:

-
1.
?
( )

- .
2. ?
?

, ,
.
, ,
,
. ,
, , - .
,
,
.
:
-

-
.
3. , ?

- ,
,
- .

, -
- .

,
.

3/2. ?
,
, , :
-
;
-
.
-
.
,
.
4. , ?
Likovno vaspitanje - sistem postupaka kojima se bude i aktiviraju svi psihofiziki potencijali
vaspitanika u domenu likovnog stvaralatva i izraavanja. Ono takoe podstie i usmerava pozitivne
tendencije u optem razvoju, stvarajudi uslove za usavravanje sposobnosti likovnog izraavanja, proirivanjke
iskustva u domenu likovne umetnosti, izgraivanje etikih i estetikih stavova, oplemenjivanje emocija,
menjanje stavova i ponaanja u skladu sa ciljevima likovnog vaspitanja i obrazovanja.
Likovnim obrazovanjem - se podstie sticanje, usavravanje, uobliavanje i proirivanje iskustva iz
likovne kulture kod dece i mladih. Ono ima za cilj prenoenje odabranih znanja iz oblasti likovne umetnosti,
koje je oveanstvo prikupilo u toku svog razvoja i uobliilo kao vrstu umetnosti i vizuelni medij.
Najoptiji ciljevi likovnog vaspitanja i obrazovanja - su uvoenje dece i mladih u sloeni svet likovne kulture,
vaspitanje putem likovne umetnosti (razvijanje pozitivnih osobina linosti, kreativnosti i sposobnosti za
komunikaciju likovnim medijima), osposobljavanje za koridenje likovnih tehnika i materijala u svakodnevnom
ivotu i rad u skladu sa estetskim naelima.
Likovna kultura - predstavlja kvalitet linosti koji se gradi i razvija likovnim vaspitanjem i
obrazovanjem u najirem smislu rei, putem vaspitnoobrazovnog rada u predkolskoj ustanovi, nastave u
osnovnoj i srednjoj koli, vannastavnih aktivnosti i linog angaovanja pojedinca. Likovna kultura
podrazumeva: razvijen ukus i sposobnost komuniciranja likovnim i vizuelnim medijima, odreeno osnovno
znanje o likovnoj umetnosti i teoriji umetnosti, sposobnost da se doprinese estetskom i kulturnom nainu
ivljenja u svojoj sredini, poznavanje likovnih tehnika i materijala
Likovna umetnost - je sadraj vaspitnoobrazovnog rada, likovno vaspitanje i obrazovanje dece i
mladih je proces usvajanja, a likovna kultura je cilj ovog procesa.
-
,
- .
4/2. : ,
, , , , ?
-
-
-

5. -
- ?


. ,
,
,
.
.
6.
?
Metodika likovnog vaspitanja i obrazovanja je interdisciplinarna nauka koja polazi od rezultata mnogih nauka
i naunih disciplina (filozofije, estetike, sociologije kulture, pedagogije, didaktike, psihologije, sociologije,
semiologije...).
-
,
.

.
, ,
.
- .
-
. ,
.
- ,
, .
,
.
, ,
.

.

.
-
,
,
.
.
-
,
, .
3

 - ,
, .
.
, .
.
-
. ,
. , ,
.
Estetika - filozofska disciplina, nauka o lepom, prua podrku metodici u istraivanjima,
analiziranjima i tumaenjima procesa i produkta likovnog stvaralatva dece i mladih.
7.
?
:
-
-


-

: - , , , .


8. ?

. ,
, .
, .
. :
-

.
- ,
, .
- ,
.
- , .
-
, , .
- ,
, .
4

 -

9. ?
Stvaralatvo nije priprema dece za bavljenje umetnodu, ved se njome unapreuje opti deiji razvoj.
Za razliku od prevazienog stava da su stvaralake sposobnosti privilegije pojedinaca nagraenih talentom,
verujemo da je kreativnost opteljudski potencijal prisutan u svakom detetu. Najvanija funkcija stvaralatva
u deijem razvoju je da pomogne linosti da izgradi sopstveni estetski senzibilitet, da oplemenjuje svoje
emocije, stie raznovrsna ulna iskustva, izgradi trajnu potrebu za stvaralakim delovanjem u sopstvenoj
prirodnoj i drutvenoj sredini i oformljava linost u celini. U produktima svog izraavanja dete ini jasnim
svoje odnose iprema okolini i samom sebi, ono prerauje iskustva koja ne moe stedi niti izredi na drugi nain,
naroito ne preko rei i objanjavanja. Zato je stvaralaki in nezamenljiv nain razumevanja sebe i okolne
stvarnosti, humanizacije linosti, upoznavanje svojih mogudnosti i stvaranje pozitivne slike o sebi.
10. ?
Iz produkta deijeg stvaralatva moemo saznati vie stvari, jer dete nije ogranieno stidom i strahom.
Njegovi proizvodi stvaralatva otkrivaju vrste i kvalitet deijih emocija, intelektualne procese i steena
iskustva psihofizike sposobnosti, vrednosne stavove posebno estetski ukus, moralna svojstva, socijalnu
angaovanost i odnos sa sredinom, nain na koji dete doivljava svet oko sebe. Mogude je pratiti i promene u
svakoj od navedenih sfera. Iskusan vaspita preko deijeg produkta stvaralatva moe da o deci sazna i stvari
koje ona nisu u stanju verbalno da saopte, da otkrije njihove unutranje konflikte i probleme kojih ni sama
nisu svesna. Psiholozi preko crtea vide deiju inteligenciju, kliniari prema bojama i dimenzijama likova
tumae odnose u porodici i slino.
11. ?
7. ,
,
. Dete se fokusira na proces, a odrasli na produkt.
Sa polaskom deteta u kolu dolazi do opadanja stvaralatva jer kolstvo podrava intelektualistiki pristup
vaspitnoobrazovnom sistemu, ne podrava kreativnost ved uenje proverenih pojmova. A razvoj
intelektualnih sposobnosti dovodi do opadanja estetskog senzibiliteta i stvaralatva. Broj asova likovne
kulture u koli je mnogo manji u odnosu na vreme koje se u predkolskim ustanovama posveduje likovnom, a
i ne postoji usklaenost kontinuiteta sadraja i metoda izmeu ove dve ustanove.
12. - ?
,
, ,
,
,
, ,
, ,
, ,

5

, ,
,
,
13.
?
-
- .
-
. .

.
.

.
.
14. , ,
, , -
?

, .
,
.
- ,
.
, ,
, .
- .
.
Kognitivan - razvoj je bitan faktor u procesu likovnog stvaralastva, razvoj stvaralackog ponasanja
licnosti je sastavni deo kognitivnog, socijalnog I moralnog razvoja deteta.
-
.
-
, , .
.
.
Intelektualni razvoj - se najbolje sagledava kroz svest deteta o sebi I svojoj okolini. Kako se dete
razvija tako se menja I njegova svest o svetu koji ga okruzuje.
-
.
.
,
.
6

15.

( , )
( , , ).
Divergentno misljenje - imaju kreativne osobe, karakteristicno za njih je stvaranje novih ideja,
uzivanje u procesu trazenja , traganje za sto vecim brojem resenja. Divergentna misljenja su redefinicija,
osetljivost na probleme, fluentnost uma, izrazajna fluentnost,asocijativna fluentnost, originalnost,
fleksibilnost (spontana i adaptivna)
Konvergentno misljenje - imaju inteligentne osobe, one mogu biti ne tolerantne, koriste iskljucivo
logicko zakljucivanje, trazenje tacnog resenja.
Rigidnost predstvalja - ,
.
,
,
.
: , , ,
.
16. ?
.
- , .
- .
- , ,
, , .
-
, ,
.
-
. .
-
, , .
- ,
, , .




17. () ?
- .
:
- 2-4 .
- 4-6 .
- 6-9 .
- - 9-12 .
- - 12-14 .
- 14 .

18. ?
Predkolski uzrast naziva se zlatnim dobom deijeg stvaralatva jer upravo skromno iskustvo, ne velik
obim znanja, ini da dete na stvarima i ljudima primeduje ono to odrasli ne primeduju, jer se ono orijentie
prema spoljnjem izgledu predmeta i slobodno uspostavlja asocijacije, to moe izgledati vrlo originalno.
Neizgraenost ema i ablona kojima se odrasli slue, omogudavaju detetu da pronalazi neobine ideje i
uglove posmatranja, zapaa detalje koji drugima promaknu.
Deca su okrenuta procesu, a odrasli produktu stvaralatva. Dete zanima sam proces kreativnog
izraavanja (plesanja, pevanja, slikanja) i svoje aktivnosti moe shvatiti kao igru, najede nemajudi kritian
stav prema onome to je uradilo. Za razliku od deteta, odrasla osoba ak i kada uiva u procesu stvaranja,
ipak de biti okrenuta rezultatu. Proces odraslog stvaraoca prolazi kroz odreene etape, od zamisli,
razmiljanju o nainu ostvarenja, izboru materijala, do konane realizacije i ocene uraenog, a dete, naroito
mlae, isprva je obuzeto samim procesom rukovanja nekim materijalom, a odluka ta rad predstavlja moe i
naknadno biti doneena, ili se kasnije i promeniti (tako dobija znaenje Rorarhove mrlje).
19. ?
? ,
?
2.
4. .
.
, .
, .
.
. ,
3..
.
. :
8

 - 2. ,
.
.
- 2,5
, ,
, , .
- 3-4,5
, ,
,
, .

. ,
.
20. ? ,
?
4 6
.
. , , .
.
, , ,
. ,
.
, .
4. ,
. .

. .
.
. .
,
. , , , ,
, ,
.
21. ?

?
Kreativnost se u ovom uzrastu ogleda kroz detetove slobodne i fleksibilne pokuaje da kroz
stvaralaku aktivnost predstave neto. Ovaj period je period najintrenzivnijeg krestivnog razvoja, kada dete
nesputano ablonima i informacijama koje de tek kasnije dobiti pronalazi svoje, originalne naine prikazivanja.
Uloga odraslog je da stvaralatvo podri i ohrabri.
Dete treba ohrabriti da koristi sva ula kako bi upoznalo razlike izmeu osobina materijala, kao to je
toplohladno, gletkohrapavo, svetlotamno, itd. Podsticaji i ohrabrivanje odraslog su vani, kao i sugestije koje
detetu daju podrku u stvaranju. Kada dete poinje da imenuje svoje krabotine, ono time uspostavlja vezu
9

izmeu njih i okruenja i to je potrebno stimulisati i podsticati imaginativno miljenje kroz dijalog, pitanjima o
nacrtanom (koje je boje, veliine, koliko je brzo, kako se uje...). U ovom uzrastu potrebno je obezbediti
dovoljno adekvatnog materijala i prostora za rad i ohrabrivati dete da se slobodno upusti u kreativnu
aktivnost. Dete ne treba ometati i prekidati dok radi, samo de najbolje znati kada je njegov rad gotov, a
prekidanje kada se vaspitau uini da je rad gotov i on u njemu prepozna kvalitete savremene umetnosti, deci
nede biti jasno. Bilo koju temu koje dete predloi treba ohrabriti, da bi dete proirilo svoje granice miljenja.
22. ?
6 do 9.
, . ,

. ,
. .
.
.
, .
, .
. , .
, , , .
, .
, ,...
, ,
.
, .
.
.
. .
. ,
, .
. ,
. .
23. ?
9 do 12.,
, .
.
.
. , ,
.
. ,

. ,
. -
. ,
, .
10

 , - .
,
. .
, .
, ,
.
.
:
-
- .
, .
24. ?
- 12.
14.. .
, ,
.
, .
, , .
. ,
. .
, , .
.
.
. , , ,
.
, .
.
.
. ,
. .
,
. ,
.
25. ?
14.
. ,
, .
.

, .
.
,
.
11

 . , ,
.
, .
,
. 14. , ,
- .
.
. .
- , .
, . -
, .


26. ?
?
,
.
, ,
,
. :
-
-
- , .
-
.
, ( . ).
, .
- ,
.
().
.
-
.
.
.
- .
, ,
. .
,
.
- .
, .
12

 - ,
,
.

().
, .
, .
- , , ,
, , , .
, .
, . , .
- , ,
.
, , .
- , . .
- .
,
, .
27. ?
( ,
, ). .

.
. ,
,
. -
.
,
, ,
, .
,
.
.
- - .
28. -, - -
? ?
() :
- -
() :
-
- - , .
13

 , .
, ,
.
.
, -
.
- - ,
.
, .
- - ,
.

. -,
,
. , (
).
, .
,
, ,
, .
, ,
. ,
,
, .
- .
29. ?
, ,
, .
,
, - .
,
.
.
, , . ,

, ,
. , ,
.
, , ,
. - 19.
. ,
18. 19 .
.
14


.
, .
30. ?
- - 19.
. -
, .
,
. , .
- 19.
. .

,
.
. ,
.
- , 20. .
.
- .

,
- .
- 20. , ,
.
, .
, .
- ,
.
30/2. 19. ?


, , ,
.
19. , .
. ,

. . 19. ,
, , .
( , , , ).
20. - ,
.
,
, .
15

 ,
, , , . 19.
.
, .
19. , -
.
,
, ,
.
,
.
(, , ),
. ,
(- ).
,
. ,
, ,
( ).
, .
,
. .
, ,
.
.

.
20.
,
- - .
. -
, ,
.
31. ?
.
.
,
. ,
-
.

, ,
,
.

,
16

 , ,
, .
,
, ,
.
,
.
32. ?
-
,
,
. ,
( , ).
,
. ,
.
,
. , ,
.

- .
.
, ,
.
, , .
, .
,
, ,
. R ,
, .
, ,
, , , , .
, ,
.
- ,
, , -
. ,
, , , .
, ,
, .
: , ( ),
- ( ), -
(, ), ( ),
( ) .
17


-
33. ?
,
. ,
, .
:
Razvoj linosti i njenih kvaliteta, razvoj kreativnosti kao komponente linosti, socijalizacija linosti, razvoj
empatije, tolerancije i humanih stavova, sposobnost komunikacije vizuelnim sredstvima, kultivisanje likovnih
sposobnosti, sposobnost doivljavanja i izraavanja kroz likovno stvaralatvo, sposobnost kritikog izraavanja,
procenjivanje kvaliteta, vrednosti i znaenja, razvijanje posmatranja, opaanja, vizuelnog miljenja, inteligencije,
motorike, mate, emocija,
koordinacije oka i ruke, apstraktnog miljenja...preuzimanje odgovornosti i uenje na grekama, razvijanje volje, panje,
doslednosti u redu, radnih navika, posobnost da se doprinese estetskom i kulturnom nainu ivljenja u svom okruenju

Opti obrazovni ciljevi:

Sticanje teoretskih znanja iz svetske i nacionalne tradicije i umetnikog naslea (autori, epohe, stilovi),
sposobnosti razumevanja umetnikih dela kroz vreme i razliite kulture i razumevanje konteksta vremena i
sredine u kom su ta dela nastala. Sticanje teorijskih znanja iz teorije likovne umetnosti, razliitih podruja
likovne umetnosti i tehnologije likovnih materijala. Razumevanje kulture svog drutva i zajednice i razliitih
drugih kultura i koridenje istih kao informacije za sopstveno kreiranje i stvaranje
Likovno opismenjavanje, usvajanje osnova likovnog jezika i unapreenje likovnog jezika kroz samostalan
praktian rad. Osposobljavanje dece za istraivanje i eksperimentisanje sa razliitim vizuelnim, taktilnim i
ostalim senzornim iskustvima. Osposobljavanje za samostalno likovno izraavanje u tradicionalnim i
savremenim tehnikama, medijima, materijalima Formiranje estetskih kriterijuma i osposobljavanje za
samostalnu analizu i procenu estetskog u prirodi, umetnikim delima, sopstvenim i tuim likovnim radovima
Podsticanje na multidisciplinarnost, transfer znanja iz jedne oblasti u drugu, kroz povezivanje steenih znanja
sa ostalim nastavnim sadrajima Podsticanje na samostalno pronalaenje informacija iz razliitih izvora
Osposobljavanje za primenu steenih znanja i praktinih vetina u svakodnevnom ivotu.
34. , ?
Omoguditi deci sticanje znanja iz umetnikog naslea i teorije umetnosti i primene istih kroz
samostalno likovno izraavanje i stvaranje. Omoguditi deci da kroz samostalni umetniki rad otkrivaju osobine
razliitih likovnih materijala i tehnika i naine njihovog koridenja. Podsticati kroz razliite zadatke vizuelno
opaanje, vizuelno miljenje, kreativnost, sposobnost opaanja, doivljavanja i estetskog procenjivanja u
prirodi, umetnosti, tradiciji, svom likovnom radu i radovima drugih. Razvijati partnerski odnos izmeu deteta,
nastavnika, uitelja, vaspitaa i roditelja. Omoguditi transfer znanja, povezivanjem razliitih
obrazovnovaspitnih oblasti, posebno govornog, muzikog i likovnog stvaralatva. Razvijati kod dece optu
spretnost, vizuelnu i motornu koordinaciju, posebno oka i ruke. Razvijati kod dece sposobnost izraavanja
svojih ideja i tema, predstavljanja svog odnosa prema svetu, drugim ljudima i sebi. Razvijati radoznalost,
istraivako miljenje, ulnu osetljivost. Razvijanje sklonosti ka traganju za reenjem pre nego prihvatanje
gotovog reenja, spremnost za inovacije pre nego prilagodljivost. Razvijanje stvaralatva kod dece kao
osobine linosti koja je konstruktivna, produktivna, osetljiva, odgovorna. Zadovoljiti potrebe dece za
otkrivanje osobina i svojstva stvari negujudi njihove istraivake tenje, posmatranje, analizu i uporeivanje.
18

Uvoditi decu u sistematsko posmatranje izgleda razliitih predmeta i pojava, sa posebnom panjom za oblik,
liniju, boju, teksturu, prostorne odnose,...Doprinositi razvijanju vizuelne i likovne kulture kod dece,
osposobljavajudi ih za nova, raznovrsna traganja u predstavljanju njima bliskih tema i motiva. Svakim
postupkom razvijati stavove, fleksibilnost miljenja i ponaanja, prenositi im znanja ali ne kao konana, ved
kao izazov i podsticaj za kritiku proveru i dalja znanja. Osposobljavanje dece da postanu uspeni uenici koji
uivaju u uenju, napreduju i postiu ciljeve, kao odgovorni graani koji doprinose drutvu.
35. , ?
Smisao, znaaj i funkcija likovnog vaspitanja i obrazovanja je u postepenom uvoenju dece u likovnu
kulturu, zavisno od uzrasta dece, potreba i individualnih mogudnosti, omogudavajudi im da kroz likovno
stvaralatvo komuniciraju sa svojim okruenjem.
, .
- .

.
, , .
,
,
. ,

. , (
) ( ).
, ( ) ( ).
.

36. ?
Kreativnost i divergentno miljenje podrazumevaju da deca pokazuju kreativnost u igri medijima,
stvarajudi razliite prilaze i odgovore na odreene zadatke, na matovit i lini nain, i tako stvaraju originalne
likovne radove.
Istraivanje i ekspreimentisanje podrazumeva istraivanje i eksperimentisanje sa idejama,
materijalima, alatkama, tehnikama, pri emu dete ima svesnu nemaru i moe da vrednuje svoj uspeh ili
neuspeh
Preuzimanje odgovornosti i uenje na grekama dete treba da bude sigurno u preuzimanju rizika,
trudi se da unese nove ideje, bez straha od greke.
Kompetencije sticanje potrebnih vetina u likovnom stvaralatvu
Analiziranje kljuni element razvoja ideja, kritikog miljenja i praktinih istraivanja
Dizajniranje oblikovanje formi razliitih svrha i namena i povezanost sa praksom.
Evaluacija ili procenjivanje ukljuuje procenu linih izbora ideja, tehnika i materijala, napredovanje
u radu i rezultate koje postie.
Medijumi manipulisanje klasinim medijumima i novim tehnologijama
Razumevanje kulture sposobnost da se istrauje kultura svog naroda i prepoznavanje karakteristika
razliitih kultura i koridenje istih kao informacija za sopstveno stvaranje
Kontekst ili znaenje praktino povezivanje znaenja koje se ogleda u kreativnoj i kulturnoj
industriji, i razumevanje uloge umetnika, zanatlije i dizajnera u razliitim kulturama i vremenima.
Kritiko razumevanje analiziranje i kritika evaluacija u odnosu prema svetu, linom stvaralatvu
19

Razvoj spostvenih pogleda razvoj i usvajanje jezika za izraavanje ideja

Istraivanje i kreiranje sposobnost deteta da razvija ideje i namere kroz razne oblike posmatranja,
iskustva, inspiracije, imaginacije (inspirisanje radovima drugih ili na osnovu svoje mate)
,
Empatija, tolerancija, humani stavovi razvoj sposobnosti saosedanja sa tuim miljenjem.
.
.
, ,
, .


, , , - .
, , , , .
, , ,

, .
.
, ,
.
,

,
, ,
, ,

37.
?

, .
.

,
. ,
.
-
, .
,
. .

, ,
.
20

,
.

, ,
.
,
.
,
, .


.
,
.

, .
, ,
. ,
.

.
,
.
-
, ,
.
.
38. ?
- ?
, - .
- .

.
.
- :
- ,
- ,
-- , .
:
- ,
,
21


.
- :
.
- -
: , .
- .

, , , .
.
- .
,
. ( ) (,
)
- , ,
. , , ,
.
-
. , ,
.
- ,
.
.
- .
, .
.
.
-
.
-
. .
- .
, , , .
, .
, , .
,
.
.
- , , ,
.
, , .
, , .
:
, ,
. , ,
, , , .
22

,
.

, .
,
, .
.
, .
.
, , ,
.
:

, .
, ,
, ,
. , .
.
.
:

. , .
.
, ,
.

.

.
, .
.
,

, .
, .
. ,
.
. ,
.

23

39. -
?
-
. .
:
- ,
, , , ,
. .
() -
.
, ,
, .
. ,
, , .
-
.
. ,
.
- ,
, .
, . ,
, , .
- :
- . ,
, .
.
. , .
.
, , ,
.
.
.

, .
'''' .
40. ,
?
Likovne aktivnosti u vrtidu i nastavni as likovne kulture u osnovnoj koli su razliite vrste organizacije
vaspitnoobrazovnog procesa u oblasti likovnog vaspitanja i obrazovanja. Likovne aktivnosti imaju karakter
igre bez strogo definisanog vremenskog ogranienja , dok su nastavni asovi ogranieni deo nastavnog
procesa u trajanju od 45 minuta i ne oslanjaju se na igru ved imaju osmiljen nastavni sadrajkoji ima za cilj
sistemsko usvajanje odreenih znanja i vetina. Likovne aktivnosti imaju karakter igre bez strogo definisanog
vremenskog ogranienja. Organizuju se u korelaciji sa ostalim oblastima za koje je isto osnovni oblik
24

organizacije igra, odnosno vaspitanje i uenje putem igre. Tip likovne aktivnosti zavisi od procesa razvoja
deteta, njegovih likovnih i optih sposobnosti. Zavisno od glavnog nastavnog cilja odreuje se i tip asa, a
osnovni tipovi asa su
Obrada gradiva - as uvoenja u novu oblast i prenoenje novih znanja i vetina. Odnose se na oblasti
likovne tehnike i materijali, teorija umetnosti, umetniko naslee.
Praktian rad - as utvrivanja znanja, realizacije kreativne ideje kroz stvaralaki rad. Odnosi se na iste
oblasti.
Procena rezultata - as kontrole teorijskih znanja i praktinih vetina i procena razultata. Ocenjuje se
trud deteta, a ne da li se nastavniku rad dopada ili ne.


41.
?
?
- ,
, .
, . ,
, , , . ,
.
, .
- , ,
. ( 5 .. ;) ,
, .
, .
.
- ,
. ,

. , .
,
: ,
, ,
, ; (,
, , ).
42. . ?
.
.
:
, ,
, ,
, .
25

43. ?
, .
(, ,
, , )
, ,
( ,
, )
, , , ,
, ( )
,
(, , )
, , ( ,
, , .
)
, ,
( , )
( ,
, , , )
43/2. ?

,
.


, ,



, , , .

, , ,
...


, ,
(, , )


, . ,

, ,

,
26

44.
?
,
, :
-
( ).
,
, .
- , ,
, , , , .
, ,
.
- - ,
, , -
. ,
, , , .
- ,
, , .
: , (
), - ( ), -
(, ), ( ),
( ) .
45. ?
,
?
,
. ,
, .
.
,
.
, , - .

.
. : ,
,
.
, ,
.

27

46. 1 5
?

. 1 5
,
.
, ( ,
). ,
, , ,
, ,
.
47.
?
, ,

- .
, , ,
, .
, ,
.
, ,
, .
.
.
48. , ?

, ,
. .

, .
,
.
, , .
48/2. ?
-
.
, .
- , ,
, .
.
28

 - .
- ,
.
- ,
. .
, .


49. ?
Veliki je broj materijala koji se koriste u likovnom stvaralatvu, ali je bitno materijal prilagoditi uzrastu dece da
taj materijal ne bi naneo tetu u razvoju likovnog stvaratva.
Na uzrastu od 2 do 4 godine, dete je u fazi krabanja. Tada je bitno sticanje kinestetikog iskustva,
dete se izraava linijom i za njega je bitno da materijal koji koristi ostavlja neki trag na podlozi (kreda, cigla,
olovka, flomaster). Dete tada ne pokuava svesno neto da predstavi, ved spontano ostavlja tragove kao
rezultate psihomotorne aktivnosti. Ova deca se najradije odluuju za flomaster zbog intenziteta traga koji on
ostavlja. Za njih je posebno pogodan debeo i taman flomaster koji lako klizi po podlozi. Za decu ovog uzrasta
takoe je zanimljiva tena boja, ali je radije nanose prstima nego etkicom. Treba im omoguditi da zamoe u
boju prste i ake, da boju razmazuju i tako prenose na podlogu. Decu treba osloboditi straha od toga da de se
uprljati i ohrabriti ih jer taj proces igranja sa bojama, ostavljanja raznih tragova, mrlja i takica izaziva veliku
radost kod njih. Boju koriste uglavnom samo kao crtako sredstvo, esto koriste samo jednu boju, a ukoliko
kombinuju boje to rade isto da bi suprotstavili boje jednu drugoj, a ne kao nain likovnog izraza. Pogodno je
da te boje budu tempere i akrilne boje, a najbolje je unapred pripremiti gustinu boje da bude pogodna i laka
za nanoenje. Najbolje je da podloga stoji horizontalno kako bi mu dete lako prilo sa svih strana, a etkice da
budu iroke sa dugim drkama. Vodena boja i akvarel nisu zanimljiv materijal za decu ovog uzrasta zbog svoje
transparentnosti, ova deca vie vole jake kontraste i intenzivne boje na podlozi. Takoe, ova deca jo nemaju
dovoljno razvijene psihomotorne sposobnosti, pa koridenje boje koja se razliva, klizi i vremenom nestaje sa
etkice moe da deluje obeshrabrujude na njih. Plastino oblikovanje se javlja paralelno sa grafikim izrazom i
ono je esto lake za decu jer ne zahteva toliko umenosti i iskustva kao crtanje i slikanje. Deca veoma
prirodno oblikuju forme, oduzimaju i dodaju pri formiranju oblika, kao neki nain igre, to je veoma bitno za
tu uzrast. Tako se kod dece radedi sa glinom razvija fina motorika. Obrada gline moe se uporediti sa fazama
dece pri krabanju, pravljenje kuglica i malih namotaja od gline moe se poistivetiti s kontrolisanim
krabanjem, a kasnije dete poinje da imenuje komade gline, kao kod crtea, iako ti oblici nemaju vizuelne
slinosti sa stvarnim objektima.
Na uzrastu od 4 do 6 godina dete je u preematskoj fazi. Dete u ovom uzrastu nema nikakvih
estetkih tenji, ved likovnim izraanjem prevenstveno komunicira. Zato je bismisleno deci davati bilo kakve
dekorativne materijale (ljokice, perlice, ukrasne ili dezenirane papire), to moe samo da im nametne
stereotipne kvazi estetske modele i moe imati samo negativan uticaj na razvoj deteta i njegove kreativnosti.
Najvanije je decu upoznati klasinim likovnim materijalima i njihovim izraajnim mogudnostima kako bi ona
stekla samopouzdanje i iskustvo u njihovom koridenju. Dete poinje da zapaa da razliiti likovni materijali
ostavljaju razliite tragove na podlozi (npr. olovka- tanku liniju koja menja intenzitet pri pritisku,
flomasterravnu, montonu deblju liniju itd.). Sa uzrastom deca vie cene iizraajnu snagu linije, pa se zato
kasnije rado opredeljuju za olovku i drvene bojice kojima mogu vie detalja da prikau i urade analitinije
radove. Kroz igru tenim bojama dete poinje da slae povrine i are razliitih boja na osnovu nekog linog
osedanja,to je nain likovnog izraavanja. U poetku dete uopte ne obrada panju na to da objekti budu kao
29

u stvranosti, ved koristi boje koje mu se sviaju. Do shvatanja realne boje dete dolazi postepeno. esto
roditelji insistiraju da deca koriste realne boje, odnosno lokalne tonove, pa deca do toga dolaze pod pritiskom
roditelja. Meutim, autentinost razvojnih i estetskih vrednosti deje slike je upravo u tome to je raeno
bojama koje je dete izabralo. Detetu treba dati to vie mogudnosti boja jer mnotvo boja stimulie dete na
matovita i originalna reenja, a manji izbor dovodi do uniformnosti. Najpogodnije su tempere i horizontalno
postavljena podloga. U radu sa decom prednosti ima sam stvaralaki proces, zanimljivo moe biti otiskivanje i
tehnike visoke tampe. Akcenat u radu treba da bude na tome da dete samostalno reava likovni problem. Pri
oblikovanju trodimenzionalnih formi, dete u ovom uzrastu prvo oblikuje manje delove, pa ih spaja u vede
celine. Za figuru pravi sve pojedinano, a onda ih spaja pri emu moe imati potekoda u postizanju
stabilnosti. U ovom uzrastu dete kao i kod crtanja, i kod modelovanja esto pravi neproporcionalne figure, to
moe biti lini pokuaj da se neto naglasi ili istakne, a neto zanemari.
Na uzrastu od 6 do 9 godina dete je fazi eme. U ovom uzrastu se polako izgrauju vetine deteta u
rukovanju razliitim materijalima. Veoma je bitna podrka nastavnika svakom detetu da razvije sopstvenu
individualnu tehniku koridena materijala. Poduavanje u vidu "korak po korak" i nametanje "ispravnog"
nain koridenja materijala mogu da budu samo od tete. Deca se izraavaju na jedan vie intuitivan nain, a
ne racionalan. Materijale treba uvoditi postepeno, da se dete ne bi zbunilo sa previe tehnika i materijala.
Boja se sada koristi realistino, pa je treva zelena, nebo plavo itd, ali se dete uglavnom izraava istim bojama
bez svetla i senki. I dalje su vie koncetrisani na sadraj, a vizuelni stimulusi su sekundarnu. Zato su im blii
materijali za crtanje bilo suvi ili teni - olovka, drvene bojice, tuevi u boji i dr.. Glina je elastina i omogudava
detetu veliku slobodu izraavanja, pa zato ima veliki znaaj za decu ove uzrasti. Glina daje mogudnost
graenja i ruenja forme. U ovom periodu razvoja izraen je istraivaki duh deteta i zato mu treba davati i
poluoblikovane, prirodne i otpadne materijale.
Na uzrastu od 9 do 12 godina dete poinje da dovodi u vezu svoje okruenje sa sobom. Veoma je
bitno stimulisati deje miljenje i podsticati ga da uspostavi harmonijski odnos sa prirodnom. Dete treba da
otkrije vezu izmeu prirodnih materijala i da upozna bogatstvo koje moe da se nae u prirodi (kamenje,
ljunak, koljke, lide, mahovine, kora drveta itd). Kod dece treba razvijati svest o ouvanju ivotne sredine.
Pored prirodnih materijala treba istraivati i otpadne materijale kao to su otpadi koji su korodirali, zarali ili
ubuali se, to se naravno samo posmatra, a ne dira, a bitno je da bi se deca upoznala sa raznim procesima
koji se odvijaju u prirodi. Dete sada ima potrebu da doivi prostor, u tome mu pomau plakatne boje. Sada
ved mogu i sami da meaju boje, a pored debelih etkica koriste i tanke da bi mogli da oslikaju i detalje. Ne
treba detetu davati iroku paletu boja, jer to manje boja ima, imade vedu elju i potrebu da ih mea i sam
stvara nove boje. U ovom uzrastu je dobro prihvadena vodena boja jer omogudava razne eksperimente koji su
zanimljivi za ovu decu. Kola tehnika je veoma pogodna za ovaj uzrast jer ui decu raznim varijacijama u
teksturi i oblicima. Deca vole da rukuju raznim alatkama i razvijaju razne vetine, zato im je ova tehnika bliska.
Takoe, u ovom uzrastu je bitno da deca usvoje znanja o preklapanju to im kola omogudava. Glina je
pogodna kao materijal za istraivanje forme, teksture i sl. Dete je sada ved povezano sa svojim likovnim
radom zato je bitno da ga samo izvede do kraja bez intervencije nastavnika. Kreativnosti dece teti sve to je
ablonki, korak po korak, ili to namede da gotov rad mora da bude lep. Deca ovog uzrasta svesno dekoriu
(ukraavaju) radove, ali treba insistirati na iskrenosti dizajna i sklanjati se vetakih formi.
Na uzrastu od 12 do 14 godina uenici ved imaju donekle formiran estetski ukus. Na ovom uzrastu
deca imaju razvijenu motoriku i spretnost pa se od njih oekuje kreativniji pristup. Likovnu inspiraciju i
motivaciju ova deca mogu nadi u prirodi pa im moe biti zanimljiva ara kornjainog oklopa, krljut ribe i
gmizavaca, koljke, mahovine i dr. Dete treba da ima prethodno iskustvo i da zna koji predmet kakve je boje i
teksture da bi ga kasnije znalo prikazati. Bitna je uloga nastavnika da podstakne dete koje nema dovoljno
samopouzdanja u likovnom izraavanju. Nastavnik treba da uloi mnogo strpaljenja i ljubavi i da se potrudi da
kod ove dece probudi elju za stvaranjem davanjem pogodnih materijala (kola, glina) i oslobaanjem od
straha od ocene i nezavrenog rada. Oblici iz prirode mogu da budu stimulativni u uenjima dizajna. Teoriju
30

forme dete ovog uzrasta najlake moe da razume istraivanjem prirodnih formi, sagledavanjem,
fotografisanjem jezgra jabuke, insekata, kapljice vode, skelet ribe, krljut gmizavaca i dr. Dete treba podsticati
da koristi razne razliite materijale i tehnike (crte, slika, skulptura, fotografija, animacija...) da bi steklo
iskustvo i izgradilo svoj likovni izraz. Razumevanje gotovih produkata je u ovom uzrastu bitno, zato nastavnik
treba da prodiskutuje sa uenicima o radovima, a treba i da im omogudi rad u grupama kako bi meusobno
diskutovali.
Na uzrastu posle 14. godina jedan od vanijih elemenata na asu je slikanje, jedno od
najekspresivnijih tehnika u umetnosti. Formalno uenje zakonitosti slikanja nije toliko bitno koliko je bitno
savladati izazov belog platna. Ova deca su kritina prema sopstvenom radu, kao i radu drugih, i imaju
definisan stav o tome ta ele da realizuju. Uenik u srednjoj koli treba da bude spreman da primi
informacije o svojstvima materijala koje nastavnik predaje. Zbog velikih mogudnosti i razliitih medija koji su
pritupani umetniku treba podstadi eksperimentalni pristup kroz istraivanje fotografije, filma, digitalne
umetnosti, svetlosti i dr.
50. ?
, , , ?
Osnovu programske grae - likovnog vaspitanja i obrazovanja ine sadraji preuzeti iz likovne
umetnosti, teorije likovne umetnosti, tehnologije likovnih materijala i istorije umetnosti. Likovno vaspitanje i
obrazovanje je proces usvajanja likovne kulture, taj proces odreuju i vaspitni faktori, pa zato likovno
vaspitanje i obrazovanje ima i funkciju vaspitanja linosti. Sticanje likovne kulture je stalan proces koji poinje
na predkolskom uzrastu, a traje ceo ivot. Deca stiu elemente likovne kulture bavedi se razliitim likovnim
aktivnostima, ali i drugim aktivnostima kao to je igra ili bilo koje praktino delovanje pri kojem se angauju
tehnika znanja i stvaralake sposobnosti i pri kojem ona tee da naprave neto praktino i lepo.
Likovna umetnost - podrazumeva klasine vidove vizuelnog izraavanja kao to su: crtnja, slikanje,
vajanje i grafika...
Primenjena umetnost - podrazumeva one vidovi vizuelnog izraavanja koji imaju definisanu primenu:
fotografija, keramika, scenografija, kostimografija, dizajn, arhitektura.
Likovne tehnike - podrazumevaju specifian nain upotrebe razliitih materijala od ega zavisi i sama
forma likovnog izraavanja i njena funkcija (ako se radi o primenjenoj umetnosti). Likovne tehnike mogu biti
crtake, slikarske, vajarske, elementi grafike i premenjene umetnosti.
Likovni materijali (medijumi) - odlikuju se specifinim mogudnostima izraavanja, fizikim svojstvima,
karakterom, lepotom i ogranienjima. Dete pri manipulisanju, opipavanju, istraivanju i oprobavanju razliitih
materijala vri odreeno tehnoloko istraivanje njegovih izraajnih oblikovnih mogudnosti. Zato detetu treba
ponuditi razne materijale i tako ga podsticati na kreativno i istraivako razmiljanje i aktivnost. Deca tako
stiu razna ulna iskustva koja mogu da primene kreativno u svom stvaralatvu i ivotu. Razliiti likovni
materijali, od kojih do neka deca dolaze sluajno, predstavljaju snaan izazov da se dotaknu, probaju, ispituju,
a produkti koji nastaju kao rezultat tog istraivanja predstvaljaju za dete veliku radost. Dete u igri razliitim
materijalima otkriva sve bitne likovne elemente kao to su linija, boja, oblik, povrina, smer, veliina, tekstura,
svetlost i dr. Postoje odreene tehnike i materijali koji doputaju individualan doivaljaj deteta, pa tako dete
moe da pronae neki svoj stil u koridenju nekog materijala, npr. vodene boje i tempere de neko nanositi u
debelim slojevima intenzivnih boja, a neko lazurno akvarelski. Meutim, postoje materijali i tehnike koje
imaju jasno propisane procedure (kao to je mozaik ili linorez) u koje treba uputiti dete. Pri ovakvim
tehnikama najbolje je demonstrirati detetu kako bi se olakalo koridenje materijala, ali to upudivanje ima
smisla samo ukoliko je dete zainteresovano za likovno izraavanje. Treba obratiti panju da odreeni
materijali i alati nisu prikladni za manju decu, na primer otre stvari kao estar ili iljate makaze.
31

51. ,
? ?
Bitno je detetu davati to vie mogudnosti i to se tie materijala, i tehnika i u izboru pribora.
Povremeno treba menjati materijale da bi se u rad deteta unela sveina i da bi se dete podstaklo da
kontinuirano istrauje materijale, upoznaje se novim mogudnostima i da u koridenje ved poznatih materijala
unosi kreativnost i razna druga iskustva. Materijali treba da budu to dostupniji deci, ali vano je da imaju
odgovornosti prema materijalu i proboru koji koriste i da znaju da treba da odravaju svoj radni prostor.
Treba obratiti panju da za svaki uzrast dece postoji adekvatni materijali i tehnike koje doprinose razvoju
kreativnosti i to treba potovati. Uvek treba imati u vidu prethodno steena iskustva dece i razvijenost
njihovih psihomotornih sposobnosti. Takoe, iako se deci daje sloboda da istrauju i sami upoznaju
materijale, neke tehnike likovnog izraavanja zahtevaju neko predznanje, koje je najbolje da nastavnik
demonstrira, ali samo ukoliko je dete zainteresovano da se stvaralaki izraava.
Izbor odreenih materijala ukoliko se ne koristi na adekvatan nain moe izazvati posledice po
zdravlje deteta. Nastavnik treba da bude uveren da je dete dovoljno zrelo i veto da rukuje odreenim
priborom (npr. uljane boje, terpentin, nitro razreivai, skalpeli, otro staklo, lepila i dr.). U radu sa
predkolskom i manjom decom nije preporuljivo da koriste estar, iljate makaze i razne otre predmete.
Pored osnovnih crtadih materijala koristi se i razni pribor: gumica, reza, makaze, lenjiri, trska, pero, posude
za vodu i boju, etkice, pahtle, paleta za boje itd.
51/2. , ?
Natron (pak) papir - je papir prirodno smee boje, moe biti tanji i deblji. Pogodan je za crtee
ugljenom, tuem i slikanje temperama.
Akvarel papir - je pogodan za slikanje skoro svim materijalima i moe da bude meke ili grublje
strukture.
Paus papir - je proziran i masan i slui za preslikavanje, ali je interesantan i kao podloga. Salvet papir
se moe zalepiti na vrdu podlogu i lake ga oslikati.
Pergament papir - je toniran i zanimljiv kao podloga, ali je skupocen, pa moe da se zameni i akvarel
papirom.
Hamer papir - se proizvodi u vie boja, a koristi se za grafike crtee, slikanje plakata, a moe sluiti i
kao paspartu.
Tripleks karton - je tanji karton pogodan za crtanje, slikanje i grafiku, ima dva lica, jedno sirovo i jedno
sa glazurom.
Lepenka - se koristi za pakovanje i pogodna je za trodimenzionalno oblikovanje. Novinska hartija je
zanimljiva podloga za razne likovne intervencije, naroito za kola i oblikovanje.
Tekstilna platna - se koriste za uljano slikarstvo, ali je mogude oslikati ih i temperama ili akrilnim
bojama. Pogodna su za slike, oblikovanje tkanine i za kostime.
Daske - od drvnih preraevina mogu da poslue kao odlina podloga za slikanje
Drvo - zbog svoje prirodnosti odie toplinom i odlono je za slikanje i oblikovanje. Drvena daska treba
da bude suva da bi mogla da se oslika. Prua razne mogudnosti oblikovanja trodimenzionalnih formi, moe se
oblikovati raznim alatkama (za koje je potrebna odreena vetina), a vezuje se lepilima.
PVC - podloge kao to je klirit, pleksiglas, ae i flae imaju specifinu strukturu i ne upijaju boju, ali se
po njima moe slikati flomasterima za PVC i staklo, akrilnim bojama i mogu se kolairati i preoblikovati.
Staklo - je odlina podloga za vitra i oslikavanje akrilnim bojama.
Keramika - kao gotov proizvod moe biti odlina podloga za oslikavanje - saksije, vaze, inije...
Potrebno je nakon oslikavanja lakirati, to je poeljno da uradi nastavnik.
32

Gips - je dobra podloga za slikanje, ali se koristi i za oblikovanje, izradu kalupa i kao vezivo za mozaik.
Veoma brzo upija boju, zato je najbolje oslikavati ga akrilnim bojama koje su elastinije i zadravaju sjaj.
Beton - je pogodan za izradu velikih murala, zidnih slika u eksterijeru i enterijeru, a moe se oslikati
akrilnim ili disperzivnim bojama.
52.
?
?
Likovna podruja (mediji) koja se koriste u likovnom vaspitanju i obrzaovanju su: crtanje, slikanje, elementi
grafike, vajanje, elementi primenjene umetnosti, multimediji i osnovi estetskog procenjivanja. Sadraji u
likovnim podrujima tako su struktuirani da potuju zakonitosti razvoja likovnih sposobnosti i postavljaju
mogudnosti da se radom kultivie likovni izraz deteta.
LIKOVNO PODRUJE CRTANJA:
Osnovno izraajno sredstvo likovnog podruja crtanje je linija. Linija moe definisati skoro sve likovne
elemente, osim boje: oblik, pravac i smer, teksturu, prostor, proporciju, veliinu itd.
Crte grafitnom olovkom - moe biti zanimljiv za decu, grafitne olovke razliitih tvrdoda (9H - 6B)
ostavljaju razliit trag na papiru ( mekane olovke intenzivniji i masniji trag, a tvre blai i tanji trag)
Crte ugljenom i sepijom - Ugljen je veoma zastupljen materijal za vrtanje. Dobija se od termiki
obraenih granica drveda (najede lipe). Kao podloga je najbolji papir grublje strukture. Sepija je crvena
kreda slina ugljenu, ali je veoma krta.
Tu je tena - boja koja moe biti crna ili razliitih boja. Za deji rad najbolje je koristi jednostavan
pribor za tu kao to je trska, etkica ili drveni tapid. Pod razliitim pritiskom dobijaju se linije razliitog
intenziteta i debljine. Dobro se kombinuje sa akvarelom. Takoe nudi razne interesante eksperimente:
rafiranje, prskanje, razlivanje, otiskivanje i dr.
Suvi pastel - je tehnika koja daje mogudnost crtanja na obojenoj podlozi, tamnoj podlozi idr.
Pastelne krede su svue i imaju velike mogudnosti koridenja i kombinovanja sa drugim materijalima. Pasteli
ostavljaju razliit trag u odnosu na teksturu podloge.
Votani pastel - su krede ili pasteli na uljanoj osnovi. Imaju kompaktniju strukturu i otpornije su od
suvih pastela, postojanije su i ne mogu se lako obrisati. Imaju intenzivan sjaj i laki su za rukovanje.Mogu se
koristiti na papiru, kartonu i platnu.
LIKOVNO PODRUJE SLIKANJA:
Osnovno izraajno sredstvo su povrina i boja. Slikanje bojama i etkom zahteva od deteta izvesno
poznavanje tehnologije materijala i same tehnike upotrebe.
Vodena boja i akvarel - Koristi se na papirnoj osnovi, akvarel papiru koji moe biti razliite strukture.
Akvarel moe biti u tubama, malim posudicama ili u tenom stanju. Podloga se moe koristiti suva ili
prethodno nakvasiti sunerom to moe da doprinese razliitim interesantnim efektima. Svetle tonove
umesto bele boje zamenjuje belina papira. Vodene boje su jednostavnija verzija akvarela, primerenija za decu
i dostupnija na tritu. Batik je tehnika slikanja tkanina lazurnim akvarelskim nanosom na podlogu koja je
iscrtanja voskom. Tapas se pravi na pokvaenoj i istanjenoj kori drveta koja se ukraava dok je vlana.
Tempera i gva - su blago matirane, pokrivne vodene boje. Tempera je veoma stara i popularna
slikarska tehnika. Gva je pokrivna boja koja moe da se nanosi slojevito, ima duboke tonove i lako se
kombinuje sa drugim materijalima, npr. akvarelom. Najbolje podloge su tvri papiri ili kartoni. Boje se nanose
etkom, pahtlom, sunerom ili prstima.
33

 Akrilna boja - je jedna od novijih slikarskih tehnika. Napravljena je za slikanje na zidnim povrinama
jer su ove boje otporne na temperamenturne i klimatske promene. Akril je boja visokog sjaja, brzo se sui i
moe se oslikavati sloj za slojem. Moe se nanositi na skoro sve slikarske podloge i kombinovati drugim
materijalima. Postojane su i jakog intenziteta. Dobra zamena za uljane boje, manje toksina i laka za
koridenje. etke se moraju istiti da se ne bi stvrdle.
Kola - je novija slikarska tehnika u kojoj se lepe razliiti materijali na povrinu u nastojanju da se
postigne odreena vizuelna i sadrajna celina. Kolaem su se sluili kubisti u 20. veku, kada su u svoje slike
poeli da umedu iseke iz novina, delove nekih predmeta i time obogatili umetniki izraz. Nije pogodno za
manju decu koja jo nemaju razvijene sposobnosti procenjivanja, merenja i uklapanja. Za kola se koriste
razni papiri (razne novine, papiri sa teksturom i dr.) koji u raznim kombinacijama daju zanimljive kompozicije.
Dekola je obrnut proces, kada se prvo nalepi papir u vie slojeva, pa se cepanjem i oduzimanjem oblikuje.
Asambla je tehnika u kojoj se koriste materijali koji imaju tri dimenzije (daske, kutije). Ova tehnika se granii
sa vajarstvom.
Mozaik - je tehnika slikanja reanjem manjih komadida kamena ili staklenog materijala u jednu
vizuelnu celinu. Kamenidi se ubadaju u vezivnu podlogu i delo dobija trajni karakter. Umesto kamenida u
radu sa decom mogu se koristiti kockice od stiropora koje su obojene temperom. Crte se izvue olovkom na
hartiji preko koje se postavi tabla po kojoj se reaju kockice, kockice se lepe na hartiju lepkom od brana i
vode, a zatim se preliva cementnim mlekom radi popunjavanja praznina izmeu kockica. Proces skupljanja
kamenida za mozaik moe da bude zanimljiv za decu isto kao i sam proces stvaranja mozaika.
Vitra - je slikarska tehnika u kojoj umetnik delove obojenog stakla povezuje olovnom
konstrukcijom. Ova tehnika se sa decom primenjuje u elementarnoj formi, koridenjem materijala za crtanje i
slikanje na tansparentnoj podlozi.
LIKOVNO PODRUJE GRAFIKE:
Grafika - je tehniki postupak umnoavanja crtea ili slika sa matrice. Matrica odreuje grafitnu tehnika drvo, bakar, linoleum...). Tri osnovna tipa tampe su:
Visoka tampa - linorez, drvorez, gipsorez, kartontisk
Duboka tampa - bakrorez, bakropis, suva igla, akvatinta
Ravna tampa - litografija, monotipija, sito tampa, serigrafija. Sa decom se umesto grafike boje koriste
tempere ili tu. Primenjuju se jednostavnije tehnike kao otiskivanje, frota, kartontisk, monotipija, linorez.
KOMBINOVANI MEDIJI:
Eksperimentalni vidovi likovnog izraavanja predstavljaju jedan vid igre za decu. U radu sa decom
vano je ponuditi vedi broj materijala. od kojih se neki esto mogu kombinovati. Ne koristi se naravno se to
je pri ruci, ved materijale i tehnike treba kombinovati tako ine skladnu estetsku celinu. Predlog mogudih
materijala za kombinovanje: suene testenine, griz, kafa, zrnevelje, konfete, alufolija, kanap, konac, tkanine,
otpadni predmeti koji mogu da poslue kao podloga (tanjir, drveni ram, saksije, ambalaa), lide, kamenidi,
koljke, ljunak, ica, CD, papirne maramcie, granice, vata, itd.
LIKOVNO PODRUJE VAJANJA:
Osnovno izraajano sredstvo kod vajanja je plastini (trodimenzionalni) oblik izveden u nekom
materijalu. Kod manje dece se koristi obojeno testo (plejdo), plastelin, glina, glinamol, vlaan pesak, sneg,
vata i dr. Dete sponatno bira motiv svog vajarskog dela, koji u predkolskom uzrastu ak i ne postoji, jer su
deca u tom uzrastu preokupirana samim procesom.
Testo - je odlian materijal za rad sa decom jer ima dobre oblikovne mogudnosti i potpuno je
bezbedno za mlau decu. Plastelin i beolin su takoe namenjeni manjoj deci, obrauju se kao glina, ali bez
34

upotrebe vode. Proizvode se u razliitim bojama. Beolin ima ista svojstva kao plastelin, ali moe termiki da se
obradi i figure dobijaju kompaktnu formu.
Glina - i glinamol - Glina se koristi od najstarijih vremena, prvo je imala samo upotrebnu funkciju, a
danas se koristi za izradu skulptura, reljefa i razliitih predmeta. Glinamol je industrijski preraena glina sa
slinim svojstvima i nainom obrade. Glina se kvaenjem nadima, postaje elastina i savitljiva. Termikom
obradom figura od gline dobija se terakota.
LIKOVNO PODRUJE OBLIKOVANJA RAZLIITOG MATERIJALA:
Likovno podruje oblikovanja razliitih materijala ima neke elementarne karakteristike primenjene
umetnosti, ali deca u svojim aktivnostima primenjuju samo neke elemente primenjene umetnosti (kreiraju
dezen, iju odedu za scensku lutku, izrauju dekorativne predmete, oblikuju igrake i dr.). Ovo podruje je u
funkciji deje igre, ali se pritom razvija smisao za odnos masa, upotrebnu vrednost, konstrukciju, kompoziciju,
sklad, tehnika spretnost. Ovo likovno podruje je i estetski i stvaralaki vredno kao ostala likovna podruja.
Materijali koju deca mogu oblikovati mogu se svrstati u grupe:
Neoblikovani materijali - papir, tekstil, ica, vuna, kanap, stiropor, filc, folija i dr. Njihovo skupljanje i
rad sa njima zadovoljavaju deju potrebu za stvaranjem neeg novog i za istraivanjem svojstava i mogudnosti
razliitih materijala.
Papir - moe da se oblikuje na razliite dvodimenzionalne i trodimenzionalne naine. Oblikovanje
plastinih formi od raznih vrsta papira naziva se tehnika papir-plastike. Cepanjem, uvijanjem, guvanjem i
preplitanjem mogu se praviti razni oblici i iskoristiti u raznim tehnikama kao to su kola i aplikacija. Origami
je tehnika savijanja papira koja potie iz japanske kulture. Bavljenje njime zahteva veliku spretnost, tanost i
preciznost. Papirmae je itka masa od usitenjenog i u vodi natopljenog papira pomeanog sa nekim vezivom.
Ova smea se lako oblikuje, a nakon suenja moe da se boji i lakira.
Tekstil - nastaje tkanjem, preplitanjem ili valjanjem vlakana. Najpoznatija tehnika je tanje, sastoji se
u ukrtanju uzdunih niti (osnove) sa poprenim nitinma. U tehnici tkanja postoje tri osnovna procesa: obrada
i predenje vlakana, tkanje, bojenje i apretura. Osnove za tkanje mogu biti vunene, lanene, pamune, svilene i
njihove meavine. Tekstil se koristi kao manji ili vedi odvojeni komadi tkanine. Deca u kontaktu sa tkaninom
razvijaju svoju taktilnu osetljivost igrajudi se sa tkaninama raznih boja, tekstura, debljina i finoda u tkanju.
Vuna i kanap - Vuna se koristi u industriji za proizvodnju tekstila, a upotrebljava se i za razne vrste
runog rada (pletenje, tkanje, vezenje). U modernoj primenjenoj umetnosti koristi se za izradu tapiserija
tkanjem ili vezivanjem vorova. Vuna je veoma privlaan i pristupaan materijal, vlakna se mogu koristiti za
ukraavanje predmeta obmotavanjem, vezivanjem, tkanjem, ivenjem, lepljenjem i dr. Tapiserija je umetniki
rad koji nastaje preplitanjem vunenih i svilenih niti na razliite naine. Kanap je nastao upletanjem vlakana
konoplje. Niti kanapa su vrste pa se ne mogu rukom kidati. Prua prepoznatljive likovne elemente: taka
(vor), linija (nit), fleke i vede povrine koje nastaju preplitanjem i vezivanjem. Razne kompozicije mogu se
stvoriti koje mogu biti zanimljive i ako se kanapi oboje.
Suner - je elastina, rupiasta, sintetika materija, zahvalan materijal za oblikovanje raznih
predmeta. Moe se rezati, lepiti, iti, glaati i bojiti. Pogodan za kreiranje lutaka.
ica - je po svojoj formi slina vuni i kanapu, prostire se kao nit (linija) i ima svoju debljinu i
neogranienu duinu. Napravljena je od raznovrsnih metala, od kojeg zavisi njena elastinost, boja i teina.
Moe biti obloena pvc mason. Oblikovanjem se mogu dobiti prostorni crtei. Savijanje se vri rukom ili
alatkama. Moe da slui i za izradu dekorativnih predmeta, nakita i dr.
Prirodni materijali i oblici - su razliiti plodovi, granice, opalo lide, koljke, kamenidi i dr. Igre u
prirodi mogu da budu zanimljive za pronalaanje ovih materijala. Kada dete pravi nove oblike od plodova i
drugih prirodnih materijala, ono upoznaje prirodu i njenu lepotu, a lepota prirodnih boja i oblika oplemenjuje
dete. Pod prirodnim materijalima podrazumeva se sve ono to se u prirodi moe nadi i iskoristiti kao materijal
35

za umetniku obradu. Kombinacije prirodnih materijala su opravdane jedino sa srodnim materijalima koji
takoe potiu iz prirode.
Poluoblikovani i otpadni materijali - su svi oni materijali i predmeti koji se mogu nadi u prirodi i
okolini, koji su imali neku svoju funkciju u svakodnevnom ivotu, posle ega su odbaeni kao nepotrebni. Tu
spadaju sve vrste ambalae (kutije, kartoni, lepenka, stiropor, materijali za izolaciju, ambalaa za jaja,
higijenski papir), razne plastine flae i ae, staklene flae, najlon kese, stare novine i dr. Pre nego to se bilo
koji materijal baci, treba ga uzeti u ruke i zamisliti ta bi se od njega moglo napraviti. Igrajudi se ovakvim
materijalima, deca stiu raznovrsna praktina i ivotna iskustva, razvijaju smisao za kreativno ponaanje i
stvaranje, racionalizaciju i tednju i ue da uvaju svoju sredinu.
LIKOVNO PODRUJE MULTIMEDIJA:
Film u izvesnom smislu predstavlja sintezu svih umetnosti (slikarstva, muzike, literature, balete,
opere, pozorita...), ali on ima svoja izraajna sredstva i mogudnosti, bududi da spaja vremenske i prostorne
umetnosti, zvuke i pokretne slike. Film je proizvod dobro organizovanog i sinhronizovanog kolektivnog rada.
Pojava filma i njegova sve veda dostupnost svakom oveku demokratizovali su kulturu i napravili revoluciju u
njegovom nainu ivljenja. Danas je velika snaga i znaaj valjane i pravovremeno prenete informacije zato je
film modno sredstvo za povedanje prostora za slobodu, samostalno i stvaralako delovanje i pomod u
samoostvarivanju. Filmom deci pribliavamo nova izraajna sredstva i oblike komunikacije. Svoju potrebu za
kretanjem i doivljajima deca sve tee mogu da zadovolje u stvarnosti, a film moe da prenese konkretne
situacije iz stvarnosti, nosedi emocionalni naboj otkrivajudi deci nove uglove posmatranja stvari i pojava
uspostavljajudi nove asocijacije meu njima. Uticaj filma na decu je jo snaniji nego na odrasle, tako da se
oni jae uivljavaju u zbivanja filma, sauestvuju sa junacima, eksplozivno raduju, aloste ili plae. Film je na
neki nain igra i iluzija, on odgovara potrebi dece da povezuju elemente svog iskstva u celine, da mataju,
identifikuju sa zamiljenim junacima i raznovrsnim situacijama to se pogoduje razvoju intelektualnih i
kreativnih potencijala.
Film u procesu vaspitanja i obrazovanja ima prednosti jer:
Omogudava nastavniku da potpunije i detaljnije planira programske sadraje
Usavrava se i osavremenjuje vaspitno-obrazovni rad
Sadraji koja deca usvajaju su potpuniji, jasniji i imaju za njih bogatije znaanje
Za krade vreme se postie vii kvalitet
Privlai se panja dece i povedava njihovo interesovanje i motivacija za aktivno uede
Na nain primanja filmove bitno utie uzrast, iskustvo, osobine linosti, njegove sklonosti i stabilnost. Bitno je
pravilno koridenje filma u vaspitno-obrazovnom sistemu, nastavnik treba da odabere nain i trenutak kada
de deci da se obrati, prui im potrebna objanjenja i pomogne da se snau u obilju utisaka koji sadri film.
Vano je omoguditi da se deca upoznaju i sa tehnologijom izrade filma i fotografije, kroz jednostavnije tehnike
u zavisnosti od njihovog uzrasta. Postavlja se uslov sistematskog uvoenja novih medija u programe likovnog
vaspitanja i obrazovanja, to bi pruilo nove mogudnosti razvoja dejeg likovnog izraavanja.
53.
?
Pored klasinih medija koje nastavnik nikako ne sme da zanemari pri radu sa decom, bitno je uvoenje
isavremenih medija. Tako se deci pribliavaju nova izraajna sredstva i oblici komunikacije i omogudava im se
da se kredu u korak s vremenom, da se lake kreativno izraavaju i intelektualno razvijaju. Film, fotografija i
animacija su danas zastupljeni mediji i u umetnosti i u svakodnevnom ivotu. Film ima multimedijalnost koja
predstavlja integraciju i proimanje vie jezika -slike, rei, zvuka, i omogudava dostupnost najrazliitijih
informacija koje su uspeno mogu primeniti u likovnom obrazovanju dece.
36

54. ?
Sadraji osnova estetkog procenjivanja se odnose na razvijanje i kultivisanje estetskih osedanja u
kontaktu sa predmetima, ljudima, ivim svetom i umetnikim delima. Da bi se poruka likovnog izraza
razumela potrebna je sposobnost posmatraa da primi i doivi odreen likovni sadraj. Vaspitanje treba da
pomogne da se stekne navika adekvatnog doivljavanja umetnikog dela.
Estetski ideal dece na odreenom uzrastu blizak je formi njihovog likovnog izraavanja. Deca
odreenog uzrasta mogu prihavtiti poruke samo onih umetnikih dela koja odgovaraju njihovom ivotnom
iskustvu i misaonim i emocionalnim strukturama. Dete u poetku prima samo jednostavna, pregledna i jasna
umetnika dela, a esto pre uoava likovnu pojavu u prirodi nego na umetnikom delu.
Umetnika dela doprinose stvaranju interesovanja za njih, negovanju i razvijanju potrebe za
umetnodu, sticanju osnovnih estetkih kriterijuma prema delima likovnih umetnikih dela, kao i sticanje
vizuelne i likovne kulture. Nastavnik mora da poznaje razvojne karakteristike dece i na osnovu estetskog
nivoa dece vri se odabir umetnikih dela za pojedini uzrast.
Produbljivanjem detetove svesti o razliitosti odreenih predmeta i pojava u njegovom okruenju
proiruje se njegovo iskustvo, a samim tim se utie na razvoj njegove estetske svesti.
55. ?
?
?
Kod uzrasta od 5 do 7 godina za percepciju umetnikih dela odluujudi znaaj imaju sadraj, boja i
tehnika dela. Deci mlaeg uzrasta bliska su likovna dela jasnih kontura, dekorativnog i intenzivnog kolorita,
naglaene plastike sa radnjom koja je razumljiva, a privale ih sadraji kude, cvede, more, priroda, ivotinje,
slike svetlih boja, impresionistike slike, primitivna umetnost, moderna umetnost, realizam. Dela posle baroka
do savremene umetnosti odgovaraju deci osnovnokolskog uzrasta.
56. ,
? ?
Kada se govori o intelektualnom razumevanju slike, to se uglavnom odnosi na razumevanje prostora,
vremena i radnje. Kod deteta od 2 godine slika izaziva asocijacije po slinosti, kod dece do 7 godina postoji
razlikovanje likova i predmeta na slici, kod kolske dece postoji tumaenje slike, a kod dece starije od 14
godina dolazi do sposobnosti za razumevanje formalnog znaenja slika u odnosu na formu i sadraj. Estetsko
doivljavanje slike se pojavljuje nakon intelektualnog razumevanja, odnosno posle 13. godine.
Umetnika dela doprinose stvaranju interesovanja za njih, negovanju i razvijanju potrebe za
umetnodu, sticanju osnovnih estetkih kriterijuma prema delima likovnih umetnikih dela, kao i sticanje
vizuelne i likovne kulture. Produbljivanjem detetove svesti o razliitosti odreenih predmeta i pojava u
njegovom okruenju proiruje se njegovo iskustvo, a samim tim se utie na razvoj njegove estetske svesti.
57. , ,
?
Tema, odnosno motiv predstavlja predmet misaone i likovne obrade, osnovnu jedinicu analize koja
slui kao osnova za varijacije u nekom likovnom delu. Tema je ono to pokrede neku delatnost, unutranji
podsticaj i pobudu, a u likovnom stvaralatvu predstvalja osnovnu ideju, polazni sadraj. Ona uvek nosi peat
svoh vremena i lini peat stvaraoca.
37

 Tematski rad predstavlja skup raznovrsnih postupaka pomodu kojih se obrauje odreena
motivskotematska graa.
Teme imaju odreenu motivacionu funkciju jer tema kod deteta treba da probudi doivljaj kako bi
ono moglo da stvara. Izabrane teme moraju biti u korelaciji sa unutranjim doivljajem i iskustvom deteta
omogudavajudi mu da se izraava i komunicira sa svojim okruenjem.
57/2. ?
M. Kraguljac je ustanovila zakonitosti u pogledu posredovanja umetnosti deci na osnovnokolskom
uzrastu. Umetnika dela se deci dopadaju na razliiti nain zavisno od uzrasta i pola:
kod deaka od 1. do 5. razreda najomiljenija tema, odnosno motiv je ivotinja, posle 6.razreda,
interesovanje za ovu temu opada. Neprihvadene teme su enterijer i mrtva priroda.
kod devojica od 1. do 5. razreda omiljena tema je deji portret, a ivotinje su na drugom mestu.
Enterijer i mrtva priroda su dosta prihvadene.
kod deaka i devojica od 1. do 8. razreda najmanje omiljena tema je portret. Pejza prirode nisu
popularna tema kod njih jer nema ivotinja i ljudi, dok je gradski pejza mnogo prihvadeniji.
58. ?
U analizi likovnog dela znaajnu ulogu imaju tehnike, teme, boje, interesovanja i sama linost deteta.
Tehnike imaju znaajnu ulogu u preferencijama. Sa razvojem kritikog smisla i racionalnosti, nastaje
naklonost prema realizmu, a kod uenika zavrnih razreda nailazimo na uvaavanje i drugoh izraajnih
kvaliteta. Deca spontano dele slike na dve grupe, modernistika i realistina dela, a impresionistika i
primitivistika su shvadena kao podgrupe.
Percepcija boja je uslovljena dubljim psiholokim faktorima. Dete jo na najmlaem uzrastu reaguje
na boju, pa je utvrena izrazita preferencija prema svetlim i arenim slikama bogatog kolorita u odnosu na
neutralne i tamne slike.
Nakon razvoja kritike svesti prema sebi i okruenju, posle 14. godine, primetna je stagnacija
likovnog razvoja. Na ovom uzrastu uenici preferiraju kompleksna dela i cene tehniku spretnost koju bi i oni
eleli da postignu.
Uvoenje diskusije i analize likovnih problema na delima kroz istoriju umetnosti omogudava
pronalaenje smisla stvaralatva u razliitim kontekstima.
Postoji bliska povezanost linosti uenika sa njihovim preferencijama. Uenici koji preferiraju
eksperimentalne, senzualne slike sa kompleksnim sadrajem i nepravilnim formama su obino linosti koje su
emocionalne i temperamentne.
59. e () ? ?
Teme i motivi likovnih dela mogu biti razliiti. Dela mogu biti zasnovana na literarnim delima ,
tekstovima iz deje ili odrasle knjievnosti. Teme mogu biti religiozne, dogaaji iz Starog i Novog zaveta,
mitoloke, likovi i prie iz razliitih mitova, istorijske, znaajne teme iz prolosti i sadanjosti. Teme nastale na
osnovu vizuelnog doivljaja slike oveka su: portret, autoportret, grupni portret i akt. Teme vezane za motiv
predmeta ili biljaka u zatvorenom prostoru je mrtva priroda, a slika prirodnog ambijenta je pejza. Teme koje
su vezane za svakodnevne dogaaje i detalje iz ivota su anr-scene.

38

60. ,
?
Bitno je da prostor u kome se realizuju likovne aktivnosti bude posebno opremljen i ureen u
zavisnosti od uzrasta dece. U radu sa predkolskom decom aktivnosti se odvijaju u sobi u kojoj deca borave,
pa treba obezbediti kutak u kojem im je materijal za crtanje, slikanje i vajanje uvek na raspolaganju. U kole
deca mlaeg kolskog uzrasta aktivnosti realizuju u uionici za redovne nastave, a deca viih razreda osnovne
kole imaju posebne likovne kabinete. U srednjim umetnikim kolama na raspolaganju su ateljei za
odreenu likovnu oblast.
Bitan zahtev pri ureenju prostora su funkcionalnost, odnosno obezbeeni zdravstveno-higijenski
uslovi, dovoljno prostora za rad, kretanje i igru.
Ovaj prostor treba da ima estetsku vrednost koja se ogleda u dekorativnosti kao i u didaktikom
elementu (reprodukcije, fotografije, dizajnirani predmeti i likovni radovi)
60/2. ,
?
Specifina oprema za rad podrazumeva: tafelaje, sto za vajanje, sanduk za uvanje gline, grafiku
presu, razboj za tkanje, ped za keramiku, modele za rad po prirodi, police za izlaganje dejih radova, redmete
iz svakodnevnog ivota, makete, scenografije, grafikone, tabele, kostime, geometrijska tela, albume, knjige,
fotografije, asopise... Pored toga, prostor za likovni rad mora da ima dovoljno svetla, skladno obojene
zidove, pod koji se lako odrava, mokri vor, prostor (panoe) za izlaganje dejih radova.
61. ?
Udbenik treba da prua osnovne smernice u nastavi Likovne kulture. Savremeni udbenik treba da
ima razvojnoformativnu ulogu. Karakter udbenika treba da bude takav da je usmerenost ka ueniku. Sadraj
treba da istie problemski pristup ilustrovan primerima produkata dejeg stvaralatva, vizuelnim sadrajima
savremene umetnosti, kao i delima iz umetnikog naslea. Svaki udbenik bi trebalo da u svom kompletu ima
i prirunik za nastavnika koji daje metodika uputstva za koridenje udbenika. Dete treba udbenikom da
bude podstaknuto da se izraava i komunicira vizuelnim medijima. Koncepcija udbenika treba da omogudi
ostvarivanje ciljeva i zadataka nastavnog predmeta Likovna kultura. Sadraj treba da bude zasnovan na
nauno potvrenim teorijama, injenicama iz metodike prakse, rezultatima naunih istraivanja, a u isto
vreme treba da bude usklaen sa razvojnim mogudnostima, saznajnim sposobnostima i predznanjima
uenika.
62. -
? ?
Korelacija, povezivanje ili proimanje sadraja predmeta Likovna kultura sa ostalim oblastima
vaspitno-obraznovnog rada i nastavnim predmetima je veoma vano zbog integralnosti detetove linosti.
Strogo odvajanje pojedinih oblasti nije dobro jer sadraji treba da se podravaju i potpomau, ime se
omogudava transfer znanja iz jedne u drugu oblast. Diferencijacija ima negativan uticaj na decu, zato je bitno
integrisanje, povezivanje i proimanje programskih sadraja. Iako su sadraji vaspitno-obrazovnog programa
podeljeni na nastavne predmete, potrebno je da se oni integriu.

39

 U predkolskim ustanovama za integraciju velike mogudnosti prua tematski nain planiranja i

programiranja pri emu su aktivnosti dece obuhvataju vie podruja rada, pa se tako mogu razvijati u celovite
linosti.
U koli je integracija moguda kroz korelaciju nastavnih sadraja. Najjednostvanije je tematsko
povezivanje, ali moe biti i problemsko, kada se isti problemi obrauju u razliitim oblastima.
Likovna kultura moe veoma uspeno da se povee sa svim ostalim vaspitno-obrazovnim sadrajima
jer ona svojim komponentama dodiruje rad, proizvodnju, stanovanje, odevanje, slobodno vreme,razonodu,a
srodna je i sa estetskim podrujima kao to su literatura, muzika, film, balet i dr.
Ako se izuava neki sadraj iz istorije sa rekonstrukcijom nekog znaajnog dogaaja proimanje sa
Likovnom kulturom je mogude samo pod uslovom da dete ima prostora da se u potpunosti indentifikuje sa
sadrajem. Nastavnik mora sebi postaviti kao vaan cilj stvaranje okolnosti za sticanje iskustva i doivljaja
kako bi dete bilo aktivno ukljueno u proces uenja.
Dete crteom vizuelizuje mnoge sadraje svesti, pri emu se aktiviraju i reflektuju deje
opaanje,pojmovi, miljenja, mata, emocije, socio-emocionalni stavovi i motorika. Povezivanje sa biologijom
moe biti od velike koristi jer bolje upozna biljni i ivotinjski svet ako pored biolokih karakteristika otkrije i
njegove estetske karakteristike kao to je boja, oblik, tekstura i dr.
Kreativna likovna aktivnost pobuuje pozitivan odnos prema matematici jer deca u svojim radovima
koriste razliite relacije linija, povrina i oblika, istrauju i uspostavljaju razliite prostorne odnose. Crtanjem
jata, mravinjaka i slinog susredu se sa razliitim skupovima, a tokom vajanja, formirajudi glinu pronalaze
postupak oduzimanja, dodavanja i deljenja.
Veza likovnih i telesnih aktivnosti je prisutna pri uoavanju pokreta i lepote tela, a esto se kao motiv
pojavljuje pokret sportiste, ena koja plee, jaha na konju i slino.
Izmeu likovnog izraavanja i govornih aktivnosti postoji skoro organska povezanost. Na
predkolskom uzrastu likovni i govorni jezik su dva nerazdvojna vida dejeg izraavanja. Ako dete nije u
mogudnosti da neto izrazi likovnim jezikom, ono ga dopunjuje reima, ili ako mu nedostaje pogodna re ,
ono de to impresivno prikazati bojom, veliinom, poloajem u prostoru, odnosom objekata i figura.
U transponovanju muzikog doivljaja u likovni izraz dete angauje vedinu svojih sposobnosti i
psihofizikih funkcija. Uoava se poloaj tela i pokreti, usmerenost panje, rukovanje sredstvima,
interesovanje, predanost, strpljenje, ukljuivanje u rad, samostalnost, nain i tempo rada, istrajnost i
sistematinost. Muzika moe da pojaa doivljaj kod dece, pa samim tim i likovni izraz, za ta je veoma vano
paljivo odabrati one muzike sadraje koji mogu ciljano izazvati i pojaati kod dece vizuelizaciju odreenih
motiva.
63. ?
Bojanke su dominantne na tritu deje literature i veoma dostupne i poplarne meu roditeljima.
Meutim, strunjaci su dokazali da bojanke tete dejoj kreativnosti i da su ograniavajude za deje likovno
stvaralatvo. Od deteta se oekuje da unutar zadatog okvira popuni prostor, pri emu dete mehaniki izvrava
zadataka, bez mogudnosti divergentnog pristupa problemu. Bojanke nude gotovve ablone, koji kasnije utiu i
na individualni izraz deteta koje pokuava da kopira "savrene crtee". Kasnije odrasli ljudi u svakodnevnim
aktivnostima pokazuju nesigurnost u spostvene stavove i vezuju se za obrasce i ablone. Slian problem se
javlja i kod slikanja "korak po korak" koji je vie tetan nego da se dete ne bavi ovom aktivnodu uopte.
Ovakve zbirke aktivnosti forsiraju decu na imitativno ponaanje i inhibiraju njihov sopstveni kreativni izraz.

40

64. Koje kompetencije treba da ima odrasli da bi pravilno odabrao umetniko delo koje de predstaviti deci?
Nastavnik detetu treba da obezbedi bogata i raznovrsna iskustva. On mora da poznaje razvojne
karakteristike dece i njihove sposobnosti da prihvate umetniko delo na odreenom uzrastu, dakle na osnovu
estetskog nivoa deteta vri se odabir umetnikih dela za pojedini uzrast. Mogude je demonstrirati umetnika
dela koja de deca shvatiti tek kasnijem kada deca postignu zrelost da bi ih razumela, ali nastavnik zvog
slojevitosti likovnog dela bira za metodsku obradu onaj sloj koji deca mogu da prime.
65. Koji faktori se uzimaju u obzir prilikom izbora tema u likovnom vaspitanju i obrazovanju i u emu se
sastoji njihov znaaj?
Deci se treba nuditi tema koje su u skladu sa njihovim interesovanjima i mogudnostima, uvaavajudi
metodike preporuke koje se odnose na tematiku, primerenost uzrastu, aktuelnost tema, zahteve
programskih sadraja i dr. Za nastavnika je preporuljivo da ne daje previe odreene teme kojij dete mora
striktno da se pridrava, ved se preporuuje postupak u kome deca biraju meu temama koje nudi nastavnik,
sa pravom da ne izaberu ni jednu od ponuenih ako to ne ele. Znaaj takvog naina odreivanja teme je da
dete pronae samostalnu stvaralaku ideju i pronae motivaciju. Ponuene teme ipak treba da omogude
eksperimentisanje, traganje, greenje i divergentne prilaze u pronalaenju reenja.


66. - ? ?
Planiranje vaspitno-obrazovnog rada je proces kojim se ostvaruju vaspitno-obrazovni ciljevi.
Nastavnik i vapita treba da prati trendove u oblasti likovnog obrazovanja, da analizira svoje iskustvo i
upoznaje iskustva drugih i oslukuje potrebe dece. Tako se obezbeuje sistematian i osmiljen rad, koji se
kvalitativno i kvantitativno odraava na razvoj deje llinosti.
Vrste planiranja su globalni, meseni i dnevni planovi rada.
67. , ?
U godinjem ili globalnom planiranju sadraji i aktivnosti se koncipiraju po etapama u skladu sa
zvaninim programom vaspitno-obrazovnog rada. Njime se predvia opta orijentacija za celu godinu, navode
se likovni problemi i zadaci koji odgovaraju likovno-razvojnom novou grupe.
Meseni planovi rada spadaju u operativne ili mikroplanove. Odreuje se po nedeljama koji de se
sadraji realizovati u okviru programa Likovne kulture. Redosled treba da bude zasnovan na ritmu procesa
razvoja deteta, njegovih sposobnosti i prethodnih znanja. Sadraji treba da budu tematski i problemski vezani
sa sadrajima iz vaspitno obrazovnih oblasti. Treba da budu definisane sledede stavke: redni broj nastavne
teme, redni broj asa, naziv nastavne jedinice, tip asa, oblik rada, nastavne metode, nastavna sredstva,
materijali i tehnike, korelacija.

41

68. , ?
Dnevna priprema za likovne aktivnosti podrazumeva realizaciju likovnog zadatka u zavisnosti od
operativnog plana. Dnevna priprema za deji vrtid treba da definie: mesto likovne aktivnosti, uzrasnu grupu,
likovne teme, ciljeve i zadatke, ishode, metode i oblike rada, likovno podruje, tehnike i materijale, sredstva,
motivacioni sadraj, korelaciju, tok aktivnosti i zadaanje vaspitaa.
Definisati elemente asa likovne kulture u dnevnoj pismenoj pripremi:
Elementi asa likovne kulture koji se u pismenoj pripremi definiu su slededi:
Razred, odeljenje, redni broj asa, mesto odravanja asa, nastavna celina, nastavna jedinica, likovna tema i
likovni problem, tip asa, prethodna situacija, ciljevi, zadaci nastavnika, ishodi, metode rada, oblici rada,
motivacioni sadraji, nastavna sredstva, likovno podruje, likovne tehnike i materijali, korelacija, estetsko
procenjivanje, analiza, vrednovanje, tok asa, evaluacija
69. ?
?
Program likovnog obrazovanja i vaspitanja daje odgovore na pitanja:
ta su ciljevi i zadaci?
ta je predmet uenja?
ta su planirani ishodi?
Kako se odvija vaspitno-obrazovni proces?
Ko poduava?
Ko ui?
Gde i kada se odvija proces uenja?
Pomodu ovih pitanja mogude je indentifikovati i definisati sve elemente i korake organizacije i realizacije
likovnog obrazovanja.
Elementi programa likovnog vaspitanja i obrazovanja predstavljaju ciljevi, zadaci, sadraji i ishodi koji se
tokom vaspitno-obrazovnog procesa ralanjuju na sublemente podesne za kombinovanje i povezivanje u
optimalan redosled.
70. ( , ,
)?
Vaspitno-obrazovni ciljevi likovnih aktivnosti u dejem vrtidu su:
sticanje ulnog senzibiliteta
sposobnost opaanja, uoavanja, razlikovanja, zadravanja u svesti vizuelnih podataka
sposobnost razumevanja i komuniciranja na likovni nain
sposobnost preraivanja ulnih utisaka i izraavanje vizuelnih iskustava likovnim sredstvima
sposobnost likovnog izraavanja svojih ideja i tema
interesovanje za likovno izraavanje na razliite naine.
opta spretnost, vizuelna i motorna koordinacija
razvoj osedaja za ritam, harmoniju i simetriju
Zadaci vaspitaa su:
da zadovolji potrebe dece za otkrivanjem novih stvari, posmatranjem, eksperimentisanjem i njihovo
podsticanje na isto
da stvara pogodne uslove za razvijanje ula
42

 da uvodi decu na sistematsko posmatranje izgleda raznih predmeta i podstie prelazak sa percepcije na
reprezentaciju
da doprinosi negovanju i razvijanju vizuelne i likovne kulture dece
da upoznaje decu sa tehnikama likovnog izraavanja
da povezuje razne vrste dejeg stvaralakog izraavanja
Sadraji i aktivnosti zavise od likovnog podruja. Predkolska deca bave se crtanjem, slikanjem, vajanjem,
primenjenom umetnodu i estetskim procenjivanjem.
Crtanje: koridenje raznih vrsta linija u definisanju raznih oblika i objekata; posmatranje raznih oblika i
tekstura u prirodi; eksperimentisanje sa grafikim prikazivanjem; predstavljanje ljudske figure; dekorativno
koridenje linije
Slikanje: eksperimentisanje bojama i nainima njihovog koridenja; bojenje manjih i vedih povrina; meanje
boja radi otkrivanja raznih nijansi; koloristiko predstavljanje ljudi, ivotinja i biljaka; dekorativno koridenje
boja; koridenje boja za izradu plakata, pozivnica, stripova i dr.
Vajanje: oblikovanje uz pomod testa, peska, gline plastelina i dr.; oblikovanje od prirodnih poluoblikovanih
materijala (granice, plodovi, lide...); oblikovanje papira raznim tehnikama; oblikovanje dekorativne
keramike; pravljenje maketa
Estetsko doivljavanje: uoavanje boja, oblika i njihovog sklada, reda i mere; ukraavanje ambijenta;
razgovori o likovnim radovima dece i reprodukcijama umetnika.
71. Koji su opti obrazovni, a koji vaspitni ciljevi nastave Likovne kulture u osnovnoj i srednjoj koli?
Opti obrazovni ciljevi nastave Likovne kulture u osnovnoj i srednjoj koli su:
sticanje teoretskog znanja iz svetske i nacionalne tradicije i umetnikog naslea
unapreivanje likovnog jezika uenika kroz samostalan praktian rad
osposobljavanje uenika za samostalno likovno izraavanje i stvaranje
formiranje estetskih kriterijuma i osposobljavanje za samostalnu analizu i estetsko procenjivanje
podsticanje uenika da povezuju znanja iz umetnikog naslea i teorije umetnosti sa njihovom
primenom putem umetnikog izraavanja
podsticanje uenika da povezuje steena znanja sa ostalim nastavnim predmetima
podsticanje uenika na samostalno pronalaenje i sistematizovanje informacija iz razliitih izvora
osposobljavanje uenika za primenu steenih znanja i sposobnosti u svakodnevnom ivotu.
Opti vaspitni ciljevi nastave Likovne kulture u osnovnoj i srednjoj koli su:
razvijanje i unapreivanje kreativnosti kao komponente linosti
razvijanje i unapreivanje emancipacije i socijalizacije linosti uenika, empatije, tolerancije i
humanih stavova
osposobljavanje uenika za komunikaciju vizuelnim sredstvima
razvijanje i unapreivanje posmatranje, opaanja, vizuelnog miljenja, divergentnog miljenja,
inteligencije, emocija, mate, motorike, koordinacije
razvijanje i unapreivanje volje, panje, doslednosti, kritinosti
formiranje svesti o sopstvenom bidu, potrebama i mogudnostima
motivisanje uenika da doprinosi estetskom i kulturnom nainu ivljenja

43

72. Navesti najvanije zadatke nastavnika u procesu nastave Likovne kulture u osnovnoj i srednjoj koli?
Najvaniji zadaci nastavnika u pogledu likovnog izraavanja i stvaranja uenika u osnovnoj i srednjoj koli su:
osposobljavanje uenika za komunikaciju vizuelnim sredstvima i izraavanje svojih stavova koridenjem
likovnog jezika
unapreivanje uenikove kritinosti, radoznalosti, sklonosti
razvijanje sposobnosti uenika za kombinovanje, istraivanje, eksperimentisanje razliitim tehnikama i
materijalima
razvijanje sposobnosti planiranja, kreiranja i likovnog oblikovanja raznih (2D i 3D) likovnih formi
sticanje znanaj i usvajanje elementarnih pojmova i termina u likovnoj umetnosti
razvoj sposobnosti kreativnog koridenja likovnih elemenata (linija, oblik, prostor svetlina, boja, tekstura)
motivisanje uenika da eksperimentie, istrauje i otkriva razliite odnose kroz samostalno likovno
izraavanje
sticanje znanja o razliitim likovnim tehnikama i materijalima, o njihovom koridenju i primeni
formiranje estetkih stavova i doivljaja i uoavanje povezanosti likovnog stvaralatva sa ostalim
umetnostima, naukama i procesima rada.

44