UNIV. BEOGRAD. PuDL. ELEKTROTEHN. FAK.

Ser. Mat. Fiz. JII'o602-JII'o 633 (1978), 177-190.

MATEMATIKA U TOKOVIMA ISTORIJE

627.

Milorad Bertolino
Danasnji izuzetno bujan razvoj matematike (prema jednom, svakako vec
zastare10m podatku publikuje se u svetu oko 35000 naucnih radova godisnj~)
daje utisak da su ranije epohe duboko prevazidene, kvantitetom i kvalitetom.
Ovo je u mnogome tacno, ali ne sasvim. Kameni teme1jci za pojedina najsavremenija i najapstraktnija naizgled istraZivanja polozeni su, resto, jos u drevna vremena. Pojedini "veoma stari" problemi jos nisu reseni. Ni jedna se naucna oblast
ne moZe smatrati zavrsenom, pa ni u matematici, osim u banalnim slucajevima,
nema zavrsenih teorija, jer broj teorema u bilo kom njenom podrucju nije i ne
moze biti ogranicen.
Nove potrebe teorije i prakse dovode, medutim, do stalnog ili privremenog
napustanja pojedinih matematickih oblasti. Danasnja razudenost matematike otezava, cak i strucnjaku, pracenje vec i samih naslova novonastalih disciplina koje
se fundiraju veCinom u sve apstraktnijim smerovima. Primitivisticki otpori, nemocni da novo shvate i razumeju, ili nedovoljno vredni da to cak i pokusaju, proglasavanju dobar deo savremenih istrazivanja za apstraktna i prazna rezonovanja
odvojena od zivota, zaboravljajuci toliki broj primera u kojima su matematicki
rezultati tek kasnije nalazili primenu i to u domenima najmanje ocekivanim.
S druge strane, neki matematicari iz avangarde (ali ne i oni najbolji) pokazuju
ponekad sklonost nemotivisanom potcenjivanju svega i svacega sto se ne podudara sa njihovim uskim smerom, pogotovu ako pripada proslosti. Ovde je umesno
citirati sledecu Sopenhauerovu misao: "Vidim kako raste piramida, koju vi niste
zapoceli, niti cete ju dovrsiti. No, zar ce poslednji radnik, koji ce se ponosno postaviti na njen vrh, biti veCi od onoga, koji je postavio prvi kamen? VeCi od arhitekta, koji je citavu gradevinu zamislio i izradio plan?"
Ovo je izlaganje daleko od pretenzija da pruZi ma i najsazetiju istoriju matematike. Ono se ogranicava na sarno neke misli 0 matematici, ali donekle pracene
kroz istoriju.
Kao opste poznatu cinjenicu uzecemo radanje matematike iz potreba, prakse,
recimo zemljomerstva izmedu ostalog, kod drevnih Indusa, Kineza, Mesopotamaca, Egipcana. Stari Grci predstavljaju krunu anticke matematike. Sistematizovali su znanje svojih prethodnika, dodali mu mnogo sustinskih rezultata, stvorili
osnov za razvoj kasnije matematike, kako uvodenjem aksiomatske metode, tako
i anticipacijom mnogih novih oblasti, recimo infinitezimalnog racuna. Svi su culi
za slavna imena Talesa, Eratostena, Eudoksa, Diofanta, Pitagore, Euklida, Arhimeda, Apolonija, Paposa i tolikih drugih. Izmedu svih ovih i danas znacajnih matematicara naroCito se izdvajaju geniji Arhimeda i Euklida. Cuveni francuski matematicar Lagranz smatrao je Arhimeda najveCim genijem koji se ikad posvetio
12 Publikacije

E1ektrotehnickog

faku1teta

177

178

M. Bertolino

matematici. Kao preteca infinitezimalnog racuna, posebno diferencijalnog i integralnog, on je do te mere vidljiv, da postoje misljenja kako se infinitezimalni racun
mogao konstituisati vec u Antici, a da je Aristotel svojim nerazumevanjem matematike i ostracizmom prema pojmu beskonacnog, snagom svoga autoriteta
toliko zaustavio razvoj infinitezimalnog racuna da je ovaj bio izbacen iz teorijske
matematike. Aristotelova uloga, u odnosu na citavu matematiku, ne sme se,
medutim, oceniti apsolutno negativno, cak kada bi gornja konstatacija bila u potpunosti tacna. Aristotel kao logicar ima za matematiku krupnih zasluga.
Aksiomatska metoda Euklidova nema znacaj samo za geometriju koju je
uCinila naucnom, nego i za matematku uopste. Cuveno Euklidovo delo dozivelo
je, do pocetka ovog veka, oko 1.700 izdanja, pa su se na njemu vaspitale generacije
vekovima, ne samo matematicki nego i logicki uopste. Ispitivanje osnova Euklidove
aksiomatike dovodi do stvaranja neeuklidske geometrije Lobaeevskog u XIX veku,
a kasnije Riman, uvodenjem svoje geometrije daje toliko plodni opsti pojam neeuklidskih geometrija. Jos kasnije ce Klajn, primenom teorije grupa dati takvu
klasifikaciju raznih geometrija, ciji se znacaj sa pravom poredi sa znaeajem koji
u hemiji ima Mendeljejevljev periodni sistem elemenata.
Posle aksiomatizacije geometrije doslo je do slicnih pokusaja i u drugim
naukama. Njutn je to ucinio u mehanici. V matematici je ova metoda preovIadala, pa je danas tipicna za sve savremene matematicke discipline. Topologija,
opsta algebra, matematicka logika, funkcionalna analiza vodece su matematicke
nauke, najkonsekventnije aksiomatizovane, Cije veoma opste teoreme s jedne
strane sistematizuju i koncizno izrazavaju nepregledno obilje ranijih matematiekih
rezultata, a s druge strane, neslucenim mnostvom interpretacija i asocijacija omogucavaju dobijanje novih rezultata i sirenje primene u Citavom spektru matematickih
oblasti. Pravac aksiomatizacije prisutan je bitno u nauci uopste, pa i u filozofiji,
gde je za njegovu primenu potrebna krajnja obazrivost i stalno prisutna svest 0
ogranicenjima koja on namece. Poznati su pokusaji filozofske aksiomatizacije u
delima Dekarta i Spinoze, da se ograniCimo sarno na neke od ranijih filozofa.
Period Srednjeg veka obicno se ocenjuje kao epoha opsteg mracnjastva i
nazadovanja nauke, matematike posebno. 0 izvesnom usporavanju moZe se govoriti
bez rezerve, ali ne i 0 apsolutnom regresu. Iako u smanjenom obimu, proucavano
je naslede antike i pripreman je teren za procvat u renesansi i kasnije. Arabljani
su veliki deo anticke nauke sacuvali od propasti, ali ne sarno to. Novija istrazivanja
daju sve veCi znacaj doprinosu Arabljana u idejnom produbljavanju matematickih
grana koje ce kasnije da se stvore. Najzad, kada je 0 Srednjem veku rec, valja
podvuCi da se tad a matematika vezala i za veoma suptilna proucavanja pojma
beskonacnog, tako karakteristicna za srednjevekovne filozofe. V mnogome nepremasena srednjevekovna arhitektura rezultat je i uspesnog resavanja brojnih i vaznih
problema statike. Srednjevekovna ornamentika zasluzuje sliean komentar.
Uopste, u matematici, kao i drugim naukama, periodi duzeg zatisja ili
kraceg, vreme su zatisja pred buru. V burama se radaju nove grane i isticu nova
imena koja ostaju u istoriji, predstavljajuCi ne sarno sebe i svoju genijalnost,
nego i mnoge pretece i ucenike iz kojih izrastaju i .kojima predaju svoju baklju
delom ih omogucavajuCi, ali delom i buduCi njima uslovljeni. Mi ovde nemamo
mogucnosti ni izbliza da navedemo sva imena koja to zasluzuju, jos manje da objasnimo njihove pronalaske i uloge tih pronalazaka. Ogranicavamo se sarno na
podsecanje na neka od tih imena, verovatno poznata i sirem krugu, no koja rede
cujemo na istom mestu i u isto vreme.

Matematika u tokovima istorije

179

*
Vijetu dugujemo apstraktnu algebru, oslobodenu obaveznog geometrijskog
okvira, a Dekartu analiticku geometriju. I pored svih sporova kada se radi 0 prioritetu u detaljima, ostaje neosporno da je tek od Dekarta u potpunosti razjasnjena
veza izmedu geometrijskih objekata i algebarskih jednacina, izmedu ostalog i odbacivanjem principa homogenosti. Van svake je sumnje njegova "Geometrija"
izvrsila najdublji uticaj i istorijski zapoCinje analiticku geometriju. Nas Dubrovcanin Getaldic, je vredan saradnik Vijeta, koji sa svojim rezultatima stoji izmedu
Vijeta i Dekarta, razradujuCi Vijetov pravac, ali i priblizavajuCi se analitickoj
geometriji. Ruder Boskovic, matematicar, fizicar, astronom, geodeta, inzenjer,
filozof i pesnik u mnogome je vizionar neeuklidskih geometrija, savremenog
pojma broja i savremenih koncepcija u atomistici. Njutn-Lajbnicovo otkrice diferencijalnog i integralnog racuna ima vise nego revolucionaran znacaj i nije sasvim
bez osnova misljenje, koje se i danas javlja, da ni kasnija velika otkrica nisu po
dubini, odjeku i posledicama nadmasila ovaj pronalazak, kome je priblizno po
znaeenju vec spomenuto stvaranje neuklidskih geometrija, ali i moderno algebarsko
stanoviste teorije grupa, koje se duguje jednom dvadesetogodisnjaku,
Evaristu
Galoa. Tesko je i pobrojati sve nove oblasti koje su nikle. Zadovoljavamo se samo,
moze se reCi, pocetkom nabrajanja. Paskal formulise zakon matematicke indukcije,
pronalazi prvu racunsku masinu, zasniva teoriju verovatnoce, gde i zasluge
Ferma-a, nisu bitno manje. Kosi je pravi osnivac teorije kompJehnih funkcija,
Monz nacrtne geometrije, Grasman je jedan od tvorca vektorskog racuna i, uopste,
visedimenzionalne geometrije, Dezarg je dao osnove projektivne geometrije, a
Kantor je najkrupnije ime u zasnivanju teorije skupova koja danas, u izvesnom
smislu lezi u osnovi Citave matematike. Jos iz radova Ojlera, a naroCito Poenkarea,
za koga se smatra da je poslednji veliki univerzalni matematicar, potice savremena
topologija. Hilbert i Banah najzasluzniji su za osnivanje i razvitak funkcionalne
analize. Bulova algebra nasla je danas neoeekivane primene, recimo kod matematickih masina. Gedelovi rezultati imaju izuzetno mesto u matematickoj logici i
neosporno, sasvim ocekivan, filozofski uticaj. Znacaj Vinera u kibernetici siroko
je poznat. Soboljev i Svarc tvorci su teorije distribucija. I tu cemo se zaustaviti,
ali zbog nedostatka prostora.
U pracenju matematike kroz istoriju upadljiva je tesna povezanost, ali ponekad na slozen, pa i veoma posredan naCin, izmedu teorije i prakse. Valja razumeti smisao pribliznosti u primeni matematike, sto bi vec bio predmet posebnog
izlaganja. Ajnstajnovu misao da, ukoliko se zakoni matematike primenjuju na
stvarnost, oni nisu sigurni, a ako su sigurni oni se ne mogu primeniti na stvarnost,
treba shvatiti kao upozorenje na izbegavanje jednostranosti u zahtevima primene.
Medutim, kako je rekao Lobaeevski: "Nema ni jedne matematicke grane, ma
koliko da je apstraktna, koja se jednom ne bi mogla primeniti na pojave stvarnog
sveta". Poznato je kako su matematicki proracuni omoguCili otkrice Neptuna (1846)
i Plutona (1930). Eli Kartan dosao je do jedne znacajne klase analitickih i geometrijskih transformacija koje su bile u vezi sa teorijom grupa. Petnaest godina
iza toga, fizicari su otkrili neke fenomene u vezi sa elektronima, koji su mogli biti
objasnjeni idejama do kojih je dosao Kaftan. Neeuklidske geometrije nasle su
primene u Ajnstajnovoj teoriji relativiteta, ali i u teoriji povrsi.
Citave grane matematike, s druge strane, bile su inspirisane praksom, gde
je fizika jedan od najvaznijih izvora. Poznati su i drugi izvori, na primer nastajanje
teorije verovatnoce iz hazardnih igara. U pocetku istorije topologije stoji poznati
12*

180

M. Bertolino

problem: da Ii se moze preCi preko svih sedam mostova u Kenigsbergu uzastopce.

a da se preko svakog od njih prede same jednom.
Ova prisna vezanost teorije i prakse ne predstavlja okov za matematiku,
cija je sustina, kako je rekao Kantor, u njenoj slobodi. Mnogi rezultati matematike
radaju se iz njenih unutrasnjih potreba (tako je doslo i do neeuklidskih geometrija),
a primene dolaze tek posle. Da navedemo jedan primer blizak nama. Jedan od najznaeajnijih savremenih struenjaka u numeriekoj matematici Lotar Kolac istiee
da su pseudometrieki prostori jugoslovenskog matematieara Dure Kurepe za
numerieku matematiku najvaznije uopstenje pojma prostora do koga je doslo posle
Hilbertovih i Banahovih uopstenja. Medutim, Kurepa je 1934. godine uveo pojam
o kome je ree i ne misleCi na ovu vr&tu primene. Poznati sovjetski mehaniear Capligin resavajuCi neke probleme iz mehanike uzgred je dao svoju metodu priblizne
integracije koja je otvorila Citavu novu oblast u kvalitativnoj analizi diferencijalnih
jednaCina. Skoro da se kaze, s druge strane, da sto je apstraktnija neka matematieka teorija, sve je vise izgleda da ce moCi biti primenjena, jer su sve sire klase
objekata koje tom prime nom mogu biti obuhvacene.
Matematika se javlja, kako Kurepa kaze, "poput podesnog jezika koji sluzi
da se sredi i razume razvoj i transformacija Prirode; ree i pojam "Priroda" obuhvata
takoder proizvode ljudske kao sto su strojevi, produkcija itd.". Galilej je primer
uske povezanosti teorije i prakse. Isti je slueaj sa nasim Boskovicem. Matematieki
rad je za Njutna imao uglavnom pomocno znacenje, kao orude za fizikalna istrazivanja. Fizicki spektri sluze nasem Mihailu Petrovicu kao inspiracija za matematieke spektre.
U toku nastajanja jednog matematiekog rezultata empirijski momenat je
nezamenljiv. Dijalekticko jedinstvo indukcije i dedukcije vidno je u matematici,
i pored sve deduktivnijeg naeina njenog izlaganja, uslovljenog preovladavanjem
aksiomatske metode. Svako suprotstavljanje "teorijske" matematike "primenjenoj"
u osnovi je lazno, jer jedinstvo dvaju aspekata jedne iste sustine ima svoje duboko
poreklo u pripadnosti eoveka Prirodi, Ciji je on neodvojivi deo, pa eovekovo saznanje ide najeesce prirodnim putevima koji, istina, nisu uvek ni pravi, ni laki, ni
bez stranputica.
*
I drustveni polozaj matematike menjao se kroz vekove. Platon je, istina,
rekao da je nedostojan eovekova imena ko ne zna da dijagonala kvadrata nije
samerljiva sa njegovom stranom, ali bilo je i takvih perioda gde je matematieki rad
zabranjivan, a matematieari izjednaeavani sa vraeevima i vesticama (Justinijanov
i Teodosijev kodeks). Danas je ugled matematike i neosporan i rapidno raste,
jer skoro da nema oblasti u kojoj ona nije nasla svoju primenu.
Zestoke su, ipak bile borbe kroz koje ~e ona tako i toliko afirmisala, a i
u okviru same matematike prisutni su bili teski idejni, a i ljudski sukobi, sto se,
sire uzev, manje zna. I ovde novo tesko razbija staru inerciju, i ovde ljudska
nesavrsenosti i sujete ne retko koee ili usporavaju progres, pa nisu nesporazumi,
svesni ili nesvesni, odsutni ni kod najveCih duhova. Poznat je dug i mucan spor
Njutn-Lajbnic oko prioriteta, gde je istorija dala pravo obojici. Mraena je uloga
inaee genijalnog matematieara Gausa u odnosu na madarskog matematieara Boljaia.
Grasman je celog Zivota radio kao profesor gimnazije, ne doeekavsi javnog priznanja, iako je objavljivao radove. Genijalni Galoa gine u podmetnutom dvoboju
u dvadesetim godinama, posta je prethodno pao na prijemnom ispitu, a njegovi
radovi bivaju shvaceni tek eetrdesetak godina kasnije. Vajerstras tek u eetrdesetim

Matematika u tokovima istorije

181

godinama dolazi do univerzitetske karijere. Lebeg je osporavan cak i od strane

takvih vrsnih matematicara kao sto je bio Ermit, koji izjavljuje: "Sa strahom i
uzasom odvraeam pogled od te bede - funkcija koje nemaju izvoda". A upravo
su te funkcije i neSto najprirodnije i najblize primenama! Takav matematicar kao
Kroneker zestoko se protivio iracionalnim brojevima i pisao Lindemanu: "Cemu
sluzi vase lepo proucavanje broja 7t? Zasto izucavati slicne probleme kad iracionalni brojevi (pa, prema tome, ni transcendentni) ne postoje". Ne treba ni spominjati
tesku polemiku oko Zermelove akciome, ni uopste teskoeu da se shvati da u matematici ne mora uvek biti "ili-ili", nego da moze biti "i-i", i matematika fa Zermeloyom aksiomom i matematika ~a suprotnim tvrdenjem, a da obe, u izve~nom smislu,
imaju svoje opravdanje. Ni Lobacevski nije bio priznat za zivota, iako su mu radovi tolerisani. Ruder Boskovie je nailazio u Rimu, a i drugde, na toliko drustvenih
prepreka da je pisao: "Bog ti zna kad eu se tame vratiti er, vijeruj mi, dokle je to
tako, ti grad nije za mene, er ne bi mogo ziveti tego videCi". I jos: "Ja nista veCije
sad ne zudim, nego utee u Carigrad, er ufam da eu nae da su Turci bolji nego
karstjani".
I pored ovakvih slucajeva, ipak je, Cini se, stanje u ovom smislu sve bolje,
narocito danas. Niti nepriznate genije, Ciji je broj, ipak, minimalan, treba mesati
sa povremenim poplavama nepozvanih koji, bez ikakvog matematickog obrazovanja, ignorisuCi sve sto je pre njih radeno ili sta se radi sad, pokusavaju da afirmisu
svoje potpuno pogresne iIi, u najboljem slucaju, ocigledno banalne rezultate.
Raznovrsne su sudbine matematicara kroz istoriju. One su najcesce veoma
malo poznate siroj javnosti, jer se njihove biografije ne mogu onako refIektovati
kroz njihove teoreme kao sto se zivoti knjizevnika ili filozofa cesto sustim,ki i zakonito ogledaju u njihovom delu. Delimicno je dramaticnost tih sudbina dotaknuta
vee u prethodnom odeljku. Od mirnog, dugog Zivota patrijarha matematicara
Gausa do klosarskih sklonosti Bakunjinovog unuka, a znamenitog savremenog
matematicara Renato Kacopolija (koji je preminuo pre nekoliko godina), pejzaz
je zaista sarolik. Bilo je matematicara (kao Besel) za koje svet van matematike nije
postojao, ali i takvih Cija raznovrsnost upravo zadivljuje. Nas Mihailo Petrovic,
matematicar koji je poznavao i nekoliko drugih prirodnih nauka cuveni je ribar i
ribarski strucnjak, pasionirani putnik i putopisac, poznavalac knjizevnosti, filozof
i muzicar. Kao sto je rekao Vajerstras, "onaj ko u sebi nema nesto i poetskog,
nece nikad biti potpun matematicar". Veza izmedu matematike i poezije kod Pola
Valerija odraz je njegovih svesnih nastojanja i njegove stvaralacke prirode u kojoj
su se ove sklonosti sustinski preplitale. NaroCito je sklonost ka filozofiji prisutna
kod matematicara. Dekart je sanjao 0 takvoj nauci koja bi bila neka vrsta univerzalne matematike. Laplas razmislja 0 iluzornoj, univerzalnoj formuli sveta. Pit agora
u vezi sa pojmom broja zasniva citavu misticnu filozofiju sa odredenim kultom
i ritualom. Poljski matematicar Vronski osnovao je "mesijanizam" kao specifican
filozofski smer. Veliki Poenkare, predstavnik konvencionalizma bio je lose filozofske srece ako se njegov pravac gleda u celini, ali su pojedinacne njegove gnoseoloske zasluge neosporne. Paskal je sa svojom misticnom filozofijom, Cije su
mnoge dubine ipak priznate, sirem krugu cak poznatiji kao filozof nego kao matematicar. Opsti pogled na matematicare kao filozofe kao da daje utisak bilo jedne
teznje ka totalitetu, sveobuhvatnosti, dedukciji, bilo konvencionalnom shvatanju
raznih kategorija, cemu, i jednom i drugom, mozemo delimicno traziti poreklo
i u matematickim navikama autora.
Raznovrsna je i angazovanost matematicara van matematike, posebno u
oblasti drustvenih delatnosti. Bilo ih je koji su hteli i znali da sagrade svoju kulu

182

M. Bertolino

od slonove kosti, ali i onih eije je uCesce imalo vidne rezultate. Izvrsni francuski
rnatematiear Penleve postao je predsednik vlade. Dva sekretara KPJ, Filip Filipovic i Sima Markovic bili su matematieari. Francuski matematiear Loran Svarc,
predstavnik teorije distribucije, jedne od najapstraktivnijih oblasti, Cije je poreklo
iz prakse neosporno, predstavnik u isto vreme "larpurlartistieke" matemati~ke pasijans-filozofije, s druge strane je istaknuti predstavnik francuske levice, dugogodisnji
Sartrov saradnik i clan Raselovog suda u vezi sa Vijetnamom.
*
Posto je visestrukost orijentacije i zapravo fascinantna plodnost u svim
smerovima Njutna i Lajbnica posebno izrazita, posveticemo joj vise paznje.
Njutnova fundamentalna orijentacija na fiziku dala je euvena dela "Optika"
i "Matematieke principe prirodne filozofije". Njegov teleskop postao je u Engleskoj
predrnet nacionalne gordosti. Davao je vrhunske rezultate i u teoriji i u eksperimentu. Bio je uzor onoga sto bi se danas zvalo radnim i politehniekim obrazovanjern,
ukljueujuCi i izvanrednu vestinu brusenja stakla. Sisternatski se bavio hernijom
(ukljueujuCi i alhemiju) i u vise mahova pokazivao temeljno znanje iz ove oblasti.
Dosta su osnovane pretpostavke da je napisao i jedno obimno delo iz hernije, koje
je izgorelo prilikom poznatog pozara u njegovoj laboratoriji, a koje kasnije nije
stigao da rekonstruise. Dosta apolitiean, kao clan Parlamenta nije progovorio
ni jednu ree, ali se kao glavni direktor Drzavne kovnice (sto nije bila sinekura nego
veoma odgovorna i slozena duznost) vrlo studiozno bavio finansijskom i ekonomskom politikom vlade. 0 smislu njegovih religioznih spisa reCicemo vise nesto kasnije,
a ovde naglasiti da je iza njega ostalo i istorijsko delo: "Hronologija drevnih carstava s dodatkom kratke hronike od prvih pomena i dogadajima u Evropi do osvajanja Persije od strane Aleksandra Velikog".
Lajbnicova svestranost predstavlja jos mnogo sarolikiju panoramu. Osim
matematike i filozofije pravo je bilo vazan sektor Lajbnicovog interesa, gde je dao
krupnih rezultata u cilju nauenog zasnivanja ove oblasti. Isto vazi i za Lajbnicove
politieke studije jer je, za razliku od Njutna, bio veoma zainteresovan politieki.
Rad na istoriji hanoverske vladajuCe kuce Braunsvajg-Lineburg predstavljao je
doduse spolja nametnutu obavezu, ali je u ovaj posao Lajbnic uneo mnogo
napora i akribije. Preteea je rada na univerzalnoj enciklopediji. U fizici se najvise
bavio delovanjem i zakonitoscu sila (njegovo ueenje 0 "zivim silama"). Imao je
ideja bliskih relativistiekoj fizici. U hemiji se posebno bavio fosforom i destilacijom. Zasnovao je modernu geologiju i mineralogiju. U biologiji ga je posebno
interesovao problem radanja zivih bica. U poneeemu je bio preteea Darvinove
teorije. U psihologiji je, izmedu ostalog, naslutio podrueje nesvesnog. Nije mu
izmakla fiziologija, tehnika (preteea parne masine, rudarstvo, usavrsavanje kola,
smrkovi, osvetljavanje, brodogradnja, porecelan, platno) i medicina (termieke
vode, organizacija saniteta). Bavio se osnivanjem evropskih akademija. Bio je i
jedan od najboljih poznavalaca kineske kulture. Oeigledno je da bi ovakva sirina
zadivila i kada bi se radilo samo 0 "skolskom" poznavanju stvari. Kod Lajbnica
je uvek, medutim, bila ree 0 vrhunskoj struenosti, a vrlo eesto i 0 znaeajnim pronalascima koji su utirali staze Citavim novim oblastima i naukama.
Njutnov rad na filozofskim i religioznim problemima zauzima spored no
mesto u njegovom opusu, iako je i sam Njutn Cesto imao suprotno misljenje, kao
i njegova bliza i dalja okolina. To je doba u kome se bavljenje filozofskim i teoloskim pitanjima nekako podrazumevalo uz svaki naueni rad: jos uvek u skladu sa

Matematika u tokovima istorije

183

shvatanjem da su posebne nauke sarno delovi filozofije, izvorne i vrhunske, nauke

nad naukama.
Njutnovo filozofsko i teolosko obrazovanje bilo je veoma solidno. Njegovi
filozofski i teoloski radovi metodoloski odaju matematicara, a jedan od vaznih
ciljeva tih radova je izmirenje crkvene dogrne sa rezultatima nauke. Njutn nije
bigotan, daleko je od religioznog fanatizma. Njegov protestantizam deo je borbe
protiv katolicizma Stjuarta, odnosno stranke torijevaca. "Divno sjedinjavanje Sunca,
planeta i kometa nije moglo nastati drukCije nego namerom mocnog i premudrog
bica" - kaze Njutn u svojim "Principima". U osnovi, Njutn je najvise bice svodio
na prvi impuls, a nije ga uplitao ni u kakve naucne detalje. Njutnova tumacenja
Svetog Pisma sadrze izvesne slobodoumnije elemente u vezi sa dogmom trojstva
- posebno se moze izvesti skepticizarn oko bozanske prirode Hrista. Zivlji interes
dvora za Njutna, narocito pri kraju njegovog zivota doveo ga je do svojevrsnog
statusa "dvorskog filozofa", sto ni u kom smislu nije uticalo na njegovu duhovnu
nezavisnost.
Lajbnicov filozofski rad je daleko siri, dublji i sistematicniji. U njegovom
glavnom filozofskom spisu - "Monadologiji" uvedene su monade kao poslednji
elementi iz kojih je sve stvoreno, svojevrsni atomi prirode, ali nematerijalni, neprostorni, nedeljivi. Monade su medusobno razlikuju jasnocom svojih predstava.
Bog je najvisa monada, koja irna sarno jasne predstave. Najprostije monade su
uvek nesvesnih predstava. Nastajanje vidljivih stvari je udruzivanje nedeljivih jedinki u agregate. Monade poseduju izvesnu energiju u vidu zudnje. One su odvojeni
beskrajno rnali svetovi, ali su tako postavljene da sve zajedno Cine jedan jedinstven
svet. Covek je bice koje se sastoji iz tela i duse, gde je dusa jedna monada, a telo
se sastoji iz vise monada.
Kako je bog savrsena monada i njegovo delo, svet, mora biti savrsen - najbolji od svih moguCih svetova. Ovde nije rec, i pored veoma duhovite Volterove
satire u "Kandidu" ni 0 kakvom jeftinom optimizmu i neuvidanju tarnnih strana
nvota. Radi se 0 pokusaju uvodenja smisla u say onaj besmisao koji bi mogao da
ucini iluzornim svaki Ijudski napor. Ljudska borba protiv zla nalazi ipak dovoljno
mesta u Lajbnicovom deterministickom sistemu. Njegov "najbolji od svih moguCih
svetova" je i svojevrsno matematiziranje, tra.zenje optirnalnog resenja u problemu
nad problemima.
"Sarno Lajbnicovo irne podseca zapravo na nekoliko izvanrednih tvorevina
filozofskog duha, koje sa postale gotovo klasij:ne u istoriji filozofije, pa i filozofiji
uopste, a od kojih je dovoljno navesti takve ideje i koncepcije, kao sto su "monada"
"prestabiIirana harmonija" i "najbolji od svih moguCih svetova" na podrucju metafizike, ili "princip dovoljnog razloga" i "univerzalni jezik" u okviru logike. Veoma
je insistirao na principu identiteta i neprotivrecnosti, nalazeCi ih u samim osnovarna matematike. Njegova razmatranja
matematickog
pojma beskonacnosti
su znatne filozofske dubine. Princip kontinuiteta iz matematike suMinski je primenio u svom ucenju 0 monadama. Njegove su monade u mnogome matematicke
tacke, snabdevene vitalitetorn u razlicitom stepenu.
ad Lajbnica potice tvrdenje: "Ja znam da svaka nauka, ukoliko je spekulativnija, utoliko je i prakticnija". Smatrao je da jedino logika moze uneti maternaticku egzaktnost i inventivnost u filozofiju, u posebne nauke, u tehniku i ostale
ljudske veStine".
Odlucio je da od aristotelovske skolske logike matematiziranjem sacini univerzalnu matematiku. On kaze: "Medutim, iako ovaj jezik zavisi od istinske filo-

184

M. Bertolino

zofije, on ne zavisi od njenog savrsenstva. To znaCi da ovaj jezik moze biti ustanovljen, mada filozofija nije savrsena, i ukoliko bude rasla ljudska nauka, rasce i ovaj
jezik takode. Posto se postigne, on ce biti jedna izvanredna pomoc i da bismo se
sluzili u onome sto znamo, i da bismo videli one sto nam nedostaje, i da bismo
otkrili sredstva da daleko stignemo, a naroCito da bismo iskorenili rasprave u
oblasti koje zavise od misljenja. Jer tada ce misljenje i racunanje biti jedna te ista
stvar" .
*
Nacini medusobne komunikacije matematicara posmatrani kroz istoriju pruzaju takode zanimljivu sliku. U starini su upadljivi kontakti preko prepiske u okviru
koje su postavljani i resavani problemi i davani razliCiti kcmentaJ i. Ovom stilu se
delimicno ima pripisati i okolnost da, recimo, veliki Ferma za svog zivota nije objavio
ni jedan rad, dajuCi mnoge rezultate i na marginama. U danasnje doba prave poplave casopisa poznati i znacajni matematicari kao da se opet vracaju starom naCinu - prepisci i licnim kontaktima na kongresima i simpozijumima, gde se informacije mogu razmeniti na najkraCi i najneposredniji nacin. Prvi svetski kongres
matematicara odrian je u Cirihu, 1897. godine. Kolektivni naCin rada sve vise uzima
maha. Cuvena je francuska grupa Burbaki koja, pod slucajno izabranim imenom
jednoga generala, vec preko cetrdeset godina izdaje tomove savremene matematike,
organizovana na sasvim posebnim i originalnim principima.
Plodnost matematicara varira od kvalltitativno minimalne a revolucionarno
znacajne (Galoa) do neshvatljivo velike (Kosi, sa svojih 15000 stampanih strana
matematickih radova). Analogno Balzaku, Kosi koji u svom delu predstavlja nezadriivu te.znju novom, u politickim shvatanjima ostaje najkonzervativniji rojalista - pristalica starije grane Burbona, kcme je cak Luj Filip suvise levi, tako
da 1830 emigrira, da se vrati tek posle garancije francuske vlade da se ne mora
politicki angazovati (garancija koja se, po pravilu, ne daje nikome, ali koja svedoci
o izvanrednom Kosijevom ugledu).
Skromnost matematicara razlicita je: od primera apsolutne skromnosti skoro
anonimnih velikih stvaralaca, do veoma samouverenih izjava pojedinih velikana.
Veliki ruski matematicar Ostrogradski, prilikom jednog javnog predavanja, na
pitanja sta je to beskonacno mala odgovorio je: "Uzalud tezite to da saznate, jer
to shvataju sarno dye osobe: ja i moj ucitelj Kosi", Poznata je izjava znacajnog
nemackog matematicara Sturm a, koji je jednu svoju teoremu nazvao: "Teorema
cije ime imam cast da nosim". Skromnost ove izjave sarno je prividna.
Sudbina matematike i matematicara bitno se, kao sto vidimo, poboljsala i
danas se rede mogu sresti sudbine slicne Abelovoj, coveka koji je mnogo dao, umro
ne dozivevsi ni trideset godina, a ziveo od zlehudih kondicija. Nerazumevanja ipak
ima, usled prilicne neobavestenosti u sirim krugovima, gde ponekad preovladaju
shvatanja 0 matematici kao 0 neCem apsolutno tacnom, ali i hermeticnom, zavrsenom, nepromenljivom. U obilju stvaranja komuniciranje i informisanost postaju
sve teZi i medu strucnjacima. Nerazumevanja nalaze plod no tie svuda gde vlada
potcenjivanje svega onoga sto nas premasa ili sto se nismo potrudili da dostignemo. Kod velikih duhova iz nematematickih oblasti preovladivao je uvek ispravan
stay prema matematici. Poznato je kako je Darvin, neupucen u matematiku, uvek
zalio zbog toga, jer mu se cinilo da bi gledao svet nekako drukcije da ju je znao.
Sin Darvinov svedoci da je Qarvin cak Citao radove iz oblasti koje nije poznavao,
u prvom redv matematicke radove. Ovo citanje cinilo mu je cak posebno zadovoljstvo, dok se trudio da nazre i oseti nacine razrnisljanja koji mu nisu bili bliski.

Matematika u tokovima istorije

185

Gete je izjavio: "Cuo sam da me optuiuju da sam protivnik, neprijate]j matematike,

a u stvari tesko da nju iko tako visoko ceni kao ja, jer matematika uistinu postize
one sto meni nije bi]o dato da uradim".
Teskoce ov]adavanja matematikom vezane su za njen neprekidni rast, koji
je doveo i do permanentne krize u nastavi. Jer mnogo vise novog i znacajnog se
jav]ja nego sto, izg]eda, starog zas]uzuje da bude odbaceno. I ovde dolazi do izrazaja ona stara istina da je ontogeneza rekapitu]acija filogeneze, pa je izg]eda i
pojedinacnom umu ]akse da u ucenju matematike pode od pojmova koje je covecanstvo srelo u svojoj m]adosti. Otuda vidno zaostajanje nastave iza nauke, koja
otezava da ucenici srednjeg uzrasta b]agovremeno udu u savremene matematicke
tekovine koje bo]je nego ikoje druge prikazuju matematiku u svoj njenoj bujnosti,
promenljivosti, s]obodi, nedogmaticnosti, povezanosti sa k]jucnim filozofskim
problemima, neodvojivosti od drugih nauka i prakse i nezavisnosti od njih u isto
vreme. Cini nam se da je pogodno pos]uziti se s]edeCim poduzim citatom britanskog
matematicara Brodbenta: "Kao teme]j ve]ikog deJa nase danasnje nauke i tehnike
i, potpuno isto to]iko vazna kao velika stvara]acka umetnost, kao univerza]ni jezik,
kao teme]jni naCin mis]jenja, matematika je sastavni deo nase moderne kulture,
i tu tvrdnju tesko da bi mogao ko da porekne. Mozda tu tvrdnju ponekad docekuju
sa smehom. Sta, - kafu kriticari - hocete ]i ozbi]jno da tvrdite da Lebegov integra] ima isto tako ve]iku i isto tako duboku priv]acnost i mesto u nasoj kulturi
kao, recimo, "Izgub]jeni raj" i]i "Vatikanska Afrodita"? Mog]i bismo odvratiti
da je prebrojavanje g]ava vrio ]os naCin procenjivanja vrednosti umetnickog deJa.
A]i postoji i bo]ji odgovor, naime sme]a tvrdnja da ja verujem da isto to]iko ]judi
moze da ceni i odista ceni Lebegov integJa] ko]iko ih ceni "Izgub]jeni raj", jer pri
tom ocenjivanju ja nameravam da isk]jucim sve one koji ce yam spremno reCi da
je Milton ve]iki pesnik, a "Izgub]jeni raj" ve]iki spev, iako nikad nisu procita]i
ni jedno pevanje tog speva, niti ikada nameravaju da ga prccitaju, niti bi cak razume]i i jedan red kada bi to i ucini]i. Ne, izmerite oba po]ja obavestenog procenjivanja i siguran sam da se nece mnogo raz]ikovati medu sobom".
Kontinuitet izmedu ranije matematicke mis]i i savremenije mnogo je potpuniji nego sto se to cini onima koje plasi danasnja ko]iCina novog, obi]je novih
simbo]a, sve apstraktniji naCin govora. U aksicmama vecma opstih, metrickih
prostora neopozivo uCestvuju us]ovi koji se s]azu sa nasim intuitivnim shvatanjem
rastojanja. Otkrice matricnog racuna, teorije grupa i drugih grana mcderne a]gebre
znaci uvidanje da postoje i drugi matematicki objekti koji se ponasaju kao brojevi
i koji se mogu tako proucavati. Arhimed je, na genija]an nacin anticipirajuCi metode
diferencija]nog i integra]nog racuna, izracunao vise povrsina i zapremina ogranicenih krivim linijama i povrsima, a Rimanov integra] daje opste matode, koje,
kada se primene na objekte tretirane od strane starih matematicara daju, prirodno,
isti rezultat, ali su pogodne za obuhvatanje mnogo sirih k]asa. Diferencijalne jednacine imaju dvostruko porek]o: njih je nezadr.zivo nametao niz prakticnih
problema, a]i su se javi]e i s]edeujuCi unutrasnju ]ogiku diferencijalnog i integra]nog
racuna, kada je on bio stvoren. Dinamicki sistemi su jedan vazan vid sistema diferencijalnih jednacina, interesantan teorijski, a]i i nametnut praksom. Ovi sistemi,
kao i diferencijalne (a i funkciona]ne, i druge) jednaCine predstav]jaju jednu vrstu
sifre, kljuca iza koga se, kao resenje, kriju krajnje raznovrsni skupovi krivih ]inija
sa odredenim osobinama. Kada se dos]o do odredenog kvantiteta Cinjenicnog materijala uvidelo se da postoji dovoljna osnova za aksiomatizaciju, pa je stvorena
moderna teorija dinarnickih sistema gde se naizgled gubi karakter sistema diferencijalnog, jer nema potreba da eksplicitno figurisu izvodi funkcija. Rezultati ove

186

M Bertol:no

teorije daju se, medutim, vrlo pogodno interpretirati kod diferencijalnih jednacina,
ali i drugde, u <::emuje prednost teorije.
Kao sto je Rimanov integral uopstio rezultate anticke matematike, bio je i
on prirodno uopsten Lebegovim integralom, kada se uvidelo da je pravo gradanstva
raznih "defektnih" funkcija potpuno, da se one cak prirodnije sreeu u iskustvu,
gde nema onih bukvalnih pravilnosti koje su tek prva, istina neophodna, karika
i aproksimacija u nasem saznanju. Uopstenja pojma integrala isla su i dalje, jer su
izvesne QPste osobine zajednicke za razne vrste integrala omoguCile aksiomatizaciju
i u ovoj oblasti. Takozvani apstraktni integrali nalaze sada mnogo sire primene od
one prvobitne, vezane za povrsine i zapremine, ali njihovo poreklo je jamo i bilo
bi veoma kratkovido potcenjivati niihove izvore, bez kojih ne bi bilo ni njih samih.
Dirakova delta funkcija, kao i uopstene funkcije do kojih se, polazeCi od nje
doslo u teoriji distribucija inspirisana je bas praksom, iako je njena definicija, sa
klasicnog stanovista lisena cak svakog smisla.
Tretiranje kompleksnog broja kao uredenog para otklanja svaku mistiku
oko imaginarnog broja kao nekog apsurdnog hadIatnog
korena iz negativnog
broja, koga, silom prilika, zbog njegove korisnosti, prihvatamo upIkos apsUldnosti.
Pravo je cudo kako pojedini kriticari moderne matematike prihvataju i komplehan
broj (valjda zato sto im je 0 njemu govoreno u srednjoj skoli). Jer vee u uvodenju
kompleksnog broja imamo jednu aksiomatiku i jedan metod identican sa onim
koji u modernoj matematici preovladuje. Ustvari, ista je situacija i kod uvodenja
realnog broja, pa i kod racionalnog i celog. Minus puta minus nije plus zato sto
<lrukcije ne moze biti, nego da se ocuvaju izvesni zakoni koji vare kod prirodnih
brojeva, jer je prilikom svakog uopstenja pogodno da se sacuvaju zakoni koji su
vazili u uzem skupu. To su razlozi ekonomije, reda, prakticnosti i sto za suprotne
postupke nema nikakvih razloga. No i sa zasnivanjem prirodnih brojeva ima velikih
teskoea. Da)je, poznato je da neprotivrecnost matematike u celini nije dokazana,
te da se neprotivrecnost bilo koje matematicke teorije ne moze dokazati sredstvima
nje same. U matematici se uvek tvrdi sarno to da se, sa na odreden nacin usvojenim
polaznim pojmovima i stavovima na osnovu kojih se na odreden naCin definisu
novi pojmovi, uz sto preciznija pravila izvodenja, dobija odredena vrsta posledica,
odnosno rezultata. I ovde je, u krajnjoj liniji, slaganje sa praksom poslednji arbitar,
a ovo slaganje nas, s obzirom na burni razvitak primena, principijelno zadovoljava.
Intuicionisticki prava.c u matematici ne treba shvatiti kao polemiku takve vrste ciji
je cilj da se dosadasnja matematika ukine, odbaci kao pogresna. Intuicionisti odbacuju "iskljucenje treeeg", "aktuelnu beskonacnost" itd. i prave matematiku bez
nje, dakle sa drugim aksiomama, sa drugim hipotezama dobijaju se druge posledice. S jedne strane je matematika osiromasena, jer u njoj ne figurisu mnogi rezultati
i mnoge teorije, ali je s druge strane obogaeena, jer su nikli i novi pojmovi i neki
stari logicki svestranije
. osvetljeni. U nekim primerima biee pogodniji jedan pravac,
a u nekim drugi.
U vezi sa spomenutim Cinjenicama 0 neprotivrecnosti matematickih teorija
savremena matematicka misao otkriva svojevrsnu objektivnu dijalektiku. Za visoko
formalizovane elementarne teorije brojeva zna se da su protivrecne ako su potpune,
a da njihova neprotivrecnost povlaci nepotpunost. Cim, dakle, hoeemo celinu,
totalitet, "Citavu istinu", dolazimo cak do opasnosti formal no logickih protivrecnosti. Logicka Cistota u smislu odsustva protivrecnosti moze se traziti sarno u uskim
teorijama.
I u matematici postoje razliCiti idejni pravci u pogledu filozofskih shvatanja
osnova i smisla matematike, kao i prave prirode ..matematickih biea". Neka od

Matematika u tokovima istorije

187

tih shvatanja impliciraju idealisticka filozofska stanovista, a druga idealisticka

postaju kada se primene na sire vanmatematicke oblasti. Ima i takvih koja unose
promene u matematiku samu, ne priznajuCi iz nacelnih, idejnih razloga, odredene
postupke, pojmove, definicije, stavove, a uvodeCi druge umesto njih. Tako mogu,
na specijalan naCin, Ciniti matematicke nauke bogatijim novim analizama, dubljim
poimanjima veza izmedu matematickih teorija, iako im je opsta idejna poruka bez
narocitog znacaja, ili tesko prihvatljiva.
o osnovnim pravcima u matematici, shvacenim na ovaj naCin, postoji obimna
literatura. Spomenimo sarno i kod nas prevedenu "Filozofiju matematike" Stefana
Barkera, te clanak Z. Mamuzica "Klasicna - moderna - konstruktivna matematika" (Matematicka biblioteka 20, 1963).
Tako Platon smatra da predmeti geometrijskog znanja imaju svoje realno
bice van naSe svesti, mada su nedostupni culnom iskustvu. On je preteca tzv. realizma, koji je, i pored svog naziva, sasvim idealisticki, pridajuCi svojevrsnu apriornu
realnost vaniskustvenom. Po njemu, nasa sposobnost da znamo zakone geometrije,
potice iz toga sto smo postojali u jednom drukcijem metafizickom stanju, gde smo
imali mogucnost da posmatramo savrSene tacke, linije i figure. Ti su, dakle, pojmovi
u nama a priori, jer u culnoj stvarnosti idealnih tacaka, linija i figura nigde nema.
Kantov konceptualizam je jos produbljeniji i razradeniji platonizam: prostorni
izgled stvari sarno je izgled koji im daje nas duh.
Intuicionisti, kao sto smo videli, odbacuju pojam aktualno beskonacnog
skupa, a "iskljucenje treceg" priznaju sarno kada je rec 0 konacnim skupovima.
Ako neki broj nije iracionalan, za intuicioniste ne mora biti racionalan. Brauer
je, kao i Kant, tvrdio da "Cista intuicija" vremenskog brojanja sluzi kao polazna
tacka za matematiku (otuda "intuicionizam"). Intuicionizam, inace, unosi prilicnu
pustos u klasicnu matematiku, odbacujuCi neke njene metode rasudivanja i neke
njene akciome. Zato on uvodi nova rasudivanja i algoritme, koji su od posebnog
matematickog interesa. Ako se posmatra siri filozofski kontekst sa kojim se in~
tuicionizam moze povezati, onda je to "realizmu" suprotni nominalizam.
Pod
logisticizmom se podrazumeva glediste da je matematika grana logike. Frege je
samo tvrdio da bi se zakoni broja mogli svesti na logiku, Uajthed i Rase! su to
tvrdili za citavu matematiku. Ma koliko ovo glediste bilo jednostrano, i ono je,
u svojoj matematickoj razradi, dovelo do novih i interesantnih rezultata. Realisticko stanoviSte prepoznajemo u sledeCim Raselovim recima: "Svako znanje mora
biti prepoznavanje, po cenu da bude cista obmana; aritmetika se mora otkrivati
tacno u istom smislu u kojem je Kolumbo otkrio Zapadnu Indiju, i tW nista vise
ne stvaramo brojeve nego sto je on stvorio Indijance. Sve ono 0 ceiiiu se moze
misliti postoji, a njegovo postojanje je preduslov a ne rezultat, da se 0 njemu
moze misliti. "Formalizam (D. Hilbert) je protivakcija intuicionizmu. U razvitku
teorije bitnu i jedinu ulogu trebalo bi da igraju odredene forme i odredena pravila
(slicno pravilima za igru i oznakama za opis igre u sahu), dok intuicionizam priznaje sarno tzv. konstruktivne dokaze i pojmove. Rase! pise: "Cista matematika
sastoji se iskljucivo iz tvrdenja da ako je jedan takav i takav stay 0 nekoj stvari
istinit, onda je takav i takav drugi stay 0 toj stvari isto tako istinit. Lezi u sustini
stvari da se ne diskutuje 0 tome da Ii je prvi stay odista istinit, i da se ne pominje
sta je neka stvar za koju se pretpostavlja da je istinita. Tako se matematika moze
definisati kao predmet kod kojega nikada ne znamo 0 cemu govorimo i da Ii je
ono sto kazemo istinito".
Osvrnueemo se znatno detaljnije na takozvani konvencionalizam, koji spada
u pravce filozofskog idealizma uopste, a cija znacajna izvorista su u shvatanjima

188

M. Bertolino

nekih matematieara i fizieara. Njegove primene u drugim oblastima mogu biti

jos stetnije nego kada je ree 0 do sada pobrojanim pravcima.
U vezi sa konvencijcm u matematici, njenim mestcm i uJogom, postoje mnogi
nesporazumi. Veoma prisutna "konvencionalnost" matematike, iako sasvim specifiene vrste i vrIo reJativnog karaktera, na\cdi mnoge da njen znaeaj apsolutizuju
i da na osnovu nje izvode gnoseoJoske i fiJozofEke zakJjlleke u daJeko sirim obJastima.
S druge strane, neshvatanje iJi eak neuoeavanje priwst' a komencije u matematici
dovodi razne nadobudne i neosnovane samouverene Jaike do veema bukvalnog
shvatanja matematiekih istina i pojmova,a zatim, stirn u vezi, do bitno neadekvatnih
zakljueaka.
Precenjivanje konvencionalnosti vodi do raznih subjektivistiekih fiIozcfema,
a potcenjivanje odnosno nerazumevanje konvencije unesrecuje one koji rdavaju
razne "kvadrature kruga".
Jedna od osnovnih ideja Poenkareovog konvencionalizma jeste u shvatanju
da naueni zakoni imaju dogovorni karakter i da se ne mogu u potpunosti dokazati,
ni u potpunosti oboriti. Svoje fiJozcf~ke pogJede pretd.no je izntO u svojim knjigama "Nauka i hipoteza", "Vrednost nauke", "Nauka i metcda". Oni se svrstavaju
u idealistieku filozofiju, sa devizom "Materija je iseezJa". Zadriacemo se nesto
podrobnije na ovim idejama i na njihovoj kritici.
Prema Poenkareu, nauena hipoteza moze biti sarno manje iJi vise "zgcdna"
ili "udobna". On izriee na dosta kategoriean naCin: "U nas(m reJativncm svetu
svaka istina je laz". AJi ovoj svojoj kategorienosti daje tLmacenje i ublazenje:
"Bez sumnje nam teorije, na prvi pogled, izgJedaju trosne, i istorija nauke nam
dokazuje da su efemerne; pa ipak ne umiru one eitave i ed svake od njih ostaje
nesto. Treba se truditi da se to nesto razmrsi, jer tu prebiva, i E,,,mo tu, istinska
stvarnost". Ova vera u istinsku stvarnost svcdi mnege cd Pcenkareovih reJativizama na sumnju u apsolutnost naseg saznanja, a ne na nevericu u objektivnu
realnost kao kategoriju nezavisnu od naseg uma. Ovakvo tl.::maeenje mde se pripisati i sJedecoj njegovoj misli: "Sada se vidi u kakvcm sirckc m ~mislu treba protegnuti relativnost prostora; prost or je, u stvari, amorfan i jedino shari koje su u
njemu d,aju mu obJik. Sto onda treba misliti 0 onoj neposlednoj intuiciji koju bi
trebalo da imamo 0 pravoj ili distanciji? Mi tako maJo imamo intuiciju 0 distanciji
po sebi, da preko noti . . . jedna distancija bi mogla postati hiljadu puta veca a
da mi to ne uzmognemo ni primetiti ako su i sve ostale distancije pretrpeJe istu
promenu". Oeigledno je ree 0 nedovoljnosti nasih eula s jedne stlane, i, s druge
strane, 0 tendencijama da se ospori ma kakvo konaeno, evrsto sbvatanje prostora.
Egzistencija prostora kao kategorije ne dovodi se u pitanje, sarno mu se pripisuje,
kategoricnije nego sto odgovara opstem reJativistiekom dubu razmatranja, "amorfnost" na jedan previse neopoziv naCin.
Sledeci citat Poenkarea navodi se kao primer subjektivno-idealistiekog stava
prema aksiomama. Videcemo, medutim, da on sadrZi danas manje-vise opste
priznata shvatanja 0 prirodi i porekJu aksioma i da ne odrice svaku vezu aksioma
sa eksperimentalnim Cinjenicama. Zakljueci su jedino nesto ostriji nego sto bi
moralo proisticati iz prethodne analize, sto se kod Poenkarea eesto desava. Citat
o kome je ree gJasi:
"Geometrijske aksiome nisu ni sinteticki apriorni sudovi, ni eksperimentalne
einjenice. One su uslovnog karaktera; pri izboru svih mogutib uslova mi se rukovodimo eksperimentalnim einjenicama, no sam izbor ostaje slobodan i ogranieen
sarno potrebom da se izbegne svaka protivreenost. Zato postulati mogu biti stro-

Matematika u tokovima istorije

189

go pravilni cak kada su eksperimentalni zakoni koji su oprede1ili njihov izbor

sarno priblizni.
Drugim recima, aksione geometrije (ja ne govorim 0 aksiomama aritmetike)
nisu nista vise nego zamaskirane definicije. Ako sada postavimo pitanje da Ii je
Euklidova geometrija istinita, videcemo da ovo pitanje nema smisla.. To je isto
kao kada bi se pitalo da Ii je ispravniji metricki sistem od starinskih mera ili Dekartove koordinate od polarnih. Jedna geometrija ne moze biti istinitija od druge,
moze biti sarno udobnija".
U cuvenom Lenjinovom delu "Materijalizam i empiriokriticizam" nailazimo
na ostre zamerke Poenkareu kao uglednom predstavniku "konvencionalizma".
NaCi ce se, medutim, u Poenkarea i ovakvih misli: "Nas duh daje jednu kategoriju
prirodi. Ali ova kategorija nije Prokrustova postelja u koju silom smestamo prirodu prema svojim potrebama. Pruzamo prirodi jedan izbor postelja medu kojima
biramo onu koja najvise odgovara njenom stasu". Poenkare i sam priznaje da priroda ne pruza mnogo otpora zakonima koje joj "namecemo". PriznajuCi egzistenciju prirode van nas, govoreCi cak 0 njenom "stasu", Poenkare je ipak sklon
zakljuccima koji kao da prirodi osporavaju njene objektivne osobine, one u prirodi sto uslovljava njen "neveliki otpor".
Lenjin je i sam podvukao nedoslednost Poenkarea. Ostro isticuCi negativne
strane nedoslednosti Lenjin je manje ili nikako isticao "stihijski materijalizam"
Poenkarea i ostalih prirodnjaka, pa cak ni veoma dragocena Poenkareova za'pazanja sto se tice gnoseoloskih potankosti. Osnovno je Lenjinu bilo suzbijanje
svih dramatizacija "krize fizike", "krize matematike" i s1. kroz koje je smatrao da
se protura "kriza materije", odnosno "kriza objektivne realnosti".
Lenjin je nazvao Poenkarea, "krupnim fizicarem a sitnim filozofom,,'ne
naglasavajuCi znacaj Poenkarea kao matematicara. Medutim, bas u matematickom
bicu Poenkarea mogu se traziti objasnjenja nekih od korena njegova konvencionalizma. Primetimo samo ulogu Poenkarea u dokazu nezavisnosti V postulata.
Poenkare je bio duboko prozet aksiomatskom metodom i posebno fasciniran stvarnom slobodom matematicara u izboru postulata pocev od kojih se deduktivno
izvode odgovarajuCi zakljucci. Uzmimo dalje, zasluge Poenkarea. u zasnivanju teorije
relativnosti. Isuvise svestan pribliznosti kojcm nase teorije opisuju prircdne pojave,
dobro znajuCi relativnost mnogih nasih osnovnih pojmova i zakljucaka, bolje nego
iko uvidajuCi dogovorni karakter mnogih naizgled sasvim jasnih skoro "opipljivih"
matematickih istina. Poenkare je mogao biti i bio je sklon precenjivanju svega
toga, sve do zakljucka da su naSe teorije sarno "udobnosti" i da se objektivna realnost u potpunosti identifikuje sa svetcm nasih subjektivnih predstava i da nam je,
kako on kaze, "sve jasnije sta moze da ucini ljudski um kada se sve vise i vise oslobada tiranije spoljasnjeg sveta".
TragajuCi, kao matematicar, za dokazima neprotivrecnosti matematickih
teorija, dajuCi u ovom smislu cak i znacajnije priloge, Poenkare je zaista mogao
biti sklon prosirenju zahteva za neprotivrecnoscu, a time svojevrsnoj adijalekticnosti. Protivrececi, medutim, u izvesnom smislu sebi samom, on ce reCi, na II
internacionalnom matematickom kongresu 1900. godine: "Sada su u matematici
ostali samo celi brojevi. Matematika je potpuno aritmetizovana. Mozemo reCi
.da je postignuta apsolutna strogost". Protivrecnost je u ovako "apsolutistickoj"
tvrdnji od jednog ubedenog relativiste!
Zaista, Poenkare nije mario druzenje sa protivrecnostima!
Posle otkrica
paradoksa teorije skupova, Poenkare potpuno napusta kantorovsku teoriju. Ova

190

M. Bertolino

cinjenica mnogo je uticala na Brauera, a time i na radanje matematickog

nizma".

"intuicio-

*
Danas je sve manje univerzalnih matematicara, a jos manje onih koji se sa
podjednakom kompetencijom mogu baviti i teorijom i primenama. Pogled u proslost
otkriva vise univerzalnih genija, sto ne znaci da je genija danas zaista manje. U
stare doba bilo je ipak vise mogucno ovladati citavim cinjenickim materijalom,
koji je bio neuporedivo manji nego danas. U sadasnje vrcme pre se radi 0 krizi
informacija, nego 0 krizi matematike. Ovome dodajemo i sledecu Dalamberovu
misao: "Veliki matematicari poznaju izvesnu vrstu lenjosti, koja ih radije opredeljuje za napor oko samostalnog otkrivanja izvesne istine, nego za malo prijatno
usiljavanje da prate njeno otkrivanje u delima drugih. Uopste, oni malo Citaju jedni
druge, a mozda bi i gubili kad bi mnogo Citali: u glavi, punoj uzajmljenih ideja
nema vise mesta za sopstvene i suvise citanja moze da ugusi genije".
Mi dodajemo: ako suvise Citanja moze da ugusi genije, to ne znaci da premalo
citanja moze da ih stvori. U ovome svako treba da nade svoju meru i mogucnosti.
Jedno je neosporno, strucnjak bar u uzoj oblasti, treba da zna poslednje rezultate,
ali i za potpuno informisanje ove vrste danas su teskoce velike, sem ako se ne izabere
i veoma uska i veoma bezznacajna problematika. Ostaje da se smelo zagazi u teSkoee,
ali i da se, na internacionalnom planu, radi na pronalazenju efikasnog nacina informisanja. Na tome se i radi, pri cemu brze rezultate ne treba ocekivati - i to je
matematicki problem svoje vrste.
Sem toga, matematicari su duzni da mnogo vise rade na popularisanju matematike u "nematematickim krugovima". Tu skow prceitao Eam jedan inaee vrlo
dobar elanak 0 Raselu, kao dobitniku Nobelove nagrade za knjizevnost. Clanak
naroCito ukazuje na Raselovu svestranost. Cak u takvom elanku se ne spcminje
da je Rasel bio i matematiear, iako ee on po svojim matematiekim rezultatima
najduze i ostati u istoriji nauke. Sarno je "procedeno" kako je imao sklonost ka
prirodnim naukama, a iza toga stoji da je bio lieni Ajnstajnov prijatelj, pa se tako
eitava naklonost baca u privatnu sferu. A ne pominje se, recimo, ako je vee 0 Ajnstajnu ree, da je Rasel pisac jedne vrlo uspele popularizacije Ajnstajnove teorije,
u kojoj je velika informativnost sreeno spojena sa popularnim naeinom izlaganja.