ISO standardizacija

Pojam, vrste i sertifikacija

Standardizacija i standardi
Standardizacija je proces utvrivanja odredbi za
optu i viestruku upotrebu u vezi sa postojeim ili
buduim potrebama, a radi postiznja optimalnog
nivoa ureenosti u datoj/odreenoj oblasti.
Rezultati ovog procesa su standardi kao zvanina
dokumenta sa zahtevima koji se odnose na
proizvod, proces u kome proizvod nastaje ili
preduzee kao poslovni sistem osnovan radi
obavljanja odreene delatnosti koja stvara
vrednost (proizvod ili uslugu) za trite (korisnike i
krajnje kupce) i za vlasnike.

Standardizacija i standardi
Standard je dokument u kome se definiu pravila, smernice
ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate (proizvod ili
usluga moe biti taj rezutat) radi postizanja optimalnog nivoa
ureenosti.
Donoenje standarda poinje usvajanjem predloga za
donoenje standarda a zavrava se donoenjem akta o
njegovom proglaenju.
Predlog za donoenje standarda daju sve zainteresovane
strane (privatni sektor - proizvoai, potroai i javni sektor nadleni dravni organi), prilikom planiranja godinjeg
programa rada Insituta za standardizaciju Srbije na donoenju
standarda.
Standard se utvruje konsenzusom i donosi ga direktor
Instituta za standardizaciju Srbije.

Standardizacija i standardi
Meunarodni standard je standard koji je donela
meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO, IEC, ITU,
SPS) i koji je dostupan javnosti.
Evropski standard je standard koji je donela evropska
organizacija za standardizaciju (CEN, CENELEC, ETSI) i koji
je dostupan javnosti.
Srpski standard je standard koji je doneo Institut za
standardizaciju Srbije i koji je dostupan javnosti.
Primena standarda je dobrovoljna.
Usaglaenost sa standardima postaje obavezna za
proizvoaa samo ako se na standard poziva ugovor
izmeu prizvoaa-isporuioca i kupca ili tehniki propis.

Standardizacija i standardi
Tehnikim propisima drava obezbeuje ouvanje
javnog interesa, za koji je nadlena po osnovu Ustava,
kao najvieg pravnog akta.
Javni interes je ouvanje bezbednosti i zdravlja
potroaa, ouvanje biljnog i ivotinjskog sveta i
ivotne sredine.
Savremeni pristupi u vezi sa tehnikim propisima regulativom kako se to jo kae, kao to su pravila
Svetske trgovinske organizacije ili Novi i Opti pristup
u Evropskoj tehnikoj regulativi, polaze od naglaene
preporuke da se za dokazivanje usaglaenosti sa
obaveznim zahtevima u tehnikim
propisima standardi koriste kao ''pretpostavka
usaglaenosti''.

Standardizacija i standardi
Zbog toga se, neposredno ili posredno,
savremeni tehniki propisi pozivaju na
relevantan skup standarda, koji su
''pretpostavka usaglaenosti'' sa njihovim
zahtevima. Iako je proizvoau doputeno
u samom tehnikom propisu da bira
izmeu nekoliko naina za dokazivanje
usaglaenosti svog proizvoda sa
propisanim zahtenvima, standardi su
najekonominiji i najbri nain za to.

Uzajamna povezanost elemenata

infrastrukture kvaliteta

Uzajamna povezanost elemenata

infrastrukture kvaliteta

Elementi infrastrukture za kvalitet su meusobno povezani i, do

odreenog obima, svi su potrebni da prue nabavljau, korisniku ili
dravnom organu odgovarajui dokaz da proizvod, proces ili sistem
ispunjavaju zahteve (obavezne ili dobrovoljne) i/ili oekivanja.

Na prethodnoj slici je prikazana ta veza. Standardizacija je centralni

element ''sistema za dokazivanje usaglaenosti proizvoda'', a taj
sistem je sastavljen od uzajamno povezanih elemenata
infrastrukture kvaliteta.
Sve poinje sa standardima, odnosno standardizacijom kao
procesom u kome oni nastaju.
Standard moe biti nacionalni ili meunarodni, pa ak i kompanijski
interni standard.
Kada se proizvod izradi radi podmirivanja potreba kupaca, potrebno
je da se ispita u odgovarajuoj laboratoriji, pre stavljanja na trite.
Za to slui relevantni standard ili vie standarda.

Uzajamna povezanost elemenata

infrastrukture kvaliteta
Ispitivanjem karakteristika proizvoda utvruje se
njhova usaglaenost sa standardizovanim
vrednostima - kriterijumima, o kojoj se stvara dokaz
u vidu laboratorijskog izvetaja o ispitivanju.
esti su sluajevi kada trite ili nadleni dravni
organ zahteva dokaz o usaglaenosti tipa proizvoda
i/ili samog proizvoaa, odnosno proizvodnog sistema
organizacije u kome nastaje proizvod.
Takvi dokazi se obezbeuju kod sertifikacionih tela,
koja u procesu sertifikacije ocenjuju usaglaenost,
opet u odnosu na relevantne standarde.

Uzajamna povezanost elemenata

infrastrukture kvaliteta
Ova tela su neutralna i nepristrasna, kako u odnosu na
proizvoaa ili dravni organ - naruioca sertifikacije tako i u
odnosu na kupca sertifikovanog proizvoda, odnosno korisnika
proizvoda sertifikovanog proizvoaa.
Takva tela se nazivaju ''sertifikaciona tela tipa trea strana''.
U procesu sertifikacije nastaje dokument kao dokaz
usaglaenosti koji se naziva sertifikat ili potvrda sa izjavom
sertifikacionog tela o usaglaenosti predmeta sertifikacije sa
relevantnim standardom.
Za sertifikaciju su potrebna nezavisna i kompetentna
ispitivanja karakteristika proizvoda, koja obavljaju laboratorije
za ispitivanje.

Uzajamna povezanost elemenata

infrastrukture kvaliteta

Putem metrologije, ispitne laboratorije obezbeuju odgovarajuu tanost i

pouzdanost svoje merne opreme, radi sticanja odgovarajueg poverenja
naruioca u izvetaj o ispitivanju. I metrologija zasniva uspostavljanje i
odrzavanje tanosti, pouzdanosti i sledljivosti rezultata postignutih mernom
opremom, na relevntnim metrolokim standardima.
I na kraju, ali ne manje vano, putem akreditacije se ocenjuje i potvruje
tehnika i kadrovska kompetentnost laboratorija za ispitivanje i
sertifikacionih tela, opet prema odgovarajuim standardima za
ocenjivanje u postupku akreditacije.
Time se takoe postie odgovarajue poverenje u dokumenta laboratorija i
sertifkiacionih tela, sa dokazima o ocenjivanju usaglaenosti sa relevantnim
zahtevima.
A zahtevi su, kao to je ve reeno, dati u standardima ili u tehnikim
propisima koji se pozivaju na odreene standarde kao na efektivnu i
efikasnu pretpostavku o usaglaenosti.

 ISO (International Organization for Standardization) je najveda

institucija u svetu koja urazvija i publikuje meunarodne standarde.
ISO je mrea nacionalnih institucija za standarde 160 zemalja, po
jedan lan iz svake zemlje, ima centralni Sekretarijat u enevi koji
koordinira sistem.
ISO je nevladina organizacija koja predstavlja most izmeu javnog i
privatnog sektora. S jedne strane mnoge institucije lanica su deo
strukture vlade ili im vlada daje mandat. S druge strane drugi
lanovi imaju svoje korene u privatnom sektoru, i formirani su od
strane industrijskih udruenja.
Zbog toga, ISO omogudava konsenzus za postizanje reenja koja
odgovara zahtevima i poslovnog sveta i irih potreba drutva.

 ISO je razvio preko 18 500 meunarodnih

standarda razliitih subjekata i oko 1100 novih
ISO standarda se objavi svake godine.
Ceo dijapazon tehnikih oblasti se moe nadi na
listingu meunarodnih standarda.
Korisnici upotrebljavaju taj listing da pronau
bibliografske informacije o svakom standardu i u
mnogim sluajevima kratak sadraj.
Online listing ISO Standarda obuhvata i ISO
katalog objavljenih standarda i ISO tehniki
program standarda koji se razvija.

lanice (zelena boja) pridruene lanice-nemaju svoje organizacije za

standardizaciju (svetlo zelena ), crvena boja (male privrede bez glasakog
prava, crna boja (ne-lanice)
o

 Uvodjenje standarda ili nekog drugog sistema moe da Vam se javi

kao potreba iz vie razloga:
Povedanje stepena zadovoljstva kupaca
Uslov potencijalnih ili sadanjih kupaca vaih proizvoda/usluga
Uslov ino-vlasnika kompanije
Mogudnost konkurisanja na tenderima i javnim nabavkama
Prilagodjavanje novim zakonima
elite da definiete i upravljate procesima u Vaoj organizaciji
Uobiajeno je da se u takvim situacijama javljaju mnoga pitanja na
koja je teko brzo nadi odgovor, kao to su:
Da li du morati sada da menjam nain poslovanja?
Da li moram da zaposlim nove radnike?
Kolika je cena uvodjenja standarda?

Osnovni elementi sadraja standarda

serije ISO 9000

Meu standardima meunarodnog karaktera najistaknutije mesto pripada

seriji standarda - ISO 9000, koji je prvenstveno usmeren na upravljanje
kvalitetom.
U praksi to znai da organizacija treba da ispotuje odreene principe
kvaliteta koji menadmentu preduzeda treba da poslue kao osnov za
uspostavljanje sistema upravljanja kvalitetom.
Standardi ove serije dugo su pripremani i usaglaavani i brzo su prihvadeni
kao trini zahtevi.
Oni predstavljaju zbir meuzavisnih komplementarnih ideja, namera
pravila i principa koji se odvijaju u organizacijama koje odgovarajudim
sertifikatom potvruju da su uspostavile sistem kvaliteta prema utvrenim
standardima.
Zapravo, standardi ove serije predstavljaju meunarodni konsenzus o
najboljim iskustvima upravljanja kvalitetom.

Osnovni elementi sadraja standarda

serije ISO 9000

Tokom 2000 - godine ovi standardi doiveli su potpunu reviziju, kada je i

nastala nova serija standarda ISO 9000:2000. godine. Od tada svi standardi
ove serije dobijaju sufiks 2000. Nekoliko kljunih standarda serije ISO
9000 iz 1994. godine objedinjeni su u jedan standard koji predstavlja
osnovno jezgro verzije standarda ISO 9000 : 2000. Standardi ISO 9002 i
ISO 9003 objedinjeni su u jedan standard ISO 9001, a uvedeni su:
novi standard ISO 9004. (izvrena je revizija ISO 9004 -1 u 9004; i novi
standard ISO 19011 (izvreno pripajanje ISO 10011, 14010, 14012).
Znaajnija usaglaavanja ove serije standarda vrene su i tokom 2001,
2004, 2005, 2007 i 2008. godine.
Sada vaedi standard ISO 9001 je iz 2008. godine i on je usmeren na
unapreenje kompatibilnosti QMS sa drugim upravljakim sistemima, a
prvenstveno sa EMS-om. Krajnji cilj je kreiranje jednog integrisanog
standarda za menadment sistem koji sadri sve aspekte upravljanja:
kvalitet, ouvanu prirodu, bezbednost i zdravlje zaposlenih, ekonomski
aspekt i dr.

Principi sistema menadmenta

kvalitetom
Principi su zasnovani na temeljnim principipima TQM i
izvedeni su iz kolektivnog iskustva i znanja strunjaka irom
sveta koji uestvuju u radu Tehnikog komiteta ISO/TC 176
(Upravljanje kvalitetom i obezbeenje kvaliteta), koji je
odgovoran za razvijanje i odravanje ISO 9000 standarda.
Usmereni su na to da celokupna organizacija preduzeda
razume potrebe i oekivanja potroaa u vezi sa proizvodom
/uslugom, isporukom, cenom i pouzdanodu/ i nastoji da odri
trajne i stabilne odnose sa korisnicima njihovog proizvoda,
odnosno usluge.

Postupak uvoenja Sistema menadment

kvalitetom ili
Implementacija meunarodnih standarada ISO 9000

Prva faza implementacije - iniciranje postupka i prprema za

uvoenje sistema upravljanja kvalitetom. Menadment
organizacije je u obavezi da se u potpunosti upozna sa
sutinom zahteva ISO 9001. On je taj koji donosi odluku o
uvoenju sistema menadmenta kvaliteta.
Druga faza - snimanje stanja i indefikovanje procedura i
procesa (snimanje stanja, izbor planova, instaliranje modela i
softvera, utvrivanje nivoa kvaliteta QS, izrada Poslovnika
kvaliteta, koji predstavlja sponu izmeu praktinih procedura i
zahteva ISO 9001.). U Poslovniku je sadrano ono to de se
raditi, ali ni u kom sluaju kako de se neto raditi. To kako
de se neto raditi sadrano je u procedurama, zavisi od
politike poslovanja i razlikuje se od organizacije do
organizacije.

Postupak uvoenja Sistema menadment

kvalitetom ili
Implementacija meunarodnih standarada ISO 9000

Trea faza - dokumentovanje identifikovanih

procedura i procesa. Ovo je jedna od najzahtevnijih
etapa uopte zato to se pri dokumentovanju mora
voditi rauna o tome da se sa to manje dokumenata
pokriju sve procedure i procesi, a da pri tom budu
funkcionalni i u potpunosti jasni svim zaposlenim. Od
preciznosti i efikasnosti dokumenata zavisi uspenost
implementacije.
Nakon identifikacije i dokumentovanja procedura
prelazi se na njihovu implementaciju. Implementacija
predstavlja projektovanje sistema kvaliteta u praksi i
vri se postepeno, korak po korak.

Postupak uvoenja Sistema menadment

kvalitetom ili
Implementacija meunarodnih standarada ISO 9000

etvrta faza - sertifikaciju standarda sistema

kvaliteta od strane nezavisnog meunarodnog
sertifikacionog tela. Sertifikacija sistema
menadmenta kvaliteta predstavlja eksternu
kontrolu. Nakon pozitivnog izvetaja sa ove kontrole
sledi izdavanje sertifikata za kvalitet, odnosno
akreditacije.
Peta etapa - interna kontrola, koju organizacija vri
po ustanovljenoj proceduri. Cilj interne kontrole je
otklanjanje nedostataka i usavravanje procesa, u
cilju neprestanog poboljanja TQM u organizaciji.

 SISTEMI MENADMENTA KVALITETOM

ISO 9001:2008
ta je Sistem Menadmenta Kvalitetom (QMS)?
QMS, usaglaen sa zahtevima standarda ISO
9001:2000, je nain na koji Vaa organizacija
upravlja i kontrolie one poslovne aktivnosti koje
se odnose na kvalitet
QMS sadri organizacionu strukturu Vae
organizacije ukljuujui planiranje, procese,
resurse i dokumentaciju koju koristite za
ostvarivanje ciljeva kvaliteta da bi obezbedili
poboljavanje svojih proizvoda/usluga i ispunili
zahteve svojih klijenata.

Zato je Vam je potreban QMS?

Sticanje i/ili uvrivanje poslovnog poverenja kod poznatih i
posebno potencijalnih klijenata.
Poboljavanje poslovne sposobnosti i produktivnosti.
Vee usmerenje na ostvarivanje poslovnih ciljeva i oekivanja
klijenata.
Postizanje i odravanje stabilnog nivoa kvaliteta proizvoda/usluga
radi zadovoljavanja zahteva i izraenih potreba klijenata.
Poveanje zadovoljstva klijenata.
Potvrivanje da je eljeni nivo kvaliteta postignut i da se odrava
Stvaranje mogunosti za osvajanje novih trita i uveanje udela
na postojeem tritu.
Dobijanje sertifikata ISO 9001 od strane akreditovanog
sertifikacionog tela, po Vaem izboru.
Mogunost uestvovanja i nadmetanja na licitacijama.
QMS ISO 9001 je primenjen u vie od 540.000 organizacija u 160
zemalja sveta.

 Kako uspostaviti QMS?

Planirajte Utvrdite ciljeve i uspostavite procese
potrebne za dobijanje rezultata, u skladu sa zahtevima
klijenata i politikom preduzeda.
Uradite: Primenite procese.
Merite i vrednujte: Pratite i merite procese i
proizvod/uslugu, porededi ih sa politikom, ciljevima i
zahtevima za
proizvod/uslugu i izvetavajte o rezultatima.
Delujte: Preduzmite akcije za stalno poboljavanje
performansi procesa.

ISO 14001:2004

SISTEMI UPRAVLJANJA ZATITOM IVOTNE SREDINE

ISO 14001:2004
ta je Sistem Upravljanja Zatitom ivotne Sredine (EMS)?
EMS, usaglaen sa zahtevima standarda ISO 14001:2004, je nain na koji
Vae preduzee jasno pokazuje svoj uinak u zatiti ivotne sredine putem
kontrole uticaja svojih aktivnosti, proizvoda ili usluga na ivotnu sredinu, a u
skladu sa svojom politikom i ciljevima zatite ivotne sredine.
EMS omoguava da Vae preduzee ustanovi i oceni efikasnost
postupaka za utvrivanje politike i ciljeva zatite ivotne sredine, da
postigne usaglaenost sa njima i da drugima pokae tu usaglaenost.
EMS pomae Vaoj organizaciji da stekne poverenje zainteresovanih
strana da je rukovodstvo obavezno da ispunjava zahteve iz politike zatite
ivotne sredine i ostvaruje opte i posebne ciljeve zatite ivotne sredine;
da je naglasak vie na preventivnim nego na korektivnim merama; da
moete da pruite dokaze o osnovanoj predostronosti i o usaglaenosti sa
zakonskim propisima i da koncepcija EMS ukljuuje proces stalnog
poboljavanja.

ISO 14001:2004

Zato je Vam je potreban EMS?

Sticanje poverenja korisnika/kupaca da postoji obaveza upravljanja
zatitom ivotne sredine koja se moe prikazati.
Odravanje dobrih odnosa sa javnostima i drutvenom zajednicom.
Zadovoljavanje kriterijuma investitora i uspeniji pristup kapitalu.
Zakljuivanje osiguranja uz povoljnije uslove i podnoljive trokove.
Poveanje ugleda i udela na tritu (posebno inostranom).
Zadovoljavanje kriterijuma za sertifikaciju.
Poboljavanje upravljanja trokovima.
Smanjenje broja nezgoda za koje se snosi odgovornost.
Pokazivanje osnovne predostronosti.
Uteda ulaznog materijala i energije.
Olakavanje dobijanja dozvola i ovlaenja.
Podsticanje razvoja i zajednikog korienja reenja u oblasti zatite
ivotne sredine.
Poboljavanje odnosa izmeu delatnosti (industrije, pruanja usluga) i
vlade.

ISO 14001:2004
Kako uspostaviti EMS?
Planirajte:
Utvrdite svoju politiku zatite ivotne sredine i obaveze u svom EMS
i izradite plan za njihovo ostvarivanje.
Uradite:
Obezbedite uslove i pomodne mehanizme potrebne za ostvarivanje
svoje politike zatite ivotne sredine, optih i posebnih ciljeva, uz
primenu odgovarajudih dokumenata ISO 9001:2008
Merite i vrednujte:
Pratite, merite i vrednujte svoj uinak zatite ivotne sredine.
Delujte:
Preispitujte i stalno poboljavajte svoj sistem upravljanja zatitom
ivotne sredine radi poboljavanja ukupnog uinka zatite ivotne
sredine

Koja je razlika izmeu ISO 9001 i ISO 14001

Vedina ISO standarda je veoma specifina po pitanju

konkretnog proizvoda, materijala ili procesa.
Meutim ISO 9001 (kvalitet) i ISO 14001 (okolina) su
sistem standarda opteg menadmenta".
Opti" znai da isti standard moe da se primeni na
bilo koju organizaciju, veliku ili malu, bilo koji proizvod
ili uslugu, u bilo kom sektoru ili aktivnosti, i koje god
preduzede, javna administracija ili vladin sektor .
ISO 9001 sadri opti set zahteva za primenu sistema
menadmenta kvaliteta, i ISO 14001 za sistem
menadmenta okoline.

ISO/IEC 17025:2005

SISTEMI MENADMENTA KVALITETOM LABORATORIJE

ISO/IEC 17025:2005
ta je Sistem Menadmenta Kvalitetom Laboratorije?
Sistem Menadmenta Kvalitetom Laboratorije, usaglaen sa
zahtevima standarda ISO/IEC 17025:2005 Opti zahtevi za
kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za
etaloniranje, namenjen je laboratorijama prve, druge i tree strane,
kao i laboratorijama u kojima su ispitivanja i/ili etaloniranja deo
kontrolisanja i sertifikacije proizvoda.
Sistem Menadmenta Kvalitetom Laboratorije sadri organizacionu
strukturu Vaih laboratorija, ukljuujui planiranje, procese,
administrativne i tehnike operacije, resurse i dokumentaciju koji
koriste korisnicima usluge laboratorija, organima uprave koji donose
propise i akreditacionim telima za potvrivanje ili priznavanje
kompetentnosti laboratorije.

ISO/IEC 17025:2005

Zato je Vam je potreban QMS?

Sticanje i/ili uvrivanje poslovnog poverenja kod poznatih i
posebno potencijalnih klijenata.
Porast potreba za korienjem sistema menadmenta.
Prihvatanje razultata ispitivanja i etaloniranja izmeu drava.
Olakavanje saradnje izmeu laboratorija i drugih tela pri razmeni
informacija i iskustava.
Poveanje zadovoljstva klijenata.
Olakavanje saradnje pri harmonizovanju standarda i procedura.
Onemoguavanje kompromitujueg uticaja na usklaenost
laboratorije sa zahtevima standarda ISO/IEC 17025:2005.
Prikazivanje nepristrasnosti, eliminisanje uticaja (komercijalni,
finansijski i ostali pritisci) na tehniko odluivanje i stvaranje uslova
za poverenje u samostalnost odluivanja i integritet u vezi sa
aktivnostima ispitivanja ili etaloniranja.
Dobijanje Reenja o akreditaciji od strane akreditacionog tela, po
Vaem izboru.

ISO/IEC 17025:2005
Kako uspostaviti QMS?
Planirajte:
Utvrdite politiku, sisteme, programe, procedure i uputstva u
skladu sa podrujem delatnosti i u meri neophodnoj za
obezbeenje poverenja u kvalitet rezultata ispitivanja i/ili
etaloniranja
Uradite:
Primenite zahteve koji se odnose na menadment, tehnike
zahteve i procese.
Merite i vrednujte:
Pratite i merite procese ispitivanja i/ili etaloniranja, poredei ih
sa politikom, ciljevima i zahtevima i izvetavajte o rezultatima.
Delujte:.
Preduzmite akcije za stalno poboljavanje performansi
procesa

ISO 22000:2005
ISO 22000: 2005 - meunarodni standard za
menadment bezbednosti hrane (Food safety
management systems)
Izdat je 1. septembra 2005 od strane Meunarodne
organizacije za standardizaciju (ISO) i u mnogim
evropskim zemljama je ve uveliko zauzeo mesto
HACCP u oblasti prehrambene industrije.
S obzirom na to da opasnost za bezbednost hrane
moe da se pojavi u bilo kom stadijumu proizvodnog
lanca, preko je neophodna efikasna kontrola i
eliminacija ili smanjenje mogunosti pojave opasnosti
na prihvatljiv nivo.

ISO 22000:2005
Standard ISO 22000:2005 je mogue primeniti u
sve oblike poslovanja koji se dovode u direktnu ili
indirektnu vezu sa prehrambenim lancem: od
proizvodnje hrane za ivotinje, preko primarne
proizvodnje, proizvodnje, prerade i skladitenja,
distribucije pa sve do maloprodaje, ugostiteljstva i
drugih vidova raspoloivosti hrane potroaima,
ukljuujui i poslovanja koja pruaju samo uslugu,
proizvoae maina, ambalae, sredstava za
ienje i dezinfekciju, dodataka i ostalog to ulazi
u oblast poslovanja sa hranom.

ISO 26000

Prvog novembra 2010. godine na sveanosti u seditu ISO-a u

enevi promovisan je izlazak iz tampe jednog od najiekivanijih
meunarodnih standarda u poslednjih nekoliko godina ISO 26000,
Guidance on Social Responsibility.

Generalni sekretar ISO-a g. Rob Stil je na sveanosti povodom tog

znaajnog dogaaja naglasio da je primena standarda ISO 26000
veoma iroka, da standard, izmeu ostalog, pomae organizacijama
u definisanju aktivnosti drutvene odgovornosti, prua praktino
uputstvo u vezi sa operacionalizacijom drutvene odgovornosti,
promovie zajedniku terminologiju u oblasti drutvene odgovornosti
i iri svest o drutvenoj odgovornosti.

ISO 26000
Standard identifikuje sedam kljunih oblasti: upravljanje
organizacijom, ljudska prava, radna praksa, ivotna sredina,
fer poslovna praksa, zatita potroaa, ukljuivanje zajednice
i razvoj.

Rad na standardu je zapoeo jo 2005. godine i odvijao se u

okviru ISO Radne grupe za drutvenu odgovornost, koja je
dostigla najveu brojnost u celokupnoj dosadanjoj praksi
meunarodne organizacije za standardizaciju. Institut za
standardizaciju Srbije je aktivno uestvovao u radu na izradi
ovog standarda preko predstavnika nacionalne komisije za
standarde ISS/KS A223.

ISBN
Meunarodni standard za knjige (The International
Standard Book Number - ISBN) je jedinstveni
numeriki komercijalni identifikator knjiga koji se bazira
na 9-digit Standard Book Numbering (SBN) kodu koji je
kreirao Gordon Foster, sada Emeritus profesor statistike
na Trinity College, Dublin, za prodavce i izdavae 1966.
10-digit ISBN format je razvijen od strane International
Organization for Standardization (ISO) i objavljen je
1970 kao meunarodni standard ISO 2108.

Institut za standardizaciju Srbije

Prema Zakonu o standardizaciji (Slubeni glasnik Republike Srbije, br . 36/ 2009)

i Odluci o izmenama i dopunama osnivakog akta Instituta za standardizaciju
Srbije (Slubeni glasnik Republike Srbije , br. 88 /2009 ), Institut za standardizaciju
Srbije (ISS) je jedino nacionalno telo za standardizaciju Republike Srbije, ustanova
koja ima status pravnog lica i posluje u skladu sa propisima kojima se ureuje pravni
poloaj javnih slubi. Osniva Instituta je Vlada Republike Srbije.

ime se bavi
Institut za standardizaciju Srbije
donosi, razvija, preispituje, menja, dopunjava i povlai srpske standarde i srodne
dokumente;
obezbeuje usaglaenost srpskih standarda i srodnih dokumenata sa evropskim i
meunarodnim standardima i srodnim dokumentima;
vodi registar srpskih standarda i srodnih dokumenata u svim fazama razvoja;
uestvuje u izradi i preispitivanju evropskih i meunarodnih standarda i srodnih
dokumenata koje donose evropske i meunarodne organizacije za standardizaciju u
oblastima za koje postoje potrebe i interesi Republike Srbije, a za koje se oekuje
preispitivanje ili donoenje srpskih standarda i srodnih dokumenata;

 sarauje sa evropskim i meunarodnim organizacijama za

standardizaciju i nacionalnim telima za standardizaciju
zemalja potpisnica odgovarajuih sporazuma iz oblasti
standardizacije;
izvrava druge zadatke u skladu sa obavezama iz
meunarodnih ugovora u oblasti standardizacije koji
obavezuju Republiku Srbiju;
obezbeuje dostupnost javnosti srpskih standarda, srodnih
dokumenata, publikacija, kao i standarda i publikacija
odgovarajuih evropskih i meunarodnih organizacija i drugih
zemalja i vri njihovu prodaju;
daje osnovu za izradu tehnikih propisa;
priprema programe i godinje planove donoenja srpskih
standarda;

 deluje kao informacioni centar, u skladu sa zahtevima

predvienim odgovarajuim meunarodnim sporazumima i
obavezama koje proizlaze iz lanstva u odgovarajuim
evropskim i meunarodnim organizacijama za
standardizaciju;
predstavlja i zastupa interese Republike Srbije u oblasti
standardizacije u evropskim i meunarodnim organizacijama
za standardizaciju, kao i u njihovim telima;
odobrava upotrebu znaka usaglaenosti sa srpskim
standardima i srodnim dokumentima, u skladu sa svojim
pravilima;
promovie primenu srpskih standarda i srodnih dokumenata;
obavlja i druge poslove iz oblasti standardizacije, u skladu sa
zakonom, aktom o osnivanju i statutom.

Uspostavljanje integrisanog sistema menadmenta kvalitetom i sigurnodu

informacija u Institutu za standardizaciju Srbije uspeno je zavreno dobijanjem
sertifikata o usaglaenosti sistema sa zahtevima standarda ISO 9001 i ISO/IEC
27001., 28. januara 2011. godine,
Sertifikacija sistema menadmenta kvalitetom prema standardu ISO 9001
nije novina u svetu nacionalnih organizacija za standardizaciju. Meutim,
dobijanjem sertifikata za usaglaenost sa zahtevima standarda ISO/IEC
27001 Institut je postao prva nacionalna organizacija za standardizaciju koja
je uspostavila i sertifikovala sistem menadmenta sigurnou informacija.
Time je Institut potvrdio svoje nastojanje da bude moderna i dobro
organizovana institucija i ravnopravan partner u meunarodnoj i evropskoj
standardizaciji,, institucija koja je sposobna da ispuni zahteve svojih
lanova, korisnika i svojih zaposlenih i koja e posveenost svojim
korisnicima stalno dokazivati poveanjem kvaliteta svojih usluga,
dostupnou i integritetom svojih izdanja i poveanjem kompetentnosti i
profesionalizma svojih zaposlenih.

Akreditaciono telo

() ,
.

.
. , ,
-
.

:
1) ;
2) ;
3) ;
4) ;
5) ;
6) .

Akreditaciono telo



.
,


,
.

Akreditaciono telo

,
,
:
1.
, , , ,
;
2.
, ;
3.
,
;
4. ;
5. ;
6. ;
7.
;
8.
,
.

Koliko e kotati uvodjenje

standarda?
Standardizacija je vid sistematizacije poslovanja
i sam po sebi trai odreene resurse kako bi se
poslovanje pribliilo zahtevima nekog standarda
(ISO 9001, ISO 14001, OHSAS 18001,
HACCP). Cena se odreuje prema zahtevima
korisnika, ukoliko se eli dobiti vrednost tj.
ukoliko sistemom elite reiti neki problem i
napraviti novu postavku organizacije cena e biti
vea, a ukoliko je jedini cilj dobijanje sertifikata
za tendere i izvoz, kvalitet projekta je nii, a
samim tim i cena projekta.

Kako se uvodi standard?

Standard se uvodi, ili kako je pravilnije rei, vri
se priprema sistema za odgovor na zahteve
odgovarajueg standarda tako to se u saradnji
sa konsultantskom kuom prvo snimi stanje, tj.
napravi analiza ispunjenja zahteva i procena
potrebnog obima poslova, a zatim kreira termin
plan implementacije koji se odnosi na izradu i
primenu dokumentacije koja
opisuje(standardizuje) procese koji se deavaju
kod klijenata, a usklaeni su sa zahtevima
odgovarajueg standarda.

Vreme potrebno za sertifikaciju

Oprtimalno vreme uvoenja sistema
menadmenta je od 4 do 6 meseci,
zavisno od sloenosti standarda na koji se
odgovara. Mogue je smanjivati vremenski
rok, ali to znai i sniavanje kvaliteta
usluge, tj. manja funkcionalnost projekta
na kraju realizacije.

Kako se sertifikuje standard ISO 9001?

Nakon to je standard ISO 9001 uspeno

implementirani u Vaoj organizaciji, sertifikaciju
standarda ISO 9001 izvrava nezavisno
meunarodno sertifikaciono telo.
Sertifikacija standarda predstavlja eksternu
kontrolu, nakon ijeg pozitivnog izvetaja sledi
izdavanje sertifikata za kvalitet koji se obnavlja
na godinjem nivou.