ZAJEDNIKA

POLJOPRIVREDNA
POLITIKA EU
Jelena Aritonovi 05/1036
Sanja Bogievi 05/758

Pojam agrarne politike

ta je agrarna politika?
Agrarna politika ukljuuje set principa
primenjivanih u okviru vladinih programa koji
utiu na proizvodnju hrane, korienje resursa
u sektoru agrara, domae i meunarodno
trite hrane, potronju hrane i ishranu,
prehrambenu bezbednost i uslove u kojima
ljudi ive u ruralnim sredinama.

Zbog ega poljoprivreda zauzima istaknuto

mesto u politici EU

Strateki i bezbedonosno znaajna za svaku

zemlju
Cenovna i dohodna neelastinost tranje za
hranom
Proizvodnja zavisi od prirodnih uslova i
vezana za ivotni ciklus
Uticaj na ivotnu sredinu
Uslovljava razvoj ostalih sektora

Zajednika agrarna politika EU

Zajednika agrarna politika EU ( Common

Agricultural Policy) ZPP
Uprkos brojnim razlikama meu zemljama EU
ipak postoji CAP

Predstavlja najstariju politiku EU

Ujedno je i najskuplja politika EU i jedna od

najsloenijih

Istorijat i refome CAP

Rimski sporazum 1957.godine, EEZ

dogovor izmeu Francuske i Nemake

Sporazum je samo utvrdio ciljeve (lan 33) i

deklarisao neophodnost postojanja zajednike
organizacije poljoprivrednih trita

Ciljevi CAP ukratko

Ciljevi zajednike poljoprivredne politike

-poveanje produktivnosti promovisanjem tehnikog napretka i
optimalnom upotrebom faktora proizvodnje
- obezbeenje prikladnog ivotnog standarda za deo zajednice koji ivi od
poljoprivrede
-ZPP mora da stabilizuje trita
-ZPP mora da obezbedi dostupnost snabdevanja po prihvatljivim cenama

To su osnovni ciljevi, a kasnije su se uz razvoj CAP

dodavali jos neki ciljevi.

Dve dimenzije
ZPP-a

Unutranja dimenzija:garantovanje utvrenog nivoa

cena na domaem tritu,ako cena padne ispod
interventne viak zaliha moraju otkupiti dravne
interventne stanice kako bi se zadrala unutranja
cena na utvrenom nivou
Spoljna dimenzija: odreivanje najnieg nivoa cena
po kom moe da se uveze inostrani proizvod to titi
unutranje trite od stranih konkurenata i fluktuacija
na spoljnom tritu; subvencionisanje izvoza

Razvoj Zajednike
poljoprivredne politike
ZPP je poela sa primenom 1962. kao jedan postepen
proces na osnovu kojeg je trebalo prikupiti potrebnu
koliinu prihoda od uvoznih prelevmana kako bi se
pokrili izdaci ZPP,
ali porast samodovoljnosti je doveo do pada uvoza i,
samim tim, uvoznih prihoda; uvozni prihodi su
nedovoljni za pokrie rashoda ZPP
1967. Predlog predsednika EK Valtera Haltajna o
stvaranju Zakona o zajednikoj poljoprivrednoj
politici

Razvoj Zajednike
poljoprivredne politike

U prvoj fazi, zajednika agrarna politika je imala za cilj da

povea produktivnost i obezbedi povoljan ivotni standard
farmera (podka kroz sistem zatitnih cena)
1964.Evropski fond za upravljanje i garancije u
poljoprivredi-institucionalna podrska ZPP-u
Odeljenje za garancije: danas preko 90% rashoda (intervencija,
refundacije); struktura rashoda: oko 40% ratarski usevi, oko 20%
meso, oko 6% mleni proizvodi, oko 5% maslinovo ulje
Odeljenje za usmeravanje: manje od 10% rashoda ZPP
(strukturne promene, modernizacija, struno osposobljavanje
ZPP je u prvoj fazi imao trinu orjentaciju uz sistem varijabilnih
prelevmana i kvota na uvoz

Instrumenti ZPP:
1) Zatita unutranjeg trita
za sve poljoprivredne proizvode, osim za krompir
3 vrste cena na tritu EU:

ciljna cena cena proizvoda na tritu sa najveim deficitom

(najvia mogua cena)

granina (prag) cena cena uvoza, kada se od ciljne oduzmu

trokovi prevoza i distribucije od granice do finalnog trita

interventna (garantovana) cena minimalna cena koja se

garantuje domaim proizvoaima; nia od granine cene

ZPP u EU
ciljna cena
granina cena
interventa cena

Razvoj Zajednike poljoprivredne

politike
Instrumenti za ostvarivanje ciljeva ZPP:
Prelevmani
Intervencionistike otkupne cene
Optereenje uvoza i ogranienje proizvodnje
Poboljanje proizvodnih osnova putem podrke poljoprivrednom preduzeu
Koristi od ZPP:
1-visok rast poljoprivredne proizvodnje
2-rast ivotnog standardna poljoprivrednika
3-razvoj nerazvijenih oblasti
4-samodovoljnost u snabdevanju

Posledice ZPP na glavne ucesnike

Problemi do kojih je dovela ZPP:
1-nemotivisanost poljoprivrednika da menjaju ponaanje i zanimanje
2-veliki vikovi poljoprivrednih proizvoda (planine putera i jezera
mleka i vina)
3-trokovi skladitenja i transporta
4-visoki trokovi ZPP (i uee u budetu EU, maksimalno 1979. 79%)
5-favorizovanje masovne proizvodnje i velikih farmi
6-visoke cene hrane
7-distorzija trita i svetske trgovine
8-sukobi sa treim zemljama (SAD) i spreavanje liberalizacije
trgovine
9-ugroavanje prirodne sredine

Posledice ZPP na glavne uesnike

titei dohodak poljoprivrednika cene u okviru EU su

porasle na tetu potroaa to se negativno odrazilo i
na visinu nadnica, a potroai su putem poreza sami i
finansirali ZPP
Vie pogoduje poljoprivrednicima sa veim usevima
sa severa, monokulturizam i unitavanje sredine
ZPP protekcionistika politika na tetu inostranih
konkurenata, deformie meunarodnu specijalizaciju,
integracija EU u okviru STO zahtevala smanjenje
zatite i promenu tarifikacije, pristupa tritu, domae
podrke poljoprivredi i izvozne konkurencije

Mansholtov plan
1968.Komesar Siko Mansholt predloio
reformu jer primena ZPP-a nije poboljala
standard poljoprivrednika i pored rasta
produktivnosti i stalnog porasta subvencija
- ukrupnjavanje,specijalizacija i modernizacija
poljoprivrednog gazdinstva
-oduzimanje 5 miliona ha obradivog zemljita
Nedostaci:radikalan,nepostojanje godinjih stopa
po kojima je moralo doi do promena do 1980

Od Mensholta do Mekerija

Uprkos odbijanju Mansoltov plan je zaetak

ideje o uvodjenju reformi u ZPP
Proirenje zajednice nije dovelo do menjanja
ZPP
1975-1985 poveanje samodovoljnosti ali i
porast rashoda
1988. ZPP apsobrovao 64% budeta,primedbe
da se EU ponaa previe protekcionistiki

Od Mensholta do Mekerija

Prelazne mere:
zajedniki prelevmani
smanjenje garantovanih pragova cena
diversifikacija proizvoda
subvencije domae potronje
Prva prava reforma 1992. godine
Mekerijev plan. Ovim planom ZPP ulazi u
drugu fazu reformi

Mekerijev plan

U drugoj fazi koja je institucionalizovana

Sporazumom iz 1992. godine cilj koji se eleo
postii bio je da se ukinu mere podrke i
kontrole cena na unutranjem tritu i pree na
direktne isplate poljoprivrednicima kao
kompenzacija za sniene cene,sa ciljem da se
smanje izdvajanja iz zajednikog budeta
Mekirijev plan je nainjen i kao ustupak
partnerima u Urugvajskoj rundi pregovora

Mekerijev plan

Glavna odlika: smanjenje cena itarica i goveeg mesa

Interventne cene smanjiti za 33%
Kompezatorne isplate za odustajanje od obrade 15% zemljita
Mali poljoprivrednici svakako dobiaju kompezatorne isplate,kompenzacija
se isplauje iz budeta EU
Interventne cene za govee i telee meso i puter smanjena za 15%
Uklanjanje cenovne podrke za seme uljarica i proteinske useve
Menja se nain proizodnje mesa, vina i eera
Kompenzacije za rano penzionisanje
Poljoprivredni ekoloki paket

Urugvajska runda pregovora i

Agenda 2000

Agenda 2000 Evropski model

poljoprivrede za 21. vek i stvaranje uslova
za proirenje na Istok
Tri dimenzije:

-ekonomska:poljoprivreda mora da bude konkurentna,uklanjanje

prekomernih subvencija
-socijalna: poljoprivredna zajednica mora da ostvaruje stabilan
dohodak i prikladan ivotni standard
-ekoloka:poljoprivredna proizvodnja mora da bude u skladu sa
naelima zatite ivotne sredine

Dalji razvoj ZPP-a

Oekuje se da e proirenje Zajednice skoro duplirati radnu

snagu i obradivu povrinu, kao i da e unutranjem tritu dodati
preko 100 miliona potroaa
Proirenje e novim dravama lanicama omoguiti da efikasno
koriste svoje poljoprivedne potencijale
Prestruktuiranje i modernizacija agrara
Nude se instrumenti za te svrhe - Poseban program pristupanja
za poljoprivredu i ruralni razvoj (bazira se na planu
AGENDA2000)

Dalji razvoj ZPP-a

Evropski savet u Berlinu 1999 doneo odluku:

ukupni izdaci za poljoprivredu za period od 2000. do 2006.
ogranieni, suzbijanje irenja proizvodnje i subvencija za
pridolice
(25% od vrednosti koju dobijaju 15 drava EU,odustajanje od
iluzije o velikim subvencijama iz Brisela)

program SAPARD za pomo u razvoju poljoprivrede i ruralnih

sredina za oekivane nove lanice u periodu 2000-2006

Dalji razvoj ZPP-a

Dogovor o radikalnoj i dugoronoj reformi

ZPP-a u junu 2003. godine u Kankunu :
- odvajanje subvencija od proizvodnje
- naknade u vezi sa potovanjem ivotne
sredine i kvaliteta
- finansijska disciplina i nepromenjen budzet
do 2013.

Problemi CAP

Francuska koi reforme do 2006. kada se

definie finansijski plan za period 2007-2013.

Obnavljanje pregovora u rundi iz Dohe sa

ciljem sve veeg potpadanja ZPP-a pod pravila
STO

Zakljuak

Posledica trine organizacije ZPP i

tehnolokog progresa je visok stepen
samodovoljnosti u proizvodnji gotovo svih
agrarnih proizvoda
Deficit u proizvodnji sveeg i junog voa,
kukuruza
Poljoprivreda zadrala multifunkcionalan
karakter i veina ciljeva Rimskog ugovora
je postignuta uprkos propustima i tekoama

Hvala na panji!