REPUBLIKA SRBIJA

VISOKA KOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA VRANJE

STUDIJSKI PROGRAM MAINSKO INENJERSTVO

Predmet: CNC Tehnologije

TEMA: Industrijski roboti
SEMINARSKI RAD

Predmetni nastavnik:

Student:

Dr Zoran Janji

Marko Peki 267/MI

Vranje, 2016. god.

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

SADRAJ:
1. UVOD.............................................................................................................................
2
2. REZANJE

LASEROM.............................................................................3
2.1.

Princip

rada

lasera..........................................................................3
2.2.

Rezanje
laserskimsnopom..............................................................6

3. PREDNOSTI I NEDOSTACI LASERSKOG REZANJA....................8

4. TRUMPF...................................................................................................9
5. TRUMPF TRUMATIC L 3030..............................................................10
5.1.

Brzo

rezanje

materijala

razliite

debljine..................................10
6. Konstruktivno

reenje

alata...................................................................11
7. UPRAVLJAKA JEDINICA................................................................11
8. VRSTE

LASERA....................................................................................12
8.1.

Varijante

rezanja

laserom............................................................13
8.2.

Parametri
procesa.........................................................................14

8.3.

Podruje
primene..........................................................................15

9. Oblici poloaja tolerancija.....................................................................15

9.1.

Odreivanje kvaliteta rezanih povrina.....................................18

1

Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

9.1.1. Uslovi za merenje....................................................................19

9.1.2. Taka merenja........................................................................20
9.1.3. Broj taaka merenja...............................................................20
10. ODREIVANJE KVALITETA REZA...............................................20
11. ZAKLJUAK.........................................................................................22

LITERATURA............................................................................................24

2
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

1. UVOD
CNC je numeriko upravljanje maina , tj. savremena upravljaka jedinica. CNC
program je u sutini redosled instrukcija kretanja. Numeriko upravljanje maina alatke NUmaina predstavlja novi vid automatizacije maina za automatizovanu pojedinanu
maloserijsku i serijsku proizvodnju. Automatizovanje veliko serijske i masovne proizvodnje
ostvaruje se primenom automata i automatskih linija i odlikuje se visokom proizvodnou ,
tanou obrada kao i velikom primenom u tehnolokim sistemima.
Numerika upravljanje maina alatke imaju sledee prednosti u odnosu na klasine:
skrauju pripremno, pomono i glavno vreme obrade i ime se poveava proizvodnost
maina. Imaju vii stepen iskoriivanje maina , odlikuju se visokom tanou. Nedostaci su:
zahtevaju se vee investicije jer su skuplje od klasinih , rad se mora veoma detaljno planirati.
Da bi numerika maina mogla da radi, potrebno je da ima i posebnu strukturu. Pripremni
program zabeleen na traci postavlja se u ita numerike upravljake jedinice. ita moe
biti elektromehaniki, pneumatski ili fotoelektrini.
CNC je skraenica na engleskom jeziku (computer numerical control) koja je opte
prihvaena u mainstvu i oznaava maine kontrolisane od strane raunara odnosno
kompjutera. Raunar kontrolie i upravlja radom maine "itajui" instrukcije u obliku
kodova. Najee se ova tehnologija koristi u proizvodnji maina, alata, modela... odnosno
obradi metala, drveta, plastike, stakla, kamena.
Dananje moderne maine (glodalice, strugovi, obradni centri) koriste tehnoligiju CNC
(Computer Numeric Control). Mikroprocesor u svakoj maini ita program, napisan u Gkodu, koji kreira korisnik i izvodi zadate operacije. Personalni kompjuteri se koriste za dizajn
delova i pisanje programa. Programi se piu manualnim ukucavanjem G-koda ili korienjem
CAM softvera (Computer Aided Manufacturing).
Tehnologija CNC maina, u dananjoj industriji, ima iroku primenu. Moglo bi se rei da
se CNC maine danas koriste u svim proizvodnim delatnostima. Oblast primene cnc maina u
dananje vreme je jako velika :
obrada metala;
obrada drveta;
obrada plastike;
graviranje;
izrada alata;

3
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

modeliranje;
hobi;
nastavna sredstva.
CNC tehnologija i maine su izuzetno pouzdane jer su smanjene mogunosti greaka
prilikom rada. Ljudski faktor je prisutan ali je mogunost greke daleko manja nego kod
manuelnog sistema kontrole maine.

2. REZANJE LASEROM
Laser od (engl. Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation) ili u prevodu
pojaanje svetlosti pomou stimulisane emisije zraenja je izvor svetlosnog zraenja koji
emituje koherentan snop fotona. Kao izvor, stabilan je po frekvenciji, talasnoj duini i snazi.
Za razliku od svetlosti koju emituju uobiajeni izvori, kao to su sijalice, laserska svetlost je
uglavnom monohromatska, tj. samo jedne talasne duine (boje) i usmerena je u uskom snopu.
Snop je koherentan, to znai da su elektromagnetni talasi meusobno u istoj fazi i ire se u
istom smeru (slika 1). Sastavljen je od rezonatorske upljine i aktivne sredine koja ga
ispunjava. Otkriven je u SAD 1960. godine. Ranije je nazivan i Maser (engl. Microwave
Amplification by Stimulated Emission of Radiation).

Slika 1. ematski prikaz rezanja laserom

2.1.

Princip rada lasera

Laserski zrak se proizvodi fenomenom stimulisane emisije. Kao prvi uslov emisije fotona
je Borov uslov: tj. laserski medijum mora imati eneretske nivoe ija energija (razlika energija)

4
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

odgovara energiji emitovanih fotona. Drugi uslov je da veina atoma (ili molekula) bude u
pobuenom stanju. Mora se imati na umu da se u laserskom medijumu mogu dogaati razliiti
procesi interakcije elektromagnetnog zraenja i materije: najvie dolaze do izraaja apsorpcija
i spontana emisija zraenja.
Ukoliko se dovede deo atoma (ili molekula) laserskog medijuma u pobueno stanje, oni
e emitovati fotone spontanom emisijom. Ti fotoni se dalje mogu apsorbovati na
nepobuenim atomima, ili izazavati stimulisanu emisiju na preostalim pobuenim atomima.
Laserski zrak (slika 2) se moe proizvesti jedino ako je stimulisana emisija izraenija u
odnosu na apsorpciju i spontanu emisiju zraenja. To se postie inverzijom naseljenosti atoma
(ili elektona) u laserskom medijumu: broj atoma u pobuenom stanju mora biti vei od broja
atoma u osnovnom stanju.

Slika 2. Prikaz primera dejstva lasera

Inverzija naseljenosti se moe postii samo u specifinim sluajevima, pa se samo retki
materijali mogu iskoristiti kao laserski medijumi. Inverzija naseljenosti se moe postii ako u
materijalu postoji metastabilno stanje. Metastabilno stanje je pobueno stanje, u kojem se
atom (ili molekul) zadrava due nego u normalnim pobuenim stanjima. U laserskom
medijumu mora postojati jo barem jedno pobueno stanje, to sa osnovnim stanjem ini
sistem od tri energetska nivoa - laser sa tri nivoa. U laserskom sistemu sa tri nivoa, atomi
(molekul ili elektroni) se odreenim nainom pobuuju u pobueno stanje. Pobueno stanje,
traje vrlo kratko i brzo se relaksira u neto nie metastabilno stanje.
Atomi (molekuli) se ne mogu brzo relaksirati u osnovno stanje, pa laserskim medijumom
poinju da dominiraju atomi u metastabilnom stanju. Inverzija naseljenosti se postie izmeu
metastabilnog i osnovnog stanja, pa se lasersko delovanje postie prelazom izmeu ta dva
stanja. Pobueno stanje koje se koristi za popunjavanje metastabilnog stanja ne mora biti
jedno stanje, ve se moe koristiti niz energetskih stanja.

5
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

Laserski medijum je smeten izmeu dva paralelna ogledala, tako da svetlosni snop koji
prolazi izmeu dva ogledala formira stojei talas. Prostor izmeu dva ogledala se naziva i
laserska upljina, rezonantna upljina ili rezonator, po analogiji sa upljinama koje se koriste u
akustici prilikom rada sa zvunim talasima. Fotoni koji nastaju spontanom emisijom u
laserskom medijumu, emituju se u svim smerovima, ali samo oni koji su emitovani u smeru
ogledala, e se reflektirati izmeu ta dva ogledala i biti zarobljeni u laserskoj upljini. Ti
fotoni, koji veliki broj puta prolaze kroz laserski medijum, e izazivati stimulisanu emisiju,
prilikom prolaska blizu atoma u metastabilnim stanjima u laserskom medijumu.

Jedno od dva ogledala se obino pravi tako da nema koeficijent refleksije 100%, ve da
proputa odreenu koliinu svetla (obino manje od 1%), pa fotoni mogu izai iz laserske
upljine. Na taj nain, laserski snop sadri skup koherentnih fotona, to joj daje veliki
intenzitet.
Podela lasera je mogua: prema vrsti materijala od kojeg je napravljen izvor:
- vrstotelni laseri (engl. solid state laser)
- Gasni laseri
- Poluprovodniki laseri
- Teni laseri
- Hemijski laseri
- Laseri na bojama (engl. dye laser)
- Laseri na parama metala
- Laseri na slobodnim elektronima (engl. free electron laser). prema reimu rada:
- Kontinualni
- Impulsni laser prema vrsti pumpe (pobuda radne zapremine) koja se koristi:
- Optiki pumpan
- Pumpan elektrinim putem
- Jednosmernim naponom
- Naizmeninim naponom
- Elektrinim pranjenjem
- Pumpan hemijskim reakcijama
- Nuklearno pumpan ( i estice, produkti nuklearnih reakcija, zraenje i neutroni)
prema oblasti spektra u kojoj emituje svetlost :
- Laseri u vidljivom delu spektra

6
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

- Laseri u bliskoj infracrvenoj oblasti

- Laseri u dalekoj infracrvenoj oblasti
- X laseri, zraenje u X oblasti Sastavni delovi lasera su: aktivna sredina, sistem pobude i
rezonator. Gasni laseri imaju laserski medijum u gasovitom stanju, obino se sastoje od cevi
ispunjene gasom ili smesom gasova pod odreenim pritiskom. Krajevi cevi opremljeni su
ogledalima kako bi se formirao rezonator.
Pobuivanje atoma gasa se najee obavlja elektrinim pranjenjima kroz gas unutar
cevi. Gasni laseri se esto hlade strujanjem gasa kroz cev. Najee koriteni gasni laseri su:
He-Ne laser (Helijum-Neon), argonski laser ili CO2 laser. Ugljen dioksidni laser ili (CO2
laser) tip gasnog lasera koji kao izvor zraenja koristi molekule ugljen-dioksida. Prvi put je
demonstriran 1964. godine u Belovim laboratorijama, (Kumar Patel) i predstavlja jedan od
prvih razvijenih i najprimenjivanijih gasnih lasera. To je trenutno dostupan laser sa najveom
izlaznom snagom. Vrlo je efikasan:
izlazna snaga i snaga pumpanja mogu da dostignu vrednosti i do 20%. CO2 laser
proizvodi svetlosni snop u infracrvenom delu spektra sa talasnom duinom oko 9.4 i 10.6
mikrometara. Nd:YAG laser je tip vrstotelnog lasera koji kao izvor zraenja koristi matricu
itrijum aluminijum granata (YAG), dopiranu atomima neodijuma Nd. Aktivnu sredinu ovog
lasera predstavljaju trostruko jonizovani atomi neodijuma (Nd+3). Spada u impulsne lasere.
Nd:YAG je laser sa etiri nivoa, koji emituje infracrveno zraenje talsne duine 1064 nm.

2.2.

Rezanje laserskim snopom

Rezanje laserskim snopom je precizan postupak kod koga su dimenzione tolerancije

izrezanih komada iste kao kod mehanikih postupaka. Za voenje laserskog snopa koriste se
tradicionalne CNC maine (za rezanje u x-y ravni) i robotske ruke (za prostorno rezanje u 3
dimenzije). Novi laserski rezai imaju tanost pozicioniranja od 10 mikrometara i
ponovljivost od 5 mikrometara. Standardna hrapavost Rz raste sa poveanjem debljina lima
ali se smanjuje sa snagom lasera i brzinom rezanja. Pri rezanju niskougljeninog elika,
laserom snage od 800 W, standardna hrapavost Rz je 10 m za debljinu ploe od 1 mm, 20
m za 3 mm, i 25 m za 6 mm.
Ovaj postupak omoguava odravanje vrlo uskih tolerancija, esto do 0.001 ina (0.025
mm). Ovu vrstu rezanja odlikuje velika brzina, izuzetno kvalitetan i uzan rez sa otrim
prelazima na uglovima i niska toplotna disipacija. Nedostatak su relativno male debljine koje,

7
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

kod elika, ne prelaze 20mm. Izvori laserskog snopa kod maina za rezanje su gasni CO2
laser i vrstotelni Nd:YAG laser. Zbog veeg opsega snage, iru primenu ima CO2 laser sa
snopom talasne duine 10,6m. Laserski snop se vodi do radnog komada sistemom ogledala
ili optikim vlaknima. Fokusira se na radnu povrinu odgovarajuim soivima kako bi se
postigla potrebna temperatura za proces rezanja: inicijalna temperatura za poetak
sagorevanja (lasersko kiseonino rezanje), temperatura topljenja (lasersko rezanje topljenjem)
ili temperatura sublimacije (lasersko rezanje sublimacijom).
Standardna podela laserskog rezanja je na tri varijante:
1. lasersko kiseonino rezanje
2. lasersko rezanje topljenjem
3. lasersko rezanje sublimacijom Lasersko kiseonino rezanje koristi toplotu fokusiranog
laserskog snopa za inicijalno zagrevanje osnovnog materijala do temperature paljenja (izmeu
1150 i 1200C).
Kao kod gasnog rezanja, mlaz kiseonika poinje sa sagorevanjem i pratei laserski snop
sagoreva osnovni materijal i izduvava ga u vidu ljake iz zone rezanja. Kao plamen kod
gasnog rezanja, tako i laserski snop koji okruuje mlaz kiseonika vri predgrevanje i
neutralie efekat odvoenja toplote. Lasersko kiseonino rezanje se koristi za niskougljenine
i niskolegirane elike debljina izmeu 1 i 10 mm.
Snaga lasera se kree od 1 do 2,5 kW. Lasersko rezanje topljenjem koristi toplotu
fokusiranog laserskog snopa za topljenje osnovnog materijala, a mlaz inertnog gasa svojom
kinetikom energijom izduvava rastopljeni metal iz zone reza. Koristi se za visokolegirane
elike i neelezne materijale. Gasovi za rezanje su azot ili argon. Za razliku od prethodnog
postupka, sva energija fokusiranog laserskog snopa se troi na topljenje materijala po celom
preseku. Snaga lasera je najmanje 2,5kW, a debljina osnovog materijala je do 8mm. Pritisci
inertnih gasova se kreu od 15 do 20 bar. Lasersko rezanje sublimacijom koristi toplotu
fokusiranog laserskog snopa za isparavanje osnovnog materijala po celom preseku. Za
eliminaciju para metala iz zone reza koristi se struja inertnog gasa.

2.3.

Gasovi koji se koriste za rezanje

Kiseonik je izuzetno visoke istoe, vee od 99,95%. Smanjenjem istoe kiseonika

rapidno opadaju brzina rezanja i kvalitet reza. Azot se upotrebljava za rezanje visokolegiranih
elika. Zahteva se visoka istoa, bez tragova kiseonika. Ostali gasovi za rezanje argon i
njegove meavine sa kiseonikom i azotom. Meavine se koriste za rezanje Al i Al legura.
Meavina argona i kiseonika se koristi za rezanje Ti.

8
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

Slika 2. ematski prikaz principa rezanja laserskim snopom. Gas za rezanje moe da
bude kiseonik (lasersko kiseonino rezanje) ili azot (lasersko rezanje topljenjem)

Slika 3. Prikaz industrijksog rezanja elika laserom na programabilnoj maini

3. PREDNOSTI I NEDOSTACI LASERSKOG REZANJA

Lasersko rezanje metala ima prednosti nad plazma rezanjem zbog vee preciznosti i
znatno ueg reza, meutim, veina industrijskih lasera ne moe da ree vee debljine metala u
poreenju sa plazma rezanjem. Novije laserske maine rade sa veim snagama (6000 W) i
pribliavaju se plazma mainama u mogunosti rezanja debelih materijala. Ali, poetni
trokovi takvih maina su mnogo vei, nego plazma ureaja. Prednost rezanja laserom u
odnosu na ostale termike postupke je malo unoenje toplote u zonu reza, a samim tim i
smanjenje mogunosti deformacije osnovnog materijala, pogotovu kada je re o tankim
limovima.

9
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

Neki materijali se takoe teko ili nemogue reu tradicionalnijim nainima. Glavni
nedostatak rezanja laserom su veliki gubici energije. Efikasnost industrijskih lasera kree se u
opsegu od 5% do 15%. Utroak energije i efikasnost lasera zavise od tipa lasera i varirae
zavisno od izlazne snage i radnih parametara. Zahtevani udeo snage lasera za rezanje, poznat
kao uneta toplota, zavisi od vrste materijala, debljine, korienog procesa (reaktivan/inertan), i
eljene brzine rezanja.

Slika 4. Prikaz Izgled povrina reza zavisno od postupka rezanja

4. TRUMPF
Godine 1987 TRUMPF je predstavio prvobitnu mainu za seenje sa modelom TRUMPF
TLF. Od tada ove maine su se transformisale u maine za neprekidnu obradu metala. Serije
TRUMATIC L 3030 (slika 5), L 4030, L6030 su rezultat kontinualnog istraivanja i saradnje.

Slika 5. Prikaz maine za obradu laserom model TRUMPDF L3030

10
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

5. TRUMPF TRUMATIC L 3030

Maine za lasersko seenje serije TRUMATIC L 3030, L 4030, L 6030 su bazirane na
istovetnom dizajnu. Ove letee optike maine mogu postii velike brzine rezanja zavisno od
teine materijala. Maine variraju po pitanju veliine. Jednostavno se selektujepodruje za rad
koje najbolje odgovara dimenzijama radnog komada. Sve maine su opremljene sa laserima
jaineod 2000 4000 W. Ovde ponovo jednostavno koji laserski spektar najbolje odgovara
predmetu obrade. Dizajn maina je postignut na taj nain to je laserski rezonator podignut na
ram maine. Automatski izmenjiva materijala poveava produktivnost dozvoljavanjem
utovara i istovara prema potrebi u toku same proizvodnje. Integrisana kontrola maine, i
trostrana providna okna obezbeuju ergonomsku proizvodnju. Upravljaka tehnologija
otvorenog dizajna zasnovana je na Windows operativnom sistemu koji garantuje sledee
operacije:
Integrisanu bazu podataka kojpojednostavljuje programiranje i instaliranje. Trenutno
stanje, otkaz sistema...je opisano u plaovima datim na odgovarajuem jeziku. TELE
dijagnostika prua uvid u direktnu podrki kroz standardni mobilni modem.

5.1.

Brzo rezanje materiala razliite debljine

Laserski zrak je multifunkcionalni alat. Sposobnost da ree kroz veliki broj materiala bio
on debli ili tanji, je najvea prednost. Geometrija delova moe biti prosta ili kompleksna bez
obzira na to laser e sa velikom peciznou obraditi delove koji e ve biti spremni za
sklapanje. Sistem programiranja prua dodatnu podrku, na taj nain tako to maina
prepoznaje kako treba obraditi materijal u zavisosti od potrebe. Glavna svrha L3030 je
seenje ali su mogunosti mnogo vee od toga.

Slika 6. Prikaz L3030 u obradnom procesu

11
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

6. KONSTRUKTIVNO REENJE ALATA

Kod TRUMPF-a konstruktivno reenje rasporeda lasera je jedinstveno po tome to su
rezni alati odnosno laseri rasporeeni u obliku kvadrata, i time se dobija kompaktan dizajn i
garantovana dugorona stabilnost (slika7).

Slika 7. Prikaz nosaa alata lasera

Snop zraka se odlikuje vrlo velikim kvalitetom, i beskonano podesiva kontrola lasera
su rezlutat TRUMPF tehnologije.

7. UPRAVLJAKA JEDINICA KONTROLNA TABLA

Moderne kontrole obezbeuju jednostavno upravljanje operacijama. TRUMPF je razvio
korisniki interfejs baziran na Windowsvoj platformi. Operatino stanje odnosno trenutno
stanje maine i tok procesa se prikazuju na odgovarajuem jeziku vie u obliku rei nego na
kodiranom programskom jeziku. Integrisana Web podrka pomae u pronalaenju reenja za
eventualne probleme maltene istog trenutka. Mona Tele dijagnostika se direktno povezuje
sa tehnikom podrkom. Napredni hardverski sistem, samo srce sistema najbolje zna kako
treba obraditi svaki materijal.

12
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

Slika 8. Prikaz kontrolne table TRUMPF L3030

8. VRSTE LASERA
Laseri se razlikuju prema vrsti aktivnog materijala u kojem se dogaa pojaanje svetlosti.
Za zavarivanje i rezanje se upotrebljavaju CO2 i ND:YAG laseri, koji su dobili ime prema
vrsti aktivnog materijala. Karakteristika svakog lasera je valna duina emitirane svetlosti-,
koja je funkcija razlike energetskih stanja atoma/molekula aktivnog medija (Slika 9).

Slika 9. Prikaz duine snopa industrijskih lasera

CO2 plinski laser (aktivni materijal je mjeavina plinova N2, He, CO2), emitira
infracrvenu svjetlost valne duljine (=10600 nm) i snage do 45 kW. CO2 laser koristi se
preteno za rezanje, ali i za zavarivanje. Nd:YAG kruti laser (aktivni materijal je Nd:YAG
kristal), emitira infracrvenu svjetlost valne duljine (=1064 nm) i snage do 6 kW. Nd:YAG
laser koristi se za oznaavanje, zavarivanje i rezanje elektronikih komponenti te u
mikromehanici. Poveanjem snage lasera preko 1 kW sve je ea primjena ovih lasera za

13
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

zavarivanje i rezanje debljih strukturnih elemenata. Snopne duine oba lasera nalaze se u
infracrvenom podruju, pa tako nisu vidljive prostim okom.

Slika 10. Tabelarni prikaz poreenja CO2 i ND: YAG lasera

8.1.

Varijante rezanja laserom

Rezanje isparavanjem do ovog procesa dolazi kada laserski snop zagrije i ispari
materijal u zoni reza, koji se onda izbacuje uz pomo mlaza plina za rezanje. Ova varijanta
rezanja se upotrebljava kod materijala koji se ne tope, kao to su drvo i neki polimeri. Plina za
rezanje je najee kiseonik, dok se za neke primene i materijale koristi i argon. Rezanje
topljenjem kod ove varijante rezanja laserom rastaljeni se materijal izduvava s mlazom plina
iz zone reza, to zahtijeva manji unos energije nego kod rezanja isparavanjem. Plinovi za
rezanja su vazduh, kisenik i u nekim aplikacijama argon. Pritisak plina za rezanje obino
iznosi nekoliko bara, ali mogue je i rezanje visokim pritiskom do oko 30 bara, kojim se
postiu velike brzine rezanja. Mogu se rezati metali i nemetali koji se tale, a zbog manjeg
unosa energije irina reza i ZUT-a je vrlo mala te je bolja kvaliteta povrine reza.
Rezanje izgaranjem ova varijanta rezanja laserom koristi dodatni izvor topline koji je
nastao egzotermnom reakcijom plina za rezanje i radnog komada. Plin za rezanje je kisik ili
mjeavina bogata kisikom. Egzotermna rekacija dodaje energiju procesu rezanja, pa se mogu
postii i dvostruko vee brzine rezanja nego kod rezanja taljenjem. Povrina reza je
oksidirana, ali kod konstrukcijskih elika taj se sloj oksida lako uklanja. Kod nehrajueg
elika troska je viskoznija (nikal se teko oksidira), pa moe ostati na donjem rubu reza i tee
se uklanja. Osim elika titan i njegove legure se dobro reu kisikom, ali rezultat su i

14
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

osjetljivija povrina reza na pukotine. To se ne moe prihvatiti za primjenu gde se trai visoki
kvalitet, za to se titan najee i koristi.

8.2.

Parametri procesa

Parametara kod rezanja laserom ima mnogo, no najvaniji su: P (W)-snaga lasera, v
(m/min)- brzina rezanja, plin za rezanje (O2, N2, Ar, tlak plina ...), promjer arita, poloaj
arita u odnosu na sapnicu, promjer sapnice za rezanje (0,5 do 1,5 mm), udaljenost sapnice
od radnog komada (0,3 do 1 mm). CO2, Nd:YAG i laseri koriste se za rezanje, ali je CO2
laser dominantan. Snaga CO2 lasera za rezanje moe biti do 40 kW, a tipina snaga lasera za
rezanje je od 0,5 do 2,5 kW. Impulsni Nd:YAG laseri prosjene snage nekoliko stotina wata
koriste se za precizno rezanje, dok se za rezanje debljih limova koriste impulsni i cw laseri
snage koja moe biti do 6 kW.
Kontinuirani nain rada je stabilniji i daje bolju kvalitetu reza, ali impulsni ima prednost
kod visokorefleksivnih materijala jer daje visoku vrnu snagu, potrebnu za prevladavanje
poetne refleksije. Brzina rezanja prvenstveno ovisi o vrsti i debljini materijala, kao i o
dostupnoj snazi lasera. Brzine rezanja obino oznose od 0,5 m/min pa do desetaka m/min kod
rezanja tankih limova i polimera. Cilj je dobiti to bolju kvalitetu povrine reza sa to veom
brzinom rezanja. Kako se s najjaim parametrima ne moe postii dobra kvaliteta reza,
definiraju se dvije brzine:
Maksimalna brzina rezanja-daje rez bez srha, ali s poveanom hrapavou
Optimalna brzina rezanja-daje rez bez srha s dobrom hrapavou, vopt ~ 2/3 * vmax.
Brzine rezanja se odreuju eksperimentalno, a poinje se od preporuke proizvoaa.

Slika 11. Prikaz tabele koja prikazuje Mogunosti rezanja razlilitih materijal CO2 laserom
snage 1 kW

15
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

Slika 12. Prikaz arinih duina f od 2,5 i 5 incha (63,5 i 127 mm

Poloaj arita i razmak vrha lasera od radnog komada imaju kod rezanja laserom
najznaajniju ulogu. Svaki pomak od nametene vrednosti odraava se na pogoranju
kvaliteta reza. Stoga se koriste senzori za kontrolu poloaja arita, odnosno udaljenosti vrha
lasera od radnog komada.

8.3.

Podruje primene

Meunarodna norma odnosi se na materijale koji su prikladni za plinsko rezanje te

rezanje plazmom i laserom. Primjenjuje se za plinske rezove od 3 mm do 300 mm, plazma
rezove od 1 mm do 150 mm i za rezove laserom od 0,5 mm do 40 mm. Ova meunarodna
norma ukljuuje geometrijsku specifikaciju proizvoda i dozvoljena odstupanja kakvoe.
Geometrijske specifikacije proizvoda su primjenjive ako je napravljena referenca prema ovoj
meunarodnoj normi u crteima ili relevantnim dokumentima. Isto tako ukoliko se norma
primjenjuje za druge postupke rezanja (npr. rezanje vodenim mlazom), mora se naknadno
dobiti odobrenje za koritenje norme.
Sledei dokumenti norme sadre odredbe koje su potkrijepljene referencama u tekstu,
ukljuujui i odredbe ove meunarodne norme:

ISO 1101:1983, Tehniki crtei

Geometrijska odstupanja Odstupanja oblika, poloaja, orijentacije Definicije, simboli,

oznake na crteu ISO 1302:2002, Geometrijske specifikacije proizvoda Oznaka sastava
povrine u tehnikoj dokumentaciji ISO 2553, Zavareni, lemljeni spojevi Prikazivanje na
crteima ISO 8015, Tehniki crtei Osnovni principi oznaavanja odstupanja ... Za dane
reference, naknadne dopune i promjene nisu dozvoljene.

16
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

8.4.

Predmet: CNC - Tehnologije

Izrazi i slike objanjeni slikama

Za upotrebu ove meunarodne norme upotrebljavaju se sledei izrazi i definicije koji su

prikazani i objanjeni slikama. Imenice koje se odnose na proces rezanja biti e oblikovane
koritenjem rei rezanje, dok imenice koje se odnose na obavljanje reza formirae se
koritenjem rei rez. (Slika 12.) pokazuje izraze koji se odnose na proces rezanja radnog
komada nakon poetka samog procesa rezanja, dok slika (Slika 13) pokazuje izraze koji se
odnose na gotovi radni komad. Slike 14 i 15 pokazuju tipove pravocrtnog reza i reza po
konturi.

Slika 12. Proces rezanja radnog komada s odgovarajuim izrazima

17
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

Slika 13. Prikaz gotovog radni komad s odgovarajuim izrazima

Slika 14. Prikaz tipova konturnog reza

18
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

9. OBLICI I POLOAJI TOLERANCIJA

Slika 15. Pokazuje maksimalna odstupanja unutar klase tolerancije.

u tolerancija okomitosti u smjeru rezanja
tw tolerancija okomitosti za irinu reza koja se odnosi na plohu A
tp tolerancija paralelnosti za irinu reza koja se odnosi na plohu A t
G1 tolerancija ravnoe za duinu reza
tG2 tolerancija ravnoe za irinu reza
t debljina radnog komada

9.1.

Odreivanje kvaliteta reznih povina

Odreivanje kvaliteta reznih povrina, sledei zahtevi iznose i pokazuju procedure

merenja kao i merne instrumente pomou kojih je mogue odrediti i vrednovati
karakteristine vrednosti reznih povrina. Pri izboru mjernih instrumenata, mora se voditi
rauna da mogue greke ne prelaze 20% vrednosti od karakteristinih vrednosti koje trebaju
biti izmerene. Tablice 16. i 17. pokazuju tanost i hrapavost mernih instrumenata za
karakteristine vrednosti.

19
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

Slika 16. Tabelarni prikaz mernih instrumenata

Slika 17. Tabelarni prikaz hrapavosti mernih instrumenata

9.1.1. Uslovi za merenje

Merenja se trebaju izvriti na bruenoj povrini, bez prisutnosti oksida na povrini reza i
ostalih nesavrenosti. Kao referentni element uzimaju se gornja i donja povrina reza radnog
komada. Te povrine takoer trebaju biti oiene. Za definisanje ravnoe, referentni element
i ravna merna linija trebaju biti centrirane jedna s drugom, tako da maksimalna udaljenost
izmeu mernih linija i stvarne povrine bude minimalna.

20
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

9.1.2. Taka merenja

Broj i poloaj toaka mjerenja ovisi o obliku i veliini radnog komada i ponekad o
namijenjenoj upotrebi. Slijedei navodi mogu posluiti kao smjernica. Rezne povrine su
klasificirane u polja tolerancija prema maksimalnim izmjerenim vrijednostima. Prema tome,
toke mjerenja trebaju biti smjetene na mjesta gdje se mogu oekivati maksimalne izmjerene
vrijednosti.
Pri odabiru taaka merenja treba uzeti u obzir injenicu da se maksimalne vrednosti
stvarne visine profila i tolerancije okomitosti i kutnosti mogu nai na razliitim mestima reza.
Ako se izmerene vrednosti nalaze u donjem delu polja tolerancije, trebaju biti izvrena
dodatna merenja prema vizualnom odabiru mesta gdje se mogu oekivati maksimalne
vrednosti. Ako se izmerene vrednosti nalaze u gornjem delu polja tolerancije ili ako postoje
odreene sumnje u pogledu dobivenih rezultata, trebaju biti izvrena pomona merenja na
istom broju sa dodatnim takama merenja.

9.1.3. Broj taaka merenja

Broj i poloaj taaka merenja treba biti definisan od strane proizvoaa. Ako zahtev nije
specificiran, izvriti sledea merenja: u dva puta po tri merenja na udaljenostima od 20 mm
jednog od drugog merenja po metru reza Rz5 jedno merenje izvreno jednom po svakom
metru reza.

10.ODREIVANJE KVALITETA REZA

Drugi deo eksperimenta odnosi se na rezanje aluminijskog lima laserom. Uzorci su
izrezani u firmi Pro d.o.o. Kao i kod plazma uzoraka, rezao se aluminijski lim debljine 3 mm,
i samo se menjao parametar brzine rezanja. Cilj je vidjeti menjanje ovih vrednosti promenom
brzine rezanja, sve kako bi se odabrali optimalni parametri rezanja laserom te odgovarajue
klase kvalitete reza. Za razliku od plazma rezanja ovdje se ilo s veim korakom od optimalne
brzine iz tablica navedenog stroja, koja iznosi 3,5 m/min. Izrezano je isto kao i kod plazme, 9
uzoraka, s razliitim brzinama rezanja i odstupanjima od po 0,7 m/min od optimalne vrednosti
brzine rezanja.

21
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

Slika 18. Tabelarni prikaz uzoraka rezanja pri razliitim brzinama rezanja lasera
pojava nabora na donjem rubu reza. Na uzorcima izrezanim s prevelikom brzinom rezanja
pojavljuje se preveliki zaostatak utora u donjem delu, pojedinana udubljenja i izostanak
procesa rezanja. Uzorci izrezani s optimalnim parametrima daju dobru kvalitetu reza, te se na
njima ne javljaju gore spomenute greke.

22
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

11.ZAKLJUAK
Laser i plazma su pogodni postupci za rezanje tankih aluminijskih limova. Za rezanje
aluminijskog lima debljine 3 mm koristila se strojna plazma i CO2 laser. Rezanje je
provedeno u slijedeim intervalima brzina: od 1 m/min do 5 m/min (s korakom 0,5 m/min)
kod plazme te od 0,7 m/min do 6,3 m/min (s korakom 0,7 m/min) kod lasera. Dobiven je
utjecaj brzine rezanja na znaajke kvalitete rezanja: hrapavost povrine, tolerancija okomitosti
ili kutnosti i irina reza. Hrapavost povrine je ispitivana na uzorcima bez pojave srha i grube
povrine reza. Raspon tih brzina rezanja je iznosio od 2,5 4 m/min kod plazme te od 2,8
4,9 m/min kod lasera. Merene su veliine Ra, Ry, Rz i Rq. Dobiveni su uzorci dobre klase
hrapavosti.
Svi ispitani uzorci izrezani laserom zadovoljavaju zahtjeve i vrijednosti prve klase
hrapavosti, dok uzorci izrezani plazmom spadaju u drugu klasu hrapavosti, osim uzorka 4
(brzina rezanja 2,5 m/min) koji spada u treu klasu kvalitete hrapavosti. Najmanja hrapavost
povrine Rz dobivena je s optimalnom brzinom rezanja 3,5 m/min, koja kod plazme iznosi
40,195 m, a kod lasera iznosi 8,307 m. Tolerancija okomitosti ili kutnosti je ispitivana na
uzorcima bez pojave srha na donjoj povrini reza. Raspon tih brzina rezanja je iznosio od 1,5
4,5 m/min kod plazme te od 2,8 4,9 m/min kod lasera. Svi uzorci izrezani plazmom, osim
uzorka 7 (brzina rezanja 4 m/min) ubrajaju se u drugu klasu tolerancije okomitosti ili kutnosti.
Uzorak 7 ima loije vrijednosti tolerancija, te je klasificiran u treu klasu. Uzorci izrezani
laserom pripadaju prvoj klasi tolerancije okomitosti ili kutnosti.
Kod plazme,najmanju vrijednost tolerancije okomitosti ili kutnosti ima uzorak 4 (2,5
m/min) iznosa 0,1801 mm, dok se kod lasera najmanja vrijednost dobije s optimalnom
brzinom rezanja (3,5 m/min) iznosa 0,0144 mm. Dobivene rezultate za ovu toleranciju treba
uzeti s rezervom, jer je se zbog nedostatka ureaja potrebnog za mjerenje tolerancije
okomitosti ili kutnosti koristio alatni mikroskop. irina reza je trea ispitivana znaajka
kvalitete reza. Gornja irina reza ispitivana je na svim uzorcima, dok se donja irina reza
mjerila samo na uzorcima bez pojave srha na donjoj povrini reza. Raspon brzina rezanja za
mjerenje donje irine reza je iznosio od 2,5 4 m/min kod plazme te od 3,5 4,9 m/min kod
lasera. Brzina rezanja i irina reza odnose se kao obrnuto proporcionalne veliine.
Razlika izmeu irina reza dobivenih plazmom i laserom je velika. S najmanjom brzinom
rezanja plazmom 1 m/min dobivena je irina reza 1,8319 mm, koja je poveanjem brzine
padala, sve do iznosa 0,8941 mm pri brzini rezanja od 5 m/min. Laserom je dobivena puno
manja irina reza, koja iznosi 0,3269 mm pri brzini rezanja 0,7 m/min, a pri brzini rezanja 6,3

23
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

m/min iznosi 0,2244 mm. Dobiveni rezultati razlika gornjih i donjih irina reza pokazuju da
plazma ima vee odstupanje od pravog ugla od lasera, te samim time uzorci izrezani plazmom
mogu ponekad zahtevati naknadnu obradu. Na kraju, dobiveni rezultati vrednosti kvalitete
reza pokazali su da rezovi plazmom i laserom ne pripadaju istoj klasi kvalitete reza. Rezanjem
laserom postigla se prva klasa hrapavosti i tolerancije okomitosti ili kutnosti, dok se rezanjem
plazmom postigla najvie druga klasa kvalitete reza. Predmet daljnjih istraivanja moglo bi
biti odreivanje kvalitete reza plazme s dvostrukim rotirajuim plinom, koja bi prema
literaturnim podacima trebala biti jo blie laserskoj kvaliteti.

24
Bankovi Nemanja /MI

Seminarski rad

Predmet: CNC - Tehnologije

LITERATURA
1. R. Slavkovi;Programsko upravljanje mainama alatkama,
2. M. Mani; D. Spasi; Numeriki upravljane maine, V..P., Ni, 1998.
3.Z. Janji, M. Stankovi; CNC tehnologije V..P.S.S., Vranje, 2010.

Internet adrese:
1. http://www.automatika.rs
2. www.wikipedia.org,
3. www.katalog.com.

25
Bankovi Nemanja /MI