Dervis I smrt

U romanu ,,Dervis I smrt Mesa Selimovic je opisao kako covek

veoma lako moze da se prevari I da bude prevaren.Kako ima
raznih ljudi koji cine nepravdu I koji ne mare za neciji zivot I
neciju sudbinu.Sta treba uraditi? Da li smo stvoreni da mrzimo
ili je to neizbezno kada nam neko oduzme ono sto je deo nas?
Ne mozemo se odupreti zelji za osvetom,ona nas vuce da
srljamo nekim pogresnim putem .Putem bez povratka.
Ahmed Nurudin je ostao bez brata.Ubili su ga bez milosti.Nisu
dozvolili da se pravedno osudi jer njima pravda nije ni bitna.Nje
odavno nema.Pa ni sam Harun nije ucinu neku veliku
nepravu.Jednostavno je bio na pogresnom mestu u pogresno
vreme.Da li je to bila sudbina ili podli plan nekih drugih ljudi ?
Ima I jednog I drugog.Trazio je pomoc ,mogao je da ucestvuje u
zaveri protiv coveka koji mu je postao prijatelj.Nekog bez koga
nije mogao da zamisli svoj zivot,ma kakav on bio.Dugo je vec bio
sam.Zaboravljen I odbacen od sveta.Bio je dervis koji je znao
samo za put koji vodi ka Bogu,ka nekom vecem cijlju.Sada je I
posle cetrdeset godina na pocetku lutanja kroz ovaj veliki okean
postojanja,pokusava da pronadje pravdu I nekoga ko ce mu
pomoci da ne zaluta.Tu je Hasan ali ni on nije uspeo da je
vrati,nije mu Ahmed dozvolio.Nesvesno je odbio pomoc koju
mu je pruzao.Nije mogao da razume pravu ljudsku
prirodu,nesto ga je odvlacilo.To su bile njegove misli I njegova
savest.Neka vrsta pravde za koju je samo on znao.Pokusao je da

razume,da ne osudjuje ali je sve to bilo samo gubljenje

vremena.Brat mu je mrtav.I dok sada njegov tabut lagano
spustaju u zemlju pored tekijske kapije,jedino sto se u njemu
budi jeste mrznja I zelja za osvetom.Mozda zvuci kao prazna
prica ali ona nas stvarno vuce ka dnu,ka ludosti I losim
odlukama.Svaki plan skovan protiv vlasiti,ako si sam I ako ti iza
ledja stoji neko ko je zasluzan za smrt tvoga brata,nista drugo
ne mozes njime dobiti nego jedinu I sigurnu smrt.Tako zapisano
odavnina.I kada si siguran da neprijatelja drzis pod kontroloim
ipak je on taj koji tebe drzi I I koji u tisini smislja nacin da te
zbrise sa lica zemlje.Mozda ga treba drzati blizu ali nikada ne
treba imati veru da se promenio.Da je mrznja I zloba izasla iz
njega.Nije,ona sada kljuca sve vise,jer je svakome svoja nesreca
najveca I ona je opravdanje za sve sto radi I za svaki
postupak.Da,takav je bio Mula Jusuf.Nije mogao da se zaustavi
u svojoj igri.Mogao je samo da plete mrezu I nista vise.Nema
natrag.Korak je vec napravljen,sad je proslost koja slika neku
nesrecnu buducnost.I dok sada po drugi put sedi u tvrdjavi koja
donosi jednio smrt,moze da se seti brata I Hasana koji kao slika
nekog proslog zivota ili slika nekog, zeljenog,skrivenog,sada se
lagano smenjuju I golicaju njegova osecanja koja naviru tako
brzo I u velikom broju da mu nista drugo ne preostaje nego da
saceka smrt koja se lagano priblizava.Ne moze vise ni da
misli.Prazan je njegov um,ostala je samo senka nekadasnjeg
dervisa.Sada je samo osudjenik koji ceka sna svoju kaznu I nista

se ne moze vise promeniti.

Ali I kada se najmanje nadamo moze se desiti preokret.Pojavio
se neko ko je olaksao smrt Ahmedu Nurudinu.Njegov sin.Nije
znao ni da postroji,jednostavno se iznenada pojavio I postao
jedino po cemu jos mozemo pamtiti ovog izgubljnog coveka.Da
li je on to zasluzio? Na nama je da svako na svoj nacin shvati
sudbinu ovih ljudi iz neke male kasabe kojima je jedino ostalo
da ih pamtimo po Hasanu,Harunu I Ahmedu Nurudinu.