
Sadraj ove zadnje kiseline, linolenske kiseline dovodi do pojave reverzije mirisa sojinog
ulja tokom stajanja ili zagrevanja, to ovo ulje stavlja kod potroaa u red loijeg ulja od
suncokreta, poto nije reen problem uklanjanja ove kiseline. Mnoge zemlje kod kojih je
soja glavna sirovina reavaju to deliminim hidrogenovanjem to znatno poskupljuje
proces rafinacije, ali znatno poboljava kvalitet ulja.
Ulje kukuruznih klica ima sledei sastav masnih kiselina:
7-8%
stearinska kiselina
3-4%
arahinska kiselina
0,3-0,5%
lignocerinska kiselina
0-0,2%
oleinska kiselina
42-46%
linolna kiselina
40-45%
Osim ovih glavnih sastojaka sirova ulja sadre dve vrste komponenata:
U prvu vrstu spadaju primese koje dolaze u sirovo ulje zajedno sa gliceridima iz elijskog
tkiva semena. Te primese uvek prate ulje i njihova koliina zavisi od kvaliteta sirovine,
od naina i tehnolokog procesa dobijanja ulja. Takvih primesa ima obino 2 - 3%. To su
steroli tokoferoli, voskovi, fosfatidi i belanevine. Oni utiu razliito na kvalitet ulja a neki
priinjavaju tekou pri rafinaciji.
U drugu vrstu komponenata prisutnih u ulju spadaju one materije koje nastaju pri
skladitenju semena i ulja kao rezultat raznih hemijskih i biolokih procesa. Ovi faktori
loe deluju na kvalitet ulja, a potiu kako od glicerida tako i od ostalih primesa ulja. To
su uglavnom slobodne masne kiseline, mono i digliceridi. Za njihovo izdvajanje potrebno
je vriti temeljnu rafinaciju.
ivotnu sredinu
Strana 46 od 117
Od svih sirovih ulja (suncokretovog, sojinog i kukuruznih klica) zahteva se da u njima

bude to vie tokoferola, to manje voskova, fosfatida i belanevina, a takoe to manje
slobodnih masnih kiselina i peroksida da bi kvalitet jestivog ulja mogao da bude dobar uz
manje trokove prerade.
Da bi se proces rafinacije odvijao normalno bez velikih gubitaka sirovo ulje treba da ima
sledee karakteristike:
- sadraj slobodnih masnih kiselina oko 2%
- neosapunjive materije 0,5 - 1%
- bez mehanikih neistoa
- sadraj vode i isparljivih komponenti na temperaturi 100-1050C max. do 0,3%
- boja prirodno uta, miris svojstven sirovini
- voskovi u sirovom ulju max. 0,3%
- fosfatidi:
suncokretovo ulje 0,15 - 0,5%
sojino ulje nepredrafinisano 1,8 - 3,2%
sojino ulje predrafinisano 0,3 - 0,5%
ulje kukuriznih klica 0,8%
- jodni broj:
suncokretovo ulje 120 - 135
sojino ulje
ulje kukurznih klica 105 - 125
124 - 138
Tehnoloki postupak proizvodnje jestivog i delimino rafinisanog biljnog ulja sastoji se iz

sledeih operacija:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Hladna predrafinacija (trenutno se ne primenjuje)

Neutralizacija
Vinterizacija i filtracija
Beljenje (ne primenjuje se u sluaju prerade suncokretovog ulja, ve samo u
sluaju delimine rafinacije sojinog ulja)
Deodorizacija
Utakanje jestivog ulja u PET boce
Na slici 3.2.1.-1. dat je dijagram proizvodnje jestivog i delimino rafinisanog ulja.
ivotnu sredinu
Strana 47 od 117
Slika 3.2.1.-1. Dijagram proizvodnje jestivog i delimino rafinisanog ulja

1.
Hladna predrafinacija (trenutno se ne primenjuje)
Sirovo ulje se iz skladinih rezervoara RS1, RS2, RS3, RS4, RS5 ili RS6 prebacuje u
procesno-skladine rezervoare RS9, RS10, RS12, RS13 i RS14 za hladnu predrafinaciju u
arama od 1000 tona pumpama CP1, CP2 i CP3. Koliina sirovog ulja u procesnoskladinim rezervoarima meri se plovkom i mernom letvom. U toku punjenja rezervoara
uzima se uzorak za laboratorijsku kontrolu.
ivotnu sredinu
Strana 48 od 117
Hladna predrafinacija se vri na temperaturi okoline. U ulje se ubacuje rastvor elektrolita

iz odeljenja za obradu taloga, odnosno odeljenja masnih kiselina. Rastvor elektrolita
sadri 2% vode, 0,2% glauberove soli i 0,02% fosforne kiseline, raunate na koliinu ulja
u rezervoaru. Dodavanje rastvora se vri radi izdvajanja prisutnih fosfatida, voskova i
belanevina, procesom sedimentacije.
Sastav i koliina elektrolita u odnosu na koliinu sirovog ulja (raunato na 250 t/dan
jestivog delimino rafinisanog ulja data je u sledeoj tabeli.
Tabela 3.2.1.-1. Sastav i koliina elektrolita za hladnu predrafinaciju sirovog ulja
Komponenta
Glauberova so
(Na2SO4)
Fosforna
kiselina
H3PO4
Voda
UKUPNO
% u odnosu na ulje
0,2
kg/dan
500
Kg/h
20,83
0,02
50
2,08
2
2,22
5 000
5 550
208,33
231,24
Smea miruje najmanje 5 dana, ime se obezbeuje hidratisanje i taloenje hidratisanih

primesa u ulju.
Nakon sedimentacije iz rezervoara se izvlai hidratisani talog i pumpom prebacuje u
rezervoare za neutralizaciju, koji se nalaze u staroj rafinaciji. U ovim rezervoarima vri
se dodatno razdvajanje koje traje oko 2 asa, nakon ega se isputa voda, dok se
fosfatidni talog pomou pumpe prebacuje u poseban rezervoar smeten takoe u staroj
rafinaciji. Najlaki sloj - sirovo ulje se vraa natrag u rezervoare sirovog ulja. Fosfatidni
talog se pumpom prebacuje u tankoslojni filmski upariva, gde se vri njegovo suenje.
Suenje pojedinane are traje oko 20 sati. Koliina smee fosfatidnog koncentrata i
stearina, prema kapacitetu rafinerije od 200 t/24 h jestivog ulja, iznosi 10 t meseno,
odnosno 0,16 % u odnosu na ulje.
Osueni koncentrat slobodnim padom dolazi u sabirni rezervoar odakle se utae u bave.
Ovim procesom se pored hidratacionog taloga iz ulja odvaja vei deo voskova, ime se
olakava kasnija rafinacija.
Hidratisani talog je priblino sledeeg sastava:
- ulje
50%
- fosfatidi
10%
- voskovi
1%
- voda
39%
Odleano ulje, spremno za rafinaciju se prebacuje pumpom CP3 u procesno-skladine
rezervoare RS7, RS8, RS9, RS10 ili RS12 zapremine 600 t, a zaostali talog se prebacuje
u rezervoare za obradu taloga HT1, HT2 i HT3, u odeljenje masnih kiselina.
Vrednost kontrolnih karakteristika za sirovo ulje su:
- slobodne masne kiseline
- vlaga i isparljive materije
- gubitak rafinacije
- fosfor u sirovom suncokretovom ulju
- fosfor u sirovom odsluenom sojinom ulju
- fosfor u predrafinisanom suncokretovom i repiinom ulju
najvie
najvie
najvie
najvie
najvie
najvie
3%
0,3%
5%
0,025%
0,015%
0,005%.
Hladna predrafinacija se ne vri od 2008. godine.

ivotnu sredinu
Strana 49 od 117
2.
Neutralizacija
Sirovo, predrafinisano ulje, temperature 25 - 30 0C, transportovano iz rezervoara R7, R8

ili R9 prolazi kroz mera protoka M11, a zatim izmenjiva IPV5 (sirovo ulje - neutralisano
ulje) gde se zagreva i nakon toga alje u rezervoar T01.01.
Ulje se iz napojnog rezervoara T01.01 prebacuje pumpom P01.01 preko izmenjivaa
toplote H01.01 gde se zagreva na temperaturu t = 92 0C, prolazi preko trenutnog
meraa protoka i alje u mikser M02.01. U mikser se dodaje fosforna kiselina iz
rezervoara T02.02 pumpom P02.02 odakle zajedno sa uljem prelazi u koagulator T02.04
gde se zadrava 3 - 5 min da bi nehidratibilni fosfatidi reagovali sa fosfornom kiselinom.
Iz koagulatora ulje se prebacuje u mikser M01.01 u koji se istovremeno dodaje luina
koja se priprema u odeljenju masne kiseline i koja reaguje sa slobodnim masnim
kiselinama iz ulja. Pripremljena luina prebacuje se pumpom P44 ili P45 u napojni
rezervoar za luinu T01.02. Iz ovih rezervoara pumpom P01.03 luina se dozira u mikser
M01.01.
Smea fosforne kiseline, luine, sapuna i ulja odlazi u separator S01.01 na kome se
izdvaja vei deo sapuna. Po izlasku sa separatora ulje prolazi kroz izmenjiva toplote
H03.01 gde se dogreva na temperaturu od 92 0C i odlazi u mikser M03.01 u koji se
dodaje voda za pranje iz rezervoara za toplu vodu T47.01, a zatim emulzija ulja i vode
odlazi u separator S03.01.
Posle separacije na S03.01 ulje se ponovo mea sa toplom vodom iz rezervoara za toplu
vodu T47.01 u mikseru M04.01. i odatle odlazi na separator S01.04.
Nakon toga ulje ide na suenje u vakum sunicu D06.01. Po izlasku iz vakum sunice
svaka 2 sata se uzima uzorak neutralnog ulja i kontrolie u laboratoriji.
Sapuni i voda, izdvojeni na S01.01 i S03.01 odlaze u rezervoar za sapun T45.01.
Ukoliko ulje ne odgovara zahtevanom kvalitetu moe se vratiti u rezervoar T01.01 na
ponovnu preradu pomou pumpe P06.01.
Vrednosti kontrolisanih karakteristika za neutralisano ulje su sledei:
% slobodnih masnih kiselina (SMK)
mg/kg sapuna
3.
najvie 0,15
najvie 50.
Vinterizacija-fitriranje
Ulje, nakon sunice, temperature 85 - 90 0C, hladi se na pomenutom izmenjivau IPV5,

zatim prolazi kroz dva redno vezana izmenjivaa toplote IPV6 i IPV7 gde se hladi
rashladnom vodom i transportuje u sud DUV 1.
Iz suda DUV1 ulje se transportuje preko cevnog izmenjivaa ITC2 u kristalizator K2 gde
se hladi rashladnom vodom preko ploastih izmenjivaa IPV4 i IPV3 koji rade na glikol.
Iz katalizatora K2, ulje se pomou pumpe (MUPV5) sa frekventnom regulacijom
prebacuje u maturator MUV5 iz koga preliva u maturator MUV6, kroz cevni izmenjiva
ITC3, na kome se dogreva toplom vodom iz suda za toplu vodu na samoistei separator
S2, na kome se odvajaju voskovi i sapuni.
ivotnu sredinu
Strana 50 od 117
Odvojeni voskovi i sapuni odlaze slobodnim padom u rezervoare za sapun R48A i R48B.
Nakon prolaska kroz separator ulje se usmerava u sud FUV7, odakle se pomou pumpe
FUPV7 transportuje na filtere VF1 i VF2. Filtraciono sredstvo se dozira na usisu pumpe
FUPV7.
Nakon prolaska ulja kroz filtre, ulje se zagreva i usmerava na separator na ispiranje.
Nakon toga ulje se sui u sunici i alje na deodorizaciju.
Vrednosti kontrolnih parametara za filtrirano ulje, odnosno senzorna ocena su:
- bistrina
bistro na 20 0C
- sapuni
najvie 20 ppm.
4.
Beljenje
Postupak beljenja se primenjuje samo u procesu delimine rafinacije sojinog ulja.

Neutralisano ulje, iz postrojenja za neutralizaciju, kontinuirano se uvodi na liniju za
beljenje. Operacija beljenja odvija se pod vakumom. U tu svrhu ukljuuju se pumpe 13A,
13B i/ili 13C i ejektorski sistem E204 koristei vodu iz bazena B3.
Iz prihvatnog suda D201 ulje se preko centrifugalne pumpe G201 prebacuje preko
izmenjivaa toplote E201 u reakcioni sud D202. Deo ulja odlazi u mea ulja F201 gde se
ulje mea sa zemljom za beljenje. Suspenzija ulja i zemlje se pomou vakuma ubacuje u
reakcioni sud D202. Reakcija u sudu D202 traje 30 minuta uz kontinuirani protok.
Iz reakcionog suda suspenzija ulja i zemlje se odvodi na filtraciju. Filtracija ulja se odvija
na filterima F01 i F02 koji naizmenino rade, a filtrirano ulje se prihvata u rezervoar
F204, a zatim pumpom se transportuje u Ama-filtere D204A i D204B. Ako je ulje
odgovarajueg kvaliteta, iz rezervoara F204 se pumpom G204 prebacuje u rezervoar
R1.01, preko meraa protoka M03. Ako ulje nije odgovarajueg kvaliteta vraa se u
prihvatni sud za beljenje.
5.
Deodorizacija
Deodorizacija se izvodi u polukontinualnom deodorizatoru D301, odnosno destilacionoj

koloni od 6 etaa. Svaka etaa moe da primi 7 t ulja, a maksimalni kapacitet je
200 t/dan. Deodorizacija se odvija u vakumu od 4 - 6 mbara koji se obezbeuje
ejektorskim sistemom EG304, EG305 i EG306 i pumpama za procesnu vodu 13A, 13B i
13C iz bazena B3.
Temperatura ulja u procesu deodorizacije kree se od 190 - 240
redukovane pare u koliini od 300 kg/h.
C, uz dodatak
Deodorizator se napaja uljem preko pumpe G301 i odmerenog rezervoara F301. Na

svakoj etai, ara ulja se zadrava 37 - 50 min.
Pri startovanju procesa deodorizacije ulje se u prvoj etai zagreva preko grejaa koji
koristi 3 300 kg pare/h, pritiska 11 - 13 bara. Kad se napuni prvih pet etaa iskljuuje se
greja, a ukljuuje se izmenjiva toplote u 5-oj etai. Izmenom toplote deodorisanog ulja
temperature od 190 - 240 0C i neutralisanog ulja temperature od 85 0C, neutralisano ulje
se zagreva do 180 0C, a deodorisano se hladi na 150 0C.
U drugoj etai ulje se zagreva na temperaturi od 190 - 240 0C parom iz visoko pritisnog
kotla C301 snage 900 kW i maksimalnog pritiska 75 bara.
ivotnu sredinu
Strana 51 od 117
U treoj i etvrtoj etai odvija se samo proces deodorizacije.

U procesu deodorizacije izdvajaju se kapljice ulja koje se skupljaju u rezervoaru F302
odakle odlazi slobodnim padom u hvata ulja H.U.
Bridove pare iz deodorizatora D301 kondezuju se u perau bridovih para D302, koje se
zatim prebacuju u rezervoar za sapun R48B.
Hlaenje ulja se odvija u petoj i estoj etai. Hlaenje u petoj etai obavlja se izmenom
toplote, a hlaenje u estoj etai obavlja se procesnom rashladnom vodom koja se
obezbeuje pumpama 6A, 6B i 6C iz bazena B2.
Izlazna temperatura ulja iz este etae je t = 110 0C. U toku hlaenja ulja na
temperaturi od t = 120 0C automatski se dozira rastvor limunske kiseline iz rezervoara
F305 u koliini od 0,03 kg/toni ulja.
Posle hlaenja ulja u estoj etai, ulje se preko ploastih izmenjivaa toplote dalje hladi
do temperature od 20 - 32 0C, u zavisnosti od temperature procesne rashladne vode kao
i temperature vazduha.
Na izlazu iz este etae uzima se uzorak svake are za laboratorijsku kontrolu. Ako je
kvalitet deodorisanog ulja odgovarajui, ulje se transportuje u rezervoare R1-10 u
odeljenje manipulacije uljima. Ako kvalitet ulja nije odgovarajui, ulje se prebacuje u
rezervoar V16, a zatim u odmerni rezervoar F301 i vraa na doradu ili u sirovo ulje.
Visokopritisni parni kotao C301, proizvodi paru od max 65 bara, temperature pare
274 0C. Zagrevanje vode se vri pomou zemnog gasa. Iz kotla para odlazi u drugu
etau deodorizatora i zagreva ulje na 190-240 0C, ohladi se i slobodnim padom vraa u
kotao.
Vrednosti kontrolnih karakteristika za deodorisano ulje su:
- slobodne masne kiseline
najvie 0,15%
- mg/kg sapuna
najvie 20
- mmol/kg peroksidni broj
najvie 0,5
- senzorna ocena (ukus)
najmanje 4
- nakon COLD testa ulje mora biti bistro prozirno i sa visokim sjajem.
6.
Utakanje jestivog ulja u PET boce
Postupak utakanja jestivog ulja u PET boce odvija se kroz sledee operacije:
- Utakanje ulja i zatvaranje boca
- Lepljenje etiketa i obeleavanje datuma
- Pakovanje
- Paletiranje i umotavanje paleta.
Ulje iz rezervoara za skladitenje jestivog ulja preko izmenjivaa toplote, gde se vri
zagrevanje ili hlaenje na temperaturu od 21 0,5 0C, pumpom se preko filtera
prebacuje u rezervoar punilice Pavonis 72/10. Nivo ulja u rezervoaru punilice
kontrolie sonda koja preko PLC-a upravlja pneumatskim elektro-magnetnim
razvodnikom, odnosno leptir ventilom koji otvaranjem i zatvaranjem odrava
odgovarajui nivo ulja.
PET boce se podiu na dizne putem pneumatskih podizaa pri pritisku komprimovanog
vazduha od 6 bara. Ulje se utae preko 72 dizne koje se nalaze na rotirajuem delu,
ivotnu sredinu
Strana 52 od 117
rezervoaru sa uljem zapremine 250 l. Punjenje se odvija posredstvom pritiska i

vakuuma. Pritisak u rezervoaru sa uljem je 0,15 0,03 bara, a vakuum je 0,15 mmHg.
Napunjene boce rotiranjem se prenose na mainu za epovanje. Neposredno pre
epovanja vri se inertizacija tenim azotom.
Doziranje (ukapavanje) tenog azota se vri preko ukapljivaa koji se snabdeva sa
azotom iz rezervoara (stanica sa TN2 koju snabdeva Messer Tehnogas). Pritisak azota u
rezervoaru je 1,6 0,05 bara.
epovi, jednodelni ili dvodelni, se uvode u mainu pneumatski, preko plastine cevi.
Najoptimalniji kapacitet punjenja je 17400 - 17600. Pri ovim parametrima najbolja je
usklaenost sa radom duvaljke B-117 od 17500 boca na as i minimalnim zastojima na
pneumatskom transporteru, prenosnik boca do punjaice. epovi se uzimaju preko
podizaa epova vakuumski, na boce se prenose pritiskom. Vakum za noenje
jednodelnih epova je 180 mbara. Za dvodelne epove pritisak je 200 mbara.
Napunjene i zaepljenje PET boce transportnom trakom prolaze pored ureaja za
kontrolu nivoa. Nedovoljno napunjene boce i boce bez epa se pomou pneumatskog
izbacivaa automatski uklanjaju na sporednu traku. Jednom meseno laboratorijski se
kontrolie nazivna koliina ulja u 75 PET boca.
Lepljenje etiketa se vri pomou maine E 62 - 120 - 12/6, proizvoa: Langguth
Nemaka. Etikete se postavljaju na boce posredstvom zagrejanog lepka, koji se nanosi
na bocu na t = 150 0C 5 0C. Lepak se priprema u ureaju za zagrevanje Nordson koji
je sastavni deo maine i transportuje se pod pritiskom do ureaja za nanoenje.
Boce sa zalepljenom etiketom se transportuju trakom do tampaa datuma JET-ink.
Datumom obeleene boce se trakom transportuju do maine za pakovanje.
Na automatskoj maini za pakovanje Vega S 60F formiraju se paketi od 15 boca i 6
boca, a potom se uvijaju u termoskupljajuu foliju. Paketi sa 15 boca poseduju podlonu
tacnu koja se uvodi ispod boca putem transportera neposredno pre uvijanja u
termoskupljajuu foliju.
Nakon formiranja paketa isti se valjkastim transporterima transportuju na paletizaciju.
Paletiranje zbirnog pakovanja vri se na maini Herkules koja radi potpuno automatski.
Paketi se slau na drvenu paletu dim. 1200 x 800 mm prema programski regulisanom
rasporedu. Formirana paleta transporterom odlazi u mainu za umotavanje u stre foliju
Venus.
Uvijene palete se transporterima prebacuju u skladite.
3.2.2. Odeljenje za proizvodnju masnih kiselina

U odeljenju masnih kiselina vri se priprema rastvora luine (NaOH), obrada taloga,
obrada masnoa sa hvataa masti i sapunice iz postrojenja za rafinaciju ulja, kao i
sapunice i masnoe sa hvataa masti iz fabrike biljnih masti Bima. Iz uljanog taloga
izdvojeno ulje se vraa u pogon rafinacije ulja, a fosfatidni talog se transportuje u sirovi
deo gde se mea u samu.
Projektovani kapacitet odeljenja za proizvodnju masnih kiselina je 7,5 t/dan smee
masnih kiselina. Kapacitet pogona masnih kiselina diktiran je kapacitetom rafinerije,
sadrajem slobodnih masnih kiselina (SMK) i usvojenim tehnolokim postupkom.
ivotnu sredinu
Strana 53 od 117
Sadanji kapacitet rafinerije je 200 t/dan sirovog ulja, sa maksimalnim sadrajem SMK
od 3%. Meutim, zbog planiranog poveanja kapaciteta rafinerije na 250 t/dan sirovog
ulja, kapacitet proizvodnje masnih kiselina je raunat na 7,5 t/dan istih SMK. asovni
bilans koliine smee masnih kiselina iznosi 0,3125 t/h.
Sapunica predstavlja vodenu emulziju sastavljenu iz masne faze i vodene faze u odnosu
koji se moe smatrati 0,4:0,6 u korist vode.
Masna faza u sebi sadri :
- neutralne masnoe
- SMK
10 - 55%
45 - 89%
Meutim, najee se moe smatrati da sapunica sadri priblino istu koliinu SMK i ulja.
Srednja molekulska teina za SMK sa kojom se rauna je 283, a za sapune 305, tako da
se dobijaju sledei asovni bilansi:
-
SMK
ulje
sapuni
voda
312,5 kg/h
312,5 kg/h
336 kg/h
974 kg/h
Za proizvodnju masne kiseline primenjuje se dva postupka.

Tehnoloki postupak za prevoenje sapunice u tehnike (rafinacione) masne kiseline,
bazira na hidrolizi sapuna pod dejstvom sumporne kiseline po sledeoj reakciji:
2 R-COONa + H2SO4
2 x 305
98
2R-COOH + Na2SO4
2 x 283
142
Kvalitet sapunice zavisi od ukupnog sadraja masnih kiselina u sirovom ulju, sadraja
nesapunjivih materija u sapunici kao i od usvojenog tehnolokog postupka neutralizacije.
Takoe, na kvalitet produkta u znatnoj meri moe uticati i sadraj nesapunjivih materija
u sapunici, tako da kvalitet gotovog produkta moe da varira.
Iz istih razloga promenljiv je i normativ sumporne kiseline koja moe da se troi na
razgradnju primesa i neistoa, koje mogu biti prisutne u ulju u znatnoj meri.
Na slici 3.2.2.-1. dat je dijagram toka proizvodnje masne kiseline.
ivotnu sredinu
Strana 54 od 117
Slika 3.2.2.-1.dat je dijagram toka proizvodnje masne kiseline

Hidroliza sapunice
Postupak I
Prema usvojenom tehnolokom postupku usvojen je paralelan rad sa po 2 kace, odnosno
u dvema kacama obavljaju se iste operacije, dok su u drugim dvema sukcesivno
ivotnu sredinu
Strana 55 od 117
pomerene za 4 sata (kace K1-4, zapremine 7 m3). Ceo proces od jednog do drugog
punjenja kaca predvien je da traje 8 sati.
Punjenje kaca traje priblino 1 sat. U toku punjenja kaca sapunicom, ili neposredno pre,
vri se analiza sapunice na sadraj sapuna. Na osnov rezultata analiza stehiometrijski se
rauna potrebna koliina sumporne kiseline i uveava za 20 %, a zatim dozira i alje iz
dozir suda u kace. U svrhu transporta sumporne kiseline iz napojnog rezervoara D1
(0,5 m3) do dozir suda koriste se dve pumpe, dok kiselina iz dozir suda slobodnim
padom dospeva u kace.
Na sudu je predvien i prelivni vod za vraanje kiseline u rezervoare, kao i prihvatni sud
sa cevovodom koji e u sluaju izlivanja kiseline iz dozir suda vratiti kiselinu u najbliu
kacu.
Sumporna kiselina se dozira zajedno sa vodom kako bi se postigao efekat razblaivanja i
izbegla suvie burna reakcija na poetku doziranja sumporne kiseline.
Pre doziranja kiseline sadraj kace zagreva se barbotiranjem pare koja se uvodi
cevovodom pri dnu kace, u trajanju od 15 min. Priblino isto toliko traje operacija
dodavanja dozirane koliine sumporne kiseline. Sadraj u kaci je zagrejan do 900C i sledi
operacija kuvanja - blae barbotiranje parom u trajanju od jednog sata.
Nakon kuvanja sledi taloenje za koje je predvieno 3-4 sata, odnosno najmanje 2 sata.
Pri kraju taloenja vri se analiza dobijene masne kiseline. Ukoliko analiza pokae da je
sadraj SMK u masnim kiselinama ispod onog koji se oekuje vri se ponovno doziranje
kiseline i reakcija produava za jo izvesno vreme, oko jedan sat.
Produkti reakcije izdvojeni su u dve faze:
-
tea, vodena faza suspenzija Na2SO4 sa neto neizreagovane kiseline i

neistoama,
laka, masna faza sa rafinacionim masnim kiselinama i izvesnom koliinom

zahvaenog ulja.
Po zavrenom taloenju pristupa se isputanju vodene faze u gravitacioni hvata masti

pored odeljenja masne kiseline (kanal za otpadne vode), a zatim se jednom od pumpom
PIB1 masne kiseline prebacuju u skladine rezervoare T1, T2, R1 ili R2. Iz skladinih
rezervoara uzima se uzorak rafinacionih masnih kiselina za laboratorijsku kontrolu.
Masna kiselina koja je odgovarajueg kvaliteta prebacuje se u skladini rezervoar R11 za
otpremu u auto-cisterne.
Isputanje pojedinih faza kontrolie se vizuelno.
Vodena faza, koja je bele boje, isputa se do pojave tamno braon boje masne faze.
Nakon isputanja vodene faze, masna faza se pumpama transportuje u skladine
rezervoare.
Operacija pranjenja traje priblino 1 sat.
Kace su disponirane u jednoj liniji, postavljene na betonske ploe (oslonce) i sve etiri se
opsluuju preko jedne platforme.
Postupak II
Uljani talog se prebacuje pumpom PT1 i PC4 u rezervoare R13 i R14. Nakon punjenja
otvaraju se ventili za paru i poinje zagrevanje rezervoara. Zagrevanje parom se vri do
kljuanja mase. Zagrejana masa uljanog taloga ostavlja se da odlei minimum 5 dana. U
toku taloenja izdvajaju se tri faze i to:
ivotnu sredinu
Strana 56 od 117
- na povrini se izdvoji masna kiselina,

- u srednjem sloju talog i
- na dnu rezervoara voda.
Masna kiselina se iz rezervoara R13 ili R14 pumpom PT1 ili PT4 prebacuje u rezervoare
HT1,2 ili 3.
Na osnovu laboratorijskih analiza sadraja masne faze, taloga i vlage u svakom
rezervoaru, nastavlja se sa zagrevanjem i raslojavanjem do zahtevanog kvaliteta ili se
uzorak alje na konanu analizu.
Kada je kvalitet masne kiseline odgovarajui, pumpom PC9 ili 10 masna kiselina se
prebacuje u skladini rezervoar R11 za gotovu masnu kiselinu i otpremu.
Fosfatidni talog se transportuje do sirovog dela za umeavanje u samu.
Voda se isputa iz rezervoara u gravitacioni talonik.
Postrojenje za pripremu rastvora luine
Za potrebe rafinerije, za 20 %-tnim rastvorom NaOH, u objektu sa postrojenjem masnih
kiselina smeteno je postrojenje za rastvaranje NaOH.
Rastvaranje luine vri se u kabini za rastvaranje. Burad se unose u kabinu otvorena.
Pod dejstvom pare, luina se rastvara i rastvor dospeva u prihvatni rezervoar RL-1.
Proces rastvaranja je egzoterman i u toku rada dolazi do zagrevanja rastvora koji se po
zavretku rastvaranja prebacuje pumpama u rezervoare RL-2 i RL-3. Dovod voda za
razblaivanje vri se takoe pumpama.
U toku rastvaranja, radi podeavanja koncentracije na 40%, dovod vode se prekida na
neto nioj koncentraciji. Dobijanje tane vrednosti rastvora postie se dodavanjem
odgovarajue koliine luine u ljuspicama. Potronja iste sode u ljuspicama je 6 kg/1t
jestivog ulja.
Kada NaOH stie u pogon kao rastvor vee koncentracije od 20% (obino 50-60%) vri
se pretakanje u skladine rezervoare i razblaivanje. Pretakanje se vri preko fleksibilnog
creva.
Komora za topljenje luine nalazi se sa spoljne strane objekta, podignuta na visinu od
1,83 m, tako da luina slobodnim padom kroz vod dolazi u prihvatni rezervoar u objektu,
na koti 0,0 m. Skladini rezervoari i pumpe se takoe nalaze u objektu.
Poslednjih godina ne koristi se kabina za topljenje luine kao ni soda u ljuspicama, ve
se kupuje 50% rastvor NaOH, koji se dalje razblauje.
3.3. Prikaz vrste i koliine potrebne energije i energenata, vode,

sirovina, potrebnog materijala za izgradnju i dr.
Sirovine
Glavna sirovina za dobijanje jestivog ulja je sirovo suncokretovo ulje. U manjoj
koliini koristi se sojino sirovo ulje. Izuzetno retko prerauje se ulje kukuruzne klice.
Suncokretovo ulje dobija se iz semena suncokreta koje sadri 38 - 55% ulja. Ulje ove
uljane kulture spada u ulja visokog kvaliteta jer sadri 50 - 80 % esencijalnih masnih
kiselina neophodnih za ljudski organizam.
ivotnu sredinu
Strana 57 od 117
Zavisno od sorte suncokreta, suncokretovo ulje ima sledei sastav masnih kiselina:
- plamitinska kiselina
3-6 %
- stearinska kiselina
1-3 %
- arahinska kiselina
0,6-1 %
- behenska i lignocerinska
0,4-0,8 %
- oleinska kiselina
30-40 %
- linolna kiselina
50-64 %
Sastav masnih kiselina sojinog ulja:
- miristinska kiselina
- palmitinska kiselina
- oleinska kiselina
- linolna kiselina
- linolenska kiselina
0,2-0,4
9-10
2-3
1-2
20-34
49-55
4-12
Ulje kukuruznih klica ima sastav masnih kiselina

- plamitinska kiselina
7-8
3-4
0,3-0,5
- lignocerinska kiselina
0,2
- olcinska kiselina
42-46
- linolina kiselina
40-45
%
%
%
%
%
%
%
sledei:
%
%
%
%
%
%
Osim ovih glavnih sastojaka sirova ulja sadre dve vrste komponenata.
U prvu vrstu spadaju primese koje dolaze u sirovo ulje zajedno sa gliceridima iz elijskog
tkiva semena. Te primese uvek prate ulja i njihova koliina zavisi od kvaliteta sirovine,
od naina i tehnolokog procesa dobijanja ulja. Takvih primesa ima obino najvie 2-3%.
To su steroli, tokoferoli, voskovi, fosfatidi, belanevine, ugljovodonici.
U drugu vrstu komponenata prisutnih u ulju spadaju one materije koje nastaju pri
skladitenju semena i ulja kao rezultat raznih hemijskih i biolokih procesa. Ove
komponente loe deluju na kvalitet ulja. To su uglavnom slobodne masne kiseline, mono
i digliceridi.
Od svih sirovih ulja, suncokretovog, sojinog i ulja kukuruznih klica, zahteva se da u
njima bude to vie tokoferola, to manje voskova, fosfatida i belanevina, i takoe, to
manje slobodnih masnih kiselina i peroksida da bi kvalitet jestivog ulja mogao da bude
dobar.
Nakon rafinacije jestivo ulje treba da ima sledee karakteristike:
-
sadraj slobodnih masnih kiselina

max. 0,06 %
sadraj isparljivih materija na 105 0C
0,05%
0
sadraj peroksida u mmol O2/kg ulja
sadraj sapuna
max 10 ppm
ukus i miris besprekoran i neutralan
Nakon COLD testa ulje mora biti bistro, prozirno i sa visokim sjajem.
Nakon rafinacije vei deo ulja se toi u PET boce i odlazi na trite dok drugi deo odlazi
na preradu u fabriku biljne masti.
ivotnu sredinu
Strana 58 od 117
Pomoni materijali
Pri rafinaciji ulja koriste se sledei pomoni materijali:
1. natrijum hidroksid (NaOH)
2. fosforna kiselina (H3PO4)
3. koncentrovana sumporna kiselina
4. voda
5. pomono filtraciono sredstvo
6. limunska kiselina.
Natrijum hidroksid. Kao pomono sredstvo pri neutralizaciji koristi se 20% rastvor
natrijuma hidroksida. Kupuje se kao 50% rastvor koji se razbauje.
Potrebna koliina istog NaOH iznosi 6 kg NaOH/t jestivog ulja.
Fosforna kiselina. Pri neutralizaciji koristi se fosforna kiselina jaine 83%. Potronja
fosforne kiseline iznosi 1 kg/t jestivog ulja.
Za obradu sapuna koristi se koncentrovana sumporna kiselina u koliini od 10,5 kg/t.
Voda za pranje ulja je poeljno da bude meka da ne bi tokom pranja dolo do taloenja
kamenca na separatorima. Obino se u kontinuiranom procesu sa separatorima koristi
voda tvrdoe 5 0N.
U procesu rafinacije voda se koristi kao tehnoloka voda, kao rashladna voda, voda za
zagrevanje i kao tehnika voda za pranje. Takoe, vodena para se koristi za zagrevanje.
Pomono filtraciono sredstvo. Kao pomono filtraciono sredstvo koristi se fitraciono
sredstvo na bazi celuloze - Filtracel koje se razgrauje kroz masnu kiselinu i taloge.
Potronja filtracionog sredstva po toni proizvoda iznosi 6 kg, odnosno 1200 kg/dan.
Ranijih godina, do 1976. godine, u tehnolokom postupku proizvodnje rafinisanih biljnih
ulja koristila se glina za beljenje za uklanjanje boje vegetabilnih ulja i masti. U zemlji za
beljenje, nakon produvavanja filtra ostaje 18 - 20 % ulja. Kako nije mogue na
adekvatan nain zbrinuti iskorienu glinu za beljenje, 1976. godine je u proces uveden
sistem hlaenja sa regeneracijom i eliminisana je operacija beljenja ulja.
Limunska kiselina se koristi za proizvodnju biljnih ulja u koliini od 0,03 kg/t ulja.
Priprema rastvora luine
Luina u pogon masnih kiselina stie u dva oblika:
- kao rastvor promenljive koncentracije u auto-cisternama.
Vri se samo njeno razblaivanje do 20% i skladitenje u rezervoare RL-2 i RL-3.
Glavna sirovina za proizvodnju masnih kiselina je sapunica iz pogona rafinerije sirovog
ulja.
Sapunica predstavlja vodenu emulziju sastavljenu iz masne faze, i vodene faze u
odnosu koji se moe smatrati 0,4:0,6 u korist vode.
ivotnu sredinu
Strana 59 od 117
Masna faza u sebi sadri:

-
neutralne masnoe
10 - 55%
Osapunjene masne kiseline
45 - 89%
Najee se moe smatrati da sapunica sadri istu koliinu masnih kiselina i ulja. U
sastavu sapunice takoe, uestvuje i 20% rastvor NaOH koji se koriste u postupku
neutralizacije preradfinisanog ulja. U tabeli 3.3.-1. dat je asovni bilans sapunice.
Koliina neistoa koje se izdvajaju zajedno sa sapunicom (nehidratabilne sluzne
materije, voskovi i ostale neistoe) procenjuju se na priblino 10 % u odnosu na
sapunicu, tj. oko 200 kg/h.
U svrhu zagrevanja sapunice sa 70 0C, sa koliko dolazi iz pogona neutralizacije, na 900C,
raunajui sa neizbenim toplotnim gubicima, bie potrebno oko 50 kg/h pare pritiska 3
bara.
Teorijski izraunata potrebna koliina koncentrovane sumporne kiseline za hidrolizu
sapuna je 54,1 kg/h, a raunato sa 20% vikom to je 64,93 kg/h. Normativ po toni
sirovog ulja je 7,79 kg.
U narednoj tabeli je dat asovni bilans sapunice i reakcione smee.
Tabela 3.3.-1. asovni bilans sapunice i reakcione smee
Redni
br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
6.
7.
Komponenta
kg/h
SMK
Ulje
Sapuni
Voda
Luina
Neistoe, voskovi, sluzne materije
Sapunica
Direktna para za grejanje
Konc. H2SO4
Reakciona smea
312,5
312,5
336,8
974,0
132,6
200,0
1931,6
50,0
65,0
2046,6
Finalni proizvod - rafinisana masna kiselina treba da bude sledeeg sastava:

SMK
Vlaga
Fosfatni talog+neistoe+ulje
Jodni broj
55-70%
1,3-2%
44-28%
110-130
Ako se uzme da je u najnepovoljnijem sluaju odnos SMK i ulja u finalnom proizvodu 1:1
kao i u sapunici onda je teorijska koliina rafinisanih masnih kiselina 625 kg/h. Uz
neizbene gubitke, procenjene na 10%, koliina masnih kiselina koja se dobija je
562,5 kg/h.
Godinja proizvodnja masnih kiselina, raunata sa prosekom od 3 % SMK u ulju i 320
radnih dana iznosi 4320 t/god.
ivotnu sredinu
Strana 60 od 117
Energenti
Za grejanje u okviru tehnolokih procesa proizvodnje jestivih rafinisanih ulja i masnih
kiselina kao energent koristi se vodena para. Ukupna potronja vodene pare iznosi
600 kg/t ulja. Vodena para se dobija iz kotlarnice industrije ulje Dijamant. Kao
energenti kotlarnice koriste se prirodni gas i suncokretova ljuska. Proizvodnja pare u
kotlarnici industrije ulja Dijamant vri se na ekoloki prihvatljiv nain. Fabrika ulja
Dijamant je dobila saglasnost na Studiju o proceni uticaja zateenog stanja na ivotnu
sredinu objekta kotlarnice u industriji ulja Dijamant (Reenje broj: IV-03-03-501-19 od
12.06.2009. godine).
Takoe, u aneksu rafinerije smeten je i kotao visokog pritiska C301, koji proizvodi paru
od max 65 bara, temperature 274 0C, za potrebe rafinerije. Zagrevanje vode se vri
pomou zemnog gasa. Napajanje kotla vodom vri se demineralizovanom vodom iz
postrojenja za HPV kotlarnice Dijamanta. Kotlovsko postrojenje je vertikalni gasni
kotao proizvod nemake firme GEKA, tip NUK-HP600 kapaciteta 900 kW sa
proizvodnjom pare cca 2000 kg/h.
Kotao je snabdeven sigurnosnom armaturom: radnim i sigurnosnim presostatom pritiska
pare, sigurnosnim ventilom DN 50/PN 150, sigurnosnim nivo sondama, nivo sondom
predalama i termostatom za prekomernu temperaturu izduvnih gasova. Kotao je
termoizolovan i prikljuen je na dimnjak prenika 350 mm, visina 9,85 m. Na gornjoj
ploi kotla ugraen je gorionik proizvod Waishaupt, tip G-7/1-D, kapaciteta 3001750 KW sa pripadajuom gasnom rampom i odunom cevi izvedene sa regulatora
pritiska van krova objekta.
Proizvedena para iz kotla ide u separator pare koji se nalazi na zadatoj koti od strane
proizvoaa kotla, a potom do izmenjivaa dezodorizatora. Kotlovsko postrojenje i
izmenjiva dezorizatora ine zatvoren sistem.
Snabdevanje elektrinom energijom vri se iz trafo stanice industrije ulja Dijamant.
Procenjena potronja elektrine energije za Rafineriju ulja u 2009. godini je 2 776 733
kWh.
Potronja vode
U pogonu rafinacije ulja i odeljenju rafinacije masnih kiselina voda se koristi za
spravljanje rastvora elektrolita, kao voda za pranje u procesu neutralizacije, kao
rashladna voda, voda za zagrevanje i kao tehnika voda za pranje.
Ukupna potronja vode iznosi 350 m3/dan. Snabdevanje sanitarnom vodom vri se iz
gradskog vodovoda dok se za tehnoloke potrebe pogoni snabdevanju vodom iz
sopstvenih bunara fabrike ulja Dijamant.
Procenjena potronja gradske vode za 2009. godinu je oko 245 000 m3.
Procenjena potronja bunarske vode za 2009. godinu je oko 402 000 m3.
Smetaj sirovina, gotovih proizvoda i manipulacija
Sirovo ulje, dobijeno presovanjem i ekstrakcijom skladiti se u rezervoarima RS 1, RS 2,
RS 3, RS 4, RS 5 ili RS 6 svaki kapaciteta 5 000 m3. Grupa malih rezervoara pored
rafinerije kapaciteta po 600 m3 slui za pripremu sirovog ulja pre rafinacije: RS 7, RS 8,
ivotnu sredinu
Strana 61 od 117
RS 9, kapaciteta po 600 m3 za hladnu predrafinaciju suncokretovog ulja, RS 10,

kapaciteta 300 m3, za ulje od suncokretovih klica. Ukupni smetajni prostor iznosi
32 100 m3 sirovog ulja. Poloaj rezervoara dat je u prilogu 3.
Smetaj gotovih proizvoda:
1. Jestivo ulje se skladiti u rezervoarima RS 12, zapremine 300 m3, RS 15-18,
zapremine po 1 000 m3, RJ 1 i RJ 2, zapremine po 300 m3, RJ 1-11 ukupne zapremine
330 m3 (11 kom x 30 m3 unutar zgrade manipulacije uljima) i R1.01, zapremine 300 m3,
za rafinisano ulje soje. Ukupni kapacitet za smetaj jestivog ulja iznosi 5 230 t, odnosno
5 530 t.
2. Masna kiselina. Rafinaciona masna kiselina, nakon cepanja sapunice skladiti se u
rezervoarima od po 80 t, smetenih u podrumu zgrade masne kiseline. Prekontrolisana
masna kiselina iz ovih rezervoara skladiti se u rezervoaru R 11, zapremine 300 m3.
Pumpne stanice
Pumpna stanica za sirovo ulje - pumpna stanica PS-1 (kod Remonta)
dve centrifugalne pumpe za manipulaciju sirovih ulja i utovar vagon cisterni, u sklopu
rezervoara RS 1-6:
PC 1
1 450 l/min = 87 m3/h
PC 2
1 450 l/min = 87 m3/h
Pumpna stanica PS-2 (kod Rafinerije)

centrifugalna pumpa za manipulaciju sirovih ulja u sklopu rezervoara RS 7-12
PC
ZP
ZP
ZP
3
1
2
3
1
1
1
1
450
800
800
500
l/min
l/min
l/min
l/min
= 87
=108
=108
=90
m3/h
m3/h
m3/h
m3/h
za
za
za
za
manipulaciju sirovim uljima

istovar auto i vagon-cisterni sirovim uljem
istovar auto i vagon-cisterni jestivim uljem
napajanje Bime del. raf. sojinim uljem
Pumpna stanica PS-3 (kod Masne kiseline)

Centrifugalna pumpa za manipulaciju sirovih ulja u sklopu rezervoara RS 13-18
PC 4
PC 5
1 450 l/min = 87 m3 /h
500 l/min = 30 m3 /h
za utovar sirovog ulja u auto i vagon-cisterne

van upotrebe
Pumpna stanica PS-4 (kod Transporta)

centrifugalna pumpa za manipulaciju jestivih ulja u sklopu rezervoara RS 15-18
PC 6
500 l/min = 30 m3/h
za prebacivanje ulja u magacin
ivotnu sredinu
Strana 62 od 117
Magacin ulja
Centrifugalne pumpe za jestiva ulja u sklopu rezervoara RJ 1-11
CP
CP
CP
CP
CP
1
2
3
4
5
500 l/min = 30 m3/h

500 l/min = 30 m3/h
1 450 l/min = 87 m3/h
1 450 l/min = 87 m3/h
500 l/min = 30 m3/h
napajanje toione jestivim uljem

napajanje toione jestivim uljem
za napajanje Bime jestivim uljem
utovar auto i vagon cisterni jestivim uljem
za manipulaciju jestivim uljem.
Radna snaga
Za kontinualan rad pogona za proizvodnju jestivog rafinisanog ulja i masnih kiselina
organizovan je rad u tri smene u etvorobrigadnom sistemu.
Ukupan broj zaposlenih je :
Postrojenje rafinerije
Postrojenje masnih kiselina
Pratea postrojenja
ukupno
26
6
5
37
3.4. Prikaz vrste i koliine isputenih gasovitih, tenih i vrstih

otpadnih materija, ukljuujui emisije u vazduh, povrinske i
podzemne vodne recipijente, odlaganje na zemljite, buku,
vibracije, toplotu, zraenja (jonizujua i nejonizujua) i dr.
3.4.1. vrst otpad

U procesu rafinacije sojinog ulja generie se otpadna zemlja za beljenje. Otpadna zemlja
za beljenje ima karakter otpada koji nije opasan ali nije ni inertan i nema upotrebnu
vrednost (Prilog 11: Uverenje o utvrivanja karaktera otpada). Ovaj otpad se
privremeno skladiti u kontejnerima pored rafinerije, do generisanja odreene koliine,
nakon ega se odvozi na gradsku deponiju i odlae pod posebnim uslovima koje je
definisalo Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije (Prilog
12). Proizvodnja sojinog ulja se vri povremeno, tako da se otpadna zemlja za beljenje
povremeno generie.
Prilikom proizvodnje rafinisanih biljnih ulja ranije se otpadno filtraciono sredstvo odnosilo
na gradsku deponiju. Od 2008. godine koristi se filtraciono sredstvo na bazi celuloze koje
se razgrauje dalje kroz masnu kiselinu i taloge.
Kao vrst otpad generie se i manja koliina raznog otpada koji potie od redovnog
odravanja postrojenja i opreme, zatim otpad od prazne ambalae i nosaa ambalae. To
su uglavnom metalni otpad (zamenjeni delovi opreme), zaptivni i izolacioni materijali,
drvo, plastini dakovi i slino. Ovaj otpad se privremeno skladiti na posebnom mestu u
krugu fabrike i potom odvozi i tretira na zakonom propisan nain prema vrsti i
karakterizaciji.
ivotnu sredinu
Strana 63 od 117
3.4.2. Teni otpad

Tokom proizvodnje biljnih ulja nastaje velika koliina otpadne vode.
Prosena potronja vode u pogonu za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih
kiselina je 350 m3/dan.
Nain prerade i uslovi rada u rafineriji ulja utiu na koliinu i karakteristike otpadne
vode. Izvori otpadnih voda u rafineriji ulja ukljuuju i izmenjivae toplote, barometarske
kondenzatore, skrubere, pranje masnih podova, curenje opreme kao i voda od ispiranja
sapunice.
Pored velikog sadraja masnoa, u otpadnim vodama javlja se i poviene koncentracije
sulfata i fosfata. pH vrednost vode moe znaajno da varira to znaajno oteava
preradu vode.
Kvalitet otpadnih voda iz uljare (uliv u primarni preista) prikazan je u sledeoj tabeli.
Tabela 3.4.2-1. Kvalitet voda iz uljare
Parametar
Temperatura vode
Jedinica
Boja
Rezultat
(datum
uzorkovanja
09.07.2009)
Rezultat
(datum
uzorkovanja
21.10.2009)
17,0
26,0
Miris
upadljiv, na
suncokret
slabo
beliastoukasta
intenzivan,
neodreen
Vidljive otpadne materije (prozirnost)
Svetloukasta
neprozirna
neprozirna
pH vrednost
7,4
8,19
Talone materije nakon 30 min
bez
bez
Sueni nefiltrirani ostatak
mg/l
5 043
1 229
Sueni filtrirani ostatak
mg/l
4 908
979
Suspendovane materije
mg/l
135
250
areni ostatak nefiltriranog uzorka
mg/l
4 345
600
Gubitak arenjem
mg/l
698
629
Hemijska potronja kiseonika

(HPK iz K2Cr2O7)
Bioloka potronja kiseonika
(BPK5)20
Ukupni azot, (N)
mg/l
1 212
385
416
192
0,4
1,5
Amonijum jon, (NH4+)
mg/l
0,25
< 0,01
Sulfati (SO4)2-
mg/l
2 109
54
Ukupni fosfor (kao P)
mg/l
6,8
4,67
Hloridi (Cl)
mg/l
46,71
16
Masti i ulja
mg/l
55,56
88
Biodegradabilni deterdent
mg/l
1,45
0,95
Nikal (Ni)
mg/l
0,108
< 0,5
mg/l
mg/l
ivotnu sredinu
Strana 64 od 117
Otpadna voda iz odeljenja masnih kiselina pri obradi sapunice predstavlja suspenziju
Na2SO4 sa manjom koliinom neizreagovane kiseline i neistoama.
Pri obradi uljanog taloga u odeljenju masnih kiselina, nakon izdvajanja masnih kiselina
izdvojeni talog i voda se uputaju u sistem za tretman otpadnih voda rafinerije. Talog i
voda u sebi sadre veliku koliinu masnoa, i poviene koncentracije sulfata i fosfata.
Atmosferske otpadne vode, iz pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih
kiselina, se uputaju u reku Begej. Kontrola kvaliteta atmosferskih voda se vri etiri
puta godinje od strane ovlaene organizacije (Zavod za javno zdravlje Zrenjanin).
Rezultati analiza dati su u tabeli 3.4.2.-2. i u prilogu 5. Analizirani parametri atmosferske
vode koja se uputa u reku Begej su prema kvalitetu van klasa propisanih vaeom
Uredbom o klasifikaciji voda meurepublikih vodotoka, meudravnih voda i voda
obalnog mora Jugoslavije (Sl. list SFRJ, br. 6/78).
Otpadna rabljena ulja prikupljaju se i privremeno skladite do prikupljanja veih koliina,
nakon ega se predaju Rafineriji ulja Beograd, u svemu prema Uredbi o upravljanju
otpadnim uljima (Sl. glasnik RS, br. 60/2008).
ivotnu sredinu
Strana 65 od 117
Tabela 3.4.2.-2. Prikaz rezultata hemijskih analiza uzoraka atmosferske vode iz pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih
kiselina
Datum
uzorkovanja
Parametar
Jedinica
0
Temperatura
09.07.2009.
Rezultat
Miris
Vidljive otpadne materije
(prozirnost)
10,02
Rezultat
Klasa I
Klasa II
Klasa III
Klasa IV
bez
bez
bez
bez
bez
bez
bez
bez
Van navedenih
klasa
6,8-8,5
6,8-8,5
6,0-9,0
6,0-9,0
Klasa
13,7
III
tamno ukasta
Van navedenih
klasa
intenzivan,
neodreen
neprozirna
pH vrednost
Talone materije nakon
30 minuta
Sueni nefiltrirani
ostatak
Klasa
20,5
tamno
ukasta
osetan,
neodreen
Boja
21.10.2009.
Van navedenih
klasa
Van navedenih
klasa
neprozirna
Van navedenih
klasa
13,25
Slabo
primetna
Slabo
primetan
/
/
ml/l
0,2
bez
mg/l
2811
3553
Sueni filtrirani ostatak
mg/l
2788
Van navedenih
klasa
3508
Van navedenih
klasa
350
1 000
1 500
1 500
Suspendovane materije
mg/l
23
III
45
III
10
30
80
100
areni ostatak
nefiltriranog uzorka
mg/l
1934
2466
Gubitak arenjem
mg/l
877
1087
mg/l
107
Van navedenih
klasa
87
Van navedenih
klasa
10
12
20
40
mg/l
37
Van navedenih
klasa
31
Van navedenih
klasa
20
mg/l
10,3
Amonijum jon (NH4 )
mg/l
2,72
III-IV
1,13
III-IV
1,0
1,0
10,0
10,0
Nitrati (kao N)
mg/l
3,35
I-II
< 0,1
I-II
10,00
10,00
15,00
15,00
Proteini
mg/l
20,65
4,72
Sulfati (SO42-)
mg/l
242
761
Ukupni fosfor (kao P)
mg/l
4,65
2,77
Masti i ulja
mg/l
8,75
Natrijum (Na)
mg/l
340
1580
Hemijska potronja
kiseonika (HPK iz
K2Cr2O7)
Bioloka potronja
kiseonika (BPK5)20
Ukupni azot (N)
+

1,9
Strana 66 od 117
3.4.3. Gasoviti otpad

U procesu proizvodnje jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina ne dolazi do emisija
gasovitog otpada. Napon para sirovina i gotovih proizvoda je mali. Sve instalacije su
zatvorenog tipa (pogonske i skladine).
Jedini izvor gasovitog otpada su dimni gasovi iz kotla visokog pritiska C301, koji
proizvodi paru max. pritiska 65 bar. Snaga kotla je 900 kW sa kapacitetom proizvodnje
pare od cca 2000 kg/h. Jedini energent je prirodni gas. Visokopritisni kotao nalazi se u
aneksu rafinerije i proizvodi paru iskljuivo za potrebe rafinerije.
Gasovite otpadne materije potiu od prirode procesa sagorevanja i kao takve njihova
koliina je u funkciji optereenja kotla i potronje goriva.
Poto je glavni energent prirodni gas, produkti sagorevanja sadre ugljen dioksid (CO2),
vodenu paru (H2O), ugljen monoksid (CO) i male koliine nesagorelih ugljovodonika
(CH4).
Zbog male snage kotla a saglasno Pravilniku o graninim vrednostima emisije, nainu i
rokovima merenja i evidentiranja podataka (Sl. Glasnik RS, br. 30/97 i 35/97),
nadleni organ do sada nije propisivao merenja emisije produkata sagorevanja.
3.4.4. Buka i vibracije

Prilikom rada pogona, uglavnom rotacione opreme (pumpe, elektromotori, mikseri,
kondenzatori..) i druge procesna oprema generie se odreeni nivo buke i vibracija. Ova
oprema nije veliki generator buke.
Konkretna merenja nivoa buke i vibracija u krugu fabrike Dijamant nisu vrena. Imisija
buke u krugu fabrike potie od drugih pogona i radnih aktivnosti u krugu industrije ulja
(ventilatori dimnih gasova kotlarnice, kompresornica za proizvodnju vazduha pod
pritiskom, unutranji saobraaj i dalje suara i ljutiona semena, itd.) kao i od gradskog
saobraaja (pogon je ogradom odvojen od gradske saobraajnice - Banatska ulica).
3.4.5. Izvori zraenja

Prilikom rada pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina, ne koriste
se nikakvi izvori jonizujuih, elektromagnetnih i drugih zraenja.
Zatita od atmosferskog pranjenja na pogonskim instalacijama je reena klasinom
gromobranskom instalacijom.
Rezultati ispitivanja gromobranskih instalacija i sistema uzemljenja dati su u prilogu 8.
U ovim pogonima prisutno je toplotno zraenje. Toplotno zraenje potie od zagrevanja
vodenom parom koje se koristi u tehnolokim postupcima proizvodnje ulja i masnih
kiselina.
Koliina toplotne energije koja se emituje u pogonu je mala i ima veoma mali uticaj
samo na neposrednu okolinu.
Strana 67 od 117
3.5. Prikaz tehnologije tretiranja (prerada, reciklaa, odlaganje i

sl.) svih vrsta otpadnih materija
3.5.1. Preiavanje otpadnih voda
Tehnologija preiavanja otpadnih voda sa protokom od 80 m3/h zasnovana je na
temelju:
-
merenje koliina i kvaliteta otpadne vode
ispitivanju preiavanja otpadnih voda na pilot postrojenju
zahteva da se postie kvalitet vode pogodan za isputanje u gradsku kanalizaciju.
Preiavanje otpadnih voda se odvija u sledeim fazama:

-
Egalizacija
Gravitaciona separacija slobodnih masnoa
Koagulacija
Flokulacija
Flotacija
Korekcija pH vrednosti.
Otpadne vode rafinerije i HPV-a gravitaciono dolaze u sabirni bazen zapremine 26,8 m3.
Ovde je na betonskoj platformi montirana crpna stanica sa dve centrifugalne pumpe sa
zajednikim potisnim cevovodom.
Egalizacija
Iz sabirnog bazena, otpadna voda se pumpama prebacuje u egalizacioni bazen
zapremine 105 m3. Otpadna voda odeljenja masne kiseline se uliva direktno u
egalizacioni bazen.
U ovom bazenu se vri ujednaavanje ili egalizacija svih voda radi lake i bolje obrade.
Bazen je opremljen cevima za aeraciju vode vazduhom (vri se meanje vode i vazduha
pod pritiskom).
Aeracija se vri u cilju redukcije mirisa, ukusa i korodivnosti vode, a pri tom se izdvajaju
nepoeljni gasovi - CO2, SO2, H2S, voda se obogauje kiseonikom i dolazi do oksidacije
rastvorenih materija u vodi. Iz egalizacionog bazena voda se pomou pumpi (tri pumpe)
prebacuje u gravitacioni separator masnoe. Egalizacioni bazen ima sigurnosni preliv u
fabriku kanalizaciju.
Gravitacioni separator
Odvajanje slobodnih masnoa se vri u separatoru zapremine 75 m3 i povrine 18 m2.
Vreme zadravanja je 57 minuta, a maksimalni protok je 80 m3/h. Zgrta ulja i masti
sakuplja masnoe koje su isplivale na povrinu i prebacuje ih u aht koji je uraen pored
Strana 68 od 117
separatora. Sa dna separatora napravljen je odvod u egalizacioni bazen. Iz separatora

voda dalje otie otvorenim kanalom u kontaktni bazen zapremine 2 m3.
Koagulacija
Koagulacija je postupak za grupisanje (slepljivanje) estica to omoguuje bre taloenje
suspendovanih, a naroito koloidnih materija. Na ovaj nain se vri uklanjanje boja,
mutnoe a delimino i bakterija, kao i materija koje us zaslune za miris i ukus vode.
U postupku koagulacije postoje tri faze:
-
unoenje koagulanata i njegovo brzo meanje sa vodom (kontaktni bazen

V = 2 m3)
koagulacija vode uz lagano meanje (kao koagulant koristi se 5 % -ni rastvor

krenog mleka i 20 % -ni rastvor aluminijum sulfata)
taloenje formiranih pahuljica koje povlae sa sobom lebdee estice, mulj i

bakterije (flotator).
Za koagulaciju su pored kontaktnog predviena jo dva bazena zapremine 22,5 m3.

Vreme zadravanja vode u bazenu za koagulaciju iznosi 81 minut, a svi bazeni su
opremljeni mealicama. U bazenu za koagulaciju vri se merenje pH vrednosti vode. Kad
je pH < 9 dodaje se kreno mleko, a kada je pH > 9 dodaje se rastvor aluminijum
sulfata.
Flokulacija
Flokulacija se vri dodavanjem organskog polielektrolita (Amerfloc 10e) uz lagano
meanje. Vri se u bazenu zapremine 21,6 m3, a vreme zadravanja vode iznosi 15
minuta. Bazen je snabdeven mealicom.
Dodavanjem flokulanta uz prethodnu koagulaciju iz nastalog mulja formiraju se vrste
flokule. Uz intenzivno meanje dobija se suspenzija flokuliranih neistoa u vodi koje
otiu u flotator.
Flotacija
Predvieno je da se u flotatoru dodaje 30 % saturacijske vode dobijene u saturatoru pod
pritiskom od 3 - 5 bara. U flotatoru, pri smanjenju pritiska na atmosferski, dolazi do
formiranja malih vazdunih mehurova koji na putu ka povrini flotatora sa sobom diu i
flokule mulja. Flotat sa povrine flotatora se zgre u aht za odvod mulja, tj. u bazen za
mulj. Deo mulja koji se sedimentira odvaja se sa dna flotatora preko cevovoda i
pneumatskog ventila u bazen za mulj. Flotator je krunog oblika, zapremine 70 m3.
Ako je kvalitet vode u redu, voda se odvodi u recirkulacioni bazen. U suprotnom voda se
preusmerava nazad u egalizacioni bazen zaobilaznim cevovodom. Iz recirkulacionog
bazena pumpama se uzima voda za pripremu saturacijske vode i krenog mleka.
Korekcija pH vrednosti
Ako je pH iznad dozvoljene vrednosti od 9,5 ista se koriguje dodavanjem 20 % -tnog
rastvora sumporne kiseline. Bazen za neutralizaciju je snabdeven mealicom i sudom za
merenje pH i ima zapreminu 2 x 14 m3 i vreme zadravanja 2 x 11 minuta.

Strana 69 od 117
Kvalitet preiene vode mora da zadovolji uslove isputanja otpadnih voda u gradsku
kanalizaciju grada Zrenjanina. Voda na izlazu iz postrojenja mora da zadovolji sledee
karakteristike:
-
pH = 6 - 9,5
petroletarski ekstrat ispod 100 mg/l
SO2 ispod 400 mg/l
Talone materije - 1 mg/l za 30 minuta
Temperatura vode ispod 40 0C.
Meutim kvalitet otpadnih voda nakon tretmana ne moe uvek da zadovolji zahtevani
kvalitet. U toku su radovi na izradi projektne dokumentacije za rekonstrukciju ureaja za
preiavanje otpadnih voda. Prema nalogu Republikog inspektora rekonstrukcija
postrojenja za primarni tretman otpadnih voda treba da se zavri do 10. juna 2010.
godine. Tada bi kvalitet vode na izlazu iz preistaa trebalo da zadovoljava zakonom
propisane norme.
3.5.2. Upravljanje vrstim otpadom

Sve vrste vrstog otpad se privremeno prikuplja na predvienom mestu u krugu fabrike,
i zatim u zavisnosti od vrste i karakterizacije otpada vri njegovo zbrinjavanje na
zakonom propisani nain i od strane ovlaenih organizacija.
3.6. Prikaz uticaja na ivotnu sredinu izabranog i drugih

razmatranih tehnolokih reenja
Obzirom na to da su objekti za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina ve
izgraeni i u funkciji, nisu mogla biti razmatrana stanja ivotne sredine pre eksploatacije
pogona, niti alternativna tehnoloka reenja.
Uticaj pomenutih objekata na ivotnu sredinu je sagledan iz vie aspekata pri emu se
moe zakljuiti da se najvei uticaj pogona ogleda kroz emisije otpadnih voda u ivotnu
sredinu.
Tehnoloke otpadne vode, iz pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih
kiselina, oko 55 m3/h, nakon tretmana, i sanitarne otpadne vode se uputaju u gradski
kanalizacioni sistem. Atmosferske vode se uputaju u reku Begej.
Preko uticaja na kvalitet povrinskih voda, otpadne vode pogona utiu inidrektno na
kvalitet sedimenta u reci i na kvalitet podzemnih voda.
Tehnoloke otpadne vode odvode se na tretman. Kvalitet preiene tehnoloke vode
mora da zadovolji uslove isputanja otpadnih voda u gradsku kanalizaciju grada
Zrenjanina. Voda na izlazu iz postrojenja mora da zadovolji sledee karakteristike:
-
pH = 6 - 9,5
petroletarski ekstrat (masti i ulja rastvorljivi u petroleju) ispod 100 mg/l
sulfati ispod 400 mg/l
Talone materije - 1 mg/l za 30 minuta
Temperatura vode ispod 40 0C.

Strana 70 od 117
Meutim kvalitet otpadnih voda na izlazu iz preistaa ne zadovoljava uvek ove uslove.
Kontrolu kvaliteta otpadnih voda vri etiri puta godinje ovlaena organizacija Zavod
za javno zdravlje Zrenjanin. Rezultati analiza otpadne vode dati su u prilogu 6.
Reka Begej je prirodni recipijent za gradsku kanalizacionu mreu, i ona je trenutno vrlo
ugroena zbog toga to ne postoji sistem tretmana ovih voda. Generalnim planom je
predviena izgradnja kolektora kojim bi se spreilo uputanje neobraenih otpadnih voda
u Begej.
Vodoprivredna dozvola za isputanje primarno preienih otpadnih voda u gradsku
kanalizaciju, koje je preduzee Dijamant dobilo od Ministarstva poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede (Reenje broj 325-04-1333/2004-07 od 04.03.2005. godine)
je istekla u Martu 2009. godine i preduzee treba da pokrene proceduru za produenje.
Atmosferske otpadne vode, iz pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih
kiselina, se uputaju u reku Begej. Kontrola kvaliteta atmosferskih voda se vri etiri
puta godinje od strane ovlaene organizacije. Rezultati analiza dati su u tabeli 4.4.2.2. i u prilogu 5. Analizirani parametri atmosferske vode koja se uputa u reku Begej su
prema kvalitetu van klasa propisanih vaeom Uredbom o klasifikaciji voda
meurepublikih vodotoka, meudravnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije (Sl. list
SFRJ, br. 6/78).
Prema miljenju ovlaene organizacije (Zavod za javno zdravlje Zrenjanin)

atmosferske vode iz pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih
kiselina, koje se uputaju u reku Begej, nemaju vei uticaj na kvalitet vode na
mestu uliva.
Uticaj rada pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina na

klimatoloke karakteristike lokacije je beznaajan, imajui u vidu da se radom
ovog pogona ne javljaju znaajni izvori toplotne energije ili bilo koji drugi
izvori koji bi uticali na promenu mikroklime

floru i faunu okolne lokacije je beznaajan, imajui u vidu da je pogon za
proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina izgraen na
industrijskom zemljitu gde nema biljnih i ivotinjskih vrsta od posebnog
znaaja.

ljudsko zdravlje je mali, imajui u vidu da su emisije gasovitih polutanata
daleko ispod graninih vrednosti, i da koncentracije zagaujuih materija ne
prelaze MDK. Jedini potencijalni negativan izvor je neprijatan miris koji potie
uglavnom od osnovnih sirovina. Poreklo mirisa potie od osnovnih uljanih
kultura koje se koriste kao sirovina za proizvodnju sirovog ulja.
Zbirno gledano, moe se zakljuiti da je uticaj rada pogona za proizvodnju jestivih

rafinisanih ulja i masnih kiselina na ivotnu sredinu mali.

Strana 71 od 117
4. Prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao

Objekti se nalaze u krugu industrije ulja Dijamant u industrijskoj zoni grada
Zrenjanina. Na lokaciji industrije ulja Dijamant 1939. godine poela je sa radom
fabrika ulja Beograd pretea dananjeg Dijamanta.
Alternativne lokacije nisu razmatrane, obzirom na faktiko stanje i karakteristike
postojee lokacije, odnosno ve izgraeni pogon koji predmet razmatranja.
Predmetna parcela se nalazi u vlasnitvu Nosioca projekta
Predmetna lokacija se nalazi u industrijskoj zoni
Neposredna blizina magistralnog puta i eleznice omoguava efikasnu dopremu i

otpremu do i od predmetne lokacije.
U blioj okolini ne postoji drugo postrojenje ovog tipa koje bi omoguilo kvalitetnu
i brzu uslugu.
Udaljenost od naselja omoguava nesmetan rad.
Uz interne saobraajnice kao i na njima se ve nalaze svi neophodni tehniko

tehnoloki sadraji koji po funkciji i zahtevima nadlenih organa moraju biti
prisutni radi pravilnog i bezbednog funkcionisanja predmetnih objekata.
U krugu industrije ulja nalaze se izgraeni pratei objekti (kotlarnica, pristupni putevi,
zatim fabrika sirovog ulja, itd.).

Strana 72 od 117
5. Opis inilaca ivotne sredine koji su znatno izloeni riziku

usled rada projekta
Stanje ivotne sredine najee se procenjuje na osnovu analize eko-kapaciteta i
optereenosti sredine. Eko-kapacitet sredine je uslovljen stanjem eko-sistema i
njegovom sposobnou da putem autoregulacionih mehanizama ouva stabilnost.
Stanje ivotne sredine kompleksa obuhvaenog ovom Studijom moe se proceniti na
osnovu izvrenih merenja supstrata ivotne sredine, kao i na osnovu prorauna
koncentracije pojedinih polutanata u supstratima ivotne sredine, raznim matematikim
modelima. Kako se radi o Projektu sa relativno malim uticajem na ivotnu sredinu u
redovnim (normalnim) uslovima to emo ovde prikazati stanje supstrata ivotne sredine
bitnih sa gledita mogueg uticaja pogonskih instalacija na njih.
Karakteristike postojeeg stanja ivotne sredine predstavljaju osnovu za svako
istraivanje problematike ivotne sredine na odreenom prostoru. Problematika zatite
ivotne sredine predstavlja jedinstveno i kompleksno pitanje koje obuhvata sve aspekte
razmatranja mogueg uticaja predmetnog kompleksa na ivotnu sredinu.
Prema generalnom planu optine Zrenjanin, industrija ulja Dijamant a.d. se nalazi u
prostornoj celini Dolja, radnoj zoni 5 namenjenoj i za industrijske objekte i proizvodne
pogone ovog tipa.
Neposredno uz ovu zonu, razdvaja ih Banatska ulica, nalazi se stambena zona za
jednoporodino stanovanje. Procenjeno je da je gustina naseljenosti oko 100 stanovnika
na kvadratni kilometar. Okolno stanovnitvo se ne moe smatrati ugroenim zbog rada
pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina. Emisije u vazduh su
daleko ispod graninih vrednosti. Sva oprema koja predstavlja znaajan izvor buke,
zadovoljava propise o dozvoljenom nivou buke u radnoj sredini. Otpadne vode se
uputaju u gradski kolektorski sistem dok se atmosferske vode uputaju u reku Begej.
U neposrednoj blizini lokacije nema registrovanih retkih i zatienih biljnih i ivotinjskih
vrsta koje bi bile ugroene radom projekta. Najblii lokalitet na kome su nastanjene
retke vrste flore i faune je Carska bara koja se nalazi na oko 15 km juno od predmetne
lokacije. Obzirom na veliku udaljenost, moe se rei da pogon za proizvodnju rafinisanih
jestivih ulja i masnih kiselina nema uticaja na floru i faunu predmetne lokacije i njene
okoline.
Od kulturnih dobara koja bi mogla biti ugroena radom pogona za proizvodnju jestivih
rafinisanih ulja i masnih kiselina sva se nalaze u centralnoj gradskoj zoni na udaljenosti
od oko 2000 m od pogona. Imajui u vidu emisije u vazduh, nivo buke i vibracija pre
svega u ivotnoj sredini, koje potiu od rada predmetnih postrojenja, moe se rei da
rad projekta ne ugroava ni na koji nain pomenuta kulturna dobra.
5.1. Stanovnitvo
Industrija ulja Dijamant smetena je u industrijskoj zoni Zrenjanina, ali je okruena
stambenim objektima. Juno od industrije ulja (deli ih Banatska ulica) nalazi se
stambena zona za jednoporodino stanovanje. Ovakve stambene zone nalaze se i oko
300 m severno, odnosno 500 m zapadno od lokacije. Procenjeno je da je gustina
naseljenosti oko 100 stanovnika na kvadratni kilometar. Okolno stanovnitvo se ne moe
smatrati ugroenim zbog rada pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih
kiselina. Emisije u vazduh su daleko ispod graninih vrednost. Sva oprema koja
predstavlja znaajan izvor buke, zadovoljava propise o dozvoljenom nivou buke u radnoj
sredini.
Strana 73 od 117
Uticaj predmetnog pogona na stanovnitvo moe da se ogleda kroz uticaj otpadnih voda
na kvalitet Begeja. Voda Begeja se ne koristi za vodosnabdevanje. Korienje vodotoka
u rekreativne svrhe, za kupanje, ribolov, navodnjavanje i slino moe da ima negativan
uticaj na zdravlje stanovnitva.
Prema popisu iz 2002. godine na teritoriji optine Zrenjanin ivi 132 051 stanovnik, dok
u samom gradu ivi 81 316 stanovnika. Gustina naseljenosti na teritoriji optine je
103,07 st/km2. Nizvodno od grada nalazi se naselje Eka koje je prema popisu iz 2002.
godine imalo 4 513 stanovnika. Gustina naseljenosti je 177 st/km2. Eka se nalazi oko
14 km juno od Zrenjanina.
O naseljenosti i koncentraciji stanovnitva na lokaciji predmetnog pogona se ne moe
govoriti s obzirom da je to industrijska zona namenjena upravo za takve vrste delatnosti.
5.2. Flora i fauna

U neposrednoj okolini kompleksa flora ne moe biti izloena riziku. Vegetacija je
samonikla, niska, bez kvalitetnih vrsta u okruenju.
Fauna u okolini kompleksa ne moe biti ugroena eksploatacijom pogona. Sa kompleksa
se ne emituje buka koja bi uticala na i onako oskudnu faunu koja se zbog blizine naselja,
saobraajnice i blizine kompleksa ve odavno povukla na mirnija mesta.
Industrija ulja Dijamant je izgraena u industrijskoj zoni grada jo krajem tridesetih
godina prolog veka. Industrijska i gradska zona, tokom godina su se irile. Na lokaciji
industrije ulja nema biljnih i ivotinjskih vrsta od posebnog znaaja.
U Begeju i oko njega ive: od riba - aran, som, grge, tuka, kara, deverika,
crvenperka, bucov, smu, ameriki somi i jaz; ostale ivotinjske vrste: puevi, pijavice,
razne abe, barske koljke, neotrovne zmije belouke i dr.
5.3. Zemljite, voda i vazduh

Zemljite
Ne postoje podaci o kvalitetu zemljita na datoj lokaciji. Fabrika ulja Dijamant kao i
objekti pogona, nalaze se u industrijskoj zoni gde moe postojati odreeno zagaenje u
zemljitu koje potie od dugogodinjeg rada industrijskih postrojenja. Fabrika ulja na
dananjoj lokaciji Dijamanta poela je sa radom 1939. godine. Nisu poznati podaci o
akcedentnim izlivanjima i odlaganju na zemljite na podruju fabrike.
Objekti za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina izgraeni su pre oko 30
godina na betonskoj podlozi i u okviru njih nisu prisutne emisije u zemljite.
Voda
Atmosferske vode sa lokacije pogona ulivaju se direktno, bez tretmana u reku Begej, dok
se tehnoloke i tehnike otpadne vode nakon tretmana uputaju u gradski kanalizacioni
sistem.
Prema Uredbi o kategorizaciji voda (Slubeni glasnik RS, broj 5/68 i 33/75), reka Begej
je svrstana u drugu klasu voda. Prema Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije (2001.
godine) svi vodotoci koji ne predstavljaju izvorine elenke treba da se vrate u II klasu

Strana 74 od 117
voda. Maksimalna dozvoljena koncentracija za HPK iz KMnO4 iznosi 12 mg O2/l, dok za

BPK5 na 20 0C u iznosi 4 mg O2/l.
Sistematska ispitivanje kvaliteta voda u vri Republiki hidrometeoroloki zavod Srbije.
Praenje kvaliteta vode plovnog Begeja vri se na sledeim profilima: Srpski Itebej
(granini profil), Klek (zajedniki tok kanala DTD i Plovnog Begeja) i Stajievo. Praenje
kvaliteta vode Starog Begeja vri se na graninom profilu Hetin.
Rezultati ispitivanja vode Starog Begeja RHMZS za 2008. godinu dati su u sledeoj
tabeli.
Tabela 5.3.-1. Stanje kvaliteta voda u 2008. godini za stanicu/profil: Hetin
STANICA / PROFIL
Reka
Sliv
Udaljenost od ua
Povrina sliva
Ispitivanje kvaliteta vode od:
Zahtevana klasa
HETIN
STARI BEGEJ
TISA
36,00 km
2271 km2
1979 god.
-
STANjE KVALITETA VODA u 2008. GODINI

POKAZATELj:
KLASA:
rastvoreni kiseonik
VK
procenat zasienja kiseonikom
IV
BPK-5
III
HPK
III
stepen saprobnosti
II
najverovatniji broj koli-klica
II
suspendovane materije
III
rastvorene materije
II
pH
II
vidljive otpadne materije
I
boja
I
miris
I
STVARNA KLASA
IV
Prema izvetaju RHMZS u toku 2008. godine du toka Plovnog Begeja kroz nau zemlju
u veini sluajeva registrovan je deficit rastvorenog O2 i procenta zasienosti vode O2
(III, IV i VK).
Vrednosti BPK5 u veini sluajeva su odgovarale III klasi. Vrednosti suspendovanih
materija povremeno su odgovarale III i IV klasi. U svim serijama ispitivanja registrovan
je povien sadraj amonijanog azota (NH4-N) na profilu Srpski Itebej i dok je pri
jednom ispitivanju na profilu Stajievo odgovarao III/IV klasi. U pojedinim serijama na
sva tri profila registrovan je povieni sadraj nitritnog azota (NO2-N) (III/IV klasa).
Od opasnih i tetnih materija na profilu Srpski Itebej zabeleene su poveane
koncentracije gvoa - Fe (III/IV, VK stanje), mangana - Mn, i u pojedinim serijama
vrednosti fenolnog indeksa (III/IV), i u jednoj seriji vrednost naftnih ugljovodonika. Na
svim profilima zabeleene su poveane vrednosti povrinski anjonski aktivnih supstanci
(III/IV).
Saprobioloke analize vode pokazuju da je stanje vodotoka promenljivo. Uglavnom je
prisutno poveano organsko zagaenje. Zapaa se dominacija -mezosaprobionata iz
Strana 75 od 117
grupe silikatnih algi i polisaprobionata iz grupe Ciliata. Dobijene vrednosti indeksa

saprobnosti varirale su od II do III klase kvaliteta voda.
Stanje kvaliteta voda Plovnog Begeja za 2008. godinu dati su u narednim tabelama.
Tabela 5.3.-2. Stanje kvaliteta voda u 2008. godini za stanicu/profil: Srpski Itebej GV
Reka
Sliv
Udaljenost od ua
Povrina sliva
SRPSKI
ITEBEJ GV
PLOVNI BEGEJ
TISA
29,00 km
2439 km2
1996 god.
Zahtevana klasa
III
STANICA / PROFIL

POKAZATELj:
rastvoreni kiseonik
KLASA:
VK
VK
BPK-5
HPK
stepen saprobnosti
IV
II
III
IV
III
rastvorene materije
pH
I
I
boja
miris
STVARNA KLASA
I
I
VK
Tabela 5.3.-3. Stanje kvaliteta voda u 2008. godini za stanicu/profil: Klek

STANICA / PROFIL
Reka
Sliv
Udaljenost od ua
Povrina sliva
Zahtevana klasa
KLEK
PLOVNI BEGEJ
TISA
- km
- km2
- god.
IIA

POKAZATELj:
KLASA:
rastvoreni kiseonik
III
III
BPK-5
III
HPK
I
stepen saprobnosti
IV
III
Strana 76 od 117
rastvorene materije
pH
boja
miris
STVARNA KLASA
I
I
I
I
I
IV
Tabela 5.3.-4. Stanje kvaliteta voda u 2008. godini za stanicu/profil: Stajievo GV

STANICA / PROFIL
Reka
Sliv
Udaljenost od ua
Povrina sliva
Zahtevana klasa
STAJIEVO
PLOVNI BEGEJ
TISA
9,70 km
2 807 km2
1965 god.
IIB

POKAZATELj:
KLASA:
rastvoreni kiseonik
VK
IV
BPK-5
IV
HPK
stepen saprobnosti
rastvorene materije
pH
I
IV
III
I
I
I
boja
miris
STVARNA KLASA
I
I
VK
Poloaj hidrolokih stanica prikazan je u prilogu 1.

Raspoloivi podaci pokazuju da se voda Begeja nalazi van propisane kategorije.
Stanje kvaliteta Starog Begeja na ulazu u Srbiju u 2008. godini odgovarao je IV klasi
(profil Hetin), dok je kvalitet Begeja u 2008. godini bio van klase (VK) (profil Stari
Itebej).
Stanje kvaliteta vode Begeja na profilu Klek (uzvodno od Zrenjanina) za 2008. godinu
odgovarao je IV klasi, dok je stanje kvaliteta na profilu Stajievo, nakon prihvatanja
komunalnih i industrijskih voda Zrenjanina, bio van klase.
Vodotok Begeja, uzvodno od Zrenjanina, prihvata zagaenja temivarske regije, ime se
ova reka pretvara u recipijent komunalne i industrijske vode.
Takoe, Aleksanrovaki kanal i reka Begej (tok kroz Zrenjanin do brane kod Stajieva)
su veoma ugroeni otpadnim industrijskim i komunalnim vodama Zrenjanina. Vei deo
Strana 77 od 117
zrenjaninske industrije je prikljuen na gradsku kanalizaciju, tako da se otpadne

industrijske vode, zajedno sa atmosferskim i fekalnim vodama, odvode nizvodno od
grada, i bez tretmana uputaju u Aleksandrovaki kanal, koji se uliva u Begej nizvodno
od Zrenjanina.
U letnjem periodu, pri povienju temperature vode, organske materije se delimino
mikrobioloki razgrauju te se njihov sadraj u vodi sniava. Takoe, u periodu
intenzivnijih padavina kvalitet voda se popravlja.
Kvalitet vode u Begeju se prati sistematskim ispitivanjem kvaliteta vode na tri mesta:
- ulaz reke u grad (kod asfaltne baze, 500 m posle ravanja kanala DTD)
- Aleksandrovaki kanal - ispod izliva gradskog kolektora
- kod mosta u Eki, izlaz reke iz grada.
Ispitivanja vri Zavod za javno zdravlje Zrenjanin svakog meseca. Stanja kvaliteta
vode Begeja po mesecima u 2009. godini data su u narednim tabelama.

Strana 78 od 117
Tabela 5.3.-5. Rezultati analiza vode Begeja na ulazu u grad, za 2009. god.
Datum
uzorkovanja
Parametar
12.03.
23.04.
13.05.
16.07.
13.08.
15.10.
04.11.
02.12.
Klasa I
Klasa
II
Klasa III
Klasa
IV
Boja
ukasta
bez
bez
bez
bez
bez
bez
bez
bez
bez
Slabo
primetna
Miris
slab, na
abokreinu
vrlo slab,
na mulj
vrlo slab,
na
mahovinu
bez
slab,
neodreen
bez
bez
bez
bez
bez
Slabo
primetan
neprozirna
prozirna
bez
bez
bez
prozirna
bez
bez
bez
bez
bez
bez
7,25
7,74
8,03
7,65
7,82
7,74
7,94
7,84
6,8-8,5
6,8-8,5
6,0-9,0
6,0-9,0
132
12
35,55
17,6
15
11
10
30
80
100
18,8
11,8
9,3
11,9
8,5
5,6
12,0
10
12
20
40
2,24
2,38
3,32
3,8
1,5
2,25
2,45
1,95
20
Amonijum jon (NH4 )
0,50
0,81
0,94
0,25
0,53
0,61
0,76
0,67
1,0
1,0
10,0
10,0
Nitriti (kao N), mg/l
0,03
0,05
0,024
0,09
0,052
0,01
0,004
0,005
0,05
0,05
0,5
0,5
Nitrati (kao N), mg/l
<0,1
0,6
0,5
1,8
1,2
0,2
0,4
0,4
10,0
10,0
15,0
15,0
1,8
1,9
1,9
2,1
1,8
1,3
1,5
1,8
0,16
0,24
0,13
0,14
0,18
0,12
0,12
0,12
-
0,05
0,05

(prozirnost)
pH vrednost
Suspendovane materije,
mg/l
Hemijska potronja
kiseonika (HPK iz
K2Cr2O7), mg/l
Bioloka potronja
kiseonika (BPK5)20, mg/l
+
Ukupni azot (N), mg/l

Ortofosfati (kao P)
2-
Sulfidi* (S ), mg/l
<0,002
<0,002
< 0,002
< 0,002
0,007
0,003
< 0,002
0,002
Masti i ulja, mg/l
0,08
0,26
0,29
0,11
0,04
0,16
< 0,03
< 0,03
Biodegradabilni
deterdent, mg/l
0,20
0,06
0,06
0,18
0,09
0,24
0,59
0,15
Rastvoreni kiseonik, mg/l
11,1
7,1
9,9
5,7
5,7
8,7
9,2
10,1
86,92
62,94
109,03
70,89
69,01
71,72
70
81
90-105
75-90
50-75
30-50
0,9
0,18
0,07
0,13
0,16
0,06
0,13
0,15
0,3
0,3
1,0
1,0
Zasienost kiseonika u
procentu, %
Gvoe (Fe), mg/l

Strana 79 od 117
Tabela 5.3.-6. Rezultati analiza vode Aleksandrovakog kanala ispod izliva gradskog kolektora, za 2009. god.
Datum
uzorkovanja
Parametar
11.03.
22.04.
13.05.
tamno
zelenkasto
sivkasta
osetan, na
trule
16.07.
13.08.
svetlo
zelenkasta
svetlo
ukasta
osetan, na
baru
osetan, na
fekalije
u manjoj
meri
prisutne
vidljive
otpadne
materije
Klasa I
Klasa
II
Klasa
III
Klasa
IV
bez
bez
Slabo
primetna
bez
bez
Slabo
primetan
neprozirna
bez
bez
bez
bez
16.10.
04.11.
02.12.
tamno
zelenkasto
plaviasta
vrlo jak,
neodreen
tamno
ukasto
smekasta
vrlo jak,
neodreen
svetlo
beliasto
ukasta
upadljiv,
neodreen
neprozirna
neprozirna
Boja
smekasto
ukasta
Miris
ostan, na
fekalije
tamna,
zelenkasto
siva
jasan, na
fekalije
neprozirna
neprozirna
neprozirna
neprozirna
7,97
8,21
8,45
7,82
8,1
7,04
7,87
7,29
6,8-8,5
6,88,5
6,0-9,0
6,0-9,0
225
400
492
108
68
525
250
204
10
30
80
100
247
322
225
207
157
1100
277
951
10
12
20
40
150
220
170
104
126
600
134
590
20
Amonijum jon (NH4 )
9,30
0,93
2,37
3,13
6,03
< 0,1
6,78
0,16
1,0
1,0
10,0
10,0
0,02
0,04
0,030
0,02
0,021
< 0,003
0,024
0,024
0,05
0,05
0,5
0,5
< 0,1
< 0,1
< 0,1
1,1
1,4
< 0,1
< 0,1
< 0,1
10,0
10,0
15,0
15,0
0,05
0,05

(prozirnost)
pH vrednost
mg/l
Hemijska potronja
kiseonika (HPK iz
K2Cr2O7), mg/l
Bioloka potronja
+
32,4
15,3
36,7
23,1
25,4
2,1
25
0,3
Ortofosfati (kao P)
4,41
5,93
5,30
3,67
< 0,06
1,89
4,45
Sulfidi* (S2-), mg/l
0,036
0,362
0,28
0,226
0,02
0,096
0,021
0,145
Masti i ulja, mg/l
4,29
31,05
1,56
10,86
4,45
12,51
1,99
2,27
Biodegradabilni
deterdent, mg/l
3,04
0,93
2,85
3,46
2,13
2,32
1,88
5,56
5,2
6,7
4,6
3,8
3,5
7,7
3,4
50,53
70,82
49,62
49,86
42,37
37,14
68
51
90-105
75-90
50-75
30-50
0,45
0,41
0,33
0,35
0,37
0,24
0,51
0,49
0,3
0,3
1,0
1,0

procentu, %
Gvoe (Fe), mg/l

Strana 80 od 117
Tabela 5.3.-7. Rezultati analiza vode Begeja kod mosta u Eki, izlaz reke iz grada, za 2009. god.
Datum
uzorkovanja
Parametar
12.03.
22.04.
13.05.
16.07.
13.08.
14.10.
04.11.
02.12.
Klasa I
Klasa
II
Klasa
III
Klasa
IV
Boja
ukasta
svetloukasta
bez
bez
bez
bez
bez
bez
bez
bez
Slabo
primetna
Miris
slab, na
mahovinu
slab, na
abokreinu
na
mahovinu,
slab
bez
slab,
neodreen
slab, na
abokreinu
bez
bez
bez
bez
Slabo
primetan

(prozirnost)
neprozirna
prozirna
bez
bez
bez
prozirna
bez
bez
bez
bez
bez
bez
pH vrednost
7,43
7,71
7,82
7,72
7,72
7,76
7,84
7,77
6,8-8,5
6,8-8,5
6,0-9,0
6,0-9,0
66
13
25,29
16,87
40
10
30
80
100
13
28,6
12,6
19,5
10,6
14,1
12,6
17,4
10
12
20
40
3,32
5,65
4,12
6,7
2,13
5,01
4,83
6,52
20
Amonijum jon (NH4 )
0,70
2,52
1,07
1,06
0,76
0,93
1,34
1,25
1,0
1,0
10,0
10,0
0,02
0,08
0,04
0,08
0,075
0,012
0,011
0,005
0,05
0,05
0,5
0,5
<0,1
0,5
0,9
0,7
0,4
0,4
10,0
10,0
15,0
15,0
2,1
3,7
2,1
1,8
2,3
2,5
Ortofosfati (kao P)
0,14
0,58
0,17
0,36
0,25
0,2
0,25
0,17
< 0,002
0,007
<
0,002
0,004
0,05
0,05
mg/l
Hemijska potronja
kiseonika (HPK iz
K2Cr2O7), mg/l
Bioloka potronja
+
Sulfidi* (S2-), mg/l
<0,002
< 0,002
<0,002
<
0,002
Masti i ulja, mg/l
0,11
0,05
0,28
0,08
<0,03
< 0,03
0,04
< 0,03
Biodegradabilni
deterdent, mg/l
0,27
0,07
0,26
0,23
0,18
0,28
0,45
0,27
11,6
4,9
4,9
5,2
4,8
7,3
8,1
7,9
procentu, %
95,63
51,80
53,96
65,16
59,11
58,63
62
63
90-105
75-90
50-75
30-50
Gvoe (Fe), mg/l
0,59
0,11
0,14
0,18
0,18
0,12
0,14
0,14
0,3
0,3
1,0
1,0

Strana 81 od 117
Podzemne vode na lokaciji formirane su u sedimentima kvartarne i neogene starosti.

Prva izdan je formirana izdan u zaglinjenim peskovima do dubine od oko 20 m. Vode ove
izdani imaju povean sadraj amonijum jona, jona gvoa i mangana i poveani sadraj
organskih materija. Utroak kalijumpermanganata iznosi od 30-50 mg/l.
Izmeu prve i druge izdani nalazi se debeo sloj glina od oko 18 m koje predstavljaju
vodonepropusnu barijeru infiltraciji voda i zagaenja sa povrine terena.
Druga izdan, odnosno prva subarterska izdan, formirana je u srednjezrnim peskovima
pleistocenske starosti i zalee do dubine od oko 70 m. Vode ove izdani imaju
mineralizaciju 800 mg/l, pH oko 8 dok je sadraj hlorida 8 mg/l. Utroak
kalijumpermanganata iznosi oko 60 mg/l. Ove vode karakterie i poveana koncentracija
amonijaka neorganskog porekla, oko 3 mg/l, i poveana koncentracija ukupnog gvoa,
oko 6 mg/l.
Vode tree izdani, odnosno druge subarterske izdani, formirane u peskovima i
peskovitim alevritima, na dubini od oko 100 - 130 m, imaju mineralizaciju oko 850 mg/l,
pH oko 8,1, sadraj hlorida je 6,5 mg/l, natrijuma 266 mg/l, kalcijuma 14,8 mg/l i
magnezijuma 12,1 mg/l. Utroak kalijumpermanganata je oko 56,5 mg/l, a karakterie
ih i poveana koncentracija amonijaka neorganskog porekla, 2,6 mg/l, poveana
koncentracija fosfata neorganskog porekla, 0,4 mg/l, i poveana koncentracija arsena,
oko 0,044 mg/l.
U uzorcima vode nekih pijezometara tokom 2008. godine, prema podacima RHMZS, na
podruju Banata ustanovljene su poviene vrednosti suspendovanih materija (III i IV
klasa) i ukupnih rastvorenih soli (III/IV klasa). Registrovan je povien sadraja sulfida
koji je odgovarao III/IV klasi voda.
Od opasnih i tetnih materija registrovana je poviena vrednost rastvorenog gvoa Fe
(III/IV klasa), rastvorenog cinka Zn (III/IV klasa), poviena vrednost rastvorenog arsena
As (VK stanje) i rastvorenog mangana Mn.
Kvalitet podzemnih voda nije ugroen radom postrojenja s obzirom na betonsku podlogu,
jer ne postoje emisije u podzemne vode. Kvalitet podzemnih voda na lokaciji moe biti
pod uticajem rada postrojenja samo u akcidentnim situacijama, kao to su pucanje
rezervoara i razlivanje ulja. Uticaj se ogleda samo na vode prve izdani. Vode druge i
tree izdani zatiene su paketima vodonepropusnih glina debljine 10 i vie metara,
odnosno 30 i vie metara.
Uticaj na podzemne vode moe da se ogleda indirektno preko reke Begej zbog
hidraulike povezanosti vode Begeja sa podzemnim vodama prve izdani.
Vazduh
U krugu industrije ulja Dijamant nalazi se merno mesto 8 na kome Zavod za zatitu
zdravlja Zrenjanin vri praenje imisionog aerozagaenja. Praenje imisionog
aerozagaenja vri se u skladu sa zakonskom regulativom propisanom Pravilnikom o
graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje
mernih mesta i evidenciji podataka (Sl. glasnik RS 54/92 i 30/99).
Izbor mernog mesta izvren je zbog blizine potencijalnih zagaivaa, pogodne rue
vetrova i lokacije industrijskog kompleksa. Za merno mesto odabran je ne zaklonjen
objekat postavljen na istini bez visokog rastinja.
Uzorkovanje vazduha vri se kontinualno, tokom 24 h,a prikupljanje aerosedimenata vri
se permanentno tokom kalendarskog meseca.

Strana 82 od 117
Na mernom mestu broj 8 vri se praenje koncentracije sumpordioksida, ai,

azotdioksida, i talonih materija.
U daljem tekstu prikazani su rezultati ispitivanja imisionog zagaenja za 2008. godinu, a
u prilogu 7 dat je Izvetaj Zavod za zatitu zdravlja Zrenjanin.
Tabela 5.3.-8. Koncentracije SO2, NO2 i ai tokom 2008. godine
Parametar
Dnevni
maksimum
(g/m3)
datum
konc.
Najvia prosena
mesena
vrednost
datum
konc.
Najnia prosena
mesena
vrednost
datum
konc.
Prosena
godinja
izmerena
vrednost
GVI
(g/m3)
datum
konc.
16.09.
Nov.
52
April
24
34
150
40
27.01.
Okt.
20
Jul
11
15
85
108
tokom
vie
dana
Feb.
21
Jun i
Jul
12
50
SO2
04.11.
101
NO2
20.02.
a
20.02.
Dnevni
minimum
Koncentracije sumpordioksida i azot dioksida nisu bile via od propisanih GVI tokom
2008. godine.
Vrednost koncentracije ai je bila iznad GVI tokom est dana 2008. godine.
Tokom 2008. godine registrovani sadraj ukupnih talonih materija za sva merenja bio je
u granicama dozvoljenog. Maksimalna koliina ukupnih talonih materija od
356 g/m2/dan izmerena je u mesecu februaru. Minimalna vrednost talonih materija
izmerena je u januaru mesecu i iznosi 91 mg/m2/dan. Prosena koliina talonih materija
za 2008. godinu iznosi 253 mg/m2/dan, to je iznad granica dozvoljenih vrednosti (za
nastanjena podruja GVI je 200 mg/m2/dan).
Sadraj tekih metala: olova, kadmijuma i cinka, u uzorcima ukupnih talonih materija
uzorkovanih tokom 2008. godine ukazuju da su vrednosti njihovih sadraja najee
bliski detekcionim limitima i da su ispod dozvoljenih mesenih vrednosti.

Strana 83 od 117
Tabela 5.3.-9. Prikaz rezultata ispitivanja talonih materija iz vazduha i sadraja tekih metala u uzorcima talonih materija iz vazduha za
2008. godinu
Period
uzorkovanja
Odreivani
parametar
Jedinica
Jan.
Feb.
Mart
April
Maj
Jun
Jul
Avg.
Sep.
Okt.
Nov.
Dec.
Sadraj talonih materija u vazduhu

Sadraj sedimenta
Sadraj ukupnih
talonih materija
Sadraj nerastvornih
materija
Sadraj rastvornih
materija
Sadraj pepela
Sadraj sagorljivih
materija
pH vrednost padavina
Elektrolitika
provodljivost
Sadraj hlorida u
rastvornim materijama
Sadraj sulfata u
Sadraj amonijaka u
Sadraj nitrata u
Sadraj kalcijuma u
Sadraj magnezijuma
u rastvornim
materijama
ml
1 015
446
3 790
2 440
3 200
5 240
1 380
mg/m2/dan
91
356
274
289
355
330
mg/m2/dan
62
310
91
131
248
mg/m2/dan
750
4 510
950
3 950
3 950
196
187
133
334
243
160
110
121
85
250
98
29
46
183
158
107
170
86
66
48
87
145
10
211
39
110
27
49
73
38
47
17
11
52
99
52
21
221
111
37
83
38
233
87
6,51
5,10
6,98
7,25
6,33
6,70
7,31
7,64
6,63
7,04
6,79
6,63
202
271
108,4
144,2
87,2
73,6
153,1
199
33,9
161,5
83
67,5
12
36
11
50
41
mg/m /dan
mg/m /dan
S/cm
mg/m2/dan
mg/m2/dan
30
57
17
66
19
mg/m2/dan
0,53
0,45
mg/m2/dan
10
2,17
15
20
mg/m2/dan
7,26
5,81
13,71
2,52
12
10,20
10,16
3,627
5,85
3,54
6,46
5,01
mg/m2/dan
0,6
0,37
1,63
1,22
1,19
1,26
0,78
0,645
0,85
0,74
0,93
1,52
Sadraj tekih metala u uzorcima talonih materija iz vazduha

Sadraj olova (Pb)
Sadraj kadmijuma
(Cd)
Sadraj cinka (Zn)
mg/m2/dan
<1,78
<0,78
<7,12
<4,58
<6,0
<9,85
<2,59
<1,41
<8,48
<1,79
<7,43
<7,42
<0,31
<0,14
<1,06
<0,68
<0,90
<1,48
<0,38
<0,212
<1,27
<0,27
<1,11
<1,11
5,98
0,03
4,27
2,52
1,05
10,34
5,64
0,881
23,53
3,52
16,33
6,86
mg/m /dan
mg/m /dan

Strana 84 od 117
5.4. Klimatski inioci
Geografski poloaj Zrenjanina je odreen severnom geografskom irinom 45023 i

istonom geografskom duinom 20021. Prosena nadmorska visina iznosi 81 mnv.
Geografski poloaj Zrenjanina, sa osnovnim ravniarskim karakteristikama podunavskog
bazena, uslovljava umerenu-kontinentalnu klimu. Prelazna godinja doba se odlikuju
promenljivou vremena, sa toplijim jesenjim od prolenih meseci.
Leto karakteriu relativno stabilne vremenske prilike uz povremene krae lokalne
pljuskove. Prosena koliina padavina godinje iznosi oko 618 mm i tokom godine je
raspored padavina prilino ujednaen. Minimum je u periodu januar - februar, a
maksimum u periodu maj - juni. Na vegetacioni period od aprila do septembra otpada
vie od polovine ukupnih padavina (proseno 320 mm).
Tokom godine prosene mesene temperature Zrenjanina i okoline variraju od (-1,1) oC
u januaru do 22,9 oC u julu. Srednja godinja temperatura iznosi oko 11 oC. Prosena
temperatura u vegetacionom periodu (april septembar) iznosi 18,1 oC. Prosean broj
dana kada su srednje temperature vazduha manje od 0 C iznosi 81.
Period mogue pojave mrazeva traje i do 7 meseci. Mrazevi se javljaju od kraja
septembra do kraja aprila. Dubina smrzavanja tla iznosi do 30 - 50cm.
U toku zime, sneg proseno pada 18 dana.
Zrenjanin i njegova okolina imaju proseno 2060 sunanih sati godinje - najmanje
sunanih sati ima u decembru 42,5 a najvie u julu 314.
Srednja godinja oblanost je 50 % od maksimalno mogue.
Magla kao prizemni oblak spreavanja osunavanja, a nou zemljino izraivanje, to je
donekle izvor atmosferske vlanosti. Prosena godinja estina dana sa maglom iznosi
22,4 dana, a sa najveom mesenom estinom u decembru mesecu sa 5,6 dana. Treba
uoiti da se magla javlja tokom zimskih meseci (loni period), u vreme najvee
zagaenosti vazduha.
Najizrazitiji vetar ovog podruja je koava. Brzina koave je veoma promenljiva. Duva
brzinom 5 - 11 m/s, ali ponekad njeni naleti dostiu brzinu i do 27,5 m/s, to ini skoro
100 km/h. Koava duva iz jugoistonog ili junog pravca i donosi relativno tople i
preteno suve vazdune mase.
Drugi znaajan vetar ovog kraja je vetar iz severozapadnog pravca. On redovno donosi
sneg i kiu i snabdeva ovo podruje dovoljnim koliinama vlage.
Trei znaajniji vetar je severac. To je hladan i esto prilino jak vetar.
Pogon za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina nema znaajan uticaj na
meteoroloke parametre i klimatske karakteristike lokacije i podruja. Uticaj pogona na
klimu se ogleda kroz manje emisije gasova koji potiu od potpunog sagorevanja
prirodnog gasa kao i od emisije toplote koja je lokalnog karaktera.
5.5. Graevine, nepokretna kulturna dobra, arheoloka nalazita i

ambijentalne celine
Graevine nisu ugroene radom Projekta.
U gradu Zrenjaninu najblia kulturna dobra industriji ulja Dijamant su kulturna dobra u
centralnoj gradskoj zoni: Staro jezgro Zrenjanina - nepokretno kulturno dobro od velikog

Strana 85 od 117
znaaja koje obuhvata objekte na Trgu Slobode, u ul. M. Tita, Gimnazijskoj i Trgu
Republike u starom jezgru Zrenjanina, zatim Srpska Pravoslavna crkva Uspenje
Bogorodice, Srpska Pravoslavna crkva Vavedenje u Gradnulici, Kua iz 1790. godine,
Rodna kua glumca Toe Jovanovia - nepokretna kulturna dobra od velikog znaaja,
Zgrada biveg logora u ul. Cara Duana - kulturno dobro sa statusom znamenitog mesta,
i spomenici kulture - Sandieva kua, Rodna kua narodnog heroja Stevice Jovanovia,
Stambena zgrada u trosmajerovoj ulici. Svi ovi objekti su udaljeni od Dijamnata vie od
2000 m. Imajui u vidu emisije u vazduh, emisije u vode, nivo buke i vibracija pre svega
u ivotnoj sredini koje potiu od rada predmetnih postrojenja, moe se rei da rad
projekta ne ugroava ni na koji nain pomenuta prisutna kulturna dobra.
5.6. Pejza
Psiholoko-afektivne karakteristike pejzaa nisu izraene u okviru analiziranog prostora,
s obzirom da se pogon nalazi na lokaciji namenjenoj za industrijske aktivnosti na kojoj
su industrijski objekti ve odavno izgraeni.
5.7. Meusobni odnosi navedenih inilaca

Sastav podzemnih voda i njihov kvalitet zavise i od kvaliteta zemljita. Za zbijeni tip
izdani formiran u aluvionima reka karakteristino je prisustvo povienih koncentracija
mangana (Mn) i gvoa (Fe). Takoe, povrinsko zagaenje koje dospe na zemljite
infiltracijom kroz zemljite i/ili rastvaranjem pomou atmosferskih padavina i
zajednikom infiltracijom menja kvalitet tla ali i kvalitet podzemnih voda sa slobodnim
nivoom.
Vode prve izdani, koja je formirana u kvartarnim sedimentima, odnosno u aluvionu reke
Begej, nalazi se u direktnoj hidraulikoj povezanosti sa rekom. Prihranjivanje izdani se
vri na raun infiltracije rene vode dok u periodu poveanog nivoa podzemnih voda,
podzemne vode dreniraju reno korito. Sastav i kvalitet podzemnih voda u odreenoj
meri zavisi od kvaliteta reke i obrnuto.
Emisije u vazduh na lokaciji nisu od znaaja za kvalitet vazduha a time ne utiu na ostale
inioce ivotne sredine.

Strana 86 od 117
6. Opis znaajnih uticaja projekta na ivotnu sredinu

6.1. Uticaj projekta na kvalitet vazduha, vode, zemljita, nivo
buke, intenzitet vibracija, toplote i zraenja
Uticaj na kvalitet vazduha
Mogui negativan uticaj na vazduh moe biti samo lokalnog karaktera i to na samom
pogonu, tj. na pogonskim instalacijama, skladinom prostoru, pretakakim mestima na
prijemu materijala, ventovima ili na drugim elementima tehnolokih instalacija kao to
su merai protoka, nivokazna stakla i slino. Najei negativni uticaji na vazduh mogu
se oekivati u toku dopreme i otpreme sirovina i gotovih proizvoda (emisija lebdeih
estica, PAH (policiklini aromatini ugljovodonici), NOx,SOx,CO,CO2, emisija praine
usled kretanja vozila. Gasni efluenti iz procesa rafinacije i proizvodnje masnih kiselina
nemaju znaaja na uticaj na kvalitet vazduha.
Najznaajnije emisije u vazduh u pogonu za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih
kiselina predstavljaju emisije koje potiu od rada visokoparnog kotla. Visokoparni kotao
je snage 900 kW i kapaciteta proizvodnje pare od cca 2000 kg/h. Kao gorivo za rad kotla
koristi se prirodni gas. Pri potpunom sagorevanju prirodnog gasa produkti sagorevanja:
ugljen dioksid (CO2), vodena para (H2O), ugljen monoksid (CO) i male koliine
nesagorelih ugljovodonika (CH4), nalaze su u koncentracijama ispod zakonom propisanih
graninih vrednosti imisija, tako da je njihov uticaj na kvalitet vazduha beznaajan. S
obzirom na snagu kotla, kao i prirodu goriva koje se koristi za rad kotla, moe se rei da
je uticaj rada kotla na ivotnu sredinu veoma mali.
Uticaj emisije mirisa koje potiu od rada pogona je lokalnog karaktera.
S obzirom na karakteristike analizirane lokacije po ovom parametru se moe izvriti
rangiranje na osnovu elementarne tvrdnje, da ako se negativne posledice pojave,
povoljnija je uvek ona lokacija koja se nalazi dalje od naseljenog mesta. Kako su
stambeni objekti blizu lokacije najvei znaajan negativan uticaj predmetnog pogona na
kvalitet vazduha bi nastao u sluaju akcidentnih situacija, u prvom redu vei poari na
skladinom prostoru usled ega bi dolo do emisije produkata nepotpunog sagorevanja.
Uticaj na kvalitet zemljita, povrinskih i podzemnih voda
Kvalitet zemljita na lokaciji nije pod uticajem rada postrojenja jer su objekti izgraeni i
sve aktivnosti se vre na betonskoj podlozi, dok se atmosferske vode prikupljaju u
atmosfersku kanalizaciju, tako da na lokaciji pogona nisu prisutne emisije na zemljite a
time ni u podzemne vode sa slobodnim nivoom. Uticaj postrojenja na kvalitet zemljita i
podzemnih voda sa slobodnim nivoom moe se javiti u sluaju akcedentnih situacija
pucanja procesno-skladinih i skladinih rezervoara sirovog i rafinisanog ulja, kao i
podzemnih cevovoda kojima su povezani ovi rezervoari.
Kvalitet podzemnih voda nije ugroen radom postrojenja s obzirom na betonsku podlogu,
i jer ne postoje emisije u podzemne vode. Kvalitet podzemnih voda na lokaciji moe biti
pod uticajem rada postrojenja samo u akcidentnim situacijama, kao to su pucanje
rezervoara i razlivanje ulja. Uticaj se u tom sluaju ogleda samo na vode prve izdani.
Vode druge i tree izdani zatiene su paketima vodonepropusnih glina debljine 10 i vie
metara, odnosno 30 i vie metara.
Strana 87 od 117
Uticaj na podzemne vode moe da se ogleda indirektno preko uticaja na reku Begej,
zbog hidraulike povezanosti vode Begeja sa podzemnim vodama prve izdani.
Kvalitet atmosferskih otpadnih voda se prati etiri puta godinje od strane ovlaene
organizacije, Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin. Rezultati ovih analiza prikazani su u
poglavlju 3.4. i pokazuju da se ove vode prema sadraju nitrata (prikazanih kao N)
nalaze u granicama propisanih za I i II klasu vodotoka, prema sadraju amonijum jona
(NH4+), suspendovanih materija i boje pripadaju III klasi, a prema mirisu, Ph vrednosti,
suenom filtriranom ostatku, hemijskoj i biolokoj potronji kiseonika (HPK i BPK5)
nalaze se van klasa propisanih vaeom Uredbom o klasifikaciji voda meurepublikih
vodotoka, meudravnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije (Sl. list SFRJ, br. 6/78).
Prema miljenju Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin atmosferske vode pogona koje se
uputaju u reku Begej nemaju veeg uticaja na kvalitet vode na mestu uliva (Prilog 5).
Meutim, kako bi se poboljao kvalitet vode reke Begeja neophodno je da se
atmosferske vode ukljue u tretman otpadnih voda na lokaciji.
Prema vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije iz 2002. godine (Uredba o utvrivanju
vodoprivredne osnove Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 11/2002) potrebno je
poveati stepen preiavanja otpadnih voda kako bi se vodotoci prema kvalitetu vode
vratili u propisanu klasu kvaliteta. Prema Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije reka
Begej treba da se vrati u II klasu voda.
Vode Begeja (Stari i plovni Begej) dolaze iz Rumunije zagaene industrijskim i
komunalnim vodama Temivarske regije i njihov kvalitet je van propisanih klasa.
Meutim, zagaivai u Srbiji su u obavezi da smanje negativan uticaj postrojenja na
kvalitet povrinskih voda.
Tehnoloke i tehnike otpadne vode iz procesa a nakon tretmana se uputaju u gradski
kanalizacioni sistem. Vei deo zrenjaninske industrije je prikljuen na gradsku
kanalizaciju, tako da se otpadne industrijske vode, zajedno sa atmosferskim i fekalnim
vodama, odvode nizvodno od grada i izlivaju u Aleksandrovaki kanal koji se uliva u
Begej nizvodno od Zrenjanina.
Otpadne vode sa lokacije nakon tretmana ne zadovoljavaju uvek propisane kvalitet.
Koncentracija sulfata (SO42-) u preienoj otpadnoj vodi u toku 2009. godine se kretao
od 110 mg/l pa do 1 831 mg/l. Granina vrednost za sulfate iznosi 400 mg/l.
Koncentracija talonih materija za 30 minuta se u preienoj otpadnoj vodi u toku
2009. godine kretao od 0,2 do 25 mg/l (dozvoljena vrednost do 1 mg/l). Po ostalim
definisanim parametrima kvalitet vode je tokom 2009. god. zadovoljavao propisane
uslove za isputanje otpadnih voda u gradski kanalizacioni sistem. Rezultati analiza
otpadnih voda na izlazu iz primarnog preistaa dati su kao prilog 6.
Trenutno se u Dijamantu sprovode aktivnosti na izradi projektne dokumentacije za
rekonstrukciju ureaja za primarno preiavanje otpadnih voda. Prema nalogu
Republikog vodoprivrednog inspektora rekonstrukcija treba da se zavri do 01.06.2010.
godine. U prilogu studije dati su Plan rekonstrukcije ureaja za preiavanje otpadnih
voda industrije ulja Dijamant (Prilog 9) i Zapisnik republikog vodoprivrednog
inspektora o produetku roka izvrenja plana rekonstrukcije ureaja za preiavanja
otpadnih voda (Prilog 10). Nakon rekonstrukcije ureaja za primarno preiavanje
otpadnih voda, kvalitet voda na izlazu iz preistaa treba da zadovolji zakonske propise.

Strana 88 od 117
Buka, vibracije i zraenje

Na predmetnoj lokaciji buka se javlja kao posledica rada:
- opreme predmetnog pogona
- transportnih sredstava u toku odvoza i dovoza sirovina i gotovih proizvoda
Oprema i ureaji predmetnog pogona nisu veliki emiteri buke i vibracija.
Buka za vreme rada predmetnog tehnolokog projekta moe da se javiti u sluaju
dotrajalosti ili kvara na opremi.
Ova buka, s obzirom da se objekat nalazi u industrijskoj zoni, nee imati uticaj na
okolinu.
Rad pogona ne prouzrokuje pojavu vibracija.
Toplotnih, jonizujuih i nejonizujuih zraenja nema. Zatita od atmosferskog pranjenja
na pogonskim instalacijama je reena klasinom gromobranskom instalacijom.
Uticaj buke, vibracija i toplote su u lokalnog karaktera.
6.2. Uticaj projekta na meteoroloke parametre i klimatske

karakteristike
Osnovni mikroklimatski pokazatelji koji se mogu registrovati na analiziranoj lokaciji
(temperatura, vlanost, evaporacija, zraenje, aerozagaenje), nee biti poremeeni u
konkretnim prostornim odnosima.
Uticaj razmatranog Projekta je privremenog i lokalnog karaktera. Sve mikroklimatske
promene prostorno su ograniene na najui pojas posmatranog pogona i u principu
nemaju prostorno rairene negativne efekte.
Pogon za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina nema znaajan uticaj na
meteoroloke parametre i klimatske karakteristike lokacije. Uticaj pogona na klimu se
ogleda kroz manje emisije otpadnih gasova koji potiu od potpunog sagorevanja
prirodnog gasa kao i od emisije toplote koja je lokalnog karaktera.
S obzirom na prostorne razmere navedenih pojava kao i na karakteristike analizirane
lokacije moe se sa sigurnou doneti zakljuak da ove pojave nee imati bitne
negativne posledice na iru okolinu.
Rad projekta nema nikakvog uticaja na promenu lokalnih klimatskih karakteristika.
Klimatski inioci nisu izloeni riziku.
6.3. Uticaj projekta na ekosistem

Najznaajniji uticaj pogona na ivotnu sredinu ogleda se kroz emisije znatnih koliina
otpadnih voda. Atmosferske vode sa lokacije koje se ulivaju u reku Begej nemaju
znaajan uticaj na kvalitet vode na mestu uliva, a time ne utiu ni na ekosistem reke
Begej. Ostale emisije iz pogona su lokalnog karaktera. Industrija ulja Dijamant nalazi
se u industrijskoj zoni grada, formiranoj pre vie decenija, u kojoj nisu prisutne znaajne
biljne i ivotinjske vrste.
Strana 89 od 117
6.4. Uticaj projekta na naseljenost, koncentracije i migracije

stanovnitva
O naseljenosti i koncentraciji stanovnitva na lokaciji za izgradnju predmetnog
postrojenja se ne moe govoriti s obzirom da je to industrijska zona namenjena upravo
za takve vrste delatnosti.
Industrija ulja Dijamant zajedno sa preteama ove fabrike nalaze se na lokaciji vie od
7 decenija. U tom periodu rad postrojenja nije izazvao smanjenje koncentracije
stanovnitva u okruenju.
6.5. Uticaj projekta na namene i korienje povrina

Pogon za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina je ve izgraen na lokaciji
industrije ulja Dijamant a.d. Prema GUP Zrenjanina 2006 - 2026, lokacija na kojoj je
izgraena fabrika ulja Dijamant, nalazi se u delu prostorne celine IV Dolja,
urbanistika podcelina 25, radna zona 5 u Zrenjaninu, koja je namenjena za proizvodne
pogone industrije, malu privredu, trgovinu, zanatstvo, poslovne sadraje, skladita i
servise, benzinske stanice, kao i za ostale sadraje koji svojim radom ne ugroavaju
ivotnu sredinu.
Rad pogona nema uticaj na namene i korienje povrina.
6.6. Uticaj projekta na komunalne infrastrukture

Predmetni pogon je ve izgraen i prikljuen je na gradski vodovod, na gradsku
kanalizacionu mreu, na elektroenergetski sistem i gasovod, u svemu prema uslovima
nadlenih komunalnih slubi.
6.7. Uticaj projekta na prirodna dobra posebnih vrednosti i

nepokretna kulturna dobra i njihove okoline
Predmetnom pogonu najblie prirodno dobro od veeg znaaja je Carska bara, udaljeno
od pogona vie od 15 km, dok su najblia nepokretna kulturna dobra smetena u centru
grada, i udaljena od pogona oko 2 000 m.
S obzirom na udaljenost ovih dobara kao i prirodu i kapacitete primenjenih tehnolokih
procesa rad pogona nema negativan uticaj na pomenuta dobra.
6.8. Uticaj projekta na pejzane karakteristike podruja

Psiholoko-afektivne karakteristike pejzaa nisu izraene u okviru analiziranog prostora,
s obzirom da se pogon nalazi na lokaciji namenjenoj za industrijske aktivnosti na kojoj
su industrijski objekti ve odavno izgraeni.
Pejza nije ugroen radom predmetnog pogona s obzirom da se radi o lokaciji
namenjenoj za odvijanje industrijskih aktivnosti i da su industrijski objekti ve odavno
izgraeni.

Strana 90 od 117
7. Procena uticaja na ivotnu sredinu u sluaju udesa

Procena stepena ugroenosti u sluaju udesa se radi prema odredbama Pravilnika o
metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja ivotne sredine,
merama pripreme i merama za otklanjanje posledica udesa (Sl. glasnik RS, br. 60/94).
Postupanje sa opasnim materijama vri se na nain da se ne dovede u opasnost ivot i
zdravlje ljudi, ne zagadi ivotna sredina, obezbede i preduzimaju mere zatite od udesa i
druge mere utvrene zakonom. Zatita od udesa obuhvata planiranje, organizovanje i
preduzimanje preventivnih mera upravljanja opasnim materijama i sanacionih mera u
sluaju udesa na osnovu procene rizika, odnosno analize opasnosti od udesa.
Procena ugroenosti ivotne sredine u sluaju udesa sadri:
1.
2.
3.
4.
analiza opasnosti od udesa identifikaciju opasnosti,

analiza posledica od udesa,
mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes i
mere otklanjanja posledica od udesa.
Mogunost nastanka udesa zavisi od niza faktora od kojih su najvaniji tehnoloka

disciplina rukovaoca i tehnika ispravnost svih ureaja na skladitu, posebno instalacija, i
njihovo redovno odravanje.
Definisanje moguih udesnih situacija je polazni korak u analizi rizika posmatranog
objekta na ivotnu sredinu. Verovatnoa nastanka udesne situacije i posledice koje ona
izaziva ine osnovne elemente rizika.
Shodno Pravilniku o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od
zagaivanja ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica
(Sl.glasnik RS, br. 60/94), za ocenu rizika je potrebno utvrditi mogui nivo udesa,
izraunati verovatnou nastanka udesne situacije i proceniti mogui obim posledica u
smislu broja povreenih i veliine nastale tete.
Mogui nivoi udesa prema Pravilniku su:
I nivo (nivo proizvodne linije ili dela postrojenja)
Negativne posledice udesa su ograniene na postrojenje i mogu se kontrolisati od
strane procesnog osoblja. Za organizovanje mera i suzbijanje tetnih i opasnih
uticaja dovoljna su sredstva preduzea, jer se ne oekuju posledice po zajednicu.
II nivo (nivo postrojenja)
Negativne posledice udesa su zahvatile celo postrojenje, ili itav proizvodni kompleks
postrojenja. Mogu se oekivati posledice po okolinu. Za odgovor na ovaj nivo udesa,
pored sredstava preduzea, potrebna je i pomo zajednice.
III nivo (komunalni nivo)
Odnosi se na udese kod kojih se negativne posledice prenose van granica kompleksa
na javni sektor komunu i za odgovor na udes zahtevaju se sredstva ire zajednice
(optine ili grada).
IV nivo (regionalni nivo)
Radi se o irem i ozbiljnijem udesu koji ima regionalni znaaj, jer se negativne
posledice udesa mogu proiriti na teritoriju vie optina. Moraju se u odgovoru na
udes koristiti snage i sredstva regionalnog ili republikog nivoa.

Strana 91 od 117
7.1. Materije u procesu

Fiziko-hemijske karakteristike materija u procesu
1. Prirodni gas
Prirodni ili zemni gas je zapaljiv, laki je od vazduha, nalazi se u zemljinoj kori zajedno
sa sirovom naftom. Poto je veoma opasan sa stanovita eksplozije i poara mora mu se
posvetiti posebna panja. Poto je bez mirisa u cilju zatite vri se odorisanje i to
supstancama pod nazivom merkaptani ija je glavna osobina jak karakteristian
upozoravajui miris.
Sastav:
- metan
80-95%
- etan
5-8%
- propan
11%
- butan
1%
- ugljen- monoksid
1-3%
- azot
1-5%
- sumpor
10 ppm
- temperatura samopaljenja
428 0C
- donja granica eksplozivnosti
3,8%
- gornja granica eksplozivnosti
17%
- klasa opasnosti
FxIA
- grupa gasova
- temperaturni razred
T1
Sredstva za gaenje:
- haloni
- BCE prah
- ABCE prah
- ABCD prah
- ugljen dioksid.
2. Masti i ulja
Masti i ulja spadaju u grupu organskih jedinjenja, imaju specifinu teinu manju od vode
a u vodi se ne rastvaraju, ali su rastvorljivi u mnogim organskim rastvaraima. Ne
spadaju u grupu lakozapaljivih materija, ali pod izvesnim uslovima podloni su
samozagrevanju i samozapaljenju.
Gaenje poara masti i ulja povezano je sa velikim potekoama. U toku sagorevanja
dolazi do rasprskavanja ulja i masti na razne strane pa je teko prii do samog mesta
poara. Osim toga neki produkti sagorevanja tetno deluje na disajne organe pa se zbog
toga moraju koristiti zatitni aparati.
Strana 92 od 117
Osobine suncokretovog ulja su:

- temperatura topljenja
16-19 0C
- gustina
0,913-0,914 kg/m3
- temperatura zapaljivosti
221-227 0C
- temperatura samopaljenja
370-380 0C
- rastvorljivost u vodi
nerastvorno
- temperaturna klasa
T2.
Prilikom rada pogona rafinerije i pogona masnih kiselina od opasnih materija koje se
koriste zastupljen je samo prirodni gas. Gas se do parnog kotla doprema gasovodom
preko merno regulacione stanice. Zbog injenice da se gas ne skladiti, ni on se ne
smatra opasnom materijom u smislu Pravilnika o metodologiji za procenu opasnosti od
hemijskog udesa i od zagaivanja ivotne sredine, merama pripreme i merama za
otklanjanje posledica (Sl.glasnik RS, br. 60/94).
Akcidentna situacija (udes) koja moe da se javi u prostoru oko parnog kotla i gasovoda
je pojava poara (mogue praena eksplozijom), do koje moe doi usled curenja gasa
na prirubnikim spojevima ili neispravnosti armature, ili usled paljenja ulja u pogonskim
instalacijama ili u skladinom prostoru.
Najvea akcidentna situacija (udes) koja moe da se javi je izlivanje veih koliina
sadraja ulja iz skladinih rezervoara, ulazak ulja u kinu kanalizaciju i zagaivanje reke
Begej.
Uzroci akcidenta (udesa) pri tome mogu biti:
1. ljudski faktor (ovo je najei faktor koji dovodi do udesa i to zbog
nepridravanja propisanih mera rukovanja sa opasnim materijama, nepotovanje
tehnikih uputstava proizvoaa opreme i mera predvienih projektom)
2. tehnike prirode koji se odnose na neodgovarajui kvalitet materijala od koga
su izraeni oprema, instalacije i repromaterijali ili mehanika oteenja opreme i
instalacija tokom montae, nepropisno odravanje opreme i ureaja.
U sluaju udesa sa procurivanjem gasa usled nezaptivenosti sistema, uticaj na ivotnu
sredinu se odraava kroz:
- nekontrolisanu emisiju zapaljivog i eksplozivnog gasa u vazduhu. Ovaj uticaj je
privremen i lokalan. Pri tome uticaj ovog udesa se svodi na opasnost od guenja
usled nedostatka kiseonika kod osoblja koje se zatekne u objektu u trenutku udesa
- emisiju dimnih gasova nastalih kao proizvod nepotpunog sagorevanja gasa ili
organske praine, do koje dolazi ukoliko se formira smea prirodnog gasa sa
vazduhom u eksplozivnoj koncentraciji, i pri tom postoji spoljni izvor plamena ili
varnienja koji e inicirati paljenje smee. Zbog male verovatnoe ovakvog udesa i
oekivanog nivoa koji ne prelazi II stepen, uticaj ovog udesa na ivotnu sredinu je
takoe privremen i lokalan.
Preduzee Dijamant a.d. Zrenjanin, prema Zakonu o zatiti od poara (Sl. glasnik SRS",
br. 37/88 i "Sl. glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005 - dr. zakon) svrstava se
i I (prvu) kategoriju ugroenosti od poara. Objekti se nalaze u naseljenom delu gradu i
u sluaju nekontrolisanog razvoja poara moe se ugroziti okolina.

Strana 93 od 117
U sluaju da doe do poara ili eksplozije, mogue je da doe i do povreivanja

zaposlenih koji se zateknu na licu mesta u trenutku udesa, ali nije realno za oekivati da
se posledice ovakvog udesa odraze i na stanovnitvo koje je nastanjeno u neposrednoj
blizini kompleksa fabrike.
U sluaju da doe do isticanja veih koliina ulja iz skladinog prostora (isticanje ukupne
kliine jednog ili vie skladinih rezervoara sirovog ulja usled otkazivanja opremepucanje zida rezervoara) moe doi do isticanja veih koliina ulja u vodotok (reku
Begej).
Verovatnoa nastanka udesa se procenjuje na osnovu svetskih statistika o udesima u
postrojenjima ovog tipa, stanja u kojem je postrojenje, i parametara opasnih materija.
Na osnovu Pravilnika, a imajui u vidu da se uz normalno odravanje opreme u njenom
radnom veku ne oekuje udes, moe se proceniti da je verovatnoa nastanka udesa
mala. Ukoliko i doe do udesa obim moguih posledica moe biti znaajan (zagaenje
vodotoka). Na osnovu toga rizik se moe proceniti kao mali (II).
Rizikom se po pravilu moe upravljati uz sprovoenje adekvatnih mera prevencije,
pripravnosti i odgovora na udes.
7.2. Mere prevencije

Opte mere za sprovoenje bezbednog rada
Opte obaveze se svode na obezbeenje elementarnih uslova za bezbedan rad i zdravu
radnu sredinu, preduzimanjem niza odgovarajuih aktivnosti. Pod ovim se podrazumeva
potpuno eliminisanje ili maksimalno redukovanje svih faktora koji mogu da dovedu do
smrti, bolesti ili povreivanja na radnim mestima. Osnovni preduslovi se sastoje u
primeni:
Odgovarajuih zakona;
Standarda;
Pravilnika;
Odgovarajuih razumnih mera koje nisu obuhvaene propisima, a doprinose
optoj bezbednosti na radu i ouvanju ivotne sredine.
Uprava preduzea je odgovorna za bezbednost svih radnika koji su zaposleni u objektima
iji su vlasnici: Osnovne obaveze radnika se sastoje u sledeem:
Da se ponaaju u skladu sa instrukcijama koje vae za odreeno radno mesto;

Da potuju opta pravila koja su definisana od strane rukovodstva preduzea;
Da koriste radnu i zatitnu odeu, obuu i opremu koja im je obezbeena;
Da su pravilno obueni da obavljaju poslove na svojim radnim mestima i da ne
obavljaju bilo kakve aktivnosti na drugim radnim mestima bez posebne dozvole;
Da su obueni da pravilno koriste sredstva rada;
Da su obueni da pravilno koriste specijalnu zatitnu opremu;
Da ne preduzimaju bilo kakve samovoljne aktivnosti;
Da svojim aktivnostima ne dovode u opasnost sebe i druge radnike.
Rukovodstvo pogona svojim aktivnostima doprinosi optoj bezbednosti i sigurnosti

davanjem odgovarajuih instrukcija na sledei nain:
Svi posetioci objektima moraju biti registrovani;

Svi posetioci u objektima moraju imati odgovarajuu pratnju;
Svi posetioci moraju nositi zatitnu opremu ukoliko se kreu pod pratnjom u
proizvodnim prostorima;

Strana 94 od 117
Radnici ne smeju biti izloeni riziku od opreme koja se nalazi u generalnoj

upotrebi;
Aktivnosti na radnim mestima moraju biti bezbedne, bez rizika od povreda i
bolesti, kako za radnike tako i za stanovnike koji se nalaze u okolini;
Upravljanje zatitom na radu

Da bi sistem zatite na radu delovao efikasno, potrebno je uee svih nivoa upravljanja,
pri emu rukovodee osoblje daje svoj doprinos linim primerom, finansijskom podrkom
i davanjem prioriteta. Sistem zatite na radu je sastavni deo opisa radnog zadatka i
radnog mesta. Program zatite na radu se stalno nadgleda i unapreuje u skladu sa
odredbama odgovarajuih propisa i praksom.
Upravljanje rizikom
Odgovorno lice predmetnog postrojenja ima obavezu da osigura sprovoenje bezbednih
uslova za rad i boravak na radnom mestu kako bi se izbegla mogunost nastanka
opasnih situacija. Ova aktivnost se realizuje u skladu sa planom upravljanja rizikom.
Smanjenje rizika se obavlja sledeim aktivnostima:
Identifikacijom opasnosti;
Procenom rizika;
Kontrolom rizika;
Merenjem i proraunima svih potrebnih parametara;
Periodinim unapreenjem tehnikih sredstava.
a) Identifikacija rizika
Vri se redovnom inspekcijom pogona;
Konsultacija sa zaposlenima su najbolji nain identifikovanja opasnih
situacija;
Informacije o materijama koje se koriste u proizvodnji moraju biti lako
dostupne;
Kvalitetna literatura mora biti stalno dostupna.
b) Opasne aktivnosti sa poveanim rizikom
Radne operacije koje se esto ponavljaju u toku radnog vremena;
Prekovremeni rad;
Loi uslovi rada koji se ogledaju u nedostatku kvalitetnih parametara kao
to su temperatura, vlaga, atmosferska kontaminacija i dr;
Nain i uslovi transporta.
c) Kontrola rizika
Rezultati procene rizika se koriste za odreivanje kontrolnih mera i aktivnosti koje se
moraju primeniti kako bi se rizik sveo na prihvatljivu meru. Kontrolne mere se mogu
kategorisati na sledei nain:
Identifikacija opasnosti i kontrolne mere;
Eliminacija modifikovanje procesa, metoda ili materijala u cilju
eliminisanja opasnosti;
Rekonstrukcija zamena dela opreme ili celine u cilju eliminisanja rizika;
Separacija izolacija opasnosti pomou zatite, zatvaranja ili udaljavanja
na bezbednu razdaljinu od ugroenih ljudi;
Administrativni mere kontrola vremena i uslova ekspozicije od rizika;
Zatitna odea i oprema koristiti odgovarajue dizajniranu i funkcionalnu
opremu na mestima gde kontrolne mere nije mogue sprovesti.

Strana 95 od 117
d) Kontrolne mere (kratkotrajne ili dugotrajne)

Primena odgovarajuih kontrolnih mera se moe izvriti na sledei nain:
Konsultacijom sa radnicima;
U skladu sa uputstvima datim u radnim obrascima, uputstvima od
proizvoaa hemikalija (MSDS), literaturnim podacima;
Vaeim propisima i preporukama.
Rezultati upravljanja rizikom se moraju dopunjavati u odgovarajuim vremenskim
intervalima u sledeim sluajevima:
Montiranjem nove opreme;
Modifikacijom postojee opreme;
Prilikom promene radne procedure;
Ukoliko se pogon premeta na drugu lokaciju;
Primenom novih materijala u proizvodnji;
Promenom naina skladitenja i manipulisanja opasnim materijama;
Bilo kojim promenama postupaka koje mogu rezultirati poveanjem rizika.
e) Periodina unapreenja tehnikih sredstava
Poboljanje uslova na radnim mestima je posao koji zahteva kooperativnost svih
zaposlenih radnika. Radno iskustvo i praktino znanje predstavljaju veliku vrednost.
Radnici moraju biti stimulisani da uestvuju u razvoju i implementaciji sistema
upravljanjem zatite na radu u pogonu putem konsultacija, kao i aktivnim
uestvovanjem u ostvarivanju zadatih ciljeva. Promocija konsultacija sa radnicima bi
morala biti osnova aktivnosti uprave pogona. Sve informacije dobijene konsultacijama bi
morale biti zabeleene na odgovarajui nain.
Mere zatite od poara u pogonu za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i
masnih kiselina
Zapaljivi gasovi
-
svi tehniki gasovi (osim u poetnom poaru) se teko gase
sistemom ventilacije (prirodne i prinudne) spreiti stvaranje eksplozivnih

smea vazduha i gasova
pridravati se uputstva za rukovanje gasnim instalacijama (postaviti ih na

vidnom mestu)
na mestima gde se skladite i koriste zapaljivi gasovi spreiti pojavu vatre,

varnienja i drugih izvora poviene temperature
na vidnom mestu postaviti table upozorenja
spreiti prosipanje zapaljive tenosti i razlivanje po tlu
svi zaposleni koji rukuju sa zapaljivim i eksplozivnim materijama moraju

biti upoznati sa osobinama tih materija i takoe mora se izvriti provera
znanja iz oblasti protivpoarne zatite.
Zapaljive tenosti
-
spreiti prosipanje zapaljive tenosti i razlivanje po tlu
spreiti pojavu plamena i drugih izvora poviene temperature

Strana 96 od 117
svi zaposleni koji rukuju sa zapaljivim i eksplozivnim materijama moraju

biti upoznati sa osobinama tih materija i takoe mora se izvriti provera
znanja iz oblasti protivpoarne zatite.
Radovi na rekonstrukciji i popravkama opreme

Ovi radovi se uglavnom odnose na:
1. redovno odravanje
2. godinji remont
3. iznenadne i intervencije po potrebi
-
odravanje opreme, delova opreme, postrojenja i pojedinanih ureaja, vriti

prema uputstvima proizvoaa opreme i rokovima propisanim od strane
proizvoaa.
o izvrenim radovima ili zapaanjima pri izvoenju radova voditi evidenciju sa

naznakama rokova ponovnih intervencija obuhvaenim redovnim odravanjem
zamena delova ili celokupnog ureaja postrojenja mora se izvriti i pre isteka roka
predvienog za pregled i zamenu ako se uoe nedostatci u radu ili na osnovu
miljenja ovlaenih strunih radnika koji su pri pregledu ili ispitivanju doli do
saznanja da je ugroen siguran rad.
rekonstrukcija, dogradnja ili celokupna zamena postrojenja moe se izvriti samo

uz izraenu investiciono - tehniku dokumentaciju na koju je data saglasnost
nadlenih organa.
ako rekonstrukciju, dogradnju ili poslove odravanja izvodi drugo preduzee u

ugovorenoj dokumentaciji obavezno uneti odredbe i obaveze primenjivanja
adekvatnih mera zatite od poara.
1. redovno odravanje obuhvata:

-
vizuelne spoljne preglede koji se obavljaju svakodnevno uz vizuelnu kontrolu

ispravnosti ugraenih kontrolnih ureaja i zatitnih naprava, kao i ienje
zaprljanih delova opreme od ulja, praine i drugih neistoa.
kontrola rada pojedinih delova sistema uz manje intervencije kao to su zamena

ulja, pritezanje pojedinih elemenata, ventila, zamena oteenih zaptivnih
elemenata, kontrolnih ureaja i zaptivnih naprava i opreme.
pregled rada celokupnog postrojenja sa intervencijama koje zahtevaju

angaovanje veeg broja strunjaka i rad na odreenim mainama i ureajima,
zamena leajeva, zupanika, ventila, armatura i pojedinih sklopova postrojenja.
pri redovnom odravanju mora se voditi redovna evidencija o radovima koji su

obavljeni uz naznake ta, gde i kada je uraeno, odnosno koje izmene, zamene
i ega su izvrene.
2. Godinji remont obuhvata:

-
pregled, ienje i zamenu oteenih delova, ureaja celokupnih jedinica i

pojedinih postrojenja.
obavlja se jednom godinje prema utvrenom planu i rasporedu
voditi tanu evidenciju o izvrenim radovima tokom godinjeg remonta

Strana 97 od 117
3. Iznenadne intervencije i intervencije po potrebi:

-
obavljaju se poslovi iz delokruga odravanja kada je iznenada dolo do

neispravnosti na pojedinim delovima, ili usled korozije ili iznenadno kvara na
opremi
voditi tanu evidenciju o izvrenim iznenadnim intervencijama i intervencijama

po potrebi
da bi se izbeglo pregrevanje leita leajeva radnih maina i ureaja potrebno

je u propisanim rokovima vriti podmazivanje istih sa odgovarajuim uljem ili
mau
podmazivanje radnih maina ne sme se vrite suvie esto da bi se izbeglo

rasipanje maziva oko maina. Poeljno je za svaku radnu mainu imati kartu
maziva za podmazivanje na kojoj se belee podaci o potrebnom kvalitetu
maziva, trajanju maziva za pojedinu mainu i potrebnom vremenu zamene.
7.3. Mere pripravnosti

Smanjivanje verovatnoe nastanka udesa
Sprovoenje sledeih planova:
a Plan redovne rutinske kontrole,
b Plan periodine kontrole,
c Plan servisiranja,
d Plan atestiranja i
e Plan zatite od poara
a Plan redovne rutinske kontrole sadri obavezu dnevne kontrole i proveru radnih
parametara, pritiska i temperature. O izvrenoj kontroli se vodi dnevni izvetaj.
b Plan periodine kontrole sadri:
kontrolu sigurnosnih ventila uz obavezno badarenje i plombiranje (na 6 meseci);
kontrolu manometara uz obavezno badarenje (na 6 meseci);
kontrolu cevovoda.
Hidrotest rezervoara za skladitenje
O obavljenim periodinim kontrolama se vodi knjiga kontrole.
c Plan servisiranja Plan servisiranja se radi, u skladu sa zahtevima proizvoaa i
isporuioca opreme.
d Plan atestiranja Atestirani sudovi pod pritiskom poseduju sertifikat o:
max. radnom pritisku,
max. dozvoljena ispunjenost i
datum sledeeg atestiranja.
e Plan zatite od poara Definie program vrednovanja, testiranja i inoviranja plana
zatite.
Potrebno je napisati operativno Uputstvo za rad postrojenja (Operational manual), gde
e se detaljno razraditi i precizirati zaduenje svakog operatora. Pored uputstva sastavlja
se Plan i program obuke operatera. Plan obuhvata proveru znaaja operatora iz
Operational manual kao i poseban deo gde se kod operatora razvija sposobnost da uoi
indikatore koji ukazuju da se na postrojenju odvija neto u suprotnosti sa uobiajenim
uslovima.
Strana 98 od 117
7.4. Mere odgovora na udes

Osnovne mere odgovora na udes se definiu kroz Plan zatite od udesa veih razmera.
Imajui u vidu verovatnou nastanka udesa i obim moguih posledica autori procene
smatraju da je potrebno izraditi samo Plan zatite na nivou pogona.
Snage i sredstva Plana:
ema odgovora na udes

Program obuke i treninga
Program kontrole
Ostala uputstva i obavetenja
Snage i sredstva za sprovoenje Plana zatite od udesa

Snage
a)
b)
c)
d)
e)
za sprovoenje plana ukljuuju:

radnike zaposlene u odravanju,
ostale radnike u smeni,
ostale radnike koji nisu u smeni (van radnog vremena i u vreme praznika),
vatrogasce optinske vatrogasne jedinice Zrenjanin,
ostale uesnike u odgovoru.
a) Radnici zaposleni u odravanju ine osnovne ekipe odgovora na udes. Od ovih radnika
se u svakoj smeni formiraju se ekipe:
za zaustavljanje delova postrojenja,
zaustavljanje dotoka opasne materije,
ekipa za gaenje eventualno nastalog poara.
b) Ostali radnici u smeni ine pomone ekipe i to:
za uzbunjivanje, javljanje i obavetavanje,
za oslobaanje puteva i prilaza.
c) Ostali radnici pogona koji nisu u smeni, pozivaju se po potrebi i stiu svojim
prevoznim sredstvima.
d) Vatrogasci optinske vatrogasne jedinice Zrenjanin
e) Deurna sluba MUP-a i sluba hitne pomoi.
Sredstva za sprovoenje Plana zatite od udesa
Sredstva za sprovoenje Plana ine:
Protivpoarni runi aparati;
Protivpoarni hidranti koji e se koristiti u odgovoru na udes;
Mobilna vatrogasna creva sa mlaznicom (lepezom);
Zatitna sredstva;
Zatitne maske sa cedilom;
Gumene (plastine) izme;
Gumene (plastine) rukavice;
Zatitni PVC ogrtai;
Zatitne maske, izme, rukavice i ogrtai;
Kompleti za prvu medicinsku pomo.
Program obuke i treninga
Programom obuke i treninga moraju da budu obuhvaeni svi uesnici u odgovoru na
udes. Program obuke mora da sadri:
Strana 99 od 117
upoznavanje sa karakteristikama hazardnih materija,

upoznavanje sa nainom korienja linih zatitnih sredstava i sredstava
odgovora na udes,
uloga i mesto svakog uesnika u odgovoru
na kraju obuke uesnici dobijaju potvrdu o zavrenoj obuci i pisana uputstva.
Obuka se organizuje u pogonu, a istu vodi koordinator plana (ili zamenici), uz

angaovanje spoljnih saradnika (lekara, profesionalnih vatrogasaca).
Program treninga se pravi na osnovu scenarija mogueg dogaaja.
U toku jedne kalendarske godine, najmanje jedanput se mora organizovati veba za sve
uesnike u odgovoru na udes.
Po zavretku vebe koordinator plana podnosi izvetaj koji razmatraju rukovodne
strukture preduzea i spoljni saradnici. Izvetaj se usvaja, a na osnovu istog se vri
vrednovanje, testiranje i inoviranje plana.
Program kontrole
Program kontrole obuhvata vrstu i dinamiku kontrole sredstava odgovora na udes. Ovu
kontrolu sprovode lanovi ekipa odgovora na udes.
Kontrola sistema za uzbunjivanje i obavetavanje i sredstava odgovora:
sirene, zvunici (na 12 meseci),
telefonske linije (meseno),
zatitna sredstva (meseno),
protivpoarni hidranti (meseno),
kompleti prve pomoi (na 6 meseci) i
Ostala uputstva i obavetenja
Pored uputstva za svakog uesnika u odgovoru na udes na nivou pogona pripremaju se
posebna obavetenja koja se dostavljaju:
Optinskoj vatrogasnoj jedinici,
Najblioj stanici MUP-a,
Stanici hitne medicinske pomoi i
Okolnom stanovnitvu.
U zavisnosti od mesta i uloge u odgovoru na udes obavetenja moraju da sadre
osnovne podatke o moguim akcidentima na postrojenju, eventualnim posledicama i
nainu postupanja.
7.5. Mere za otklanjanje posledica od udesa

Sanacija akcidentalnog prosipanja hemikalija
Izbor metode za sanaciju akcidentalno prosute opasne hemikalije zavisi od vie faktora.
Za svaki konkretni sluaj uzeti u obzir i analizirati pretpostavljenu masu prosute
hemikalije, ekonominost sanacije, trenutni nivo znanja i mogunost obuke operatera za
razliiti postupak sanacije, mogunost nabavke opreme itd.
Svi operateri koji nemaju zatitnu odeu i obuu neophodno je da odmah napuste mesto
incidenta. Uklanjanje prosute hemikalije obavlja ekipa sa odgovarajuom zatitnom

Strana 100 od 117
opremom i ranije oformljena, odlukom tehnikog rukovodioca. S obzirom na hemijske

materijale u predmetnom postrojenju predlau se da zatitna odea, obua i rukavice.
Upravljanje opasnim otpadom
Nakon tretmana akcidentalno prosute hemikalije nastaje opasan otpad koji zahteva
specijalan tretman da ne bi ugrozio ivotnu sredinu.
Na osnovu pretpostavljene mase opasnog otpada i njegove toksikoloke karakteristike
izvrie se uklanjanje opasnog otpada na ekonomski najracionalniji nain, a koji je
ujedno prihvatljiv sa gledita rizika po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Izbor je privremen
i podrazumeva odlaganje opasnog otpada na privremenu deponiju u krugu pogona za
proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina, dok se ne izvri trajno zbrinjavanje
otpada u skladu sa zakonskom regulativom.
Privremeno skladitenje takvog otpada mora biti na otvorenom skladitu sa nepropusnim
dnom i sa obodom od nepropusnog materijala dovoljne visine da se sprei njegovo
prodiranje u zemljite.
AD Dijamant se nalazi na preliminarnom spisku postrojenja koja podleu
obavezama iz SEVESO direktive koja je objavljena na sajtu Ministarstva zatite
ivotne sredine i prostornog planiranja. U periodu od 3. do 5. novembra 2009. u
Ministarstvu
se raspravljalo
na temu novih pravilnika koji omoguavaju
sprovoenje zakona:
1. Pravilnik o listi opasnih materija i njihovim koliinama na osnovu kojih
se odreuje obaveza izrade Politike prevencije udesa, izvetaja o
bezbednosti i plana zatite od udesa.
2. Pravilnik o sadrini obavetenja o novim SEVESO postrojenjima, odnosno
kompleksima, postojeim SEVESO postrojenjima, o trajnom prestanku
rada SEVESO postrojenja.
3. Pravilnik o sadrini i metodologiji izrade Politike prevencije udesa,
izvetaja o bezbednosti i plana zatite od udesa.
Kad navedeni Pravilnici prou redovnu proceduru i stupe na snagu
objavljivanjem u Slubenom glasniku RS, Dijamant a.d. e pristupiti
sprovoenju svojih obaveza po navedenim propisima. (ovako obavetenje je
dostavljeno od Republikog inspektorata za zatitu ivotne sredine, za
postupanje u sluaju hemijskog udesa)

Strana 101 od 117
8. Opis mera predvienih u cilju spreavanja, smanjenja i, gde

je to mogue, otklanjanja svakog znaajnijeg tetnog uticaja
na ivotnu sredinu
Mere zatite od mogueg negativnog uticaja na ivotnu sredinu predmetnog pogona,
predstavljaju najznaajniji deo Studije jer omoguavaju nadlenom inspekcijskom
organu kontrolu nad radom predmetnog projekta i eventualnu intervenciju u sluaju ne
pridravanja definisanih zakonskih obaveza i mera zatite ivotne sredine od strane
nosioca Projekta.
Neophodne mere za smanjivanje ili spreavanje tetnih uticaja mogu se sistematizovati
u sledee kategorije:
Mere predviene planskom i tehnikom dokumentacijom

Mere predviene zakonskim i podzakonskim aktima
Mere u toku redovnog rada projekta
Mere u sluaju udesa
Dopunske mere zatite ivotne sredine
8.1. Mere zatite predviene planskom i tehnikom

dokumentacijom
Prilikom izrade planske, projektne i tehnike dokumentacije primenjivati odreene
pravne akte iz oblasti zatite ivotne sredine i pravne akte koji indirektno utiu na ovu
oblast, a naroito Generalni plan Zrenjanina.
Poto je u ovom sluaju predmet razmatranja pogon koji je u eksploataciji potrebno je
primenjivati predviene arhitektonsko - graevinske mere zatite, mere zatite od
elektrinih instalacija i ureaja i mere zatite od poara.
Svako budue proirenje ili rekonstrukcija pogona moraju se sprovesti kroz izraenu
tehniku dokumentacije na koju je pribavljena saglasnost nadlenih organa.
Opte mere zatite ivotne sredine

U ovu kategoriju spadaju sve one mere zatite koje se mogu preduzeti u sklopu planskog
koncepta, sa osnovnim ciljem da se stvore preduslovi za minimiziranje moguih uticaja
na ivotnu sredinu, na osnovu dugogodinjeg steenog iskustva pri eksploataciji pogona.
Na osnovu svih analiza mogue je doneti zakljuke o optim merama koje su planskim
konceptom predviene ili ih treba predvideti:
Primena normativa i standarda kod izbora i nabavke nove opreme pri zameni
dotrajale i prevaziene opreme
Obaveza isporuioca opreme, odnosno izvoaa radova prema investitoru je:

dostavljanje u 3 (tri) primerka kompletne grafike dokumentacije za izvoenje,
dostavljanje atesta za opremu, kao i dostavljanje izvetaja ispitivanja
Uslovi koje utvruju nadleni dravni organi i organizacije kod izdavanja

odobrenja i saglasnosti za rekonstrukcije, proirenje i adaptacije izgraenih
objekta, izvoenje radova i upotrebu objekta.
Sprovoenje zakonskih tehnikih uslova za aktivnosti za koje se trae dozvole
Lokacija predmetnog pogona je u skladu sa GUP-om Zrenjanina.

Strana 102 od 117
Komunikativne veze prilazu objektu su uslovljene funkcionalnim zahtevima za

obavljanje delatnosti
Postojei pogon i eventualni rekonstruisani ili proireni delovi pogona moraju biti
u skladu sa svim vaeim protivpoarnim propisima, tako da ne ugroavaju
susedne objekte.
Povezivanjem pogona i uklapanjem u postojeu infrastrukturu grada, ostvaruju se

povoljni uslovi za smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu.
Organizacione mere zatite ivotne sredine

Ova grupa mera zatite ivotne sredine obuhvata mere koje se sprovode kroz strogo
definisane procedure koje se moraju sprovoditi tokom eksploatacije pogona a sve sa
ciljem eliminisanja moguih eventualnih negativnih uticaja. Ove mere moraju sadrati
sledee:
Izraditi Plan postupanja u vanrednim situacijama, koji e u sluaju udesa

definisati zaduenja i postupke zaposlenih;
Aurirati postojei Plan zatite od poara, posebno u sluaju izmena, proirenja,

adaptacije ili rekonstrukcije pogona kako ne bi dolo do panine reakcije
zaposlenih. Skladitenje i sakupljanje otpadnih materija se mora raditi po
procedurama koje su propisane za sakupljanje komunalnog otpada. Odvoenje
otpadnih materija mora biti povereno nadlenoj komunalnoj organizaciji.
Sakupljeni otpad se skladiti na definisanim mestima.
Skladitenje na otvorenim ili zatvorenim povrinama potrebno je vriti tako da se

izabranim postupkom eliminie mogunost pojave udesne situacije.
8.2. Mere koje su predviene zakonskim i podzakonskim aktima

Opta regulativa
Za potrebe ovog istraivanja koriena je regulativa kojom su stvorene neke od
zakonskih pretpostavki u irem domenu ivotne sredine, a imaju odreeni znaaj za
tumaenje odnosa koji nastaju izgradnjom i eksploatacijom kompleksa kao i prateih
sadraja.
Po svom globalnom karakteru ukupna problematika navedenih odnosa tretirana je u
okviru Zakona o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS, br. 135/04 i br. 36/09) i Zakona
o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.glasnik RS, br. 135/04 i 36/09) kojim su
stvorene osnovne zakonske odredbe o neophodnosti izrade posebnih studijskih
istraivanja
koja
se
odnose
na
problematiku
zatite
ivotne
sredine.
Postupak analize problematike zatite ivotne sredine saglasno prethodnom zakonu
regulisan je Pravilnikom o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.
Glasnik RS, br. 69/2005).
Zakonska regulativa, direktive i preporuke

Kao to je u uvodnom delu ve istaknuto jednu od bitnih osnova na kojima su fundirana
ova istraivanja su vaee zakonske odredbe i odgovarajua regulativa kojima se ova
problematika regulie. Iz razloga detaljnijeg definisanja ukupne problematike iznose se
osnovne pretpostavke vezane za optu regulativu kao i druga iskustva vezana za
odreenu problematiku koja se neposredno ili posredno moe odnositi na planirani
objekat a koja je koriena za potrebe izrade ove procene uticaja.
Strana 103 od 117
Pored osnovnih pretpostavki iz navedene regulative za potrebe konkretnog istraivanja

koriena je i sledea regulativa:
-
Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl.glasnik RS, br. 135/2004 i 36/2009);

Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.glasnik RS, br. 135/04 i 36/2009);
Zakon o planiranju i izgradnji (Sl.glasnik RS, br. 47/03, 34/06, 39/09):
Zakon o vodama (Sl. glasnik RS, br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96 i
101/2005 dr. zakon);
Zakon o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS, br. 36/2009);
Zakon o komunalnim delatnostima (Sl.glasnik RS, br. 16/97 i 42/98);
Zakon o sanitarnom nadzoru (Sl.glasnik RS, br. 125/04);
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl.glasnik RS, br. 101/05);
Zakon o zatiti od poara ("Sl. glasnik SRS", br. 37/88 i "Sl. glasnik RS", br. 53/93,
67/93, 48/94 i 101/2005 - dr. zakon);
Zakon o zatiti od poara (Sl. glasnik RS, br. 111/2009)
Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije i kriterijumima za
uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Sl.glasnik RS, br. 54/92);
Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja
podataka (Sl.glasnik RS, br. 30/97);
Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini (Sl.glasnik RS, br. 54/92);
Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sl.glasnik SRS, br. 31/82);
Pravilnik o nainu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl.glasnik
SRS, br. 47/83);
Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja
ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (Sl.glasnik
RS, br. 60/94);
Pravilnik o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija
(Sl.glasnik RS, br. 12/95);
Pravilnik o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih
sirovina (Sl.glasnik RS, br. 55/01);
Pravilnik o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i vodi za
navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (Sl.glasnik RS, br. 23/94);
Pravilnik o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim
podrujima (Sl.list SFRJ, br. 31/81);
Pravilnik o tehnikim normativima za temeljenje graevinskih objekata (Sl.list
SFRJ, br. 15/90);
Pravilnik o merama i normativima zatite na radu na oruima za rad (Sl.list SFRJ,
br. 18/91);
Pravilnikom o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova
radne okoline (Sl. glasnik RS, br. 94/2006 i 108/2006 - ispr.);
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu objekata od atmosferskog pranjenja
(Sl.list SFRJ, br. 11/96);
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu od statikog elektriciteta (Sl.list SFRJ,
br. 62/73);
Pravilnik o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona (Sl.list
SFRJ, br. 53/88 i 54/88 - ispr. i Sl. list SRJ, br. 28/95);
Pravilnik o tehnikim normativima za hidrantsku mreu za gaenje poara (Sl.list
SFRJ, br. 30/91).
Obaveze investitora prema zakonu o zatiti ivotne sredine

lan 21. Integrisana zatita
Zatita prirodnih vrednosti ostvaruje se sprovoenjem mera za ouvanje njihovog
kvaliteta, koliina i rezervi, kao i prirodnih procesa, odnosno njihove meuzavisnosti i
prirodne ravnotee u celini.
Strana 104 od 117
lan 22. Zatita tla i zemljita

Zatita zemljinog prostora (zemljita) i njegovog odrivog korienja ostvaruje se
merama sistemskog praenja kvaliteta zemljita, praenjem indikatora za ocenu rizika
od degradacije zemljita, kao i sprovoenjem remedijacionih programa za otklanjanje
posledica kontaminacije i degradacije zemljinog prostora, bilo da se oni deavaju
prirodno ili da su uzrokovani ljudskim aktivnostima.
Prilikom promene nosioca prava korienja zemljita, korisnik zemljita ije pravo
korienja prestaje, a ija delatnost je uticala, odnosno mogla da utie ili ometa prirodne
funkcije zemljita, duan je da izradi izvetaj o stanju zemljita.
lan 23. Zatita voda
Vode se mogu koristiti i optereivati, a otpadne vode isputati u vode uz primenu
odgovarajueg tretmana, na nain i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne
procese ili za obnovu kvaliteta i koliine vode i koji ne umanjuje mogunost njihovog
vienamenskog korienja.
Zatita i korienje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama
sprovoenjem mera za ouvanje povrinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi,
kvaliteta i koliina, kao i zatitom korita, obalnih podruja i slivova, u skladu sa
posebnim zakonom.
Radi zatite i ouvanja koliina i kvaliteta podzemnih rezervi voda vre se detaljni
istrani radovi, kao i izrada bilansa rezervi podzemnih voda.
Zatita voda ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog i kontrolnog praenja
kvaliteta voda, smanjivanjem zagaivanja voda zagaujuim materijama ispod
propisanih graninih vrednosti i preduzimanjem tehniko-tehnolokih i drugih potrebnih
mera za njihovo preiavanje, kako bi se spreilo unoenje u vode opasnih, otpadnih i
drugih tetnih materija, kao i praenjem uticaja zagaenih voda na zdravlje ljudi,
ivotinjski i biljni svet i ivotnu sredinu. Zatita voda obuhvata i zatitu voda od uticaja
prekograninog zagaenja, tako da se obezbeuje ouvanje voda u celini.
lan 24. Zatita vazduha
Zatita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praenja kvaliteta
vazduha, smanjenjem zagaivanja vazduha zagaujuim materijama ispod propisanih
graninih vrednosti i preduzimanjem tehniko-tehnolokih i drugih potrebnih mera za
smanjenje emisije, praenjem uticaja zagaenog vazduha na zdravlje ljudi i ivotnu
sredinu. Mere zatite vazduha obezbeuju ouvanje atmosfere u celini sa svim njenim
procesima i klimatskim obelejima.
lan 29. Opasne materije
Upravljanje opasnim materijama vri se pod uslovima i na nain kojim se obezbeuje
smanjenje rizika od njihovih opasnih svojstava po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i to u
procesu proizvodnje, skladitenja, korienja i odlaganja.
Pravno i fiziko lice koje upravlja opasnim materijama duno je da planira, organizuje i
preduzima sve potrebne preventivne, zatitne, sigurnosne i sanacione mere kojima se
rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi svodi na najmanju moguu meru.
lan 30. Upravljanje otpadom
Upravljanje otpadom sprovodi se po propisanim uslovima i merama postupanja sa
otpadom u okviru sistema sakupljanja, transporta, tretmana i odlaganja otpada,
ukljuujui i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom
posle njihovog zatvaranja.
Vlasnik otpada duan je da preduzme mere upravljanja otpadom u cilju spreavanja ili
smanjenja nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklau otpada, izdvajanje sekundarnih
sirovina i korienje otpada kao energenata, odnosno odlaganje otpada.
Strana 105 od 117
lan 31.Zatita od buke i vibracija

Korisnik izvora buke moe stavljati u promet i upotrebljavati izvore buke po propisanim
uslovima uz primenu propisanih mera zatite kojima se smanjuju emisije buke, odnosno
upotreba postrojenja, ureaja, maina, transportnih sredstava i aparata koji prouzrokuju
buku.
Zatita od vibracija sprovodi se preduzimanjem mera kojima se spreava i otklanja
ugroavanje ivotne sredine od dejstva mehanikih, periodinih i pojedinanih potresa
izazvanih ljudskom delatnou.
PREVENTIVNE MERE
lan 33. Planiranje i izgradnja
Ureenje prostora, korienje prirodnih resursa i dobara odreeno prostornim i
urbanistikim planovima i drugim planovima (planovi ureenja i osnove korienja
poljoprivrednog zemljita, umske, vodoprivredne, lovnoprivredne osnove i programi
unapreenja ribarstva na ribarskim podrujima i drugi planovi) zasniva se na obavezi da
se:
1) prirodni resursi i dobra ouvaju i unapreuju i u najveoj meri obnavljaju, a ako su
neobnovljivi da se racionalno koriste;
1a) obezbedi ouvanje i odravanje znaajnih ili karakteristinih obeleja predela,
unapreivanje predela, njihovo ponovno uspostavljanje i stvaranje, a koja su od velikog
znaaja za zatitu divlje flore i faune i njihovih stanita;
2) obezbedi zatita i nesmetano ostvarivanje funkcija zatienih prirodnih dobara sa
njihovom zatienom okolinom i u najveoj moguoj meri ouvaju stanita divljih biljnih i
ivotinjskih vrsta i njihove zajednice;
3) obezbedi ouvanje izgraenog prostora;
5) odrede mere zatite ivotne sredine;
6) prikae postojee stanje po elementima iz ta. 1), 2), i 3) ovog lana i planirano
stanje sa merama potrebnim da se planovi ostvare.
Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave
uestvuje u postupku pripreme i donoenja planova iz stava 1. ovog lana, na nain
odreen zakonom.
lan 36.Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu
Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu vri se za projekte koji se planiraju i
realizuju u prostoru, ukljuujui promene tehnologije, rekonstrukciju, proirenje
kapaciteta ili prestanak rada koji mogu dovesti do znaajnog zagaivanja ivotne sredine
ili predstavljaju rizik po zdravlje ljudi.
Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu obuhvata projekte iz oblasti industrije,
rudarstva, energetike, saobraaja, turizma, poljoprivrede, umarstva, vodoprivrede i
komunalnih delatnosti, kao i sve projekte koji se planiraju na zatienom prirodnom
dobru i u zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra.

Strana 106 od 117
Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu je sastavni deo tehnike dokumentacije bez
koje se ne moe pristupiti izvoenju projekta i vri se u skladu sa postupkom propisanim
posebnim zakonom.
lan 37. Integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja
Za rad novih i postojeih postrojenja koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi i
ivotnu sredinu pribavlja se integrisana dozvola kojom se obezbeuje spreavanje i
kontrola zagaivanja ivotne sredine.
Vrste aktivnosti i postrojenja, uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole, nadzor i
druga pitanja od znaaja za integrisano spreavanje i kontrolu zagaivanja ivotne
sredine ureuju se posebnim zakonom.
lan 38. Procena opasnosti od udesa
Operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u
kojima je prisutna ili moe biti prisutna jedna ili vie opasnih materija u propisanim
koliinama, duan je da preduzme sve neophodne mere za spreavanje hemijskog udesa
i ograniavanja uticaja tog udesa na ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu u cilju
stvaranja uslova za upravljanje rizikom, u skladu sa ovim zakonom.
lan 40. Uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti
Izgradnja i rad postrojenja i obavljanje aktivnosti vri se ako su ispunjeni propisani
zahtevi emisije i nivoa zagaujuih materija u medijumima ivotne sredine, opreme i
ureaja kojima se smanjuje ili spreava emisija zagaujuih materija ili energije i
obezbeuje njeno ouvanje, odnosno ako su preduzete druge mere i radnje za
obezbeivanje propisanih uslova zatite ivotne sredine.
Zagaujue i opasne materije, otpadne vode ili energija isputaju se u vazduh, vodu i
zemljite na propisan nain i u koliinama, odnosno koncentracijama ili nivoima koje nisu
iznad propisanih graninih vrednosti.
Prevozna sredstva koja se proizvode i/ili putaju u promet moraju ispunjavati uslove u
pogledu emisije za mobilne izvore zagaivanja.
lan 58. Postupanje sa opasnim materijama Obaveze pravnog i fizikog lica
Postupanje sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi,
skladitenju i odlaganju vri se na nain da se ne dovede u opasnost ivot i zdravlje
ljudi, ne zagadi ivotna sredina, obezbede i preduzmu mere zatite od udesa i druge
mere utvrene zakonom.
Pravno i fiziko lice koje proizvodi, prevozi, stavlja u promet, koristi, prerauje, skladiti
ili odlae opasne materije duno je da:
1) izradi plan zatite od udesa i da najmanje svake tri godine vri njegovo auriranje ili
reviziju u skladu sa promenama u radu postrojenja, primeni tehnologije ili obavljanju
aktivnosti, ukljuujui i proveru pripravnosti za njegovo sprovoenje;
2) sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa iz plana zatite od
udesa;
3) izradi izvetaj o stanju sigurnosti koji je dostupan javnosti i da najmanje svakih pet
godina, kao i u sluaju promena u radu postrojenja ili obavljanju aktivnosti, vri reviziju
izvetaja o stanju sigurnosti.
Lice iz stava 2. ovog lana vodi evidenciju o vrstama i koliinama opasnih materija.

Strana 107 od 117
U sluaju kvara na postrojenjima ili ureajima za zatitu ivotne sredine usled ega
nastaje prekoraenje graninih vrednosti emisije, lice iz stava 2. ovog lana duno je da
bez odlaganja o tome obavesti Ministarstvo, nadleni organ autonomne pokrajine,
odnosno organ jedinice lokalne samouprave.
Prevoznik opasnih materija duan je da pribavi dozvolu nadlenog organa za prevoz
opasnih materija, u skladu sa posebnim zakonom.
lan 59. Odgovor na udes
U sluaju udesa pravno ili fiziko lice bez odlaganja organizuje i sprovodi planirane mere
i postupke reagovanja na udes i angauje ljude i sredstva u skladu sa izraenim planom
zatite od udesa ukljuujui i obavezu obavetavanja Ministarstva, odnosno nadleni
organ autonomne pokrajine i ministarstva nadlenog za poslove zatite od poara,
proizvodnju i promet eksplozivnih materija, zapaljivih tenosti i gasova i druge nadlene
organe, u skladu sa zakonom.
Obavetenje iz stava 1. ovog lana obavezno sadri: okolnosti udesa, mesto, vreme,
prisutne opasne materije, neposrednu opasnost po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i
kratak opis preduzetih mera, kao i neposredne mere pripravnosti neophodne da bi se
spreilo ponavljanje udesa.
lan 60. Dostavljanje Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa
Operater iz lana 58. ovog zakona duan je da izradi i dostavi Ministarstvu Izvetaj o
bezbednosti i Plan zatite od udesa:
1) za novo seveso postrojenje, odnosno kompleks najmanje tri meseca pre poetka
rada;
2) za postojee seveso postrojenje, odnosno kompleks najkasnije u roku od osamnaest
meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona;
3) za postojee seveso postrojenje, odnosno kompleks ije su aktivnosti bile takve da su
opasne materije bile prisutne u koliinama manjim od propisanih, u sluaju poveanja
koliina opasnih materija do koliina propisanih u lanu 58. ovog zakona, najkasnije est
meseci od dana promene.
Operater je duan da Izvetaj o bezbednosti periodino pregleda i po potrebi aurira:
1) najmanje svakih pet godina;
2) samoinicijativno ili na zahtev Ministarstva zbog novih injenica do kojih se dolo na
osnovu analize drugih hemijskih udesa ili izbegnutih udesa.
U sluaju modifikacije procesa rada, promene prirode ili koliine opasne materije ili
drugih promena, koje mogu uticati na opasnost od nastanka hemijskog udesa, operater
mora odmah da izvri promene u Izvetaju o bezbednosti i Planu zatite od udesa i
dostavi ih Ministarstvu, a u sluaju da se izmene odnose na modifikaciju postrojenja ili
skladita, pre sprovoenja tih modifikacija.
Plan zatite od udesa operater je duan da pregleda, testira i po potrebi aurira
najmanje svake tri godine.

Strana 108 od 117
Najbolje raspoloive tehnike bat

Najbolja raspoloiva tehnika oznaava najsvrsishodniju i najnapredniju fazu u razvoju
aktivnosti, ukazujui na praktinu adekvatnost konkretne tehnike koja obezbeuje
osnove za granine vrednosti s ciljem da se ogranii, a gde to nije mogue i smanji uticaj
na ivotnu sredinu u celini. Sam termin BAT definie najsvrsishodniju tehniku u
ostvarenju visokog nivoa zatite ivotne sredine u celini.
BAT tehnike predstavljaju referentne take u odnosu na koje moemo da poredimo
tekue funkcionisanje postojee instalacije i da procenjujemo predlog za novu instalaciju.
Termin BAT prvi put je uveden u sistem izdavanja dozvola pod nazivom Integrisano
spreavanje i kontrola zagaenja, za industrijska postrojenja na bazi direktive EU pod
tim imenom; Direktiva IPPC, 96/61/EC
Direktiva IPPC se odnosi na minimiziranje zagaenja iz razliitih izvora u celoj Evropskoj
Uniji.
Usvojena je u septembru 1996. godine, i sva postojea postrojenja treba da ispune
njene odredbe do 2007.
istija proizvodnja
istija proizvodnja (CP) predstavlja primenu preventivne ekoloke strategije u odnosu na
procese, proizvode i usluge, koja povezuje maksimalne pozitivne efekte na ivotnu
sredinu. Osnovna razlika izmeu pristupa Kontrola zagaenja i Korienje istije
proizvodnje jeste u odgovarajuoj vremenskoj primeni. Kontrola zagaenja se vri nakon
dogaaja, to je pristup reaguj i preisti; pristup istija proizvodnja okrenut je
budunosti, sa principom predvidi i sprei.
to se tie proizvodnih procesa, CP obuhvata ouvanje i recikliranje sirovina i energije,
eliminaciju toksinih i opasnih sirovina, i smanjenje koliine i toksinosti svih emisija i
otpada pre nego to izau iz procesa. to se tie proizvoda, CP se fokusira na smanjenje
uticaja na ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost u celom ivotnom ciklusu proizvoda, od
ekstrakcije sirovina do konanog odlaganja proizvoda.
CP omoguava integrisanje pitanja ivotne sredine u projektovanje i pruanje usluga.
8.3. Mere u toku redovnog rada projekta

Prilikom rada pogona dolazi do emisije, dimnih gasova iz kotla visokog pritiska, zatim
vodene pare, buke i vibracija, stvaranja otpadnih voda i vrstog otpada.
Mere zatite vazduha
Dimni gasovi koji nastaju u toku rada kotla visokog pritiska preko dimnjaka
isputaju se u atmosferu.
Saglasno sa Pravilnikom o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima
merenja i evidentiranja podataka (Sl.glasnik RS, br. 30/97) zbog male snage na
kotlu se ne vre merenja emisije
Na kotlu se vri svakodnevna kontrola stanja i ispravnosti rada kotla. U sluaju
nepravilnosti u radu kotla iste se odmah otklanjaju.
U toku rada pogona iz pojedinih delova instalacija dolazie do povremene emisije vodene
pare. Uz vodenu paru emitovae se i manja koliina toplotne energije. Koliine vodene
Strana 109 od 117
pare i toplotne energije koja e se emitovati je mala i ima veoma mali uticaj samo na
neposrednu okolinu. One ne mogu da imaju uticaj na izmenu klimatskih uslova blie, pa
ni dalje okoline.
Zbog toga nisu predviene mere za smanjenje ovih emisija u vazduh.
Mere zatite zemljita i podzemnih voda
Postupanje sa ulaznim materijama i materijalima u toku prerade u svrhu zatite
zemljita i podzemnih voda postupati na sledei nain:
Rezervoari sa ulaznim materijama i materijalima tokom prerade moraju biti

smeteni u vodonepropusne bazene.
Do izgradnje vodonepropusnih bazena za skladine rezervoare potrebno je
uvek drati cca 15% skladinog prostora ispranjenog, koji bi bio spreman za
prihvat materijala iz nekog eventualno oteenog rezervoara
Posle padavina sve prikupljene vode u slivnicima skladinog prostora
analizirati i ako ne odgovaraju kvalitetu vodoprivrednih uslova vode mobilnom
pumpom prebaciti na primarnu obradu otpadnih voda.
Prepumpavanje zauljenih materijala ne obavljati tokom padavina
Sve koliine izlivenog ulja prikupljati i posmatrati kao sekundarnu sirovinu i sa
istim postupati u skladu sa Pravilnikom o uslovima i nainu razvrstavanja,
pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina (Slubeni glasnik RS broj 55/01);
vrst komunalni otpad se odlae u kontejnere koji su i postavljeni na platou,
na lokaciji za kontejnere, a koje redovno prazni javno komunalno preduzee;
Ostali otpad, poput papira, kartona, plastinih traka, limenki i sl. prikuplja se
u namenskim kontejnerima i otprema na preradu u preduzea koja se bave
preradom sekundarnih sirovina.
Mere zatite recipijenta

Kako je ve napomenuto, najvei uticaj rada pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih
ulja i masnih kiselina na ivotnu sredinu se ogleda kroz emisiju zagaujuih materija u
vode.
Atmosferske vode sa lokacije prikupljaju se izgraenom atmosferskom kanalizacijom i
uputaju se u Begej. Tehnoloke i tehnike otpadne vode odvode se na ureaj za
primarni tretman otpadnih voda. Nakon tretmana otpadne vode sa lokacije zajedno sa
otpadnim sanitarnim vodama uputaju se u kanalizacioni sistem grada.
Krajnji recipijent otpadnih voda sa predmetnog pogona je reka Begej.

Tehnoloke otpadne vode a po potrebi i zauljene atmosferske vode se
preiavaju na primarnoj obradi otpadnih voda i ukoliko zadovoljavaju
kvalitetom isputaju se u recipijent.
Ukoliko vode posle primarne prerade nemaju kvalitet predvien
vodoprivrednim uslovima voda se sa izlaza ovog postrojenja vraa na ponovnu
obradu. Ukoliko tako obraene vode zadovoljavaju kvalitetom, isputaju se u
vodotoke. U protivnom zaustavlja se rad postrojenja i vri se popravka i
zamena dotrajalih ureaja
Izvriti pribavljanje vodoprivredne saglasnosti
Preiene otpadne vode sa lokacije pogona ne zadovoljavaju uvek propisane uslove za

isputanje otpadnih voda u gradski kanalizacioni sistem u pogledu sadraja sulfata
(SO42) i talonih materija nakon 30 minuta. Zbog toga, u industrija ulja Dijamant, se
sprovode aktivnosti na rekonstrukciji postrojenja za primarni tretman otpadnih voda. Po
nalogu Republikog inspektora rekonstrukcija treba da se zavri do 01.06.2010. godine,
kada bi stepen preiavanja potpadnih voda trebao da bude takav da kvalitet otpadnih

Strana 110 od 117
voda zadovoljava propisane uslove. Imajui u vidu nalog Republikog inspektora i

aktivnosti koje su poele, moe se smatrati da je rekonstrukcija postrojenja za primarni
tretman otpadnih voda i putanje u rad istog, glavna mere koja se mora sprovesti.
Reka Begej je prirodni recipijent za gradsku kanalizacionu mreu, i ona je trenutno vrlo
ugroena zbog toga to ne postoji sistem tretmana otpadnih voda prikupljenih u
kanalizacionu mreu. Generalnim planom je predviena izgradnja kolektora kojim bi se
spreilo uputanje neobraenih otpadnih voda u Begej.
Atmosferske vode, koje se sa lokacije pogona uputaju u Begej, nemaju znaajan uticaj
na kvalitet vode na mestu uliva. Meutim, kako bi se smanjilo zagaenje reke Begej i
kako bi kvalitet vode moga da se vrati u propisanu klasu kvalitete (II klasa) neophodne
su sledee mere:
Spreiti uputanje zauljenih voda, i masnoa u atmosfersku kanalizaciju, kao i

prelivanje otpadnih voda iz sistema za primarni tretman,
Posle padavina sve prikupljene vode u slivnicima skladinog prostora analizirati i
ako ne odgovaraju kvalitetu vodoprivrednih uslova vode mobilnom pumpom
prebaciti na primarnu obradu otpadnih voda.
Prepumpavanje zauljenih materijala ne obavljati tokom padavina
Sve koliine izlivenog ulja prikupljati i posmatrati kao sekundarnu sirovinu i sa
istim postupati u skladu sa Pravilnikom o uslovima i nainu razvrstavanja,
pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina (Slubeni glasnik RS broj 55/01),
Ukoliko kvalitet atmosferskih otpadnih voda i nakon preduzimanja prethodno
opisanih mera ne bude ispunjavao uslove za isputanje u povrinski vodotok,
atmosferske vode odvoditi na primarni tretman otpadnih voda ili izgraditi uljni
separator.
Buka i vibracije
Buka umerenog intenziteta javljae se usled rada motora na motornim vozilima
(kamioni) kojima se dopremaju sirovine i otpremaju gotovi proizvodi. Intenzitet i vreme
trajanja buke na lokaciji nisu takve prirode da bi mogli ugroavati zdravlje ljudi i ivotnu
sredinu.
Najvei izvori buke i vibracija prilikom rada pogona su rotaciona oprema (pumpe,
elektromotori, mikseri, kondenzatori). Prilikom redovnog rada objekta ne dolazi do
pojave emitovanja svetlosnog zraenja, toplote, elektromagnetnog zraenja i radijacije.
Mere zatite od buke
Pri zameni dotrajale elektro-mainske opreme izabrati onu opremu koja stvara
najmanju buku
Sva mesta poveanog nivoa treba zvuno izolovati, tako da na granici ureaja
nivo buke ne prelazi propisane vrednosti
Redovno servisirati a po potrebi zameniti ureaje.
vrst otpad
Komunalni otpad na lokaciji se skuplja u kontejnere koji su i postavljeni na platou, na
lokaciji za kontejnere, a koje redovno prazni javno komunalno preduzee
Ostali otpad, poput papira, kartona, plastinih traka, limenki i sl. prikuplja se u
namenskim kontejnerima i otprema na preradu u preduzea koja se bave preradom
sekundarnih sirovina.
Otpadna zemlja za beljenje se odlae pod posebnim uslovima na gradsku deponiju.

Strana 111 od 117
8.4. Mere u sluaju udesa
Potovati mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes i mere za otklanjanje

posledica od udesa koje su navedene u ovoj Studiji (take 7.2-7.5).
Pristupiti sprovoenju svih obaveza prema novim propisima koji su u nacrtu i
odnose se na Procenu opasnosti od hemijskog udese i od zagaivanja ivotne
sredine, mere pripreme i mere za otklanjanje posledica, u skladu sa dostavljenim
obavetenjem Republikog inspektorata za zatitu ivotne sredine, za postupanje
u sluaju hemijskog udesa.
8.5. Dopunske mere zatite ivotne sredine

1. Potrebno je sprovoditi sve mere zatite koje su propisane od javnih i komunalnih
preduzea, a od interesa su za zatitu ivotne sredine;
2. Neophodno je redovno komunalno odravanje i ienje objekta i okruenja ime
se smanjuje mogunost zagaivanja;
3. Aurirati plan zatite od poara u skladu sa zakonskom regulativom
4. Potrebno je aurirati operativno Uputstvo za rad pogona, gde e se detaljno
razraditi i precizirati zaduenje svakog operatora. Plan obuhvata i poseban deo
gde se kod operatora razvija sposobnost da uoi izvorne indikatore koji ukazuju
da se na pogonu odvija neto u suprotnosti sa uobiajenim uslovima.
5. U Uputsvu o radu mora se definisati nain ienja postrojenja za obradu
otpadnih voda, postupak sa izdvojenim zauljenim talozima, kao i odravanje
talonika - separatora.
6. U Uputstvu o radu potrebno je definisati postupak za sluaj moguih akcidenta,
nain obuke zaposlenih i zaduenja u takvim situacijama
7. U toku redovnog rada obezbediti redovno ienje pristupnih i manipulativnih
povrina.
8. Nije dozvoljeno odlaganje sirovina kao ni otpadnih materija na nepokrivenom i
nebetoniranom prostoru u krugu kompleksa.
9. Sav komunalni otpad odlagati u metalne kontejnere koji e se prazniti od strane
nadlenog Javnog Komunalnog Preduzea.
10. Vriti redovnu kontrolu sigurnosne opreme i instalacija od strane zaposlenog
osoblja.
11. Vriti periodinu kontrolu sigurnosne opreme i instalacija od strane ovlaenih
lica, o emu e se voditi evidencija.
12. Uraditi projekat ozelenjavanja slobodnih povrina. Projektom definisati vrstu i
karakteristike rastinja (posebno srednjeg i visokog) koje se mora podii na
kompleksu. Pri tome u obzir uzeti potrebu da pored vizuelnih i estetskih
karakteristika se mora postii i zatitna uloga zelenila. Zato se du granice
kompleksa predlae zelena barijera sadnjom srednjeg i visokog rastinja dugog
vegetativnog perioda.

Strana 112 od 117
9. Program praenja uticaja na ivotnu sredinu

Prema zakonu o zatiti ivotne sredine operater kompleksa koje predstavlja izvor emisija
i zagaivanja ivotne sredine duan je da preko ovlaene organizacije obavlja
monitoring, odnosno da prati pokazatelje uticaja svojih aktivnosti na ivotnu sredinu,
pokazatelje efikasnosti primenjenih mera prevencije nastanka ili smanjenja nivoa
zagaenja.
Monitoring se vri sistematskim praenjem parametara uticaja na ivotnu sredinu, stanja
ivotne sredine, mera i aktivnosti koje se preduzimaju u cilju smanjenja negativnih
uticaja i podizanja nivoa kvaliteta ivotne sredine.
Plan monitoringa, broj i poloaj mernih mesta, obim ispitivanja, tumaenje rezultata
ispitivanja i druge aktivnosti vezane za njegovo sprovoenje obavlja se u skladu sa
Zakonom o zatiti ivotne sredine, Pravilnicima o emisiji i imisiji, dozvoljenom nivou
buke, kontroli kvaliteta otpadnih voda i drugim zakonskim i podzakonskim aktima koja
ureuju predmetnu oblast.
Rezultati ciljanih merenja omoguavaju predvianje potencijalnih uticaja i sprovoenje
adekvatnih mera zatite ivotne sredine i zdravlja ljudi.
Monitoring kvaliteta otpadnih voda
Na osnovu analize rada pogona kao i primenjenih tehnologija u pogonu za proizvodnju
rafinisanih jestivih ulja i masnih kiselina uspostavljen je monitoring izabranih parametara
kvaliteta otpadnih voda.
Pored sopstvene laboratorije u kojoj se konstantno vre ispitivanja uzoraka otpadnih
voda, ispitivanje kvaliteta otpadnih voda vri periodino ovlaena organizacija Zavod
za javno zdravlje Zrenjanin.
Laboratorija zavoda za javno zdravlje Zrenjanina vri sledea ispitivanja:
1. ispitivanje kvaliteta atmosferske vode na izlazu iz kruga iz uljare Dijamant,
2. ispitivanje kvaliteta otpadne voda na izlivu iz primarnog preistaa kao
3. i ispitivanje kvaliteta otpadne voda na ulivu u primarni preista.
Ova ispitivanja vre se etiri puta godinje.
Parametri koji se ispituju u otpadnim vodama na ulivu i izlazu iz preistaa su:
temperatura, boja, miris, vidljive otpadne materije (prozirnost), pH vrednost, talone
materije nakon 30 minuta, sueni nefiltrirani ostatak, sueni filtrirani ostatak,
suspendovane materije, areni ostatak nefiltriranog uzorka, gubitak arenjem, hemijska
potronja kiseonika (HPK), bioloka potronja kiseonika (BPK5)20, ukupni azot (N),
Amonijum jon (NH4)+, sulfati (SO4)2-, ukupni fosfor (P), hloridi (Cl), Masti i ulja,
bidegradabilni deterdent, nikal (Ni).
U atmosferskim vodama, vri se ispitivanje pored gore pomenutih parametara (osim
hlorida i nikla) i ispitivanje nitrata (kao N) i proteina.
Industrija ulja Dijamant a.d. redovno obavetava nadlene organe o rezultatima
ispitivanja.
Zbog nemogunosti postojeeg postrojenja za tretman otpadnih voda da uvek preisti
otpadne vode do zahtevanog kvaliteta Dijamant a.d. sprovodi aktivnosti na
Strana 113 od 117
rekonstrukciji primarnog preistaa otpadnih. Po nalogu vodoprivrednog inspektora,

rekonstrukcija preistaa treba da se zavri do 01.06.2010. godine.
Nakon rekonstrukcije postrojenja za tretman otpadnih voda izvriti kontrolno ispitivanje
kvaliteta preienih otpadnih voda.
Monitoring kvaliteta vazduha
U aneksu rafinerije nalazi se visokoparni kotao snage 900 kW koji koristi prirodni gas kao
pogonsko gorivo. S obzirom na kapacitet nije neophodno vriti merenja emisije
produkata sagorevanja na kotlu. Meutim, svakodnevno se vri praenje rad kotla radi
otklanjanja eventualnih nepravilnosti u radu.
U krugu fabrike Dijamant je postavljeno i jedno merno mesto za merenje imisije.
Merenja imisije se vre od strane ovlaene institucije za svaki mesec, o emu se pravi
izvetaj, a na kraju svake godine se daje i godinji presek rezultata merenja imisije.
Monitoring buke
Monitoring buke u ivotnoj sredini vri jedinica lokalne samouprave, odn. grad Zrenjanin,
preko ovlaene organizacije Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin.
Nerazdvojni deo upravljanja kvalitetom svih segmenata ivotne sredine predstavlja
odgovarajui informacioni sistem. Svi podaci merenja, moraju se uvoditi u odgovarajui
namenski informacioni sistem, kako bi se proveravao njihov kvalitet i verodostojnost.
Tako obraeni podaci mogu se kasnije koristiti za prognoze i simulacije odreenih
procesa koji su od interesa za praenje kvaliteta nekog parametra stanja ivotne
sredine.

Strana 114 od 117
10.Netehniki rezime
Pogon za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina projektovanog kapaciteta
od 200 t/dan za rafinaciju ulja i 7,5 t/dan proizvodnje masnih kiselina izgraen je pre
vie od 30 godina na postojeoj lokaciji.
Objekti pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih biljnih ulja i masnih kiselina, kao i svi
pratei objekti: rezervoari, vaga, objekti za tretman otpadnih voda itd. nalazi se u krugu
fabrike Dijamant na vazdunom rastojanju od oko 2 000 m od centra grada.
Svi objekti se nalaze na katastarskoj parceli 3736, KO Zrenjanin 1, SO Zrenjanin, u
vlasnitvu Dijamant a.d. iz Zrenjanina.
Mikrolokacijski posmatrano, lokacije pogona su ograniene sa severa administrativnim
objektima, ambulantom, menzom, perionicom i radionicom vozila, ulicom Temivarski
drum i dalje rekom Begej, sa zapada laboratorijom, zgradom stare rafinerije, magacinom
materijala, sa juga prodavnicom prehrambenih artikala, fabrikom ogradom i dalje
Banatskom ulicom i stambenim objektima, a sa istoka pogonom za proizvodnju biljnih
masti BIMA fabrike ulja Dijamant (oko 350 m severoistono od pogona) i
Mlekoproduktom (oko 300 m istono od granice pogona).
Lokacija objekta se nalazi van zone sanitarne zatite izvorita vodosnabdevanja grada
Zrenjanina. Izvorite za vodosnabdevanje Zrenjanina nalazi se severno od grada.
Prema generalnom urbanistikom planu optine Zrenjanin 2006-2026. god. (Slubeni
list optine Zrenjanin broj 19/07), lokacija na kojoj je izgraen predmetni pogon se
nalazi u delu prostorne celine IV Dolja, urbanistika podcelina 25, radna zona 5 u
Zrenjaninu, koja je namenjena za proizvodne pogone industrije, malu privredu, trgovinu,
zanatstvo, poslovne sadraje, skladita i servise, benzinske stanice, kao i za ostale
sadraje koji svojim radom ne ugroavaju ivotnu sredinu.
U pogonu za proizvodnju jestivog rafinisanog ulja i masnih kiselina vri se obrada sirovog
suncokretovog ulja a u manjoj koliini koristi se i sojino sirovo ulje. Kapacitet rafinerije
je 200 t/dan jestivog rafinisanog ulja.
Sapunica, masnoa sa hvataa masti i kondenzat bridovih para iz pogona rafinerije
tretiraju se u odeljenju masnih kiselina gde se kao finalni proizvod dobija smea masnih
kiselina.
Glavna sirovina za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja je sirovo suncokretovo ulje. Kao
pomoni materijali koriste se natrijum hidroksid (NaOH), 20% rastvor, u koliini od
6 kg/toni ulja, fosforna kiselina (H3PO4) - 1,18 kg/t ulja, voda, vodena para, pomono
filtraciono sredstvo (6 kg/t ulja) i limunska kiselina (0,03 kg/t ulja).
Glavna sirovina za proizvodnju smee masnih kiselina je sapunica iz postrojenja
rafinacije ulja koja predstavlja emulziju sastavljenu iz masne i vodene faze u ijem
sastavu uestvuje i 20% NaOH. Pomona materija koja se koristi za hidrolizu sapunice je
koncentrovana sumporna kiselina H2SO4 u koliini od 7,79 kg/ t ulja.
Vodenom parom pogon za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masnih kiselina snabdeva
se iz kotlarnice industrije ulja Dijamant i iz visokoparnog kotla kapaciteta 900 kW koji
se koristi samo za potrebe rafinerije. Kotao je smeten u aneksu rafinerije. Potronja
pare za pogon rafinerije i odeljenje masnih kiselina je 600 kg/t ulja.
Tehnolokom vodom pogon se snabdeva iz gradskog vodovoda i iz sopstvenih bunara.
U procesu rafinacije sojinog ulja generie se otpadna zemlja za beljenje. Otpadna zemlja
za beljenje ima karakter otpada koji nije opasan ali nije ni inertan i nema upotrebnu
vrednost. Ovaj otpad se odlae na gradskoj deponiji pod posebnim uslovima definisanim

Strana 115 od 117
od strane nadlenog ministarstva. Kao filtraciono sredstvo koristi se sredstvo na bazi

celuloze koje se razgrauje dalje kroz masnu kiselinu i taloge.
Otpad koji potie od redovnog odravanja opreme (metalni otpad, zaptivni i izolacioni
materijali, ulje), zatim otpad od prazne ambalae i nosaa ambalae privremeno se
skladiti na posebnom mestu u krugu fabrike i potom odvozi i tretira na zakonom
propisan nain prema vrsti i karakterizaciji, od strane ovlaenih organizacija.
Tehnoloke i tehnike otpadne vode iz pogona odvode se na postrojenje za primarni
tretman otpadnih voda. Nakon tretmana voda se isputa u gradski kanalizacioni sistem.
Atmosferske vode sa lokacije se prikupljaju atmosferskom kanalizacijom i bez tretmana
uputaju u reku Begej.
Kvalitet otpadnih voda koje se uputaju u gradski kolektor i reku Begej periodino
proverava ovlaena organizacija, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin.
Kvalitet preienih tehnolokih i tehnikih otpadnih voda ne zadovoljava uvek kvalitet
propisan za isputanje otpadnih voda u gradski kanalizacioni sistem. Zbog toga se u
industriji ulja sprovode aktivnosti na rekonstrukciji postrojenja za primarni tretman. Po
nalogu republikog vodoprivrednog inspektora, rekonstrukcija postrojenja treba da se
zavri do 01.06.2010. godine. Nakon rekonstrukcije, kvalitet preienih otpadnih voda
treba da zadovolji propisane uslove.
Atmosferske otpadne vode koje se iz pogona rafinacije uputaju u reku Begej, prema
merenjima i miljenju strunih lica Zavoda za javo zdravlje Zrenjanin nemaju vei
uticaj na vodoprijemnik na mestu uliva.
Radom pogona ne dolazi do ugroavanja zemljita ili podzemnih i povrinskih tokova.
Uticaji postrojenja na kvalitet vazduha je mali. U procesu proizvodnje jestivih rafinisanih
ulja i masnih kiselina ne dolazi do emisija gasovitog otpada. Napon para sirovina i
gotovih proizvoda je mali i sve instalacije su zatvorenog tipa (pogonske i skladine).
Jedini izvor gasovitih emisija je visokoparni kotao snage 900 kW koji kao pogonsko
gorivo koristi prirodni gas. Sagorevanjem prirodnog gasa kao otpadni gasovi javljaju se
manje koliine CO, NOx, SOx, kao i prakaste materije, ispod zakonom propisanih
vrednosti. Saglasno domaoj regulativi nije potrebno vriti merenja emisije na kotlu.
Oprema i ureaji predmetnog pogona nisu znaajni emiteri buke i vibracija.
Opasne materije koje se koriste u toku redovnog rada pogona su prirodni gas u
kotlarnici. Masti i ulja ne spadaju u grupu lakozapaljivih materija ali pod izvesnim
uslovima podloni su samozagrevanju i samozapaljenju.
Gas nije uskladiten, ve se doprema cevovodom preko merno regulacione stanice gde
se vri njegovo merenje protoka, obaranje pritiska prema potrebama gorionika, i
filtriranje od kondenzibilnih gasova.
Udesi koji mogu da se jave u pogonu je curenje gasa u aneksu rafinerije i izlivanje veih
koliina ulja iz skladinih rezervoara. Najea mesta curenja su prirubniki spojevi i
neispravna armatura. Usled ovih curenja moe doi do stvaranja eksplozivne atmosfere i
opasnosti od poara i eksplozije.
U sluaju da doe do isticanja veih koliina ulja iz skladinog prostora (isticanje ukupne
kliine jednog ili vie skladinih rezervoara sirovog ulja usled otkazivanja opremepucanje zida rezervoara) moe doi do isticanja veih koliina ulja u vodotok (reku
Begej).
Procenjeno je da je verovatnoa od nastanka udesa mala, mogue posledice su
znaajne, pa je, prema Pravilniku o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog
udesa i od zagaivanja ivotne sredine, merama pripreme, i merama za otklanjanje
posledica (Sl. Glasnik RS, br. 60/94), rizik ocenjen kao mali (II).

Strana 116 od 117
Rizikom se moe upravljati pod uslovom primene svih zakonom i tehnikim normativima
propisanih mera prevencije.
Na osnovu svega iznetog, zakljuak je da je uticaj pogona za proizvodnju jestivih
rafinisanih ulja i masnih kiselina na ivotnu sredinu mali obzirom na sve
primenjene mere za smanjenje uticaja.
11. Podaci o tehnikim nedostatcima ili nepostojanju

odgovarajuih strunih znanja i vetina ili nemogunosti da
se pribave odgovarajui podaci
Prilikom izrade ove Studije, nisu konstatovani tehniki nedostatci zbog kojih bi realizacija
ovog Projekta ugroavala ivotnu sredinu. Takoe nije utvreno nepostojanje strunog
znanja i vetina za eksploataciju predmetnog pogona i primenu mera zatite ivotne
sredine.

Strana 117 od 117

MAARSKA
SRBIJA
HRVATSKA
LEGENDA:
Zrenjanin
Lokacija fabrike ulja "Dijamant"
RUMUNIJA
Granica Specijalnog rezervata

prirode "Stari Begej-Carska bara"
Indjija
Poarevac
HS STAJIEVO
Srbija
BOSNA I
HERCEGOVINA
Hidroloka stanica
Gornji
Milanovac
Jagodina
CRNA GORA
BUGARSKA
ALBANIJA
BJR MAKEDONIJA
"Dijamant" a.d.
8 km
Klijent:
Izvoa:
Projekat:

pogona za proizvodnju rafinisanog biljnog ulja i masne kiseline
Crte:
Karta lokacije fabrike ulja "Dijamant" a.d.
Prilog 1
PRILOG 2:
Situacioni plan - Dijamant a.d,
Republiki geodetski zavod, SKN Zrenjanin,
Maj 2008.

Legenda:
Pogon rafinerije ulja i masnih kiselina
1. Pogon rafinerije ulja

2. Odeljenje masnih kiselina
3. Rezervoari sirovog i jestivog ulja (RJ 12,1,2;
RS 7,8,9,10; i R11 - masna kiselina)
4. Manipulanti ulja (Rezervoari jestivog ulja)
5. Preista otpadnih voda
6. Rezervoari za jestivo ulje (RJ 15, 16, 17, 18)
9
11
12
13
14
28
10
5
na
Ba
15
uli
ca
18
25
20
24
21
29
16
26
7. Radionica za popravku vozila

8. Perionica vozila
9. Menza
10. Kancelarije transporta
11. Ambulanta
12. Stara portirnica
13. Sluba obezbeenja
14. "Dijamant" agrar
15. Kotlarnica
16. Hemijska priprma vode
17. Laboratorija
18. Raunovodstavo
19. Rezervoari za hemikalije
20. Zgrada stare rafinerije
21. Magacin materijala
22. Pogon same
23. Magacin same
24. Prodavnica preh. artikala
25. Veernica
26. Kompresorsko odeljenje
27. Magacin repromaterijala
28. Servis proizvodnje
29. Tehnika priprema za rad
17
27
tsk
19
Objekti i pogoni "Dijamanta" u okruenu pogona
22
23
Klijent:
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100 m
Izvoa:
Projekat:

pogona za proizvodnju jestivih rafinisanih ulja i masne kiseline
Crte:
Situacija pogona za proizvodnju jestivih

rafinisanih ulja i masnih kiselina
Prilog 3
PRILOG 4:
Izvod iz generalnog urbanistikog plana - Plan namene povrina

PRILOG 5:
Rezultati analiza otpadne vode iz atmosferske kanalizacije uljare
od 30.07.2009. i 11.11.2009. godine, Zavod za javno zdravlje
Zrenjanin, Centar za higijenu i humanu ekologiju

Page 1/1
Page 1/1
Page 1/1
Page 1/1
Page 1/1
Page 1/1
Page 1/1
Page 1/1
PRILOG 6:
Rezultati analiza otpadnih voda na izlivu iz primarnog preistaa uljara od 30.07.2009. i 11.11.2009. godine, Zavod za javno
zdravlje Zrenjanin, Centar za higijenu i humanu ekologiju

PRILOG 7:
Godinji izvetaj o zagaenosti vazduha, Januar 2009.

PRILOG 8:
Rezultati ispitivanja gromobranskih instalacija

PRILOG 9:
Plan rekonstrukcije ureaja za preiavanje otpadnih voda,
Dijamant a.d., 31.03.2008. godine

PRILOG 10:
Zapisnik republikog vodoprivrednog inspektora o produetku
roka za izvrenje plana rekonstrukcije ureaja za preiavanje
otpadnih voda

PRILOG 11:
Uverenje o utvrivanja karaktera otpada,
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd

Page 1/1
Page 1/1
Page 1/1
Page 1/1
Page 1/1
Page 1/1
PRILOG 12:
Nain postupanja sa otpadom,
Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja,
Republika Srbija


Studija Uticaja Zatecenog Stanja - Pogon Rafinerije AD Dijamant PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Studija Uticaja Zatecenog Stanja - Pogon Rafinerije AD Dijamant PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Studija Uticaja Zatecenog Stanja - Pogon Rafinerije AD Dijamant PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Nosilac projekta

STUDIJA O PROCENI UTICAJA ZATEENOG

Dijamant a.d. Zrenjanin

Dijamant a.d. Zrenjanin

Aleksandar Loaji, dipl. in. geol.

Rukovodilac projekta: Cvjetan Mitrovi, dipl.in.teh.

Marijana Jovanovi, dipl.in.geol.

Milenko Paunovi, dipl.in.teh.

Podaci o nosiocu projekta i izvoau ................................................................. 1

Podaci o nosiocu projekta ......................................................................... 1

Pun naziv pravnog lica, matini broj..................................................... 1

Registracija izvoaa ......................................................................... 3

Podloge za izradu studije.................................................................. 23

Opis lokacije na kojoj je izveden projekat ........................................................ 27

Generalni urbanistiki plan ...................................................................... 32

Prikaz pedolokih, geolokih, geomorfolokih, hidrogeolokih, hidrografskih

Podaci o izvoritu vodosnabdevanja i hidrolokim karakteristikama ............... 35

Reke u Banatu ................................................................................ 35

Prikaz klimatskih karakteristika sa meteorolokim pokazateljima .................. 37

Opis flore i faune ................................................................................... 40

Pregled osnovnih karakteristika pejzaa .................................................... 41

Pregled nepokretnih kulturnih dobara ....................................................... 41

Prisustvo osetljivih objekata na lokaciji ..................................................... 42

Naseljenost, koncentracija stanovnitva i demografske karakteristike u

Prikaz postojeih privrednih i stambenih objekata i objekti infrastrukture i

Postojee stanje saobraajnica .......................................................... 43

Opis projekta ............................................................................................... 44

Postojee stanje .................................................................................... 44

Studija o proceni uticaja zateenog stanja pogona za proizvodnju

Opis objekta, proizvodnog procesa ili aktivnosti, njihove tehnoloke i druge

Postrojenje rafinerije ....................................................................... 45

Prikaz vrste i koliine potrebne energije i energenata, vode, sirovina,

Prikaz vrste i koliine isputenih gasovitih, tenih i vrstih otpadnih

Prikaz tehnologije tretiranja (prerada, reciklaa, odlaganje i sl.) svih vrsta

vrst otpad ....................................................................................

Preiavanje otpadnih voda ............................................................. 68

Prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao .............................. 72

Flora i fauna ......................................................................................... 74

Zemljite, voda i vazduh........................................................................ 74

Graevine, nepokretna kulturna dobra, arheoloka nalazita i ambijentalne

Meusobni odnosi navedenih inilaca ........................................................ 86

Opis znaajnih uticaja projekta na ivotnu sredinu ............................................ 87

Uticaj projekta na kvalitet vazduha, vode, zemljita, nivo buke, intenzitet

Uticaj projekta na meteoroloke parametre i klimatske karakteristike............ 89

Uticaj projekta na ekosistem ................................................................... 89

Uticaj projekta na naseljenost, koncentracije i migracije stanovnitva ........... 90

Uticaj projekta na namene i korienje povrina......................................... 90

Uticaj projekta na komunalne infrastrukture .............................................. 90

Uticaj projekta na prirodna dobra posebnih vrednosti i nepokretna kulturna

Uticaj projekta na pejzane karakteristike podruja .................................... 90

Studija o proceni uticaja zateenog stanja pogona za proizvodnju

Materije u procesu ................................................................................. 92

Mere odgovora na udes .......................................................................... 99

Mere za otklanjanje posledica od udesa ...................................................100

Opis mera predvienih u cilju spreavanja, smanjenja i, gde je to mogue,

Mere zatite predviene planskom i tehnikom dokumentacijom..................102

Mere koje su predviene zakonskim i podzakonskim aktima........................103

Mere u toku redovnog rada projekta........................................................109