ZBORNIK 17 18 Generacija

ZBORNIK
BEOGRADSKE OTVORENE KOLE

RADOVI STUDENATA
ODELJENJA ZA NAPREDNE DODIPLOMSKE STUDIJE
GENERACIJA 2009/2010
COLLECTION OF ESSAYS
DEPARTMENT FOR ADVANCED
UNDERGRADUATE STUDIES
OF THE BELGRADE OPEN SCHOOL
STUDENTS` ESSAYS
GENERATION 2009/2010
Izdava
Beogradska otvorena kola
Beograd, Masarikova 5, Palata Beograd, XVI sprat
Tel: +381 11 30 65 800, 30 61 372
Faks: +381 11 36 13 112
Elektronska pota: bos@bos.rs
http://www.bos.rs
http://www.facebook.com/bos.rs
Za izdavaa
Vesna uki
Urednik
Marinko Vuini
Tehniki urednik
Nikola Stevanovi
ISBN
978-86-83411-60-3
Ocene iznesene u radovima predstavljaju lini stav autorki i autora i ne izraavaju

miljenja Beogradske otvorene kole niti Strunog odbora Zbornika
ZBORNIK
RADOVI STUDENATA
ODELJENJA ZA NAPREDNE DODIPLOMSKE STUDIJE
STUDENTS` ESSAYS
Beograd
Belgrade
2012
SADRAJ CONTENTS
Predgovor..............................................................................................................9
XVII Generacija
Evropa i meunarodni odnosi
Aleksandra Obradovi
Srbija u procesu evropskih integracija
koraci do lanstva-..........................................................................................15
Bojana Brajkov
Pravno regulisanje globalnog
problema klimatskih promena.........................................................................27
Ivana Paji
Prikaz politike situacije u Ukrajini
Od sticanja nezavisnosti do predsednikih
izbora 2010. godine............................................................................................39
Jelena Uskokovi
Pristupanje Bugarske Evropskoj uniji..............................................................51
Milenica Cvetkovi
Ekoloka politika Evropske unije i njena regionalna primena.....................63
Ekonomija
Pavle Mihajlovi
Ekonomske slobode i privredni rast
Studija panel podataka tranzicionih zemalja (1996 2010).........................77
Stefan Ili
Fiskalna decentalizacija u Srbiji........................................................................99
drutvo, kultura i mediji

Ivana Dilpari
Sadraj etiketa na vinskim flaama................................................................113
Jelena Jovanovi
Sletanje na mesec 1969. godine u beogradskoj tampi................................133
Vinja Kisi
Podsticanje kulturnih i kreativnih industrija kao polja
ekonomskog razvoja: komparativna analiza kulturnih
politika Velike Britanije, panije, Hrvatske i Srbije.....................................147
Politika teorija i filozofija
Nataa Milovi
Platon i Diltaj: izmeu bia i duha.................................................................175
Psihologija
Ivana irovi
Debata o predstavama: mentalno
pretraivanje izmiljenih mapa.......................................................................195
Drutvo znanja
Aleksandar Kosti
Uloga obrazovanja u reformi javne uprave u Srbiji.....................................213
Milica Vasi
Intelektualni kapital i menadment znanja ..................................................235
Tijana Vladisavljevi
Poverenik za informacije od javnog
znaaja kao impuls demokratiji......................................................................245
XVIII Generacija
Marko Dai
Delotvornost Evropske unije na bliskom istoku: misija pomoi na
graninom prelazu Rafa...................................................................................261
Tamara Jani
Development of International Presence in Kosovo.....................................273
Drutvo i obrazovanje
Bojan Avramovi
Uticaj mobilnosti na stavove mladih ljudi u Srbiji.......................................287
Evica Ku
Obrazovanje u Srbiji kao parametar/pokazatelj
rodne ravnopravnosti.......................................................................................303
Maja Markovi
Rezultati istraivanja o percepciji korupcije na
hemijskom i medicinskom fakultetu u Beogradu........................................311
Sanja Nasevski
Popularna muzika kao polje ideoloke borbe u bivoj Jugoslaviji.............319
Sanja Vico
Ishrana i tijelo...................................................................................................329
Ekonomija
Mihailo Gaji
Javni dug i budetski deficit zemalja EMU i Mastrihtski kriterijumi........347
Stefan Surli
Koncept graanske neposlunosti Dona Rolsa...........................................363
Predgovor
Zbornici radova svake generacije studenata Odeljenja za napredne

dodiplomske studije Beogradske otvorene kole uvek su inspirativno
svedoanstvo o ispunjavanju nae obrazovne i kulturne misije da budemo
mesto kreativnog i kritikog susretanja razliitih ideja, pogleda na svet i shvatanja izazova pred kojim se nalazi ne samo nae drutvo. Veoma je vano
to se nai studenti u svojim radovim bave i pitanjima koji imaju globalniji
politiki, kulturoloki i civilizacijski znaaj. Vie nego ikada naem drutvu
su potrebni mladi ljudi koji e snano reafirmisati i obogatiti ideju i praksu
kritikog dijaloga i stvarati uslove da se otvaraju i osmiljavaju novi horizonti u preispitivanju socijalnih, ekonomskih, politikih i medijskih oblasti
naeg ivota. Svaka generacija studenata BO-a nosi i artikulie na poseban
nain svoj senzibilitet, a samim tim i specifian odnos prema najznaajnijim
i naizazovnijim pitanjima savremenog drutva. Veoma je vano to se u studentskim radovima neprestano javljaju nove i teme i oblasti prouavanja i
time se postie toliko neophodna dinamika u intelektualnom razvoju studenata, ali i nae kole.
Radovi sedamnaeste i osamnaeste generacije studenata BO-a jasno pokazuju kako se otvaraju novi prostori u razmatranju najvanijih i najaktuelnijih pitanja savremenog drutva.To se najbolje moe videti iz naslova tema
koje su zastupljene u radovima: Ekoloka politika Evropske unije i njena
regionalna primena, Ekonomske slobode i privredni rast, Sadraj etiketa
na vinskim bocama, Sletanje na Mesec 1969. godine u beogradskoj tampi,
Podsticanje kulturnih i kreativnih industrija kao polja ekonomskog razvoja: komparativna analiza kulturnih politika Velike Britanije, panije, Hrvatske i Srbije, Platon i Diltaj izmeu bia i duha, Intelektualni kapital i
menadment znanja, Poverenik za informacije od javnog znaaja kao impuls demokratiji, Rezultat istraivanja o percepciji korupcije na Hemijskom
i Medicinskom fakultetu u Beogradu, Ishrana i telo. Verujemo da e ovi
radovi biti meu prvima u bibliografijama naih studenata koji su se ve
dokazali u svom naunom radu.
Marinko Vuini
ZBORNIK
RADOVI STUDENATA
Drutvo i obrazovanje
Aleksandra Obradovi
Tutor: mr Vladimir Ateljevi
Centar za obrazovne politike, Beograd
SRBIJA U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA

koraci do lanstvaUvod
Poslednja decenija dvadesetog veka predstavlja sumoran period u
istoriji balkanskih zemalja kada su u pitanju potovanja elementarnih
evropskih vrednosti mira, demokratije, ljudskih i manjinskih prava. Dok
su se u Evropskoj uniji odigravali procesi integracija, na Zapadnom Balkanu
ovaj istorijski period obeleili su konflikti i razdvajanja. Iako je SFRJ bila
jedan od osnivaa i punopravni lan najznaajnijih evropskih organizacija
za saradnju, drave koje su nastale nakon ratnih sukoba, ostale su prilino
udaljene, kako od formalnog lanstva, tako i od sutinskih vrednosti koje
ove organizacije uspostavljaju, neguju i tite. Tek na kraju dvadesetog veka
drave Zapadnog Balkana zapoinju svoju zakasnelu integraciju.1 Povratak
ili pribliavanje zahtevali su niz korenitih reformi postkonfliktnih drutava
u celini.
Bilateralni odnosi Srbije sa EU su ukljueni u iri okvir politike
Unije prema zemljama Zapadnog Balkana, Politika EU prema zemaljama
Zapadnog Balkana je od sredine 1999. godine dobila naziv Proces
stabilizacije i pridruivanja (PSP)2. PSP predstavlja razraenu i inoviranu
verziju pristupa, koji je EU definisala nakon zakljuenja Dejtonskog/
Pariskog sporazuma 1995/96. prema zemljama bive Jugoslavije i Albaniji.
PSP je zamiljen kao institucionalno krai put za pridruivanje Uniji, koje
se sada moe ostvariti u jednom koraku (zakljuenjem Sporazuma o
stabilizaciji i pridruivanju SSP), a ne u dva pravno-ugovorna koraka,
kao ranije (prvo Sporazum o trgovini i saradnji, pa Sporazum o asocijaciji).
1 Duko Lopandi, Reforma Evropske unije, Zapadni Balkan i Srbija, Institut ekonomskih
nauka, Beograd, 2007.
2 Tanja Mievi, Srbija u procesu pridruivanja Evropskoj uniji zbornik radova, FPN,
Beograd, 2008
15
Collection of Essays of the Belgrade Open School
Students Essays 2009/2010
Pri tome, naelo politikog uslovljavanja se primenjuje sistematski, putem

monitoringa, odnosno periodinih izvetaja koje priprema Komisija EU, a
usvaja Savet EU.
Reformski put koji Srbija prelazi ka stratekom cilju, a to je punopravno
lanstvo u EU, zapravo je usmeren na dostizanje politikog, pravnog,
ekonomskog i bezbednosnog nivoa razvoja, koje su drave lanice ve
ostvarile. Spremnost za punopravno lanstvo u EU svodi se u sutini na
usvajanje i potovanje pravila, kojima se ureuju, kako nain unutranjeg
funkcionisanja drave, tako i odnosi te drave sa drugima. Osnovni
kriterijum za ravnopravnost je spremnost da se uspostavljena pravila i
civilizacijske tekovine usvoje i primene.
Od potpisivanja SSP-a do lanstva
Zakljuenjem SSP-a Srbija je ula u novu fazu odnosa sa EU. Prvi put
ovi odnosi funkcionisae na ugovornoj bazi. Srbija je time dobila status
pridruene drave, i omogueno je fazno ukljuivanje u unutranje trite
EU formiranjem zone slobodne trgovine, samim time ostvaren je i prvi
korak ka ostvarivanju konanog cilja lanstva u EU. Sa druge strane,
SSP nosi i veliku odgovornost. Ta odgovornost odnosi se na primenu i
sprovoenje Sporazuma, ime su zapoete sveobuhvatne reforme koja se
moraju sprovesti kako bi Srbija bila spremna za lanstvo u EU.
Potpisivanjem SSP-a Srbija se obavezuje i na postepeno usklaivanje
zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropskih zajednica (acquis
communautaire). Usklaivanje je, u ranoj fazi, usredsreeno na osnovne
elemente pravnih tekovina, koji obuhvataju unutranje trite, pravosue,
slobodu i bezbednost, kao i druga podruja vezana za trgovinu. to se
unutranjeg trita tie, treba izdvojiti oblasti zatite konkurencije i kontrole
dravne pomoi. Pravila o zatiti konkurencije koja se odnose na pitanja
zloupotrebe monopolskog poloaja, na kartele i poloaj javnih preduzea,
prema ovim pravilima ocenjivae se na osnovu kriterijuma koji se primenjuju
u EU. To praktino znai da na tritu ne sme da bude nedodirljivih.
Institucionalni okvir primene SSP-a
U cilju sto bolje pripreme drutva, a naroito administracije za
nove obaveze koje proizilaze iz SSP-a, Srbija je u obavezi (prema lanu
72. SSP-a) da u dogovoru sa Evropskom komisijom, pripremi poseban
dokument Nacionalni plan integracije (NPI), dokument koji priprema
16
Zbornik Beogradske otvorene kole
Radovi studenata 2009/2010
svaka drava-kandidat za lanstvo u EU. Budui da Srbija jo nema takav

status Vlada Srbije je ovaj dokument pripremila i pre podnoenja zahteva
za lanstvo u EU, kako bi pokazala da ima veoma dobre administrativne
kapacitete koji su u stanju da ubrzaju proces evropske integracije.
NPI je precizan plan kako da se dostignu svi kriterijumi neophodni da
bi drava postala lanica EU, od politikih i ekonomskih, do detaljnijih
standarda koji postoje u Uniji u oblastima trgovine, poljoprivrede, zatite
ivotne sredine, infrastrukture i slino. Dakle, NPI predstavlja detaljnu
sliku reformi i aktivnosti koje e se realizovati narednih godina. Izradu ovog
dokumenta realizovala je Kancelarija za evropske integracije, a usvojen je na
sednici Vlade 9. oktobra 2008. godine.
Sporazumom je predvidjeno da se u cilju nadgledanja implementacije
Sporazuma kreira posebne institucionalna struktura koju ine3 :
Savet za stabilizaciju i pridruivanje zajedniko telo sastavljeno
od lanova Saveta EU, Evropske komisije i Vlade Srbije. Zaduen
je za kontrolu sprovoenja Sporazuma. U radu Saveta moi e da
uestvuje i Evropska investiciona banka kao posmatra.
Odbor (komitet) za stabilizaciju i pridruivnje pomagae Savetu u
obavljanju njegovih poslova, moe osnivati pododbore.
Parlamentarni odbor (komitet) za stabilizaciju i pridruzivanje
kao forum za sastajanje i razmenu miljenja srpskih i evropskih
parlamentaraca.
Dakle, naredna faza Procesa stabilizacije i pridruivanja koja e
obuhvatati sprovoenje SSP i pripremanje i voenje pregovora o lanstvu u
EU, predvia mnogo kompleksnije obaveze drave koja se nalazi na tom putu,
to mora da bude podrano i adekvatnim koordinacionim mehanizmom.
Stoga je Vlada donela odluku o formiranju novih koordinacionih tela u
procesu pristupanja EU, s ciljem ostvarivanja potrebnog stepena koordinacije
i kontrole procesa.
To su:
Koordinaciono telo za proces pristupanja EU telo koje razmatara
sva pitanja u vezi sa evropskim integracijama i koordinira rad
organa dravne uprave. Njime rukovodi predsednik Vlade.
Struna grupa Koordinacionog tela, kojom rukovodi direktor
Kancelarije za evropske integracije i u kojoj su efovi radnih grupa
za pregovore, bie glavno telo za horizontalno koordinisanje procesa pristupanja.
3 Tanja Mievi, Srbija u procesu pridruivanja Evropskoj uniji zbornik radova, FPN,
Beograd, 2008.
17
Podgrupe strune grupe(35) radne grupe za pregovore kao kljuni

mehanizam za koordinisanje razliitih oblasti pravnih tekovina EU, ija
se podela, nadlenost i sastav u osnovi podudaraju sa pregovarakim
poglavljima.
Podnoenje kandidature
Put nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sastoji
se od nekoliko faza. Duina trajanja svake pojedinane faze zavisi iskljuivo
od napretka drava u sprovoenju reformi i od uspeha u sprovoenju
obaveza preuzetih potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju.
Bitna razlika izmeu faze pre potpisivanja SSP-a i nakon toga, jeste u tome
to je glavnu re u fazi pre potpisivanja SSP-a, na strani EU, imala Evropska
komisija, sa kojom je SSP i pregovaran. Glavnu re nakon potpisivanja SSP-a
ima Evropski savet, budui da se pregovori o lanstvu vode prvenstveno sa
dravama lanicama, a ne samo sa Evropskom komisijom.
Prvi korak nakon potpisivanja SSP-a, jeste podnoenje zvaninog
zahteva za lanstvo u EU, pozivajui se na lan 49. Ugovora o osnivanju EU.
Da bi drava zatraila lanstvo u EU, kako se to Lisabonskim ugovorom
definie, neophodno je da potuje vrednosti na kojima je zasnovana i sama
EU. Radi se o potovanju osnovnih ljudskih vrednosti, prava i sloboda,
vladavini prava i itavom setu zajednikih principa zemalja lanica
poput zabrane diskriminacije, politikog pluralizma, tolerancije, pravde,
solidarnosti i jednakosti izmeu mukaraca i ena.
Proces i procedura kandidovanja za lanstvo, koji otpoinju momentom
podnoenja zahteva, nisu jednostavni i zahtevaju angaovanje celokupnog
adminstrativnog aparata, znaajne kadrovske potencijale drave, a iznad
svega vreme i snano politiko vostvo. Zahtev za lanstvo (kandidatura)
podnosi se Savetu ministara EU, tanije dravi koja predsedava Savetom
ministara. Vlada drave mora doneti zvaninu odluku o podnoenju zahteva
za prijem u lanstvo Evropske unije. Zahtev uobiajeno obuhvata nekoliko
dokumenata kojima se potvruje opredeljenost drave da pristupi EU uz
zvanino pismo predsedavajuem Saveta dostavlja se i Memorandum Vlade
u kojem se daje presek sprovedenih reformi pre svega u domenu potovanja
principa na kojima je zasnovana sama EU. Novina iz Lisabonskog ugovora je
da se o podnoenju zahteva za lanstvo obavetavaju nacionalni parlamenti
drava lanica. Sve drave centralne i istone Evrope su, uz zvanini zahtev za
prijem u lanstvo EU, podnosile i Deklaraciju Parlamenta, koju bi podrale
sve ili skoro sve parlamentarne stranke, pokazujui na taj nain izraz
18
politikog konsezusa, koji vai oko ovog stratekog pitanja. Sam trenutak
podnoenja kandidature jeste stvar politike procene najboljeg momenta za
taj potez. Za dravu, poput Srbije, koja je meu poslednjima potpisala SSP
u regionu, najbolji trenutak bio je moment potpisivanja SSP, 29. aprila 2008.
godine, to sluaj Slovenije potvruje, ali je usled nedostatka politikog
konsenzusa unutar Srbije, ak i po pitanju potpisivanja samog SSP-a, takav
scenario bio potpuno iskljuen. SSP nije potpisan i usled injenice da je
potpisivanje SSP-a pratilo usvajanje zakljuka Saveta EU kojim je stupanje
na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma i SSP-a uslovljeno punom
saradnjom sa Tribunalom u Hagu. Tako da se na taj trenutak ekalo jo
gotovo dve godine, odluka je usledila nakon niza povoljnih dogaaja.
Prvo je usledio pozitivan izvetaj glavnog tuioca Hakog tribunala,
Sera Bramerca, o saradnji Srbije sa ovim sudom, nakon kojeg je Holandija
pristala da ublai stav. efovi diplomatija drava EU na sastanku u Briselu
7. decembra 2009. godine, doneli su odluku o odmrzavanju Prelaznog
trgovinskog sporazuma. Inae, Prelazni sporazum Srbije i EZ potpisan je
29. aprila 2008. godine, kada i SSP i njime je predvieno da liberalizacija
trgovine otpone od 1. jula 2008. godine. Meutim, Evropska zajednica
je Zakljukom Saveta ministara, a na insistiranje Holandije, odluila da
ne pone da primenjuje Prelazni sporazum, dok Srbija ne dostigne punu
saradnju sa Meunarodnim tribunalom za ratne zloine u Hagu. Srbija
je jednostrano primenjivala Prelazni sporazum, tj. otpoela liberalizaciju
carina, od 29. januara 2009. godine.
Zatim je Savet ministara EU, (preciznije ministri unutranjih poslova
i pravosua) usvojio odluku tj. dopunu Regulative 539/2001 kojom se
dravljanima Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra 2009. godine
ukidaju vize za putovanja u zemlje engenskog prostora EU.
Dakle, graani Srbije, sa novim biometrijskim pasoem, moi e , bez
viza, da borave u svim zemljama EU izuzev Velike Britanije i Irske (nisu deo
zajednikog engenskog prostora, jer nisu prihvatile dogovor o ukidanju
granine kontrole na meusobnim granicama) najdue tri meseca, tokom
svakih pola godine. engenskim prostorom obuhvaene su, meutim, i tri
zemlje koje nisu lanice EU, ali su prihvatile i sprovode engenska pravila
o ukidanju granica Island, Norveka i vajcarska. Vize graanima Srbije
nee biti potrebne ni za Lihtentajn, koji se, iako nije lanica EU, izjasnio za
prikljuenje engenskom prostoru, ali jo nije ispunio sve potrebne uslove. Sa
pasoima Srbije nee biti potrebne vize ni za putovanja u Bugarsku, Rumuniju
i Kipar. Ove lanice EU, formalno jo nisu deo engenskog prostora jer nisu
ispunile sve potrebne uslove, ali potuju i sprovode odluke EU.
19
Naredni korak u procesu kandidovanja za lanstvo je na EU.4 Naime,

ukoliko u Savetu EU u formaciji ministara spoljnih poslova postoji konsenzus
o prijemu kandidature, ona se prosleuje Evropskoj komisiji (EK), od koje
tom prilikom Savet zvanino trai miljenje, odnosno procenu da li zemlja
ispunjava politike i ekonomske kriterijume za lanstvo u Uniji kao i da li
ima sposobnost za preuzimanje obaveza iz lanstva.
Da bi pribavila miljenje, Evropska komisija najpre treba da stekne
uvid u stepen ostvarenih reformi i usklaenosti domaeg zakonodavstva sa
evropskim, u 35 oblasti pravnih tekovina EU. U te svrhe priprema upitnik i
prosleuje ga dravi koja je podnela zahtev za lanstvo.
Na osnovu dobijenih odgovora izrauje se miljenje EK o tome da li je
zemlja spremna za status kandidata, kao i da li je zemlja spremna za sledeu
fazu definisanje okvirnog datuma za pregovore o pristupanju. Imajui
u vidu znaaj Upitnika, odnosno uticaj kvaliteta odgovora na budue
pregovore sa EK, od izuzetne vanosti je da odgovori budu formulisani
koncizno i jasno, sa tanim i proverenim podacima, kao i da budu
usaglaeni sa politikom i propisima i drave potencijalnog kandidata i EU.
Odgovori treba da prue precizne podatke o zemlji, od potovanja politikih
i ekonomskih kriterijuma, do stepena usaglaenosti zakonodavstva sa
propisima EU, kao i o institucionalnim i administrativnim kapacitetima
neophodnim za prihvatanje i primenu evropskih standarda u svakom od
35 pregovarakih poglavlja. Broj pitanja u upitniku razlikuje se u svakom
pojedinanom sluaju i zavisi od specifinih karakteristika zainteresovanih
drava potencijalnih kandidata. Upitnik koji je svojevremeno pripreman za
Hrvatsku brojao je oko 4500 pitanja, a za Crnu Goru 2178.
Kada drava odgovori na upitnik, Evropska komisija sastavlja miljenje
(Avis) koje se prosleuje Savetu. Po pravilu Evropska komisija ne upuuje
Savetu negativno miljenje ve iskljuivo pozitivno. Jedini izuzetak do sada
je, u drugoj polovini sedamdesetih godina, bila Grka. Jednoglasnoj odluci
Saveta ministara o kandidaturi prethodi i saglasnost Evropskog paralamenta,
koji takvu odluku donosi veinom glasova svojih lanova. Poslednja
instanca, kada drva i zvanino dobija status kandidata, jeste jednoglasna
odluka Evropskog saveta. Sticanje statusa kandidata otvara vrata poetku
pregovora o lanstvu, to je poslednja faza u pristupanju neke zemlje EU.
Verovatno i vanije od sticanja statusa kandidata jeste da Evropski savet, na
predlog Saveta ministara, donese odluku o datumu za poetak pregovora o
pristupanju.
4 Ivana R., Jelena ., Katarina D.,Vesna C., Zorana I., Budimir B., Vodi kroz proces
stabilizacije i pridruivanja, G17 Institut, Beograd, 2005.
20
Proces kandidovanja:
1. Podnoenje zahteva za lanstvo.
2. odluka Saveta EU o poetku postupka za dobijanje miljenja.
3. evropska komisija priprema i alje upitnik Republici Srbiji.
4. odgovori na pitanja u upitniku pripremljeni i dostavljeni Evropskoj
komisiji.
5. evropska komisija dostavlja dodatna pitanja i zahteve za pojanjenja.
6. dodatni odgovori i pojanjenja pripremljeni i dostavljeni Evropskoj
komisiji.
7. evropska komisija priprema i dostavlja Savetu ministara pozitivno
miljenje na osnovu koga Savet usvaja pozitivni Avis.
8. evropski savet odobrava status kandidata Republici Srbiji.
Dobijanje statusa kandidata veoma je bitno za dravu, ne samo u
pogledu daljeg procesa pribliavanja lanstvu, ve i zbog finansijske
pomoci5. Status kandidata omoguio bi otvaranje preostale tri komponente
instrumenta pretpristupne pomoi IPA. Samo u okviru prve komponente
Evropska komisija usvojila je nacionalni IPA program za Srbiju u ukupnom
iznosu od 164,8 miliona evra. Osnovni preduslovi za korienje svih pet IPA
komponenti su sticanje statusa kandidata i akreditacija decentralizovanog
sistema upravljanja fondovima EU od strane Evropske komisije (EK).
Pregovori o lanstvu
Da bi pregovori o lanstvu bili otvoreni,veoma je poeljno da Srbija ima
i ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, ija se ratifikacija vri
u parlamentima svih zemalja lanica. Potvrda, a i podrka Srbiji na daljem
putu evropskih integracija usledila je na zasedanju 14. juna 2010. godine
kada su ministri spoljnih poslova EU doneli odluku o poetku ratifikacije
SSP-a sa Srbijom, nakon to je glavni tuilac Hakog tribunala Ser Bramerc
obavestio Savet ministara da je saradnja Beograda i Hakog tribunala dobra.
Proces ratifikacije u 27 parlamenata nije oroen i moe da potraje i vie
od godinu dana, kao to je bio i sluaj sa Hrvatskom, koja je ekala tri i po
godine da se proces ratifikacije zavri. Oekuje se da e kandidatura Srbije
biti tema sledeeg zasedanja Saveta ministara EU u oktobru 2010. godine.
Zakazivanjem datuma poetka pregovora poinju pripreme za njihovo
voenje. Ulaskom u EU drava prihvata da se na njenoj teritoriji sprovode
5 Branko Budimir, Srbija i finansijska pomo EU, Izazovi evropskih integracija- asopis,
2008/2
21
pravila, koja vae na teritoriji ostatka EU, pravne tekovine EU postaju

njeno unutranje pravo, sa veom pravnom snagom od akata koje su doneli
dravni organi. Zbog toga se pregovori ne vode o sutini pravila, koja e
drava prihvatiti, nego o modalitetima, uslovima i vremenskim okvirima,
u kojima e postojea pravila EU poeti da se primenjuju. Pregovori traju
dok se EU i drava kandidat ne dogovore oko uslova pod kojima e dotina
drava postati lanica, odnosno oko prelaznih perioda, nakon kojih e se
za tu dravu primenjivati opti reim, koji vai u okviru EU. Pregovori se
vode u okviru 35 poglavlja pravnih tekovina EU, koje su organizovane po
sledeim oblastima6:
1. slobodno kretanje robe,
2. slobodno kretanje radnika,
3. pravo osnivanja preduzea i sloboda pruanja usluga,
4. slobodno kretanje kapitala,
5. javne nabavke,
6. pravo privrednih drutava (kompanijsko pravo),
7. pravo intelektualne svojine,
8. politika konkurencije,
9. finansijske usluge,
10. infromaciono drutvo i mediji,
11. poljoprivreda i ruralni razvoj,
12. ispravnost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika,
13. ribarstvo,
14. transportna politika,
15. energetika,
16. oporezivanje,
17. ekonomska i monetarna politika,
18. statistika,
19. socijalna politika i zapoljavanje,
20. preduzetnika i industrijska politika,
21. trans-evropske mree,
22. regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata,
23. saradnja u oblasti pravosua i osnovnih prava,
24. pravda, sloboda i bezbednost,
25. nauka i istraivanja,
26. obrazovanje i kultura,
27. ivotna sredina,
6 Meak, V., Jovanovi, N., Reina, S., Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, Vlada RS,
Kancelarija za pridruivanje EU, Beograd, 2005.
22
28. zatita potroaa i zdravstvena zatita,

29. carinska unija,
30. meunarodni ekonomski odnosi (External relations),
31. spoljna, bezbednosna i odbrambena politika (CFSP),
32. finansijska kontrola,
33. finansijske i budetske odredbe,
34. institucije,
35. ostalo.
Pregovori o lanstvu u EU traju proseku od 3 do 5 godina, to opet zavisi
od sposobnosti drave da u toku pregovora usklauje svoje zakonodavstvo
sa pravnim tekovinama EU. Praksa dosadanjih pregovora, koje je vodila
EU, govori da se prvo otvaraju laka poglavlja, poput poglavlja nauke i
istraivanje (25) i obrazovanja i kulture (26), kako bi se drava upoznala
sa nainom voenja pregovora i brzo postigao, psiholoki i politiki bitan,
napredak u zatvaranju tih poglavlja, a da se za kraj ostavljaju najkompleksnija
pitanja budeta (33), poljoprivrede (11) i regionalne politike i koordinacije
strukturnih instrumenata (22).
Uei na iskustvu istonog proirenja, EU je prebacila akcenat analize
napretka drave u procesu pregovora sa procesa usvajanja propisa na
fazu njihovog sprovoenja i sudske kontrole sprovoenja propisa. Time
se onemoguava da u dravi, koja nastoji da postane lanica EU, doe do
raskoraka izmeu pravnog stanja u zakonodavstvu i faktikog stanja na
terenu, gde se usvojeni, harmonizovani, propisi zapravo ne primenjuju.
Na ovaj nain se pojaava potreba za izgradnjom jakog administrativnog
i sudskog kapaciteta za primenu i sprovoenje propisa, koji su prethodno
usklaeni sa pravnim tekovinama EU (acquis communautaire).
Pored ove promene fokusa u toku pregovora, Evropska komisija je
u pregovorima sa Hrvatskom, a to e vaiti i za druge drave Zapadnog
Balkana, uvela novi princip za otvaranje pregovora u jednoj oblasti. To
podrazumeva uvoenje tzv. merila (kriterijuma) za otvaranje pregovora
(eng. benchmarks). Merila za otvaranje predstavljaju preduslov, koji drava
mora da ispuni, kako bi jedno poglavlje uopte bilo otvoreno, tj. uslov da
se uopte ue u pregovore u jednog oblasti acquis. Ta merila su uglavnom
zakoni, ili drugi pravni akti (podzakonski akti, Strategije ili Akcioni planovi
i drugo), koje drava mora da usvoji, kako bi se otvorili pregovori. Merila za
zatvaranje predstavljaju spisak propisa, koje drava u toku pregovora mora
da usvoji, kako bi se poglavlje okvirno zatvorilo. Okvirno zatvorena poglavlja
mogu biti ponovo otvorena i pregovarana u kasnijim fazama pregovora.
Sva poglavlja se okvirno zatvaraju, do momenta kada se zatvori i poslednje
23
poglavlje, odnosno dok se ne dogovori ceo Sporazum o pristupanju EU,

budui da je glavno pravilo u pregovorima sa EU da nita nije konano
dogovoreno, dok se i poslednje pitanje u toku pregovora ne dogovori.7
Nakon zakljuenja pregovora, potpisuje se Sporazum o pristupanju
EU, koji mora biti ratifikovan od strane Narodne skuptine, parlamenata
svih drava lanica EU u trenutku ulaska (u sluaju Srbije verovatno e to
biti 28 ili 29 drava) i Evropskog parlamenta. Drava ulazi u lanstvo EU
na dan koji je definisan u prelaznim i zavrnim odredbama Sporazuma o
pristupanju Evropskoj uniji, pod uslovom da je na vreme zavren proces
ratifikacije Sporazuma u parlamentima svih strana potpisnica. Meutim,
budui da proces ratifikacije traje oko 2 godine, drava, koja pristupa EU,
nakon potpisivanja Sporazuma o pristupanju EU, poinje da uestvuje
u radu organa EU, u svojstvu posmatraa, kako bi bila u mogunosti da
izrazi svoj stav u procesu donoenja odluka i kako bi bila u mogunosti da
svoje zakonodavstvo dalje usklauje sa pravnim tekovinama EU, usvojenim
nakon potpisivanja Sporazuma o pristupanju EU do trenutka stupanja u
lanstvo EU, kada se aktiviraju prava te drave kao drave lanice EU da
uestvuje u donoenju odluka u okviru organa EU.
Zakljuak
lanstvo u EU ne treba shvatiti samo kao spoljnopolitiki prioritet i cilj
ve kao sredstvo za postizanje razvijene i stabilne demokratije, ekonomskog
prosperiteta i socijalnog blagostanja. Kao sredstvo u ostvarivanju politikog,
ekonomskog i drutvenog cilja, a to je da dravljani Srbije ive kao svi
ostali graani EU, sa svim evropskim pravima i obavezama, i evropskim
vrednosnim orijentacijama i sa ivotnim standardom koji je karakteristian
za evropske drave. Najbre dostizanje tog cilja mogue je lanstvom Srbije
u EU. Iako EU ima svojih problema i izazova, ipak je tamo neto malo vie
predvidljivosti, izvesnosti i prosperiteta nego ukoliko se ostane izvan nje.
Pristupanje EU, kao to je ve prikazano u radu, zahteva ispunjenje politikih, ekonomskih i institucionalno-pravnih kriterijuma. Pored
nepobitne istorijske, kulturoloke i vrednosne povezanosti sa evropskim
narodima, neophodno je da se sa EU identifikujemo u pravnom i ekonomskom smislu. Drugim reima, neophodno je da dostignemo pravne i
ekonomske standarde Unije. Ovakve zahteve ne treba shvatati kao ucene niti
kao neto to je nemogue ostvariti. Naprotiv, njihovo zadovoljenje ukazalo
7 Meak, V., Jovanovi, N., Reina, S., Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, Vlada RS,
Kancelarija za pridruivanje EU, Beograd, 2005.
24
bi na demokratsku politiku zrelost Srbije da odgovori na postavljene

izazove kao i na postojanje politikog konsenzusa kao podrke, oslonca i
pokretaa evropskih integracija. Suoavanje i reavanje problema drave,
ma kako teki i bolni oni bili, odlije je moderne demokratske drave.
Meusobna saradnja drava Zapadnog Balkana na putu ka evropskim
integracijama ukazala bi da je mogue ostvariti cilj koji su evropski
zvaninici u vie navrata isticali:
...Da se na ovom prostoru stvore uslovi u kojima e vojni konflikti biti
nezamislivi i u kojima e se iriti mir, stabilnost i sloboda koje su lanice EU
meusobno uspostavile pre 50 godina.8
Sa stanovita EU znaaj zadovoljavanja ovih kriterijuma omoguio bi ne
samo nesmetano funkcionisanje Unije i nakon proirenja, ve bi ukazao da
je usvajanje modernih evropskih standarda kao i postojanje i funkcionisanje
demokratskog politikog i drutvenog sistema neto to je univerzalno i
dostino svakoj evropskoj dravi.
LITERATURA:
1. Duko Lopandi, Reforma Evropske unije, Zapadni Balkan i Srbija,
Institut ekonomskih nauka, Beograd, 2007.
2. Tanja Mievi, Srbija u procesu pridruivanja Evropskoj uniji zbornik
radova, FPN, Beograd, 2008.
3. Kurze, A., EU Politics of Foreign Aid in the Balkans: Deveplopment,
integration, and reform in perspective, Global studies review, Vol.5, N0
1, 2009.
4. Dragojlovi Nataa, Srbija u procesu evropskih integracija, Beograd,
Evropski pokret u Srbiji, 2008.
5. Meak, V., Jovanovi, N., Reina, S., Sporazum o stabilizaciji i
pridruivanju, Vlada RS, Kancelarija za pridruivanje EU, Beograd,
2005.
6. Ivana R., Jelena ., Katarina D.,Vesna C., Zorana I., Budimir B., Vodi
kroz proces stabilizacije i pridruivanja, G17 Institut, Beograd, 2005.
7. Branko Budimir, Srbija i finansijska pomoc EU, Izazovi evropskih
integracija- asopis, 2008/2
8. Vladimir Ateljevi, U iskrivljenom ogledalu, Evropski forum br. 05-06,
objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 908 od 29. maja 2008.
8 Kurze, A., EU Politics of Foreign Aid in the Balkans: Deveplopment, integration, and reform in
perspective, Global studies review, Vol.5, N0 1, 2009.
25
9. Ivan Vejvoda, EU key to Serbia solution, BIRN Balkan Investigative

Repoting Network, 6.avgust 2010.
10. Ivan Vejvoda, NIN VIP comment, NIN, 9. septembar 2010.
SERBIA INTO EUROPEAN INTEGRATION PROCESS

Summary
Paper should give an overview of the current status of Serbias integration
process into the EU. Intention is to analyze what has been achieved and
what remains to be accomplished in order to finalize the transition stage of
the Serbian state and society, and get closer to the objective moving closer
toward EU.
However, SSA, as well as Intereem Agreement, were signed on April 29,
2008. According to this Agreement after six years of the transition period
free trade zone between EU and Serbia will be created. Also, it defines
framework for the political cooperation and creates institutions with powers
to monitor its implementation.
Intereem Agreement has been entered into force, visa regime has been
lifted, and Serbia submitted its EU membership candidacy in December,
2009. It is expected that Serbian candidacy will be placed on the EU agenda
this October.
Successful implementation of SSA and implementation of democratic
and market reforms will help Serbia to achieve candidacy status and start
accession negotiation with the EU.
Key words: European Union, Republic of Serbia, Stabilization
and Association Process, Stabilization and Association Agreement,
implementation SSA, EU conditionality policy, reforms, membership
candidacy, visa regime.
26
Bojana Brajkov
Tutor: Prof. dr Dejan Milenkovi
Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu
Pravno regulisanje globalnog problema

klimatskih promena
Klima se na Zemlji oduvek menjala. Do poetka industrijske revolucije,
klima se menjala kao rezultat promena prirodnih okolnosti. Danas, termin
klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama u klimi koje se
dogaaju od poetka dvadesetog veka. Smatra se da su promene registrovane
prethodnih, kao i one koje se predviaju za narednih osamdeset godina,
nastale kao rezultat ovekovih aktivnosti, a ne kao posledica prirodnih
promena u atmosferi.
Od perioda industrijske revolucije, koncentracije gasova sa efektom
staklene bate u atmosferi su znaajno poveane, pre svega zbog upotrebe
fosilnih goriva, ali i kao rezultat krenja uma i drugih aktivnosti u
privrednim granama. Okvirna konvencija Ujedninjenih nacija o promeni
klime (UN Framework Climate Change Convention UNFCCC) utvruje,
na meunarodnom nivou, opti okvir za borbu protiv izazova usled
klimatskih promena. Kjoto protokol je meunarodni ugovor vezan sa
Okvirnom konvencijom UN o promeni klime. Osnovna razlika izmeu
Protokola i Konvencije, je u tome to dok Konvencija podstie industrijski
razvijene zemlje na stabilizaciju emisija gasova sa efektom staklene bate,
Protokol ih obavezuje na ovo smanjenje. Kjoto protokol utvruje obaveze
smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bate za 38 industrijskih
zemalja, prepoznajui da su, sutinski, industrijski razvijene zemlje
odgovorne za trenutne visoke koncentracije gasova sa efektom staklene
bate u atmosferi. Istovremeno, zemlje u razvoju u smislu UNFCCC, nemaju
obavezu kvantifikovanog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene
bate. Ratifikacijom Kjoto protokola zemlje u razvoju preuzimaju samo
opte obaveze preuzete ratifikacijom UNFCCC. Tako i Republika Srbija,
kao zemlja u razvoju ima, izmeu ostalog, UNFCCC obavezu podnoenja
nacionalnih komunikacija, ali i mogunost sprovoenja Mehanizma
27
istog razvoja utvrenog Kjoto protokolom. U cilju realizacije pomenutih

aktivnosti u zemlji, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja
iniciralo je i zapoelo niz aktivnosti na uspostavljanju institucionalnog i
zakonskog okvira za sprovoenje UNFCCC i Protokola. Neke od njih su
priprema Inicijalne nacionalne komunikacije, izrada Nacionalne strategije
Mehanizma istog razvoja, izrada Okvirne strategije klimatskih promena
sa akcionim planom, jaanje kapaciteta i podizanje svesti. Pomenute
aktivnosti imaju za cilj jaanje kapaciteta i podizanje svesti, a kao preduslov
kontinuirane borbe protiv klimatskih promena i adaptacije na izmenjene
klimatske uslove.
Klimatske promene i nastanak meunarodnih standarda
Problem klimatskih promena
Problem klimatskih promena postao je jedan od kljunih problema
savremene civilizacije krajem 20. veka. Iako su nauno dokazane injenice,
70-tih godina prolog veka, ukazivale na dodatne promene klime Zemlje,
u odnosu na oekivane usled prirodnih uticaja, sprovoenje mera na
ublaavanju klimatskih promena postalo je vidljivo poslednjih par godina.
Kada govorimo o merama za ublaavnje klimatskih promena neophodno
je istai da je problem klimatskih promena globalni problem, ali njegovo
reavanje zahteva sveobuhvatne programe mera na lokalnom odnosno
nacionalnom nivou. U ove programe neophodno je ukljuiti i istovremeno
reavanje problema siromatva, ekonomskog razvoja i migracije stanovnitva
pa reavanje problema klimatskih promena nije jednostavno. Istovremeno
ignorisanje ovog problema moe dovesti do katastrofalnih posledica po
oveanstvo.
Priprema efikasnih mera za ublaavanje klimatskih promena
prevashodno zavisi od razumevanja samog problema. Globalno u celini,
usled prirodnih pojava i procesa klima Zemlje menjala se tokom istorije.
Nastanak meunarodnih standarda Meunarodni panel o promeni
klime (IPCC)
Industrijska revolucija donela je sa sobom niz ljudskih aktivnosti
koje su direktno dovele do poveanja koncentracije gasova sa efektom
staklene bate u atmosferi to je uslovilo globalno zagrevanje na Zemlji
odnosno dodatne promene klime. Problem globalnog zagrevanja odnosno
28
antropogenog uticaja na klimu Zemlje prepoznat je, u naunim krugovima,

kao jedan od kljunih problema savremene civilizacije sredinom 20. veka.
Prepoznajui znaaj ovog problema Svetska meteoroloka organizacija
(World Meteorological Organisation WMO) je, 1979. godine, organizovala
prvu konferenciju na temu antropogenog uticaja na promenu klime. Druga
konferencija odrana 1985. godine dovela je do zakljuka da e poveanje
koncentracije gasova sa efektom staklene bate, ve u prvoj polovini 21. veka,
dovesti do porasta temperature na globalnom nivou koje e uzrokovati niz
negativnih posledica na ivotnu sredinu i ivot ljudi uopte.
S obzirom na zakljuak ove konferencije, kao i nauna otkria koja su
usledila, 1988. godine uspostavljen je Meunarodni panel o promeni klime
(IPCC). Osnovni cilj uspostavljanja i rada IPCC je obezbeivanje nezavisnih
naunih informacija u oblasti klimatskih promena, uticaja klimatskih
promena na razliite sektore i sistema, kao i pripreme predloga strategija
za ublaavanje klimatskih promena. Prvi izvetaj IPCC je pripremio 1990.
godine, i predstavljao je osnovu za pregovore u okviru UNFCCC. Nakon
stupanja na snagu ove Konvencije IPCC je objavio jo etiri nauno-tehnika
izvetaja neophodna za efikasan rad UNFCCC (1995, 2001. i 2007. godine).
Prema projekcijama globalnog zagrevanja, iz poslednjeg do sada
objavnjenog IPCC izvetaja, do kraja 21. veka (2090 2099) oekivani rast
temperature, u zavisnosti od scenarija, kretae se u opsegu od 1.8 do 6.4C u
odnosu na period 1980 1999. godine. Ove promene svakako e dovesti do
jo drastinijih promena u prirodnim tokovima klime na Zemlji, to direktno
znai i promene nivoa svetskog mora, tokova morskih struja, uestalost i
rasprostranjenost elementarnih nepogoda i tome slino. Sve ovo svakako
e nepovoljno uticati na biodiverzitet, vodosnabdevanje, proizvodnju hrane
i elektrine energije, kao osnovne faktore odrivog ekonomskog razvoja i
bezbednosti na meunarodnom nivou.
Znaaj pojedinih meunarodnih organa i tela u borbi sa
klimatskim promenama
1. Ujedinjene nacije
Ujedinjene nacije predstavljaju univerzalnu svetsku organizaciju koja
danas obuhvata 192 drave lanice. Ujedinjene nacije osnovane su 1945.
godine potpisivanjem Povelje Ujedinjenih nacija (The Charter of United
Nations). Najznaajniji dokumenti koje su do danas usvojile Ujedinjene
nacije su: Univerzalana deklaracija o ljudskim pravima (1948), Pakt o
29
graanskim i politikim pravima (1966) i Pakt o ekonomskim, socijalnim i

kulturnim pravima (1966).
Uloga Ujedinjennih nacija u borbi sa klimatskim promenama je velika.
Ujedinjene nacije su do danas usvojile ili obezbeuju implementaciju itavog
niza konvencija u oblasti zatite ivotne sredine koje, kao meunarodni
ugovori, imaju obavezujuu pravnu snagu za drave koje su ih potpisale
ili ratifikovale. Najznaajnija je Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o
promeni klime.
2. Svetska meteroloka organizacija WMO
Svetska meteroloka organizacija ima 188 zemalja lanica. Osnovana
je Konvencijom o osnivanju Svetske meteroloke organizacije, kao
specijalizovane agencije koja se bavi pitanjima atmosfere, klime i voda, a
koja je stupila na snagu 23. marta 1950. godine, te je ovaj dan proglaen
Svetskim meterolokim danom. Svetski meteroloki dan 2009. godine bio
je posveen unapreenju nacionalnih hidrometerolokih slubi za praenje
i prognoziranje klime i ocenu uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi,
prirodne resurse i privredu.
WMO objavila je 1976. godine prvu autoritativnu izjavu o globalnoj
promeni klime kao posledice osmotrenog poveanja gasova sa efektom
staklene bate. Znatan napredak u modeliranju klime uz pomo monih
kompjutera znai da je mogue napraviti klimatske projekcije od nekoliko
decenija do stotinu godina unapred i prognozirati potencijalne implikacije
za Zemljine sisteme. Ovim je potvreno da ljudi doprinose globalnoj
promeni klime.
WMO obezbeuje jedinstven sistem za razmenu u realnom vremenu i
raspoloivost meteorolokih podataka i produkata za sve nacije, ukljuujui
i satelitske informacije preko namenske telekomunikacione mree. Ovi
proizvodi se koriste u svakodnevnim prognozama i upozorenjima, kao i u
brojnim drutveno-ekonomskim aktivnostima i praenju (monitoringu)
ivotne sredine. Ovaj operativni sistem omoguava svim nacijama da
pristupe informacijama vezanim za ekstremne pojave kao to je cunami,
seizmike aktivnosti i prenos radioaktivnih ili hemijskih zagaujuih
materija.
Veliki doprinos bezbednosti i dobrostanju oveanstva je sve vea
raspoloivost podataka o vremenu, klimi, vodama i drugim slinim
podacima i produktima vezanim za ivotnu sredinu na globalnom i
nacionalnom nivou. Ovaj aranman se nalazi u osnovi meteorolokih
30
usluga u realnom vremenu, sve preciznijih sistema upozoravanja koja se

izdaju dovoljno vremena unapred, klimatskih projekcija u vremenskom
rasponu od godinjeg doba do decenije, otkrivanja i utvrivanja klimatskih
promena, i niza programa iz oblasti ivotne sredine
Klimatske informacije su od pomoi u planiranju i donoenju odluka
u vezi sa drutveno-ekonomskim aktivnostima, zatitom ivotne sredine i
ublaavanjem katastrofa. Ove informacije se pre svega koriste u zdravstvu,
energetici, urbanom razvoju, vodoprivredi, poljoprivredi i na planu
bezbednosti hrane, kao i u turizmu. WMO omoguava razvoj i razmenu
smernica o upotrebi takvih podataka.
WMO sistematski prati koncentracije atmosferskih gasova, meu
kojima koncentracije ugljen dioksida, metana i azotnog oksida. Prva
svetska konferencija o klimi WCC-1, koju je sazvala WMO, dovela je do
zapoinjanja rada na upozorenjima o klimatskim promenama, a kao
rezultat toga oformljen je Svetski klimatski program WCP, Svetski program
istraivanja klime WCRP i IPCC, koji je postao nadlean za aktivnosti
procene. Druga svetska konferencija o klimi dovela je do izrade Okvirne
konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama UNFCCC i Kjoto
protokola. WCC-3 radi na uspostavljanju Globalnog okvira za klimatske
usluge GFCS.
3. Meunarodni panel o klimatskim promenama kao vodee telo za
procenu klimatskih promena
Meunarodni panel o klimatskim promenama je vodee telo za
procenu klimatskih promena. Rad IPCC odvija se u skladu sa principima
Svetske meteoroloke organizacije (WMO) i Programa Ujedinjenih nacija
za ivotnu sredinu UNEP (United Nations Environment Programme), kao
osnivaa Panela. Panel je na svom 14. Plenarnom zasedanju 1998. godine
usvojio osnovne Principe i smernice svoga rada. Ovim dokumentom
utvrena je osnovna struktura Panela, uee drava ugovornica u njegovom
radu i opta pravila i procedure.
Meunarodni panel za promenu klime osnovan je sa zadatkom da za
potrebe donoenja i implementacije Okvirne konvencije UN o promeni
klime, vri na objektivnoj, otvorenoj i transparentnoj osnovi, periodinu
ocenu naunih, tehnikih i drutveno ekonomskih informacija relevantnih
za razumevanje naunih osnova rizika antropogenih promena klime,
potencijalnih uticaja tih promena i opcija adaptacije i ublaavanja klimatskih
promena.
31
Izvetaji Panela moraju biti politiki neutralni, a kljuni deo procesa

njihovih donoenja je revizija. S obzirom da je Panel meuvladina grupa
eksperata, revizija se sprovodi u dve faze: prvu fazu ini revizija koju vre
eksperti, a u drugoj fazi, reviziju vre nadleni vladini organi.
Sve odluke IPCC donose se konsenzusom na Plenarnim zasedanjima
Panela. Pri donoenju odluka, odobrenja, usvajanju i prihvatanju izvetaja,
Panel i njegove radne grupe su dune da preduzmu sve neophodne mere
kako bi se postigo konsenzus. Ukoliko po nekom pitanju nije mogue postii
konsenzus, tada se odluivanje vri u skladu sa Optim pravilima Svetske
meteoroloke organizacije kao specijalizovane agencije UN, osnovane
Konvencijom. Pri izboru lanova Biroa Panela, Biroa radnih grupa i biroa
ciljnih grupa Panela vodi se rauna o geografskoj zastupljenosti, odnosno
o ueu predstavnika svih Regiona Svetske meteoroloke organizacije.
Radne i Ciljne grupe Panela koje je osnovao Panel, pri konstituisanju
moraju imati jasno definisane zadatke, odobrena ovlaenja i plan rada i
moraju biti otvorene za uee predstavnika drava ugovornica. Zakljuci
usvojeni od strane Radnih i Ciljnih grupa Panela ne smatraju se zvaninim
stavom IPCC dok ih Panel ne usvoji na plenarnom zasedanju. Meunarodni
panel za promenu klime je otvoren za uee svih drava lanica Svetske
meteoroloke organizacije i/ili Programa UN za ivotnu sredinu.
Evropska unija klimatska politika
Klimatske promene su kljuno pitanje meunarodnih odnosa i to e
sve vie biti u godinama koje dolaze, ukljuujui njihovu bezbedonosnu
dimenziju. Ukoliko se to prepozna, one ak mogu postati i pozitivan
pokreta unapreenja i reforme globalnog upravljanja. Poto se radi o
globalnom problemu, EU zagovara multilateralni odgovor. Sa osloncem
na uspenu konferenciju na Baliju iz decembra 2007. godine. EU treba
da nastavi sa jaanjem liderstva u pravcu postizanja sporazuma iz 2009.
godine za period nakon 2012. godine ukljuujui istovremeno aktivnosti
na ublaavanju i adaptaciji od strane svih drava kao kljuni doprinos
odgovoru na klimatske promene.
Mogue akcije na kojima treba raditi ukljuujui:
Fokusiranje na bezbednosne rizike koji se odnose na klimatske
promene u meunarodnoj areni, posebno u okviru Saveta UN, G-8 kao
i specijalizovanim agencijama UN.
Jaanje meunarodne saradnje u otkrivanju i monitoringu bezbednosnih
pretnji povezanih sa klimatskim promenama, kao i prevencije,
32
spremnosti, ublaavanja i kapaciteta za odgovor. Promovisanje razvoja

regionalnih bezbednosnih scenarija za razliite nivoe klimatskih
promena i njihove posledice po meunarodnu bezbednost.
Razmatranje dodatnog migratornog stresa koji je podstaknut
promenama u ivotnoj sredini u okviru budueg razvoja celovite
evropske migracione politike, zajedno sa svim relevantnim
meunarodnim telima.
Sternov pregled
Sternov pregled je dokument poreklom iz Velike Britanije, objavljen na
jesen 2006. godine. Ovaj tekst je u velikoj meri uticao na dokumenta iz
ove oblasti koja su prema tom raena u EU. U fokusu analize je priroda
ekonomskih izazova koji prate klimatske promene. Potpisnik izvetaja
Nikolas Stern je u vreme rada na dokumentu bio ef Slube za ekonomiju
britanske vlade, a prethodno glavni ekonomista Svetske banke. Izvetaj
razmatra ekonomske trokove uticaja na klimatske promene i isplativost
aktivnosti smanjenja emisija gasova staklene bate i na osnovu prikupljenih
dokaza podvlai da nae aktivnosti tokom nekoliko narednih decenija
mogu da stvore rizike koji e kasnije u ovom i u narednom veku izazvati
velike poremeaje u ekonomskim i drutvenim aktivnostima, ije su razmere
sline onima povezanim sa velikim ratovima i ekonomskim depresijama
prve polovine 20. veka i bie teko ili nemogue zaustaviti te promene. Stoga
se naglaava da je bavljenje klimatskim promenama strategija u korist rasta
na due staze i ona se moe sprovesti na nain koji nee ograniiti tenje ka
rastu bogatih ili siromanih drava. to se ranije preduzme efektivna akcija,
ona e biti jeftinija.
Klimatska strategija EU
Evropska komisija je 10. januara 2007. godine uvela novu energetsku
politiku i politiku klimatskih promena. Ovaj paket mera objedinjava razliite
predloge date Savetu EU, sazvanom poetkom marta pod nemakim
predsedavanjem da bi se utvrdili ciljevi budue politike klimatskih promena
i energetske politike EU. Poto je sve manje vremena za pregovore o
meunarodnoj klimatskoj politici pre isteka Kjoto protokola 2012. godine
usvojene preporuke Strateke knjige takoe ukazuju na pravac u kojem bi
se stvari trebalo odvijati. Kljuni elementi tog paketa su odreivanje cilja
smanjenja emisija gasova staklene bate, jaanje ema trgovanja emisijama,
33
poveanje energetske efikasnosti, vea upotreba obnovljivih energija i vea

podrka novim tehnologijama.
Kao jedan od najveih svetskih emitera gasova staklene bate, ali i jedan
od kreatora agende globalne klimatske politike, EU je preuzela konkretnu
obavezu ostvarenja sporazuma o novom globalnom klimatskom reimu za
period nakon 2012. godine. Ako je potrebno postii reenje po ugovoru
na meunarodnom nivou za naredne decenije, osnove se moraju postaviti
ove i naredne godine. U debati o klimatskoj politici do sada nije postignut
meunarodni konsenzus, nije se ak uspelo ni sa formiranjem jake
koalicije sposobne za preduzimanje jedinstvene akcije. Ovo izaziva ozbiljnu
zabrinutost imajui u vidu najnovije izvetaje Meuvladinog panela o
klimatskim promenama, ija procena globalne klime otklanja svaku sumnju
u pogledu ozbiljnosti situacije.
Vlade drava lanica EU obavezale su se u martu na smanjenje emisija
gasova staklene bate za najmanje 20 procenata. U oceni klimatske strategije
EU vano je napraviti razliku izmeu njenih efekata u okviru nje i njenih
efekata van Evropske unije.
Stavovi Evropske unije o pregovarakom procesu
Stavove EU od znaaja su uzimajui u obzir strateki cilj Republike
Srbije pristupanja EU. Po pitanju zajednikog dugoronog cilja, stav EU
je da je neophodno utvrditi akcije na globalnom nivou koje e obezbediti
porast srednje temperature maksimalno do 20C u odnosu na nivoe emisija
pre industrijske revolucije. U tom cilju potrebno je definisati dugoroni cilj
smanjenja emisija, kao i globalni srednjoroni put.
U smislu ublaavanja klimatskih promena EU je pozvala razvijene zemlje
na ukupno smanjenje emisija GHG od 30% do 2020. godine u odnosu na
nivo emisija 1990. godine. Po pitanju obaveza zemalja sa statusom ne-Aneks
I, EU je pozvala zemlje iji je nivo razvoja i BDP po glavi stanovnika slian
onom koje imaju razvijene zemlje u smislu Konvencije, odnosno OECD
zemljama i kandidatima za OECD da razmotre prihvatanje obaveza slinih
obavezama Aneks I drava lanica, u skladu sa njihovom odgovornou,
mogunostima i nacionalnim okolnostima.
Pored toga EU predlae da svaka zemlja u razvoju izradi, najkasnije
do 2012. godine, strategiju razvoja koja podrazumeva smanjenje emisija
gasova sa efektom staklene bate (low-carbon development strategy) koji
bi trebao biti deo strategija odrivog razvoja. EU je stava da nivo akcija u
zemljama u razvoju na individualnom nivou mora biti utvren uzimajui
34
u obzir njihovu zajedniku odgovornost i mogunosti, kao i da njihov

doprinos smanjenju emisija treba biti ostvaren kroz smanjenje od 15-30%
ispod oekivanih emisija (business as usual) do 2020. godine.
Implikacije pregovarakog procesa za Republiku Srbiju
Pored prethodno navedenih stavova EU od znaaja za Republiku Srbiju
je da se, u jednom od Pregovarakih tekstova, poevi od juna 2009. godine
(predsedavajueg AWG LCA), pojavljuje predlog, do tada sadran samo u
dokumentima usvojenim na nivou EU, kojim se pozivaju i zemlje kandidati
i potencijalni kandidati za lanstvo u EU da preuzmu obaveze smanjenja
emisija GHG. Ovim se dolazi u kontradiktornost sa optim stavovima EU
i praktino poistoveuju dva pregovaraka procesa (proces na nivou UN i
proces pridruivanja EU).
Iako je ovakvo oekivanje svrstano u predmetni Pregovaraki tekst
kao jedna od opcija, ono moe dovesti do negativnog uticaja na odrivi
razvoj Republike Srbije, kao i do problema pripreme pregovarake pozicije
Republike Srbije za Konferenciju u Kopenhagenu, s obzirom da ne postoje
zvanini podaci na nacionalnom nivou na osnovu kojih bi bilo mogue
utvrditi nivo kvantifikovanih obaveza koje bi Republika Srbija mogla da
preuzme.
S obzirom na prethodno, delegacija Republike Srbije koja je uestvovala
na sastancima u okviru Konvencije, u periodu od juna do avgusta 2009.
godine, imala je konsultativne sastanke sa predstavnicima EU, a u cilju
utvrivanja oekivanja i upoznavanja sa mogunostima koje Republika
Srbija moe realizovati u periodu do decembra 2009. godine. U junu je
konsultativni sastanak sa EU odran na bilateralnoj bazi i na inicijativu
Republike Srbije. Predstvanicima Evropske komisije predstavljeno je stanje
i trenutna nemogunost definisanja kvantifikovanih obaveza smanjenja
emisija GHG, s obzirom da Republika Srbija ne raspolae podacima o
emisijama ovih gasova, kao ni programom mera za ublaavanje.
ta Srbija moe da uradi u vezi globalnih klimatskih promena?
Srbija kao mala, siromana i ne ba razvijena zemlja u tranziciji zbog
propasti gotovo 60% svoje industrije, nije veliki zagaiva, tj. njen ugljeniki
otisak noge nije veliki, to je relativno dobra vest. Loa vest je da je izvor
gotovo sve energije proizvedene u Srbiji fosilnog porekla, kao i da je ugalj
koji se u Srbiji koristi u termo elektranama vrlo loih karakteristika tako da
35
se ak moe nazvati otrovnim. Podjednako je loa vest da se u Srbiji gotovo

uopte ne razvijaju obnovljivi izvori energije verovatno i zato to su protiv
toga stari i uticanji energetski strunjaci. U Srbiji je, takoe, vrlo niska
ekoloka svest, a tema globalnih klimatskih promena je manje prisutna u
kolskim programima medija, nego u veini evropskih drava, pa i onih u
kojima je u toku tranzicija ili su upravo izali iz nje.
Imajui u vidu sve probleme i ogranienja Srbiji se mogu preporuiti
neke mere koje: ne kotaju mnogo, mogu se odmah poeti primenjivati i
koje se ne mogu pokazati tetnim ili ak nepotrebnim za dalji razvoj i u
situaciji da klimatske promene moda budu delimino spreene i ublaene.
Poto je od primarnog znaaja zatititi izvore pijee vode i poljoprivredne
resurse, da bi se obezbedila nuna proizvodnja hrane i pijee vode, potrebno
je odmah krenuti u ekoloku, ekonomsku i pravnu zatitu ovih najvanijih
resursa, po ugledu na neke zemlje EU.
Zakljuak
Negativni uticaj klimatskih promena ve je vidljiv kako u
najnerazvijenijim zemljama u svetu tako i u razvijenom svetu. Ekstremne
klimatske pojave koje su se desile tokom poslednjih godina u Evropi (poplave,
toplotni talasi i sue, umski poari, talasi hladnoe itd.), pokazale su da su
klimatske promene konkretan problem, prisutan i u naem regionu. Neki
delovi Republike Srbije sve ee su izloeni poplavama, eroziji zemljita,
klizitima, sui i drugim nepogodama atmosferskog i hidrolokog porekla
koje uzrokuju velike ekonomske tete. Tako su pored mera i aktivnosti na
ublaavanju klimatskih promena od velikog znaaja i one za adaptaciju
na izmenjene klimatske uslove. Deo ovih mera i aktivnosti realizuje se
sprovoenjem UNFCCC i Protokola. Zapravo, sprovoenje UNFCCC i
Protokola omoguuje poboljanje stanja ivotne sredine na lokalnom nivou,
to direktno doprinosi smanjenju koncentracija gasova sa efektom staklene
bate na globalnom nivou. Realizaciju zapoetih aktivnosti neophodno je
ubrzati kako bi se ispunile obaveze prema UNFCCC i samim tim doprinelo
poboljanju stanja ivotne sredine u Republici Srbiji. Pored intenziviranja
aktivnosti na sprovoenju Kjoto protokola, koji je Srbija ratifikovala sa
velikim zakanjenjem, neophodno je pripremiti se za pravovremeno
ukljuivanje u reim i obaveze koje e nastupiti nakon isteka Kjoto perioda,
posle 2012. godine. U tom smislu konsultacije nacionalnih strunjaka kako bi
se Srbija to hitnije ukljuila u pregovore o obavezama za drugi obavezujui
ili post-Kjoto period spadaju u prioritetne potrebe drave. Istovremeno, s
36
obzirom da problem klimatskih promena zahteva kontinuirane akcije na

ublaavanju klimatskih promena, kao i adaptacije na izmenjene klimatske
uslove podizanje svesti o globalnom zagrevanju predstavlja jednu od
prioritetnih aktivnosti kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou.
37
Ivana Paji
Tutor: dr Dragan Petrovi
Institut za meunarodnu politiku i privredu u Beogradu
Prikaz politike situacije u Ukrajini

Od sticanja nezavisnosti do predsednikih
izbora 2010. Godine
Uvod
Ovaj rad ima za cilj da prikae razvoj politike situacije u Ukrajini u
svetlu osnovne linije rascepa koja vlada u ukrajinskom drutvu, kulturnoidentitetske, koja dalje kroji i sve ostale linije poltikih rascepa na
unutranjem planu, a koji se dalje odraavaju na kurs spoljne politike ove
drave.
Svaki deo celine stanovnitva nastao ovakvom podelom ima svog
reprezenta u politikom ivotu Ukrajine, a u zavisnosti od toga koja
pozicija trenutno dri vlast, a dalje i koji deo vlasti parlamentarna ili
predsednika, zavisi i da li e Ukrajini prioritetne integracije biti zapadno
ili istonoevropske.
Da li se na istoku Evrope stvara ili ne novi integrativni blok, kakav ve
odavno postoji na zapadnom delu Evrope, nije pitanje ovog rada ali u ovom
rad autor e zasigurno pokuati da ukae na znaaj Ukrajine u moguim
integrativnim procesima na istoku Evrope, odnosno koliko ti procesi zavise
od toga na koju e stranu klackalica unutranje politike Ukrajine prevagnuti.
U tu svrhu autor e prikazati sled predsednikih i parlamentarnih izbora
u ovoj zemlji od 1992. do 2010. godine, uz opis pravca spoljne politike
uslovljene rezultatom tih izbora.
Istorijski kontekst
Ukrajina, jedna od najvanijih zemalja u postsovjetskom prostoru, prvi
put u svojoj istoriji izvesnu dravotvornu individualnost dobija kada postaje
sovjetska republika.
39
U tom periodu vrh Komunistike partije, donosi odluku o priznavanju

ukrajinske nacije, to formalizuje svojom administrativnom uredbom.
Do tada, ukrajinski identitet, kao, uostalom i beloruski, smatran je samo
specifinim delom ruskog naciona, tanije tokom srednjeg veka, Ukrajina Kijevska Rusija, smatrana je kolevkom ruske dravnosti.
Naime, vievekovna odvojenost zapadnih ruskih zemalja, prvenstveno
Ukrajine od zajednike drave sa Velikorusijom krajem srednjeg i poetkom
novog veka rezultiralo je raanjem nacionalno-kulturnih specifinosti1.
Tokom XX veka, dakle, za vreme SSSR-a, komunistika vrhuka, kao to
je ve spomenuto, promovisala je ove specifinosti u zasebne nacionalnosti,
tada u okviru SSSR-a, i to i ovekoveila svojom uredbom.
Osnovni problem je to su ove specifinosti nejednako rasporeene, i to
tako da se moe govoriti o ukrajinskim regijama, a te specifinosti su osnov i
daljih podela zemlje koji su pogotovo u periodu nakon Narandaste revolucije
kulminirali u ogromnu politiku nestabilnost.
Sticanje nezavisnosti
Punu nezavisnost Ukrajina dobija 1992. godine, raspadom SSSR-a,
odnosno njegovom transformacijom u Zajednicu nezavisnih drava.
Kada je 1990. godine uveliko bilo evidentno da se SSSR uruava, u Ukrajini
je raspisan opti referendum o budunosti SSSR-a i Ukrajine u njemu, a izali
na referendum su se izjasnili u odnosu 50:50 procenata za ostanak Ukrajine u
dravnoj zajednici sa Rusijom, odnosno za punu nezavnisnost Ukrajine.
Prilikom pregovora o daljoj sudbini SSSR-a, tokom 1991. godine,
rukovodstvo ove sovjetske republike, tadanji predsednik Leonid Kravuk,
nije se opredelio za predlog predsedika drugih republika.
Taj predlog imao je za cilj opstanak zajednike drave na nekim novim
osnovama. Politika tadanjeg rukovodstva Ukrajine odbacila je ovaj predlog,
i insistirala je na separaciji, odnosno punoj nezavisnosti, dok je prerastanje
savezne drave u labavu konfederaciju, razmatrano tek kao poslednja opcija.
Na posletku, nakon dogovora rukovodstava Rusije, Ukrajine i Belorusije,
u Alma Ati , uoi nove 1992. godine, potpisan je sporazum, kojim je savezna
federativna drava prerasla u Zajednicu nezavisnih drava, a posledica toga je
bila puna nezavisnost Ukrajine.
Uoi raspada SSSR-a polovina Ukrajinskog stanovnitva imala je za
maternji jezik ruski, dok se petina izjanjavala Rusima po nacionalnosti.
1 Dragan Petrovi, Goran Nikoli, Geopolitika savremene Ukrajine, Institut za meunarodnu
politiku i privredu, Beograd, 2009., str. 1
40
Regije2 Ukrajine / Razliita shvatanja sopstvenog identiteta

Nejednak raspored kulturnih i identitetskih specifinosti Ukrajinaca
u odnosu na ruski civilizacijski kontekst iz koga su potekle, doprinelo je
stvaranju poprilino zaokruenih celina, regija u kome je stanovnitvo
meusobno razliito, a dalje iz ovih razliitosti u shvatanju sopstvenog
identiteta proizilaze i politike pozicije.
Istona i Jugoistona Ukrajina
Stanovnitvo istone i june regije, odnosno istoka, juga i jugoistoka
zemlje ima:

snanu prorusku kulturnu identifikaciju,

ruski jezik kao maternji, te se trai paralelna upotreba ruskog i knjievnog
ukrajinskog jezika kao slubenog na celoj teritoriji Ukrajine,
u religijskom smislu ostanak ukrajinske Pravoslavne crkve pod
Moskovskom jurisdikcijom (Patrijarijom),
ukrajinski indentitet doivljen samo kao jednu specifinost unutar
ruskog kulturno-civilizacijkog stabla ( Rusi = Velikorusi, Malorusi tj.
Ukrajinci, i Belorusi),
u politikom smislu, poziciju koja podrazumeva okretanje Rusiji u
spoljno politikom planu, jaanje integracionih procesa sa njom kao
to je Zajednica nezavisnih drava, Zajedniki ekonomski prostor, a sada
ve i Evroazijske Unije.
ne protivi se regionalizaciji, pa ak i federalizaciji zemlje,
spremna je i za EU integracije paralelne sa istonim integracijama,
izriito je protiv atlanskih integracija, odnosno ulaska Ukrajine u NATO.
Zapadna Ukrajina
Ova regija se protee na prostoru zapadno od Dnjepra, ali severno od

crnomorskog priobalja, koje je inae proruski orijentisano, i jugoistono od
Galicije koja je posebna regija. Zapadnu regiju karakterie:

umerena varijanta ukrajinskog identiteta: ne spori se zajedniko rusko
2 Primedba autora: ovde nije re o regiji u smislu regionalne drave, ve se govori o geografskom
prostoru na kojem je stanovnitvo sa jedne ili druge strane linije podela koje vladaju u ukrajinskom
drutvu.
41
poreklo, ali smatra se da ne treba zatvarati oi pred specifinostima koje

su u meuvremenu nastale, i stvorile poseban ukrajinski identitet,
slubenu upotrebu ukrajinskog knjievnog jezika na celoj teritoriji
Ukrajine, uz mogunost uvoenja i ruskog jezika na istoku i jugu
zemlje na zahtev tamonjeg stanovnitva,
u spoljnopolitikom i integrativnom smislu naglasak se stavlja na EU
integracije, ali uz paralelnu participaciju u Zajednici nezavisnih drava,
dakle integraciju sa Rusijom,
atlanske integracije jesu naelo vane ali nisu prioritet, ve je prioritet
jedinstvo zemlje u odnosu u NATO, ukoliko bi ulazak Ukrajine u
NATO doneo nove podele inae razjedinjenoj Ukrajini.
Severozapadna Ukrajina
Ova regija podrazumeva Galiciju i krajnji severozapad, i nju odlikuje:
krajnja varijanta ukrajinskog identiteta, i potpuno istiskivanje ruskog

identiteta u javnosti,
slubeni jezik iskljuivo ukrajinski, ovaj deo stanovnitva komunicira
na zapadnoukrajinskom dijalektu, slinom poljskom jeziku, te se za ovu
poziciju i knjievni ukrajinski postavlja kao problem, odnosno nedovoljno
ukrajinski, jer je i sam knjievno ukrajinski vrlo blizak ruskom jeziku
smatra se da u religijskom smislu prednost treba da ima Unijatska
ukrajinska crkva, kao i Ukrajinska pravoslavna crkva koja se odvojila
od Moskovske Patrijarije, te je i dalje vankanonska, jer je nepriznata od
strane drugih pravoslavnih crkava,
osporava se samobitnost Rusinima, koji ive u Zakarpatju, koji su
ideoloki izmeu umerenih zapadnih ukrajinaca i proruskih istonih i
junih regija.
Politiki sistem Ukrajine
Politiki sistem Ukrajine je hibridni predsedniki sistem, i to

predsednikoparlamentarni, veoma slian ruskom, ali sa znatno slabijim
predsednikom.
Ipak, predsednik je najvaniji akter u politikom sistemu Ukrajine, te
rezultat parlamentarnih izbora ima dugorazredan znaaj. Predsednik vodi
spoljnu politiku zemlje, vrhovni je komandant vojske, personalno predlae
ljude parlamentu, i drugo.
42
Politiki sistem pretrpeo je promenu odnosa snaga 2004. godine

nakon ponitenja drugog kruga izbora, kada je meu politikim akterima
dogovorena promena Ustava, bez obzira na ishod treeg kruga izbora,
a sve u cilju smanjenja ingerencija predsednika. Ovo je dalje doprinelo
indirektnom povlaenju sistema vie u parlamentarnu stranu. Taj momenat
se u politikom ivotu Ukrajine naziva Narandastom revolucijom.
Parlamentarni izbori odravaju se na svake etiri godine, a predsedniki
svake pete, izbori su proporcionalni za parlamentarne, a dvokruni veinski
itzborni sistem za predsednike izbore.
Partijski sistemslika regija
Partijski sistem Ukrajine, iako viepartijski, uglavnom se svodi na
dve dominantne antipodne partije, od kojih je jedna vladala do revolucije
druga nakon nje. Srednje i male stranke, koje vie ili manje odsupaju od
ovih ustaljenih pozicija, uglavnom se uklapaju u njih, s tim to podela na
nenarandasti i narandasti tabor u sebi nosi podelu na umerenu i krajnje
zapadnu struju (sukob na liniji Julija Timoenko i Viktor Juenko).
Naupeatljiviji predstavnik istone i june regije je Partija regiona
koja je pojedinano i najjaa stranka, sa priblino 45% glasova. Njen lider
je Viktor Janukovi. Pored ove partije tu su jo i Komunistika partija
Ukrajine Petra Simonenka i Socijalistika partija Natalije Virtinenko.
Najupeatljiviji predstavnik umerene zapadne pozicije je Blok Julije
Timoenko. Julija Timoenko je u svojoj izjavi postavila NATO integracije
kao taku lomljenja umerene i krajnje zapadne opcije, jer je pitanje ovih
integracija odloila uvidevi da dodatno potresa podeljeno ukrajinsko
politiko tlo. Za ovu opciju glasa izmeu 35% i 40% biraa.
Izmeu ove dve pozicije se nalaze dve manje grupacije, koje su,
iako izmeu, ipak blie jugoistonoj poziciji. Te grupacije su Socijalisti
Aleksandra Moroza i Blok Vladimira Litvina, za koje glasa do 5% biraa
cele Ukrajine.
I na posletku, ali ne i manje znaajne stranke su Naa Ukrajina
Viktora Jukaenka i Narodna samoodbrana Arsena Jacenjuka. Viktor
Jukaenko najznaajnija je figura ove pozicije, dok se za Jacenjuka smatra
da je kao krajnja zapadna opcija malo ipak blii umerenoj zapadnoj ociji
43
Julije Timoenko. On se naime ne moe svrstati u prelaznu poziciju izmeu

Timoenkove i Juenka, kao to je to sluaj sa Morozom i Litvinom koji
se nalaze izmeu Janukovia i Juenkove. Krajnjoj zapadnoj poziciji
naklonjeno je 15% biraa.
Predsedniki i parlamentarni izbori
Prve godine nezavisnosti Ukrajine protekle su u znaku vladavine
predsednika Leonida Kravuka. U tom periodu, u spoljnopolitikim odnosima napravljena je velika distanca u odnosu na Rusiju, a takoe i velika
distanca kada je u pitanju oslonac ukrajinskog identiteta u ruskom kulturnocivilizacijskom stablu.
Nakon dve godine od sticanja samostalnosti, dakle 1994. godine,
odrani su prvi predsedniki izbori nezavisne Ukrajine.
Na ovim izborima pobedu je odneo predsedniki kandidat Leonid
Kuma, tadanji lider Partije regiona, ija se vladavina odlikovala veom
bliskou sa Rusijom u spoljnopolitikim odnosima, i manjom distancom
kada je u pitanju oslonac ukrajinskog identiteta u ruskom kulturnocivilizacijskom stablu.
Nakon petogodinjeg mandata Kuma je reizabran 1999. godine i
bio je na vlasti do 2004. godine, ime je zavrena druga faza dosadanjeg
politikog ivota Ukrajine koja je trajala od prvih predsednikih izbora
1994. do Narandaste revolucije 2004. godine.
U ovih deset godina Ukrajina se stabilizovala na unutranjem planu,
pogotovo je smanjeno nezadovoljstvo istonog dela stanovnitva proruski
orijentisanog.
Takoe, razmatrana je mogunost da ruski jezik postane ravnopravan
slubeni jezik sa ukrajinskim, i to na prostoru itave Ukrajine, postignuti
status quo je u unutranjoj politici.
Dolo je i do blagog ekonomskog prosperiteta, ali na alost, vezanog
samo za istoni deo zemlje, za velike indutrijske gigante, Donbasku i
Dnjeprepetrovsku.
Za vreme drugog Kuminog mandata, u Rusiji na vlast dolazi Vladimir
Putin, i Rusija postaje sve zapaenija na svetskoj politikoj sceni.
Ukrajina, Rusija, Belorusija i Kazahstan konstituisale su Zajedniki
ekonomski prostor, sa daljom tedencijom stvaranja naddravnog suverenog
tela, visokog stupnja integracije.
Godina 2004. godina jedna je od najznaanijih u kratkoj istoriji
nezavisne Ukrajine.
44
Tada odrani su trei predsedniki izbori u Ukrajini. Najreprezentativniji

kandidati, bili su lider proruske Partije regionapojedinano najjae partije
u zemlji. Aktuelni premijer, Viktor Janukovi, koga je predsednik Kuma
veoma favorizovao i smatrao svojim naslednikom, i sa druge strane Viktor
Juenko, lider stranke Naa Ukrajina, koja se zalagala za oslanjanje na
Evropsku uniju u spoljnoj politici, a na unutranjem planu za to manje
oslanjanje ukrajinskog identiteta na ruski, i konano potpuno izdvajanje
ukajinske kulture iz ruskog civilizacijkog stabla.
Izbori su rezultirali blagom prednou Janukovia u oba kruga i
pobedom lidera proruske opcije.
Tada se odigralo ono to se u politikoj teoriji naziva Narandanstom
revolucijom.
Naime, brojne pristalice Juenka, demonstrirale su ulicama Kijeva
izraavajui nezadovoljstvo sa zahtevom da se drugi krug izbora ponovi.
Kao dolivanje ulja na vatru doprinela je i afera oko alergije kandidata
Juenka, koja je tada tumaena kao pokuaj trovanja od strane ukrajinsih
tajnih slubi iza ega se smatralo da stoji aktuelni predsednik Kuma, koji je
favorizovao Janukovia.
Izborna komisija donela je odluku o ponavljanju drugog kruga izbora,
te se ponovljeni drugi krug izbora, odnosno trei krug glasanja odigrao
u decembru 2004. godine, u kome je Juenko odneo tesnu pobedu, a
dogovoreno je da bez obzira na rezulat izbora nadlenosti predsednika budu
umanjene, te da predsedniko-parlamentarni prevede u parlamentarnopredsedniki model vlasti.
Narandasta revolucija smanjenjem ingerencija predsednika, odnosno
poveanjem vanosti parlamenta nije mnogo uradila kada je re o stabilnosti
Ukrajine, jer samo je prebacila sa institucije predsednika na instituciju
parlamenta mesto gde e se dve suprostavljene, ali priblino jednake strane
boriti za potpunu dominaciju nad itavom zemljom. Tako je od januara
2006. godine glavna bitka prebaena u Radu, ukrajinski parlament, to je za
posledicu imalo veliki broj smenjivanja vlada.
Janukovi je nakon rezultata treeg kruga predsednikih izbora, iz
2004. godine podneo ostavku na mesto premijera (2002 2006. godine).
Nakon parlamentarnih izbora, 2005. godine Julija Timoenko postaje
premijerka. Od 2005. godine na vlasti je blok Julije Timoenko i stranka Naa
Ukrajina, iji je lider Viktor Juenko, koji je od 2005. godine predsednik
drave.
U ovoj vladi nala se i Socijalistika partija na ijem je elu bio Moroz,
koji je do tada bio u koaliciji sa bivim premijerom Janukoviem.
45
Ovde treba primetiti znaaj ove male, i naizgled nebitne partije. Upravo
je ona, dojueranja saveznica proruske struje, sada odigrala kljunu ulogu
u formiranju i opstanku vlade sa svojim potunim antipodom Naom
Ukrajinom.
Meutim, kako sa nategnutom veinom, ova vlada nije bila dugog
veka.
Ve u drugoj polovini 2005. godine Julija Timoenko i Viktor
Juenko dolaze u sukob oko smernica spoljne politike. Naime, kako je Julija
pripadala mekoj varijanti prozapadne politike bila je za evrointegracije,
ali ne i za atlanske integracije, za razliku od Juenka. Sutina je da ova
armantna politiarka nije odustala od NATO integracija Ukrajine, ve da
je smatrala loim stavljanje na dnevni red pitanja koja bi i dalje polovila
inae podeljeno ukrajinsko drutvo. Meutim, Timoenkova je ve od
ranije najavljivala da e na izbore u martu 2006. godine samostalno da
izae, bez bloka sa Juenkom.
Bio kako bilo, Julija Timoenko podnosi ostavku, a Juenko postavlja
za premijera Jehanurova, naelnika Dnjepopetrovske oblasti, u tehnikoj
vladi do novih izbora zakazanih za mart 2006. godine.
Sledei znaajniji parlamentarni izbori za politiku situaciju u Ukrajini
odigrali su se u martu 2006. godine. Pobedniku koaliciju inili su Partija
regiona, Komunistika partija i Socijalistika partija.
Razumljivo, premijer ove vlade bio je Janukovi, od leta 2006. godine
pa do jeseni 2007. godine, koji je oiveo privredu za to vreme. Ovo je
veoma znaajna stvar za Janukovia i njegovu partiju, jer je jednako bitna,
a moda i uticajnija pozicija parlamenta, odnosno vlade koja proistie iz
parlamentarne veine, u odnosu na predsednika, kao rezultat ustavnih
promena Narandaste revolucije.
U ovom periodu, Ukrajina ulazi u stanje kohabitacije, koje se neslavno
zavrava. Naime, aktuelni predsednik Ukrajine, Viktor Juenko, raspisuje
parlamentarne izbore pod vrlo sumnjivim okolnostima pozivajui se na
lan Ustava koji omoguava predsedniku da raspie parlamentarne izbore
u sluajevima ugroavanja integriteta zemlje i opteg mira, dok je pravi
povod u stvari bio prelazak nekoliko poslanika iz njegove partije u Partiju
regiona. Tada dolazi do pada ope bezbednosti jer predsednik Juenko
kontrolie vojsku, a premijer Janukovi policiju.
Ustavni sud nije potvrdio Juenkovu odluku kao ustavnu, ali su izbori
ipak odrani septembra 2007. godine.
46
Rezultati izbora bili su sledei:

Partija regiona osvojila je 175 mandata,

Blok Julije Timoenkoosvojio je 150 mandata,

Naa Ukrajina sa Narodnom samoodbranom dobila je 76 mandata,

Blok Litvina19 mandata,

Komunisti30 mandata,

Socijalisti nisu preli cenzus od 3%
Pojedinano pobedila je Partija regiona ali njeni koalicioni partneri
Blok Litvina i Komunisti nisu imali dovoljno mandata da formiraju vladu.
Uz konstantne pokuaje da se Litvin uvue u vladu, koji nisu uspeli, Blok
Julije Timoenko i Blok Naa UkrajinaNarodna samoodbrana konstituisali
su vladu, sa tesnom veinom od 226 poslanika to je za 2 mandata vie nego
oponenti.
Naime, blok Litvina je nadoknadio glasove Socijlista Moroza, ali se
desio skok glasova koje je dobila Julija Timoenko, dok je negativan trend
nastavljen kod Nae Ukrajine, pa su se glasovi prelili Juliji Timoenko.
Pad Viktora Juenka objanjava se najee sa nekoliko argumenata:
- Prvenstveno Juenkov odnos prema ruskom jeziku. U Ukrajini
se petina stanovnitva izjanjava kao etniki Rusi, dok je za 45%
stanovnitva ruski maternji jezik. U takvom okruenju protiviti se
ravnopravnoj slubenoj upotrebi ruskog sa ukrajinskim je doprinelo
negativnom imidu Juenka.
- Dalje, sam Juenko je protestant, to ne nailazi na najbolji odjek
u pravoslavnoj Ukrajini u kojoj protestantska vera autohtono ne
postoji. Naime 90% stanovnitva Ukrajine su pravoslavni hriani
pod jurisdikcijom Moskovske Patrijarije, 9% su pravoslavni unijati
(podrazumeva slubu po pravoslavnom obredu, a priznavanje primata
Pape), i oko 1% su katolici. Ako u jednim Sjedinjenim Amerikim
Dravama, generalno posmatrano protestantskoj zemlji, samo jedan od
preko pedeset predsednika drave je bio katolik, onda nije udno to
e veu popularnost u Ukrajini imati neko ko je veinskog religijskog
opredeljenja.
- Dalje, Juenku se zamera da je pod velikim uticajem vaingtonske
administracije, za koju je inae radila njegova supruga, amerika
dravljanka ukrajinskog porekla, a u vezi s tim i njegovo zalaganje za
atlanske integracije Ukrajine, koje u Ukrajini podrava do 20% biraa.
Novu 2008. godinu obeleio je sukob Rusije i Gruzije, podrka Juenka
Sakaviliju, a na drugoj strani i utrkivanje Jueka i aktuelne premijerke
Timoenko, iz razloga postojanog Juenkovog straha da e Julja imati i
47
predsednike ambicije, na buduim predsednikim izborima koji se oekuju

2010. godine.
Saldo predsednikih izbora u Ukrajini u januaru 2010. godine bio je
u Janukovievu korist. On je ostvario pobedu u oba kruga, dok je konani
skor iznosio 49:45 procenata za njega u odnosu na Timoenkovu. Znaajno
je da je on i dalje prva linost Partije regiona, pojedinano najjae partije
u Ukrajini, koja dri primat na istoku, jugu i jugoistoku zemlje, a znaajan
je faktor u centralnom i delu zapadne regije, dok je marginalan jedino u
Galiciji. Dalje, on je od 2002. do 2004. godine, a zatim i od prolea 2006. do
novembra 2007. godine bio premijer i postigao izvestan ekonoski prosperitet
zemlje.
Na poziciju predsednika drave Janukovi je od 14. februara 2010.
godine.
Odmah zatim u intervijuu ruskoj dravnoj televiziji naglasio je
da e Ukrajina biti spremna da pregovara i naelno dozvoli Rusiji da
ostavi svoju crnomorsku flotu u luci Sevastopolj i nakon 2017. godine.
Takoe spomenuta je i namera da oivi ideju o stvaranju konzorcijuma
radi omoguavanja Rusiji da bude koupravitelj ukrajinskim gasovodima.
Za svoju prvu spoljnopolitiku posetu Janukovi je izabrao Brisel, kao
sedite Evropske unije, dok se NATO nije ni spominjao iako je sedite i te
organizacije u istom gradu.
Naredna poseta novoizabranog predsednika Janukovia bila je
poseta Rusiji, tanije Moskvi, gde je uprilien sastanak sa predsednikom
Medvedevim. Zakljuak na konferenciji za novinare bio je da je skor
predsednikih izbora iz januara 2010. godine nesumnjivo preokret u
odnosima dve zemlje
Zakljuak
Period nakon Narandaste revolucije obilovao je politikom
nestabilnou, ogromnim rascepom stanovnitva na proruski i prozapadni
deo, ekonomskom stagnacijom, oitovanom zaduenou, padom standarda
stanovnitva, a bio je obeleen i razlazom Viktora Juenka, izrazito evroatlanski orijentisanog lidera i Julije Timoenko, budue premijerke, umereno
prozapadno orijentisane politiarke, to je nita drugo nego rascep unutar
samog narandastog tabora.
Nakon skoro pola decenije nejasnog kretanja Ukrajine i na spoljnem i
na unutranjem politikom planu, doli su na red i novi predsedniki izbori
2010. godine, na kojima je pobedu odneo lider Partije regiona, proruski
48
orijentisane, te je to za posledicu imalo snaan zaokret kursa spoljne politike

od onog koji je donela Narandasta revolucija, ka onom koji je usmeren ka
Rusiji, to je dalje doprinelo jaanju integrisanosti zajednikog ekonomskog
prostora, to je bio zakljuak prve zvanine posete predsednika Janukovia
Rusiji u martu 2010. godine i sve glasnijim uzvicima o stvaranju Evroazijske
unije, a u momentima zavretka ovog rada, (decembar) potpisana je
Deklaracija o stvaranju Evroazijske unije do 2012. godine, od strane zemalja
zajednikog ekonomskog prostora.
Literatura:
1. Dragan Petrovi, Goran Nikoli, Geopolitika savremene Ukrajine,
Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2009.
2. Dragan Petrovi, Dragomir Anelkovi, Geopolitika postsovjetskog
prostora, Prometej Novi Sad i Institut za meunarodnu politiku,
Beograd, Novi Sad 2009.
3. Pozicija novoizabranog predsednika Ukrajine: Kuda dalje u politici?,
Autor Dragan Petrovi, objavljeno na sajtu Nova srpska politika misao.
4. Varga Boris, Putin i barunasta revolucija, Vreme, Beograd, 2007.
5. Efimenko A., Istorija ukrajinskog naroda, Institut za politike studije,
Beograd 1999.
6. Ukrajinski narod i kultura, Ruska akademija nauka i umetnosti,
MoskvaKijev, 2000.
7. 20 Years ago, 20 Years ahed-Young Liberal Ideas, Friedrich Naumann
Foundation for Freedom Regional Office, Sofia, 2009.
49
Jelena Uskokovi
Mentor: Vladimir Meak
Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije
Pristupanje Bugarske Evropskoj uniji

U Bugarskoj je komunizam okonan 10. novembra 1989. godine
samo dan nakon pada Berlinskog zida. Tada je s vlasti svrgnut dotadanji
komunistiki predsednik drave, Todor ivkov. Njen politiki, ekonomski i
kulturni sistem bio je opredeljen komunistikim nasleem. Tokom protekle
2 decenije, Bugarska je prolazila kroz period dinaminog, ekonomskog
razvoja koji moemo proglasiti za najuspeniji tokom itave njene istorije.
Da bi popravila svoj periferni poloaj u evropskom sistemu, reila je da
krene putem evropskih integracija. Sporazum o pridruivanju potpisala je
1. marta 1993. godine da bi ve 14. decembra 1995. godine podnela zahtev
za lanstvo u Evropskoj uniji. Na zasedanju Saveta u Kopenhagenu, 12. i
13. decembra 2002. godine, usvojen je strategijski izvetaj sa mapom puta
koju e Bugarska i Rumunija morati detaljno da ispotuju kako bi ispunile
kriterijume koji su neophodni za pristupanje EU. Mapa puta se pre svega
koncentrie na administrativne i pravosudne kapacitete, ekonomske reforme
koje bi omoguile implemenataciju acquis-a. Sporazum o pristupanju
potpisala je 25. aprila 2005. godine koji je stupio na snagu 1. januara 2007.
godine. Bugarska je nakon pristupanja najsiromanija zemlja u EU, ali su
njeni graani bogatiji nego pre jedne decenije. Nivo zaposlenosti je izmeu
1997. i 2008. godine opao za 10%. Danas drava ima mnogo stabilnije
institicije i do 2008. godine, je bila podobno podruje za strano investiranje.
Uprkos pozitivnoj slici u vreme pristupanja, Bugarska se smatrala za
lanicu sa najveom stopom korupcije koja je duboko ula u proces reforme
pravnog sistema kako bi to suzbila, ali je itekako u oima evropskih
institucija predstavljala opasnost po interese Unije. Evropske institucije su
smatrale da su organizovani kriminal i korupcija toliko rairene da utiu na
politiki i ekonomski razvoj zemlje. U svim izvetajima Komisije navodilo
se da je poglavlje 24, o pravosuu i unutranjim poslovima, jako sporno
i da Bugarska, to se toga tie, ulazi nespremna u EU. Ova zabrinutost
51
Komisije direktno je vodila u pravcu uvoenja zatitnih klauzula u samom

Ugovoru o pristupanju. Ugovor implicitno ukazuje na odreene rizike koje
sa sobom nosi proces proirenja. lan 39. ukazuje na mogunost odlaganja
datuma pristupanja na jednu godinu ako Savet na osnovu preporuke
Komisije ustanovi da Bugarska oigledno nije u stanju da izae u susret
obavezama. lanovima 36. i 37. definiu se posebni zatitni mehanizmi
koji dozvoljavaju Komisiji da preduzme mere zatitite i nakon tri godine od
datuma pristupanja. Mere su u obliku suspendovanja zahteva za specifine
EU instrumente ako Bugarska ne ispuni svoje obaveze u pogledu:
Ekonomije ako doe do veih ekonomskih potekoa u Bugarskoj,
koje mogu da potraju i ozbiljno ugroze ovu oblast
Unutranje trite ako nove drave lanice propuste da implementiraju
obaveze koje moraju ispuniti u kontekstu pregovora o pristupanju koje
uzrokuju zastoj ili neke nepravilnosti u funkcionisanju ove oblasti.
Pravosue i unutranji poslovi ako se jave bilo kakve prepreke u
implementaciji pre i posle pristupanja.
Slobodno kretanje radnika nova drava lanica moe da zatrai od
Komisije da se suspenduju pravila Unije o slobodnom kretanju radnika,
u prelaznom periodu od sedam godina, ako sama predvidi previranja na
tritu rada koje mogu naruiti njen ivotni standard ili nivo zaposlenosti.
U skladu sa ovim klauzulama, Komisija i Bugarska vlada dogovorile
su se oko Mehanizma saradnje i provere koji je namenjen praenju razvoja
pravosudnih reformi i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala u
prve tri godine nakon pristupanja. Razvoj se merio na osnovu 6 kriterijuma:
1. Usvojiti ustavne amandmane kojima bi se otklonile bilo kakve
dvosmislenosti u pogledu nezavisnosti i obaveznosti izvrenja presuda,
kao i odgovornosti u pravosudnom sistemu.
2. Osigurati transparetniji i sposobniji, delotvorniji sudski proces
usvajajui i implementirajui novi pravni akt o sudstvu kao i nova
pravila o kaznenoj i upravnoj proceduri.
3. Nastaviti sa pravosudnim reformama kako bi se poveala profesionalnost,
odgovornost i efikasnost. Oceniti njihov znaaj i objavljivati godinje
rezultate.
4. Nadzirati i izvetavati o profesionalnim istraiteljima koji vre
nadzor nad kriminalom na visokom nivou. Objaviti imovinu visokih
zvaninika.
5. Preduzeti dalje mere kako bi spreila korupciju i na granici drave u
okviru Vlade.
6. Implementirati strategiju koja se fokusira na ozbiljne zloine, pranje
52
novca, kao i na sistematsku konfiskaciju imovine kriminalaca.

Obavetavati o istragama u toku, optubama i presudama u ovoj oblasti.
Krivini zakon mora biti za sve isti, bez izuzetaka. Indikatori uspeha
u realizovanju ovog mehanizma bile bi krivine prijave, hapenja,
odgovarajue presude. Evropske institucije nastojale su da na razne
naine pomognu Bugarskoj u reavanju navedenih problema. Tehnika
podrka bila je jedan od naina da se pomogne, ali se na to gledalo
kao na naruavanje suvereniteta. Najbolje reenje svakako je vieno
u korienju finansijskih sredstava iz evropskih fondova. Meutim,
ta biva kada Kancelarija za suzbijanje prevare (OLAF) utvrdi krenje
osnovnih pravila o korienju tih istih fondova? Vraamo se opet na
preduzimanje mera koje su vezane za pomenute zatitne klauzule.
Uglavnom su to finansijske mere koje se mogu manifestovati kroz
suspendovanje korienja fondova ili kroz zahtev za povraaj tih
sredstava. Evropska unija je 2008. godine ukinula 220 miliona evra
pomoi iz pretpristupnih fondova, koje su bile namenjene modernizaciji
bugarskih ustanova, na ije korienje Bugarska ima pravo do 2013.
godine, do kad bi trebalo da iz Brisela ukupno dobije 11 milijardi evra.
Bugarskoj je 2009. godine zamrznuto 500 miliona evra, takoe, zbog
korupcije prilikom dodele sredstava za regionalni i poljoprivredni
razvoj1. Ona e morati da vrati u evropski budet 41 milion evra, novac
koji je bio namenjen za razvoj poljoprivrede. Evropska komisija je ve
dva puta odbila bugarske nacionalne programe za osiguravanje fondova
za period od 20072009. godine vredne vie od tri milijarde evra. Kao
razlog, navedeni su nedostaci u sistemu upravljanja i nekonzistentnost
izmeu revizije i sveukupnog zakljuka revizije. Tako je od ukupne
predpristupne pomoi u iznosu od 1.3 milijardi evra iskoristila samo
treinu2. Kao dodatnu zatitnu meru, Komisija je odluila da uvede i tzv.
proveru na licu mesta pre sledee isplate sredstava kako bi bila sigurna
da su vlasti u Bugarskoj zaista implementirale zahteve. Najotrija mera
bila bi zamrzavanje lanstva Bugarske u EU, to bi se pre svega odrazilo
na nemogunost odluivanja Bugarske. Potreba za uvoenjem zatitnih
klauzula je sasvim jasna. To pokazuju i veina izvetaja Komisija do
trenutka ulaska u EU. Evo i kratkog pregleda svih izvetaja Komisija
od 1997. do 2005. godine u kojima su navedeni glavni koraci koje je
Bugarska morala da naini kako bi ula u EU, ali i brojni koraci koje je
Bugarska propustila da naini.
1 Videti www.euobserver.com/886/28852
2 Isto
53
U julu 1997. godine Komisija je zakljuila da Bugarska mora da uloi

vei napor kako bi usaglasila svoj sistem sa pravilima Evropske unije u svim
oblastima. Naroito bi trebalo da se sprovedu reforme u pogledu azila sa strance,
graninih prelaza, borbe protiv organizovanog kriminala i dilovanja droge. U
novembru 1998. godine prema izvetaju Komisije priznat je napredak Bugarske
ali se oekivalo da ona mora nastaviti sa preduzimanjem rigoroznih mera uz
posebno stavljanje akcenta na zakonodavstvo i administraciju. U oktobru
1999. godine zabeleen je znaajan napredak u oblasti pravosua i unutranjih
poslova u vidu jaanja pravnog okvira. Sa druge strane, u konkretnoj borbi
protiv korupcije postignut je mali napredak. Najznaajniji pomak primeen
je u oblasti imigracione politike. U novembru 2000. Komisija potvruje da
je Bugarska znaajno iskoraila u pogledu pribliavanja zakonodavstvu
Evropske unije. Budui napor je bio potreban kako bi se modernizovala
oprema i time garantovao adekvatan trening za policijske snage. U novembru
2001. godine Komisija ocenjuje da je Bugarska napredovala u donoenju
zakona vezanih za vizne olakice, imigraciju, kontrolu granica, carinske
politike, pravosua. Ovim izvetajem se, takoe, ukazuje i na neminovnost
jaanja administrativnih kapaciteta. U oktobru 2002. godine je zabeleen
napredak u pravosuu i unutranjim poslovima i opet je apelovano na jaanje
administrativnih kapaciteta. U novembru 2003. godine Bugarska je napravila
neosporan napredak u pribliavanju zakonodavstvu Evropske unije. Komisija
je uvaila dotadanje napore, meutim opet je istakla da moraju biti odluniji
i aktivniji u borbi sa razliitim oblicima organizovanog kriminala, dilovanja
droge i ilegalne imigracije. U oktobru 2004. godine Komisija je ocenila da je
bilo odlaganja u procesu reformi pravnog sistema i borbe protiv kriminala i
korupcije, da bi se u oktobru 2005. godine ukazalo na visoko dostignuti nivo
ispunjavanja evropskih zahteva. Vane zakonodavne mere su preduzete u
pravnim stvarima, ali su izuzete u pogledu istranog postupka i odgovornosti
u pravnom sistemu. U izvetaju iz 2006. godine, Komisija je izdvojila est polja
u kojima se mora hitno intervenisati. Prva dva polja se tiu poljoprivrede i
pronalaenja olakica za konzerviranje proizvoda ivotinjskog porekla, a
ostala polja se tiu neophodnosti pruanja dokaza o voenju sudskih sporova
protiv mrea organizovanog kriminala, efikasnije implementacije pravila u
oblasti borbe protiv prevara i korupcije, kao i primene pravila o suzbijanju
pranja novca i pojaane kontrole u buduem korienju strukturalnih i
kohezionih fondova. Vano je navesti konkretne promene koje je Bugarska
izvrila u oblasti o pravosuu i unutranjim poslovima do trenutka stupanja
na snagu Ugovora o pristupanju3.
3. www.europa.eu/legislation_summaries/enlargement 2004 and Bulgaria-adoption of the
community
54
engen, vizna politika i upravljanje spoljanjim granicama EU

Proces pribliavanja bugarskog zakonodavstva o zatiti podataka sa
acquis-em u 2005. godini bio je skoro zavren zahvaljujui dvema merama.
Prva: Zakon o zatiti linih podataka stupio je na snagu u januaru 2002.
Druga: bugarska Nacionalna skuptina usvojila je odluku na osnovu
ratifikacije konvencije Saveta Evrope za zatitu pojedinaca sa posebnim
akcentom na automatskom proveravanju linih podataka. Administrativni
kapacitet za zatitu linih podataka je jo uvek bio slab, pa je postojao rizik
da se pravo u ovoj oblasti nee u potpunosti sprovesti. Vizna politika je
dovedena do ujednaenja sa pravom Unije 10. aprila 2001. godine i time
je Bugarska poela da uiva bezvizni reim. Preduzimanje daljih mera
neophodnih za oslobaanje od viznih obaveza za ostale zemlje je bilo
nastavljeno. Pre pristupanja, Bugarska je bila u obavezi da uvede vize za
Makedoniju i tadanju Srbiju i Crnu Goru. Bugarska se pripremala i za
implementaciju Viza informacionog sistema, iji je klasifikacioni sistem
podataka slian engen informacionom sistemu, za iju se implementaciju
takoe pripremala. Da bi se redukovala zloupotreba i falsifikovanje
podataka uvedena je automatska identifikacija otisaka prstiju. Iz bilo kog
dela Evropske unije moglo se pristupiti centru baze podataka. Akcioni
plan za usvajanje engen zahteva je odobren u novembru 2001. godine i
auriran 2004. godine, pa potom opet menjan za period 20062007. godina.
Bugarska e morati da napreduje kako bi mogla ravnopravno da uestvuje i
daje dopronos engen informacionom sistemu.
U novembru 2003. godine Ministarstvo unutranjih poslova izvrilo
je smenu vlasti koje su regulisale granine prelaze kao i vlasti koje su
regulisale prevoz putnika kroz meunarodne luke i aerodrome. to se
tie kontrole evropskih spoljanjih granica jedan od glavnih dostignua
bilo je povlaenje vojske sa granica u decembru 2002. godine. Prioritet
je dat spoljanjim granicama sa Turskom i pomorskoj granici na Crnom
moru, i tu su bile razmetene najopremljenije snage. U aprilu 2003. godine
Savet ministara usvojio je nove sporazume u pogledu saradnje izmeu
graninih policija Bugarske i susednih zemalja, zasnovanih na lanu 7.
engen konvencije. Bugarska i Rumunija dogovorile su se da intenziviraju
svoju saradnju u pogledu nadzora nad Dunavom. Pripadnici snaga policije
zemalja koje izlaze na Crno more potpisali su protokol koji je stvorio uslov
za meunarodnu koordinaciju u razmeni informacija. Izvetaj Komisije
je 2005. godine potvrdio odreene nedostatke u proceduri koja se tada
primenjivala za kontrolu prelaza preko pojedinih aerodroma i luka.
55
to se tie politike azila Bugarska je usaglasila svoje zakone sa enevskom

konvencijom iz 1951. godine, usvojivi u martu 2005. godine amandman
na Zakon o pravu na azil i izbeglitvo. Ovim amandmanom ukazano je na
razliku izmeu uskraivanja, procedure diskontinuiteta i povlaenja azila.
Nacionalni program za integraciju izbeglica je usvojen u maju 2005. godine.
Tada je broj zahteva za azilom znaajno smanjen.
Pravosue i borba protiv korupcije, organizovanog kriminala,
terorizma, dilovanja drogom
Bugarska je u junu 2003. godine potpisala Sporazum o saradnji sa
Evropolom, a u maju su podneti amandmani na bugarski Zakon o krivinom
postupku. U januaru, 2004. godine stupio je na snagu Zakon o spreavanju
trgovine ljudima. U februaru 2005. godine Vlada je usvojila nacionalni
program prevencije i borbe protiv trafikinga kao i zatite njihovih rtava
u kome lei osnova za donoenje boljeg zakona koji alarmira populaciju,
obezbeuje pomo i nove poslovne mogunosti za rtve, ali i ojaavanje
meunarodne saradnje. U novembru 2002. godine usvaja se strategija o borbi
protiv etniki motivisanih zloina koja e vaiti do 2005. godine. Bugarska je
2000. godine ratifikovala konvenciju UN-a protiv organizovanog kriminala
(Palermo konvencija). to se tie borbe protiv organizovanog kriminala u
oktobru 2001. godine Bugarska je ratifikovala krivino-pravnu konvenciju
o korupciji i preduzela dalje korake s ciljem pune saradnje sa Evropskom
kancelarijom za suzbijanjem prevara (OLAF). U maju 2003. godine Bugarska je potpisala dodatni protokol pripojen krivino-pravnoj konvenciji o
korupciji. Pravilnik o ponaanju policijskih oficira usvojen je oktobra 2003.
godine da bi se spreila korupcija u redovima saobraajne granine policije.
U februaru 2005. godine Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije je
zahtevala da se uvedu brojne mere za borbu protiv korupcije na visokom
nivou. Krajnji rok za implementaciju ovih mera je prekoraen. Imajui u
vidu borbu protiv zloina tetnih po Evropsku uniju stvoren je specijalni
koordinacioni savet u februaru 2003. godine. Njegov prvi izvetaj usvojen je
marta 2004. godine od strane Kancelarije za suzbijanje prevara. Kasnije su,
takoe, osnovali radnu grupu koja bi identifikovala nedostatke u krivinoprocesnom pravu, kako bi se usaglasili sa Konvencijom za zatitu finansijskih
interesa Evropske unije. Konano, sporazum koji se odnosi na falsifikovanje
novca je zakljuen izmeu Bugarske nacionalne banke i Ministarstva
unutranjih poslova Bugarske. Unutar ove dve institucije su oformljeni
centri za analizu i proveru novca. Administrativni kapacitet je posebno
56
podignut na polju zatite ljudskih prava. Oktobra 2003. godine usvojen je

pravilnik o ponaanju slubenika u ministarstvu unutranjih poslova, a u
martu 2004. godine usvojena je strategija za upravljanje kadrovima i razvoj
ljudskih resursa.
Bugarska je u borbi protiv terorizma ratifikovala najvanije konvencije.
Odredbe koje su priloene uz Konvenciju iz 2000. godine o zajednikoj
saradnji u krivinim stvarima su stupile na snagu u aprilu 2005. godine.
Ratifikacija u okviru predvienog vremena do 2005. godine, vezana za
konvencije o pranju novca, istrage, zaplene i konfiskacije imovine steene
organizovanim kriminalom i finansiranja terorizma, svakako je uinila
znaajan korak na putu ka EU.
Veliki napredak postignut je u oblasti spreavanja trgovine drogom
usvajanjem strategije u periodu od 2003. do 2008. godine. Ovde je strategija
Bugarske slina Evropskoj strategiji koja se sprovodila u periodu od 2000.
do 2004. godine. U decembru 2002. godine Savet, koji se bavi nacionalnim
tokovima trgovine drogom, usvojio je odluku koja je bila sutinska za
spreavanje trgovine, jer je nalagala da Evropski centar za nadzor droga i
zavisnosti od droga pomogne u odluujuim trenucima. U okviru MUP-a
su oformljene i slube za razmenu informacija o trgovini drogom i za
koordinaciju i analizu istih. Poveane su nadlenosti policajaca kako bi se
borili protiv organizovanog kriminala i angaovali u tajnim operacijama
praenja isporuka nedozvoljenih sredstava. U maju 2005. godine je
izvrena dopuna krivino-procesnog prava kako bi tajne policijske slube
mogle uestvovati na sudu kao oevici u krivinim postupcima, naravno
u skladu sa programom o zatiti svedoka. Uzimajui u obzir pranje novca
ustanovljena je Sluba za spreavanje finansijskih malverzacija koja ima
zadatak da sakuplja, analizira i otkriva informacije koje se odnose na ova
pitanja. Kao deo reforme javne administracije ta ista sluba je kasnije
pretvorena u agenciju.
Javno miljenje o funkcionisanju nacionalnog sudstva i jaanju pravnih
institucija veoma je loe, pa je samim tim poverenje dravne institucije
na niskom nivou. ak 75% bugarskih graana ne veruje nacionalnom
parlamentu. Na sudstvo i silu zakona se gleda kao na koruptivni i
nefunkcionalni aparat. Pokazalo se da su graani nekad rangirali birokrate
kao prve na listi korupcije, a danas to neasno mesto zauzimaju sudski i
politiki slubenici. U 2000. godini sudstvo i javno tuilatvo su se opaalo
kao korumpirane institucije, ali mnogo manje nego doktori i policajci
koji su delili prvo mesto. Od 2000. do 2002. godine su ak univerzitetski
profesori smatrani za korumpiranije od lanova sudstva. Sudije 2007. godine
57
zauzimaju drugo mesto da bi tree, etvrto i peto mesto zauzeli javni tuioci,
policajci i advokati, ak korumpiraniji nego doktori i poreski slubenici4.
Ovaj trend potvrdila je i Evropska komisija zakljukom da je u periodu pre
pristupanja Evropskoj uniji bugarska vlada dala vie prioriteta spreavanju
korupcije na niem nivou nego korupciji na visokom politikom nivou. Pre
2007. godine korupcija je u poreskoj upravi, saobraajnoj policiji stavljena
pod kontrolu, ali nita nije uinjeno sa korupcijom u zdravstvu. Vlada je,
ini se, namerno tolerisala postepeno poveanje ozbiljnijeg oblika korupcije.
Kada bismo analizirali administrativne i graansko-pravne stvari koje je
bugarski slubenici trebalo da ree pre tri, etiri godine, statistika pokazuje
da se 46% graana suoilo sa onim to se zovu bitne pravne stvari.
Veina tih stvari (22%), ukljuuje sporove oko naslednih dobara, zatite
potroakih prava, a samo se neki odnose na ugovorno pravo. Druga bitna
grupa pravnih stvari (15%) ukljuuje spor izmeu komija oko stambenog
vlasnitva. Trea, i najvea grupa ukljuuje najranjiviju socijalnu grupu
koja pokuava da dobije penziono i socijalno osiguranje (ak vie od 25%
ukupnih sluajeva). Postoji jako uverenje meu graanima da se nita ne
moe postii i reiti sudskim putem zbog nedostatka finansijskih sredstava
(13%) i sumnji u sudsku nepristrasnost (11%). Samo u 7% sluajeva se
pokrene sudski postupak. Bugarska je, pre pristupanja Evropskoj uniji,
usvojila set zakona, strategijskih instrumenata, koje su nacionalne institucije
primenjivale kako bi smanjile korupciju i na adekvatan nain promovisale
sudstvo. Meu najvanijim zakonskim izmenama spadaju one koje ukidaju
imunitet lanova sudskog vea od gonjenja. Obaveza je i onih koji su na
vrhu politikih i birokratskih pozicija da objave svoje imovinsko stanje.
Vrhovno sudsko vee je oformilo antikorupcijsku komisiju. Ta komisija je
imala kontrolnu i koordinacionu funkciju. Uvedena je i institucija zatitnika
graana koja je neophodna da bi se titili demokratski principi. Ove izmene
ukljuuju dve nacionalne strategije protiv korupcije i dve dodatne strategije
iz 2004. godine i 2009. godine koje je usvojio Vrhovni nacionalni sud. Ove
mere su uglavnom bile deklarativnog karaktera i odnosile su se na sitne
oblike kriminala. Meunarodne monitoring organizacije su registrovale
korupciju na najviim politikim nivoima. Do sada su ve tri kontraverzna
ministra podnela ostavku zbog povezanosti sa mafijom. Postavlja se pitanje
da li su mafija i drava isto? Druge zemlje imaju mafiju. U Bugarskoj
mafija ima zemlju.5 Ovo je jednom prilikom prokomentarisao Atanas
4 Susui Alegre, Ivanka Ivanova and Dana Deni- Smith, Safeguarding the rule of law in an enlarged
EU, Ceps Special Report, April 2009, str. 25.
5 www.blic.rs/vesti/svet/67202/EU
58
Atanasov, nekadanji lan parlamenta i bivi ef kontraobavetajne slube.

On je istakao da postoji sprega kriminala i politike. Kriminalci finansiraju
vladajue partije i esto se prljav novac krije iza dobro poslujuih preduzea
ili fudbalskih klubova. Suprug Rumiane eleve, bive ministarke spoljnih
poslova i nekadanje poslanice Evropskog parlamenta optuivan je za
saradnju sa ruskom mafijom. tavie, sama Rumiana je doivela svoj lini,
a i dravni fijasko odbijajui da odgovori evropskim poslanicima za koliko
je svoju kompaniju prodala6. Posle ovakvih deavanja, bugarski graani su
postali apatini prema korupciji, kriminalu i prihvataju ih kao deo ivota.
Zakljuak
Ne treba Bugarska da zaboravi da se nalazi pod budnim okom Evropske
unije. Evropske institucije e svakako nastaviti sa potezanjem zatitnih mera
svaki put kada Bugarska krene u neeljenom pravcu. Fondovi e se blokirati,
bilo da Bugarska laira svoj BDP, bilo da se porodino koriste javni fondovi.
Ali e Unija nagraivati svaki reeni tei krivini postupak deblokadom
fondova. Ugovor je mono sredstvo EU. Evropske institucije su bile vete u
predvianju negativnih deavanja i sve to ugradile u Ugovor o pristupanju.
Pouena ovim iskustvom EU e biti daleko obazrivija kada usledi naredni
talas proirenja. Nee tolerisati pogrene korake drava koje bi da postanu
lanice EU. Zato je Venson Deer, ef delegacije EU, nedavno izjavio da je
neophodno da se Srbija izbori sa kriminalom, jer je to kljuno za njeno
lanstvo u Uniji. Ne bi bilo dobro za Srbiju da ponovi Bugarski scenario.
EU se, po svemu sudei, nee vie rukovoditi principom da se neka drava
ulaskom u Uniju stabilizuje, bice obrnuto samo stabilna drava ulazi u
EU. Bugarska je svojim lanstvom dobila na prosperitetu, imala podsticajan
ekonomski rast, imala pojaani priliv stranih investicija, ali ako nastavi da
promovie trend najkorumpiranije drave EU svakako e se to negativno
odraziti na nju, a i na drave koje, takoe, imaju problem sa korupcijom, a
imaju cilj da postanu deo EU. Uzevi sve navedeno u obzir, stie se utisak
da rejting Bugarske ubrzano opada i da svojim ugroavanjem finansijske
discipline EU doprinosi stvaranju jedne jako negativne opte slike koja nee
moi tako lako da se modifikuje u predstojeem periodu.
6 www.politika.rs/rubrike/svet/index.html
59
Summary
This paper describes general issues on how the EU can monitor the
performance of judical and home affairs system in Bulgaria, and puts
forward a set of policy recommendations as to the the ways in which the
EU can better safeguard the rule of law. We could see the main steps which
Bulgaria has taken in order to access to the EU. The European Commision
expresses concerns that organised crime and corruption in Bulgaria have
reached such a schale that they influence the political process and distort
the working of institutions in a representative democracy. Harms caused
by organised crime and corruption include reduced public confidence in
public institutions and political system, infringement of fundamental rights
and freedom of citizens and hidrance of economic growth. The problem
rests in the lack of political will for change and reform to some extent in the
objective impossibility to make such a change. Failures of national criminal
policy and corruption in the judiciary provide only a partial explanation
for Bulgarias problems with organised crime and corruption. The process
of modernisation and democratic transition of the countrys judiciary and
law enforcement is still incomplete and as a matter of fact has never been
systematically implemented. Bulgaria can accomplish the potential of its EU
membership only if its judiciary and law enforcement institutions prove the
integrity and professionalism.
Key words: accession, judiciary, law enforcement, home affaires,
organized crime, corruption
LITERATURA:
1. Milutin Janjevi Konsolidovani ugovor o Evropskoj uniji, Slubeni
glasnik, 2009
2. Dezmon Dinan, Sve blia Uniji, Biblioteka Evropska unija, 2009
3. Susui Alegre, Ivanka Ivanova and Dana Deni- Smith, Safeguarding the
rule of law in an enlarged EU, Ceps Special Report, April 2009
4. Concerning the conditions and arrangements for admission of the republic
of Bulgaria and Romania to the European Union
5. www.euobserver.com/886/28852
60
6. www.europa.eu/legislation_summaries/enlargement 2004 and Bulgariaadoption of the community

7. http.eur-lex.europa.eu/ohtml.d?uri=oj:l:2005:157:som:en:html
8. www.euractiv.com/en/priorites/bulgarian-comissioner-asked-dispelrumours/article-188374
9. www.blic.rs/vesti/svet/67202/EU
10. www.politika.rs/rubrike/svet/index.html
11. http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/6901353.stm
61
Milenica Cvetkovi
Tutor: Prof. dr Darko Nadi
Ekoloka politika Evropske unije i njena regionalna

primena
U ovom radu se razmatra razvoj ekoloko-ekonomske politike
Evropske unije u svetlu njene regionalne primene. Ispitujui delatnost
subnacionalnih aktera vidimo tenziju koja se prelama izmeu uvaavanja
razliitosti i tenje ka standardizaciji radi zajednikog funkcionisanja. Stoga
je prvi deo rada posveen razvoju ekoloke politike EU, a drugi posmatra
regionalnu perspektivu kroz kohezionu politiku i programe Evropske unije
koji podstiu ujednaavanje njenih regiona, dok trei deo, kroz studiju
sluaja (Zagaenje Dunavskog sliva), prikazuje kako previanje jednog
ekolokog problema moe imati ne samo lokalne ve i regionalne i globalne
posledice.
Razvoj ekoloke politike EU
Razvoj ekoloke politike Evropske unije i njene brige o zatiti ivotne
sredine, moemo posmatrati kroz etiri faze: incidentne mere (1957-1972);
faza odgovornosti (1972-1986); inicijativna faza (1985-1992) i odrivi razvoj
(od 1992 do danas)1.
Incidentne mere
U prvoj fazi, ekoloka politika je bila predmet nacionalnih
zakonodavstava. Posmatrano u okviru Evropske ekonomske zajednice,
ekologija se spominjala samo indirektno u Rimskom ugovoru i to u
dva sluaja: kao promocija stabilnog i ekonomskog razvoja i poboljanja
kvaliteta ivota, i kao mogunost restrikcije uvoza i izvoza i tranzita robe koji
ugroavaju javni moral, javnu bezbednost, zatitu ljudi i ivota ljudi, ivotinja
1 Darko Nadi, Ekoloka politika EUskripta, FPN, Beograd, 2010, str. 5.
63
i biljaka, nacionalnih umetnikih, istorijskih i arheolokih vrednosti. U tom

periodu, Savet je doneo nekoliko znaajnih ekolokih zakona koji su imali
za cilj zatitu ivotne sredine, ali su one uglavnom bile donoene na osnovu
neekolokih lanova ugovora o EEZ, i predstavljali su odgovor Zajednice
na pojedine incidentne situacije, kao i situacije koje su se mogle smatrati
opasnim po zdravlje i ivot ljudi i biljnog i ivotinjskog sveta. 2
Faza odgovornosti
Na Samitu u Parizu oktobra 1972. godine efovi drava i vlada est
osnivaa EEZ i tri nova lana (Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska i Irska) su
pozvali institucije Zajednice da naprave plan za zvaninu ekoloku politiku
Zajednice do jula 1973. godine, to predstavlja poetak druge faze. Ovaj
plan, popularno nazvan Prvi akcioni program zatite ivotne sredine, smatra
se kamenom temeljcem ekoloke politike dananje Evropske unije, jer je
postavio ciljeve, naglasio principe delovanja i funkcionisanja ekoloke
politike, dao listu prioriteta, i spisak mera koje bi trebale da budu preduzete
u razliitim sektorima ivotne sredine u naredne dve godine (do 1975.
godine).
Program je utvrdio mere za tri osnovna podruja, odnosno problema:
smanjivanje zagaivanja i negativnih posledica zagaivanja,
poboljanje kvaliteta ivotne sredine i
zajednika akcija, odnosno saradnja sa meunarodnim organizacijama
koje se bave pitanjima zatite ivotne sredine3.
Znaaj ovog akcionog programa bio je, izmeu ostalog i u tome to je
on uspostavio jedan potpuno novi kurs EU u ovoj oblasti, kurs permanentne
i efektivne akcije zatite ivotne sredine. Takoe, po prvi put se poelo
znaajnije insistirati na promociji ekolokih problema, irenju ekoloke
svesti i obrazovanja u cilju efikasnijih akcija. Prvi akcioni plan bio je izraz sve
vee zabrinutosti zemalja lanica za usklaenost ekoloke zatite i promena
u sferi trgovine i trita uopte. Sve vie se insistiralo i na preuzimanju
konkretnih inicijativa kako na nacionalnom, tako i na internacionalnom
nivou.
Drugi akcioni program zatite ivotne sredine, za period od 1977 do
1981. godine, posebnu panju posvetio je iskoriavanju prostora bez
tete i njegovom racionalnom upravljanju, kao i prirodnim resursima. Uz
isticanje znaaja svih oblika zagaenja, ovaj program je naroito insistirao
2 Isto, str. 5.
64
na problemu voda, kao jednoj od kljunih taaka na koju se treba bazirati.

Novost koju je ovaj akcioni plan predstavljao bila je injenica da je u program
zatite bila ukljuena i odredba o zatiti, neunitavanju i racionalnom
korienju svemira.
Kontinuitet ekoloke politike Evropske zajednice nastavljen je u okviru
Treeg akcionog programa zatite ivotne sredine. U njemu se insistiralo
na uvoenju ekoloke politike kao integrativnog dela ekonomskih ciljeva
zajednice. Na taj nain, ekoloka politika vie se nije posmatrala odvojeno
od onoga to se oznaavalo kao osnovni ciljevi zajednice ekoloka
politika postala je jedan od njih. Ovim programom izraena je lista
prioriteta, poevi sa atmosferskim zagaenjima, zatim zagaenjem sveih
voda i mora, opasnih hemijskih supstanci i otpada.
Inicijativna faza
Period od 1985. godine donosi znaajne korake u odlunijoj izgradnji
ekoloke politike Evropske Zajednice. Ve tada poinje da se gradi okvir
na osnovu koga e biti uoblien, a zatim i donet 1987. godine Jedinstveni
evropski akt (JEA). Ovim programom izvrena je operacionalizacija
prethodna tri akciona programa. Decembra 1986. godine, Savet je usvojio
rezoluciju o pojaavanju ekolokih akcija Zajednice, kojom je podran
predlog etvrog akcionog programa i naglaeno da se njime jaa ekoloka
saradnja unutar Zajednice, ojaavaju rezultati iz prolosti i stvara okvir za
efektivno sprovoenje akcija u budunosti.4
Politika odrivog razvoja
Ova faza predstavlja rezultat prihvatanja rezolucija i politike
Ujedinjenih Nacija usvojenih na Konferenciji Ujedinjenih Nacija u Rio de
aneiru 1992. godine. Iste godine usvojen je Peti akcioni program zatite
ivotne sredine, simbolino naslovljen Ka odrivosti Akcioni program
Zajednice o politici i akcijama prema ivotnoj sredini koji je svojim
planovima i akcijama bio predvien za period od 1993. do 2000. godine.
Njime je zabeleeno sporo ali nepopustljivo pogoranje... ivotne sredine.
Odrivi razvoj, opte reeno, zalagao se za razvoj koji zadovoljava potrebe
sadanjosti ne ugroavajui sposobnost buduih generacija da zadovolje
svoje potrebe5.
5 Dezmon Dinan, Sve blia unija, Slubeni glasnik, Beograd, 2009, str. 443.
65
Nakon pet, manje ili vie uspenih akcionih planova, 2001. godine
Evropska unija iznela je svoj esti akcioni program zatite ivotne sredine
pod naslovom Naa budunost, na izbor kojim su identifikovane etiri
oblasti evropske ekoloke politike6 koje zahtevaju neodlonu i ozbiljnu
akciju. Te oblasti su:
klimatske promene;
zatita prirode i biodiverziteta;
zdravlje i kvalitet ivota i
raspolaganje prirodnim resursima i pitanje otpada.
Raznolikost potencijalnih instrumenata istaknuta je planom za ostvarenje ciljeva i tretiranje oznaenih prioritetnih problema, uz kombinaciju
razliitih sredstava i nivoa odluivanja (od lokalnih sredina, preko drave,
do meunacionalnog nivoa). Kao potencijalni instrumenti, predloeno je
donoenje i implementiranje nove, adekvatnije legislative unutar zemalja
Unije, ali i usvajanje amandmana na postojeu legislativu. Takoe, ponovo
je istakuta neophodnost integracije zatite ivotne sredine u druge sektorske
politike Unije. Osim njenog uticaja na formulisanje nacionalnih ekolokih
agendi i pomoi (naroito kada je re o novim zemljama lanicama) u
koncipiranju ekolokih politika, uneta je aktivna uloga i u upoznavanju
javnosti o svim relevantnim ekolokim pitanjima. Novi instrumenti
ekoloke politike, poput dobrovoljnih sporazuma, sklopljenih u prvom
redu sa sektorima poput industrije ili na nivou lokala, pokazuju se esto
kao znatno efektniji nego zakoni nametnuti od strane dravnog aparata.
Ovo je dovelo do promene u pristupu izgradnje ekolokih politika unutar
zemalja lanice, uz isticanje saradnje i zajednike koordinisane akcije sa
svim relevantnim stranama. Pojaana je uloga lokalnih zajednica, koja
je na sebe preuzela veliki broj akcija, ranije sprovoenih i kontrolisanih
od strane drave7. esti akcioni program je identifikovao i sedam
najugroenijih, kljunih oblasti8:
Zagaenje vazduha: zatita ivotne sredine uz akcenat na zagaenje
vazduha, podrana je i putem programa ist vazduh za Evropu
(Clean air for EuropeCAFE). Osnovna ideja bila je da se uz saradnju
sa najveim zagaivaima i zainteresovanim stranama pokrene
efektivna akcija u cilju postizanja odrivog napretka u poboljanju
kvaliteta vazduha.
Reciklaa otpada: unutar sebe obuhvata identifikovanje kljunih
6 Isto, str. 444.
7 Darko Nadi, Ekoloka politika EU-skripta, FPN, Beograd, 2010, str. 7.
8 Sajmon Hiks, Politiki sistem EU, Slubeni glasnik, Beograd, 2007, str. 242.
66
meta, kao i ostvarivih mogunosti u oblasti reciklae.

Iskoriavanje resursa: racionalno raspolaganje resursima uz razvoj
novih tehnologija.
Zatita zemljita: istaknuta je kao jedan od najalarmantnijih problema.
Erozija zemljita, ubrzano zagaenje i neekoloko korienje i
iskoriavanje povrina navedeni su kao posebno zabrinjavajui.
Urbane sredine: poboljavanje svih aspekata kvaliteta ivota ljudi u
urbanim naseljima ukljuuje koordinaciju poslova na vie nivoa, kao
to su urbanistika planiranja, kvalitet vazduha i pitanje odlaganja
otpada u urbanim naseljima, u prvom redu velikim gradovima.
Odriva upotreba pesticida: uz povlaenje najtetnijih i strogu
kontrolu ostalih; naroito je istaknuta neophodnost kontrole zemalja
kandidata za prijem u lanstvo Evropske unije.
Ekoloka zatita mora: Evropska obala, kao i njena mora ugroena su
iz vie izvora: neracionalni razvoj (ekonomski i urbani), zagaenje i
neracionalno ribarenje.
Kroz ove etiri razvojne faze ekoloke politike Evropske unije moemo
videti itavu evoluciju ekoloke svesti i sve veu posveenost zatiti ivotne
sredine. Ta posveenost zatiti ivotne sredine najbolje se ogleda kroz
regionalne i lokalne okvire. Ogroman sistem kao to je EU moe u akutnim
krizama biti jako trom i spor, zato je za ovu tematiku prosledio na nie
nivoe. Uz njegovu podrku, a kroz formalno i neformalno povezivanj,
i stalnom razmenom informacija izmeu regionalnih i lokalnih vlasti,
omogueno je brzo regovanje na sanacijama i u spreavanju ekolokih
nezgoda. Ovo je doprinelo veoj funkcionalnosti ekolokih politika EU, o
emu e biti rei u daljem delu teksta.

Regionalna primena politike ivotne sredine EU
Kada je re o potrebi uvoenja regiona u politikama EU, ovde je ona
predstavljena kroz institucionalni i vanistitucionalni okvir. Kao to je ve
spomenuto, cilj regionalizacije su fleksibilnije i neposrednije komunikacije
raznih drutvenih grupa, bez obzira na njihov dravno-pravni ili politiki
kontekst radi unapreenja i usklaenosti privrede, privlanosti regiona
za ulagae, unapreenje kulturnih veza i zajednikih programa zatite
ivotne sredine kroz institucionalni okvir.
67
Institucionalni okvir
Jedno od opravdanja nastanka i razvoja Evropske unije svakako je
odgovor na globalizaciju i savremene izazove, a jedna od kljunih uloga jeste
upravo podizanje i razvoj zaostalih regiona u Evropi. Uvoenje regiona u
sistem funkcionisanja EU prestavlja jednostavnije reenje upravljanja nego
upravljanje velikim dravnim teritorijama iz jednog centra, koje postaje
nemogue u vreme sve vee specijalizacije poslova, koje vlasti moraju
da obavljaju. Ukidanjem ekonomskih barijera izmeu evropskih drava
usmerilo je drave u potragu za traenjem reenja koje e ih uiniti boljim
takmacima na zajednikom tritu, a reenje su nale u regionalizaciji i
pospeivanju ukljuivanja u trku zaostalih regiona. Govorei o regionima,
vano je istai njihove kljune funkcije9, odnosno ciljeve i efekte zbog kojih
se drave najee odluuju na ovaj korak. Najee navedene funkcije
regionalizacije su: tehnika, integrativna, funkcija efikasnije demokratizacije
i kooperativna funkcija.
Komitet regiona
Iz ugla EU, koja podrava ovakvo organizovanje kroz kohezione
fondove koji finansiraju projekte podizanja i razvoja zaostalih regiona, ona
to ini i kroz njihovo ukljuivanje u sistem vlasti. Zbog toga, znaajno mesto
u sistemu vlasti EU zauzima Komitet regiona10. lanovi ovog komiteta su
predstavnici lokalnih zajednica zemalja lanica. Iako komitet ima samo
savetodavnu ulogu, ipak, igra vanu ulogu u donoenju odluka Unije.
Povelja EU obavezuje Komisiju i Savet da se uvek konsultuju sa Komitetom
regiona ako e predlog novog pravila u nekoj oblasti imati reperkusije na
regionalnom ili lokalnom nivou, a Ugovorom iz Amsterdama zatita ivotne
sredine ulazi u grupu tih oblasti.
Evropska agencija za zatitu ivotne sredine
Evropsku agencija za zatitu ivotne sredine11 (EEA) osnovana
je 1994. godine. Agencija je nadlena za sakupljanje podataka za novo
zakonodavstvo u oblasti zatite ivotne sredine, razvijanje tehnika za
predvianje kako bi se omoguilo preduzimanje mera, kao i omoguavanje
9 Veran Staneti, Region kao razvojna perspektiva u EU, Slubeni glasnik, Beograd, 2009, str. 15.
10 Veran Staneti, Region kao razvojna perspektiva u EU, Slubeni glasnik, Beograd, 2009, str. 54.
11 Sajmon Hiks, Politiki sistem EU, Slubeni glasnik, Beograd, 2007, str. 243.
68
inkorporiranja ekolokih podataka iz EU u meunarodne programe za

ovu oblast. Ona, takoe, pomae Komisiji u radu, jer je Komisija sputana i
ograniena zavisnou od nacionalnih vlasti kada su u pitanju informacije
neophodne za pokretanje nekih postupaka zbog krenja obaveza iz
oblasti zatite ivotne sredine. Agencija je osnovana prvenstveno zbog
ujednaavanja regiona na inicijativu zelene trojke12, koju ine Danska,
Nemaka i Holandija, koja je najsnanije pritiskala u korist zakonodavstva
i njegove adekvatne primene u oblasti ivotne sredine na evropskom nivou,
dok su problem pravile siromanije june drave koje su svoj najvei otpor
pruale u zakonodavoj i implementacionoj fazi.
LIFE program
EU je 1992. godine osnovala Finansijski instrument za ivotnu
sredinu (Financial Instrument for the Environment LIFE). Usvajanjem
Jedinstvenog Evropskog Akta 1986. godine, koji po prvi put uvodi u EU
politiku ivotne sredine zajedno sa Petim akcionim programom za zatitu
ivotne sredine otvorena su vrata za LIFE mehanizam fondova. Ova dva
dogaaja postavila su temelj za ekoloku reformu u narednoj deceniji i LIFE
program predstavlja jedan od najvanijih alata njenog sprovoenja. Njegovo
auriranje vri se na svakih nekoliko godina i sada ima godinji budet
od preko 700 miliona evra za veliki asortiman projekata iz oblasti ivotne
sredine u EU i susednim zemljama. Kroz ove projekte LIFE promovie13
odrivi razvoj i kvalitet ivotne sredine (nove monitoring tehnike, iste
tehnologije, odlaganje otpada, ureivanje urbane sredine) na koje odlazi
40% programskog budeta; zatita prirodnih stanita na koju odlazi 45%
budeta; edukacija, trening i informisanje 5%; administrativne strukture
(razvoj kooperacija i mrea) 5% i 5% ide na akcije van teritorije EU.
Vaninstitucionalni okvir: IMPEL mrea i ECENA
Pod ekolokom politikom podrazumeva se ne samo institucionalni
okvir (EU i drava sa svojim zakonima i njihovom primenom), nego
i vaninstitucionalni okvir. S obzirom da drava predstavlja najveeg
zagaivaa sa svojim politikim monopolom pri zagaivanju (licence,
koncesije), a takoe i ima monopol u zatiti ivotne sredine (mananjena
relativna karatkotrajnost od 4 do 5 godina koliko i traje njena vlada, za
12 Dezmon Dinan, Sve blia unija, Slubeni glasnik, Beograd, 2009, str. 442.
13 http://ec.europa.eu/environment/life/about (04.05.2011.)
69
razliku od koncesija koje su zakljuene na dui period), neophodno je

imati i vaninstitucionalni okvir kao korektivni faktor koji funkcionie kroz
politike organizacije i grupe graana oformljene, a neke i specijalizovane,
za ovu oblast.
IMPEL mrea
Mrea Evropske unije za implementaciju i razvoj zakona o ivotnoj
sredini (The European Union Network for the Implementation and
Enforcement of Environmental Law IMPEL14) je meunarodna
neprofitna organizacija koja slui za unapreenje inspekcije u ovoj oblasti
putem meunarodne saradnje. Osnovana je 1992. godine kao forum za
razmenu znanja o primeni prava EU, i predstavlja vezu meu ljudima u
praksi. Od januara 2009. ima formalniji status. lanovi ove organizacije su
Vladine organizacije (razliiti nivoi vlasti zadueni za primenu prava EU u
oblasti ivotne sredine), drave lanice, zemlje kandidati, zemlje Evropskog
ekonomskog prostora (EEA) (trenutno Norveka) i Evropska komisija (od
1. januara 2009. godine posmatra).
Cilj Mree15 je da stvori potreban impuls u Evropskoj Zajednici koji
e ostvariti progres uz osiguravanje efektivnije implementacije zakona o
ivotnoj sredini. On se ispoljava na dve strane, kroz kvalitetno zakonodavstvo
koje predstavlja brigu EU, i kroz efekte dejstva na ivotnu sredinu koji se
ostvaruju kroz brigu regionalnih/lokalnih vlasti i graana. Svoje aktivnosti
mrea sprovodi kroz projektne strukture koje obuhvataju podizanje svesti,
graenje kapaciteta, razmena informacija i iskustva oko implementacije kao
i promocija i podrka evropskim zakonima u oblasti zatite ivotne sredine.
ECENA
Environmental Compliance and Enforcement Network for Accession16
(ECENA) osnovana je uz pomo zvaninika na najviem nivou, ministara
za zatitu ivotne sredine Jugoistone Evrope u Sofiji (Bugarska), u martu
2005. godine. Ona predstavlja neformalnu mreu ija je misija zatita
ivotne sredine u zemljama lanicama kroz efikasno uvoenje, primenu
14 http://impel.eu/about (04.05.2011.)
15 Ines Klara, Learning and development consultancy and research, European Institute of Public
Administration and Belgrade open school, Belgrade, 2009. Power point presentation: Role of
Commission, Council and Parliament
16 http://arhive.rec.org/REC/Programs/environmental_policy/ecena/Default.html
70
i sprovoenje prava EU u oblasti zatite ivotne sredine. Njeni lanovi su

organi zadueni za zatitu ivotne sredine iz zemalja koje jo uvek nemaju
status kandidata, zatim zemlje kandidati i pridruene zemlje, a takoe i
Evropska komisija koja ima status posmatraa. ECENA funkcionie kao
deo strategije EU za kreiranje uslova neophodnih za integraciju zemalja
ovog regiona u strukturu Unije. Aktivnosti mree izvode se kroz plenarne
sastanke lanica mree, regionalne programe obuke, programe razmene,
revizije, studijske posete i uestvovanje na meunarodnim sastancima.
Studija sluaja: Dunavski sliv, sluaj tekog zagaenja vode
Jedan od primera regionalnog povezivanja i reagovanja u sluaju
ekolokih nesrea, je sluaj tekog zagaenja vode u Dunavskom slivu.
U Dunavskom slivu postoji par potencijalnih taaka koje su na rubu
ekolokih katastrofa. Usled demokratizacije politikih sistema u ovom regionu,
u zemljama Centralne i Istone Evrope (CIE), pokrenut je i put ka liberalnoj
ekonomskoj politici. Uvoenje liberalno orjentisane trine privrede u ovim
zemaljama praeno je ekolokim posledicama. Zbog konkurencije i trinih
ogranienja izazvana su smanjenja realnih zarada, nezaposlenost, visoka stopa
inflacije i drugi socijalni i ekonomski problemi koji zatitu ivotne sredine
stavljaju na dno skoro svih programa reforme. Dakle, razvoj je postao izazov
za zatitu ivotne sredine u zemljama CIE.
Tako je 30. januara 2000. godine popustila prva od goruih taaka. U
topionici Aurul, rudniku zlata u Baja Mare u Sasarskoj oblasti u Rumuniji,
dolo je do pucanja brane to je izazvalo curenje cijanida17. Cijanid koji se slio
u reku Lapus, pritoku reke Somes, odatle se utisnuo u Tisu, jednu od najveih
reka u Maarskoj, kao i u Dunav uzvodno od Beograda, odakle je otiao u
Crno more. S obzirom da se na vreme odigrala razmena informacija, preuzete
su mere od strane vlasti u Maarskoj, Jugoslaviji i Rumuniji, ukljuujui i
privremeno zatvaranje sliva reke Tise. Snabdevanje vodom dva velika grada
na reci Tisi, Szolnok (sa 120.000 stanovnika) i Szeget (Segedin, sa 206.000
stanovnika), nije bilo ugroeno zahvaljujui brzoj akciji lokalnih vlasti. Ali
3040 km dug talas zagaenja unitio je floru i faunu du reke Tise. Akutni
ekoloki efekat, tipian za cijanid, izazvao je izumiranje na hiljade riba kako
u reci Tisi tako i u Dunavu. Nakon prolaska ovog talasa, planktoni i vodeni
mikroorganizmi oporavili su se relativno brzo (u roku od par dana). Meutim,
ostaje problem prvog talasa cijanida koji je ipak otputovao do Crnog mora.
17 http://iospress.metapress.com/content/pa071b80hwy4y9j0/fulltext.pdf (04.05.2011.)
71
Kao to vidimo rezultat ovakvog akutnog prekograninog zagaenja

moe da ima ozbiljan uticaj na biodiverzitet, ekosisteme reka, lokalno
snabdevanje pijuom vodom kao i uticaj na socio-ekonomske uslove ivota
lokalnog stanovnitva ako se ne reaguje na vreme.
To je navelo Maarsku, Rumuniju i Jugoslaviju da razmotre predlog za
zajedniki Program za ivotnu sredinu sliva reke Tise. Kao finansijsku i
tehniku podrku, EU je ponudila svoje instrumente predpristupne pomoi.
Uz pomo ovih instrumenata Maarska i Rumunija su uspele da povrate
oteene ekosisteme kao i da usklade svoje ekoloke standarde sa standardima
u EU povodom budueg pristupanja.
Zakljuak
Posmatrajui ovu studiju sluaja, imamo na uvid sliku jedne ekoloke
katastrofe sa svim njenim posledicama. Zabrinjava injenica da ovakvih
sluajeva u praksi ima vie nego to mi moemo i da pretpostavimo. Jo
poraznije je i to to defekti na jednom prostoru nisu ogranieni konkretno
na tu jednu oblast jer usled cirkulisanja u prirodi njihovo prostiranje ulazi u
sve pore prirodnog stanita.
Evropska unija je pokuala da rei ove problem, kako sama tako i
uz pomo regionalnih inicijativa. Sada je moemo videti kao glavnog
zakonodavca kada je u pitanju ekoloka politika, a sa razgranatom
intervencijom na niim nivoima. To je omoguilo da se brzo intervenie
kada su u pitanju ekoloke nesree ili njihove prevencije.
Moda ne motivisana, u poetku, vienjem stvari iz ideolokog ugla
radi spasa planete za budue generacije, ve iz isto pragmatinog (ekoloki
standardi ine jednu od osnova pravedne konkurencije meu proizvodima
na tritu), ali bolje uzeti i to kao klicu za razvoj ekoloke svesti nego ubijati
planetu na surov ali siguran nain.
Literatura:
Darko Nadi, Ekoloka politika EUskripta, FPN, Beograd, 2010.
Dezmon Dinan, Sve blia unija, Slubeni glasnik, Beograd, 2009.
Sajmon Hiks, Politiki sistem EU, Slubeni glasnik, Beograd, 2007.
Veran Staneti, Region kao razvojna perspektiva u EU, Slubeni glasnik,
Beograd, 2009.
5. Bojan Kovaevi, Mesto i uloga regiona u politikom i ekonomskom
sistema EU, Zavod za udbenike, Beograd, 2009.
1.
2.
3.
4.
72
6. Miroslav Jovanovi, Evropska ekonomska integracija, Ekonomski

fakultet, Beograd, 2004.
7. Ines Klara, Learning and development consultancy and research,
European Institute of Public Administration and Belgrade open school,
Belgrade, 2009. Power point presentation: Role of Commission, Council
and Parliament
8. Internet, Wikipedia
9. www.europa.eu
10. www.EIPA.eu
11. http://ec.europa.eu/environment/life/about
12. http://impel.eu/about
13. http://arhive.rec.org/REC/Programs/environmental_policy/ecena/
Default.html
14. http://iospress.metapress.com/content/pa071b80hwy4y9j0/fulltext.pdf
15. http://archive.rec.org/REC/Publications/CyanideSpill/SERBCyanide.pdf
73
Ekonomija
Pavle Mihajlovi
Tutor: Prof. dr Miroslav Prokopijevi
Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu
Ekonomske slobode i privredni rast

Studija panel podataka tranzicionih zemalja
(1996 2010)
Apstrakt:
Ekonomske slobode mogu se definisati kao ira mogunost pojedinca
da svoj dohodak, rad i vlasnitvo alocira na slobodnom tritu. Izbor
pojedinca, zatita privatne svojine i jasna pravila igre su osnovi savremenih
kapitalistikih privreda. Ovaj rad pokuava da otkrije, kroz ekonometrijsku
analizu, da li se i kako moe povezati merilo ekonomskih sloboda sa privrednim
rastom u tranzicionim zemljama. Rad posmatra regresiju panel podataka,
izmeu 1996. i 2010. godine, u pokuaju da objasni uzrok privrednog rasta
sintetikim merilom ekonomskih sloboda, Index of Economic Freedom Heritage Foundation. Ovaj indeks se povezuje sa rastom BDP per capita po
paritetu kupovne moi.
Uvod
Koncept ekonomskih sloboda duboko je utemeljen u savremenoj
ekonomiji. Najire definisane, ekonomske slobode su fundamentalno
pravo svakog oveka da kontrolie svoj rad i vlasnitvo1. Koncept prua
nedvosmislene implikacije o karakteru i strukturi trinih podsticaja koji
pokreu ekonomsko ponaanje pojedinaca cilj ljudi je da izborima u trinom
ponaanju poveaju svoje blagostanje projektujui sopstvene preferencije u
alokaciju svog dohotka, rada i vlasnitva. Osnovna teza koju iznosi ova studija
je da su ekonomske slobode, kao snop prava i pravila koja definiu privredno
ponaanje u jednom drutveno-ekonomskom sistemu, znaajan faktor
1 Index of Economic Freedom Methodology, Heritage Foundation, 2010.
77
privrednog rasta. Poreenjem zemalja sa razliitom irinom ekonomskih

sloboda moe se zakljuiti da vei stepen ekonomskih sloboda, dugorono,
podstie privredni rast. U ekonometrijskoj panel analizi kreiran je model
tranzicionih zemalja i posmatra se kako kljuna performansa tih ekonomija,
promena BDP per capita, zavisi od stepena ekonomskih sloboda. Podaci iz
modela koji je prikazan u radu ukazuju da se ekonomskim slobodama moe
objasniti oko etvrtine ukupnih promena u BDP tranzicionih zemalja.
U prvom delu studije prikazani su pojmovi i koncepti koji slue da se
definiu i objasne ekonomske slobode. Potrebno je povezati koncepte trita
i trinog ponaanja kako bi se omoguilo ire definisanje ekonomskih
sloboda. Nakon toga, prikazana je metodologija istraivanja. Posmatrajui
razliita merila ekonomskih sloboda, rad prikazuje zbog ega je izabran
Index of Economic Freedom Heritage Foundation (IEF). Potom su prikazani
rezultati koje iznosi panel analiza i njihovo tumaenje. U diskusiji rezultata,
dodatno je ispitatana kauzalnost, vremenski pomak uticaja IEF indeksa
i iznose se mogue interpretacije dobijenih koeficijenata. Ukljuivanjem
odgovarajuih vetakih promenljivih u alternativne modele, ispituje se i
uticaj razliite polazne osnove, odnosno apsolutnog poveanja ekonomskih
sloboda na promene BDP. U krajnjoj diskusiji, prikazani su mogui propusti
u metodologiji istraivanja i prostor za njeno unapreenje. Ovo istraivanje
je samo pilot ire i sveobuhvatnije analize koja bi se morala baviti ili veim
brojem zemalja, veim brojem merila ili/i duim vremenskim serijama, a
takvo istraivanje bi dozvolilo donoenje znaajnijih zakljuaka o prirodi veze
izmeu ekonomskih sloboda i privrednog rasta.
Tranzicione zemlje2 su napravile najvei napredak na polju ekonomskih
sloboda u poslednjih petnaest godina. Neke od njih sada pruaju iroke
ekonomske slobode svojim iteljima, dok su druge i dalje prilino neslobodne.
Promena u nivou ekonomskih sloboda koja se dogodila posledica je procesa
tranzicije iz socijalistikih i centralno-planskih privreda u trino orijentisane
privrede. Ovo istraivanje pokuava da otkrije da li irenje ekonomskih
sloboda, kao jedan od vanih merila uspenosti tranzicije, ima uticaj na brzinu
ekonomskog rasta koji se odigrao u tranzicionim ekonomijama.
Trite, ekonomske slobode i rast
Da bi pristup kasnijem tumaenju rezultata ekonometrijske analize
bio potpun, potrebno je objasniti koncept ekonomskih sloboda i njegovu
povezanost sa ekonomskom aktivnou pojedinca. Potrebno je razumeti
2 Spisak tranzicionih zemalja ukljuenih u panel analizi nalazi se u Prilogu 1.
78
i koncept trita jer se pod ekonomskim slobodama podrazumeva

slobodna trina alokacija rada i vlasnitva pojedinca. Pod tritem
se podrazumevaju privredne aktivnosti razmene i skup pravila koja ih
reguliu na jednom prostoru. (Proizvodnja je samo jedan vid trine
razmene.) Trine operacije poseduju izvesna svojstva koja ih razlikuju
od drugih operacija vlasnitvom. One su uzajamne, dobrovoljne i
zakonite. [Prokopijevi 2000]. Razmena omoguava upoljavanje rada
i ostalih resursa projektujui preferencije pojedinca ka alternativnim
alokacijama. Ideje mislilaca jo od Adama Smita3 slede stav da razmena
(kao fundamentalna trina aktivnost) omoguava poveanje blagostanja
svih pojedinaca u drutvu, odnosno rast drutvenog proizvoda na
agregatnom nivou. Tu nalazimo motiv za istraivanje mehanizma koji
povezuje ekonomske slobode i privredni rast.
Uzajamnost, dobrovoljnost i zakonitost kao odredbe trinih transakcija
pokazuju da je potrebno odsustvo prinude u donoenju odluka o alokaciji
vlasnitva pojedinca. Takoe, potrebne su institucije i zakoni koji reguliu
i omoguavaju trine odnose. To je u direktnoj vezi sa samom definicijom
ekonomskih sloboda. Ovo e biti i kljuni razlog izbora indeksa kao
merila, jer se njima pokuava ekonometrijski obuhvatiti sama sr koncepta
ekonomskih sloboda.
irina ekonomskih sloboda za pojedinca predstavlja stepen nesputanosti
pri alokaciji njegovog rada i vlasnitva na tritu. Sa te strane, pokuaji da se
izmere i kvantifikuju ekonomske slobode nije nita drugo do pokuaj da se
izmeri irina trita za slobodnu alokaciju. Ovaj rad pokuava da pronae
mehanizam koji povezuje koncept ekonomskih sloboda (i merilo koje ga
kvantifikuje) sa ekonomskim rastom koji je kvantitativno merilo performansi
i uspenosti trita u jednoj privredi.4 Pokazano je da ekonomske slobode
(merene Economic Freedom indeksom Fraser Instite) imaju jaku korelaciju i
sa drugim socijalnim pokazateljima blagostanja (izmeu ostalog i sa Human
Development Index, Ujedinjenih nacija) [Grubel, 1998]. U skorijoj studiji,
Erich Weede [2006] preispituje ranije nalaze kroz obuhvatni model rasta
i potvruje statistiki znaajnu vezu izmeu nivoa ekonomskih sloboda
i privrednog rasta. On istie da je veza mnogo snanija izmeu promene
nivoa ekonomskih sloboda i privrednog rasta.
3 Adam Smit u Bogatsvu naroda istie da su kljuni izvori prosperiteta i bogatsva jednog drutva
slobodna razmena, preduzetnitvo i zatita privatnog vlasnitva. Ova ideja snano proima sam
koncept ekonomskih sloboda. [Keeljevi, 1998]
4 Prokopijevi (2000) str. 229 249, daje pregled nekoliko istraivanja na ovu temu.
79
Vano je pomenuti da veza izmeu ekonomskih sloboda i privrednog

rasta, uopteno, nije jednoznana. Postavlja se pitanje da li ekonomske
slobode prethode rastu ili vee stope privrednog rasta vode irim
ekonomskim slobodama, ili podaci pokazuju da obe serije zavise od
treeg faktora i simultano se javljaju. Odnosno, pitanje je da li je privredni
rast posledica vee mogunosti izbora za pojedinca ili se irenje trita
javlja kao posledica rasta to bi potpuno negiralo prethodno teorijsko
razmatranje o vezi trita, ekonomskih sloboda i rasta. Heckelman [2000]
analizom IEF indeksa uz pomo Granger-causality testova uzronosti
pokazuje da ekonomske slobode prethode privrednom rastu a da rast
nije statistiki znaajan uzrok ekonomskih sloboda5. Ovaj zakljuak ima
jedan izuzetak gde je Heckelman pronaao da privredni rast prethodi
jednom od elemenata IEF indeksa slobodi od dravne intervencije. Do
slinih zakljuaka ranije su doli Farr, Lord i Wolfenbarger [1998] mada,
u zakljuku svog rada, ne odbacuju mogunost da vai i obrnuta veza od
pretpostavljene od veeg nivoa dohotka ka irim slobodama (merene
razliitim merilima). Detaljnu analizu efekata pojedinih elemenata
indeksa ekonomskih sloboda daju Carlsson i Lundstrom [2002]. Oni
dolaze do zakljuka da nemaju svi elementi koncepta isti znaaj a, na kraju,
potvruju kauzalnost od koje polazi ova studija od irih ekonomskih
sloboda ka brem rastu BDP.
Metodologija panel istraivanja
U panel analizi koriste se dve kljune varijable. Objanjavajuu
promenljiv je Index of Economic Freedom Heritage Foundation6, dok
je zavisna promenljiva BDP per capita po paritetu kupovne moi u
meunarodnim dolarima7. Sledi objanjenje zbog ega je izabran ba IEF
indeks. Postoje dva kljuna indikatora ekonomskih sloboda koji se koriste
u ekonometrijskim analizama8: Economic Freedom of the World (EFW)
indeks koji kreira Fraser Institute i pomenuti IEF indeks koji objavljuje
5 On je dekomponovao IEF indeks i Granger-causality testovima pokazao da su osam od deset
elemenata IEF indeksa statistiki znaajni uzroci rasta, da je najdominantniji faktor dugorono
niska inflacija a da tri od osam aktivnih faktora deluju sa odloenim dejstvom od dve ili tri
godine (zavisno od pojedinanog elementa indeksa).
6 Podaci preuzeti sa: http://www.heritage.org/index/Explore.aspx
7Izvor: World Economic Outlook, International Monetary Fund, October 2010.
8 Treba naglasiti da postoje i druga merila sloboda, politikih sloboda i ekonomskih sloboda, ali
su dva indeksa navedena, jer su oni kompatibilni za panel analizu kojom se bavim.
80
Heritage Foundation. EFW indeks se kretao u rasponu od oko 2.5 pa do

9 poena (na skali od 0 do 10 pri emu vei broj znai vee slobode). U
ovom radu nee biti prikazana metodologija samog indeksa i njegovih
elemenata.
No, dve su kljune mane EFW, a prednosti IEF, koje upuuju na
izbor indeksa Heritage Foundation. U EFW indeksu se koristi veliki
broj varijabli, ak 42, ali one nemaju jednak udeo u ukupnom indeksu.
Iz ekonometrijske perspektive, ovo nije problem ukoliko se ne posmatra
uinak pojedinih elemenata. Meutim, takvo posmatranje je kljuno za
ispitivanje kauzalnosti izmeu rasta i ekonomskih sloboda. Kompleksna
sktruktura EFW oteava analize kauzalnosti dok sa druge strane,
Heckelman [2000] pokazuje strukturu IEF indeksa i pojedinane uticaje
elemenata koji su ravnomerno ponderisani, time dajui snaan argument
u korist korienja IEF indeksa. Ova prva mana EFW indeksa nije od
velikog znaaja ukoliko se a priori prihvati teorijska pretpostavka o
kauzalnosti varijabli (da ekonomske slobode uzrokuju privredni rast).
Druga kljuna prednost IEF indeksa je raspon vrednosti. Pomenuti
indeks se najee kree u rasponu od 45 do 90 indeksnih poena, daje iri
raspon vrednosti objanjavajue promenljive, to omoguava mnogo finiju
ekonometrijsku analizu i pouzdaniju regresiju [Mladenovi i Petrovi,
2000]. Ova prednost se naroito istie pri analizi tranzicionih zemalja jer
je kod njih raspon vrednosti indeksa najiri (od 30 do 80).
Sa druge strane EFW indeks se objavljuje od 1980. godine to je i
osnovni uzrok izbora tog indeksa u ranijim analizama. Meutim, kako
se vremenom IEF vremenske serije budu produavale tako e zakljuci
ekonometrijske analize ovo indeksa biti znaajniji. Jedan od osnovnih
motiva pisanja ovog rada je i cilj da se postavi osnova za budue
detaljnije panel analize sa duim vremenskim serijama i eventualnim
ukljuivanjem vie elemenata indeksa kao nezavisnih varijabli. U takvoj
analizi bi se pojavio problem multikolinearnosti, dok panel analiza
kompozitnih indeksa ovaj problem otklanja. U odnosu na druga merila
ekonomskih sloboda prednost IEF indeksa je ta to on ve sadri osnovne
makroekonomske parametre, pogotovo se istie inflacija, koja se pokazala
kao kljuni problem tranzicionih ekonomija. Cilj budueg istraivanja bi
mogla biti i analiza pojedinih elemenata IEF indeksa koja bi pokazala,
na prostoru tranzicionih zemalja, kljune faktore rasta u okviru koncepta
ekonomskih sloboda te dala jasnije implikacije kreatorima politike.
81
Konstrukcija modela
Polazei od jednostavnog nebalansiranog panela, gde je zavisna
promenljiva visina BDP u paritetu kupovne moi po glavi stanovnika a
objanjavajua varijabla indeks ekonomskih sloboda Heritage Foundation,
dolazi se do zakljuka da ovakav model nije metodoloki prihvatljiv. On
poseduje izuzetno visoku t-vrednost i izuzetno nisku vrednost DurbinWatson statistike, to ukazuje na prisustvo autokorelacije i, verovatno,
jedininih korena u jednoj ili vie vremenskih serija. Potrebno je proveriti
stacionarnost svakog od panela zasebno jer testovi integracije nisu razvijeni
za panel podatke u programskim paketima [Asteriou i Hall 2007]9. Rezultati
Levin, Lin & Chu testova pokazuju da pomenute serije BDP poseduju
jedinine korene, dok su serije IEF stacionarne. Osim uvoenja prvih
diferenci BDP za zavisnu promenljivu, potrebno je izvriti jo transformacija.
Regresiona jednaina tako transformisanog modela u panel analizi izgleda
ovako:
( ) = 0 + 1 1 + 2 + 3 +
Gde je vrednost BDP u paritetu kupovne moi po glavi

stanovnika; 1 je vrednost IEF indeksa sa jedininim vremenskim
pomakom; trend je promenljiva koja uzima vrednosti
0,1,2 15; je vetaka promenljiva za godine ekonomske krize
a je sluajna greka u regresiji10. Pretpostavka ovog modela je da sve
zemlje u regresiji imaju zajedniki odseak na y-osi (0 ). Koeficijenti 1
i 3 pretstavljaju doprinose jedinine promene varijable 1 i trenda a
2 pokazuje uticaj vetake promenljive kada ona uzima vrednost 1.
Pokazuje se da koeficijent determinacije raste sa uvoenjem trenda
u regresiju, odnosno da DW statistika raste te se odbacuje zakljuak o
prisustvu autokorelacije u modelu (DW test ne daje jednoznaan zakljuak
samo se odbacuje nulta hipoteza). Pojavom ekonomske krize deava
se strukturni lom u vremenskim serijama BDP. Stoga se uvodi vetaka
promenljiva koja uzima vrednosti 0 za sve godine pre krize odnosno
1 za 2008, 2009 i 2010. godinu. U konanom modelu zamennjen je sam
IEF indeks sa njegovim vremenskim pomakom (-1), jer se pokazuje da daje
bolje parametre regresije od trenutnih efekata, odnosno daje argumente u
raspravi o kauzalnosti. Rasprava na ovu temu bie prikazana u narednom
delu rada.
9 U kreiranju i analizi panela koristio sam program eViews6.
10 Podaci korieni za panel analizu nalaze se u prilogu 2; Tabele 1. i 2.
82
Rezultati i implikacije
Primena prethodno naznaenog modela pokazuje da je uticaj
ekonomskih sloboda na promenu BDP statistiki znaajan. Koeficijent
1 uz kljunu objanjavajuu promenljivu, 1 , je pozitivan (to je u
skladu sa teorijskim pretpostavkama analize) i statistiki prihvatljiv na svim
uobiajenim nivoima znaajnosti.
Model obuhvata 15 godina nakon prilagoavanja pomaka i 27 podataka
preseka (zemalja) a ukupan broj nezavisnih opservacija je 373. Rezultati
regresije su:
Stan. greka
t-statistika
P-vrednost
-732.20
178.41
-4.10
0.0001
13.19
3.24
4.07
0.0001
-1006.76
99.0
-10.17
0.0000
67.73
10.32
6.56
0.0000
F-statistika
40.87
R2
0.2494
Ver. (F)
0.0000
Durbin-Watson statistika
1.482
Model poseduje snanu F-statistiku, to ukazuje na statistiku

relevantnost koeficijenta determinacije koji se moe interpretirati na sledei
nain: dati model objanjava 24,94% ukupnih varijacija u promeni BDP. Ako
se posmatraju promene BDP kao kumulativni rezultat efekta endogenih i
egzogenih faktora, onda e etvrtina te promene biti uticaj raznih nivoa IEF
indeksa u razliitim zemljama. Vrednost koeficijenta 1 uz IEF indeks je
13,19 i moe se interpretirati kao pokazatelj koliko dolara je svaki stanovnik
u proseku bogatiji u svakoj godini kada indeks ekonomskih sloboda poraste
za 1 poen.
U poslednjih nekoliko godina svedoci smo znaajne i dugotrajne
ekonomske krize. Dolo je do pada BDP u skoro svim tranzicionim
zemljama. Vano je napomenuti da je ovom padu prethodio eksplozivni
rast u ekspanziji. Oba ova efekta su prouzrokovala strukturne lomove pa je
neophodno eliminisati uticaj krize kako bi se mogao posmatrati samostalni
uticaj indeksa. To je uinjeno uvoenjem vetake promenljive koja uzima
vrednosti 1 za period od 2008. do 2010. godine. Koeficijent uz ovu promenljivu
je statistiki najznaajniji i pokazuje snaan pad u serijama BDP. Strukturni
lom se efektuirao sa prosenim padom za oko 1000 meunarodnih dolara
83
u tranzicionim zemljama. Apsolutni prirast koeficijenta determinacije,

usled ukljuivanja ove vetake promenljive, je oko 20% (0,2). Uvoenje ove
promenljive je, takoe, otklonilo problem statistiki znaajne autokorelacije
u modelu. Metodoloki ispravan postupak prilikom uvoenja ove vetake
promenljive bio bi ispitivanje statistike znaajnosti pomeranja granice za
godinu ranije ili kasnije. Ono to je uinjeno u ovoj analizi je neto drugaije:
posmatrani su modeli sa etiri razliite vetake promenljive, gde jedinice
poinju u 2006, 2007. i 2008. godini. Pokazalo se da je prirast R2 najvii
kada vetaka promenljiva uzima vrednost 1 od 2008. godine, odnosno da
se javlja problem autokorelacije za kasnije periode.
Model ispoljava veoma snaan trend koji pokazuje da sa vremenom
jaa uticaj IEF na promenu BDP. To znai da je vii nivo na poetku perioda,
sredinom devedesetih, imao slabiji efekat na promene BDP nego dananji
nivoi istog indeksa. Druga vana implikacije analize tranzicionih zemalja
je da su, dugorono, vii nivoi ekonomskih sloboda imali snaniji efekat na
promene BDP nego kratkorona iskakanja u serijama. Ovo se dalje moe
ispitati dodatnim modelom sa interakcijom trenda i IEF indeksa. Model
uzima novi oblik i daje sledee rezultate:
( ) = 0 + 1 * 1 +
R2
Stan. greka
t-statistika
P-vrednost
-1009.71
85.47
-11.81
0.0000
1.19
0.06
19.85
0.0000
0.2305
1.445
Gde je ( ) je prva diferenca BDP po paritetu kupovne moi per

capita; je ista vetaka promenljiva kao u prethodnom modelu;
* 1 je promenljiva interakcije trenda i IEF indeksa a pretsavlja
sluajnu greku. Koeficijen 1 je pozitivan i statistiki znaajan. On pokazuje
da se sa protokom vremena uticaj IEF indeksa poveava. Na poslednje
promene BDP najvii uticaj imaju vrednosti IEF indeksa sa najkraim
pomakom, odnosno, efekat slabi sa produenjem docnje. Jo vanije, vii
nivoi indeksa na poetku i tokom perioda tranzicije utiu na poveanje
promene BDP u sadanjem periodu. Dugorono, najpovoljnije efekte na
promenu BDP imali su irenje ekonomskih sloboda i njihovo odravanje na
visokom nivou, jer su se pozitivni efekti kanjenja multiplikovali.
Jedno od vanih pitanja koje je pokrenuto u akademskoj zajednici pri
ispitivanju uticaja ekonomskih sloboda je kauzalnost meu varijablama.
Mogunost da vai suprotna uzronost od pretpostavljene delom je
84
uklonjena korienjem vremenskog pomaka u objanjavajuoj promenljivoj.

Ispostavilo se da svih trinaest moguih pomaka ima statistiki znaajan
uticaj na promenu BDP. Za prvih jedanaest pomaka javlja se prirast R2 (sa
kanjenjem od 6,7 ili 8, stepen objanjenosti raste na oko 30%). Sve statistike
ostaju znaajne na svim nivoima znaajnosti. Takoe, ve posle etiri pomaka
potpuno se odbacuje hipoteza o autokorelaciji, odnosno DW statistika raste
preko svoje gornje kritine vrednosti. Ovo su snaani argumenti u korist
pretpostavljenog smera kauzalnosti. U teorijskoj raspravi naveden je polazni
smer uzronosti, od ekonomskih sloboda ka promeni DBP. Verovatnoa da
je suprotno tano, u modelu koji je konstruisan, gotovo ne postoji. Uticaj
BDP kao predeterminante nivoa ekonomskih sloboda morao bi da bude
sa pomakom veim od 13 te da bude dovoljno dominantan (i statistiki
znaajan) da nadomesti snaan dugoroni uticaj IEF idenska na promenu
BDP. Smer kauzalnosti je, za sada, dvostruko potvren, kroz znaajan trend
dugoronog uticaja IEF i kroz znaajnost svih pomaka (pritom sa rastuim
koeficijentom determinacije). Ovakva analiza uzronosti u skladu je sa
prethodnim nalazima [Heckelman 2000] i [Carlsson i Lundstrom 2002].
Detaljnija analiza (ukljuujui Granger testove) kauzalnosti, koja je suprotna
od polazne je van domena ove studije.
Alternativna analiza je mogua uz ukljuivanje jo jedne dodatne
vetake promenljive, koja ima za cilj proirivanje dometa objanjenja
korienog modela. Tranzicione zemlje su izrazito heterogena grupa, gde
su svrstane zemlje sa razliitom geografskom pozicijom (npr. Mongolija i
Slovenija), polaznim nivoom BDP, indeksa ili drugim znaajnim razlikama.
Ovo je razumljivo, imajui u vidu razliito naslee, razne politike sisteme i
njihovu uspenost u istoriji tranzicionih zemalja. Vetakom promenljivom
mogu se obuhvatati razliiti nemerljivi efekti, koji su takoe faktori
promene BDP.
Alternativni modeli
Pri izradi analize obuhvaena su tri razliita alternativna modela. Prvo su
sve tranzicione zemlje koje su ule u Evropsku uniju obuhvaene vetakom
promenljivom. Meutim, pokazuje se da uvoenje ovakve promenljive
negira znaajnost ostalih varijabli. Teorijski, ovo nije nemogue, ali je malo
verovatno (da promena BDP iskljuivo zavisi od toga da li je zemlja ula u
EU). Detaljnijom analizom moe se pokazati da su nove lanice EU poele
svoju tranziciju sa statistiki znaajnije vieg nivoa razvoja i da to ima kljuni
uticaj na uspenost procesa tranzicije u tim zemljama. Ovo je posebno tano
85
ukoliko se na ulazak u EU gleda kao na rezultat procesa tranzicije (pored

samog nivoa BDP) te je besmisleno rezultat posmatrati kao sopstveni uzrok.
Drugi nain da se razliiti uticaji obuhvate je odvojeno posmatranje
zemalja biveg SSSR. Izdvajanje uticaja za lanice SSSR ne ini model
fundamentalno razliitim; jednaina je:
( ) = 0 + 1 1 + 2 + 3 + 4 1 +
Gde je vrednost BDP PPP per capita; 1 je vrednost IEF
indeksa sa jedininim vremenskim pomakom; trend je promenljiva koja

uzima vrednosti 0,1,2 15; je vetaka promenljiva za godine krize;
1 je interakcija vetake promenljive i IEF indeksa a
je sluajna greka u regresiji. Vetaka promenljiva uzima vrednost 1
za sve zemlje koje su bile lanice SSSR, odnosno 0 za ostale zemlje.
Rezultati novog modela su sledei:
Stan. greka
t-statistika
P-vrednost
-705.36
178.00
-3.96
0.0001
-1012.95
98.57
-10.28
0.0000
13.59
3.23
4.21
0.0000
69.41
10.30
6.74
0.0000
-2.19
1.03
-2.14
0.0332
F-statistika
32.09
R2
0.2586
Ver. (F)
0.0000
1
2
1.501
Stepen objanjenosti raste na 25,86%, a koeficijent uz novu vetaku

promenljivu je prihvatljiv na nivou od 5% statistike znaajnosti. DW test
se neznatno popravlja. Mnogo bitnije, prilikom ispitivanja interakcije nove
vetake promenljive i objanjavajue promenljive ( 1) dobijen
je negativni koeficijent. To znai da su, u datom periodu, bive lanice SSSR
beleile manji uticaj indeksa IEF na rast BDP, u proseku za 2,19 dolara
godinje po stanovniku za svaki dodatni indeksni poen. Zemlje obuhvaene
vetakom promenljivom su ostvarile, u datom periodu, nii prosean
nivo IEF indeksa (54,53) u odnosu na neobuhvaene zemlje (57,52). Ovo
upuuje na zakljuak da prosean nivo IEF indeksa, takoe, ima znaajan
uticaj kao i apsolutna njegova promena.
Metodoloki problem ovakvog posmatranja je injenica da je prosean
nivo indeksa u tri zemlje (Estonija, Litvanija, Letonija) bio najvii u grupi
86
tranzicionih zemalja (68,26), a da su, istovremeno, ove zemlje bive lanice

SSSR. Meutim, one su znaajno poveale i prosean rezultat bivih SSSR
zemalja. Njihovim iskljuivanjem iz vetake promenljive, zakljuak
o uticaju prosenog nivoa IEF na promenu BDP bio bi samo snaniji. Pri
takvoj novoj vetakoj promenljivoj jaz, izmeu dve grupe se poveava sa
-2,19 na -3,01.
U proirenim modelima i dalje vai da sa pomeranjem za -2, -3 itd.
objanjavajue promenljive, raste koeficijent determinacije. DW vrednost se
blii vrednosti koja bi mogla da potvrdi odsustvo autokorelacije. Pojaavanje
stepena objanjenosti prilikom produenja docnje moe se objasniti
injenicom da pojedini elementi IEF indeksa imaju odloeno dejstvo na
promenu BDP [Heckelman 2000].
Zakljuak
Koncept ekonomskih sloboda u fokusu je poslenjih tridesetak godina.
Ideja tog koncepta je da iroke ekonomske slobode pruaju vie izbora
pojedincima da alociraju resurse (dobra odnosno rad) na tritu i time
ostvare vee blagostanje za sebe i privrede u celini. U uvodnom delu
postavljena je teorijska osnova na kojoj se gradi ispitivanje veze izmeu
razliitih merila ekonomskih sloboda i prosperiteta. Studija polazi od
zakljuaka nekoliko kljunih radova [Farr et al. 1998; Prokopijevi 2000;
Heckelman 2000; Carlsson i Lundstrom 2002; Weede 2006], koji su se
bavili ekonomskim slobodama iz vie ugla. Oni preispituju jainu veze,
kauzalnost i znaajnost pojedinih elemenata indeksa ekonomskih sloboda.
Gotovo svi radovi su potvrdili pozitivnu vezu izmeu merila ekonomskih
sloboda i BDP, to je osnovni zakljuak i ove analize.
Drugi zakljuak rada je da postoje jasni argumenti u korist
pretpostavljene verovatnoe, da ire ekonomske slobode utiu na rast BDP.
Takvu vezu potvruju rezultati analize trenda i vremenskog kanjenja
efekta, koja pokazuje da IEF indeks dugorono pozitivno utie na promenu
BDP. Postoje razna merila koja su se koristila, a u ovom radu korien
IEF indeks. Raspon vrednosti ovog indeksa i njegova struktura, koja
ukljuuje i makroekonomske faktore, snani su argumenti za korienje
ovog indeksa. Ovo je konkretno ispitivano [Heckelman 2000] i pokazano
je da je uzronost od koje polazi rad opravdana. Ispitivanjem osetljivosti
regresije pokazalo se da ona, zapravo, jaa docnjama, odnosno, ostaje
statistiki znaajna za svih trinaest moguih pomaka unazad.
87
Model tranzicionih zemalja koji je formiran objanjava oko etvrtine

ukupnih varijacija promene BDP u pomenutoj grupi zemalja. Nakon
iskljuivanja uticaja ekonomske krize, za poveanje od deset poena na IEF
skali, u periodu od 1996. do 2010. godine, model objanjava poveanje
BDP u proseku od oko 9000 meunarodnih dolara po stanovniku, gde
je izolovani uticaj IEF indeksa oko 2000 dolara po stanovniku. To je rast
realne kupovne moi za stanovnike zemalja u kojima je dolo do irenja
ekonomskih sloboda. Detaljnija analiza, za koju ovaj rad moe biti polazna
osnova, pokazala bi koji od elemenata IEF pokazuju najjai uticaj i sa
kojom dominantnom docnjom. Takvi nalazi bili bi jasne poruke za kreatore
ekonomske politike.
Trei zakljuak koji je prikazan u istraivanju je dvostruki sistematski
uticaj ekonomskih sloboda na drutveni proizvod. Posmatrajui zemlje
sa nii prosenim IEF indeksom (bive lanice SSSR), pokazano je da na
promenu BDP utie i prosean nivo IEF indeksa i apsolutni napredak u
njegovom nivou. Zemlje u kojima su ekonomske slobode znaajnije rasle
ostvarile su jai efekat IEF indeksa na promenu BDP, to pokazuje da
apsolutni napredak u ekonomskim slobodama pojaava pozitivne efekte.
Zemlje koje su ostvarile proseno vii nivo indeksa u datom periodu
takoe su ostvarivale jai pozitivan efekat. Dodavanje vetake promenljive
unapredilo je stepen objanjenosti koji prua model.
Treba istai da korieni model ima metodoloke propuste. Prvi je
da za ovako heterogenu grupu zemalja koristi samo jednu objanjavajuu
promenljivu. U iru analizu mogli bi se ukljuiti elementi makroekonomske
stabilizacije, vani za analizu tranzicionih zemalja ali na takav nain da se
ne jave problemi multikolinearnosti. Ovakvo proirenje dovelo bi do veeg
stepan objanjenosti promene BDP, time i do jasnijih zakljuaka analize.
Drugi problem je taj da je podela zemalja u vetakim promenljivim bio
arbitraran bez analize osetljivosti svrstavanja zemalja u jednu ili drugu
grupu. U modelu su vetake promenljive dovele do rasta R2 i ispunile su
statistike zahteve za njihovu prihvatljivost, no to ne znai da su to i najbolje
mogue vetake promenljive. Rad se nije bavio ni testovima specifikacije
modela.
Model koji je konstruisan je po svim parametrima statistiki znaajan
i metodoloki prihvatljiv. On daje argumente koji potvruju pozitivnu
vezu izmeu ekonomskih sloboda i promene BDP i daje jasne naznake
znaajnosti te veze. Preispitivanje smera i strukture stepena uticaja, prikazani
su mogui oblici uticaja IEF indeksa na drutveni proizvod. Na kraju, ovo
je pilot istraivanje koje bi trebalo da bude osnova daljeg ispitivanja veze
88
izmeu ekonomskih sloboda i privrednog rasta, kako bi u budunosti bilo

mogue doneti jasnije preporuke za kreatore ekonomske politike. Potrebno
je pronai pravi klju za privredni napredak tranzicionih zemalja, meu
kojima je i Srbija.
LITERATURA:
1. Asteriou, Dimitris, Hall, G. Stephen, Applied Econometrics: a Modern
Approach Palgrave Macmillan, New York, 2007.
2. Carlsson F., Lundstrom S. (2002) Economic Freedom and Growth:
Decomposing the effects, Public Choice, 112: 334335
3. Dawson J. (1998), Institutions, Investment and Growth: New Cross
Country and Panel Data Evidence, Economic Inquiry 36: 603-609
4. Farr, W. Kenn, Lord A. Richard, Wolfenbarger J. Larry (1998), Economic
Freedom, Political Freedom and Economic Well-Being: A Causality
Analysis ,Cato Journal, Fall Vol. 18, No.2, Cato Institute, Washington
DC, USA
5. Grubel, G. Herbert (1998), Economic Freedom and Human Welfare:
Some Empirical Findings, Cato Journal, Fall Vol. 18, No.2, Cato Institute,
Washington DC, USA
6. Heckelman, C. Jac (2000), Economic Freedom and Economic Growth:
A Short-Run Causal Investigation, Journal of Applied Economics, may
Vol. III, No.1, Universidad del CEMA, Buenos Aires, Argentina
7. (Index of Economic Freedom), Index Methodology, The Heritage
Foundation, 2010.
8. Keeljevi, A. (2007), Index of Economic Freedom an outline and
open issues, Zbornik radova Ekonomskog fakulteta, Rijeka, Vol. 25
9. Lawson A. Robert (2006), On testing Correlation Between Economic
Freedom and Growth, Econ Journal Watch, Vol. 3 No.3
10. Mladenovi Z., Petrovi P. (2010), Uvod u ekonometriju, CID,
Ekonomski fakultet, Beograd
11. Prokopijevi, Miroslav, Konstitucionalna ekonomija, E Press, Beograd,
2000.
12. Weede, Erich (2006), Economic Freedom and Development: New
Calculations and Interpretations, Cato Journal, Fall Vol. 26, No.3, Cato
Institute, Washington DC, USA
13. World Economic Outlook, International Monetary Fund, October 2010.
89
PRILOZI:
Prilog 1. U panel analizu ukljuene su sledee zemlje:
Albanija
Gruzija
Maarska
Slovaka
Azerbejdan
Hrvatska
Makedonija
Slovenija
Belorusija
Jermenija
Moldavija
Tadikistan
Bosna i
Hercegovina
Kazahstan
Mongolija
Turkmenistan
Bugarska
Kirgistan
Poljska
Ukrajina
eka
Letonija
Rumunija
Uzbekistan
Estonija
Litvanija
Rusija
Tabela 1. Bruto domai proizvod u paritetu kupovne moi po glavi stanovnika (u meunarodnim dolarima)
Albanija
Jermenija
Azerbejdan
Belorusija
BiH
Bugarska
Hrvatska
eka
Estonija
1995
2,726.19
1,227.14
1,649.24
3,380.53
n/a
5,673.52
8,497.10
12,718.30
6,248.79
1996
3,005.36
1,353.75
1,705.87
3,552.77
n/a
5,362.61
9,080.31
13,502.62
6,838.11
1997
2,724.01
1,455.54
1,872.12
4,048.30
n/a
5,178.17
9,699.08
13,656.08
7,881.95
1998
3,131.68
1,615.71
1,987.98
4,459.71
3,781.88
5,490.70
10,175.20
13,776.93
8,585.80
1999
3,512.86
1,729.67
2,218.24
4,689.17
4,120.54
5,725.43
10,051.39
14,187.64
8,773.12
2000
3,839.16
1,951.33
2,371.06
5,083.49
4,363.50
6,102.51
10,998.21
15,043.03
9,908.53
2001
4,230.95
2,190.87
2,552.18
5,465.32
4,603.43
6,706.68
11,530.61
15,832.39
10,934.69
2002
4,451.12
2,521.88
2,772.64
5,864.66
4,871.39
7,161.93
12,338.29
16,401.57
12,044.32
2003
4,780.58
2,938.17
3,093.94
6,445.43
5,110.34
7,726.37
13,231.73
17,344.17
13,284.41
2004
4,979.06
3,329.07
3,460.04
7,272.50
5,497.44
8,499.53
14,080.59
18,744.34
14,882.22
2005
5,352.51
3,903.50
4,455.83
8,562.36
6,012.44
9,353.70
15,123.50
20,263.33
16,618.43
2006
5,800.90
4,557.51
6,120.93
9,762.93
6,589.30
10,321.77
16,363.59
22,270.51
19,011.97
2007
6,316.94
5,327.78
7,791.52
10,945.64
7,205.82
11,612.11
17,781.33
24,200.75
20,961.32
2008
6,911.29
5,808.59
8,727.66
12,586.97
7,791.10
12,337.48
18,606.54
25,092.36
20,326.74
2009
7,168.96
4,982.55
9,540.44
12,750.32
7,633.92
11,883.42
17,706.92
24,270.70
17,695.09
2010
7,381.00
5,178.68
9,953.79
13,864.69
7,751.64
12,052.37
17,608.62
24,986.85
18,274.11
90
91
Gruzija
Maarska
Kazahstan
Kirgistan
Letonija
Litvanija
Makedonija
Moldavija
Mongolija
1995
1,437.95
8,991.15
3,720.96
1,003.97
5,176.81
5,864.08
5,031.86
1,289.23
1,581.84
1996
1,660.66
9,269.82
3,859.40
1,079.79
5,534.78
6,477.13
5,153.44
1,240.48
1,626.39
1997
1,916.12
9,859.35
4,067.73
1,190.26
6,163.73
7,203.70
5,298.50
1,287.36
1,698.79
1998
2,017.22
10,507.56
4,097.05
1,210.54
6,597.37
7,887.59
5,512.88
1,437.01
1,754.99
1999
2,124.03
11,142.00
4,287.70
1,256.10
6,974.26
7,942.40
5,811.49
1,411.29
1,813.84
2000
2,229.31
11,979.18
4,821.05
1,338.61
7,688.10
8437.25
6182.89
1474.58
1900.36
2001
2,405.15
12,782.76
5,600.98
1,429.91
8,541.69
9257.18
6016.71
1604.47
1920.16
2002
2,596.16
13,596.53
6,242.83
1,441.57
9,314.76
10088.06
6149.24
1761.31
2015.34
2003
2,966.04
14,528.23
6,930.99
1,561.49
10,262.03
11410.20
6443.74
1923.44
2175.78
2004
3,242.16
15,846.30
7,734.58
1,698.09
11,505.78
12622.26
6867.98
2125.65
2410.19
2005
3,643.82
16,945.33
8,732.05
1,729.03
13,181.39
14218.14
7383.82
2358.53
2614.99
2006
4,040.96
18,229.42
9,782.14
1,820.65
15,354.63
15927.20
7898.23
2559.34
2896.21
2007
4,680.16
18,967.43
10,867.48
2,011.39
17,484.91
18108.01
8600.87
2720.34
3240.50
2008
4,907.15
19,546.74
11,448.86
2,203.73
17,187.22
19113.76
9200.66
3003.65
3546.71
2009
4,753.57
18,505.82
11,678.61
2,250.30
14,290.93
16529.46
9183.16
2838.59
3456.03
2010
5,057.09
18,815.88
12,401.54
2,162.43
14,330.57
16997.74
9350.40
2959.30
3727.36
Poljska
Rumunija
Rusija
Slovaka
Slovenija
Tadikistan
Turkmenistan
Ukrajina
Uzbekistan
1995
7,256.31
5,785.25
6,427.10
8,796.02
12,977.66
777.948
1,627.29
3,236.78
1,183.61
1996
7,849.88
6,162.45
6,304.69
9,565.90
13,723.74
749.196
1,510.34
2,995.03
1,203.28
1997
8,548.97
5,923.10
6,548.77
10,143.82
14,666.58
763.771
1,229.27
2,982.07
1,248.45
1998
9,072.99
5,730.15
6,311.63
10,694.01
15,412.49
797.437
1,378.23
2,982.57
1,297.17
1999
9,623.80
5,774.95
6,843.99
10,843.88
16,400.33
821.744
1,600.33
3,046.08
1,353.19
2000
10305.36
6,099.74
7,737.08
11,222.37
17,470.18
890.946
1,905.88
3,324.64
1,416.30
2001
10722.56
6,599.66
8,229.44
11,927.90
18,337.65
984.219
2,308.06
3,743.44
1,490.99
2002
11058.57
7,245.41
8,825.75
12,676.81
19,365.26
1,069.44
2,673.35
4,037.09
1,556.48
2003
11741.43
7,810.92
9,683.02
13,566.39
20,328.79
1,179.68
3,149.80
4,554.82
1,638.85
2004
12700.47
8,754.70
10,726.89
14,590.30
21,756.66
1,310.58
3,658.06
5,282.40
1,790.71
2005
13571.35
9,403.21
11,823.92
16,020.00
23,388.93
1,412.25
4,051.17
5,625.91
1,952.03
2006
14895.53
10,493.22
13,269.24
17,933.59
25,464.61
1,528.70
4,586.62
6,271.22
2,138.36
2007
16383.29
11,509.40
14,888.17
20,370.84
28,007.38
1,661.35
5,186.34
7,007.13
2,374.22
2008
17581.41
12,644.78
16,033.54
22,043.88
29,574.09
1,792.85
5,763.91
7,351.36
2,607.40
2009
18050.21
11,869.17
14,912.75
21,244.92
27,469.75
1,827.10
6,076.55
6,330.16
2,807.94
2010
18836.87
11,766.54
15,806.88
22,267.31
27,899.57
1,906.99
6,597.38
6,655.54
3,022.10
*Prilikom ukljuivanja tranzicionih zemalja u analizu, izostavljene su Srbija i Crna Gora i to zbog
nedostataka podataka za IEF (postoje samo 4 od moguih 32 opservacije).
Vrednosti BDP PPP per capita su zvanini podaci u period do 2008. godine,
odnosno procene Meunarodnog monetarnog fonda za 2009. i 2010. godinu.
92
93
Tabela 2. Index of Economic Freedom Heritage foundation

Albanija
Jermenija
Azerbejan
Belorusija
BiH
Bugarska
Hrvatska
eka
Estonija
1995
49.68
n/a
n/a
40.38
n/a
50.03
n/a
67.79
65.25
1996
53.81
42.19
30.02
38.66
n/a
48.58
48.00
68.13
65.40
1997
54.84
46.70
34.02
39.78
n/a
47.64
46.75
68.83
69.05
1998
53.93
49.55
43.13
37.99
29.43
45.72
51.70
68.45
72.50
1999
53.44
56.44
47.43
35.40
29.43
46.23
53.09
69.69
73.76
2000
53.60
63.03
49.83
41.29
45.15
47.34
53.64
68.64
69.93
2001
56.58
66.35
50.28
38.01
36.65
51.87
50.66
70.23
76.06
2002
56.78
68.00
53.30
39.01
37.40
57.10
51.09
66.53
77.60
2003
56.80
67.32
54.09
39.72
40.60
57.00
53.25
67.47
77.74
2004
58.54
70.35
53.40
43.07
44.73
59.17
53.13
66.99
77.41
2005
57.84
69.79
54.36
46.73
48.80
62.31
51.87
64.57
75.22
2006
60.33
70.59
53.20
47.46
55.58
64.09
53.65
66.40
74.95
2007
61.37
68.65
54.58
47.04
54.37
62.69
53.40
67.36
77.95
2008
62.35
69.85
55.35
45.34
53.89
63.74
54.11
68.15
77.90
2009
63.69
69.90
57.96
44.98
53.06
64.63
55.13
69.35
76.37
2010
66.05
69.16
58.79
48.70
56.20
62.35
59.23
69.77
74.71
Gruzija
Maarska
Kazahstan
Kirgistan
Letonija
Litvanija
Makedonija
Moldavija
Mongoljia
1995
n/a
55.22
n/a
n/a
n/a
n/a
n/a
32.99
47.76
1996
44.15
56.82
n/a
n/a
54.99
49.66
n/a
52.47
47.42
1997
46.48
55.29
n/a
n/a
62.40
57.30
n/a
48.88
52.95
1998
47.91
56.89
41.67
51.78
63.40
59.44
n/a
53.52
57.35
1999
52.54
59.64
47.31
54.82
64.19
61.49
n/a
56.05
58.55
2000
54.34
64.38
50.35
55.70
63.38
61.90
n/a
59.57
58.53
2001
58.31
65.63
51.82
53.69
66.44
65.51
n/a
54.91
56.01
2002
56.75
64.46
52.45
51.74
64.97
66.10
58.04
57.37
56.67
2003
58.57
63.04
52.28
56.76
65.98
69.65
60.10
59.97
57.70
2004
58.93
62.70
49.70
58.05
67.45
72.41
56.82
57.05
56.45
2005
57.13
63.53
53.91
56.56
66.26
70.48
56.14
57.40
59.68
2006
64.52
65.03
60.16
60.98
66.94
71.79
59.25
57.97
62.40
2007
69.30
64.78
59.60
60.23
67.95
71.46
60.59
58.74
60.35
2008
69.23
67.64
61.11
61.12
68.32
70.90
61.09
57.87
63.60
2009
69.78
66.82
60.11
61.82
66.60
69.95
61.25
54.90
62.77
2010
70.43
66.15
61.02
61.35
66.16
70.29
65.69
53.74
59.97
94
95

Poljska
Rumunija

Rusija
Slovaka

Slovenija
Tadikistan
Turkmenistan
Ukrajina
Uzbekistan
1995
50.70
42.85
51.07
60.36
n/a
n/a
n/a
39.88
n/a
1996
57.78
46.20
51.56
57.61
50.38
n/a
n/a
40.64
n/a
1997
56.79
50.77
48.57
55.50
55.62
n/a
n/a
43.46
n/a
1998
59.23
54.37
52.81
57.49
60.72
41.13
35.04
40.38
31.53
1999
59.62
50.06
54.53
54.19
61.31
41.15
36.09
43.69
33.79
2000
59.95
52.08
51.84
53.77
58.32
44.83
37.60
47.81
38.13
2001
61.82
50.01
49.75
58.50
61.75
46.77
41.80
48.53
38.23
2002
65.01
48.71
48.73
59.83
57.76
47.32
43.21
48.24
38.50
2003
61.82
50.62
50.84
58.99
57.73
46.54
51.34
51.09
38.32
2004
58.73
50.01
52.81
64.61
59.16
48.70
50.69
53.69
39.09
2005
59.61
52.05
51.30
66.78
59.62
50.40
47.56
55.78
45.78
2006
59.29
58.25
52.44
69.82
61.90
52.56
43.80
54.43
48.66
2007
58.11
61.18
52.19
69.62
59.62
53.57
43.01
51.48
51.50
2008
60.29
61.71
49.76
69.99
60.16
54.37
43.36
50.95
51.86
2009
60.32
63.18
50.79
69.37
62.90
54.58
44.17
48.80
50.48
2010
63.21
64.23
50.28
69.69
64.75
52.96
42.50
46.42
47.55
96
97
Stefan Ili
Tutor: mr Saa Ranelovi
FISKALNA DECENTALIZACIJA U SRBIJI

Pojam i karakteristike fiskalne decentralizacije
Fiskalna decentralizacija predstvlja zakonom datom pravo
subnacionalnim nivoima vlasti da prikupljaju poreske prihode i odluuju o
upotrebi tih sredstava kroz projekte, a istovremeno potujui kriterijume i
uslove koje je sam sebi postavio.
Poto fiskalna decentralizacija predstavlja samo deo ukupnog procesa
decentralizacije koji se odvija u jednoj zemlji, nju samu po sebi, je nemogue
sprovesti bez paralelnog primenjivanja i druga dva oblika decentralizacije,
politike i administrativne.
Politika decentralizacija se vezuje za autonomiju u oblasti javnog
odluivanja, a koja se ispoljava kroz uticaj graana na formiranje i
sprovoenje ciljeva javne politike.
Administrativna decentralizacija je vrlo tesno povezana sa politikom
decentralizacijom, jer se njom ureuje na koji nain politike institucije
sprovode odluke i ostvaruju svoje ciljeve, kao i definisanje mehanizama i
instrumenta koji im stoje na raspolaganju. Postoje tri stepena administrativne
decentralizacije:
Dekoncentracija (engl. deconcetration) najslabiji stepen administrativne decentralizacije, kod kojeg centralne vlasti formiraju sopstevene
ogranke kojima e biti povereno sprovoenje politike centralnog nivoa
na odreenoj politikoteritorijalnoj jedinici.
Delegacija (engl. delegation) predstavlja vei stepen administrativne
decentralizacije u kojem centralna vlast prenosi odgovornost za
odluivanje i sprovoenje odreenih javnih poslova. Najee se
prenosti nadlenost za obezbeivanje lokalnih i regionalnih javnih
dobara i usluga.
Devolucija (engl. devolution) centralna vlast prenosi na lokalne
99
jedinice ovlaenje da organizuju javne servise i da nameu poreze,

takse i naknade za finansiranje tih slubi. Meutim, to za sobom
povlai i veliku odgovornost lokalnih vlasti pre svega pred lokalnim
stanovnitvom jer ga je ono i biralo i svojim novcem finansiralo projekte
i korake koje je preuzeo lokalni novo vlasti. Vano je i napomenuti, da u
modelu devolucije, politike lokalne vlasti treba da predstavlja stav svih
graana te politikoteriotorijalne jedinice.
Kao to sam naziv kae, fiskalna decentralizacija predstavlja suprotan
pojam od fiskalne centralizacije i centralizacije uopte, koja se ogleda u
neodmerenoj i neprimereno velikoj koncentraciji drutvene moi, koja
dovodi do nedemokratinosti u procesu upravljanja retkim resursima.
Ininjering na visokom, centralnom nivou dovodi do ugroavanja
ekonomskih i politikih sloboda, neefikasne alokacije resursa i guenja
trita.
Odgovor na gore pomenute probleme predstavlja proces
decentralizacije. Meutim, ni u strunoj literaturi ni u praksi ne postoji
jedan opteprihvaeni model decentralizacije koji se moe primeniti u
svakoj zemlji. Razlog za to predstavlja injenica da svaka zemlja poseduje
izuzetno veliki broj specifinosti koje onemoguavaju primenu uniformnog
modela. Te specifinosti se veu za oblike dravnog ureenja, stepen
regionalizacije, broj stanovnika i njegov sastav kako sa ekonomskog tako
i sa etnikog aspekta, veliina zemlje, raspoloivost odreenih prirodnih
resursa, ali i jedinstvena kultura, tradicija i obiaji.
Poeljnost fiskalne decentalizacije se moe nai u nekoliko razloga, a
najee spominjani su:
Poto su lokalne vlasti mnogo bolje upoznate sa potrebama stanovnitva
koji ive u njihovoj teritorijalnoj nadlenosti (injenica je da manja grupa
ljudi je i homogenija), fiskalna decentralizacija dovodi do poboljanja
kvaliteta javnih usluga na lokalnom nivou.
Kao posledica fiskalne decentralizacije, sledi injenica da je lokalnim
vlastima doputeno da obrazuju svoj budet na nain koji obezbeuje
efikasno reenje za uravnoteenje prihoda i rashoda.
Uspostavljanje fiskalne autonomije utie na optimizaciju potronje kako
na lokalnom nivou, tako i na nivou cele drave.
Ukoliko su lokalne samouprave u mogunosti da samostalno formiraju
svoje budete (da one same postaju odgovorne za stvaranje prihoda
i plasiranje tih sredstava), to e dovesti do njihove meusobne
konkurencije, jer e morati da se bore za oskudne investicije i smanjivanje
nezaposlenosti.
100
Moderne drave su i suvie sloene da bi se njima uspeno moglo

upravljati iz jednog centra. Jer, odluivanje na jednom mestu dovodi do
stvaranja uskog grla, to za sobom povlai neefikasno upravljanje.
U uslovima centralizovanog sistema, centralni nivo vlasti je u
nemogunosti da pravovremeno i adekvatno odgovori na impulse koje
dolaze sa lokalnog nivoa.
Komparativne prednosti koje poseduje lokalni nivo u odnosu na
centralni vezuje se za porez na imovinu, a posebno kod dela vezanog
za utvrivanje spiska poreskih obveznika i same naplate. Problem je u
tome to centralni nivo nikada nee biti dovoljno motivisan da efikasno
upravlja ovim sredstvnima zbog injnice da je on namenjen za lokalnu
upotrebu.
Kao i svaki sistem, fiskalna decentralizacija ima svoje nedostatke,
na kojima se bazira tumaenje i stav pobornika centralisitkog ureenja.
Argumenti koji se navode protiv sprovoenja fiskalne decentralizacije su:
Nejednakosti u primanjima domainstava izmeu razliitih regiona se
pojaava prisustvom fiskalne decentralizacije, jer su prihodi i poreske
osnovice nejednake izmeu razliitih nadlenosti i regiona. I zbog toga
postoji potreba za centralizovanom redistribucijom.
U sluajevima makroekonomskih poremeaja, drava mora da reaguje
relativno brzo, tj. uz prisustvo to kraeg vremenskog zaostatka. Meutim,
u decentralizovanom sistemu, za subnacionalne nivoe postojae malo
podstreka i/ili prilika da deluju anticiklino na koordinisan nain.
Problemi koji nastaju na centralnom nivou, a vezuju se za manje
kvalitetan rad onih kojih su nadleni za sprovoenje fiskalne politike
(nedostatak znanja, korupcija), mogu navesti na zakljuak da je
potrebna decentralizacija. Ali, neracionalno je neoekivati da e se
i osoblje na lokalnom nivou susresti sa takvim problemima. U stvari,
kada se o tom pitanju detaljnije razmilja, moe se doi do zakljuka da
e lokalni nivo imati vie potekoa od centralnog, zbog injenice da e
veina strunjaka biti privuena centralnim nivoom, zbog injenice da
tamo postoji vea plaenost, kao i vea mogunost napredovanja. Pored
toga, lokalni nivo, zbog svoje vee blizine ljudima, bie vie subjektivan
i vezan za ljude.
Sam proces fiskalne decentralizacije pretpostavlja odreen stepen
fiksnih trokova za upravljanje subnacionalnom administracijom i
njihovu kontrolu. U zemljama sa malim dohotkom, ovi trokovi mogu
imata najvei udeo u ukupnim predvienim trokovima subnacionalnih
nivoa i u tom sluaju decentralizacija nije ekonomski isplativa.
101
Ukoliko je zemlja i/ili njeno stanovnitvo malo, individualni pogledi i

preferencije tee da budu homogenije. Samim tim, potreba za fiskalnom
decentralizacijom nije tako izraena. Takoe, prisustvo fiksnih trokova
moe da odvrati institucije od decentralizacije.
Demokratske lokalne vlasti ruralnih oblasti sa manje diverzifikovanom
poreskom bazom mogu da funkcioniu na manje uspean nain u takvom
okruenju. Zbog toga vea urbanizacija pospeuje decentralizaciju i
obrunto.
Ideja o efikasnosti koja bi se dobila kroz fiskalnu decentralizaciju se
bazira na pretpostavci da je vlada obavezna da obezbeuje dobra i
usluge koje su javne (neiskljuiva i nerivalna). Ali u stvarnosti postoji
mali broj dobara i usluga koje bi odgovarale ovoj definiciji.
Jo jedan vaan pojam koji je potrebno definisati da bi se u potpunosti
mogao razumeti pojam fiskalne decentralizacije je i pojam lokalne
samouprave. U lanu broj 3 Evropske povelje o lokalnoj samoupravi
definisano je: Lokalna samouprava predstavlja pravo i sposobnost lokalne
vlasti da u okviru zakonskih ogranienja regulie i upravlja bitnim delom
javnih poslova pod svojom odgovornou i u interesu lokalnog stanovnitva.
Ovom poveljom je, takoe, navedeno da organi lokalnih samouprava treba
da budu slobodni u obavljanju svojih funkcija, a da nadzor nad njihovim
radom treba da vri drava, a da sam nadzor mora biti jasno definisan
Ustavom i zakonima
Fiskalna decentralizacija u Srbiji
Da bi se pravilno razumelo nasleeno stanje fiskalnog sistema u Srbiji
posle demokratskih promena 2000. godine, a i budui pravci razvoja
istog, potrebno je sagledati i fiskalnu mreu, tj, teriotrijalnu ogranizaciju
Republike Srbije i nadlenosti kojima te lokalne samouprave raspolau kada
su u pitanju prikupljanje prihoda i njihovo korienje.
Teritorijalna organizacija Republike Srbije ureena je Ustavom
Republike Srbije i Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije.
Prema Ustavu postoje dve autonomne pokrajne (Autonomna Pokrajna
Vojvodina i Autonomna Pokrajna Kosovo i Metohija), gradovi, optine i
grad Beograd kao posebna teriotorijalna jedinica.
Prosena lokalna samouprava u Republici Srbiji ima 53,943 stanovnika
i prostire se na povrini od 506 km2.
102
Prema Ustavu Republike Srbije autonomne pokrajne imaju sledee

nadlenosti:
Na osnovu Ustava i svog statuta ureuju nadlenost, izbor i organizaciju
rada organa i slubi koje osnivaju.
U skladu sa zakonom ureuju pitanja od pokrajinskog znaaja u oblasti:
prostornog planiranja i razvoja;
poljoprivrede, vodoprivrede, umarastva, lova, ribolova, turizma,
ugostiteljstva, banja i leilita, zatite ivotne sredine, industrije i
zanatstva, drumskog, renog i eleznikog saobraaja i ureenja
puteva;
prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zatite i javnog
informisanja na pokrajinskom nivou;
U skladu sa zakonom staraju se o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava.
Upravljaju pokrajinskom imovinom.
Imaju izvorne prihode, obezebeuju sredstva jedinicama lokalne
samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budet i zavrni
raun. Visina budeta utvrena je na nivou od minimum 7% budeta
Republike, s tim da 3/7 tako utvrenog budeta moraju da se koriste za
finansiranje kapitalnih rashoda.
Prema Ustavu optine imaju sledee nadlenosti:
Ureuju i obezbeuju razvoj komunalnih delatnosti
Ureuju i obezbeuju korienje gradskog graevinskog zemljita i
poslovnog prostora
Staraju se o izgradnji, rekonstrukciji, odravanju i korienju lokalnih
putava i ulica i drugih javnih objekata od optinskog znaaja
Ureuju i obezbeuju lokalni prevoz
Staraju se o zadovoljavanju potreba graana u oblasti:
prosvete;
kulture;
zdravstvene i socijalne zatite;
deije zatite;
sporta i fizike kulture;
Staraju se o razvoju i unaprenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i
trgovine.
Staraju se o zatiti ivotne sredine, od elementarnih i drugih nepogoda,
kulturnih dobara od znaaja za optinu.
Staraju se o zatiti, unapreenju i korienju poljoprivrednog zemljita.
103
Nadenosti gradova iste su kao i nadlenosti optina, ali im se zakonom

mogu poveriti i druge nalenosti.
Poloaj grada Beograda, kao glavnog grada Republike, ureuje se
Zakonom o glavnom gradu i Statutom grada Beograda.
Sistem ujednjaavanja od 1994 od 2006. godine
Sistem sam po sebi, kako je bio zamiljen, obezbeivao je najvii stepen
ujednaavanja kod dela ustupljenih poreza. A razlike su se mogle javljati
samo kao posledica razlika u izvornim prihodima. Meutim, u stvarnosti
javljala su se velika odstupanja od zamiljenog naina delovanja. Sistem
nije obezbeivao dovoljan obim sredstava. Kao odgovor na pritiske optina
i gradova, republika vlada je donosila reenja koja su naruavala zamiljeni
koncept i to prvenstveno kroz ustupanje dela poreza na promet i to optinama
5%, gradovima 10% i gradu Beogradu 15% (to pravo je ukinuto 2005. godine
kada je porezom na dodatu vrednosti zamenjen porez na promet, a drava
odluila da ukupan iznos prikupljenih poreza iskljuivo pripada centralnom
nivou). Iako je ova odluka poveala iznos raspoloivih sredstava gradova i
optina, ona je doprinela veoj neujednaenosti izmeu optna i gradova, a da
pri tom gradovi nisu dobili nove nadlenosti.
Ve od 2001. godine, reformom sistema ujednaavanja, obezbeen je vei
stepen autonomije lokalne samouprave i poveana je njena sposobnost da vri
svoje nadlenosti. Iako su lokalne samouprave zadrale isti obim nadlenosti,
njihovi prihodi tada su realno dvostruko poveani, tako da su sada imali
dovoljan iznos sredstava za obavljanje funkcija iz njihove nadlenosti. To
poveanje je obavljeno poveanjem ustupljenih poreza i izvornih prihoda
uz istovremeno smanjenje iznosa transferisanih sredstava u ukupnim
prihodima lokalne samouprave. Iznos sredstava koji se i dalje davani lokalnim
samoupravama u obliku transfera su ostali nenamenski. Zakonom je takoe
predvieno da lokalne samouprave imaju pravo uestvovanja u koncipiranju
sistema finansiranja lokalne samouprave.
Iako pomenuta zakonska reenja predstvaljaju odreeni stepen poboljanja
rada ustanova lokalne samouprave, neki problemi su ostali nereeni:
Zakonom o lokalnoj samoupravi nije odreena metodologija za
utvrivanje ukupne visine transfera (ipak treba istai da je iznost transfera
za pojedinu godinu izraunavan kao iznost transfera za prethodnu godinu
indeksiran rastom BDP-a, od ega se odstupilo u 2005. i 2006. godini kada
je visina sredstava odreivana preko ocene mogunosti budeta da ih
finansira).
104
Zakonom o lokalnoj samoupravi nije bila odreena metodologija

utvrivanja visine transfera po pojedininim jedinicama lokalne
samouprave.
Takoe, Zakonom o lokalnoj samoupravi nisu precizno definisane vrste
transfera, niti su bili predvieni namenski transferi.
Iako je reformisani sistem obezbeivao vei stepen horizontalne
ujednaenosti, ipak dostignuti nivo je bio nedovoljan.
Da bi se stekla slika o poloaju lokalne samouprave, kao dobar pokazatelj
se koristi vertikalna ujednaenost sistema finansiranja. Raspodela prihoda
po nivoima vlasti je povezana i sa raspodelom nadlenosti, tako da se
pravilna slika o poloaju neke lokalne samouprave stie kroz uporeivanje
nadlenosti rasporeenih lokalnoj samoupravi i obima sredstava kojima
raspolae.
Uee prihoda lokalne samouprave od oko 6% je na nivou drugih
bivih lanica SFRJ, ali je ipak neto nie u odnosu na druge zemlje u
tranziciji. Iako je to nepogodnost, treba imati u vidu je obim sredstava koji
stoji na raspolaganju lokalnim samoupravama u saglasnoti da poverenim
nalenostima. Pored saglasnosti po tom pitanju kako domaih, tako i stranih
strunjaka, dokaz za ovu tvrdnju je i injenica da je do ove godine sistem
lokalne samouprave ostvarivao suficit. Kao posledica svetske ekoonomske
krize, sistem lokalne samouprave je ostvario deficit u iznosu od 2,8 milijarde
dinara.
Za Srbiju, koju karaterie prilina neujednaenost regionalnog razvoja,
kao posebno vaan mehanizam javlja se sistem horizontalnog ujednjaavanja.
Lokalne samouprave ne mogu da utiu na visinu prikupljenih prihoda
zbog injenice da ih prikuplja Republika po istoj stopi, pa samim tim iznos
prikupljenih sredstava raste sa rastom veliine jedinice lokalne samouprave.
U 2005. godini odnos izmeu fiskalno najbogatije i fiskalno najsiromanije
jedinice lokalne samouprave iznosio je pre ujednaavanja 16,2 puta, a posle
ujednaavanja 9,9 puta.
Kao posledica toga manje jedinice lokalne samouprave, zbog injenice
da raspolau manjim fiskalnim kapacitetom, pokuavaju da poboljaju svoje
prihode kroz poveanje optereenja svojih obveznika, ali treba naglasiti
da u tome delimino uspevaju. Visina ostvarenih izvornih prihoda, kao
to je gore navedeno, zavise od pojedinanih politika i odluka jedinica
lokalne samouprave, pa u tome treba traiti razloge za razlike koje postoje
izmeu pojedinanih jedinica lokalne samouprave i injenici da je odnos
prikupljenih izvornih prihoda izmeu fiskalno najbogatije i najsiromanije
jedinice lokalne samouprave iznosi itavih 66,6 puta.
105
Prihodi subcentralnih nivoa vlasti

Vlastiti prihodi autonomnih pokrajna
Ono to je uinjeno reformom sistema javnih finansija u Srbiji je
poveanje broja prihoda iz kojih se finansira pokrajna. Zakonom vlastiti
prihodi pokrajna su:
Pokrajinske administrativne takse.
Prihodi od kamata na sredstva AP deponovana kod banke.
Prihodi od prodaje pokretnih i nepokretnih stvari koje koriste
pokrajinski organi.
Prihodi od davanja u zakup, odnosno u korienje nepokretnosti u
dravnoj svojini koje koriste pokrajinski organi.
Prihodi ostvereni delatnou pokrajinskih organa.
Prihodi od donacija.
Prihodi od prodaje akcijskog kapitala AP.
Ono to treba istaknuti je da za razliku od republikog i lokalnog nivoa,
pokrajina nema kao vlastite prihode ni poreze ni naknade.
Vlastiti prihodi jedinica lokalne samouprave
Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, u vlastite prihode jedinica
lokalne samouprave izmeu ostalog spadaju:
Optinske administrativne takse.
Lokalne komunalne takse.
Boravina taksa.
Naknade za korienje, ureivanje i korienje graevinskog zemljita.
Naknada za zatitu i unapreenje ivotne sredine.
Prihodi od davanja u zakup, odnosno na korienje nepokretnosti
u dravnoj svojini koje koristi lokalna zajednica, ustanova i druga
organizacija.
Prihodi od prodaje pokretnih stvari u dravnoj svojini koje koristi
lokalna zajednica, ustanova i druga organizacija.
Prihodi od koncesione naknade za obavljanje komunalnih delatnosti i
prihodi od drugih koncesionih poslova koje zakljui lokalna zajednica
Prihodi od kamata na sredstva lokalne zajednice.
Novane kazne i oduzeta imovinska korist u prekrajnom postupku za
prekraje propisane aktom skuptine optine.
Prihodi ostvareni delatnou lokalnih organa.
106
Samodoprinos uveden na teritoriji optine, odnosno grada.

Prihodi od donacija.
Drugi lokalni javni prihodi.
Podaci za 2007. godinu prikazuju strukuru prihoda koja je posledica
primene novog sistema finansiranja. Promene koje se uoavaju se odnose
na poveanje autonomije lokalne samouprave u Srbiji. Manji iznos sredstava
koji je nastao smanjenjem ustupljenih prihoda, nadomeen je poveanjem
transferisanih sredstava i izvornih prihoda. Smanjenje ustupljenih prihoda
je posledica smanjenja stope poreza na zarade sa 14% na 12% i uvoenjem
neoporezivog dela od 5000 dinara. Poveanje izvornih prihoda dolazi od
injenice da porez na imovinu prestao da bude ustupljen i postao je izvorni
prihod.
Zaduivanje lokalne samouprave
Zaduivanje jedinica lokalne samouprave se moe posmatrati u dva
perioda, do polovine 2005. godine i u periodu od druge polovine 2005.
godine. Do kraja prve polovine 2005. godine, zaduivanje je bilo regulisano
Zakonom o budetskom sistemu, koje je imalo vrlo restrikivne odredbe.
Za kapitalne investicije lokalna samouprava je mogla da se zaduuje u
visini do 20% od tekuih prihoda ostavarenih u prethodnoj godini, dok za
prevazilaenje problema tekue nelikvinosti, lokalne vlasti su se zaduivale
od budeta Republike, koje su morale da vrate do 30. novembra tekue
godine.
Od poetka druge polovine 2005. godine pitanje zaduivanja jedinica
lokalne samouprave je reeno Zakonom o javnom dugu, ije su odredbe
mnogo liberalnije. Za finansiranje deficita tekue likvidnosti, jedinice
lokalne samouprave se mogu zaduiti pod uslovom da ukupan pozajmljeni
iznos vrate do kraja godine i da je ono u iznosu do 5% od ukupno ostvarenih
prihoda u prethodnoj godini. Takoe, treba istai da iznos ovog zaduivanja
se ne moe refinansirati niti preneti u narednu budetsku godinu.
Dugorono zaduivanje jedinica lokalne samouprave je dozvoljeno, ali
samo za finansiranje i refinansiranje kapitalnih investicionih rashoda. Iznos
je ogranien na 50% od ukupno ostvarenih tekuih prihoda iz prethodne
godine. Takoe, zbir glavnice i kamate koji dospeva na naplatu u godini ne
sme biti vei od 15% od ukupno ostvarenih tekuih prihoda iz prethodne
godine. Odluku o zaduivanju donosi naleni oragan lokalne vlasti, po
prethodno pribavljenom miljenju Ministarstva finansija.
107
Zakljuak o fiskalnoj decentralizaciji u Srbiji

Novi zakonski okvir finansiranja lokalne samouprave, koji je donet
u saradnji Miistarstva finansija, Stalne koferencije gradova i optina,
nevladinih organizacija, SLGRP-DAI-a i GTZ-a, predstavlja napredak
u odnosu na nasleeno stanje. Sam zakon daje veu autonomiju u radu
lokalnih samouprava, kako bi lokalne samouprave uspenije upravljale
sredstvima koja im stoje na raspolaganju. Na osnovu podataka moe se
zakljuiti da poveanjem izvornih prihoda lokalnih samouprava eli postii
kako vea samostalnost, tako i vea nadlenost i odgovornost i to posebno
odgovornost pred stanovnicima lokalnih samouprava. etiri cilja koja se
ele ostvariti primenom novog zakona su:
Transparentnost, stabilnost i predvidivost sistema finansiranja lokalne
samouprave.
Poboljanje sistema horizontalog napretka.
Jaanje fiskalne autonomije lokalne samouprave.
Institucionalizovanje saradnje lokalnih samouprava i centralne vlasti.
Iako je doneti zakon o radu lokalne samouprave doneo odreene
napretke u radu, ostaje da se vidi da li e centralne i lokalne vlasti biti
konstantne u tome.
Literatura
1. orevi, Sneana Prirunik za moderno upravljanje lokalnim
ekonomskim razvojem, Dosije, 2007. godina
2. Vlada Republike Srbije Revidirani memorandum o budetu i
ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu sa projekcijama za 2001.
i 2012. godinu, 2009. godinea
3. Adi, Sneana; Popovi, Dejan Decentralizacija, kooridinacija i
efikasnost ekonomske politike studija sluaja za Srbiju, Ekonomija,
2006. godina
4. Peji, Irena Decentralizacija i regionalizacija u Srbiji i iskustva
evropskih zemalja, zbornik radova Centra za regionalnu politiku
Hanns Seidel Stifung Regionalizam Novi drutveni okvir, Grafopak,
2007. godine
5. Madar, Ljubomir Regionalna dimenzija decentralizacije dravne
uprave sa posebnim osvrtom na izgled decentralizacije moi, 2008.
godine
6. Stojanovi S, Sneana Fiskalni federalizam, 2005. godine
108
Summary
Fiscal decentalization is a worldwide process to which even the most
developed countries have not found a permanent solution. The fact that
models of fiscal decentralization do not exist encourages us to explore
our potencials and create our own solution. If we want to correctly face
this problem we need to learn from the mistakes of the more developed
countries. The most difficult and important thing is not finding the solution
but rather implementing it, because only then will we feel the benefits of
such an undertaking.
109
drutvo, kultura i mediji
Ivana Dilpari
Tutor: mr Pavle Golicin
Centar za istraivanje javnih politika
Sadraj etiketa na vinskim flaama

Uvod
Where is the Life we have lost in living?
Where is the wisdom we have lost in knowledge?
Where is the knowledge we have lost in information?1
Informaciono doba okruilo nas je podacima koji su nam esto u
potpunosti nepotrebni, podacima koji za nas nemaju nikakvu vrednost, a
u velikom broju sluajeva tiu se stvari koje su van nae sfere interesovanja.
Duboko zakopane u podacima kriju se prave informacije, korisne i
relevantne za ono ime se trenutno bavimo. Ako je vlasnik tih informacija
u stanju da njima barata na efikasan i produktivan nain i da od njih stvara
nova znaenja i nove podatke, on postaje i vlasnik odgovarajueg znanja.
Ogromne koliine generisanih podataka, ostavljene ba za nas da ih
naemo uveliko oteavaju obavljanje nekih svakodnevnih aktivnosti.
Uzmimo kupovinu margarina kao jednostavan i slikovit primer. Da bi kupac
obradio podatke koji su mu predstavljeni uz razliite varijante u sutini istog
proizvoda i na osnovu njih doneo po sebe najpovoljniju odluku, neophodna
su mu izmeu ostalih znanja iz biohemije, organske hemije i medicine.
Raznovrstan skup vetina koji je potreban pojedincu iz informacionog
doba u ogromnoj meri odstupa od onog kakav je bio potreban naem
pretku iz industrijskog doba. Nai savremenici u moru raspoloivih podatka
zajedno tragaju za informacijama koje imaju znaaj za svakog ponaosob,
pri tome se prilagoavajui promenjivim uslovima oko nas. Na taj nain
informaciono doba svakodnevno oblikuje modernog oveka. Menja nau
kulturu, jezik, pa ak i nain na koji razmiljamo i nain na koji uimo. I
naravno, namee da na proces uenja traje tokom itavog ivota.
1 iz predstave T. S. Eliota (Thomas Stearns Eliot) The Rock, 1934
113
Jo jedan faktor vremena u kome ivimo predstavlja konzumerizam.

Ovim izrazom se opisuje stav preme kome srea nekog pojedinca zavisi od
posedovanja dobara i konzumacije usluga. Potroaki mentalitet prirodno
proizilazi iz informacionog doba i nauno-tehnike revolucije. Cilj svakog
potroakog drutva je podsticanje masovne potronje do krajnjeg mogueg
obima. Uesnici u masovnoj potronji su ljudi koji ive od svoje plate,
obini ljudi. Od njih potroaka ideologija i psihologija stvaraju specifian
tip linosti oveka potroaa iji su ukusi standardizovani i navike
konformistike. Zbunjeni korisnik ima samo nejasnu sliku o kvalitetu, dok
kvantitet koji je sam po sebi jasan i uvek merljiv postaje cilj.
Marketing u potroakom drutvu postaje agresivan, ne biraju se naini
kojima e se privui panja potroaa, jer upravo nain na koji korisnik
opaa robu moe da formira cenu tog proizvoda. Reklama se trudi da dokae
ljudima kako je imati sve. Reklama uzima obian proizvod i uzdie ga do
brenda pruajui mu identitet i povezujui ga sa odreenim nainom ivota.
Za razliku od pomenutog pretka koji je u privrednom ivotu svog doba
imao vie uloga jer je svaki proizvoa istovremeno bio i potroa, moderan
ovek je iskljuivo potroa koji ne zna ta tano kupuje, a upoznavanje
proizvoda i svega to ga ukruuje moe se za nekoga pokazati kao preveliki
zalogaj. Za razumevanje vina, koje je kao proizvod svakako daleko
kompleksnije od margarina iz prethodnog primera, potrebno je usvojiti i
razumeti brojne faktore koji odreuju kvalitet i pravo su merilo vrednosti
nekog proizvoda, u ovom sluaju vina. Ceniti kvalitet i opravdati plaanje
odgovarajue cene za neki proizvod mogue je jedino u skladu sa njima.
Svako kome francuski nije maternji jezik teko e proitati, a jo
tee razumeti francusku re terroir. Adekvatan prevod ne moe se nai
ni u renicima, gde se vrlo esto znaenje pojma terroir izjednaava sa
regionom, tlom ili se negde jo naziva oseajem za neko mesto. Terroir
zapravo predstavlja mnogo vie od toga, ovaj termin objedinjuje klimu,
teren, region, korienu sortu groa, vetinu i strunost proizvoaa, kao
i tradiciju i istoriju nekog vinogradarskog kraja, a najugledniji poznavaoci
vina moda se nikada nee sloiti gde tano treba stati sa nabrajanjem.
Jedno popularno stanovite je da je terroir ogranien na opisivanje
fizikog okruenja vinove loze (tip zemljita, nagib, mikroklimu). Nasuprot
njemu postoji ira, moda i podesnija definicija po kojoj je terroir ekologija
vina i predstavlja sveukupno isprepletano okruenje u kom se uzgaja vinova
loza u svrhu pravljenja vina. Kljuni faktori obuhvataju, ali nisu ogranieni
na sortu groa, tlo, klimu, lokaciju vinograda, gustinu sadnje, sistem
114
obuke, filozofiju orezivanja i kulturne i drutvene miljee u okviru koga se

sve ovo odvija.2 Ova dva dominantna pristupa, kao i sve ostale sem njih
treba prihvatiti tek kao okvirnu odrednicu.
Osnovna ideja iza terroir koncepta je da zemlja na kojoj se uzgaja
groe prua jedinstveni kvalitet vina specifian za jedan dati region. ak i
kada bismo imali jasnu sliku o terroir-u i dalje ostaje problem kako razumeti
kvalitet koji iz njega sledi. Kvalitet vina se moe posmatrati prema prema
pojedincima, prema individualnom doivaljaju kakav ima neki konzument
dok pije neko vino. Ako je konzument u pitanju neko ko uobiajeno ne
pije vino, a jo ree razmilja o njegovom doivljaju i ukusu, takoe ni ne
poseduje odgovarajui renik da izrazi doivljeno, sve vinske kategorije
ovog sveta nee imati smisla za njega. Ovakav konzument ispred sebe moe
imati najfiniji biser vinarstva, ali bez posedovanja odreenog znanja i sa
ulima nenaviknutim na vino, najverovatnije ovakvo iskustvo za njega ne bi
predstavljalo nikakvu posebnost. Na drugom kraju spektra korisnika nalaze
se potroai koji u svom vinu trae neku viu i opipljiviju vrednost, koji
su investirali sebe u izuavanje filozofije vina, a svoja ula fino podesili i
navikli na neke od ukusa kakve mogu osetiti. Ovakvim korisnicima se iz
jednog jedinog gutljaja prikazuju tajne vina, u stanju su da prepoznaju vrstu
groa, region i pogode da li je neke godine bilo dovoljno sunanih dana.
Pred njima vino samo otkriva svoj terroir.
Dva predstavljena korisnika su krajnosti, a zapravo najvei broj
potroaa bi trebalo smestiti u brojne nijanse izmeu njih, gde vino i njegov
kvalitet mogu biti bilo ta sa elementima jednog i drugog stanovita. Opaen
od strane korisnika kvalitet vina je niz pojedininih subjektivnih kategorija,
koje su i tokom ivota opaaoca podlone mnogim uticajima. Najvei uticaj
ima uenje. Kvalitet vina nema univerzalni atribut i ne predstavlja neto to
svako moe prepoznati i podeliti sa drugima jer ga je nemogue odvojiti od
linog ukusa.
Kao arobni napitak sa dionizijskih rituala i krv Isusa, vino je namirnica
koja se konzimira ve 8000 godina. Od prvih kapi koje su potekle u Gruziji
proizvodnja je do danas prela daleki put. Od tridesetog do pedesetog
podeoka severne i june geografske irine hiljade vinarija svake godine
proizvode milione tona ovog pia uz koje e irom sveta neko izgovarati
kidu za sabat, uiniti da dan ili no bre i veselije proe, odrei se avola
ili potroiti bogatstvo da bi postao ponosni vlasnik jedinstvenog sanduka
Chateau Mouton-Rothschild iz 1982.
2 http://www.wineanorak.com/terroir2.htm
115
Uobiajeni nain pakovanja vina za krajnjeg korisnika je staklena flaa

zatvorena epom od plute. Alternativno, vina se ree mogu nai u tetrapaku
ili plastinoj flai. Finalna poruka proizvoaa kupcu, udaljena od cele prie
o gajenoj vinovoj lozi, obranom, pa presovanom grou, o fermentaciji, o
podrumima punim drvenih bavi, o porodinoj tradiciji, prolosti i strasti
prema vinogradarstvu sadrana je na etiketi. Konzument vina susree se
samo sa nekoliko povrnih informacija o napitku ispred sebe, na osnovu
kojih donosi odluku o kupovini. Neke informacije veoma su vane i trebalo
bi da budu obavezne za svakoga. Zbog izostavljenog podatka o alergenima u
vinu neko e moda provesti no u bolnici. Neke druge informacije mogu se
nai isto radi animiranja korisnika, jer je procena agresivnog marketinga
da e flaa sa takvom etiketom nai bre svoj put do kase u supermarketu.
I pasionirani ljubitelji vina i somelijeri sa vie godina iskustva iza sebe
imaju dosta prostora da pogree. emu onda neko ko o vinu zna veoma
malo moe da se nada? Ideja iza ovog rada je da se uz analizu sadraja
etiketa sa 38 nasumino izabranih vinskih flaa na vinima proizvedenim
u Republici Srbiji uoi pravilnost ili njen nedostatak i povue crta izmeu
zakona i trita, makar kada je re o deklarisanju vina. Ovaj rad e otkriti i
da li su naa vina spremna za izvoz ili da li su makar na dobrom putu.
Zakonodavstvo u Evropskoj uniji
Ksse gab sie uns und Reben,
Einen Freund, geprft im Tod3
Prema zvaninim podacima Evropske komisije, Evropska unija je
vodei svetski proizvoa vina. Sa proizvodnjom od 175 miliona hektolitara
vina godinje obuhvata 65% svetske produkcije, 57% svetske potronje i
70% svetskog izvoza.4
Od uvoenja Evropske ekonomske zajednice (EEC), trite vina se
znaajno razvilo. Poeci su bili veoma liberalni, bez ogranienja zasada i
sa samo malo instrumenata za regulisanje trita, a cilj je bio delovati na
godinje varijacije u proizvodnji. Nakon toga uz slobodu saenja i praktino
zagarantovanu prodaju dolo je do pojave ozbiljnih vikova proizvedenog
vina, pa 1978. godina donosi zabranu sadnje i obavezu da se vikovi destiluju.
3 Deo originalnog teksta Ode radosti Fridriha ilera, ode iz 1785. koju je Betoven uvrstio u
etvrti stav svoje Simfonije br. 9 iz 1823. Adaptirana Betovenova muzika usvojena je za himnu
Evropske unije.
4 http://ec.europa.eu/agriculture/markets/wine/index_en.htm
116
Tek 1999. godine Evropska unija (EU) pokree reformu radi postizanja
boljeg balansa izmeu ponude i tranje na tritu, dajuci proizvoaima
priliku da proizvodnju priblie tritu koje trai veci kvalitet i da omoguci
ovom sektoru da kroz finansiranje restrukturiranja velikog dela postojeih
vinograda postane dugorono konkurentan, posebno u svetlu povecane
globalne konkurencije.
Ni to, meutim, nije reilo problem vikova vina, pa se ukazala potreba
za novom reformom iz 2008. godine koja je imala sledee ciljeve:
da proizvoae vina u EU uini konkurentnijima, jaajui reputaciju i
ugled evropskih vina i vraajui trini udeo u i van EU;
da pravila upravljanja tritem uini to jednostavniji, jasnijim i
efikasnijim, kako bi se postigao bolji odnos izmeu ponude i tranje;
da ouva najbolje tradicije evropskog vinogradarstva i podstakne
njegovu socijalnu i ekoloku ulogu u ruralnim podrujima.
Nakon 2015. godine EU e ukinuti trenutno vaee restrikcije na sadnju
vinove loze, to e omoguciti konkurentnim proizvoaima da povecaju
obim svoje proizvodnje, ali i odkrinuti vrata za neke nove proizvoae.
Regulativa Evropske komisije (EC) broj 607/2009, od 14. jula 2009.
godine sadri pravila koja se tiu zaticene oznake porekla i geografske
oznake, tradicionalnih pojmova, obeleavanja etiketa i prezentacije
odreenih proizvoda iz vinskog sektora.
Vina bez geografske oznake
Sledee obavezne informacije moraju biti uoljive na etiketi bez
okretanja flae:
naziv vina/zemlja porekla (Wine of, Product of, Produced in),
detalji o puniocu (Bottled by ili Bottler sa imenom punioca, lokalnom
adresom i dravom i tanim mestom gde je obavljeno punjenje ako se
razlikuje od gornje adrese),
nominalna zapremina (veliina korienih slova odreena je
zapreminom flae),
stvarna alkoholna snaga, zaokruena na celobrojni procenat, ili na
ceo broj i jednu polovinu (veliina korienih slova odreena je
zapreminom flae).
117
Sledee obavezne informacije ne moraju biti smetene u istom vidnom

polju:
oznaka lota (kome prethodi slovo L),
sadraj sulfita.
su:
Opcione informacije koje su dozvoljene za vina bez geografske oznake

naziv brenda,
boja vina,
deskriptivna oznaka nivoa rezidualnog eera (dry, medium dry),
druge informacije koje nisu u konfliktu sa prethodno navedenim
informacijama i ne mogu navesti potroaa da je u pitanju proizvod
vee materijalne vrednosti.
Geografska oznaka (PGI) i oznaka zatienog porekla (PDO)
Sledee obavezne informacije moraju biti uoljive na etiketi bez

okretanja flae:
zemlja porekla,
geografska oznaka (lista geografskih oznaka koje Evropska komisija
prepoznaje se odrava na odgovarajuoj sekciji veb stranice Evropske
komisije5),
tradicionalni izraz i/ili zatiena geografska oznaka/zatiena oznaka
porekla (u propisu Evropske komisije 607/2009 objavljeni su prevedeni
autorizovani tradicionalni izraz koje Evropska komisija prepoznaje za
dve vinske kategorije PGI i PDO),
detalji o puniocu (ime, lokalna adresa, drava i tano mesto gde je
obavljeno punjenje ako se razlikuje od gornje adrese, takoe, ako ova
adresa i sama sadri geografsku oznaku veliina slova kojima je ova
oznaka ispisana mora biti maksimalno dvostruko manja od geografske
oznake samog vina),
nominalna zapremina,
stvarna alkoholna snaga.
Sledee obavezne informacije se ne moraju nai u istom vidnom polju:
oznaka lota,
sadraj sulfita.
5 http://ec.europa.eu/agriculture/markets/wine/e-bacchus/
118
Sledee opcione informacije su dozvoljene za vina sa PGI i PDO, ako

nisu u konfliktu sa prethodno navedenim informacijama i ne mogu navesti
potroaa da je u pitanju proizvod vee materijalne vrednosti:
robna marka tj. naziv brenda (ne sme se koristiti ako je u konfliktu sa
zatienim tradicionalnim terminima ili ako bi mogao dovesti u zabunu),
tradicionalni termini,
boja vina,
vrsta roda groa (ako se navodi samo jedna vrsta roda, vino mora biti
napravljeno od minimalno 85% te vrste; ako se navodi vie vrsta roda,
sve vrste moraju biti navedene, po redosledu koje odreuje procenat
njihovog uinka u ukupnoj koliini vina),
berba (vino mora biti napravljeno od minimalno 85% groa iz te berbe),
deskriptivna oznaka nivoa rezidualnog eera (termini koji se mogu
koristiti su definisani u aneksu XIV regulative 607/2009),
tradicionalni termini (mogu se koristi samo u sluaju da su navedeni
u aneksu XII.B regulative 607/2009 i to za vina iz drave koje se u
pomenutom aneksu povezuje sa terminom, primer je termin Chateau
koji se koristi za vina iz Francuske i Luksemburga),
vinogradski termini (u aneksu XIII regulative 607/2009 nabrojani su
termini prema dravama),
simbol zajednice (PGI i PDO se mogu koristiti u kombinaciji sa opisom
vinske kategorije ili tradicionalnim izrazima).
Na slici 1 nalazi se primer prednje etikete na kojoj se nalaze sve
obavezne informacije za prednju etiketu na vinu sa PGI odnosno PDO
koje je proizvedeno u Evropskoj uniji. Informacije oznaene zvezdicom ne
moraju se nai na prednjoj etiketi, ve su za njih dozvoljene i druge lokacije.
Slika 1- Primer prednje etikete za vina sa zaticenom geografskom oznakom ili zaticenom
oznakom porekla proizvedena u Evropskoj uniji
119
Za vina koja nisu proizvedena u Evropskoj uniji na etiketi sem

navedenih i razjanjenih informacija mora nai i adresa uvoznika.
PGI i PDO oznake same po sebi ne predstavljaju brend, ali svojom
prepoznatljivou i reputacijom, kao i ideologijom iza sebe pruaju dodatni
identitet mnogim brendovima iz sveta vina.
Dugogodinja vinarska tradicija Francuske dovela je do toga da se u
Francuskoj iskristalisala podela vina na 4 kvalitativne kategorije. Modeli
rangiranja i klasifikacije vina u mnogim drugim zemalja u Evropi (kao i u
samoj Evropskoj uniji gde se koriste kategorije PGI i PDO) preuzeti su iz
francuskog naslea.
etiri priznate kategorije vina proizvedenog u Francuskoj su:
Vin de Table (stono vino koje oznaava da je u pitanju vino proizvedeno
u Francuskoj),
Vin de Pays (stono vino iz nekog konkretnog regiona u Francuskoj),
Vin Dlimit de Qualit Superieure (VDQS, doslovce vino vrhunskog
kvaliteta je kategorija koja e biti ukinuta od kraja 2011 godine,
praktino predstavlja predvorje za ulazak u AOC kategoriju),
Appellation dOrigine Contrle (AOC, doslovce vino kontrolisanog
porekla, za ova vina predefinisani su gotovo svi parametri uzgajanja
loze poput broja okota po hektaru kao i parametri proizvodnje,
kupairanja i odleavanja).
Sem generalne AOC kategorizacije na nivou cele Francuske koja je bila
podesna za primenjivanje i na drugim zemljama proizvoaima vina, i sami
vinarski regioni u Francuskoj imaju svoju posebnu kategorizaciju zasnovanu
na AOC sistemu i konceptu terroir-a. to je pojas uzgajanja iri i vie limitiran,
vino se smatra prestinijim.
U Italiji je takoe odomaen zaseban klasifikacioni sistem koji prepoznaje
etiri klase vina. Ovaj sistem, poput francuskog AOC sistema, koegzistira
paralelno sa klasifikacijom Evropske unije i dopunjava je, jer je zasnovan na
postojeoj klasifikaciji Evopske unije i nastavlja da je dalje precizira detaljnije
odreujui zonu geografskog porekla. etiri klase vina u Italiji su:
VDT (Vino da Tavola odnosno stono vino koje predstavlja vino
proizvedeno u Italiji),
IGT (Indicazione Geografica Tipica odnosno vino sa geografskom
oznakom oznaava vino iz nekog regiona u Italiji, predstavlja viu
kategoriju od VDT),
DOC (Denominazione di Origine Controllata ili doslovce kontrolisana
oznaka porekla, odgovara kategoriji Evropske unije zaticena geografska
oznaka),
120
DOCG (Denominazione di Origine Controllata e Garantita ili doslovce

kontrolisana i garantovana oznaka porekla, odgovara kategoriji
Evropske unije zaticena oznaka porekla).
U sluaju AOC, EOC i drugih srodnih klasifikacija zasnovanih na
geografskom poreklu kada su u pitanju vina koja se po pravilnicima prave
kupairanjem samo odreenih sorti, te sorte ne moraju biti navedene
na etiketi. Razlog tome je to se meu ljubiteljima vina smatra relativno
poznatom injenicom koje se sorte groa koriste u proizvodnji vina
u nekom regionu. Tako je u Burgundiji najverovatnije da ce crveno vino
biti napravljeno od sorte Pinot Noir, a belo vino od 100% Chardonnay. U
Novom svetu ija e legislativa biti razmatrana u narednom poglavlju gde je
vinogradarska tradicija kraa i gde se princip terroir nije odomaio, ovo ne
vai i sorte groa u svakom sluaju moraju biti objavljene.
Zakoni Novog sveta
O, wonder!
How many goodly creatures are there here!
How beauteous mankind is! O brave new world,
That has such people int!6
Sjedinjene Amerike Drave
Kancelarija za oporezivanje i trgovinu alkohola i duvana (Alcohol
and Tobacco Tax and Trade Bureau, TTB) je agencija amerike vlade pri
vladinom odeljenju za trezor (US Department of the Treasury) koja se izmeu
ostalog bavi pitanjima integriteta alkoholnih pia na tritu, utvrivanjem
ispunjavanja zakonskih normi i regulative od strane privrednih subjekata
i obezbeivanjem informacija za javnost kako bi se predupredila obmana
korisnika.
TTB godinje analizira preko 100 hiljada razliitih etiketa za alkoholna
pia i reklamnih reenja kako bi utvrdio da li je informacija koju oni pruaju
korisnicima adekvatna u pogledu identiteta i kvaliteta tog alkoholnog pia.
Takoe, TTB istraitelji su zadueni i za obavljanje hemijskih i drugih
analiza ovih pia.
U kategoriji vina, TTB posmatra iskljuivo vina od groa koja sadre
minimalno 7% a alkoholne snage.
6 Iz predstave Bura od Vilijema ekspira iz 16101612. godine. Ovaj citat se pominje i u
distopijskom romanu Vrli novi svet Oldusa Hakslija koji je upravo iz ovog citata dobio svoj naslov.
121
Minimalne informacije koje su zahtevane za etikete na flaama vina u

Americi su sledee:
naziv brenda ili identifikacija brenda (moe sadrati ime proizvoaa, ime
vinarije, oblast, ali ni u kom smislu ne sme odavati lane informacije ili
one koje korisnika dovode na lani zakljuak),
klasa ili tip vina (obavezno je da sve etikete identifikuju sadraj unutar
flae kao neku od predefinisanih klasa, poput stonog vina, penuavog
vina, vonog vina itd.),
naziv i adresa punioca ili proizvoaa,
imenovanje porekla (American Viticultural Area, skraeno AVA, predstavlja
osmiljeni sistem po kome se odreuje poreklo koje se moe objaviti na
etiketi. AVA se odreuje prema odreenim klimatskim i geografskim
svojstvima jedne oblasti. Kako bi se proizvoa vina kvalifikovao za
tampanje ovog podatka na svojoj etiketi, neophodno je da zadovolji
sledee specifikacije: a) u veini saveznih drava dovoljno je da groe iz
vina bude makar 75% uzgajano u toj dravi (izuzetak je Kalifornija kao
najvei proizvoa vina u Americi u ijem se sluaju zahteva da je 100%
groa iz Kalifornije), b) za imenovanje porekla za neku stranu dravu,
minimalno 75% groa mora biti iz te drave, c) ako vino nosi poreklo
iz nekog odreenog vinogradarskog podruja, minimalno 85% groa
mora dolaziti iz tog navedenog regiona),
sorta groa (zahteva se minimalno 75% groa iste sorte da bi ova
informacija bila prisutna na etiketi),
berba (vino mora biti napravljeno od minimalno 95% groa iz te godine
da bi se ova informacija kvalifikovala za pojavljivanje na etiketi),
alkoholna snaga (za vina od 7% do 14% alkohola u sebi, dozvoljeno je
koristiti opisnu kategoriju npr. stono vino umesto navoenja tanog
sadraja alkohola, dok ako je sadraj alkohola vii od 14% neophodno je
da se potpuna kvantitativna informacija o alkoholnom sadraju pojavi na
etiketi),
zapremina sadraja (ova obavezna informacija se fleksibilno moe izraziti
u litrima, mililitrima ili uncama tenosti),
informacije o sulfitima (ako je nivo sumpor dioksida 10 ili vie jedinica
prema million mora se objaviti upozorenje o ovom alergenu, izuzetak
su vina namenjena za korienje samo u okviru jedne savezne drave na
kojima je dozvoljeno izostaviti ovaj podatak bez obzira na koliinu sulfita),
zdravstveno upozorenje izdato od strane vlade se tampa na etiketama
svih alkoholnih pia od sa sadrajem alkohola 0.5% ili vie.
122
Australija
Etikete na vinima u Australiji su specifine u pogledu informacija koje
sadre. Poput drugih zemalja Novog sveta, ni ovde ne postoji klasifikacija
vina prema geografskom poreklu ili prema pravilnicima poput AOC ili
DOC, to korisnicima kojima su ovakvi klasifikacioni sistemi strani moe
da olaka razumevanje etiketa.
Obavezne informacije na australijskim vinima su:
naziv hrane, u ovom sluaju vino,
vrsta roda groa,
sadraj alkohola,
neto zapremina sadraja flae,
broj aa standardizovane veliine koje se dobijaju iz sadraja flae,
ime i adresa proizvoaa,
zemlja porekla,
informacije o alergenima, ako su prisutni.
Takoe, i u Australiji postoji regionalna klasifikacija oblasti u kojima
se proizvodi vino, odnosno geografska indikacija ili GI. Namena ove
klasifikacije je da ukae na poreklo vina i da zatiti naziv regiona. Vina koja
imaju GI oznaku moraju da zadovoljavaju pravilo da se berba, rod vina i
region, odnosno one informacije od navedenih koje su odtampane budu
ispunjene u makar 85% ovog vina.
Kada se koristi GI sistem, na etiketi se mogu nai informacije o:

dravi,
zoni (misli se na oblasti koje se sastoje iz vie regiona),
regionu,
podregionu (odreenom podruju unutar regiona).
Domae zakonodavstvo
Da je pesme i vina i da nas uva Bog7
Prema podacima organizacije za hranu i poljoprivredu (Food and

Agriculture Organization, FAO), koja predstavlja agenciju u okviru
Ujedinjenih nacija, u vinorodnoj Srbiji 2008. godine proizvedeno je
7 Iz pesme Moji drugovi od Bajage i instruktora
123
154 224 tona vina.8 Proizvodnja, kao i prerada, kvalitet i promet vina uz
druga pitanja od znaaja za groe, iru i vino na nivou Republike Srbije
regulisani su Zakonom o vinu, donetom 29.5.2009. godine.
Pomenuti zakon poznaje tri vrste vina:
mirno vino,
specijalno vino,
vino za destilaciju.
Mirno vino predstavlja vino proizvedeno enolokim postupcima
tretiranja groa, kljuka i ire uobiajenom fermentacijom koje vidno ne
oslobaa ugljendioksid. Mirno vino se dalje razvrstava na:
stono vino,
vino sa geografskim poreklom.
Stono vino je vino bez geografskog porekla proizvedeno od groa
jedne ili vie dozvoljenih sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L. (odnosno
sorti dobijenih ukrtanjem sorti vrste Vitis vinifera L. i drugih vrsta iz roda
Vitis), koje ispunjava propisan kvalitet i nain proizvodnje za ovu kategoriju
vina.
Vino sa geografskim poreklom prema kvalitetu, nainu proizvodnje i
vrsti vinogradarskog podruja podlee daljoj podeli na:
regionalno vino,
kvalitetno vino sa geografskim poreklom.
Regionalno vino je vino proizvedeno od groa jedne ili vie
preporuenih sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L (odnosno sorti dobijenih
ukrtanjem sorti vrste Vitis vinifera L. i drugih vrsta iz roda Vitis) poreklom
najmanje 85% iz istog vinogradarskog regiona, pri emu se proizvodnja i
prerada groa i proizvodnja vina obavlja u okviru datog vinogradarskog
regiona, u skladu sa propisanim dozvoljenim prinosom groa, kvalitetom
i nainom proizvodnje vina za ovu kategoriju.
Kvalitetno vino sa geografskim poreklom razvrstava se na:
kvalitetno vino sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom
(oznaava vino koje je proizvedeno od groa jedne ili vie preporuenih
sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L. sa izraenim karakteristikama za
sortu ili sorte, poreklom iz istog vinogradarskog rejona, pri emu se
proizvodnja i prerada groa i proizvodnja vina obavlja u okviru datog
8 http://faostat.fao.org/site/570/default.aspx#ancor
124
vinogradarskog rejona, u skladu sa propisanim dozvoljenim prinosom

groa, kvalitetom i nainom proizvodnje vina za ovu kategoriju),
vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom
i kvalitetom (oznaava vino koje je proizvedeno od groa jedne ili vie
preporuenih sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L. sa naroito izraenim
karakteristikama za sortu ili sorte, poreklom iz istog vinogradarskog
rejona, pri emu se proizvodnja i prerada groa i proizvodnja vina
obavlja u okviru datog vinogradarskog rejona, u skladu sa propisanim
dozvoljenim prinosom groa, kvalitetom i nainom proizvodnje vina
za ovu kategoriju).
Pakovanje i deklarisanje vina takoe je regulisano istim zakonom.
Pakovanje i deklarisanje vina vri proizvoa, odnosno uvoznik. Deklaracija
mora biti lako uoljiva, jasna i itka. Zabranjeno je prepakivanje originalnog
pakovanja vina i naknadno deklarisanje, kao i koricenje, odnosno
stavljanje na pakovanje deklaracije drugog proizvoaa, kao i prodaja tako
deklarisanog vina.
Proizvoa vina sa geografskim poreklom duan je da takvo vino
obelei evidencionom markicom. Obeleavanje se vri lepljenjem markice
na svako pojedinano originalno pakovanje vina.
Vino sa geografskim poreklom se oznaava trojako:
oznakom geografskog porekla (koja obuhvata tradicionalnu oznaku i
oznaku kontrolisanog geografskog porekla),
tradicionalnom oznakom i to oznakom kvalitetne kategorije i dodatnom
oznakom,
priznatim tradicionalnim nazivom.
Geografska oznaka je naziv regiona kojim se oznaava vino koje
poseduje kvalitet, ugled, odnosno druge specifine karakteristike koje se
pripisuju njegovom geografskom poreklu, ako je najmanje 85% groa
proizvedeno u tom regionu, ako je vino proizvedeno u tom regionu i ako
je vino proizvedeno od jedne ili vie sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L,
odnosno sorti dobijenih ukrtanjem sorti vrste Vitis vinifera L. i drugih sorti
iz roda Vitis.
Oznaka kontrolisanog geografskog porekla je naziv rejona, odnosno
vinogorja kojim se oznaava vino iji su kvalitet i karakteristike uslovljene
iskljuivo datim rejonom, odnosno vinogorjem sa prirodnim i ljudskim
faktorima, gde je groe i vino proizvedeno iskljuivo u datom rejonu,
odnosno vinogorju i gde je vino proizvedeno od jedne ili vie sorti vinove
loze vrste Vitis vinifera L.
125
Geografska indikacija ili G.I. je tradicionalna oznaka za regionalno

vino, ako je namanje 85% groa proizvedeno u datom regionu, ako je
vino proizvedeno u regionu, ako ima propisan kvalitet i ispunjava uslove
u pogledu upotrebljenih enolokih sredstava i enolokih postupaka, ako je
groe proizvedeno od preporuenih sorti vinove loze sa odgovarajucim
prinosom i koje je kao takvo ocenjeno i priznato.
Kontrolisano poreklo i kvalitet ili K.P.K. je tradicionalna oznaka za
kvaliteno vino sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom, ako je
groe i vino proizvedeno u rejonu, ako ima propisan kvalitet i ispunjava
uslove u pogledu upotrebljenih enolokih sredstava i enolokih postupaka,
proizvedeno od preporuenih sorti vinove loze sa odgovarajucim prinosom
i koje je kao takvo ocenjeno i priznato.
Kontrolisano i garantovano poreklo i kvalitet ili K.G.P.K. je
tradicionalna oznaka za vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim
geografskim poreklom i kvalitetom, ako je groe i vino proizvedeno u
rejonu, ako ima propisan kvalitet i ispunjava uslove u pogledu upotrebljenih
enolokih sredstava i enolokih postupaka, proizvedeno od preporuenih
sorti vinove loze sa odgovarajucim prinosom i koje je kao takvo ocenjeno i
priznato.
Oznaka kvalitetne kategorije navodi se samo zajedno sa oznakom
geografskog porekla.
Dodatna oznaka je tradicionalna oznaka koja oznaava vino sa
posebnim karakteristikama, nainom proizvodnje i koje je kao takvo
ocenjeno i priznato.
Dodatna oznaka u kategoriji regionalnog vina moe biti: mlado
vino, sopstvena proizvodnja, vino od groa proizvedenog organskom
metodom i dr.
Primeri dodatnih oznaka u kategoriji kvalitenog vina sa kontrolisanim
geografskim poreklom i kvalitetom bi bili: mlado vino, sopstvena
proizvodnja, arhivsko vino (ili rezerva), vino od groa proizvedenog
organskom metodom i dr.
U kategoriji vrhunskog vina sa kontrolisanim i garantovanim
geografskim poreklom i kvalitetom moe biti kao dodatna oznaka se mogu
koristiti termini poput: kasna berba, probirna berba, odabrane bobice,
suvarak, arhivsko vino (ili rezerva), vino od groa proizvedenog
organskom metodom i dr.
Dodatna oznaka navodi se samo zajedno sa oznakom geografskog
porekla i oznakom kvalitetne kategorije.
Priznati tradicionalni naziv je izraz za oznaavanje vina sa
126
tradicionalnim nainom proizvodnje na odreenom vinogradarskom

podruju, sa posebnim karakteristikama, koje ima dugogodinji,
nepromenjeni kvalitet, to se dokazuje elaboratom odobrenim od strane
Ministarstva, i koje je kao takvo ocenjeno i priznato.
Proizvoau i uvozniku vina zabranjeno je da:
upotrebljava oznake, nazive, slike, crtee i sl. koji bi mogli da dovedu u
zabludu potroae u pogledu porekla vina i kvalitetne kategorije,
prevodi oznake za vina sa geografskim poreklom,
upotrebljava rei slian kao, vrsta, tip, stil, postupak, kao, ukus
i sl. odnosno bilo koji slian izraz koji upucuje, ili podseca na oznaku za
vina sa geografskim poreklom,
navodi sastojke ili osobine vina koje ono nema,
navodi podatke o posebnim osobinama, a koja imaju druga vina,
koristi bilo koji drugi postupak koji dovodi potroaa u zabludu o pravom
poreklu, odnosno kvalitetu vina,
upotrebljava priznatu oznaku, iako navode istinsko poreklo vina, ali ne
poseduju reenje o ispunjenosti uslova za koricenje te oznake i stavljanje
tog vina sa geografskim poreklom u promet iz date godine berbe.
Case Study
No amount of experimentation can ever prove me right;
a single experiment can prove me wrong.9
Sprovedena studija sluaja imala je sluajni uzorak od 38 domaih vina.
Kriterijum za odabir vina bio je u potpunosti nasumian iz ponude vina
koja su proizvedena i punjena u Republici Srbiji i mogu se kupiti u lokalnim
maloprodajnim objektima.
Najvei broj ispitivanih vina pripada kategoriji stonih vina. Konkretno
od 38 vina njih 27 deklarisana su kao stona (na jednom od posmatranih
stonih vina objavljeno je da je sertifikacija u neku od viih kategorija u toku).
Na svih 11 vina sa geografskim poreklom koja su razmatrana ovom studijom
nalazi se broj reenja Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede
Republike Srbije kojim je doneta odluka o kategoriji tog vina. Detaljno
razloeno po kategorijama brojano stanje obuhvaenih vina sa geografskim
poreklom je:
9 izjava koja se pripisuje nemakom fiziaru Albertu Ajntajnu
127
jedno vino sa geografskim poreklom (proizvoa verovatno koristi ovaj

generalniji termin za G.I. odnosno regionalno vino),
tri vina kontrolisanog porekla i kvaliteta, na jednom od njih proizvoa
je uneo dodatnu oznaku sopstvena berba, dok druga dva ne sadre
dodatne oznake,
tri vina sa kovanicom kontrolisano poreklo i garantovani kvalitet, to
moe navesti korisnika na pogrean zakljuak o kvalitetnoj kategoriji
kojoj ova vina pripadaju,
etiri vina iz kategorije kontrolisano i garantovano poreklo i kvalitet,
u sluaju jednog od ovih vina koriena je dozvoljena dodatna oznaka
kasna berba, dok ostala tri vina ne nose dodatne oznake.
Dalja obrada informacija odtampanih na etiketama koje se tiu
ispunjenosti razliitih zakonskih normi i regulativa donosi nekoliko
oekivanih rezultata.
Oznaka lota je esto prisutna, ali ne uvek. Ne nekim etiketama se umesto
lota oznaenog u prepoznatljivom formatu, sa velikim slovom L na poetku
nalazi oznaka neto drugaijeg formata za koju se moe pretpostaviti da ima
slinu namenu.
Sva ispitivana vina osim dva imala su na sebi neobaveznu deskriptivnu
informaciju o nivou rezidualnog eera.
Na svim vinima, izuzimajui jedno, nala se puna fizika adresa punioca.
U 13 sluajeva nije navedeno koje su vrste groa koriene. U preostalih
25 sluajeva navedena je jedna sorta groa, ili je vie njih nabrojano.
Do standarda koji vae u Australiji se ne moe stii bez malo matematike
i preraunavanja na koliko se aa standardno deli sadraj jedne flae. Ova
informacija neuobiajena je kako za Srbiju, tako i za ostale posmatrane
regione i od vina koja su razmatrana ni na jednom se ne navodi ovaj podatak.
Jedan od proizvoaa nije uspeo da isprati jedan banalni detalj iz
zakona Evropske unije. Naime, na jednom (stonom) vinu nije bilo mogue
istovremeno proitati i zapreminu i alkoholnu snagu bez okretanja flae.
Na tano dve etikete vina, od istog proizvoaa, nalazi se zdravstveno
upozorenje za trudnice i maloletna lica. Iako ovo upozorenje nije formalno
i izdato od strane nadlene ustanove, ovo je jedina inicijativa za ovakvu
informaciju koja je neophodna u Sjedinjenim Amerikim Dravama.
Na 11 etiketa se nalazi podatak o prisustvu sulfita, a u dva sluaja od ovih
vina navedena je konkretna vrednost za maksimalnu koliina sulfita prisutnih
u ovom vinu.
Sem onih obavetenja koje zakon trai ili predlae, proizvoai su
pronali nove naine da bombarduju potroaa, koristei podatke koji nisu
128
neophodni, pa ni opcioni. Na nekoliko mesta se pojavljuje i okvirni broj

godina tokom kog se proizvoa bavi proizvodnjom vina, a na jednom mestu
se redundantno sem broja godina u vinarstvu pojavljuje i godina osnivanja
ove vinarije. Jedan od proizvoaa ponosno istie posedovanje odgovarajuih
HACCP sertifikata i zadovoljavanje ISO standarda.
Informaciju u roku trajanja vina nijedan zakon nije ni pomenuo, ipak
ona se pojavila na 21 etiketi. U svim navedenim sluajevima rok trajanja je
neogranien.
Jedna druga informacija, koja je povezana sa ovom, esto je prisutna.
Datum proizvodnje pojavljuje se na 20 etiketa, dok je na jo jednoj oznaeno
mesto gde e datum biti odtampan, ali datuma nema.
Sa manje ili vie detalja, 15 etiketa sadri opisan ukus koji vino ima, dok
se na 13 mesta moe itati preporuka proizvoaa o slaganju njihovog vina sa
razliitim jelima. Pokazalo se da ove dve informacije gotovo uvek idu zajedno.
Jedna zanimljivost je da su dva razliita proizvoaa uz ostale podatke o
sebi navela i svoje veb adrese. Jedna od adresa vodi do sajta koji sadri dosta
informacija o samoj vinariji i o razliitim vinima koja iz nje dolaze, a postoji i
mogunost za on-line kupovinu vina. Druga adresa je netana.
Upotrebljivost nekih od ovih podataka je diskutabilna, ali su oni ipak
veoma popularni i u velikoj meri prisutni na analiziranim etiketama.
Zakljuak
10 out of 10 people agree: We all agree10
Prva stvar koju e ambiciozni lokalni vinari morati da urade ako ele da
svoje vino ponude na inostranim trpezama je pravljenje alternativnih etiketa
uz odgovarajui prevod sadraja na lokalne jezike. Naravno, tu ne smeju stati
jer im predstoje, makar veini proizvoaa ija su vina razmatrana, odreena
prilagoavanja da bi se uklopili u zakonske regulative zemalja u koje ele da
izvoze.
Zakon se mora paljivo itati i detaljno sprovoditi, a za one koji planiraju
osvajanje drugih trita tekst na etiketama je tek poetak. Potovanje zakona,
normi i standarda dugorono vodi stvaranju i odravanju odgovarajueg
imida vina, proizvoaa, pa i itavog regiona Republike Srbije. Ovakva slika
kojom neko sebe predstavlja upravo ini razliku izmeu brenda i obinog
proizvoda, ostavljajui korisnika podjednako zbunjenog kao na poetku cele
ove prie.
10 Slogan sa majice
129
Cela klasifikacija vina po kvalitetnim kategorijama, uobliena od

zemlje do zemlje prema sopstvenoj tradiciji, potrebi, kulturi pravljenja vina
ili prema istoj elji da se Evropske integracije ubrzaju itekako ima smisla
kao mehanizam kontrole proizvoaa od strane drave i kao postavljanje
temelja istinski zainteresovanom korisniku za razumevanje proizvoda. Ali
je i dalje teko odgovoriti na pitanje u kolikoj meri klasifikacija proizvoda
zaista olakava snalaenje potroaima. I jo vanije od toga, da li via klasa
uvek podrazumeva vii kvalitet. Sigurno je da vii rang znai ue geografsko
podruje i vei broj pravila koja proizvoa mora uzimati u obzir. Neki
korisnik eli upravo za to da plati. Dok za nekog drugog sve to nema nikavo
znaenje jer on zna da eli neto drugo.
Prelazak u viu kvalitativnu kategoriju je jasnije definisan cilj od
postizanja kvaliteta koji je neodvojiv od individualnog doivljaja, ali ako
proizvoa uspe da postavi zdrave temelje svojoj poslovnoj politici i celom
pristupu proizvodnji, osiguravanje oznake geografskog porekla nikada
nee biti samo po sebi cilj. Sa stanovita proizvoaa, postizanje kvaliteta i
tenja ka vioj kategoriji su dva u velikoj meri nezavisna poduhvata koji bi
trebalo da se odvijaju paralelno tokom viegodinjeg ponavljanja procesa
proizvodnje nekog vina.
Edukacija potroaa je vaan proces i u njega su ukljueni zakonopisci,
proizvoai, ali i sami korisnici. Upoznavanje korisnika sa proizvodom,
pa dalje i sa proizvoaem stavlja korisnika u povoljniji poloaj. Nasuprot
tome, kako proizvoa bolje upoznaje svog potroaa, imae mogunost da
pronalazi sve suptilnije naine da ga pridobije kao svog korisnika i navede
ga na kupovinu. Brojni korisnici e radije probati vino koje neka poznata
linost konzumira i preporuuje nego vino za koje nadleno ministarstvo
garantuje da opravdano nosi najviu kategoriju. I zakon i eksperti mogu
proglasiti da je neko vino loeg kvaliteta, ali ono uprkos tome moe biti
isplativo za svog proizvoaa i popularno meu korisnicima. Marketing,
dostupnost, ambalaa i cena su neki od dodatnih faktora koji odreuju
uspeh neke robe na tritu.
Kupovina flae vina prua izvesno zadovoljstvo. Vino je uvek tu
kao bitan element neke sveanosti ili kao poklon za slavljenika, njegovo
prisustvo u korpi u supermarketu glasno objavljuje veseli povod do koga
e kasnije doi. Jedna aa vina nakon napornog dana prua rastereenje i
uvodi u zaslueno stanje odmora, prebacujui sav nagomilani stres pravo u
naredni dan. Ali samo onom ko vino zna i voli jedan pravi gutljaj e pruiti
mnogo vie od toga.
130
Literatura
Reading means borrowing.11
1. What is the current situation of the European Unions wine sector,
2.
3.
4.
5.
preuzeto 3. maja 2011, sa http://ec.europa.eu/agriculture/markets/wine/

index_en.htm
Commision Regulation (EC) No 607/2009 of 14 July 2009 Official Journal
of the European Union, preuzeto 21. aprila 2011. sa http://eur-lex.europa.
eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32009R0607:EN:NOT
Wine Labeling, preuzeto 1. maja 2011, sa http://www.ttb.gov/wine/winelabeling.shtml
Zakon o vinu, preuzeto 1. aprila 2011, sa http://www.parlament.gov.rs/
content/lat/akta/zakoni.asp
Terroir revisited: towards a working definition, preuzeto 7. maja 2011, sa
http://www.wineanorak.com/terroir2.htm
11 Aforizam nemakog naunika i satiriara Georg Kristof Lihtenberga
131
Jelena Jovanovi
Tutor: dr Vladimir Petrovi
Institut za savremenu istoriju u Beogradu
SLETANJE NA MESEC 1969. GODINE U BEOGRADSKOJ

TAMPI
Uvod
Korene svemirske trke, koja je svoj vrhunac dostigla sletanjem dvojice
amerikih astronauta na Mesec u julu 1969. godine, treba traiti u samoj
drutvenoj i politikoj atmosferi koja je vladala u svetu nakon Drugog
svetskog rata. Svet druge polovine 20. veka bio je podeljen gvozdenom
zavesom na dva meusobno suprotstavljena bloka, ije nadmetanje se
moglo primetiti u gotovo svim aspektima ivota politici, privredi, nauci,
kulturi. Jedno od polja gde je to rivalstvo bilo izuzetno izraeno bio je razvoj
novih tehnologija koje su svoju direktnu primenu nale u izradi novih,
monijih i razornijih vrsta oruja. Na taj nain se razvila trka u naoruanju
iz koje e se veoma brzo izroditi svemirska trka.
Svemirska trka poela je 4. oktobra 1957. godine kada je SSSR, na
iznenaenje gotovo celog sveta, lansirao u Zemljinu orbitu prvi vetaki
satelit, nazvan Sputnik. Veina Amerikanaca je na vest o Sputniku osetila
zabrinutost za svoju bezbednost i budunost, jer su gotovo svi oni do
tada verovali u neprikosnovenost njihovih inenjera i naunika. Tako je u
memoarima Lindon Donsona ostalo zabeleeno da je razoaranost, to
se graniila sa potitenosti, zahvatila veinu ljudi u Sjedinjenim Dravama.
Taj je osjeaj vladao dugo mjeseci.1 Tadanji presednik SAD Dvajt
Ajzenhauer morao je da se suoi sa injenicom da Sovjeti u svemirskoj trci
vode. Njegov odgovor na ovaj izazov bio je stvaranje jedinstvenog centra
koji e se baviti razvojem svemirskog programa. Tako je u leto 1958. godine
nastala Nacionalna aeronautika i svemirska administracija (NASA)2. Posle
nekoliko neuspelih pokuaja Amerikanci su konano 31. januara 1958.
godine uspeno lansirali svoj prvi satelit nazvan Explorer I.
1 L. B. Johnson, Pogled unatrag: pogled na predsednikovanje 1963-1969, Zagreb 1974, str 164
2 Vie o nastanku i delovanju NASA: http://history.nasa.gov/factsheet.htm
133
Znaajno ubrzanje svemirske trke usledilo je po dolasku Dona Kenedija

u Belu kuu, koji je na poetku svog mandata uspeo da ubedi Kongres da je
potrebno veliko poveanje vojnih izdataka i ulaganja u svemirski program
to mu je omoguilo da ovaj program uvrsti u prioritete amerike politike.3
Ipak do polovine 60-tih godina i dalje je sve govorilo da su Sovjeti u
svemirskom nadmetanju daleko ispred Amerikanaca. SSSR je jo jednom
iznenadio svetsku javnost 12. aprila 1961. godine kada je uspeno lansirao
satelit Vostok I koji je po prvi put poneo u svemir jedno ljudsko bie, Jurija
Gagarina. Ubrzo je usledio ameriki odgovor, Alen epard postao je prvi
Amerikanac koji je boravio u svemiru. Bio je to znaajan preduslov koji
je omoguio Kenedijevo obraanje Kongresu 25. maja 1961. godine u kom
je on, na osnovu ranije razmotrenih mogunosti,4 izneo prilino hrabro
obeanje da e SAD do kraja te decenije poslati oveka na Mesec. Tako
je Kenedi uveo Ameriku u Apolo program, koji je poeo punom parom
da se sprovodi 1963. godine i u sledeih deset godina Amerika je troila 5
milijardi dolara na svemirski program.5 Osvajanje Meseca postalo je jedan
od glavnih ciljeva amerike nacije.
Tokom leta 1963. godine SSSR je uspeo da poalje prvu enu u svemir,
1964. godine prvi satelit koji je mogao da primi vie od jednog lana posade,
a 1965. godine prva etnja u svemiru pripala je ruskim kosmonautu Alekseju
Leonovu. Tek krajem burne 1968. godine Amerika e uspeti da zabelei
znaajnu pobedu u ovoj trci. Tom prilikom trojica amerikih kosmonauta u
Apolu VIII postali su prvi ljudi koji su napustili Zemljinu orbitu i nali se u
Meseevoj orbiti. Bio je to vaan uvod za sletanje na Mesec.6
Pria o sputanju amerikih kosmonauta na povrinu Meseca dobro je
poznata. Iz vasionskog centra Kejp Kenedi na Floridi 16. jula 1969. godine
raketa Saturn V podigla je u svemirski brod Apolo XI u kom su se nalazila
trojica astronauta Nil Amstrong, Edvin (Baz) Oldrin i Majkl Kolins. etiri
3 R. Vueti, Komadi Meseca za druga Tita, u: 1968 etrdeset godina posle (ur. R. Radi),
Beograd 2008, str 315
4 Videti Kenedijev memorandum upuen potpredsedniku Lindonu Donsonu koji je ujedno
bio i predsednik Svemirskog saveta: John F. Kennedy, Memorandum for Vice President, 20.
April 1961, Presidentian Files, John F. Kennedy Presidential Library, Boston, Massachusetts,
http://history.nasa.gov/Apollomon/apollo1.pdf (16.09.2010.), kao i odgovor podpredsednika
Donsona: Lyndon B. Johnson, Vice President, Memorandum for the Presicent, Evaluation
of Space Program, 28. April 1961, NASA Historical Reference Colection, NASA Headquarters,
Washington, D.C. http://history.nasa.gov/Apollomon/apollo2.pdf (16. 09. 2010.).
5 Pol Donson, Istorija amerikog naroda, Beograd 2003, str 775
6The Apollo Program, http://www.nasm.si.edu/collections/imagery/apollo/AS08/a08.htm
(17. 09. 2010).
134
dana nakon poletanja lunarni modul se odvojio od komandnog i spustio na

tle Meseca. Iz njega je najpre izaao Amstrong, a zatim i Oldrin i tako postali
prvi ljudi koji su kroili na neko drugo nebesko telo. Dvojica astronauta su
na povrini Meseca proveli oko dva sata tokom kojih su postavili televizijsku
kameru, razvili ameriku zastavu, prikupili oko 47 funti (oko 30 kilograma)
uzoraka, razgovarali sa predsednikom Niksonom, postavili naunu opremu
i milionima slualaca na Zemlji prenosili svoje iskustvo.7 Osam dana nakon
lansiranja, 24. jula, Apolo XI se uspeno spustio u vode Pacifika.
Ovim uspehom potvreno je da se kosmiki brod sa ljudskom posadom
moe bezbedno spustiti na povrinu Meseca i vratiti na Zemlju, a uzorci
Meseevog tla su prvi put u istoriji dopremljeni na Zemlju radi prouavanja.8
Ameriki dravni vrh je nastojao da ovaj uspeh to bolje iskoristi u
propagandnom smislu, ali i za reavanje nekih aktuelnih politikih problema.
Reakcije i komentari u beogradskoj tampi povodom velikog uspeha
amerikog svemirskog programa dosta su zavisili od karaktere jugoslovenskoamerikih odnosa u tom trenutku pa je potrebno neto ukratko rei i o
tome. Politiki odnosi dve zemlje tokom 60-tih godina su uglavnom bili
dobri. Tokom 1963. godine realizovana je poseta Josipa Broza Beloj kui
i Jugoslaviji je vraen status najpovlaenije nacije u odnosima sa SAD.9 U
vreme Donsonove administracije odnosi izmeu Jugoslavije i SAD bili su
stabilni i bez veih promena. Jugoslavija je kritikovala pojaano ameriko
angaovanje u Vijetnamu, ali upravo je to ono to je inilo jugoslovensku
poziciju povoljnom, jer je Jugoslavija doivljavana kao mogui posrednik u
reavalju problema.10 To se najbolje pokazalo u vreme arapsko-izraelskog rata
1967. godine, kada se Donson, cenei jugoslovensku poziciju u arapskom
svetu i uticaj koji je Josip Broz imao kod predsednika Nasera, obratio Titu
posebnim linim porukama, obrazlaui ameriki stav, uz molbu za pomo u
posredovanju radi postizanja reenja krize.11 I sa dolaskom Riarda Niksona
na mesto predsednika Sjedinjenih Drava, odnosi dve zemlje su ostali
uglavnom dobri.
7 Moon Landing, Answers.com, http://www.answers.com/topic/moon-landing (18. 09.2010.).
8 M. Jugin, Kosmos otkriva tajne, Beograd 1997, str 163
9 Videti: D. Bogeti, Uvoenje amerikih ekonomskih restrikcija jugoslaviji tokom 1962, u:
Istorija 20. veka, 1/2009, 89 106. kao i D. Bogeti, Jugoslavija i SAD od sporenja ka saradnji.
Iskuenja na putu normalizacije odnosa tokom 1963, u: Istorija 20. veka, 2/2009, 115 130.
10 R. Vueti, Komadi Meseca za druga Tita, u: 1968 etrdeset godina posle (ur. R.
Radi), Beograd 2008, str. 317
11 A. ivoti, Jugoslavija i kriza na Bliskom istoku 1967 1968. godine, u: 1968 etrdeset
godina posle (ur. R. Radi), Beograd 2008, str 59
135
Istorijska misija Apola XI

Informisanje svojih italaca o toku misije Apola XI, opasnostima,
rizicima, ali i zanimljivostima, kao i o miljenjima i prognozama stunjaka,
beogradska tampa poela je ve prvih dana jula 1969. godine. Kako se bliio
trenutak lansiranja Apola, a zatim i trenutak iskrcavanja dvojice kosmonauta,
euforija je i u tampi rasla, a ogledala se u pravoj poplavi vesti o ovim
dogaajima. U drugoj polovini jula 1969. godine svakodnevno na naslovnim
stranama dnevnih listova nalazili su se tekstovi posveeni ovom fantastinom
dogaaju, a u nekoliko navrata u osmodnevnom periodu tokom kog je
putovanje realizovano, i Borba i Politika posvetile su itavu naslovnu stranu
Apolu. I dnevni i periodini beogradski listovi su nastojali da obezbede
ekskluzivna prava na razne reporae, intervjue i feljtone iz stranih asopisa,
dnevni listovi su imali svoje specijalne dopisnike iz Kejp Kenedija i Hjustona,
a tampali su specijalne dodatke posveene Apolo misiji. To je svakako jasan
dokaz da je interesovanje beogradske tampe bilo izuzetno veliko.
Jo od samog poetka izvetavanja o misiji Apola, ak i pre nego to je
postalo izvesno da e se ona uspeno zavriti, mogao se primetiti optimizam
oduevljenje sa kojim se u tampi govorilo o ovom dogaaju, a time i
naklonost tampe amerikoj strani u ovoj fazi svemirskog nadmetanja. U
danima koji su prethodili lansiranju Apola XI beogradski dnevni listovi su
sloni u oceni da je predstojei dogaaj do sad najdalji i najsmeliji ovekov
put ka zvezdama12, odnosno najvea ljudska avantura u svemiru13. U
tampi je postojala saglasnost da se radi o dogaaju koji treba uzeti kao
poetak nove ere u ivotu ljudskog roda14.
Meutim, otvoreno priklanjanje jednoj ili drugoj strani u svemirskom
nadmetanju moglo je da bude veoma problematino za Jugoslaviju koja je u
bipolarnom svetu imala specifian poloaj, pa je tampa nastojala da dogaaj
prikae kao trijumf itavog oveanstva, a ne kao veliku ameriku pobedu
u svemirskoj trci. Tako NIN navodi da let Amstronga, Oldrina i Kolinsa
izaziva oseanje udesnog ljudskog trijumfa15, dok stalni dopisnik Politike
iz Hjustona slikovito opisuje veliinu ovog uspeha kada navodi da stvorenje
koje je nekada stajalo pred vratima svoje paleolitske peine daleko doguralo
na pragu je osvajanja svemira.16 Iz istog razloga, o trojici amerikih
12 A. Nenadovi, Optimizam i opreznost, Politika, 15. jul 1969, str. 1
13 D. D. Markovi, Sve spremno u Kejp Kenediju, Borba, 14. jul 1969, str. 1
14 Politika, 17. jul 1969, str. 1
15 isto
16 A. Nenadovi, Trenutak ivota na Mesecu, Politika, 22. jul 1969, str. 1
136
astronauta tampa obino govori kao o ambasadorima nae planete,

osvajaima Meseca17, Meseevim posetiocima18, ili slino. Isticanje da su
oni ameriki graani je retko i neupadljivo. U istom pravcu itaoce usmerava
i Politikin novinar Miroslav Radoji: za nas obine stanovnike planete nije
vano kakva e prva ploica na Mesecu biti ostavljena i ija e zastava biti
prva pobodena, za nas je Nil Amstrong, prvi istraiva jednog zaista novog
sveta, prvo predstavnik celog ljudskog roda pa tek onda Amerikanac.19
I Mladost se slae u oceni da veliina ovog uspeha prevazilazi nacionalne
granica, pa ga zato ne moemo smatrati delom Nila Amstronga, jedne nacije
ili kontinenta.20
U nastojanju da o ovom podvigu to manje pie kao o amerikom
uspehu, ve kao o uspehu itavog oveanstva tampi su pomogli plaketa koju
su astronauti ostavili na povrini Meseca sa natpisom: Mi smo ovamo doli
u miru, u ime celog oveanstva21, kao i snimak poruka sedamdesetrojice
efova drava, a posebno to to se meu njima nala i kratka poruka Josipa
Broza, koja takoe odaje priznanje ovom velikom trijumfu oveanstva.22
Tome treba dodati i uvenu Amstrongovu reenicu koju je izgovorio
prilikom izlaska iz lunarnog modula (ovo je mali korak za oveka, a veliki za
oveanstvo), a koju su preneli gotovo svi listovi, kao i poruku koju je uputio
stanovnicima nae planete: elim da iskoristim ovu priliku i da zamolim
sve one koji sluaju, bilo gde na zemlji, da za trenutak zastanu i da svako na
svoj nain razmisli o dogaajima poslednjih nekoliko asova23. U jednoj od
poslednjih poruka koju su astronauti uputili stanovnicima Zemlje iz svemira
Oldrin je dentlmenski podsetio na istinu: uspon oveka na drugo nebesko
telo nije zasluga samo Sjedinjenih Drava24. Liene jeftinog trijumfalizma
bile su i izjave amerikog predsednika Niksona povodom ovog dogaaja,
koje je naa tampa paljivo ispratila. Povodom lansiranja Apola Nikson je
17 Politika, 22. jul 1969, str 5; Borba, 25. jul 1969, str 3; Borba, 25. jul 1969, str. 1
18 NIN, 20. jul 1969, str. 18
19 M. Radoji, Osvajanje, Politika, 16. jul 1969.
20 Mladost, 24. jul 1969, str. 8
21 O porukama koje su astronauti ostavili na Mesecu i uputili stanovnicima nae planete M.
Radoji, Nova era, Politika, 22. jul 1969, str 1; Borba, 4. jul 1969, str 1; Borba, 5. jul 1969, str. 1
22 Titovu poruku prenose Politika i Borba: ''Neka ovo grandiono ispunjenje drevnog sna
ljudskog roda stupanje na daleko tlo Mjeseca, tog prvog susjeda svih nas priblii ostvarenje
vjekovne tenje ovjeanstva da ivi u miru, bratstvu i saradnji'', Borba, 16. jul 1969,str. 1;
Politika, 16. jul 1969, str 1
23 Borba, 21. jul 1969, str 1; Mladost, 24. jul 1969, str. 7
24 Borba, 25. jul 1969, str. 1
137
rekao da je uspeh kosmonauta uspeh sveta25, zatim je prilikom sputanja

dvojice kosmonauta na povrinu Meseca izjavio da e uspeh ove operacije
imati neposredni povoljni utisak iroma sveta, a jo vie e pribliiti ljude
nae planete26.
Politici balansiranja izmeu dva suprotstavljena bloka koju je vodio
jugoslovenski dravni vrh, i tampa je morala da se prilagodi na neki nain.
U tome su joj svakako pomogle ovako paljivo odmerene izjave amerikog
predsednika i astronauta u duhu opteoveanskog uspeha i pomirenja. Ipak
i pored tog naglaska na opteoveanskom karakteru misije okrenutost
Americi u svemirskoj trci je pre nego to je misija Apola XI doivela uspeh
bila vidljiva27. O tome moda najbolje svedoi telegram koji je Josip Broz
uputio amerikom predsedniku Niksonu.28 U prvom deli poruke, koji je u
duhu divljenja opteoveanskom podvigu, Broz istie: grandiozan podvig
astronauta Amstronga, Oldrina i Kolinsa, herojskih osvajaa Mjeseca,
zadivljuje itav svijet. Na kraju poruke Broz, ipak, otvoreno odaje priznanje
Americi: u ime naroda Jugoslavije i u svoje ime, upuujem amerikom
narodu i vama lino, srdane estitke na velianstvenom uspjehu nauke i
astronautike vae zemlje.
Cena nacionalnog prestia
Gotovo svi dnevni i periodini listovi bavili su se pitanjem koliko je
Ameriku kotalo ovo fantastino putovanje i nije li bilo bolje taj novac uloiti
u neke druge svrhe. I pored neskrivenog oduevljenja, divljenja i odavanja
priznanja amerikoj nauci i tehnici ovo je polje na kom tampa iznosi svoje
kritike na raun politike Sjedinjenih Drava. Tu treba razlikovati dva, moda
najvea problema sa kojima se Amerika suoila tokom 60-tih godina, a koje
naa tampa najee navodi kao najozbiljnije propuste amerike politike.
Jedan je problem untranje politike, dok je drugi spoljnopolitiki.
Jugoslavija kao socijalistika zemlja, koja nastoji da obezbedi
ekonomsku sigurnost i priblino jednake uslove ivota za sve svoje graane,
prirodno die svoj glas protiv izostanka takve politike u drugim delovima
sveta, pa ak i kada se radi i o najrazvijenijoj dravi sveta. Kritika na raun
takvih propusta amerike politike je kritika itavog kapitalistikog sistema.
28 Tekst Brozovog telegrama Niksonu prenosi Politika, Politika, 23. jul 1969, str. 1
138
U beogradskoj tampi ne postoji saglasnos oko tane sume koja je

potroena da bi se ovo putovanje realizovala, ali se govori o cifri izmeu
23 i 25 milijardi dolara. Da bi ilustrovala itaocima koliko je ova suma
velika Borba prenosi lanak AFP u kom stoji jedno zanimljivo poreenje:
trokovi programa Apolo, onoliki koliki se smatraju danas, iznose koliko
i godinji budet jedne zemlje kao to je Francuska, Velika Britanija ili
Zapadna Nemaka, tj. jedna od tri glavne industrijske zemlje u Evropi29.
Veina beogradskih listova je prenela vest da je lansiranje Apola XI sa lica
mesta pratilo vie od milion ljudi od kojih nekoliko hiljada siromanih koje
je predvodio svetenik Abernati, naslednik Martina Lutera Kinga. Oni su
u Kejp Kenediju tiho demonstrirali ne protiv misije trojice astronauta ve
protiv indolentnosti vlade i Kongresa prema prioritetima na Zemlji, odnosno,
problema izmeu trideset i etrdeset miliona stanovnika amerike koji ive
u prilino nedostojnim uslovima, siromatvu, neznanju i bolesti. eleli su
da skrenu panju Americi da je Harlem blii od Meseca.30 Kako bi nala
opravdanje za ogromna sredstva uloena u Apolo program i kako bi svojim
itaocima pokazala da postoji izlaz iz zaaranog kruga nahraniti gladne ili
leteti na Mesec Politika u svom specijalnom dodatku u boji donosi jednu
interesantnu statistiku koja pokazuje da cena Apolo programa predstavlja
samo treinu sume koja se godinje utroi na alkoholna pia i polovinu onoga
to se u SAD popui za godinu dana.31 To je jo jedan vid kritike Amerike kao
kapitalistike zemlje u kojoj dok brojni gladuju ostatak stanovnitva koristi
ogromna sredstva na luksuzna zadovoljstva.
Prilikom isticanja koliko je novca potroeno da bi se realizovalo ovo
fantastino putovanje, naa tampa tu sumu gotovo uvek poredi sa sumom
koju Amerika godinje izdvoji za potrebe rata u Vijetnamu, a upravo je to onaj
drugi aspekt amerike politike koji se u tampi najee kritikuje. Tako Borba
u lanku preuzetom od AFP navodi da je suma od 24 milijarde tri puta manja
od godinjeg budeta Pentagona.32 M. Erenrajh je jo precizniji kada kae da
je trka na Mesec opteretila poreske obveznike ali ni izdaleka toloko koliko
jedan daleki besmisleni rat: svake godine Vijetnam proguta trideset milijardi
dolara. Devet meseci rata u ovoj azijskoj zemlji unite nepovratno nita manje
nego sva ona silna sredstva data tokom ove decenije za osvajanje Meseca.33
29 Borba, 26. jul 1969, str 3
30 A. Neneadovi, Kojim putem ka zvezadama, Politika, 17. avgust 1969, str 3
31 Politika, 10. avgust 1969, str 32
32 Borba, 26. jul 1969, str 3
33 M. Erenrajh, Svetla strana Meseca, NIN 20. jul, 1969, str 2
139
I pored toga to je i pre i posle sletanja na Mesec tampa o ovom dogaaju

pisala sa velikim oduevljenjem kao o najznaajnijem dogaaju u istoriji
oveanstva, ostavljen je i odreen, dodue mali prostor za relativizaciju
ovog uspeha34. Iako je nastojala da dogaaj predstavi kao veliki uspeh ne
samo Amerike, ve itavog oveanstva, kritiku koju je tampa iznosila bila
je upuena iskljuivo Americi, odnosno njenoj politici prema crncima i
siromanima u getima i njenom angamanu u Vijetnamu.
Sovjeti uzvraaju udarac misija Lune XV
Za razliku od amerikog programa koji je u znaajnoj meri bio
transparentan, jedna od osnovnih karakteristika sovjetskog svemirskog
programa bila je njegova tajanstvenost. Informacije su bile dostupne samo
malom broju ljudi koji su radili na ovom programu i dravnom vrhu. Ostatak
javnosti bio je upoznat sa pojedinostima tek nakom uspenog poletanja i
obavljanja zadatka. U sluaju neuspeha sve je ostajalo u tajnosti. Tako je bilo
i u leto 1969. godine kada je 13. jul, samo tri dana pre poletanja Apola XI,
na zaprepaenje gotovo itavog sveta Sovjetski Savez lansirao automatsku
stanicu Luna XV. Tajanstvenost koja je okruivala misiju sovjetske stanice
dovela je do najrazliitijih nagaanja u tampi. Na naslovnim stranama naih
listova nalaze se uglavnom krae informacije o Luni XV i u odnosu na vesti o
Apolu XI one su neupadnjive.
Ve 14. jula 1969. godine naa dnevna tampa donosi prve informacije o
Luni XV35 i u narednim danima ovoj temi posveuje znaajnu panju. ta je
zadatak ove stanice, da li e se spustiti na Mesec i doneti uzorke Meseevog
tla pre amerikih kosmonauta, ak i da li je zaista u pitanju samo automatska
stanica bez ljudske posade, su samo neka od pitanja koja se u tampi najee
postavljaju. tampa znaajan prostor poklanja lanku preuzetom od AFP, a u
kom se postavlja sutinsko pitanje: da li je Sovjetski Savez konano odliio
da na izvestan nain odgovori na ameriki vasionski izazov i da zabelei jedan
poen u trci ka Mesecu u trenutku kada se Amerikanci spremaju da postignu
senzacionalnu pobedu.36
Zvanina Moskva oglasila se povodom misije Lune XV tek 17. jula,37
etiri dana nakon lansiranja, kratkom informacijom da je stanica ula u
35 Politika, 14. jul 1969, str. 1 2; Borba, 14. jul 1969, str. 1 i 3
36 Politika, 14. jul 1969, str. 2; Borba, 14. jul 1969, str. 3
37 Borba, 18. jul 1969, str. 1
140
orbitu Meseca i da krui oko njega. Borbin dopisnik komentariui ovo

saoptenje istie da najnovije zvanino saoptenje i dalje ne daje nikakva
obavetenja o konanom programu ovog sovjetskog kosmikog eksperimenta
koji se odvija u senci leta Apola XI, ali koji zbog zavere utanja o krajnjem
cilju izaziva posebno interesovanje38. tampa je budno ispratila i sva dalja
nagaanja, komentarisanja kao i pisanje sovjetskih listova o ovom dogaaju.
Sledee zvanino saoptenje Moskve koje su nai listovi preneli usledilo je 21.
jula39 u kom se navodi da je program leta Lune XV zavren njenim sputanjem
na Mesec. Politika primeuje da se u izvetaju ne kae da li je sletanje izvreno
meko i dodaje da iz formulacije da je rad sa stanicom zavren u trenutku
kada je ova dodirnula Meseevo tle mogao bi se izvui zakljuak da sputanje
nije bilo meko.40 U nastavku lanka se istie da i pored ovih turih informacija
misija Lune XV i dalje ostaje zagonetna i da e jo dosta dugo biti predmet
najrazliitijih nagaanja.41
Neslaganje tampe o konanom ishodu misije Lune XV, o njenim ciljevima
i zadacima, primetno je, a posledica je nedovoljnog broja zvaninih i preciznih
informacija o ovom letu, to je u pojedinim listovima okarakterisano kao
zavera utanja42. Interesovanje tampe za sovjetsku stanicu gotovo potpuno
prestaje u trenutku kada je interesovanje za Apolo na vrhuncu. Da li razlog
za to treba traiti u nedostatku pouzdanih informacija i u tome to tampa
nije elela detaljnije da se bavi neuspehom sovjetske stanice, ili je to jo jedna
potvrda jugoslovenske privrenosti amerikoj strani kada je svemirska trka u
pitanju, ne moe se sa sigurnou rei.
Duh Apola XI
Iz panjivo odabranih lanaka koje je beogradska tampa preuzela iz
stranih listova kao i iz tekstova dopisnika naih listova vidi se da je znaajno
interesovanje poklonjeno pitanju posledica sletanja na Mesec po meunarodne
odnose na Zemlji.
U tom smislu znaajno je to je Politikin dopisnik Nenadovi uoio u
govoru predsednika Niksona, koji je odrao u Vaingtonu po povratku sa
osmodnevnog puta oko sveta, pokuaj da se lansira politika traganja za
mirom, odnosno politika prelaska na naelo koegzistencije meu dravama
38 isto
39 Politika, 22. jul 1969, str. 3; Borba, 22. jul 1969, str 1
41 isto
42 Borba, 20. jul 1969, str. 1
141
u znaku osvojenog Meseca.43 Naime, Nikson je tvrdio da su ljudi u trenutku

stupanja astronauta na tle Meseca bili na neki nain bar za kratko zblieni,
pa bi u tom duhu, duhu Apola trebalo da doe do prevazilaenja politikih
razlika i pribliavanja naroda u svetu u cilju uspostavljanja mira.44 Nenadovi
je u ovom alanku pokuao da napravi poreenje najnovijeg duha koji je
Nikson lansirao sa prethodnim duhovima eneve, Kemp Dejvida i duhom
Glazboroa, kako bi pronaao odgovor na pitanje u emu je razlika i kakve
su perspektive s novim duhom i novim kormilarom Amerike.45 Politikin
dopisnik je u tom svetlu nastojao da sagleda naredne Niksonove poteze pre
svega vezane za rat u Vijetnamu, jer je tu oblast amerike spoljne politike
jugoslovenski dravni vrh, a time i tampa, najee kritikovala. On je
zakljuio da bi Niksonovo traganje za mirom trebalo shvatiti kao traganje
za najkraim i najbezbolnijim putem postupnog vojnog izvlaenja iz
vijetnamskog osinjka.46 Posebnu panju Nenadovi je posvetio Niksonovoj
poseti Ruminiji i njegovim izjavama koje je dao tokom boravka u toj
zemlji. Naglasak je svakako bio na Niksonovoj konstataciji da u zemlji ija
je politika filozofija potpuno drugaija od nae, pred nas su izale stotine
hiljada ljudi, bez nareenja vlasti i klicale i vikale, ali ne protiv bilo koga ve
u znaku divljenja i prijateljstva prema narodu Sjedinjenih Drava.47 Ovakva
Niksonova izjava u jednoj komunistikoj zemlji sigurno je imala veliki znaaj
za jugoslovensko rukovodstvo.
Naa tampa je tih dana preuzela iz stranih listova i objavila jo nekoliko
tekstova koji pokuavaju da naslute ulogu i znaaj sletanja na Mesec prilikom
reavanja nekih krupnih problema na naoj planeti. U svom eseju, koji je u
skraenom obliku preneo NIN uveni istoriar Arnold Tojnbi pokuava da
sagleda eventualne promene u nainu razmiljanja i politikog delovanja na
Zemlji, izazvane sletanjem na Mesec.48 Pokuavajui da odgovori na pitanje
moe li iskrcavanje na Mesec da doprinese ljudskoj solidarnosti dovoljno
snano da bi se savladala cepaka dejstva nacionalizma, Tojnbi iznosi stav da
je jaz izmeu tehnikog i naunog dostignua veliki, i da je sledei zadatak
oveka da podigne moralne kriterijume kako bi bio sposoban da pravilno
upotrebi ogromnu mo koju mu je tehnoloki napredak stavio u ruke.49
43 A. Nenadovi, Koegzistencija u znaku Meseca, Politika, 5. avgust 1969, str 2
44 isto
45 isto
46 isto
47 isto
48 Moe li Mesec da pomogne oveanstvu, NIN, 3. avgust 1969, str 17
49 isto
142
Drugim reima, on smatra da e iskrcavanje na Mesec, u moralnom smislu,

biti opravdano samo ako bude vodilo prevazilaenju rata.50 Ovaj i slini
tekstovi su svakako ili na ruku nastojanjima tampe da se prilagodi politici
aktivne miroljubive koegzistencije na kojoj je jugoslovenski dravni vrh
insistirao. Beogradska tampa istrajavala je u kritici amerikog angaovanja u
Vijetnamu, ali je, u isto vreme, umela da primeti i pozdravi svaku inicijativu
za reavanje konflikta mirnim putem.
Poplava optimizma
Pre nego to je postalo izvesno da e posada Apola XI uspeno izvriti
predviene zadatke i sigurno se vratiti na Zemlju, svetska javnost bila je
okupirana veoma smelim izjavama, predvianjima i matanjima o osvajanju
vasione od strane oveka u najskorijoj budunosti. Takvo oseanje zahvatilo je
i nau tampu koja je sa vidnom panjom ispratila te izjave, a pojedini listovi
preneli su zanimljive lanke nekih od najistaknutijih evropskih magazina koji
govore o neobinoj budunosti oveanstva, kakva se do skoro nije mogla ni
zamisliti. Oseanje da ovek danas zna sve i moe postii sve u znaajnoj meri
je zahvatilo i beogradsku tampu. U tom smislu najupeatljiviji lanak donosi
Ilustrovana politika pod naslovom iveemo kao krtice gde se tvrdi da je
Meseeva kolonizacija veliki plan koji e se ostvarivati sledeih sedamdeset
godina.51 Predvialo se da e u skorijoj budunosti ljudi raditi na Mesecu da
e imati farme i rudnike tamo, a da e se u bolnicama na Mesecu leiti srani
ili drugi bolesnici kojima prijaju uslovi Meseeve smanjene gravitacione sile.52
Nakon prvih rezultata analiza materijala sa Meseca koje su pokazale da na
njemu nema ak ni najprimitivnijih oblika ivota, interesovanje za najblii
Zemljin satelit je opalo. Poetkom avgusta u iu interesovanja dolazi Mars
i pitanja ima li ivota na ovoj planeti i kada e ljudi moi da putuju na Mars.
Tih prvih avgustovskih dana tampa ne samo da je pisala o mogunostima
istraivanja i leta na Mars, ve i na neke druge jo udaljenije planete. U
koliko na Marsu ne postoji ivot sledea planeta u Sunevom sistemu na
kojoj bi, najverovatnije mogao da postoji ivot je Jupiter53, a nagovetena je
mogunost da se kroz nekoliko godina poalju vasionski brodovi i do Plutona
radi istraivanja54.
50 isto
51 Ilustrovana politika, 22. jul 1969, str. 20 23
52 Borba, 24. jul 1969, str. 2; Politika, 24. jul 1969, str. 2
53 Borba, 6. avgust 1969, str. 3
54 Borba, 5. avgust 1969, str. 3; Politika, 5. avgust 1969, str. 3
143
Da nije samo tampa bila zahvaena talasom optimizma i oduevljenja

ve i sve strukture jugoslovenskog drutva jasno se moe uoiti iz nekoliko
tekstova objavljenih tih dana u tampi. Pred sam poetak televizijskog
prenosa lansiranja Apola XI ulice i kafane Beograda su gotovo opustele,
svi su hitali do najblieg TV prijemnika.55 Olivera Vuo je tih dana bila
angaovana od strane ekipe iz Radio Beograda da snimi pesmu Himna
oveku inspirisanu letom amerikih kosmonauta na Mesec.56 Samouki
vajar iz okoline Kragujevca izradio je skulpturu na kojoj je osvajae
Meseca predstavio kao seljake u umadijskoj nonji i predao je amerikom
ambasadoru.57 I mlada Olja Ivanjicki je takoe bila inspirisana astronautima,
pa je njena slika Nila Amstronga trebala da mu bude uruena po povratku
na Zemlju.58 U danima nakon sputanja Apola omiljena zanimacija
najmlaih stanovnika Jugoslavije bila je da naprave kostime koji e, makar
malo, podseati na skafandere astronauta i da se igraju iskrcavanja na
Mesec oponaajui trome korake Amstronga i Oldrina.59 Svi ovi primeri, ali
i brojni drugi, najbolje pokazuju kakvo je bilo raspoloenje obinih graana
Jugoslavije. Te pozitivne reakcije i oseanja jugoslovenske javnosti prema
amerikom svemirskom uspehu u punom svetlu e se pokazati prilikom
posete trojice astronauta Jugoslaviji ve u oktobru te godine.
Zakljuak
Vienedeljno iscrpno izvetavanje beogradske tampe o svemu onome
to je prethodilo i sledilo lansiranju iz Kejp Kenedija potrebno je sagledati i u
jednom irem kontekstu. Zaokret u jugoslovenskoj politici prema SSSR do kog
je dolo 1948. godine oznaio je poetak neminovnog pribliavanja Zapadu
bez ije podrke i pomoi zemlja ne bi mogla odoleti sovjetskom pritisku.
Oslanjanje na zapadne demokratske zemlje u narednim godinama dovelo je
do udaljavanja Jugoslavije od sovjetskog dogmatizma i njenog otvaranja ka
drugaijim idejama. U takvim okolnostima nastupile su povoljnije prilike i
za slobodno i profesionalno novinarstvo. Stege i ogranienja, koji su svakako
i dalje postojali, bile su slabiji kada se izvetavalo o spoljnopolitikim
temama nego o unutranjim pitanjima. Sve je to omoguilo da se o velikoj
pobedi amerikog svemirskog programa u jugoslovenskoj tampi govori
58 Ilustrovana politika, 8. jul 1969, str. 25
59 Ilustrovana politika, 29. jul 1969, str. 16
144
znatno drugaije i slobodnije nego u tampi ostalih komunistikih zemalja

(beogradski dnevni listovi donose informacije o interesovanju i reakcijama
zemalja Istonog bloka i Kine povodom ovog dogaaja).
Ipak, neki okviri su se morali ispotovati. I pored primetnog oduevljenja
beogradska tampa je prilikom izvetavanja o ovom dogaaju nastojala da
ne istie da se radi o amerikom uspehu, ve da je re o opteoveanskom
podvigu i velikoj pobedi ljudskog roda nad prirodom. Otvoreno stavljanje
na ameriku stranu u trci ka Mesecu moglo je da dovede do naruavanja
ravnotee koju je Jugoslavija teila da ouva u odnosu na blokove, pa je
tampa nastojala da stvari relativizuje time to je izraavala svoje neslaganje
sa amerikim angaovanjem u Vijetnamu i odnosom njene vladajue
elite prema crncima i siromanima. Ipak, tekstovi u tampi koji govore o
raspoloenju i reakcijama jugoslovenskih seljaka, radnika, umetnika i dece
jasno pokazuju na ijoj je strani jugoslovensko drutvo u svemirskom
nadmetanju. To svakako potvruje i hladan i uzdran stav koji je naa
tampa zauzela po pitanju Lune XV.
Izvori i literatura
Izvori
Dnevni listovi:
Borba, jul i avgust 1969. godine
Politika, jul i avgust 1969. godine
Periodini listovi:
Ilustrovana politika, jul i avgust 1969. godine
Mladost, jul i avgust 1969. godine
NIN, jul i avgust 1969. godine
TV novosti, jul i avgust 1969. godine
1.
2.
3.
4.
Literatura
A. Nenadovi, Glavni urednik: Politika i pad srpskih liberala 1969 1972,
Beograd 2003.
D. Bogeti, Nova strategija jugoslovenske spoljne politike 1956 1961,
Beograd 2006.
L. B. Johnson, Pogled unatrag: pogled na predsednikovanje 1963 1969,
Zagreb
M. Jugin, Kosmos otkriva tajne, Beograd 1997.
145
5. P. Donson, Istorija amerikog naroda, Beograd 2003.

6. Samuel Willard Crompton, Sputnik/Explorer I: the race to conquer space,
New York 2007.
7. 1968 etrdeset godina posle, ur. R. Radi, Beograd 2008.
lanci i resursi sa interneta

D. Bogeti, Uvoenje amerikih ekonomskih restrikcija jugoslaviji
tokom 1962, u: Istorija 20. veka, 1/2009
D. Bogeti, Jugoslavija i SAD od sporenja ka saradnji. Iskuenja na
putu normalizacije odnosa tokom 1963, u: Istorija 20. veka, 2/2009
http ://etd.ohiolink.edu/send-pdf.cgi/Mocnik%20Josip.pdf?bgsu
1206322169
http://history.nasa.gov/Apollomon/apollo1.pdf
http://history.nasa.gov/Apollomon/apollo2.pdf
http://www.answers.com/topic/moon-landing
http://history.nasa.gov/factsheet.htm
Landing on the Moon in Belgrade press

Summary
Space race was a very specific competition between two super-powers
during twelve years of the Cold war. Landing a man on the Moon and
returning him safely to Earth on July 1969, America achieved the goal that
President Kenedy pointed out, even in 1961 and became the winner of this
race, although it was continued until 1975. For Yugoslavia, which foreigh
policy was based on balancing between East and West, openly coming up to
one side or another, even when the space was question, could be dangerous.
But, explorating the papers reaction on landing American astronauts on
the Moonit is easy to see that in the finish of the space race Yugoslavi public
and press were inclined to the American side. Great number of articles ful of
optimism and enthusiasm, special editions of some papers devoted to this
event, lots of photographes of Apollo 11, astronauts, surface of the Moon,
which were publishing from the begining of July to the middle of August
1969, can confirm that, although it is very clear that press tried to present that
event like a great sucess and triumph of mankind, not only American one.
146
Vinja Kisi
Tutorka: Prof. dr Vesna uki
Univerzitet Umetnosti
Podsticanje kulturnih i kreativnih

industrija kao polja ekonomskog razvoja:
komparativna analiza kulturnih politika
Velike Britanije, panije, Hrvatske i Srbije
ta su kulturne i krativne industrije i kakvu ulogu igraju u
ekonomskom razvoju?
Ljudska kreativnost je krajnji ekonomski resurs.
Riard Florida, 20021
Digitalizacija, povezanost, globalizacija, ekspanzija ekonomije
zasnovane na znanju, rastua potranja za ekonomijom zabave i slobodnog
vremena i ekspanzija sektora koji spadaju pod intelektualnu svojinu imaju
znaajan uticaj na tradicionalno razumevanje umetnosti i kulture. Kao
rezultat tranzicije od kapitalistikih ka post-kapitalistikim drutvima,
termini kao to su kreativne industrije, kulturne industrije i kreativna
ekonomija boje skoranje diskusije o kulturi, ekonomiji, tehnologiji,
urbanom planiranju, kulturnim politikama i politici uopte.
Termin kulturna industrija datira iz posleratne francuske kritike
teorije Teodora Adorna i Maksa Horkhajmera i bila je koriena kao kritika
masovne i standardizovane kulturne produkcije. Ekonomski potencijal
umetnosti i kulture prepoznat je u Velikoj Britaniji tokom perioda Vlade
Margaret Taer, u izvetaju Ekonomska vanost umetnosti u Britaniji i
time je utvren termin kulturne industrije.2 Danas je negativna konotacija
koja se odnosi na ideju meavine kulture i industrije uveliko naputena.
UNESCO tretira kulturne industrije kao sektor visoke vanosti i definie
ih kao one industrije koje proizvode materijalne i nematerijalne umetnike
1 Florida R., The Rise of the Creative Class. And How Its Transforming Work, Leisure and Everyday
Life, Basic Books 2002, str. 13
2 Termin je ovde korien u mnoini kako bi se razlikovao od adornovskih negativnih konotacija,
kao i zato to mnoina bolje opisuje varijetet kulturne produkcije druge polovone XX veka
147
i kreativne proizvode, i koje imaju potencijal za kreiranje bogatstva i

generisanje prihoda kroz eksploataciju kulturnih dobara i proizvodnju robe
i usluga (tradicionalnih i savremenih) baziranih na znanju. Zajedniko za
sve kulturne industrije je korienje kreativnosti, znanja iz oblasti kulturne i
intelektualne svojine za proizvodnju robe i usluga od drutvenog i kulturnog
znaaja.3 Sektori koji spadaju u kulturne industrije su sektori u kulturi
koji omoguavaju industrijsko umnoavanje umetnikih dela, kao to
su izdavatvo, televizijska, radio i muzika produkcija, kinematografija i
advertajzing.
Termin kreativne industrije se esto koristi naizmenino sa terminom
kulturne industrije, ali zapravo obuhvata mnogo ire polje nego kulturne
industrije, jer prevazilazi polje umetnosti i ukljuuje sve proizvode bazirane
na kreativnosti. Ipak, Velika Britanija je bila prva zemlja koja se politiki
fokusirala na kreativne industrije i osnivanjem Operativne grupe za kreativne
industrije (Creative Industries Task Force) u okviru Odeljenja za kulturu,
medije i sport (Department for Culture, Media and Sport) 1997. godine,
poela da koristi termin u okviru dravne kulturne politike. Ono definie
kreativne industrije kao one industrije koje imaju poreklo u individualnoj
kreativnosti, vetinama i talentu i koje imaju potencijal za kreiranje bogatstva i
radnih mesta kroz generisanje i eksploataciju intelektualne svojine.4 Navedena
definicija je najrasprostranjenija i najprihvaenija definicija kreativnih
industrija, posebno u Evropi i ukljuuje advertajzing, arhitekturu, trite
umetnosti i antikviteta, zanate, dizajn, modni dizajn, film, video, fotografiju,
kompijuterske igrice, muziku, izvoake i vizuelne umetnosti, izdavatvo,
televiziju i radio.
Prelaz od kulturnih ka kreativnim industrijama promenio je pristup u
smislu ekonomske orijentacije, jer su aktivnosti koje su do skoro preteno
bile smatrane neprofitnim, prepoznate kao potencijalno komercijalne
aktivnosti. Najnovija tendencija je da se kreativne industrije ne ograniavaju
usko na aktivnosti vezane za kulturu, ve da se koristi termin kreativna
ekonomija kako bi se naglasio znaaj usluga baziranih na razliitosti sadraja,
kreativnog razmiljanja i reavanja problema meu svim industrijskom
sektorima. Ovaj novi nain razmiljanja nastao je zbog poveane potranje
za sadrajima dokolice i doivljaja i zbog diferencijalne inflacije koja je
kreirala porast cena usluga i pad cena robe. Usled ovoga, razvijene zemlje
uoile su potrebu za restruktuiranjem njihovih ekonomija na nain koji
3UNESCO, Backgrounder on Cultural Industries, November 10th, 2010., http://www.unescobkk.
org/fileadmin/user_upload/culture/Cultural_Industries/HK_Open_Forum/Backgrounder-FINAL.pdf
4 http://www.culture.gov.uk/about_us/culture/default.aspx
148
bi omoguio da se ne oslanjaju na tradicionalne industrije i materijalne

resurse koje postaju sve neodrivije, ve da ih okrenu ka korienju ljudskih
resursa i znanja i fokusiraju se na nematerijalne proizvode. Ovakav pristup
vodio je do prepoznavanja potencijala koje imaju kultura, kreativnost,
intelektualna svojina i znanje, i do stvaranja koncepta kao to je kreativna
klasa. Danas Svetska banka prepoznaje kulturne i kreativne industrije kao
jedne od glavnih biznisa, jer je procenjeno da one generiu vie od 7%
svetskog bruto domaeg proizvoda i prognoziran im je godinji rast od oko
5%.5 U ekonomijama zemalja lanica Organizacije za ekonomsku saradnju i
razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development), kreativne
industrije predstavljaju jednu od vodeih ekonomija, beleei godinju
stopu rasta od 5% do 20%.6 Uz to, pokazalo se da sektor ima znaajnu
stopu zaposlenosti i da stimulie drutveni i regionalni razvoj, te zbog toga
pridobija sve veu panju politiara.
Kulturne i kreativne industrije uglavnom su privilegija razvijenih
zemalja, jer zahtevaju visoku stopu inovativnosti, ekspertize i upotrebu
najnovijih tehnologija. Takoe, potencijali za njihovu distribuciju i razvoj
usko su povezani sa globalnom moi odreene drave. Uz to, one zahtevaju
veoma inovativne pristupe kada su u pitanju politike i pravni podsticaji,
iz razloga to prevazilaze nadlenosti samo jedne od politika kulturnih,
ekonomskih, urbanih, itd. Ipak, poslednjih godina, politiari nekih od
zemalja u razvoju, kao to su Kina, Indija i Juna Afrika. Prepoznali
su potencijale ovog sektora i uveli zakone i strategije koje su u nekim
sliajevima naprednije od onih u razvijenim zemljama. Rezultat ovoga je
brzi rast kreativnih industrija, koje postaju jednako vane kao turizam i
klasine industrije.
Komparativna analiza kulturnih politika Velike Britanije, panije,
Hrvatske i Srbije
Cilj ovog rada je da kroz komparativnu analizu kulturnih politika Velike
Britanije, panije, Srbije i Hrvatske prui uvid u razliit stepen razvijenosti
mera i podrke vezanih za kulturne i kreativne industrije i ponudi preporuke
za dalji razvoj sektora u svakoj od zemalja. Velika Britanija je izabrana zbog
5 World Investment Report: The Shift Towareds Services, United Nations Conference on Trade and
Development, New York and Geneve 2004, str. 3
6 International Measurement of the Economic and Social Importance of Culture, prepared by
John C. Gordon and Helen Beilby-Orrin OECD, Paris 9. August 2006, 10. November 2010, http://
www.oecd.org/dataoecd/26/51/37257281.pdf
149
ranog razumevanja znaaja kreativnih industrija, koje je vodilo do ozbiljnih

analiza, stratekog planiranja i mera kulturne politike vezanih za ovaj
sektor, pre nego to su sline inicijative i zapoete na nivou Evropske Unije.
S druge strane, panija je izabrana kao primer drave koja je veoma skoro
redefinisala kulturne i kreativne industrije kao dravni prioritet i u velikoj
meri primenila propise, mere i modele iz iskustva Velike Britanije. Srbija
i Hrvatska primeri su drava koje jo uvek nisu prepoznale potencijale
kulturnih i kreativnih industrija i koje i dalje imaju veoma tradicionalne
mere i regulative vezane za kulturu i njen razvoj. Kao zemlje Zapadnog
Balkana i bive republike SFR Jugoslavije obe drave karakterie tranzicioni
period od 1990-ih i cilj da tranzicija rezultira u prikljuivanju Evropskoj
uniji.
Veoma je vano naglasiti da su kreativne industrije veoma dinamino
polje i da nisu sektor u konvencionalnom smislu te rei, ve funkcionalno
grupisanje nastalo kao rezultat potrebe za analitikim pristupom i pouzdanim
podatacima o njihovom ekonomskom potencijalu.7 Zbog ovoga postoje
razliite definicije termina i razliiti instrumenti za merenje sektora
koji se koriste od strane razliitih teoretiara, drava i internacionalnih
organizacija, i u skladu sa tim, ne postoje zajednike politike koje se odnose
na kulturne i kreativne industrije, kao ni sistematski pregledi i poreenja
sektora u razliitim zemljama baziranih na jedinstvenoj definiciji kulturnih
i kreativnih industrija. Upravo iz tog razloga ovaj rad nee moi da se vodi
sistematizacijom i poreenjem u odnosu na jednu definiciju, ve e uzeti u
obzir razliitosti u definicijama i razumevanju termina meu etiri izabrane
drave, i tretirati ih kao jedan od indikatora razvijenosti politike mera.
Komparativna analiza bazirae se na statistikim analizama, zakonima,
smernicama i stratekim planovima ovih drava, a bie organizovana kroz
analizu jedanaest tema koje se pokazuju kao kljune za kulturne i kreativne
industrije.
Definisanje kulturnih i kreativnih industrija, nadleni organi i
ciljevi dravih politika u okviru sektora
Velika Britanija je razvijanjem gore navedene definicije kreativnih
industrija u potpunosti odbacila termin kulturne industrije zbog konotacija
vezanih za visoku umetnost koje ovaj termin ima. Fokusiranje na kreativne
industrije u Velikoj Britaniji zapoeto je 1997. godine, za vreme premijera
7 Miki H., Razvojni trendovi i izazovi kreativnih industrija, u Kreativne industrije i ekonomija
znanja, priredio eri A., Beograd 2009, str. 51
150
Tonija Blera, kada je osnovana Operativna grupa za kreativne industrije u

okviru Odeljenja za kulturu, medije i sport. Osnovni dravni program za
kreativne industrije je Program kreativne ekonomije8, koji treba da osigura
najefikasnije korienje kreativnih talenata zemlje, podigne svest o kreativnoj
industriji, stvori zajedniku viziju o Velikoj Britaniji kao kreativnom centru
i razvije politike mera i partnerstvo.
pansko Ministarstvo kulture koristi termin kulturno preduzetnitvo
umesto kulturne industrije iz statistiih razloga i definie ga kao one
organizacije ija je primarna ekonomska aktivnost u sferi kulture, kao na
primer, biblioteke, arhivi, muzeji i druge institucije kulture, ali i kompanije
koje se bave kinematografijom, video, radio i televizijskom produkcijom i
izvoakim umetnostima.9I pored toga, termin kulturne industrije je veoma
esto u upotrebi u javnim debatama i programima Ministarstva. Kako
bi podigla svest o ekonomskom potencijalu sektora i njegovoj potrebi za
podrkom, nova socijalistika Vlada je osnovala Generalni direktorat za
kulturne industrije i politiku, pod kojim su tri grane kulturnh industrija:
fondacije i patronatstvo; internacionalna saradnja i prava intelektualne
svojine. Jedan od prioriteta sadanje panske Vlade je razvoj efektivne
politike podrke za sektore u kojima su kulturne industrije aktivne i u skladu
sa tim izraen je Plan za promociju kulturnih industrija u decembru 2008.10
Hrvatska, kao i druge drave u regionu ima tradicionalni pristup
kulturnim industrijama koji obuhvata polja kulturnog stvaralatva kao to su
muzika, film, knjige i audiovizuelna produkcija, ali ne i softver, advertajzing
i dizajn i ne postoji oficijelna definicija sektora. Kulturne industrije nisu
shvaene kao specifian sektor ni u kulturi, ni u ekonomiji, i ne doivljavaju
se kao potencijalno profitabilni sektor. Trenutni hrvatski prioriteti koji se
odnose na kulturne industrije su podrka i ulaganje u kulturni turizam kako
bi se osigurao odrivi kulturni i ekonomski razvoj i reforme zakonodavstva
i politike, pre svega vezanih za elektronske medije, izdavatvo, film,
audiovizuelne i izvoake umetnosti, kao i ulaganja u razvoj statistike i
8 http://www.cep.culture.gov.uk/index.cfm?fuseaction=main.viewSection&intSectionID=334
9 Nain na koji je termin kulturno preduzetnitvo definisan i korien u paniji veoma je slian
onome to Konvencija za zatitu i promociju razliitosti kulturnog izraavanja tretira kao kulturne
industrije: industrije koje proizvode i distribuiraju robu i usluge kulture. Ova roba i usluge smatraju
se specifinim atributom, koristi ili namenom i predstavljaju ili otelotvoruju kulturne izraze bez
obzira na njihovu komercijalnu vrednost http://unesdoc.unesco.org/images/0014/001429/142919e.pdf
10 Plan Fomento Industrias, 25. mart 2010. http://www.mcu.es/principal/docs/novedades/2008/
Plan_fomento_industrias.pdf
151
indikatora za sektor.11
Kulturne i kreativne industrije u Srbiji su u nadlenosti Sektora za
savremeno stvaralatvo, kulturne industrije i odnose u kulturi u okviru
Ministarstva kulture i obuhvataju izdavatvo, vizualne i multimedijalne
umetnosti, muziku, diskografiju, izvoake umetnosti i kinematografiju, iako,
kao i u Hrvatskoj, ne postoji oficijenla definicija sektora. Mediji i kulturno
naslee su odvojeni sektori unutar Ministarstva kulture, dok advertajzing
i softver nisu u nadlenosti ovog Ministarstva. Sektor za savremeno
stvaralatvo, kulturne industrije i kulturne odnose je odgovoran za analiziranje
i informisanje o trenutnoj situaciji i razvoju kulturnih industrija i predlaganje
mera za njegovo poboljanje, ali razvoj kulturnih industrija kao sektora nije
meu prioritetima i ciljevima srpskog Ministarstva kulture. Aktivnosti kroz
koje se prua podrka sektoru su, slino kao u Hrvatskoj, vezane za donoenje
novih zakona koji su u skladu sa evropskim standardima, kao to su Zakon o
kinematografiji, Zakon o izdavatvu, Zakon o depozitu knjiga, itd.
Mapiranje i analiza podataka
Prvi korak za kreiranje kulturne politike u oblasti kulturnih i kreativnih
industrija je prikupljanje podataka (mapiranje) i njihova analiza. To je ujedno
i najvaniji nain merenja uspeha kulturne politike i njenih podsticajnih mera,
kao i dizajniranja novih ili reforme trenutnih strategija koje se odnose na ovaj
sektor. Kreativne industrije su sektor u okviru koga je teko identifikovati
podatke, izmeu ostalog zato to ne postoji meunarodno priznata definicija
sektora. Instrumenti politike moraju biti vrlo fleksibilni i pratiti razvoj novih
tehnologija i irenje sektora. Postoje naini za merenje malog i srednjeg
preduzetnitva, ali problem se esto javlja s velikim multinacionalnim
kompanijam, zbog razliitih definicija, a time i naina merenja potencijala
sektora u razliitim zemljama. Takoe, vrlo je teko prikupiti podatke o
zaposlenosti, jer sektor ima najvei broj frilensera i ljudi koji su zaposleni na
nepuno radno vreme ili na kratkorone ugovore.
Velika Britanija i panija su drave koje praktikuju mapiranje, analizu
i istraivanje o kreativnim industrijama, njihovim potencijalima i razvoju.
Obe zemlje koriste ove analize kao polazite za instrumente kulturne politike
11 Vladina podrka za kulturne industrije u Hrvatskoj vidljiva je pre svega u obliku nove politike
za izdavatvo, film i nove medije, stipendije za pisce i prevodioce, Sporazum o fiksnoj ceni knjiga
(2007), kao i podrku knjiarama za promovisanje hrvatskih pisaca i knjievnosti. Svi ovi zakoni
imaju za cilj prilagoavanje hrvatske politike zakonodavstvu Evropske unije, dok u isto vreme tite
domae trite.
152
i kao povratnu informaciju o kvalitetu ovih instrumenata. Velika Britanija ima

najdue iskustvo i najbolje prakse u razvoju instrumenata za statistiku analizu
i koristi metodu merenja kodiranjem za prikupljanje podataka o sektoru.
Sa druge strane, glavni problem Hrvatske i Srbije je u tome to ne
postoji sistemski monitoring kao ni alati za analiziranje sektora to uzrokuje
neusmerenu politiku koju je nemogue pratiti i modifikovati u skladu
sa potrebama. Mapiranje sektora se radi sporadino, putem privatnih
inicijativa12 i nema uticaja ni na jednu dravnu strategiju. Obe zemlje tek
treba da razviju standarde za statistiku analizu sektora. Veliki problem
za mapiranje sektora u obe drave predstavlja to to samo se umetnici
koji deluju u okviru tradicionalnih umetnikih polja i strunjaci koji rade
u ustanovama raunaju kao zaposleni u kulturnom sektoru, to uzrokuje
deformisanu sliku potencijala sektora u pogledu zapoljavanja.
Regionalizacija
Velika Britanija i panija su decentralizovane drave, tako da se najvanije
zakonodavne mere sprovode na dravnom nivou, ali se regionalnim vlastima
ostavljaju velike slobode, posebno u smislu definisanja kulturnih i kreativnih
industrija u skladu s lokalnim i regionalnim specifinostima, finansiranja,
razvoju vetina vezanih za sektor, urbanizma, itd. Engleska, kotska, Vels i
Severna Irska imaju zasebne poslovne usluge i savetodavna tela13, umetnika
vea i regionalne kancelarije koji su odgovorni za pruanje usluga finansiranja,
davanje saveta i informacija, naruivanje istraivanja i podsticanja
partnerstava koja doprinose umetnikom sektoru. Takoe, Odeljenje za
kulturu, medije i sport ima predstavnika u svakoj vladinoj kancelariji koji
deluju kao ambasadori u regijama, i mogu savetovati kreativne biznise o
tome gde mogu pronai najprikladniji oblik saveta i smernica.
panija je organizaciono sastavljena iz takozvanih autonomnih drava
i panski Ustav poznaje tri administrativna nivoa odgovornosti u sferi kulture:
centralnu Vladu, autonomne zajednice i lokalne savete. Ministarstvo kulture
je odgovorno za kulturnu politiku centralne Vlade, ali svih sedamnaest
nezavisnih zajednica na koje je panija podeljena imaju iroko polje
12 U Splitu su univerzitetski profesori uveli vebe mapiranja i dizajniranja preporuka i strategija
za promociju kulturnih industrija, dok je u Srbiji nevladina organizacija Akademica uradila
mapiranje potencijala kreativnih industrija u jugozapadnoj Srbiji i pokrenula niz inicijativa
vezanih za sektor
13 Regional Development Agencies u Engleskoj, Business Gateway u kotskoj, Flexible Support
for Business u Valsu, Invest Northern Ireland u Severnoj Irskoj
153
nadlenosti vezanih za pitanja u kulturi i njihovi regionalni organi imaju i

izvrnu i normativnu kontrolu nad mnogim sferama regionalne kulturne
politike. Nezavisnost od centralne Vlade je razlog za postojanje razliitih
definicija kulturnih i kreativnih industrija u razliitim regionima kao i za
postojanje razliitih regionalnih mera i programa vezanim za sektor.
Ovakav pristup je poeljan ne samo zbog politike Evropske unije koja
zahteva razmiljanje na regionalnom nivou, ve i zato to su kategorije grada i
regije mnogo relevantnije od kategorije drave za analizu ekonomskog uticaja,
ekonomskog razvoja i stratekog planiranja u okviru kulturnih i kreativnih
industrija. Takoe, kulturne industrije u velikoj meri zavise od tradicije i
kulturne raznolikosti, i naglaavanja lokalnih i regionalnih identiteta u doba
globalizacije.
Velika Britanija ima vrlo dobru koordinaciju na regionalnom nivou
sa mnogim agencijama, udruenjima i forumima posebno usmerenoj na
podrku kreativnosti i inovativnosti, i svi oni dobro sarauju sa vladom,
zagovaraju za svoje interese i utiu na politike mere. U obe zemlje
regionalna tela pokuavaju da kroz sadraj kreativnih i kulturnih industrija
proguraju ideje o specifinostima svog kulturnog identiteta, to je prednost
na dravnom nivou jer se potencira kulturna raznolikost i jednakost.
S druge strane, Srbija i Hrvatska su vrlo centralizovane drave, pa je
decentralizacija u svim sferama jo uvek je jedan od dravnih prioriteta.
U Srbiji samo lokalne vlasti Autonomne pokrajine Vojvodine imaju mo i
sredstva za pokretanje vlastitih kulturnih projekata i strategija. U obe drave
primetan je nedostatak prepoznavanja potrebe za lokalnim i regionalnim
razmiljanjem, mapiranjem, stratekim razvojem i delovanjem koji se odnosi
na kulturne industrije, to bi bilo logino s obzirom da svaka regija ima
svoje specifinosti u pogledu ekonomije, kulture, kapaciteta i infrastrukture.

Meuresorna i meusektorska saradnja
Meuresorna i meusektorska saradnja u donoenju odluka, stratekom
planiranju i merama je vrlo vaan segment za razvoj kulturnih i kreativnih
industrija. Nauka, podruje informacija, komunikacija i tehnologije,
urbanistiko planiranje, ekonomski razvoj, trgovina, izvoz, obrazovanje,
turizam i meunarodni odnosi nisu u nadlenosti Ministarstava kulture, ali
svi oni utiu na razvoj sektora, politike mera i akcije, tako da tradicionalno
podeljena dravna tela sve manje mogu samostalno da deluju u okviru
odreenih oblasti.
U Velikoj Britaniji i paniji veoma je dobra saradnja organa zaduenih za
154
kulturu sa nadlenim organima za druge oblasti, naroito onima zaduenim

za ekonomiju, nauku i razvoj, spoljnje poslove i saradnju, obrazovanje, itd.
U Velikoj Britaniji vlada opta tendencija da razliita vladina i nevladina
tela sarauju na nain koji je najrelevantniji za odreeni problem, tako da
svako istraivanje, analiza, mera ili akcija uzme u obzir sve zainteresovane
strane.14 Takoe, Velika Britanija podstie saradnju izmeu preduzea,
kulturnih radnika, univerziteta i javnih vlasti kroz programe, partnerstva,
mree i portale. Trenutni strateki dokument Kreativna Britanija: novi
talenti za novu ekonomiju15, pokriva sedam kljunih taaka vezanih za
sektor i odlian je primer meusektorske saradnje, jer je svako od sedam
pitanja analizirano od strane radnih grupa koje se sastoje od strunjaka
iz ne-resornih javnih tela, drugih dravnih tela, vladinih regionalnih
kancelarija i drugih interesnih strana, iz svih trinaest oblasti kreativnih
industrija. Ovakav pristup poveava razmenu iskustava i ideja i podsticanje
proaktivnog ponaanja svih ukljuenih strana.
Situacija je znaajno drugaija u Hrvatskoj i Srbiji. Kada je re o
zakonskim odredbama koje utiu na kulturne industrije, one se odnose
na specifina polja kulturnog sektora (izdavatvo, muziku, filmove, itd.) i
ekonomskih sektora (malo preduzetnitvo, aktivnosti transnacionalnih
medijskih korporacija, itd) i ne podrazumevaju meusektorski i
meuresorni pristup presudan za kulturne industrije. U Hrvatskoj u
poslednje dve godine Ministarstvo kulture i Ministarstvo ekonomije, rada
i preduzetnitva zapoeli su zajedniku akciju davanja sredstava usmerenih
za kulturne preduzetnike, ali zapravo bez jasne strategije.
U Srbiji je u svrhu podsticanja meusektorske saradnje, Ministarstvo
kulture osnovalo nagradu za najbolje strateko partnerstvo izmeu biznis
i kulturnog sektora u 2005. godini i pokrenulo nagradu za najuspenije
ostvarenje na polju grafikog dizajna, industrijskog dizajna i brendinga.
Ipak, saradnja Ministarstva kulture sa drugim Ministarstvima ne postoji
kada su u pitanju kulturne i kreativne industrije, jer je vidljiv potpuni
nedostatak ukljuivanja ovog sektora u izradu nacionalnih strategija
14 Odeljenje za kulturu, medije i sport je organ koji koordinira i preuzima inicijative vezane za
sektor, naroito kada su u pitanju vea dostupnost finansijama, izvoz, promocija, edukacija i razvoj
vetina, i usko sarauje sa svim relevantnim organizacijama, organima i asocijacijama kao to su
Trade Partners UK; the Department of Trade & Industry; Department for Education & Skills; HM
Customs & Excise; Inland Revenue; Patent Office; the Digital Content Forum; the FCO Public
Diplomacy Department; the Arts Council; the British Council and the sectoral trade associations
and bodies.
15 Creative Britain: New Talents for New Economy, 10. Novembar 2010. http://www.culture.gov.
uk/images/publications/CEPFeb2008.pdf
155
razvoja16, to je znak nedostatka prepoznavanja potencijala sektora meu

dravnim vlastima.
Obrazovanje i trening
Budui da su ideje sirovine kreativnih industrija, obrazovanje i
razvijanje vetina su kljuni instrumenti za poveanje potencijala ljudskih
resursa i znanja i formiranje i negovanje kreativne klase. Velika Britanija je
evropski lider u restruktuiranju obrazovnog sistema kako bi se zadovoljile
potrebe kreativnog sektora. Programi obuhvataju sve starosne dobi, poevi
od ranog detinjstva do obrazovanja i osposobljavanja amatera, umetnika,
profesionalaca i preduzetnika kako bi se negovali i razvijali talenti i
podsticanje kreativnog miljenja.17
panski plan za kulturne industrije predvia stipendije za trening i
specializacije u aktivnostima i temama vezanim za porast kompetentnosti.
Osnovane su stipendija CULTUREX, za treing i specijalizaciju iz
menadmenta u kulturi u inostranim institucijama, stipendija za trening
mladih profesionalaca, kao i CreArte Awards za promociju kreativnosti
u dravnim kolama, a uvedeni su i novi obrazovni programi kako bi se
podstakao razvoj profesionalizma u sektoru. panija je usmerena posebno
na obrazovanje menadera iz oblasti kulturnih industrija, industrije sadraja
i ou biznisa, kinematografije i izdavatva. Ovakvo interdisciplinarno
i menadersko obrazovanje je vano, jer mnogi umetnici kolovani na
umetnikim akademijama i ljudi koji vode mala i srednja preduzea ne
poseduju preduzetnike i menaderske vetine koje su kljune za ekonomski
rast i odrivost sektora.
U Hrvatskoj i Srbiji obrazovanje u kreativnom i kulturnom sektoru
organizovano je vrlo tradicionalno, u smislu da se sastoji od klasinih
akademskih sistema podeljenih na razliite grane, dok se studije ekonomije
i menadmenta ne fokusiraju na neprofitni i kulturni sektor. Uz to,
obrazovni sistemi ne neguju kreativno razmiljanje nego reprodukovanje
to stvara prepreku za razvoj kreativnosti nacija. Ne postoji specifina i
sistemska obuka i obrazovni programi dostupni za profesionalce koji deluju
16 kao to su strateki dokument Ministarstva nauke, tehnologije i ekonomskog razvoja za
razdoblje 20022010, Strategije za razvoj malih i srednjih poduzea, Strategije za zapoljavanje,
Nove strategije za ekonomski razvoj i Nacionalne strategije za razvoj nauke
17 Najvaniji programi koji podstiu to su ListenRead phoneticall Dictionary View detailed
dictionary: Creative Partnerships, Creative Industries Education forum, Skills, Education
and business clusters, Film Council Funded Schemes, National Film and Television School,
Joinedupdesignforschools, Find Your Talent, Creative Talent Pathway.
156
u okviru kulturnih industrija. Programi izgradnje kapaciteta u kulturnim

institucijama zapoeti su u toku poslednjih par godina, ali je njihov uticaj
jo uvek zanemarljiv kulturnom sektoru. Nevladin sektor u Srbiji i Hrvatskoj
poseduje mnogo vie preduzetnikih i menaderskih sposobnosti od javnog
sektora, uglavnom usled konstantne saradnje s inostranim donatorima.
Razliitost i tolerancija
Potovanje kulturnih, socijalnih, etnikih, rasnih, rodnih i fizikih
razliitosti jedan je od kljunih elemenata u aktuelnoj raspravi o kreativnom
i ekonomskom razvoju gradova i regija. Riard Florida u svom pisanju o
kreativnom kapitalu zastupa tezu da su za gradove, etnike razliitosti i
tolerancija jednako vani kao ekonomski potencijali i faktor lokacije. Pod
ekonomskom perspektivom etnike razlike dobijaju novo, pozitivno znaenje
razliito od dominantne rasprave o socijalnoj segregaciji i nedostatku
integracije imigranata. Posebno kreativne i kulturne industrije zavise od
etnike razliitosti kao kulturnog resursa, jer ona moe dovesti do novih
ideja i osveenja u sektoru. Istovremeno, kulturne industrije promoviu i
tite kulturne razliitosti drei ih ivima.18 Meutim, oito je da programe i
mere za veu razliitost u okviru sektora tek treba razvijati, jer trenutna radna
snaga i sadraji sektora ne prikazuju razliitosti koje postoje u drutvu. To je
posebno vano za Veliku Britaniju, ali e postati i za paniju, kako panski
standard bude rastao, a broj imigranata se poveavao.
U izvetaju Kreativna Britanija Vlada je obeala da e osigurati veu
raznovrsnost radne snage u Velikoj Britaniji, ali nije izriito definisala na
koji nain e to biti uinjeno, osim da je na samim kompanijama zadatak da
razviju monitoring instrumente o raznovrsnosti svoje radne snage i poveaju
je. Vee sektora za vetine u okviru kreativnih medija (Skillset) nudi primer
dobre prakse sa svojim nedavno sprovedenim strategijama raznolikosti, tako
da druga vea, trgovaka drutva i institucije mogu da slede taj put.
U Srbiji i Hrvatskoj promovisanje razliitosti i multikulturalnosti je jedan
od prioriteta kulturne politike. Razlog za to nije podrka razvoju kreativnih
industrija ve to to su kulturne i etnike razliitosti postale gotovo nevidljive
zbog porasta nacionalizma tokom 1990-ih, tako da je posebno vano za obe
drave da podognu nivo tolerancije kako bi sledile meunarodne konvencije
o kulturnoj razliitosti i pravo na kulturno izraavanje. To ne ukljuuje
18 UNESCO-ova Konvencija o zatiti i promociji razliitosti kulturnog izraavanja fokusira se
upravo na ovo pitanje, Convention On The Protection And Promotion Of The Diversity Of Cultural
Expressions, UNESCO, Paris, 2005.
157
samo politiku zapoljavanja, ve i ukljuivanje razliitih etnikih identiteta u

regionalni identitet na koji e se kulturne industrije osloniti.
Oblast informacija, komunikacija i tehnologija
U okvirima nove ekonomije, vrlo je vana sposobnost da se brzo
reaguje na promene kroz usvajanje novih poslovnih struktura i strategija i
eksploataciju novih tehnologija. Digitalna eksploatacija prava autora nudi
mnoge nove mogunosti i prilike na polju kreativnih industrija. Softveri,
razvoj novih aplikacija, upravljanje podacima i elektronsko umreavanje od
velike su vanosti za sektor. To je razlog zato je informatika i tehnoloka
pismenost meu profesionalcima i irom populacijom jedan od preduslova
za stalni razvoj sektora i konkurentnosti na globalnom tritu.
U Velikoj Britaniji tehnoloki razvoj i inovacije sektora su meu
prioritetima u okviru programa Nacionalne fondacije za nauku, tehnologiju
i umetnost (National Endownement for Science, Technology and Art), koja je
skoro zapoela je Program razvoja kreativnih inovatora kako bi potpomogla
identifikovanje specifine podrke koja je potrebna malim i srednjim
kreativnim preduzeima koja ele da iskoriste nove tehnologije. Takoe,
osnovan je Strateki odbor za tehnologiju koji osigurava sredstva kako bi
se biznisi podstakli da zajedno rade, da dele znanje i strunost, i da zajedno
razvijaju nove ideje, proizvode, procese i usluge. Uz to, kreirana je mrea za
prenos znanja kako bi se pomoglo kreativnim preduzeima da imaju pristup
strunom znanju i informacijama dovodei ih u kontakt sa tehnikim
strunjacima, dobavljaima, kupcima, univerzitetima, istraivakim i
tehnolokim organizacijama i drugima.
paniji je prioritet modernizacija i inovacije sektora posebno na polju
informacija i tehnologije, ali ovaj prioritet nije podran odgovarajuim
merama politike, jer su dati podsticaji u smislu sredstava, ali nedostaju
umreavanje i odgovarajui obrazovni programi.
U Srbiji i Hrvatskoj inovacije i oblast informatike, komunikacija i
tehnologije nisu meu prioritetima, osim kada su u pitanju oblasti zatite
kulturne batine kao to su arhivi i biblioteke i trite knjiga. Nema
zvaninog priznanja vanosti informatike, komunikacija i tehnologije u
sektoru kulturnih industrija, kao ni programa i mera za pruanje podrke
i kulturne politike ne odgovaraju dovoljno efikasno na brze promene na
podruju digitalizacije i sve vei broj korisnika novih tehnologija. Uz to,
ogranieno korienje interneta i niska informatika i tehnoloka pismenost
meu profesionalcima i irom populacijom razlozi su zbog kojih jo uvek
158
nije mogue razmiljati o kreativnim industrijama kao to su softver i video

igrice.
Poreska politika
Poreska politika i propisi su dobro poznati instrumenti za podrku rasta
potronje i konkurentnosti i omoguavanje povlaenih mesta i angamana
za umetnike. U sve etiri drave PDV na kulturna dobra i usluge je nii
od redovne stope PDV-a ili su ove robe i usluge izuzeti od oporezivanja.
Ova mera odrava nie cene kulturnih proizvoda i usluga to omoguava
dostupnost kulture veem delu stanovnitva i ini sektor konkurentnijim.
U Velikoj Britaniji antikviteti, umetnika dela i slino prodati privatnim
ugovorom javnim zbirkama, ulaz na kulturni dogaanja naplaen o strane
javnih vlasti ili drugih kulturnih tela, knjige, asopisi, novine, tampana i
umnoavana muzika i publikacije imaju nulte stope PDV-a, dok je regularna
stopa PDV-a u Velikoj Britaniji je 17,5%.19 Velika Britanija daje poreske
olakice za reisere britanskih filmova, implementirala je smernice za
elektronsku trgovinu i definisala istraivanje i razvoj za poreske svrhe. U
Velikoj Britaniji ne postoje posebni propisi o radu umetnika i oni se tretiraju
u skladu sa optim sudskim praksama vezanim za rad. Takoe ne postoje
specifine mere vezane za socijalno osiguranje koje reguliu kulturni sektor,
to je potencijalno loe, jer su poslovi nekih umetnika veoma rizini.
Standardna stopa PDV-a u paniji je 16%. CD-ovi i DVD-evi nisu
iskljueni iz ove poreske stope. Umetniki predmeti, starine i kolekcionarski
predmeti kojima se trguje izmeu zemalja Evropske unije, karte za pozorite,
bioskop, cirkus, muzeje i usluge pruene od strane glumaca imaju koristi
od smanjene poreske stope, koja iznosi 7%. Knjige, novine i asopisi imaju
posebne stope PDV-a od 4%, a usluge pruene od strane pisaca, kompozitora
i likovnih umetnika, koje se odnose na autorska prava, su osloboene od
PDV-a. Osim toga, umetnici dobijaju poreske olakice za velika knjievne i
naune nagrade. Institucije iz treeg sektora, odnosno, fondacije, udruenja
od javnog interesa, agencije za meunarodni razvoj i pomo i neprofitna tela,
takoe, osloboeni su poreza. U paniji postoje poreske provizije dostupne
samozaposlenim umetnicima koje se odnose na osloboenje od poreza na
dohodak, uproseavanje prihoda i poreske olakice za kompanije.
U Hrvatskoj sva kulturna dobra i usluge imaju redovne stope PDV-a
to je 23%, osim knjiga koje imaju nulte stope PDV-a. Donacije u kulturi
19 Beginners Guide To Tax, 10. Novembar 2010., http://www.direct.gov.uk/en/MoneyTaxAnd
Benefits/Taxes/BeginnersGuideToTax/DG_4015895
159
udruenjma i drugim pravnim licima koja se bave kulturnim aktivnostima

se ne oporezuju, ali velika veina sredstava za kulturu i dalje dolazi iz javnog
sektora.
U Srbiji, stope PDV-a za knjige, ulaznice za muzike manifestacije
i bioskop, i DVD-eve su smanjene na 8%, dok je standardna stopa 18%.
Privatne neprofitne institucije nemaju specifian status, poreske olakice i
druge prednosti. Osim preko poreza na dohodak, provizije dolaze i kroz
Zakon o dobiti pravnih lica koji ih ovlauje na odvajanje 1,5% svojih prihoda
u jednoj fiskalnoj godini za donacije u kulturi, ali u praksi se ne pokazuije
kao zadovoljavaju podsticaj za njih. Trenutno, sve donacije, ukljuujui i
one u materijalu i uslugama (osim onih koje su dodeljene od strane Vlade)
optereene su sa 5% poreza na poklon.
U Srbiji i Hrvatskoj, kao deo starog socijalistikog naslea umetnici
imaju privilegije u smislu poreskih olakica na dohodak, osiguranja,
subvencija, itd.20 Meutim, obe drave priznaju samo tradicionalne
umetnike discipline, to iskljuuje veb dizajn, softver, modu, itd. Iz ovog
razloga u Hrvatskoj je osnovano Kulturno vee za nove medije kulture kako
bi umetnici koji rade s novim tehnologijama dobili laki pristup javnim
fondovima.
Autorska prava i intelektualna svojina
Kljuna taka vezana za kulturne industruje u svim zemljama su prava
na intelektualnu svojinu, jer su ona katalizatori koji pretvaraju kreativnu
aktivnost u kreativni proizvod ili uslugu. Osim toga, ona utiu na gotovo
sva podruja kulturne proizvodnje i izazivaju direktne finansijske gubitke
kulturnim industrijama. Nove digitalne tehnologije predstavljaju izazov
tradicionalnim sredstvima za voenje i vrednovanje intelektualnog
vlasnitva. S druge strane, digitalizacija stvara nove mogunosti za
krenje autorskih i autorska prava. Globalna mree je pravna dungla to
ini nemoguim zaustavljanje ilegalne razmene, kaenja, publikovanja,
preuzimanja i digitalizacije datoteka. Ovo se dogaa jer svaka drava ima
svoj vlastiti skup zakona vezanih za ovaj problem.
Strategija Vlade Velike Britanije je da se izae izvan zakona i da se
podri iznalaenje reenja izmeu vlasnika prava i operatora internet mrea
u cilju stvaranja novih poslovnih modela. Za britansku ekonomiju koja je
20 U Srbiji je 2007, doneta je Nova Uredba o posebnom priznanju za izuzetan doprinos umetnikom
stvaralatvu, i osnovana Komisija za procenu izvrsnosti koja donosi odluku o mesenim
izdvajanjima za umetnike, takozvane dravne penzije za umetnike, iz dravnog budeta.
160
veoma orijentisana na poslovanje sa inostranstvom je vrlo vano da ima

zagarantovanu zatitu intelektualne svojine na odreenom tritu. Drave
lanice EU posluju kroz multilateralne institucije poput Svetskog zavoda
za intelektualnu svojinu i Svetske trgovinske organizacije, kako bi osigurale
da zemlje lanice imaju zakonodavstva koja je u skladu s meunarodnim
normama. Takoe, britanski Zavod za intelektualnu svojinu je ukljuen u
programe izgradnje kapaciteta u sklopu programa Evropske unije i Amerike
kancelarije za patente i trgovinu (US Patent and Trade Office Mark) s velikim
svetskim ekonomijama u razvoju poput Indije, Kine i Brazila.
Srbija i Hrvatska su napravile nacrte novih Zakona o autorskim pravima
u skladu sa evropskim i meunarodnim zakonima21, ali tek treba da razviju
i sprovedu sisteme kontrole, nadoknade autorima za besplatno preuzimanje
proizvoda i usluga baziranih na njihovim autorskim pravima i kompenzaciju
autorima za finansijski gubitak usled javne dostupnosti proizvoda i usluga
baziranih na autorskim pravima (u bibliotekama, muzejim, itd.), jer novi
zakoni nisu regulisali ova pitanja.
Drugi problem vezan za intelektualnu svojinu je da veina korisnika
interneta nije svesna da je preuzimanje sadraja sa interneta krenje
neijih prava. Velika Britanija reaguje na to poboljanjem obrazovanja
i razumijevanja za intelektualnu svojinu meu irom populacijom kroz
njihovo ukljuivanje u kolske programe i povezivanjem nosilaca prava i
onih koji pruaju internet usluge da sarauju u cilju smanjenja ilegalnog
deljenja datoteka. Da bi se ta saradnja olakala Odeljenje za kulturu, medije
i sport, Ministarstvo trgovine i industrije i Odeljenje za patente razvili
su sveobuhvatni portal vlade Forum za intelektualnu svojinu u okviru
kreativnih industrija (Intellectual Property website) koji prua preduzeima
i pronalazaima osnovne informacije o autorskim pravima, zatitnim
znacima, patentima i dizajnu i smernice o tome kako ostvariti profit na
osnovu njih.
panija je zapoela sa dva nivoa akcija za borbu protiv piraterije. U
prvom redu akcije, Ministarstvo je uvelo Direktivu za informatiko drutvo
i izmenilo Zakon o intelektualnoj svojini. U drugom redu, Ministarstvo je
odobrilo Sveobuhvatan plan za smanjenje i uklanjanje aktivnosti koje kre
intelektualnu svojinu u 2005 godini kako bi se zaustavile aktivnosti koje
kre prava intelektualne svojine i predstavilo Prirunik dobre prakse za
21 U Srbiji je 2005. godine usvojen Zakon o autorskom pravu i srodnim pravima u skladu sa
WIPO konvencijama i preporukama, direktivama Europske unije i preporukama Internacionalne
asocijacije za zatitu intelektualne svojine (AIPPI), dok je u Hrvatskoj isti usvojen u novembru
2003. godine, a izmenjen i dopunjen 2007. godine.
161
spreavanje krenja intelektualne svojine u decembru 2008. godine.

U Hrvatskoj i Srbiji nairoko se vri piraterija stranih proizvoda i
softvera, jer je domaa proizvodnja minimalna i razmena preko interneta
ne utie znaajno na domai audiovizuelni sektor. Srbija ima poseban
problem s piraterijom, jer je ira populacija nedovoljno informisana o
autorskim pravima, a navike ilegalnog umnoavanja steene 1990-ih i dalje
su dominantne. Kolektivno ostvarivanje prava udruenja i bolji sistem
kontrole krenja autorskih prava moraju se sprovesti u cilju smanjenja CD
i DVD prodaje na ulicama i fotokopiranja knjiga u fotokopirnicama. U
Hrvatskoj za skoro svaki sektor kreativnih industrija postoje udruenja za
kolektivno ostvarivanje prava to stvara uslove za poetak pregovora koje
bi dovele do primene prava javnog posuivanja (naknade za autore), dok
u Srbiji udruenja menadera za kolektivna prava poinju da se pojavljuju,
ali gotovo iskljuivo kroz alternativne umetnike scene i mlade umetnike.
Podrka malim i srednjim preduzeima
U razliitim sektorima u okviru kreativnih industrija postoji razliita
potreba za podrkom. Multinacionalne korporacije su obino finansijski
dobrostojee, i uspevaju da stvore profit uz pomo osnovne podrke kao to
su smanjenja poreza, kvote, prava na intelektualnu svojinu, itd. Meutim,
postoje i industrije koje karakterie visok udeo malih i srednjih preduzea
(na primer, arhitektura, moda, zanati), i one koje podrazumevaju saradnju
velikih i malih preduzea (naroito softvera, izdavatva i televizije), kojima
je potrebna finansijska podrka, kako bi se negovala njihova raznolikost i
nove ideje i kako bi bili sposobni da opstanu na tritu.
U paniji i Velikoj Britaniji podrka malim i srednjim preduzeima je
visoko na listi prioriteta. Meutim, kako su trine logike ove dve drave
razliite, razlikuju se i mere. Velika Britanija je istinski orijentisana na
liberalno trine, a logika je da stvaranje radnih mesta i profita kroz kreativne
ekonomije treba da bude ureena kroz samo poslovanje, a ne od strane
vlade. Dakle, vlada radi s industrijama i reaguje na njihove potrebe tako to
gradi infrastrukturu za razvoj sektora: u smislu razvoja vetina, pruanja
prostora za umreavanje i pokrivanje rizika koji finansijsko trite inae ne
bi prihvatilo. Primer dobre prakse je Kreativni fond Prednost koji ulae do
250.000 funti u kreativne biznise, ali u zamenu za ulog u kapital, tako da se
sva dobit iz ulaganja zadrava u okviru kompanije i koristi za nova ulaganja.
Tu su i kapitalne eme za preduzetnike posebno usmerene na preduzetnike
u sektoru kulture, koji ele da prekinu sa oslanjanjem na grantove i okrenu
162
se razvoju uspenih biznisa. U paniji podrka drave dolazi uglavnom u

vidu javnog finansiranja, ali su od skora pokrenuti i novi vidovi podrke.
To su, pre svega grupa, kredita sa subvencionisanim kamatnim stopama u
saradnji sa Oficijelnim institutom za kredit kako bi se podstaklo stvaranje
novih poslovnih i profesionalnih akcija. Takoe, omogueno je razvijanje
investicionih projekata kroz osnivanje malih i srednjih preduzea i
obezbeena su sredstva za subvencionisanje garantnih suma neophodnih
kompanijama kako bi pristupile spoljnim izvorima finansiranja, kao i zajam
za finansiranje poslovnih projekata u okviru kulturnih industrija. Sve ovo
su veoma dobri naini za podrku sektoru, jer pruaju potrebnu finansijsku
podrku, ali u isto vreme zahtevaju trinu orijentaciju i preduzetniki
pristup.
S druge strane, komunistiko naslee u Srbiji i Hrvatskoj namee
razumevanje kulturnog sektora kao iskljuivo neprofitnog i subvencionisanog
od strane drave. Dravne subvencije dodeljuju se uglavnom dravnim
neprofitnim ustanovama kulturne i delimino nevladinim organizacijama,
dok profitni sektor i privatni neprofitni sektor imaju pravo na podnoenje
zahteva za finansiranje projekata, ali nemaju podsticaje kao to su, na primer,
snieni porezi. Mala i srednja preduzea u okviru kulture nisu prepoznata
kao specifina, jer se svi zakoni, mere i programi odnose ili na odreene
kulturne sektore (izdavatvo, muziku, filmove, itd.) ili ekonomske sektore,
npr. malo preduzetnitvo, delatnosti transnacionalnih medijskih korporacija
itd. U Srbiji vlada potpuni nedostatak ukljuivanja kulturnih i kreativnih
industrija u strategije za razvoj malih i srednjih preduzea, strategije
zapoljavanja ili strategije za ekonomski razvoj. U Hrvatskoj, subvencije
koje su kreirane kao podrka za kulturne preduzetnike kroz saradnju
Ministarstva kulture i Ministarstva ekonomije, rada i preduzetnitva su znak
prepoznavanja sektora, ali se ova podrka odvija bez mapiranja i analize
strategija vezanih za posebne potrebe malih i srednjih preduzea u kulturi.
Obe drave moraju pronai nain za podsticanje javnog kulturnog sektora
da se vie orijentie ka tritu, prihvate da kultura moe biti isplativa i daju
podsticaje malim i srednjim preduzetnicima za pokretanje biznisa u kulturi.
Internacionalizacija
Globalizacija je jedna od glavnih pretnji ali i prilika za ovaj sektor, jer
mo kreativne ekonomije jedne drave u najveoj meri zavisi od plasiranja
proizvoda i usluga na to veem broju inostranih trita. U cilju razvoja
trgovine u inostranstvu, Odeljenje za kulturu, medije i sport blisko sarauje s
163
drugim vladinim resorima i organizacijama, kao to su Britansko trgovinsko

i investiciono telo (UK Trade & Investment), Odeljanja za javnu diplomatiju
inostrane i komonvelt kancelarije (Department for Public Diplomacy of
Foreign and Commonwealth Office) i Odeljenja British Council-a za kreativne
industrije, film, muziku i izvoake umetnosti. Kako je Velika Britanija
meu najveim svetskim izvoznicima kreativne robe i usluga Odeljenje za
kulturu, medije i sport podrava rad na razvoju strategije za izvoz roba i
usluga od strane grupa usresreene na izvoz industrija formiranih od
strunjaka iz javnog i privatnog sektora i trgovinskih tela.22
U paniji, novoosnovani Generalni direktorat za kulturne industrije
zajedno sa Ministarstvom spoljnih poslova i saradnje radi na strategiji
internacionalizacije sektora kako bi utvrdili povoljnu poziciju sektora na
svetskom tritu. panski Institut za spoljnju trgovinu (ICEX), agencija
Ministarstva industrije, turizma i trgovine, takoe ima veliki uticaj u tom
pogledu, jer je ve uspostavo alate za globalnu projekciju panske kulture i
preduzea kroz Plan potpore za internacionalizaciju kulturnih industrija.
U Srbiji i Hrvatskoj trite kulturnih dobara i usluga je visoko
lokalizovano. Ogranieno trite u smislu jezika i slaba promocija kulturnih
dobara u inostranstvu rezultiraju u distribuiranju i konzumiranju proizvoda
domae kulturne industrije uglavnom na domaem tritu. Pop-muzika i
televizijske sapunice distribuiraju se u celom regionu, filmovi se prikazuju u
inostranstvu samo po festivalima, a vrlo mali broj knjievnih dela prevodi i
distribuira na inostrana trita.
Zakljuna razmatranja i preporuke
Iz analize kulturnih politika vezanih za kulturne i kreativne industrije
moe se zakljuiti da postoji veliki jaz izmeu zemalja lanica Evropske unije,
Velike Britanije i panije, i zemalja Zapadnog Balkana, Hrvatske i Srbije,
kada je u pitanju razumevanje sektora i korienje instrumenata i mera
politike za njegovu podrku. Trenutni strateki dokumenti i mere, akcije
i inicijative Velike Britanije u skladu su sa optim i specifinim dravnim
ciljevima i pokuavaju da identifikuju glavne prepreke za sektor i bore protiv
njih. U skladu sa specifinostima razliitih polja unutar sektora, razliiti
dravni organi, nevladin i biznis sektor sarauju kako bi nali najfokusiranije
i najrelevantnije reenje za odreene probleme. Prepoznajui da su izvor
22 Ove grupe razvijaju politike, programe i aktivnosti posebno usmerena ka kreativnim
industrijama, kako bi pomogli vladi i asistiraju novim i starim izvoznicima da razviju sposobnost
za prekomorske trgovine i kreiraju nove prilike u inostranstvu.
164
kreativnosti ljudi, njihovo znanje i ideje, Velika Britanija je fokusirala najvei

deo politike i mera vezanih za sektor na obrazovanje, obuku i trening za
razliite profile ljudi. Takoe, veliki deo panje posveen je tehnologiji,
inovacijama i informacijama. Dravni sistem je decentralizovan i daje
mnogo sloboda regijama, dok u isto vreme uspeva da odri kohezivnost i
profitira od raznolikosti koje svaka regija donosi sektoru. Ovu raznolikost,
putem jasno razraenih mera internacionalizacije, drava plasira na to vei
broj svetskih trita i tako iri svoju ekonomsku mo. Sistem je fleksibilan,
napredan i veoma se ulae u istraivanje i razvoj sektora tako da u mnogim
aspektima moe da poslui kao primer najboljih praksi za druge drave.
Meutim, u odnosu na druge aspekte, aktivnosti i programi za promociju
poveanja raznolikosti radne snage u sektoru su nerazvijeni, i ne odraavaju
raznolikosti i razliitosti koje postoje u britanskom drutvu.
U paniji su nedavno uobliene veoma dobre i znaajne mere za
kulturne industrije koje odgovaraju dravnim ciljevima, posebno u oblasti
financijske podrke, kreativne klasterizacije, raspodele odgovornosti
meu razliitim nivoima vlasti u okviru drave i meunarodne promocije
panskih kulturnih industrija. Meutim, budui da je jedan od glavnih
ciljeva panije davanje snane podrke za kulturne industrije i doprinos
njihovoj konsolidaciji, modernizaciji i relevantnosti, veoma je vano da se
pobolja sadanji sistem obrazovanja i osposobljavanja za sektor. Postoje
univerzitetski programi vezani za specifina podruja i probleme u okviru
sektoru, stipendije za studije i usavravanje u inozemstvu, ali to nije dovoljno
da se postigne visok nivo strunosti i inovacije u budunosti. Takoe, za
dalji razvoj sektora je neophodno redovno izvetavanje i mapiranje sektora
na svim nivoima (nacionalnom / regionalnom / opinskom) kako bi se u
skladu sa novim podacima mogle aurirati i promeniti strategije i aktivnosti.
U Hrvatskoj i Srbiji se ne moe govoriti o kreativnim industrijama kao
konceptu znatno irem od umetnosti i kulture. Ne postoji definicija sektora,
organi koji se njime bave, kao ni sveobuhvatni instrumenti, mere i strategije
vezane za sektor koje bi bile plod saradnje razliitih interesnih strana.
Razliita polja savremenog stvaralatva grupisana su na tradicionalan nain
i ne mogu da odgovore na tehnoloke, inovacijske, multidisciplinarne i
multisektorske promene koje utiu na sektor. Uz to, obrazovni sistem ne
prati potrebe drave i njenog budueg ekonomskog razvoja, a kreativnost se
ne shvata kao karakteristika koja treba da se stvara i podstie od najmlaeg
uzrasta. Malo trite koje onemoguava internacionalizaciju, nedostatak
tolerancije i rasprostranjenost piraterije, doprinose nerazvijenosti kulturnih
i kreativnih industrija u ove dve drave i odgovaraju situaciji koja je
165
karakteristina za veliki broj zemalja u tranziciji.

Kako bi Velika Britanija podstakla razliitost i toleranciju u okviru
sektora potrebno je, pre svega, stvoriti stipendije za podrku finansijski
loe stojeih talenata iz razliitih sredina kako bi mogli da nastave svoje
obrazovanje i obuku i stvore uslove za zaposlenje. Uz to, dobra praksa je
osnivanje nagrade za kompaniju sa najrazliitijom radnom snagom, kako
bi se industrije podstakle da praktikuju praenje svoje raznolikosti i rade na
njenom poboljanju.
panija kao drava treba da se fokusira na restruktuiranja obrazovnog
sistema i obuke, tako da on to relevantnije odgovori potrebama sektora
i njegovoj modernizaciji, kao i da razvije redovnu analizu i mapiranje
sektora. Zbog toga potrebno je osnovati Odbor za obuku, obrazovanje
i savetovanje za sektor u saradnji sa Ministarstvom prosvete i strunjaka
iz sva tri sektora, koji e meriti trenutne vetine i potencijale, prepoznati
potrebe za obukom i obrazovanjem i stvarati strategije, aktivnosti i
programe koji biti u skladu sa strategijom za celokupni sektor. Takoe,
trebalo bi restruktuirati obrazovanje na nain koji podrava inovativnost,
kreativnost i ICT pismenost od to ranijih faza kako bi se istinski promenio
nain razmiljanja i poveale inovativnost i kreativne sposobnosti zemlje.
Dalje, treba uvesti preduzetnike, menaderske i ICT kurseve u sastavni deo
tradicionalnih umetnikih akademija i poseban naglasak staviti na kurseve
softvera, video igrica i dizajna. Uz to, treba uvesti karijerno voenje za
mlade ljude i savetovanja za profesionalce ili amatere koji ele da ponu
da rade u sektoru i podrati meusektorsko partnerstvo kroz stvaranje
virtuelne mree kao mesta rasprave, prenosa znanja, i stvaranja platformi za
sektor. Kako bi podstakla istraivanje i analiziranje sektora panija treba da
stvori fond za ulaganja u istraivanje i razvoj sektora, uspostavi radne grupe
sastavljene od strunjaka u sektoru i predstavnika ministarstava i nevladinih
organizacija, koje e se baviti svim aspektima kulturnih industrija i sarauje
sa univerzitetima na sprovoenju nekih od istraivanja i na taj nain
prilagoditi univerzitetski nastavni program savremeneim temama ime e
se poveati kompetencije studenata.
Budui da u Srbiji i Hrvatskoj postoje samo zakoni za pojedina podruja
kulturnih i kreativnih industrija, ali ne i sveobuhvatni instrumenti, poput
sporazuma o znaaju kreativnih industrija, definicije sektora, organa
koji se bavi sektorom na nacionalnom nivou i slinih organa na niim
nivoima, strategije za razvoj, itd., od presudnog znaaja je da se postavi
novi nain razmiljanja koji ukljuuje kulturne i kreativne industrije i da
se sistem restruktuira kako bi se postavio temelj za razvoj ovih industrija
166
kao specifinog sektora. Za istinske promene obe drave, pre svega, moraju
da shvate kreativne industrije kao zaseban entitet u okviru ekonomske
i kulturne politike i politike urbanog razvoja. To ukljuuje formiranje
nacionalne agencije za kulturne i kreativne industrije koja e promovisati
sektor, upravljati istraivanjem i razvojem i kreirati strategiju i instrumente
za podru sektoru. U Srbiji to moe da se ostvari osnivanjem zasebnog
sektora za kreativne industrije u okviru Ministarstva kulture, ali umesto
povezivanja kulturnih industrija iskljuivo uz savremenu umetniku
produkciju, to je trenutno sluaj, ovaj sektor bi trebalo da obuhvati i sektor
kulturne batine, audiovizuelni sektor i medije i ostvari blisku saradnju s
drugim ministarstvima. U Hrvatskoj bi trebalo napraviti novi sektor za
kulturne i kreativne industrije u okviru Ministarstva kulture, jer trenutno
ove industrije nisu ukljuene nigde u hijerarhiji Ministarstva, koji bi
izgledao slino kao u Srbiji.
To telo bi, pre svega, trebalo da postavi nacionalne definicije kulturih i
kreativnih industrija, koje e osim tradicionalnih umetnikih disciplina da
obuhvate i softver, dizajn i advertajzing, a zatim da razvije instrumente za
merenje i analizu sektora i izgradi bazu podataka za sektor. Dalje, trebalo bi
utvrditi slina tela na regionalnom nivou, jer je na tom nivou lake prikupljati
podatke, pronai sinergiju meu razliitim sektorima, i strateki razmiljati
uzimajui u obzir lokalne specifinosti i mapirati resurse kreativnog sektora
s ukljuivanjem mnogo ireg spektra disciplina od tradicionalnih. Takoe,
trebalo bi izraditi standarde u definicijama sektora u skladu s lokalnim
specifinostima23.
Nacionalna agencija za kulturne i kreativne industrije trebala bi da
promovie sektor i radi na podizanju svesti o znaaju kreativne ekonomije
meu politiarima i vlasti na svim nivoima, strunjacima u sektoru i irom
populacijom, to ukljuuje lobiranje, zagovaranje i obrazovanje. Ovakva
agencija bi trebalo da uspostavi saradnju s raznim ministarstvima, posebno
Ministarstvom nauke, Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja
i Ministarstvom za nacionalni investicioni plan u Srbiji, a Ministarstvom
gospodarstva, rada i poduzetnitva u Hrvatskoj i podstakne sinergijsku
saradnju, akcije i planiranje na regionalnom i lokalnom nivou. Dalje, trebalo
bi razviti strategije za razvoj kulturnog i kreativnog sektora koji su u skladu
sa drugim nacionalnim strategijama. To bi trebalo ostvariti kroz radne grupe
sastavljene od lanova iz resornih ministarstava i strunjaka u oblasti iz
dravnog, nevladinog i privatnog sektora. Kako je meusektorska saradnja
23 ovo je uinjeno u Velikoj Britaniji i paniji, iako obe drave imaju i iru nacionalnu definiciju
167
gotovo nepostojea, treba je ohrabriti uspostavljanjem profesionalne mree,

koja bi bila mesto rasprave, razmene najboljih praksi, prenosa znanja i
kreairanja platformi u okviru sektora.
U cilju uspostavljanja podrke preduzetnikom pristupu u kulturi
potrebno je restruktuirati udeo finansijske podrke koju razliiti sektori
u okviru kulture imaju: potrebno je da se izvri revizija javnih institucija
i smanje dravne subvencije kako bi se institucije motivisale da se vie
orijentiu na trite, dok s druge strane treba identifikovati potrebu za
finansijskom podrkom koju imaju razliite oblasti u kulturi i utvrditi
investicione fondove i finansijsku podrku za savremene umetnike i
preduzetnike u kulturi. Uz to treba smanjiti poreze za preduzetnike ija su
mala i srednja preduzea aktivna u okviru kulturnih i kreativnih industrija
kako bi se omoguila njihova konkurentnost i opstanak na tritu. Napokon,
neophodno je proiriti definiciju kulture kada je re o statistikim podacima
o zaposlenosti, posebno za vis-a-vis, samozaposlene i frilensere, koja utie
i na socijalno i zdravstveno osiguranje u okviru kategorije umetnika i
kulturnih profesionalaca.
Kako bi se omoguila kreativna klasterizacija, potrebno je mapirati
kreativni potencijal i mogunosti za stvaranje kreativnih gradova, ukljuiti
ugovorene ciljeve u prostorno i urbano planiranje i strategije razvoja
gradova, posebno planova s detaljnim opisima prostora koji definiu
karakter i budunost jednog mesta i omoguavaju kreativnu klasterizaciju.
Dalje, treba poboljati zatitu prava intelektualne svojine da bi domae
kompanije poveale profit, a strane kompanije koje ostvaruju profit na
autorskim i srodnim pravima bile podstaknute da investiraju u domae
trite: to mora biti uinjeno kroz strou kontrolu i kazne za povredu ovih
prava i kroz obrazovanje i kampanje o ovom problemu za iroku populaciju.
Relevantno obrazovanje i obuka su kljuni aspekti za razvoj sektora, te
stoga treba osnovati Odbor za obuku, obrazovanje i savetovanje za sektor u
saradnji sa Ministarstvom obrazovanja i strunjacima iz sva tri sektora, koji
e utvrditi trenutne vetine i potencijale, prepoznati potrebe za obukom i
obrazovanjem i stvoriti strategije, aktivnosti i programe u skladu sa drugim
nacionalnim i lokalnim strategijama. U skladu sa tim treba restruktuirati
sistem obrazovanja tako da podrava inovativnost, kreativnost i ICT
pismenost od najranijih faza kako bi se istinski promenio nain razmiljanja
i poveale inovativnost i kreativne sposobnosti zemlje. Preduzetniki, ali i
menaderske i ICT kursevi treba da postanu sastavni deo tradicionalnih
umetnikih akademija. Takoe, trebalo bi napraviti jedan univerzitetski
program koji je posebno fokusiran na kreativne industrije poslovni
168
menadment sa fokusom na kulturni i neprofitni sektor, kao i kreirati centre

za karijerno voenje, koji e pratiti prilike na lokalnom i nacionalnom nivou
i pruati konsultantske usluge po pitanju karijere za mlade kreativne ljude i
za one koji ele zapoeti rad u sektoru.
to se profesionalne obuke tie, pre svega bi trebalo osnovati programe
treninga za sektor sa fokusom na menaderske i ICT kurseve i osigurati
prenos znanja od centra ka periferiji (iz Beograda ili Zagreba u druge gradove
i regije), kao i izmeu sva tri sektora (posebno nevladin sektor poseduje
visok stepen potrebnih menaderskih i ICT vetina koje treba preneti u javni
sektor kroz programe saradnje i podrke). U okvire obrazovanja i obuke
spada i stvaranje grantova i stipendija za obuku i studiranje u inostranstvu u
okviru sektora i kreiranje mogunosti za dijasporu da u matici radi programe
obuke i prenosa znanja. Najzad, preporuljivo je osnovati nagrade za sektor,
posebno za podruja dizajna i softvera kako bi se podstakao njihov razvitak.
Uz sve gore navedene korake, redovno izvetavanje i analize od lokalnog
do nacionalnog nivoa su kljuni za dizajniranje strategija za sektor, praenja
njegovog razvoja, kao i auriranje strategija i mera politike, tako da ih je
neophodno vriti bar jedanput godinje.
Na samom kraju, moe se zakljuiti da sva obeanja i potencijali koje
sa sobom nose kulturne i kreativne industrije zahtevaju sveobuhvatno i
dugorono strateko planiranje i upravljanje sektorom. injenica da najvee
svetske ekonomije usmeravaju svoje resurse upravo ka ovom sektoru,
pozicionira ukazuju ljudsku kreativnost i znanje kao najskuplji budui
resurs i ukazuje na nunost prepoznavanja i razvijanja istog od strane
zemalja u razvoju.
Literatura:
1. Beacons Good Practice Guide, 25th of March 2010, http://www.scribd.
com/doc/17572478/Beacons-Good-Practice-Guide
2. Compendium Cultural Policies, http://www.culturalpolicies.net/web/
index.ph
3. Connecting Croatia - javni, privatni i civilni sektor kulture u virtualnom
prostoru, priredila Cvjetianin B., Culturelink, 10th of Novembar 2010,
http://www.culturelink.org/news/publics/2009/strategy.pdf
4. Council Resolution of 20 November 1995 on the promotion of
statistics on culture and economic growth (95/C 327/01), Council of
the European Union, 1995, http://www.clusterobservatory.eu/upload/
CreativeAndCulturalIndustries.pdf
169
5. Council Resolution of 16 November 2007 on a European Agenda

for Culture, The Council of the European Union, Brussels 2007,
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/site/en/oj/2007/c_287/
c_28720071129en00010004.pdf
6. Department for Culture, Media and Sport, http://www.culture.gov.uk/
about_us/creative_industries/default.aspx
7. Creative Britain - New Talents for the New Economy, Department for
Culture, Media and Sport, London 2008.
8. Creative Economy Report 2008, UNCTAD, 2008, 10th of November
2010. http://www.unctad.org/en/docs/ditc20082cer_en.pdf
9. Creative Industries Statistical Estimates Statistical Bulletin, Department
for Culture, Media and Sport, London 2006.
10. Creative Industries Economic Estimates, Department of Culture,
Media and Sport, London 2006. http://www.culture.gov.uk/
NR/rdonlyres/70156235-8AB8-48F9-B15B-78A326A8BFC4/0/
CreativeIndustriesEconomicEstimates2006.pdf
11. Creative Industries Economic Estimates. Statistical Bulletin.
October 2005. 25. March 2010. www.culture.gov.uk/NR/
rdonlyres/8B1842A1-71D0-464C-9CCACD1C52A4D4E1/0/
CIEconomicEstimatesREVISED24OCT.pdf
12. Department for Business, Innovation and Skills http://www.bis.gov.uk/
13. Creative Industries Mapping Document 2001 (2 ed.) Department for
Culture, Media and Sport, London 2001, http://www.culture.gov.uk/
reference_library/publications/4632.aspx,
14. Culturenet mrea, http://www.culturenet.hr/default.aspx?ID=19059
15. Evidence Toolkit DET: Technical Report, Department for Culture,
Media and Sport, London August 2004, 25.March 2010 www.culture.
gov.uk/NR/rdonlyres/4B026ACA-025C-4C2F-A86E-4A96E406180E/0/
DETTechnicalReportv1August2004.pdf
16. Productivity Driver in Creative Industries, Department for Culture,
Media and Sport, London 2007, 20.March 2010, http://www.culture.gov.
uk/images/publications/Productivity_DriversinCreativeIndustries2007.pdf
17. Cultural Industries Development Agency, http://www.cida.co.uk/
18. Creative & Cultural Skills, http://www.ccskills.org.uk/
19. Investing in Creative Industries Guide: A Guide for Local Authorities,
Local Government Agencies, June 2009, 15. March 2010. http://www.
lga.gov.uk/lga/aio/2204842
20. Begginers Guide to Taxes, Her Majesty Goverments Portal,
http://www.direct.gov.uk/en/MoneyTaxAndBenefits/Taxes/
170
BeginnersGuideToTax/DG_4015895
21. International Measurement of the Economic and Social Importance of
Culture, Organization for Economic Cooperation and Development,
Paris 2006. http://www.oecd.org/dataoecd/26/51/37257281.pdf
22. Jovii, S. and Miki, H., Creative industries in Serbia - basic facts and
recommendations, British Council, Belgrade, 2006.
23. Kreativni kapital Srbije I, Kreativne Industrije i ekonomija znanja,
Academica, Beograd 2009.
24. Managing Cultural Transitions: Southeastern Europe - The Emerging
Creative Industries in Southeastern Europe. ed. Nada vob-okic.
Institute for International Relations, Zagreb. 2005.
25. Managing Cultural Transitions: Southeastern Europe - Cultural
Transitions in Southeastern Europe, ed. Nada vob-okic, Institute
for International Relations, Zagreb 2004.
26. Ministarstvo culture Republike Hrvatske, http://www.min-kulture.hr/
27. Ministarstvo kulture Republike Srbije, http://www.kultura.gov.rs/
28. Ministarstvo kulture panije, http://www.mcu.es/industrias/index.html
29. National Institute for Excellence in the Creative Industries (NIECI).
http://www.bangor.ac.uk/creative_industries/
30. Plan fomento industrias, Ministerio dela Cultura, 2008. 25. Mart 2010.
http://www.mcu.es/principal/docs/novedades/2008/Plan_fomento_
industrias.pdf
31. Platform on the Potentials of Cultural and Creative Industries, Brussels
June 2008-September 2009, http://ec.europa.eu/culture/our-policydevelopment/doc/platform_CCI_paper.pdf
32. Razvojni aspekti kulturnih industrija, priredio: Vujadinovic D.,
BalkanKult, Beograd 2002.
33. United Kingdom Film Council, Film theft in the UK. 2004. 10. March
2010. http://www.ukfilmcouncil.org.uk/copyrighttheft.
34. Understanding Creative Industries: Cultural statistics for publicpolicy making, UNESCO/Global Alliance for Culture Diversity, 23.
March 2010, portal.unesco.org/culture/admin/file_download.php/
cultural_stat.pdf?URL_ID=30297&filename=11419233433cultural_stat.
pdf&filetype=application%2Fpdf&filesize=96994&name=cultural_stat.
pdf&location=user-S/
35. UNESCO on Creative Industries http://portal.unesco.org/culture/
en/ev.php-URL_ID=35024&URL_DO=DO_TOPIC&URL_
SECTION=201.html
171
Nataa Milovi
Tutor: Prof. dr aslav Koprivica
Platon i Diltaj: izmeu bia i duha

Uvod
Mesto susretanja Platona i Diltaja jeste govor o biu. Tu se govor o
biu podudara sa milju o kontinuitetu, a ako bi pokuali da ga jo blie
razumemo sa nainom na koji bie postoji. Pored postojanja formalnih i
sutinskih razlika izmeu ova dva filosofa mogue je polazei od njihove
slinosti u metodu i nainu stvaranja misli uoiti onu bitniju, sadrinsku
povezanost.
Mogue je na nivou pojmovnog jezika govoriti o biu, ali odgovor na
ono ta bie jeste na nain supstancijalnog postojanja trebalo bi traiti i pri
samoj stvarnosti. Pred-pojmovnim odnoenjem prema stvarima inimo
stvar prisutnijom i sebi dostupnijom a time i ispranjeni pojmovi o
stvarima postaju ispunjeniji. Zato, da bismo razumeli bie morali bismo
mu obezbediti dimenzije, horizont za njegovu prisutnost. Poto je bie
nedostupno samo na nivou spekulativnosti to moramo uiniti u stvarnosti
koja oveku moe bivati i iz ivota koji mu jeste neposredno prisutan. Nain
da se ovako razumeva bie jeste Diltajeva filozofija. Nadolazee novo
pred oveka u sadanjost postavlja povest u formi neizvesnosti, a ono se
razumeva ispitivanjem prolog kako bi se stvorio prostor za njihov susret
(novog i prolog) u ivotu. Tek nakon susreta, mogu je stvaran iskorak ka
buduem projekcijom odnosno matom proizalom iz susretanja.
Platonova filosofija postaje otvorena za sadanjost i svojim iskorakom
ka savremenosti i optenju sa njom potpunije osvetljava i Dilatajevu misao.
Platon
Platon je zadrao dva znaajna obeleja Parmenidove misli:
nesutastastvenost neposredno stvarnoga i umsku spoznatljivost istinski
175
bivstvujuega. Meutim, za razliku od Parmenida Platon ne priznaje

potpunu bezbitnost neposredno opstojeega da bi sauvao postojanost
neposredne stvarnosti i stvarnog ivota u njoj. Time Platon na autentian
nain upuuje na srednji put izmeu bekstva iz sveta i zapalosti u njega
to se moe shvatiti i kao srednji put izmeu predanosti starini i njenoga
zaborava. Kako? Sama posveenost prolome nezavisno od sveta u kojem se
boravi za posledicu ima nerazumevanje okolnoga sveta u kojem se nalazi
to zavrava bekstvom iz njega, dok potpunim otklonom od prologa koje
vodi njegovom zaboravu prevladava nesposobnost da se ita mimo sveta u
kojem jeste vidi, a u krajnjoj liniji i sam taj svet gde se zapada u sopstvene
okolnosti, odnosno sam taj svet.
Posredovanje izmeu Parmenidovog Jednoga nasuprot bezbitnom
mnotvu Platon ini uvoenjem ideja kao srednjega lana tj. onoga to
stoji izmeu Jednoga i mnotva okolnih stvari. Tako ideje dobijaju oblik
jedinstva mnotva koje je kod Platona sainjeno od Parmenidovog Jednog,
kao nadbievnog osnova bia, i od podruja istinski bivstvujuega koje
je upueno na Jedno. Iako u sadrinskom smislu Platon pretpostavlja
razliku izmeu promenljivo-neposredno stvarnoga i nepromenljivog bia,
promenljive i propadljive stvari u irem smislu odreuje kao neto to na
neki nain jeste. To jeste je ishod postojanja veze izmeu nevlastitoga i
istinski bivstvujuega. Naime, takve promenljive stvari su saznajnoteorijski
bitne kao polazite u prodoru ka sutastvenom koje je mogue samo zbog
njihovog uea u istinskom biu. Ovaj put umne spoznaje (ideje) ka
stvarima je drugi najbolji put (put preko promenljivih stvari) koji nam
je, iako nije u vlastitoj predmetnosti miljenja, neposredno prisutan pod
uslovom da se uz to shvati da one predstavljaju neto na emu se samo
odraava delatnost istinske sutastvenosti.
(Prvi) Najbolji put (miljenja) je put ka umnoj sutastvenosti koja
nam nije neposredno prisutna, ve za njenu prisutnost u naem miljenju
treba da se izborimo tako to e se miljenje, posmatrajui ulno opaljivu
predmetnost kao samonedovoljnu i samu za sebe neistinitu, obrazovati za
sagledavanje sutastvenoga. Platon pretpostavlja postojanje lepog po sebi
i na strani ulno opanjivog i umno sagledljivog u smislu vrste jednoga
istoga, ali u njima razliite stupnjeve ili naine pojavljivanja lepote. Tako
pri premoenju stupnjeva od ulno opaljivog ka umno sagledljivom
zarad obrazovanja za sagledavanje sutastvenog, lepotu, ne u smislu pukog
estetskog objekta, treba shvatiti kao pokazatelj da izmeu stvari na kojoj
se lepo ulno pokazuje i njegove sutine koja je umno sagledljiva mora
postojati izvesni logiko-smisaoni kontinuitet. Stoga je u sagledavanju
176
svakodnevnoga potrebno izotriti duhovno oko tako da se u onome to

se pokazuje uoi naznaka te prikrivene sutine. Meutim, jedna ideja jeste
logiki-naelno (ali ne i vremenski) pre svake svoje mogue realizacije u
svetu nestalnosti, odnosno ne moe biti da postoji neto bivstvujue u svetu
ideja a da u stvarnosti nije nijednom realizovano. O idejama nije mogue
imati puko mnjenje ve je njih mogue zreti samo ako se to uradi na nain
koji je njima primeren. Spoznaja je zapravo izricanje ve poznatoga. Valjano
saznanje se sea onoga to ve zna. Mogunost privida i varke u ovom
odnosu je nemogua jer uslov prepoznatljivosti i razlonosti stvarnoga za
Platona je neto po sebi postojee. Postoji unapred zatvoren krug izmeu
spoznaje i bia, promenljivoga i nepromenljivoga, ali figura hermeneutikog
kruga opisuje ne samo razumevanje posebnih tematskih podruja (predanja
i povesti) ve i stvarnosti uopte. Tek tada posebinosti i sutastvenost ideje
shvaene u logino-naelnom moe biti shvaena u ontikom smislu. Tako
hermeneutiki krug predstavlja refleksivno-gnoseoloki izraz uzajamne
uglobljenosti bia i miljenja u jedan optimalan totalitet. Meutim, iako
ovakva povezanost pretpostavlja izvorno jedinstvo bia i miljenja koje se
ne posmatraju kao zasebne veliine, ne znai da bie i miljenje po znaenju
ili po smislu treba izjednaiti. Miljenje, ukoliko je na pravom putu, treba
predstavljati razotkrivanje umnosti prisutne u biu kao takvome, a bie, sa
svoje strane, predstavlja stvarnost uma koja je nema (ne i nepostojea) sve
dok se ne izvri prepoznavanje od strane ljudskoga miljenja. Sve veim
napredovanjem u prepoznavanju
...se pojavom i porastom prosvetiteljsko-filosofskog inioca ono
pojedinano osamostaljuje mnogo vie nego ranije i zadobija svoje pravo,
i dalje ostaje na snazi potreba da se pojedinano uklopi u cjelinu da ne
podlee iskuenju drskosti preuzimajui ovlaenja samovlasnoga ili ak
(uzurpatorskoga) sveoptega zakonodavca.1
Zato za meru ispravnosti odreuje dobrobit celine iji je zakonodavac
(kosmiki) Um. Saznanje zapoinje sa ulnim opaajem, a zavrava se
duhovnim sagledavanjem onoga to se pokazuje duhovnom vidu. Ono
to se u realnosti pokazuje duhovnom gledanju istovremeno jeste nain
pokazivanja, ali i osvedoenje forme bia (usije). Ideja je inteligibilno
sutastvo koje se na strani ontolokog iskazuje kao usija, a na strani
gnoseolokog kao ejdos (to je za Platona merodavno izlaganje pojma usije).
Bez elemenata propadljivosti i prolaznosti ovaj svet ne samo da bi
izgledao bitno drugaiji ve bi, budui uskraen za sve to u sebi nije posve
1 aslav D. Koprivica, Ideje i naela: istraivanje Platonove ontologije, str. 297.
177
ravno samoj sutini, ovakav kakav jeste bio nezamisliv i nemogu.2

Ono to je sutinsko zakriveno je nesutinskim, ali izmeu njih postoji
stvarna povezanost bez koje ne bi bio mogu svet kakav jeste, kao integralni
spoj promenljivoga i nepromenljivoga. Naime, sve to je promenljivo kada
ne bi bilo u vezi sa sutinskim vie ne bi imalo osnova za svoje postojanje
ili bi u pretpostavljenoj nepromenljivosti kao injenino ostalo zauvek
ukoeno. Nepromenljivo kao ukoeno ne bi imalo niega to bi ga odravalo
u relativnoj bievnosti niti bi moglo vriti neku svrhu. Zato povrinsko je
nesutastveno, a pozadinsko sutastveno, i ono injeninu stvarnost odrava
u postojanju uprkos njenoj nesavrenosti. Ali nesutastveno uestvuje u
sutastvenom i sutastveno je prisutno u nesutastvenom.
Svi naini pojavljivanja bia istovremeno su naini njegovog skrivanja...
Mogunost varke je sutinski data biu kao pojavljivanju koje pokazujui
se sebe skriva.3
Iako se govorei o pokazivanju vide naznake fenomenologije,
vano je napomenuti da Platon fenomenoloku deskripciju ne smatra
adekvatnom za predoavanje sutine filosofskog ivota i oveka uopte ve
je potrebna, da parafraziramo Huserla, ejdetska redukcija koja e iz taloga
pogrenih ubeenja, predrasuda svojstvenim pretfilosofskom ivljenju
razgrnuti samu sutinu. Takav kritiki skok ka predoavanju sutine
filosofskog ivota mogu je tako to e se italac, ili onaj koji se obrazuje za
sagledavanje sustastvenoga, navoditi da posumnja u predrasude svojstvene
pretfilosofskom ivljenju.
tavie, Stenli Rozen u Platonovim dijalozima prepoznaje dramatiku
fenomenologiju koja predstavlja umetniku preformulaciju fenomenoloke
deskripcije zborenja i injenja unutar jedinstvenog sklopa iskaza o dobrom,
odnosno o filosofskom ivotu. 4
Diltaj u odnosu na Platona
Platonove ideje predstavljaju premoenje izmeu predanosti starini i
njenoga zaborava, dok Diltajev duh, budui da se njegova misao kree u
sferi stvari za sebe, jeste ono to povezuje tradiciju i ivot. Iako je odlika
ivota za njega promenljivost i propadljivost koja je povesno uslovljena, on
nastoji da, vezujui je za kontinuitet tradicije, uini smislenom i ispunjenu
3 aslav D. Koprivica, Ideje i naela: istraivanje Platonove ontologije, str.63. fusnota 61. Flaumer
178
duhom. Time, slino Platonu, koji ne priznaje potpunu bezbitnost

neposredno opstojeega, nastoji da sauva samostalni smisao delokruga
neposredne stvarnosti i stvarnoga ivota u njoj. Grubo reeno, tradicija bi
se mogla porediti sa Platonovim sutastvom koje je po sebi nepokretno,
duh sa usijom, a oivljavanje duha tradicije sa ejdosom koji merodavno
duhovno izlae pojam usije, a znaenja u stvarnosti sa pokazivanjem
preko kog se prepoznaje ideja u realnosti. Pri tome, imajui u vidu da je
kod Platona sutinska veza izmeu bia i miljenja, za Diltaja to veza
subjektivnog i objektivnog duha. Subjektivni duh uvek iznova oivljava i
oprisuuje objektivan duh. Bez oivljavanja od strane subjektivnog duha,
objektivni duh je je nem, koliko je nemo i Platonovo bie sve dok se ne izvri
prepoznavanje od strane ljudskog miljenja. Meutim, sutinski drugaije je
to to Platon bie, iako je ono nemo bez prepoznavanja od strane ljudskog
miljenja, zbog tog neprepoznavanja ne definie kao nepostojano. Za Diltaja
razumevanje je ono koje odluuje ta je bitno, a ta nebitno iz prolosti, kao
to kod Platona ejdetskom redukcijom se iz taloga pogrenih ubeenja,
predrasuda svojstvenim pretfilosofskom ivljenju razgre sama sutina. Ali
ta sutina postoji kao nema i nezavisno od toga da li se do nje uspe stii, dok
je u Diltajevoj filozofiji ona na strani subjektivnog duha, odnosno onog koji
oivljava odgovornost za postojanost, ivot, oprisuenje objektivnog duha,
koji bez oivljavanja ne postoji, nezavisno od toga da li je vredan ili nije. S
obzirom da za Diltaja po sebi bivstvujua sutina ne postoji, onda bi se ovakvo
povezivanje moglo tumaiti u smislu nekakvog ispunjenja ivota duhom. A
duh je sve ono to je stvarno. Meutim, razumevanje ima razliite stepene
koji po Diltaju zavise od interesa. Razumevanje znaenja ima svoje stepene,
kao to kod Platona pokazivanje ima stupnjeve. Utoliko e razumevanje
znaenja zavisiti od zainteresovanosti, ili pridavanja znaaja onome to se
razumeva. Ovde nije re o nekakvom samoodredbenom znaenju onoga to
se razumeva, ve o znaenju kao putanju bivanja znaajnim koje je za druge
odreujue5. I u Platonovoj Gozbi Sokrat upozorava da se ovek ne sme
prevariti da je znakovim, odnosno zapisivanjem naen lek za pamenje.
Ono e u duama onih koji ih naue raati zaborav zbog nevebanja
pamenja. Jer ljudi uzdajui se u pismo seanje e izazivati spolja stranim
znacima, a nee se seati iznutra sami sobom.6
5Kao to Rajner Marten odreuje isto lepo: Stoga isto lijepo nije kod sebe samoga na
samoodredben nain. tavie, ono jeste ista mo putanja bivanja lepim koja za druge jeste kao
odreujua. (aslav D. Koprivica, Ideje i naela: istraivanje Platonove ontologije, str. 178. fusnota
182.),
6 Platon, Ijon, Gozba, Fedar, str. 175. LIX 275 b
179
Tako se u odnosu na ovo Platonovo zapaanje, Diltajevo shvatanje same

filozofije i duhovnih nauka moe shvatiti ak kao odgovor na Platonovo
upozorenje.
Iako Diltaj polazi od Kanta, ono to ga sutinski razlikuje jeste to ni
oveka ni stvarnost za njega ne redukuje samo na racionalno saznavanje.
Za Diltaja takav pristup predstavlja redukciju i na strani oveka i na strani
stvarnosti. Orue saznanja je duh koji nije samo racionalan. Duh u sebi
nosi voljno, afektivno, iracionalno i dr. Duh moe da shvati samo ono to je
sam stvorio. Duh je u nama i oko nas. Opozicija subjektivnog i objektivnog
duha je privid, dodue formalno neizbeni. Oni jesu isti, ali ne i jednaki.
in razumevanja je in samoprepoznavanja duha i utoliko razumevanje
nije samo racionalno. Takvo saznanje u kojem duh otkriva sebe samoga
i koji otkriva sebe kao prisutnoga i u onome to se nalazi iznad njega je
prediskurzivno znanje. Kod Platona valjano saznanje se sea onoga to
ve zna. Spoznaja je u stvari izricanje ve poznatoga, ona je pretpostavka
izlaganja smisla koji mu lei u osnovi, a uslov prepoznatljivosti stvarnoga je
neto po sebi postojee. Za Diltaja je ovo samoprepoznavanje, za razliku od
tradicionalnih metafiziara i Platona, povesno uslovljeno. Duh je konaan,
nesavren i promenljiv. Duh je na strani dela i na strani ivota koji je forma
za delovanje, oivljavanje duha. ivot je neophodan kao forma da bi duh
trajao. Ako Diltaj vidi ivot kao formu duha, budui da neizvesnost pogaa
samu sr ovekovog bia zbog ega se ivot shvata kao drama, moemo
uoiti da je forma bliska Platonovoj dramatikoj fenomenologiji7.
Kod Platona put ka umnoj sutastvenosti stvara se obrazovanjem za
sagledavanje sutastvenoga posmatrajui ulno opaljivu predmetnost kao
samonedovoljnu, a kod Diltaja obrazovanost je sposobnost oivljavanja
duha iz tradicije koja na prvi pogled nije iva, tj. nije sadanja. Ona je
ovrslo delovanje nastalo procesom kreacije, tj. prelaskom subjektivnoga
duha u delo. Onaj koji je to stvorio, objektivizovao je svoj duh. Dok onaj
koji e to delo recipirati prolazi taj put unazad; tj. iz subjektivnog duha se
uivljava u tu tvorevinu objektivnog duha i pokuava da rekonstruie, oivi
taj duh koji je u njemu prisutan.
Duhovnopojmovni procesi su nam iznutra razumljivi. Njihova
teleologijska struktura, njihova zbiljska priroda nam se neposredno
otkriva, dok prirodno dogaanje ostaje zavazda tek razumski, dakle
pojmovno izvanjski dohvatljiva.8
7 Stenli Rozen (aslav D. Koprivica, Ideje i naela: istraivanje Platonove ontologije) Rozenovo
djelo koje navoditi, stranica iz moje knjige sa koj navodite?
8 Vladimir Filipovi, Novija filozofija Zapada, Matica hrvatska 1968, str .140.
180
U spoljnjem svetu (stvari po sebi) postojanost stvari je uvek u

sebi zatvorena, dok na podruju duha, odnosno kulture, ovek iznutra
doivljava injenice. Zato on nastoji da obezbedi autonomiju i nezavisnost
od prirodnih nauka i osnuje iskustvenu znanost duhovnih pojava. Ljudski
ivot ima svoj temelj u duhovnosti i duevnosti subjekta. U toj struji kretanja
odvija se ivot koji svoje sadraje ostvarene u kulturnim dobrima prenosi iz
generacije u generaciju tako stvarajui uslove za nove duhovne, tj. ljudske
oblike ivota i sveta.
Diltaj
Kada razumevanje napusti sferu rei, njihovog
smisla, i ne trai smisao znakova, nego onaj mnogo dublji
smisao ivotne manifestacije.9
U istoj stvarnosti prolost, sadanjost i budunost su jedno, ali kao
sjedinjeni oveku nisu dostupni. To jest one su oveku nedostupne kao
jedinstveni u celini, ali je stvarnost oveku neposredno data u sadanjosti
koja za njega izmiui postaje prolost. Tako on da bi uspostavio kontakt
sa stvarnou mora sa njom optiti preko prolosti. Ali svako optenje sa
prolou je optenje iz sadanjosti. Prolost mu ne moe biti neposredno
prisutna, ve je ona oposredovana nainom na koji je za njega jedino
dostupna, znai oposredovana sadanjou. Sadraj koji se crpe iz prolog
se sliva u nain, oblije, formu koja mu je neposredno prisutna, a to je
sadanjost. I jedino tako mu je mogue da smera ka stvarnom, da zahvata i
neposredno stvarno uobliuje na naine dostupne njegovom razumevanju.
Zato moemo rei da ista stvarnost postoji samo u sadanjosti. Ali za nas
je sadanjost nitavna, bezdimenzionalna, jer sadanjost neprestano postaje
prolost, a budunost sadanjost. Ako je stvarnost prisutna u sadanjosti,
sadanjost sa kojom mi imamo posla uvek je delimina sadanjost, jer e ta
sadanjost da nas eka i sutra u svojoj deliminosti. oveku je neposredno
dostupna uvek samo delimina sadanjost. A kako ista stvarnost stanuje
u sadanjosti, nae odnoenje prema stvarnosti je uvek odnoenje prema
delimino istoj stvarnosti.
Odnos prema takvoj sadanjosti moemo uspostaviti seanjem.
Meutim, osvrt na sve protekle dogaaje seanjem radi pukog zbrajanja,
ak i ako bi bio mogu, podrazumevalo bi zapravo odnoenje prema
9 Vilhelm Diltaj, Izgradnja istorijskog sveta u duhovnim naukama, str. 295.
181
prolosti, dok bi sadanjost neprestano izmicala, a sa njome i deliminosti

iste stvarnosti. Kako je onda mogue uspostaviti odnos sa sadanjou,
odnosno sa istom stvarnou? Doivljajem (Erlebnis). Doivljaj je znaajan
trenutak u kom se stvarnost za nas vezuje za deliminu istu stvarnost. Ono
to je doivljeno u sadanjosti kao takvo ostaje uvek tamo u svom istom
obliku, u toj sadanjosti koja nam nije neposredno dostupna. On je za nas
sada samo proli doivljaj. Ali uprkos tome to je nedostupan neposredno
u svom istom obliku taj doivljaj postoji u nama kao seanje na doivljaj.
Seanje stavom svesti prema doivljenom imali bismo predstavu o
doivljenom tj. bili bismo svesni da je doivljaj postojao u prolosti. to
nam opet ne omoguava optenje doivljajem preko kojeg bi imali dodir sa
delimino istom stvarnou. Seanje stavom svesti, bilo bi realan reprezent
kada bi stvarnost po sebi i stvarnost za sebe bile jedna naspram druge i
jedna drugoj neposredno dostupne. Dok je seanje stavom doivljaja na
doivljeno, ponovno oivljavanje doivljenog. Tim se dolazi do spoznanja
da su doivljeno i sadanje oivljavanje njega jedno isto. I prekorauje se
jaz izmeu doivljenog i onoga koji je to doiveo. Seanjem na doivljeno
doivljajem postaje nam dostupan sam sadraj doivljenog. Postaje nam
dostupan isti taj doivljaj kojim se vezuje delimino ista stvarnost sa
stvarnou za nas. Tako se zapravo preko istorinog oveka doivljajem
uspostavlja odnos sa bezdimenzionalnom sadanjou tj. istom stvarnou.
Prema ovome, na primer pojam o oseanju ne bi bio jednak oseanju, dok bi
stavom doivljaja bilo ponovo oivljeno prolo oseanje.
Takav odnos iznova oivljava doivljaj, ali samo u naem seanju.
Tako seanje kao seanje na doivljaj postaje veza koja je prisutna, ona
koja je garant inteligibilnosti oivljavanja doivljaja. Meutim, ta veza ne
postoji nezavisno od nas. Jer vezanost je samo ovekom posredovana, a
ne apsolutna, i utoliko kao konana zavisi od konanog oveka. Zato kada
je re o inteligibilnosti stvarnosti onda se ona uvek vezuje za oveka, to je
ona inteligibilnost koju ovek razumeva. Doivljaj i seanje na doivljaj jo
uvek su samo neoformljeni sadraji doivljenog. Da bi bili ivi moraju biti
izraeni, oformljeni, olieni, odnosno dostupni u ivotu oveku. Izraavanje
doivljenog zasniva se na iscrpljivanju sadraja doivljaja razumevanjem
doivljaja putem oivljavanja i reprezentacija doivljenog. Da bismo se tako
setili doivljaja morali bismo da ga opet oivimo i pomou reprezentacija
inimo razumljivim i komunikabilnijim uporeujui i vezujui ga za druge
doivljaje i stvari neposredno prisutne u stvarnosti. Tako, prekoraujui
tok vremena mogue je vraanje na doivljeno iz daleke prolosti to je
uzrokovano doivljajem u sadanjosti. Zato kada govorimo o doivljaju i
182
nainu takvog saznavanja, znaenje se ne pripisuje niti uspostavlja nekakvim

uoptavanjem pojedinanosti. Ve je re o povezanosti doivljaja sa onim
koji doivljava i onim to je njegov uzrok (ne u smislu proizvoenja uzrono
posledinih veza). Naime, ako je temeljna crta istorinog oveka postala
neizvesnost, za mogunost samoga govora o pogaanju iz sadanjosti
pretpostavka je vezanost onog koji doivljava sa samim doivljajem.
Neizvesnost nosi i mogunost da se u stvarnosti poniti postojanje dotad
postojeeg koje nije u mogunosti da uspostavi odnos, vezu sa sadanjim,
pa tako nije mogue da opstane u formi ivota, nije mogu njegov ivot.
Meutim, ime Diltaj na neki nain uva delotvornost subjekta pred
neizvesnou dajui mu mogunost uticaja na tok stvari? Subjekt je taj koji
pridaje znaaj dogaajima. Znaaj se pojavljuje u ivotnom ponaanju uz
sklop delovanja kao odnos izmeu njegovih lanova, na osnovu njega se
uspostavljaju odnosi meu doivljenim, i od njega se polazi ka svakom
narednom dogaaju. Ali, neizvesnost dogaaja dopire u samu sr ovekovog
bia. I utoliko ima mogunost da vri zaokrete subjekta svakom nadolazeom
promenom, primorava ga da uvek iznova uspostavlja odnose i uvezuje
znaenja. Zato bi gore pomenuto pridavanje znaaja ili zainteresovanost
subjekta bila brana radikalnim obrtima neizvesnosti koja je uvek prisutna.
tavie, znaaj za subjekta dopire dalje nego sam doivljaj prouzrokovanja.
Time se zapravo doivljaj uvezuje sa ve doivljenim preko stava doivljaja
prema novim dogaanjima. Uvezuju se sadraji doivljaja. Novi doivljaj
see ka prethodnim prisutnim doivljajima (ne kao pukim predstavama)
i uspostavlja odnose, osveava povezanost lanova stvarajui vezu koja je
nezavisna od prouzrokovanja. Tako se iskustva sa deliminom stvarnou
dopunjuju, preispituju, preureuju novodoivljenim inei uspostavljene
odnose ivima, odnosno prisutnim u sadanjosti. I to je bitno, ne potpuno
zavisnim od neizvesnosti novih doiljaja. Pri ovako postavljenim stvarima
neizvesnost se ne uzima kao pretnja uspostavljenom stanju stvari, ve kao
mogunost povezivanja stvari sa novonastalim doivljajima. Preko tih
veza mogua je ivotnost stvorenog odnosno nain je za njegovo prisustvo
u ivotu. Ali isto tako, nemogue je razumeti bitnost nadolazeeg novog
ako subjekt ne uoava njegov znaaj, ukoliko ne utire put ka nadolazeem
znaajnom ijim se pojavljivanjem osvetljuju prethodni doivljaji i odnosi
meu njima. Ovo ukazuje da je nephodno odnoenje u oba smera. U
pamenju se vri izbor na osnovu znaenja koji su pojedini doivljaji imali
za razumevanje sklopa ivotnog toka. Tada kada su proli, doivljaji su u
pamenju zadrani kao polazite za dalju procenu nadolazeeg vremena.
Sam in seanja nam omoguava da dopiremo do doivljenog, ali mimo
183
ina seanja ono to se naelom znaenja upamti prisutno je kroz nas i

nama neposredno dostupno u pamenju. Ali ni kao upameno za Diltaja
se ono ne bi moglo shvatiti kao ivo, ve kao iv postoji onda kada od njega
polazimo u odnosima prema sadanjosti, kada primenom testiramo njegovu
valjanost, istrajnost i znaaj. I pri povratku od stvarnog ka upamenom na
nove naine utvrujemo njegov znaaj. Dakle, doivljaj u sadanjosti nas
upuuje na seanje na proli doivljaj nakon ega jo snanije razumevamo
i utvrujemo njegov znaaj u zavisnosti od sadanjeg delatnog sklopa koji
je pretpostavka za sam dolazak, odnosno vraanje ka doivljenom i njegovu
prisutnost u doivljavanju.
Ako bismo sada pokuali da uporedimo Diltaja sa Kantovom razlikom
stvarnosti po sebi i stvarnosti za nas, mogli bismo rei da se Diltajeva
stvarnost za nas uvek iznova stvara nadolazeim novim. Ona je u odreenom
vremenu ravnomerno prisutna i kao takva jeste vezujua nit zajednice koja
je prepoznaje na osnovu mogunosti iskusivanja. Pa ako nadolazee novo
tumaimo bitnim dogaajima, nastojei da vezujemo prolost, sadanjost i
budunost zajednice, onda bi ti bitni dogaaji bili vezivanje stvarnosti za nas
sa stvarnou po sebi i kao upameni bili prisutni u zajednikom ivotu kada
se sadanjost sea na njih.
Razumevanje ovrslog delovanje oveka koji se doivljajem prepoznaje i
uvezujui osposobljava za dalje upuivanje na razumevanje sebe i razumevanje
sobom ukazuje na postojanje drugosti koja se sobom razumeva i sebe koji se
razumeva drugou. Takva vezanost svedoi o svojevrsnoj istost koja polazi
iz doivljaja. Doivljaja koji jedinstven uvezujui duhovne sveze (oseanja,
predstave, sudove, udnje, voljne akte...) duh ini u nama prisutnim.
Posredstvom duha u stanju smo da rekonstruiemo duh koji je u ovrslom
delovanju prisutan. Ta se istost shvata samo kao mogunost, jer oslonac nalazi
u duhu koji je konaan. Onda bi se moglo rei da je istost svojevrsna datost
ako je prepoznata, ili jo bolje ukoliko se prepoznava. Delom razumeva sebe
i komunicira sa onim to je pre njega, a on sam (koji razumeva) je u tom
odnosu reprezent sadanjeg ivotnog toka tj. ivota. Ali osposobljen je za
razumevanje ukoliko je sam njegov ivot forma za duh, koji iz dela eli da
rekonstruie duh. Forma ovde nije uzeta u smislu prazne posude u koju bi
se sipala iznova razliita dela, ve ona koja uspostavljajui odnose sa jednim
delom uspostavlja ih preko sebe, shvatajui sobom i vezujui ih sa drugim
delima. Ona koja kao nain za povezivanje omoguava optenje meu
prolim sadrajima i sadanjim sa prolim. Zato se takav nain oivljavanja
ovrslog delovanja naziva i autentino optenje sa tradicijom. Ovi se odnosi
uspostavljaju doivljajem. Doivljaj je nain za dolazak do duha koji se
184
posredstvom izraza moe razumeti, a razumevanjem izraza doiveti. Time

uvezujui sve irim razumevanjem proiruje sfera inteligibilnosti, odnosno
sfera onoga iz ega se generiu inteligibilni odnosi. Mogue je da se na strani
ivota, odnosno ovekove sadanjosti ukae prostor za razumevanje ovrslog,
pri emu duh toga postaje lako uoljiv, prepoznatljiv. Dok u sluaju nesluha
sadanjeg oveka postojala bi prepreka ka ovrslom delovanju gde bi radi
njegovog ivota (ivota dela), i prepoznavanja duha u njemu bila potrebna
prilagoenost ivota da bi se razumelo, jer je na njegovoj strani mogunost
menjanja ponovnog osvetljavanja. Naravno prilagoenost u granicama
postojanja ivotnog, a ne nekakvog podreivanja ivota i naputanje
sfere ivotnosti radi razumevanja ovrsloga. Jer to onda ne bi bilo ravno
razumevanju, ve bi naputanje sfere ivotnosti znailo naputanje sfere
optenja sa stvarnou.
Ako u samom ivotu sadanjost predstavu o prolome obuhvata seanjem,
a budunost obuhvata matom, onda Diltaj uoava da je sadanjost ispunjena
prolostima, a u sebi nosi budunost. Dakle, mata polazi iz iste stvarnosti. A
znaajan doivljaj koji vezuje ono to doivljava sa onim koji doivljava
polazite je za matu. Taj doivljaj je za subjekt koji ga je doiveo u sadanjosti
nestvaran, ali kao onaj koji je ostao u seanju on inspirie matanje. Tako je
zapravo izvor mate u nestvarnom za onog koga doivljeno podstie da ga se
sea, projektujui sadraje doivljenog i smerajui ka matanom ostvarenju.
Ali ukoliko projekcija nije ispunjena sadrajem doivljenog i ne temelji se na
njegovom iscrpljivanju, kao konstrukt lien sadraja, projekcija je neotporna
na nitavnost stvarnosti. Meutim, i ako projekcija mate crpe sadraj iz
doivljenog to nije dovoljan uslov za njeno ostajanje u ivotu, to potvruje i
Diltajeva tvrdnja da se doivljaji ne reprodukuju sami od sebe. Naime, ukoliko
mata subjekta crpe svoju imaginarnu postojanost iz doivljaja nezavisno od
realiteta, koji je zapravo bio izvor tog doivljaja, ona izbegava da doivljaj, ne
povezujui ga sa novodoivnjenim u realitetu, (iz izvora) (pre)oblikuje. Time
je u toku vremena uvek u istoj poziciji, ali sve udaljenija od stvarnosti, odnosno
budue sadanjosti koja joj sve vie izmie, a sa njom mogunost bilo kakvog
ostvarenja. Pri tom ovo nepostojanje ne bi trebalo shvatiti u smislu neostvarenja
nekakve elje u sadanjosti, ve se misli o nemogunosti postojanja uopte, ni
kao mentalnog ina. Takav koji ne postoji, ne samo da ne postoji kao izraen
ospoljen u stvarnosti, nego kao onaj koji ne pridaje znaaj, ne pamti, oteuje
vezujui se za samo tadanji doivljaj. Time se subjekt vezuje za tu prolu
deliminu stvarnost preko koje je oigledno da je doivljaj postojao. On
nastoji da zahvati celovitost na osnovu samo te deliminosti, i time uvlai
celovitost u svoju deliminost i svaka novost realiteta slae se po potrebi mate
185
utemeljene u deliminom, a realitet ostaje i tee nezavisno od onih koje treba

da pogaa. Ne postoji interes za vezanost i uvezivanje za pridavanje znaaja
nadolazeem ve prividnost postojanja veze. Tako ono postaje oslonjeno na
sebe samo, hranjeno samo sobom, ali ne kao ivo. Jer za Diltaja ivot je tok
koji postoji samo u sadanjosti, tj. stvarnosti. Doivljaj sa njim uspostavlja
odnos. Ali ovakav odnos prema stvarnosti nije iv, on bi ak vodio i samom
poricanju postojanja nekad doivljenog. Doivljaj jeste postojao, ali uskraen
za odnoenje prema ivotu je iezao, a kao takav nesposoban za ivot razvezan
na emocionalno, afektivno, ... pluta pri pokuaju da stvori doivljaj, da ga se
seti i uvee, jer kao ovakvo ono ne moe uspostaviti odnos sa stvarnou.
Podvodei ivot pod takav doivljaj, ne samo da on vie nije iv zbog prestanka
crpljenja smisla iz realnosti, ve onaj koji tako postupa gubi taku oslonca.
Vezujui se za nekad stvarni doivljaj, mi u njemu ubijamo ono nestvarno,
ono koje bi samo nama u sadanjem doivljaju bilo prisutno. Time se gubi
nestvarno koje postoji za nas, koje je podstaknuto jedinstvenim doivljajem.
Gubi se nae nestvarno koje je izvor mate. Nekad stvarni doivljaj nam nije
po sebi razumljiv, ve jedino kroz neposrednu stvarnost u kojoj on ima trag
nestvarnosti za sadanjost i iznova se hrani njome i razumeva je. Cena gubitka
nestvarnog u tenji za nekad stvarnim doivljajem, u kom se stvarnost
redukuje i uvlai u seanje na nekad stvarni doivljaj jeste to da celokupan
odnos prema stvarnosti biva udaljen od nje. Iezava doivljavanje nekada
stvarnog doivljaja, i time njegova sposobnost da uspostavi vezu sa nekad
stvarnim doivljajem i uopte sa njegovim ivotom. Onda je to pozicija u
kojoj se ne moe uspostaviti odnos prema stvarnosti, ali ni seanjem ona bitna
taka oslonca stvarnog za koju je bio povezan sa nekad stvarnim doivljajem.
Iz ove pozicije on ezne za doivljajem stvarnoga, ali i za nekad stvarnim
doivljajem, jer mu vie ni on nije dostupan. Onaj koji tako ini nastoji da se
povee sa stvarnou, ali bez sposobnosti da se odnosi doivljajem, on se
zapravo onim to doivljaj ini to u njemu kao razvezano postoji vezuje za
stvarnost. Ali tada e on poeti da uvezuje stvari nezavisno od stvarnog
pojavljivanja dogaaja i doivljaja kojima vie nije u stanju da raspolae. U
ovoj ravni ovek gubi dimenzionalnost, a time i mogunost da unosi oblije u
stvarnost. Ne u smislu da ovek nema oseaj za stvarnost, da je u nekakvom
matanju, ve njemu ni nestvarno nije dostupno. Ne postoji dokaz da ono to
je stvarno nije nestvarno za nas i ono to je nestvarno za nas nije stvarno.
Ovde se nestvarno i stvarno ne uzimaju kao nekakve suprotnosti, niti u smislu
da stvarno postoji, a nestvarno ne. Ve ne postoji opravdanost da nestvarno za
nas postoji, da je inicirano doivljajem stvarnog, i da se stvarno uopte moe
doiveti. Moda bi klju za razlikovanje stvarnog i nestvarnog ne u smislu
186
nekakvog dualizma, ve postojanja i stavarnog i nestvarnog bio u uzroku

nekad stvarnog doivljaja od koga je potekla mata. Pri emu bi iz ove pozicije
mogao da se uveri da je doivljaj zaista postojao kao stvaran, a da je ta
nestvarnost proistekla iz doivljaja za nas postojala. Postojala kao nestvarnost
za nas, kao uzor za iscrpljivanje doivljenog seanjem koje je projekcijom mate
je teilo da se ostvari. Meutim, kada je stvarnost tj. dogaanja u njoj slagana
prema potrebi mate vezane samo za iscrpljivanje doivljaja (ili ak deliminost
samog doivljaja), tada taj nekad stvarni doivljaj postaje ,,bogatiji10 nego to
je u izvornom smislu bio, i za onoga koji se tako ophodi time je sveprisutniji
kao ,,stvarnost. Zato on sve tee moe napustiti odnos prema stvarnosti koji
je utemeljen u deliminom doivljaju jer bi to znailo napustiti sve ono to za
njega kao stvarno ,,postoji. A naputanje onoga u emu je boravio i koje mu
je zbog ugodnosti postalo blisko i ne samo blisko ve vrsto vezano za ono za
ta je uveren da on jeste, bilo bi ravno samoponitenju. Ako ne postoji
stvarnost u kojoj boravi ne postoji ni on kao takav to vodi dogaanju pri
kojem se ostaje bez stvarnost i bez sebe. U ovakvom dvostrukom gubitku
odnoenja prema stvarima i prema sebi, da li je mogue povratiti oseaj za
stvarnost? Za vraanje postojanja stvarnog i nestvarnog u stvarnost, i uopte
za mogunost dodira sa stvarnou i sadanjou u njoj, on morao napustiti
sve to je na tom doivljaju izgraeno, pri emu bi tek u takvom stanju
uverenosti u nepostojanje svega to za njega ,,postoji mogli govoriti o
nekakvom razreenju koje dolazi od uzroka. Takvo stanje sruene ,,stvarnosti
proizvelo bi za njega oseaj nametnutosti prave stvarnosti i te sadanjosti u
njoj. Ono bi izazvalo nametnutost okolnih stvari pri kojima ne postoji prostor
za njega kao takvog niti za razumljivost svega to sa sobom nosi. Tu bismo
mogli govoriti o fakticitetu okolnih stvari i njegovog ,,iskustva faktinosti za
koje je zasluna sama povest koja see u osnove doivljenog i pomerajui iz
temelja ovakav odnos primorava subjekt da ostane pri stvarnosti, poto bi
ruenjem njegove prividnosti ona morala ostati jedino mesto. Tada bi poavi
od uzroka on mogao da ispita njegovu znaajnost za njega koji je doiveo i
znaaj tog doivljaja u njegovom ivotu i znaaj odnoenja prema stvarnosti iz
ivota. Konano, mogao bi da razume svu teinu znaaja naina postojanja
stvarnosti i njenu zavisnost od ivota. Za ovakvo utvrivanje znaaja vailo bi
napred pomenuto sezanje dalje od samog doivljaja prouzrokovanja. Tako
bi odjek ovog pogaanja od strane povesti, koje moe svako iskusiti, opet
zavisio od dubine pogaanja odnosno naina na koji to pogaanje prima onaj
10 ,,Bogatiji u smislu da je takav doivljaj sve ire prisutan time to se samo na osnovu njega
uspostavlja odnos prema stvarnosti, pa stvari poprimaju iskljuivo njegova obeleja. Time je
stvarnost redukovana, a takav doivljaj daleko od svog izvornog, nekad doivljenog doivljaja.
187
koji e ga iskusiti, a nepolaenje od uzroka ostajalo bi uvek na nivou

neizrecivosti. Ovakvo iskustvo kada bi se osvestilo ne bi trebalo shvatiti samo
u smislu greke, samoprevare, ve kao ,,boravljenje u neemu to nije
stvarnost, a to nije ni izvan nje, jer da bi znao ta je izvan nje morao bi znati
ta je stvarnost, a kao sadanja ona mu se prikazuje u potpunoj stranosti, ona
koja, bez njega, za njega ne postoji. Pri tom mu povest dokazuje da to to mu
se njegovom uglavljenou u doivljaj prikazalo kao stvarnost ne postoji11.
Gde bi on pri ovoj zateenosti u stvarnosti povezivanje sa njom i u njoj morao
da zapone polaenjem od uzroka odnosno poetnog dogaaja koji se morao
desiti u stvarnosti.
Ako sada vie puta pomenuti dogaaj kao uzrok koji se mora desiti u
stvarnosti promislimo, to bi znailo da on ima nekakvo svoje odredite tj.
prostor, ljude, predmet ili drugo to u tom dogaanju uestvuje a to je bilo
znaajno za doivljaj. Ovim nam se pokazuje ono to Diltaj prepoznaje da
je u doivljaju u kom nam je dato nekakvo duevno stanje u isti mah data
i predmetnost okolnog sveta12, a ako bismo otili jo dalje ona koja nam
olakava pamenje, koja nas sea na znaajan trenutak i preko koje je to seanje
doivljajem uopte mogue. Ovde se ne misli da je ono predmetno neto
veno i po sebi za nas vano, ve je njegova bitnost u slikanju pamenja pri
seanju i pri pokretanju doivljenog i preko konkretnih stvari u naknadnom
stvarnijem, potpunijem, jasnijem povezivanju koja se objedinjuje i razumeva
duevnim stanjem, ali ostaje uvek otvorena u svojoj materijalnosti u seanju
za vraanje i njeno snanije razumevanje kad za oveka to u ivotu bude
potrebno, ili kada ga samo pogaanje povesti upuuje ili ak u prethodnom
sluaju primorava na to.
Mesto susretanja Diltaja i Platona
...Predmet nije stvarnost kakva postoji za neki duh
koji spoznaje, nego svojstvo mene samog i stvari koje
nastupa u ivotnim odnosima...13 (Diltaj)
11 Ovo ne treba shvatiti u smislu delovanja fantazije u kom se izgrauje jedan drugi svet razliit
od sveta naeg delanja i nastaje miljenje u slikama u kojem fantazija stie novu slobodu. Gde
su pokreta injenice, koje daleko od linih interesa ili prolosti, vode oseanja, a iz snage da
izrazi takva stanja nastaje obdarenost fantazije u sferi rei. Tu Diltaj za primer uzima pesnika koji
svako unutranje stanje izraava melodijom jezika. Ovakvo razumevanje delovanja fantazije je u
Diltajevoj knjizi Doivljaj i pesnitvo str. 139211.
12 Vilhelm Diltaj, Doivljaj i pesnitvo, str. 157.
13 Vilhelm Diltaj, Doivljaj i pesnitvo, str. 142.
188
Platonov ejdos podrazumeva ulno opaljivo oblije i upuuje na samo

sutastvo kao njegovo izvorno znaenje, dok je Diltajevo izvorno znaenje
doivljaja, koji isto tako podrazumeva (se oslanja na) ulno oblije, u samom
ivotu. Kao to kod Platona ideja ne moe biti prisutna u stvari ve pri njoj
ili kod nje, tako kod Diltaja ivot nije u stvari nego pri njoj ili kod nje putem
oveka.
kod Platona mislei subjekt nije izvor inteligibilnosti, ve mjesto
njenoga primanja i prepoznavanja, tanije mjesto gdje se po sebi postojea
inteligibilnost pojavljuje, prepoznaje i utvruje.14 (Platon)
Za Platona izmeu ulno opaljivog i pojmovnog-misaonog ejdosa
ne samo to postoji sutinska veza, ve i sutinski ejdos moe biti dostupan
naem miljenju ba zato to je ono to je uoblieno, uoblieno upravo na slian
tj. ejdetski nain.15 Ako bismo ovo preveli u duhu Diltajeve misli, imajui u
vidu da je naelo u ivotu samom, onda bismo morali rei da ono to je
sutina (ili bolje smisao) naeg doivljaja stvari moe biti dostupna naem
razumevanju zato to su stvari pri naem odnosu sa njima uobliene na nain
primeren naelu ivota, odnosno ivot je mesto pri kojem nam se njihova
inteligibilnost pojavljuje, prepoznaje, utvruje, odrava, izraava i razumeva.
Pa kada ovo proirimo i na stvari koje ostaju u seanju obrazujui znaenja
kojima se vraamo i kao nestvarna iscrpljujemo, onda bi ova nestvarnost bila
kao nekakva sfera transcendencije u Dilatjevom smislu, odnosno ona koja
jeste neiscrpna ali iscrpljivanjem uva postojanost stvari, a time i znaenja
koja se pri njima u ivotu obrazuju i projekcijom mate smera da znaenjem
ispuni stvarnost, odnosno prostor svoje egzistencije. Transcendencija je u
ovom smislu ak kao nuna prisutna u ovekovom delovanju pri stvari.
Videli smo da se ubijajui ono nestvarno gubi stvarno, a time i odnoenje
prema stvarnosti i ivotu. Ona vie nije neto to je na strani onostranosti,
ve se, hteli to ili ne, tie oveka budui da je u stvarnosti kao bitan supstrat
njene postojanosti. A bez transcendencije, koja je neizbena za postojanje
stvarnosti i za odravanje ivota pri njoj, nemogue je da se dri stvar u
seanju, a pogotvo da se njome obrazuje znaenje i nastojanje da se izrazi
bivanje u njemu. Tada bi postojala uskraenost i za mogunost samoga
govora o biu koje bi bez razumevanja iz prostora ovekove egzistencije i bez
njegovog bivanja u smislu vodilo njegovom zaboravu, a kako bi to Diltaju
bilo blie samozaboravu s obzirom da je oveku potrebno pamenje da
bi sebe razumeo, a ne zato to pamenje po sebi ima nekakvu bitnost.
14 aslav D. Koprivica, Ideje i naela : istraivanje Platonove ontologije, str. 221.
15 aslav D. Koprivica, Ideje i naela : istraivanje Platonove ontologije, str. 223.
189
Zakljuak
Pamenje nije savreno, pa ni sve to je tradicijom ovetalo, zato nam
povest dolazi kao mogunost da se upamenom vraamo korigujui njegovu
bitnost za nas samim ivotom. I Platon nam govori o manjkavosti pamenja
kroz znakove. Time na neki nain ostavlja otvorenost za popravljivost onog
zapamenog koje je kao udaljeno od sadanje unutranjosti oveka mrtvo. Ali
ipak ne znai da mu se ovek zaboravom moe otrgnuti jer mu povest namee
kao nerazreeno ono pameno to mu se zbog zanemarenosti prikazuje
kao strano (kao to je pokazano u delu o Diltaju) ili ini njegova nastojanja
koja ne polaze od pamenoga nitavnim. Zato ne samo pojmovnom
dohvatljivou, ve nuno i nainom na koji se pred-pojmovno odnosimo
prema stvari inimo bie prisutnim i sebi dostupnijim, a ispranjene
pojmove o stvarima ispunjenijim. Tu bi se u svom doivljaju pri stvari,
stvar u svojoj neposrednosti mogla shvatiti kao materijalni trag u seanju
koji ga (seanje) pokree, oslikava znaenje koje svojom nestvarnou pri
seanju podstie crpljenje i potrebuje izraavanje koje je merodavno bivanju
u znaenju, odnosno izrazu bia. Diltaj na neki nain oslobaa stvar za
oveka ostavljajui mu da je pred-diskurzivno razumeva. Ovakva namera
je slina Platonovoj kada je iavi iz suprotnog smera (imenujui stvari)
smatrao da ime treba da oponaa karakter stvari. Ovo Platonovo nam se ini
ostvarivo sa Diltajevim razumevanjem stvari sa kojom ovek uspostavlja
ivotne odnose i kada njena postojanost proizlazi iz neposrednosti sa njom
tj. bivanju pri njoj.16 Ovde nam je veoma bitan materijalni trag kao nestvaran,
jer kada on ne bi postojao onda bismo seanjem mogli poneti sve to je za
nas dovoljno i mogli bismo bivati u sferi apstraktnosti. A kako nam se on pri
seanju doivljajem pokazuje kao oigledan, a ipak neposredno nedostupan,
onda je njegova odrivost mogua jedino oivljavanjem i projekcijom
mate koja crpljenjem doivljenog i reprezentacijama ga vezuje sa stvarima
neposredno prisutnim u svakodnevnosti. Tako se uspostavljanjem veze
transcendentnog (nestvarnog) pri sferi imanencije ostvaruje smisao koji je
u stvarnosti prisutan.
16 Tako bi, na primer, za onoga ko je slep, zvuk, dodir ili miris bili ono stvarsko, koje se
oformljuje iz njihovih ivotnih osnosa, a tek naknadno uvezujui to stvarsko u stanju je da pojmi
njegovo znaenje u smislu imena stvari; i ne samo to, ve i da na osnovu dostupnosti tih stvari
za njega, formira i one druge, njemu neposredno nedostupne, tj. neopaljive (npr. kada notom
imenuje boju).
190
Literatura:
1. Diltaj, Vilhelm, Doivljaj i pesnitvo, prevod: Saa Radoji, Novi Sad,
2004.
2. Diltaj, Vilhelm, Zasnivanje duhovnih nauka, prevod: Zoran ini,
Jelena Imirovi, Beograd, 1980.
3. Diltaj, Vilhelm, Izgradnja istorijskog sveta u duhovnim naukama,
prevod: Duica Gutea, Tatjana Detiek, Beograd, 1980.
4. Diltaj, Vilhelm, Pesnika imaginacija, elementi za jednu poetiku,
prevod: Olga Kostreevi, Sremski Karlovci, 1989.
5. Diltaj, Vilhelm, Sutina filozofije i drugi spisi, prevod: Milo Todorovi,
Sremski Karlovci, 1997.
6. Koprivica, D. aslav, Bie i sudbina: Hajdegerova misao izmeu
uzornosti i vremenitosti, Beograd, 2009, str. 2590.
7. Koprivica, D. aslav, Ideje i naela: istraivanje Platonove ontologije,
Sremski Karlovci, 2005.
8. Platon, Dijalozi, prevod: Vilhar Albin, Milo N. uri, Beograd, 1970.
9. Platon, Ijon, Gozba, Fedar, prevod: Milo N. uri, Beograd, 1970.
10. Platon, Kratil, prevod: Dinko tambak, Zagreb, 1967.
11. Platon, O jeziku i saznanju, prevod: Ivan Gaanski, Ksenija MarickiGaanski, Beograd, 1977.
12. Hajdeger, Martin, Ontologija: hermeneutika faktinosti, prevod: aslav
D. Koprivica, Novi Sad, 2007.
191
Psihologija
Ivana irovi
Tutorka: Prof. dr Sunica Zdravkovi
Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Beograd
Debata o predstavama: mentalno

pretraivanje izmiljenih mapa
Apstrakt
S namerom da razreimo neke od dilema debate o predstavama, primenile
smo modifikovani zadatak mentalne eksploracije izmiljene mape, gde je
izmiljena mapa sadrala konkretne pojmove u verbalnom ili vizuelnom
modalitetu. Ispitanicima (23 studenta prve godine psihologije) su prikazane
etri mape sastavljene iz linija (putanja) i pravougaonika (stanica). Raspored
putanja i stanica bio je istovetan na svim mapama, a variran je jedino sadraj
stanica. Sadraj su inili konkretni pojmovi predstavljeni: (1) reima, visokoili niskofrekventnim, (2) slikama pojmova (koji takoe mogu biti iskazani
visokoili niskofrekventnim reima). Zadatak ispitanika bio je da zapamti
mapu kako bi mogao da odredi rastojanje (broj stanica) izmeu bilo koje dve
zadate stanice. Na svim mapama, bez obzira na modalitet, repliciran je efekat
simbolike distance (vreme eksploracije distanci na mentalnom planu raslo
je sa poveanjem rastojanja na realnoj mapi). Dodatno, dobili smo razliku s
obzirom na modalitet mape: ispitanici za 650 mses bre prelaze distance na
mapama sa slikovnim sadrajem. Nasuprot tome, nije dobijen efekat frekvence
rei. Nai nalazi su u direktnoj suprotnosti sa pretpostavkama propozicionalne
teorije. Ukoliko bi se perceptivni kod transformisao u propozicioni, onda bi
ispitanici trebalo da reavaju verbalni zadatak bre od slikovnog. Takoe
za propozicioni kod bi bilo oekivano da frekvenca rei modifikuje vreme
eksploracije, a ovo nije pokazano ni na jednom modalitetu mapa. Vreme
eksploracije je iskljuivo u funkciji razdaljina na realnoj mapi.
Kljune rei: efekat simbolike distance, debata o predstavama, frekvenca rei
195
Pri pokuaju da se prisetimo prijatelja koga nismo videli godinama,

nastojaemo da u svesti rekreiramo njegov izgled, boju glasa ili miris
kolonjske vode koju je koristio. Pri tom emo formirati utiske koji
nalikuju perceptivnom iskustvu vienja, sluanja i oseanja mirisa. Upravo
opisani kognitivni procesi mogu se podvesti pod iri termin mentalnog
predstavljanja ili mentalne vizuelizacije (mental imagery).
Mentalno predstavljanje je vrsta kvazi-perceptualnog iskustva
njegov sadraj (mentalna predstava) nalikuje sadraju perceptualnog
iskustva (opaaju), ali se ono deava u odsustvu odgovarajueg spoljanjeg
stimulusa (Thomas, 1999). Kolokvijalno, na ovaj termin referiemo i
kada upotrebljavamo sintagme poput stvoriti sliku u glavi ili zamisliti
oseaj (ukusa, mirisa, dodira, kretanja). Iako svakom ulnom modalitetu
odgovaraju specifine mentalne predstave (vizuelne, olfaktorne, haptike,
auditivne, kinestetike i gustativne), najee razmatrani i prouavani oblik
predstavljaju vizuelne mentalne predstave.
Osnovno pitanje na koje kognitivni psiholozi nastoje da odgovore u
oblasti mentalnog predstavljanja je na koji nain su predstave reprezentovane
na mentalnom planu. Da li predstavama koje formiramo na osnovu senzacija
iz razliitih ulnih modaliteta odgovaraju i razliiti, analogni kodovi, ili su
sve predstave, bez obzira na ulni modalitet, reprezentovane na isti nain,
jedinstvenim kodom. Ovo pitanje pokrenulo je jednu od najivljih debata u
kognitivnoj psihologiji debatu o predstavama. Debata je zapoeta tokom
sedamdesetih godina prolog veka, a njena osnovna pitanja i danas su
aktuelna.
Nakon poluvekovne bihejvioristike dominacije, tek 60-ih godina
XX veka oivelo je interesovanje za istraivanje mentalnog predstavljanja.
Alan Paivio bio je pionir tih istraivanja. On 60-ih godina vri seriju
eksperimenata u kojima nalazi da je u zadacima slobodne reprodukcije lake
reprodukovati konkretne rei koje se mogu vizuelno predstaviti, u odnosu
na apstraktne rei koje se ne mogu iskusiti ulnim modalitetima (Paivio,
1969, 1971; Paivio & Csapo, 1969). Paivio postavlja teoriju dvostrukog koda,
po kojoj su sadraji u memoriji reprezentovani na dva naina u verbalnom
i analognom kodu. Analogni kod koristimo za vizuelne predstave, kao i za
predstave iz drugih ulnih modaliteta, dok verbalnim kodom kodiramo
apstraktne sadraje one koje smo usvojili koristei jezik. Konkretni
pojmovi kodovani su na dva naina analogno i verbalno, dok je verbalni
kod jedini kojim reprezentujemo apstraktne pojmove (Paivio, 1986).
I na osnovu potonjih eksperimenata, utvreno je da izmeu analognih i
simbolikih predstava postoje znaajne razlike u kognitivnoj obradi, pre
196
svega u skladitenju i pobuivanju verbalnog i slikovnog materijala (Beg

& Paivio, 1969). Ubrzo po nastanku ove teorije, ali i zbog oivljenog
interesovovanja za mnemotehnike zasnovane na vizuelnom predstavljanju,
usledio je niz njenih eksperimentalnih provera, kao i razvoj novih teorijskih
gledita (Bedli, 2004).
Jedan od klasinih eksperimenata o mentalnom predstavljanju izveli
su epard i Meclerova (Shepard & Metzler, 1971). Svojim ispitanicima
prikazivali su parove slika trodemenzionalnih kompleksnih objekata,
rotiranih pod odreenim uglom. Zadatak ispitanika bio je da odlue da
li je drugi prikazani objekat, iako zarotiran, identian prvom. Pokazalo se
da je vreme prepoznavanja u idealno linearnom odnosu sa veliinom ugla
pod kojim je prikazan drugi objekat (objekat meta). Autori su zakljuili
da ispitanici zapravo vre mentalnu rotaciju objekta mete sve dok se on ne
poklopi sa prvoprikazanim objektom. Rezultate ovog eksperimenta epard
i Kuper tumae u svetlu ideje da je manipulisanje objektima na mentalnom
planu analogno realnim manipulacijama (Shepard & Cooper, 1982).
Mojer svojim eksperimentima pokazuje i da je veliina objekata na
mentalnom planu tretira analogno: odnos veliina mentalne predstave
i veliina realnih scena proporcionalno je umanjen ili uvean (Moyer,
1973). Sline nalaze utvrdio je i Koslin. Ukoliko u istu mentalnu predstavu
ukljuimo realnu sliku slona i mia, bre emo reagovati na pitanje da li
slon ima noge, nego ukoliko zamislimo minijaturnog slona i dinovskog
mia (Kosslyn, 1975). Ovim eksperimentima pokazano je da se realativni
odnos veliina zadrava i na mentalnoj slici, pa je ona srazmerna opaanom
sadraju.
Koslin je na ideji da mentalna predstava, pored relativnog odnosa
dimenzija, uva i metrijske karakteristike opaene scene, sproveo vie eksperimenata (Kosslyn, 1975,1978, 1980, 1981, 1994). Jedan od klasinih
eksperimenata koji je takoe pokazao da odlike realnih vizuelnih scena
ostaju konzervirane u svim svojim karakteristikama i na mentalnim
predstavama, jeste eksperiment sa mapom izmiljenog ostrva iz 1978.
godine. Ispitanicima je prikazivana mapa ostrva na kojoj je bilo rasporeeno
sedam razliitih objekata na sedam lokacija koje su bile meusobno razliito
udaljene. Prvi zadatak ispitanika bio je da memoriu izgled mape sa tanim
sadrajem i rasporedom objekata, za ta su na raspolaganju imali 5 minuta.
Nakon to bi memorisali mapu, ona bi bila uklonjena, a ispitaniku bi bilo
naloeno da u mislima rekreira sliku mape sa svim sadrajima na njoj. Zatim
bi ispitanik imao zadatak da se mentalno kree (zamiljajui crnu taku kako
lebdi iznad mape) od jedne lokacije ka drugoj. Za poetak kretanja ispitanik
197
bi pritisnuo taster start, a za kraj kretanja taster stop. Zavisna varijabla

bilo je vreme izmereno izmeu pritiskanja ova dva tastera. Kada je Koslin
analizirao vremena reakcije kretanja izmeu razliitih lokacija, pronaao je
da vremena reakcije i odgovarajue razdaljine stoje u linearnom odnosu.
Odnosno, vreme skeniranja predstave linearno je raslo sa poveanjem
distance izmeu lokacija. Ovaj efekat nazvan je efekat simbolike distance
(Kosslyn, Ball & Reiser, 1978).
Nalaze ovog eksperimenta, kao i prethodno navedene, Koslin je
interpretirao u svetlu analogne teorije iji je i glavni predstavnik. Analogna
teorija tvrdi da mentalne predstave zadravaju veinu karakteristika
predstavljenih objekata, meu kojima su i prostorni odnosi. Procesi
mentalnog predstavljanja ukljuuju i prostornu dimenziju, pa raspored
lokacija u prostoru ostaje sauvan i na mentalnoj predstavi. Lokacije na
predstavi reprezentovane su skupom taaka povezanih na nain koji
korespondira sa vezama meu realnim lokacijama. Pored toga, predstave
ukljuuju i odreene propozicione informacije o onome to se predstavlja,
pa su pri mentalnom predstavljanju ukljueni i propozicionalni mehanizmi.
Analogna teorija pretpostavlja korespodentnost predstave i realne
scene.Metrijske karakteristike scene ostaju sauvane i na predstavi.
Predstava ima distancu, pa je potrebno vie vremena da se skeniraju vee
razdaljine. Pored toga, ima i veliinu, jer bre uoavamo karakteristike
objekata kada su predstavljeni kao vei, u odnosu na manju predstavu
istog objekta. Pored toga, eksperimenti mentalne rotacije pokazuju da je
predstavama mogue i manipulisati. Neurofiziolokim nalazima Koslin
dodatno podupire svoju teoriju po kojoj su procesi predstavljanja bliski
perceptivnim procesima. Naime, pri mentalnom predstavljanju angauje
se vizuelno polje, V1 (Kosslyn, Sukel & Bly, 1999; Kosslyn, Ganis, &
Thompson, 2001).
Zenon Piliin je ponudio razliito tumaenja mehanizama koji lee u
pozadini mentalnog predstavljanja, pa i mentalne eksploracije distanci na
fikstivnim mapama. Tako je i zapoeta debata o predstavama. Obe teorije
slau se po pitanju toga da su predstave vrsta mentalnih reprezentacija,
ali njihovu prirodu tumae drugaije. Osnovno pitanje oko kog se ova
dva istraivaa ne slau tie se prostornih mehanizama mentalnog
predstavljanja. Koslin tvrdi da mentalno predstavljanje poiva na prostornim mehanizmima koji su ukljueni i u percepciju, dok Piliin tvrdi da
je zasnovano na skupu procesa koji su bliski jeziku, tzv. propozicionalnim
mehanizmima kojima se obrauje spacijalna informacija kodovana u
obliku diskretnih propozicija (Pylyshyn, 1973; prema Bedli, 2005).
198
Zenon Piliin smatra da je na utisak da prilikom formiranja mentalne

predstave mi stvaramo neto nalik slici samo je epifenomen, usputni
pratilac procesa koji su inherentno propozicionalni. Svi stimulusi (verbalni i
slikovni), i sve njihove karakteristike (pa i metrijske) koduju se na jedinstven
nain, pomou odvojenih propozicija skladitenih u dugotrajnoj memoriji
koje bivaju pobuene prilikom formiranja mentalnih predstava. Efekte
koje dobijaju predstavnici analogne teorije Piliin tumai tacitnim znanjem
o svetu oko nas (Pylyshyn, 1981). Usled instrukcija eksperimentatora
da simuliraju unutranje vienje da stvore sliku, vide ili mentalno
se kreemo, ispitanici proizvode glavne karakteritike vizuelnog iskustva
(Intons-Peterson, 1983). Efekat tacitnog znanja Intons-Petersonova i
Roskos-Evoldsenova demonstriraju u eksperimentu u kome je ispitancima
potrebno vie vremena kada zamiljaju da put prelaze sa uletom u ruci,
nego kada to ine sa balonom (Intons-Peterson & Roskos-Ewoldsen, 1988).
Koslinove nalaze u eksperimentu sa mapom zamiljenog ostrva Piliin
objanjava propozicionalnim mehanzmima mapiranja distance. Distance
na mentalnom planu mapirane propozicionalnim vorovima. vorovi
predstavljaju simbolike nosioce informacija o fizikim karakteristikama
opaenog, izmeu ostalog i o udaljenosti. to je distanca vea, bie potrebno
vie vorova da je opiu, pa e i kognitivna obrada iste distance trajati due
nego to bi trajala da je u pitanju kraa distanca. Ispitanici pored toga koriste
svoje tacitno znanje, pa se ponaaju u skladu sa onim to znaju da bi se
dogodilo u realnosti. Vodei se time da u realnosti za krae vreme prelazimo
manje distance, ispitanici i u zadacima mentalne eksploracije podeavaju
svoje mentalno kretanje parametrima nauenim u realnosti (Pylyshin,
1981).
Samo uz modifikaciju instrukcije koja je saoptavana ispitanicima,
Piliin nije replicirao Koslinove nalaze u eksperimentu sa mapom
izmiljenog ostrva. Umesto to im je reeno da zamisle da vide prvu
lokaciju na predstavi mape a onda da nau drugu lokaciju, Piliin od svojih
ispitanika trai da odrede na kojoj strani sveta se naspram prve nalazi druga
lokacija (Pylyshin, 1981).
U cilju rasvetljavanja osnovnog pitanja debate o predstavama, koje
se tie procesa na kojima se bazira formiranje, manipulacija i eksploracija
mentalnih predstava, primenile smo modifikovani zadatak mentalne
eksploracije izmiljene mape. Zato smo ispitale efekat simbolike distance
pri mentalnoj eksploraciji izmiljenih mapa sa verbalnim i slikovnim
sadrajem. Na mape bile su sastavljene iz linija (putanja) i pravougaonika
(stanica). Raspored putanja i stanica bio je istovetan na svim mapama, dok
199
je sadraj stanica varirao. U stanicama su mogli biti smeteni konkretni

pojmovi predstavljeni: (1) reima, visokoili niskofrekventnim, (2) slikama
pojmova (koji takoe mogu biti iskazani visokoili niskofrekventnim
reima).
Efekat simbolike distance je prilino robustan efekat. Njegovu
kognitivnu relevantnost potvrdile su i studije koje su ispitivale mentalnu
eksploraciju geografskih metalnih reprezentacija (Baum & Jonides, 1979;
Byrne, 1979; Stojanovi i Zdravkovi, 2007). Pored toga, u ovim studijama
koje su efekat simbolike distance istraivale na realnim lokacijama,
utvren je i nalaz da vreme eksploracije raste ukoliko se izmeu zadatih
lokacija nalazi jo nekoliko umetnutih. Torndojk je isti nalaz replicirao i
na fiktivnim mapama (Thorndyke, 1981). Dakle, pri mentalnoj eksploraciji,
umetnuti sadraji bivaju kognitivno obraeni i ovaj nalaz posluio je kao
inspiracija za konstruisanje stimulusa u ovom istraivanju.
Jo jedan od klasinih nalaza iz oblasti kognitivne psihologije posluio
je kao inspiracija autorkama ovog istraivanja. Zadacima leksike odluke, jo
sedamdesetih godina utvreno je da je uestalost (frekvenca) rei (Howes
& Solomon, 1951; Whaley, 1978), pored fonoloke structure (Coltheart,
Davelaar, Jonasson & Bener, 1977), izuzetno robustan faktor kognitivne
obrade pojedinanih rei. U zadacima leksike odluke, gde je zadatak
ispitanika da odlui da li je prikazani stimulus re ili pseudore, pokazano
je da ispitanici bre prepoznaju visokofrekventne rei nego niskofrekventne.
Ukoliko u osnovi propozicionalnih mehanizama lei simbolika struktura
koja je bliska jeziku, onda e faktori kognitivne obrade jezika svoj uticaj
vriti i na propozicionalne mehanizme.
U skladu sa iznetim nalazima, hipoteze koje proistiu iz analogne i
propozicionalne teorije u direktnoj su suprotnosti.
Analogna teorija oslanja se na teoriju dvostrukog koda koja je pokazala
da postoje znaajne razlike u kognitivnoj obradi verbalnog i slikovnog
materijala (slikovni material se bre pamti i bolje reprodukuje). U skladu
sa ovim istraivanjima, iako analogna teorija ne predvia koje bi se razlike
mogle ispoljiti u mentalnoj eksploraciji konkretnog verbalnog i slikovnog
materijala, moglo bi se oekivati da e i mentalna eksploracija slikovnog
materijala biti olakana ili bar ne oteana u odnosu na eksploraciju verbalnog
materijala. Ova teorija ne predvia uticaj frekvencije prikazanog sadraja na
mentalnu eksploraciju prikazane mape.
S druge strane, propozicionalna teorija, koja procese mentalnog
predstavljanja smeta na temelje simbolikih mehanizama bliskih jeziku,
predvia suprotne ishode. Ukoliko su mehanizmi predstavljanja bliski
200
jeziku, ispitanicima e biti potrebno manje vremena da izvre mentalnu

eksploraciju mapa sa reima, nego mapa sa slikama, jer je po ovoj teoriji
vizuelni kod potrebno transponovati u propozicionalni. Dodatno, faktor
frekvence prikazanog sadraja uticae na brzinu obrade mapa razliitih s
obzirom na ovaj faktor. Tako e ispitanicima biti potrebno manje vremena
da prelaze distance mapirane stanicama u kojima se nalaze visokofrekventne
rei u odnosu na mape sa niskofrekventnim reima. Takoe, isti efekat
ispoljie se i na mapama sa slikovnim materijalom.
Eksperiment
Efekat simbolike distance je robustan fenomen, repliciran na
razliitim stimulusima u brojnim prethodnim istraivanjima. S namerom
da razreimo neke od dilema debate o predstavama, mi smo modifikovale
zadatak mentalne eksploracije izmiljene mape tako to smo varirale sadraj
prikazanih mapa. U mapama koje smo kreirale za potrebe ovog istraivanja
sadraj je, za razliku od prethodnih istraivanja, bio variran po modalitetu i
frekvenci (Prilog 1). Specifian doprinos ovog istraivanja ogleda se u ovoj
modifikaciji.
Metod
Subjekti. U istraivanju je uestvovalo 23 studenta (20 ispitanika
enskog i 3 ispitanika mukog pola) prve godine osnovnih studija psihologije
Filozofskog fakulteta u Beogradu. Naknadno je iz analize iskljueno 4
ispitanika, pa je obrada rezultata izvrena na 19 ispitanika.
Nacrt. Korien je potpuno ponovljeni trofaktorski nacrt. Prvi faktor
predstavlja udaljenost izmeu stanica, koja je varirana na etri nivoa
(udaljenost mapirana sa dve, tri, etri i pet stanica). Drugi faktor je frekvenca
sadraja prikazanog u stanici, sa niskofrekventnim i visokofrekventnim
nivoima. S obzirom na to da li su zasiene verbalnim ili slikovnim sadrajem,
mape su varirane i po faktoru modalitet. Svi ispitanici sukcesivno su
uestvovali u svih 16 situacija.
Stimulusi. U programu Corel Draw kreirano je osam izmiljenih mapa,
etri eksperimentalne mape i etri kontrolne mape kojima je kontrolisana
zapamenost eksperimentalne mape. Svaka mapa sastojala se iz 6 linija
(putanja) i 7 pravougaonika (stanica). Izmeu svake dve stanice nalazila se
po jedna putanja, duga 8 cm. Raspored putanja i stanica bio je istovetan na
svim mapama, a variran je jedino sadraj stanica. Sadraj su inili konkretni
201
pojmovi predstavljeni: (1) reima, visokoili niskofrekventnim, (2) slikama

pojmova (koji takoe mogu biti iskazani visokoili niskofrekventnim
reima).
Pojmovi su odabrani pomou frekvencijskog renika odrednica
srpskog jezika. Birani su samo oni pojmovi koji imaju konkretnu i
specifinu vizuelnu predstavu (referiu na odreeni objekat koji e svi
ispitanici zamisliti na slian nain). Kvalitet selekcije proveren je pilotskim
istraivanjem u kojem su ispitanicima prikazane slike odabranih pojmova,
uz instrukciju da uz svaku sliku napiu ta se na njoj nalazi. Pojmovi su
prikazani na fotografijama na kojima su objekti zauzimali centralnu poziciju
na beloj pozadini, bez tekstualnih ili vizuelnih distraktornih sadraja.
Procedura. Istraivanje je sprovedeno individualno u prisustvu
eksperimentatora u Laboratoriji za eksperimentalnu psihologiju u Beogradu.
Poto bi proitao uputstvo, ispitanik je mogao da postavi dodatna pitanja
eksperimentatoru, nakon ega bi pristupio vebi. Potom bi pristupio prvom
eksperimentalnom zadatku, kada vie nije mogao da postavlja pitanja.
Ispitivanje je sprovedeno u kontrolisanim eksperimentalnim uslovima,
u aparatusu koji je otklanjao sve distraktorne vizuelne sadraje. Stimulusi su
prikazivani na ekranu na zadnjem zidu aparatusa, naspram subjekta koji bi
provukao glavu kroz otvor na prednjem zidu aparatusa.
Eksperiment se sastojao iz etri dela u kojima su ispitanici sukcesivno
uestvovali u etri odvojene eksperimentalne seanse. U svakoj seansi
ispitaniku je bila izloena po jedna kontrolna i jedna eksperimentalna
mapa. Redosled izlaganja mapa po seansama bio je intersubjektivno
kontrabalansiran. U svakoj seansi, ispitaniku bi bila prikazana mapa
(kontrolna, pa eksperimentalna, ili obrnutim redosledom). Ispitanik je imao
na raspolaganju tri minuta da potpuno zapamti izgled mape raspored
putanja i stanica, kao i sadraj stanica. Nakon to bi memorisao mapu, od
ispitanika bi bilo zatraeno da zamisli mapu, da generie njenu mentalnu
predstavu. Zatim bi pristupao zadacima mentalnog skeniranja mape. Tih
zadataka bilo je osam i redosled njihovih izlaganja bio je randomiziran. Po
dva zadatka zahtevala su kretanje du jedne putanje, izmeu dve stanice;
du dve putanje, izmeu tri stanice; du tri putanje, izmeu etri stanice
i du etri putanje, izmeu pet stanica. Na ekranu bi se, u trajanju od 3
sekunde, prvo pojavila instrukcija koju stanicu treba locirati na mentalnoj
slici mape (Pronai ZVEKA na mapi). Zatim bi se pojavila instrukcija do
koje se stanice treba mentalno kretati od prvoprikazane stanice (Krei se
od ZVEKA do BUMBAR). Ispitanik bi, kada bi bio spreman da otpone
mentalno kretanje, pritisnuo taster START, dok je pritiskom taster STOP
202
okonavao mentalno kretanje. Ispitanik se mentalno kretao tako to bi

zamiljao crnu taku kako lebdi iznad mape izmeu stanica, po zadatim
putanjama.
Dok je eksperimentalna mapa od ispitanika zahtevala samo mentalno
kretanje, kontrolne mape su ukljuivale i dodatni zadatak. Nakon to bi
okonao kretanje i pritisnuo taster STOP, od ispitanika bi bilo zahtevano
da pritiskom odgovarajueg broja na numerikoj tastaturi saopti koliko
se stanica nalazilo izmeu dve naznaene u prethodnom zadatku. Na ovaj
nain kontrolisana je nauenost mape, a iz dalje analize iskljueni su svi
ispitanici koji su nainili vie od jedne greke na sve etri mape.
Vreme reakcije mereno je od pritiska tastera START, do pritiska tastera
STOP u milisekundama (msec). Prva seansa, koja je ukljuivala uputstvo i
vebu, trajala je 20 minuta, dok su ostale seanse trajale po 15 minuta.

Rezultati i diskusija
Kako bi ekstremni rezultati bili odstranjeni, iz analize su iskljuena
svi ispitanici ije je vreme reakcije, u nekoj od eksperimentalnih situacija,
bilo izvan itervala od -/+ tri strandardne devijacije (3 ispitanika). Pored
toga, iz analize je iskljuen i jedan ispitanik koji je nainio vie greaka pri
eksploraciji kontrolnih mapa.
Podaci su obraeni trofaktorskom analizom varijanse za ponovljena
merenja. Sva tri faktora (distanca, frekvenca i modalitet) su bili ponovljeni.
Faktor distanca variran je u etri kategorije (1-4), frekvenca u dve
(visokofrekventni i niskofrekventni sadraj stanice), a modalitet takoe u
dve (verbalni i vizuelni) Kriterijumska varijabla u ovoj analizi bila je vreme
reakcije mereno u milisekundama.
Rezultati prikazani u tabeli 1 pokazuju da su znaajni glavni efekti
faktora distanca (F(3,18)=37,395, p=.000) i modalitet (F(1,18)=43,931,
p=.000), dok faktor frekvenca, ni samostalno, ni u jednoj kombinaciji, nije
dostignuo statistiku znaajnost. Takoe, znaajna je i interakcija faktora
distanca i modalitet (F(3,18)=3.559, p=.020).
Glavni nalaz istraivanja odnosi se na utvrene glavne efekte faktora
distanca i modalitet. Sa poveanjem rastojanja izmeu zadatih stanica, raste
i vreme reakcije na svim mapama, bez obzira na modalitet i frekvencu, s tim
to je prirataj u vremenu reakcije vei na mapama zasienim verbalnim
sadrajem.
203
Grafik 1. Proseno vreme reakcije na mapama sa verbalnim i slikovnim sadrajem
Efekat simbolike distance utvren je na svim mapama, bez obzira na

modalitet sadraja koji je bio prikazan na mapi. I u naem, modifikovanom
zadatku vreme eksploracije distanci na mentalnom planu raslo je sa
poveanjem rastojanja na realnoj mapi. Ovaj nalaz je u skladu sa Koslinovim
nalazima u eksperimentu sa izmiljenom mapom ostrva i potrvuje
relevantnost efekta simbolike distance i u naem, modifikovanom zadatku.
Dodatno, dobili smo razliku s obzirom na modalitet mape: ispitanici
znaajno bre prelaze distance na mapama sa slikovnim sadrajem. U
proseku im je trebalo oko 650 msec vie za verbalni sadraj. Nasuprot tome
nije dobijen efekat frekvence rei. Ispitanici za jedanko vreme prelaze mape
sa reima, bilo da se radi o niskofrekventnim ili visokofrekventnim reima.
Takoe, ni izmeu dve mape sa slikovnim sadrajem nije bilo razlika u
brzini mentalne eksploracije.
Utvrena je i interakcija faktora distanca i modalitet. Sa poveanjem
distance, raste i razlika izmeu brzine eksploracije mapa sa verbalnim i
slikovnim sadrajem.
I analogna i propozicionalna teorija nude objanjenje za efekat simbolike
distance. Analogna teorija linearni porast u vremenu eksploracije mentalnih
distanci s porastom realne udaljenosti objanjavaju korespodentnou
percepta i predstave. Propozicionisti pak, u svetlu svoje teorije, objanjavaju
da su distance na mentalnom planu mapirane propozicionalnim vorovima.
204
Tako vee distance mapira i vei broj vorova, pa e i kognitivna obrada vee
distance traiti vie vremena (Pylyshyn, 1981).
Imajui u vidu to da obe teorije nude svoje objanjenje mehanizama
na kojima efekat simbolike distance poiva, jasno je da ovaj efekat nema
eksplanatorni potencijal kojim bi jedna od suprotstavljenih teorija bila
potvrena ili oporgnuta. Upravo zato je zadatak mentalne eksploracije i
modifikovan. Hipoteze o obradi mapa zasienih verbalnim i slikovnim
sadrajima koje nudi analogna teorija direktno su suprotne hipotezama
propozicionalne teorije. Analogna teorija predvia da e i mentalna
eksploracija slikovnog materijala biti olakana u odnosu na eksploraciju
verbalnog materijala. S druge strane, propozicionalna teorija, predvia
suprotne ishode bru obradu mapa sa verbalnim sadrajima.
Poto je utvreno da je skeniranje mapa zasienih slikovnim sadrajem
za 650 msec bre nego skeniranje mapa zasienih verbalnim sadrajem, nai
nalazi nedvosmisleno idu u prilog analognoj teoriji mentalnog predstavljanja
koja predvia bru kognitivnu obradu slikovnog materijala u odnosu na
verbalnu. Pretpostavke propozicionalne teorije nisu potvrene. Da se
predstavljanje i eksploracija vre na osnovu propozicionih mehanizama,
slikovni kod bi morao biti prevedem u verbalni, a takav proces bi trajao
due od obrade iskljuivo verbalnog koda. Nai nalazi su pokazali ne samo
da se mape sa reima sporije obrauju, ve ni frekvenca sadraja nije uticala
na obradu ni na jednom modalitetu mape. Da se perceptivni kod prevodi
u propozicionalni, ne samo da bi mapu sa visokofrekventnim reima
ispitanici skenirali bre nego mapu sa niskofrekventnim reima, ve bi i
mapu sa slikovnim sadrajem koji se moe prevesti u visokofrekventne rei
bre obraivali u odnosu na drugu mapu sa slikovnim sadrajem. Nalazi
nisu potvrdili ovu pretostavku. Vreme eksploracije na mapama sa reima
iskljuivo zavisi od razdaljina na realnoj mapi.
Zkljuak
Osnovni cilj ovog istraivanja bio je da se utvrdi efekat simbolike
distance pri mentalnoj eksploraciji izmiljenih mapa sa verbalnim i
slikovnim sadrajem. Pored toga, elele smo da odgovorimo na pitanje
da li frekvenca sadraja koji se nalazi na mapi moe da modifikuje vreme
mentalne eksploracije zamiljene mape. Specifinost ovog istraivanja
odnosi se na prirodu modifikacije zadatka mentalne eksploracije koja je
uinjena, jer analizom prethodnih istraivanja nije utvreno da je sadraj
mapa sistematski variran na ovaj nain.
205
Nalazi naeg istraivanja idu direktno u prilog analognoj teoriji

mentalnog predstavljanja koja pretpostavlja laku kognitivnu obradu
perceptivnog materijala u odnosu na verbalni, i ne predvia uticaj frekvence
sadraja. S druge strane, dobijene rezultate teko je interpretirati iz ugla
propozicionalne teorije mentalnog predstavljanja.
LITERATURA
1. Baum, D.R. & Jonides, J. (1979) Cognitive maps: Comparative judgments
of memorized versus perceived distances. Memory and Cognition, 7,
462468.
2. Bedli, A. (2004). Ljudsko pamenje, Teorija i Praksa. Beograd, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva.
3. Byrne, R. (1979). Memory for urban geography. Quarterly Journal of
Experimental Psychology, 31, 147154.
4. Coltheart, M., Davelaar, E., Jonasson, T. & Bener, D. (1977). Acess to
the internal lexicon. In S. Dornic (Ed.) Attentioo and performance, VI,
London: Academic Press.
5. Galton, F. (1880). Statistics of Mental Imagery, Mind, 5, 301318.
6. Howes, D. H. & Solomon, R.L. (1951). Word-nonword classification
time. Journal of Experimental Psychology
7. Intons-Peterson, M.J. (1983). Imagery Paradigms: How Vulnerable
are They to Experimenters Expectations? Journal of Experimental
Psychology: Human Perception and Performance, 9, 394412.
8. Intons-Peterson, M. J., & Roskos-Ewoldsen, B. B. (1989). Sensoryperceptual qualities ofimages. Journal of Experimental Psychology:
Learning, Memory, and Cognition, 15, 188199.
9. Kora, . (2008). kole i sistemi u psihologiji. Beograd, Dosije
10. Kosslyn, S. M., Ganis, G. & Thompson, W. L. (2001). Neural Foundations
of Imagery. Nature Reviews: Neuroscience, 2, 635642.
11. Kosslyn, S. M., Sukel, K. E., & Bly, B. M. (1999). Squinting with the
Minds Eye, Effects of Stimulus Resolution on Imaginal and Perceptual
Comparisons. Memory and Cognition, 19, 276282.
12. Kosslyn S. M. (1994). Image and brain. The resolution of the imagery
debate. Cambridge (MA), MIT Press.
13. Kosslyn, S. M. & Hatfield, G. (1984). Representation without symbol
206
systems. Social Research, 51, 10191045.

14. Kosslyn, S. M. (1981). The Medium and the Message in Mental Imagery.
A Theory. Psychological Review, 88, 4666.
15. Kosslyn, S.M. (1980). Image and Mind. Cambridge, MA: Harvard
University Press.
16. Kosslyn S. M., Ball, T. & Reiser, B. J. (1978). Visual images preserve metric
spatial information. Evidence from studies of image scanning. Journal of
Experimental Psychology: Human Perception and Performance, 4, 47-60.
17. Kosslyn S. M. (1975). Information representation in visual images.
Cognitive psychology, 7, 341370.
18. Kosti, A. (2006). Kognitivna psihologija. Beograd, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva.
19. Moyer, R. S. (1973). Compering objects in memory. Evidence suggesting
an internal psychophysics. Perception and Psychophysics, 13, 180184.
20. Paivio, A. (1978). Comparison of mental clocks. Journal of Experimental
Psychology: Human Perception and Performance, 4, 6771.
21. Paivio, A. & Csapo, K (1973). Picture superiority in free recall: Imagery
or dual coding? Cognitive Psychology,
22. Begg, I. R. & Paivio, A. (1969). Concretness and imagery in sentence
meaning. Journal of Verbal Learning and Verbal Behaviour,8, 821827.
23. Paivio, A. (1971). Imagery and Verbal Processes. New York, Holt,
Rinehartand Winston.
24. Pylyshyn, Z. W. (2002). Mental Imagery. In search of a theory. Behavioral
and Brain Sciences, 25, 157-182
25. Pylyshyn, Z. W. (2001) Is the imagery debate over? If so, what was it
about? U E. Dupoux (Ed.) Language, brain and cognitive develepment.
Cambridge (MA), MIT Press
26. Pylyshyn, Z. W. (1984). Computation and Cognition, Toward a
Foundation for Cognitive Science. Cambridge (MA), MIT Press.
27. Pylyshyn, Z. W. (1981). The imagery debate. Analogue media versus tacit
knowledge. Psychological Review, 88, 1645.
28. Pylyshyn, Z.W. (1973). What the Minds Eye Tells the Minds Brain: A
Critique of Mental Imagery. Psychological Bulletin (80) 125.
29. Pylyshyn, Z. W. (1978). Imagery and artificial intelligence. Minnesota
Studies in the Philosophy of Science, 9, 1955.
207
30. Shepard, R. N. & Metzler, J. (1971). Mental rotation of three-dimensional

objects, Science, 171, 701703.
31. Shepard, R. N. & Cooper, L. A., (1982). Mental Images and Their
Transformations. Cambridge (MA), MIT Press
32. Stojanovi, R i Zdravkovi, S. (2007). Mentalna eksploracija distanci na
mapama i u realnom prostoru, Psihologija, 40 (I), 93110.
33. Thorndyke P. R. (1981). Distance estimation from cognitive maps.
Cognitive Psychology, 13, 526550
34. Thomas, N.J. (1999) Are Theories of Imagery Theories of Imagination?
An Active Perception Approach to Conscious Mental Content. Cognitive
Science, 23 (2), 207245.
35. Thomas, N. J. T. (1999b). Mental imagery. In E. N. Zalta (Ed.), The
Stanford encyclopedia of philosophy [Online serial]. URL http://plato.
stanford.edu/entries/mental-imagery/
36. Tye, M. (1991). The Imagery Debate, Cambridge, Massachusetts: The
MIT Press
37. Watson, J.B. (1913a). Psychology as the Behaviorist Views It. Psychological
Review (20) 158177.
PRILOZI
PRILOG 1. 1. Mapa zasiena niskofrekventnim reima
208
PRILOG 1. 2. Mapa zasiena visokofrekventnim reima
PRILOG 1. 3. Mapa zasiena slikama (koje se u verbalnom modalitetu mogu predstaviti

niskofrekventnim reima)
209
PRILOG 1. 4. Mapa zasiena slikama (koje se u verbalnom modalitetu mogu predstaviti

visokofrekventnim reima)
210
Drutvo znanja
Aleksandar Kosti
Tutorka: Vanja Ivoevi
Uloga obrazovanja u reformi javne uprave u Srbiji1*

Uvod
Od kraja 1980-ih godina, neoklasina ekonomija i politika doktrina
neoliberalizma postale su dominantne. Iako u najveem delu sveta nije
dolo do potpunog odustajanja od znaajne uloge drave, ipak su reforme
koje su se u tom periodu deavale u zemljama Zapada, delu Treeg sveta,
a posebno tranzicionim zemljama centralne, istone i jugoistone Evrope,
nesumnjivo bile usmerene ka neoliberalnom kapitalistikom ureenju.
Na prvi pogled, delovalo bi oekivano da se u takvom kontekstu reforma
dravne uprave sastojala samo u njenom smanjivanju, no to nije sluaj.
Prvo, kao to je ve pomenuto, od pridavanja velike vanosti javnoj
upravi se nije potpuno, a posebno ne svuda, odustalo (odlian primer
je Evropska unija). Drugo, iako neoliberalna (kao i klasina liberalna)
doktrina (barem implicitno) predstavlja deregulaciju kao neku vrstu
prirodnog stanja, slobodno trite i druge osnovne vrednosti liberalnog
sistema je neophodno stvoriti i braniti dravnom intervencijom, odnosno
stvaranjem propisa koji su preduslovi takvog sistema, a zatim i njihovim
ouvanjem.2 Zbog toga je posao reformisanja dravne uprave u novom
politikom i ekonomskom kontekstu jako sloen i nije jednostavno
usmeren ka smanjenju njenog posla, ve ka stvaranju dravne uprave
koja e na nain ekonominiji nego do sada obavljati (delimino) nove
poslove.
1 * U radu su predstavljeni rezultati jednog dela istraivanja koje je Centar za obrazovne politike
sproveo za potrebe TEMPUS projekta JP 144889-2008 Development of Public Administration and
Management Studies in Serbia.
2 Ovakvo osporavanje pojedinih elemenata liberalne ideologije je iznosio jo Karl Polanji (kao i
mnogi zastupnici institucionalne ekonomije posle njega) piui o klasinom liberalizmu. Za istu
kritiku u neto savremenijem kontekstu v. npr. Chaudhry, 1994: 2-8 i tamo navedenu literaturu. Te
teze nee biti opirnije razmatrane u ovom radu jer mu svakako nisu glavni predmet.
213
Osnovna ideja administrativne reforme u ekonomski razvijenim

zemljama jeste stvaranje javnog sektora iji se rad zasniva na rezultatima
koje postie, umesto na unapred propisanim krutim pravilima (v. Schick,
2003 i OECD, 2003: 2).3 Na ovaj nain se poveava efikasnost javnog
sektora, a on se neminovno i smanjuje, eliminiui delove koji se pokau
neefikasnim. Ujedno, dolazi do decentralizacije jer se najvanijim oruem
ovakve reforme smatra odreivanje visine javnog finansiranja uninkom,
to dovodi pre svega do fiskalne decentralizacije.4 Na ovaj nain bi trebalo da
se smanjuje uloga centralne dravne vlasti, to i jeste u skladu s ideolokom
osnovom reformi (up. Schick, 2003: 94-98). Ipak, i najrazvijenije zemlje
su daleko od zamiljenog ideala. Iako postoji sve vea tendencija procene
uinka u javnom sektoru na osnovu rezultata i efikasnosti, to jo uvek nije
jedino merilo, a svakako da se stalno postavlja pitanje i treba li da bude
(v. Schick, 94-98 i OECD, 2004).5 Kada je u pitanju prostor Evropske
unije, formulisana su etiri jasna principa upravnog prava, koja treba da
predstavljaju standarde funkcionisanja javne uprave u Evropskoj uniji
i tranzicioni putokaz za zemlje koje se pripremaju za lanstvo, a u koje
spada i Srbija. Ovi principi su: pouzdanost i predvidljivost, otvorenost
i transparentnost, odgovornost, i efikasnost i efektivnost (v. detaljnije u
OECD, 1999: 8-14). To znai da rad javne uprave treba da bude zasnovan
na vladavini prava, da svima treba da budu dostupne informacije o radu
javne uprave, da javna uprava mora preuzimati svaku vrstu odgovornosti
za rezultate svoga rada, kao i da rad javne uprave mora rezultirati efektima
koji se ele postii, i to da do tih efekata treba doi uz to manje trokove
(ne samo materijalne). Sa stanovita ovih principa, reforma javne uprave u
Evropskoj uniji je uspeno izvrena i postoji znaajan nivo homogenosti u
ovom polju na tom prostoru (OECD, 1999: 18-19).
U tranzicionim zemljama centralne, istone i jugoistone Evrope,
kao i u zemljama u razvoju, reforma javne uprave je voena insistiranjem
meunarodne zajednice na reformi i meunarodnom pomoi u njenom
3 Ovde se vidi analogija s prelaskom sa modernistike industrijske privrede na postindustrijsku
fleksibilnu proizvodnju, gde je takoe jedna od bitnijih karakteristika zamena standardizacije
postupka rada standardizacijom kvaliteta proizvoda (bilo kroz standarde koje je propisala drava,
bilo kroz one koje namee konkurencija na tritu).
4 tavie, strategija Svetske banke za reformu javnog sektora stavlja decentralizaciju na centralno
mesto u ovom procesu (World Bank, Reforming Public Institutions and Strengthening Governance:
A World Bank Strategy, nav. prema Straussman, 2007: 1108, figure 1).
5Neki od osnovnih problema koje sa sobom nosi tenja ka potpunom okretanju uinku i
efikasnosti, kao i kompromisni putevi u dalju reformu, dati su u OECD, 2003.
214
sprovoenju izgradnji kapaciteta (deteljnije o tome u Straussman,

2007, gde je dat upravo primer Srbije, odnosno pomoi USAID-a lokalnim
samoupravama). U zemljama u razvoju postoji velika raznovrsnost u
pogledu toga kako reforma izgleda, koliki je domaaj promena, kao i kakav
je njihov uticaj na kvalitet ivota. Dva paradigmatina primera mogu biti
deo zemalja june Azije, gde je izvrena sveobuhvatna reforma javne uprave
u cilju potovanja principa dobre vladavine i demokratizacije drutva
(Haque, 2001); te nekoliko zemalja pacifikog regiona i Mongolija, gde je
strani faktor na sebe preuzeo samo ulogu pomaganja ve preduzetih reformi
(Montgomerie i dr., 2005). U sluaju june Azije je bilo odreenih rezultata
na polju demokratizacije u onim zemljama koje su imale posebno nizak
nivo ispunjenosti demokratskih standarda, ali je bilo kakav drugi uticaj na
kvalitet ivota gotovo potpuno izostao, a poverenje graana u javni sektor
je ostalo na niskom nivou. Za razliku od june Azije, gde je izvreno prosto
preslikavanje ve spremnog zapadnog modela javne uprave, fokus strane (u
ovom sluaju najvie australijske) pomoi Indoneziji, Vijetnamu, Mongoliji
i pacifikim ostrvskim dravama, bio je na ogranienom delovanju, ali uz
obzir prema lokalnim kontekstima. Ovakvo delovanje je dalo promenljive
rezultate, ali se moe rei da je, iako ogranienog dejstva, ostvarilo znaajan
deo predvienih efekata. Kada su u pitanju postkomunistike evropske
(i centralnoazijske) zemlje, situacija je donekle jednostavnija. Poetkom
1990-ih se krenulo u uniformnu tranziciju ovih zemalja, ali se kasnije poelo
sa uvaavanjem lokalnih specifinosti i prilagoavanjem reforme (Verheijen,
2009: 4). Ipak, u velikom broju zemalja ove regije, nametnuo se jedan model
model Evropske unije jer su se vremenom sve one, izuzev lanica Zajednice
nezavisnih drava, opredelile za put ka lanstvu u Evropskoj uniji, a reforme
koje su u tom cilju preduzete postiu eljene rezultate (Verheijen, 2009: 4-5).
Tako je i reforma javne uprave u Srbiji zasnovana na optim principima
Evropskog administrativnog okvira [] i tzv. dobre vladavine [], kao
i konceptu tzv. otvorene uprave a odreeno je i pet osnovnih principa
reforme: decentralizacija, depolitizacija, profesionalizacija, racionalizacija
i modernizacija (Vlada Republike Srbije, 2004). Od zemalja u okruenju,
najbolji reper za ceo put reforme jeste Slovenija, koja je od republike bive
Jugoslavije postala lanica Evropske unije. Reforma u Sloveniji se zasniva
na pribliavanju javnog sektora privatnom po nainu funkcionisanja
kroz uvoenje novih naina upravljanja, decentralizaciju i smanjenje broja
propisa vezanih za javni sektor a u cilju vee efikasnosti, to poveava
priliv direktnih stranih investicija i smanjuje trokove funkcionisanja javnog
sektora (v. Setnikar-Cankar, 2006).
215
Obuka za rad u dravnoj upravi se obavlja pre stupanja u administraciju,

odmah po zapoinjanju rada i kasnije tokom rada u upravi. Konkretan nain
obuke u pogledu njene forme i sadraja se bitno razlikuje od zemlje do zemlje,
pa se ne moe govoriti ni o kakvom jedinstvenom modelu obuke za javnu
upravu (v. Freibert, 1997: 7-8 i passim; up. i razne komparativne studije o
obrazovanju u oblasti javne uprave, npr. OECD, 1996: 21-95; Connaughton
& Randma, 2003: 8-17; ARCADIS, 2004: 23-27 ili Mareti, 2005: 136-151).
Politika obuke za rad u javnoj upravi obino se vezuje za sistem zapoljavanja
koji se primenjuje u javnom sektoru karijerni ili sistem postavljenja, gde
u drugom, obuka gubi na znaaju i ponekad se svodi samo na adaptaciju
na radno mesto jer se dravni slubenici postavljaju prema strunosti za
probleme kojima bi trebalo da se bave. Ipak, striktna podela javnih uprava
na anglosaksonske s dominantnim sistemom postavljenja i kontinentalne
evropske koje karakterie karijerni sistem, sve je manje vidna jer se i jedne
i druge ve decenijama pribliavaju nekom prelaznom obliku politike
zapoljavanja u dravnoj upravi (v. Freibert, 1997, posebno 7-8 i 16). Jo
je jedno pitanje i u kakvoj vrsti institucija e se vriti obrazovanje za javnu
upravu. Obuka pre stupanja u administraciju se esto vri na univerzitetima
ili razliitim kolama za javnu upravu,6 a vrlo je esto i da nikakve posebne
prethodne obuke i nema (Freibert, 1997: 20-21). Inicijalna obuka je gotovo
uvek (kada postoji) poverena institucijama dravne uprave (ili kolama u
njihovom sastavu najsloeniji ovakav sistem ima Francuska), dok je kasnija
dodatna obuka u mnogim zemljama obavezna, a vri se ili u organizaciji drave
ili na univerzitetima. Posebna radna grupa Odeljenja Ujedinjenih nacija za
ekonomska i socijalna pitanja (United Nations Department of Economic and
Social Affairs DESA) i Meunarodnog udruenja kola i instituta za upravu
(International Association of Schools and Institutes of Administration IASIA)
je u periodu od 2005. do 2008. godine utvrdila standarde izvrsnosti u oblasti
obuke za rad u javnoj upravi (UN-DESA/IASIA Task Force, 2008, v. posebno
str. 5-7).7 Ti standardi su posveeni stvaranju uslova za obuku dravnih
slubenika koji e initi reformisanu javnu upravu koja pravi balans izmeu
efiksanosti i ispunjavanja irokog obima javnih zahteva. Takoe se insistira i
6 Vrlo koristan istorijski pregled akademskog interesovanja za dravnu upravu i uvid u trenutno
stanje discipline (s posebnim osvrtom na Evropsku uniju i tranzicione zemlje Evrope), dat je u
Randma & Connaughton, 2005.
7 Navedeno je sledeih osam standarda: 1) posveenost javnoj slubi, 2) zastupanje vrednosti
javnog interesa, 3) kombinovanje teorijske obuke, praktine obuke i rada u zajednici, 4) centralni
znaaj predavaa, 5) inkluzivnost kao srce programa, 6) kurikulum koji je svrsishodan i odgovara
potrebama, 7) kritian znaaj adekvatnih resursa i 8) balans saradnje i kompeticije.
216
na principu inkluzije. Iako to u standardima nije eksplicirano, pretpostavlja se

i akademsko interesovanje za polje dravne uprave, barem kada su u pitanju
oni koji e obuku sprovoditi (profesori, treneri, predavai, itd.).
Vlada Republike Srbije je, pre nego to e pristupiti stvaranju strategije
reforme dravne uprave, pokrenula projekat Sistem upravljanja ljudskim
resursima u dravnoj upravi Republike Srbije osnovne analize i trening,
koji se sastojao od dijagnostike studije situacije u navedenoj oblasti u Srbiji,
komparativne studije dravne uprave u drugim zemljama, izrada dokumenata
o politici rada u oblasti upravljanja ljudskim resursima i sprovoenje obuke
iz oblasti upravljanja ljudskim resursima i projektima. Dijagnostika studija
(Mller, 2002) samo se u manjem obimu bavi obrazovanjem dravnih
slubenika i daje preporuke koje pretpostavljaju sprovoenje obuke kroz
treninge, odnosno bez postojanja univerzitetskog ili slinog programa iz
oblasti javne uprave. Stanjem u oblasti obrazovanja za javnu upravu u Srbiji
se delimino bavi i veliki broj uporednih studija o zemljama u tranziciji (npr.
Connaughton & Verheijen, 2000; Connaughton & Randma, 2003). Za ovu
temu je svakako veoma znaajno navesti i izvetaj o studiji koja je ispitivala
potrebu za osnivanjem regionalne kole javne uprave na prostoru Zapadnog
Balkana (ARCADIS, 2004).
Sloeni model obuke dravnih slubenika predloen u studiji o osnivanju
regionalne kole jo uvek nije zaiveo,8 a preporuke iz dijagnostike studije i
kasnije odluke Vlade predstavljaju samo promenu u sadraju, ali ne i sistemu
obuke. Pored toga, grupa privatnih univerziteta je pokrenula 2008. godine
projekat unapreenja univerzitetskog obrazovanja iz oblasti javne uprave i
menadmenta. Cilj ovog rada jeste da, u svetlu trenutnog stanja javne uprave
u Srbiji, proklamovanih ciljeva njene reforme, postojeih modela ili inicijativa
u polju obrazovanja javne uprave u Srbiji, te meunarodnih iskustava i
standarda u toj oblasti, ispita kakva je uloga u tekuoj reformi javnih slubi u
Srbiji data obrazovanju i predloi modele obrazovanja javnih slubenika koji
bi mogli da postignu eljene rezultate.
Metode
Za potrebe utvrivanja trenutnog stanja javne uprave u Srbiji
konsultovani su postojei izvetaji koji se, barem delom, bave tom temom,
8Glavni razlog je sporost nacionalnih parlamenata u potvrivanju Sporazuma o osnivanju
regionalne kole. Narodna skuptina Republike Srbije je ovaj Sporazum potvrdila tek 29. juna
2010. godine (Narodna skuptina Republike Srbije, 2010), a sudei po tekstu sporazuma, izgleda
da zaivi ima samo deo preporuka iz studije.
217
a koji su izraeni za potrebe Vlade Srbije, meunarodnih organizacija

ili u okviru projekata vezanih za reformu javne uprave. Pored toga, u
obzir je uzeta i postojea regulativa u toj oblasti u Srbiji. Da bi se saznalo
koji su ciljevi postavljeni prilikom reforme javne uprave, koriena je
odgovarajua strategija koju je donela Vlada Republike Srbije, kao i najnoviji
dokumenti Evropske unije na temu napretka Srbije ka punopravnom
lanstvu. Opravdanje za korienje izvetaja Evropske unije u ovu svrhu
lei u snanom deklerativnom opredeljenju srpskih vlasti za lanstvo u
Evropskoj uniji kroz gotovo ceo period dosadanjih reformi javne uprave.
Aktuelno stanje u obrazovanju za javnu upravu u Srbiji je utvreno kroz:
1) utvrivanje formalno propisanih kvalifikacija za rad u dravnoj upravi,
2) konsultovanje odgovarajuih studijskih programa korienjem internet
prezentacija univerziteta u Srbiji, 3) pregled postojeeg sistema treninga
zaposlenih u javnoj upravi kroz internet prezentacije razliitih dravnih
organa i 4) pregled gradiva za pripremu dravnog strunog ispita ije je
polaganje (osim izuzetno) uslov za rad u dravnoj upravi.
Kako bi bilo mogue argumentovano davanje predloga za potencijalno
korisne modele obrazovanja za reformu javne uprave u Srbiji, pored
utvrivanja stanja u zemlji o kojoj je re, bilo je potrebno sprovesti i
komparativno ispitivanje postojeih obrazovnih praksi u toj oblasti, kao i
meunarodnih standarda kojima se tei. Za standarde u oblasti savremene
javne uprave, kao i obrazovanja za javnu upravu, konsultovani su dokumenti
najznaajnijih meunarodnih organizacija u ovoj oblasti (OECD, SIGMA,
IASIA). Informacije o komparativnom obrazovanju za javnu upravu su
dobijene kroz jedan deo istraivanja koje Centar za obrazovne politike
sprovodi u okviru TEMPUS projekta o obrazovanju za javnu upravu.
Koordinatorka ovog istraivanja je Vanja Ivoevi, dok su u delu istraivanja
relevantnom za ovaj rad pored nje i autora ovog rada uestvovale i Ivana
Boi i Jana Baevi. Za komparativnu analizu su odabrane iskljuivo zemlje
lanice Evropske unije zbog jasne orijentacije reforme javne uprave u Srbiji ka
pripremi za lanstvo u Evropskoj uniji. Analizom su obuhvaene: Bugarska,
Italija, panija, Austrija, Finska, Francuska, Nemaka, Portugal, Irska,
Slovenija, vedska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Detaljna analiza relevantnih
studijskih programa je raena za Bugarsku, Francusku, Nemaku, Portugal,
Ujedinjeno Kraljevstvo, paniju i Sloveniju, dok je u sluaju ostalih navedenih
zemalja samo utvreno opte stanje u ovoj oblasti. Ovakvim odabirom
zemalja za analizu su obuhvaene i postsocijalistike zemlje, i kontinentalne
stare lanice Evropske unije, i Ujedinjeno Kraljevstvo koje ima odreene
specifinosti u odnosu na kontinent kako u sistemu javne uprave, tako i u
218
obrazovnom sistemu. Za analizu studijskih programa je korien jedinstveni

okvir koji je omoguavao da se analiza obavi na standardizovan nain,
pogodan za kasniju komparaciju; pri tome se posebna panja obraala na
sledee aspekte: trajanje programa, tip programa, zastupljene discipline,
obrazovni ishodi i kompetencije i organizacija studija. Ovakvom analizom
je obuhvaeno 86 studijskih programa organizovanih od strane 30 razliitih
samostalnih visokokolskih institucija.
Trenutno stanje reforme javne uprave u Republici Srbiji i uloga
obrazovanja
Nakon petooktobarskih promena 2000. godine, Republika Srbija se,
najpre kao deo Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore, a
od 2006. godine kao samostalna zemlja, okrenula evropskim integracijama,
usled ega je tranzicija zapoeta desetak godina pre toga znaajno ubrzana
i stavljena na kolosek reformi usmerenih ka ostvarivanju evropskih
standarda u svim oblastima funkcionisanja drave. Uprkos relativno estim
promenama vlada u poslednjih deset godina i lutanjima u nekim drugim
oblastima reformi, moe se rei da postoji kontinuitet u reformi javne
uprave u njenoj modernizaciji, racionalizaciji i pribliavanju evropskim
standardima, ali i u sporijem sprovoenju reforme nego to je planirano.
Kako je bez sveobuhvatne promene stanja u dravnoj administraciji kakvo
je zateeno 2000. godine, bilo nemogue pribliiti se Evropskoj uniji, pa
ak ni sprovesti mnoge druge reformske procese, tranzicija dravne uprave
karakteristine za Srbiju devedesetih u savremenu evropsku javnu slubu
bila je predmet posebne panje stranih aktera tranzicionog procesa u Srbiji,
kako kroz stalno praenje napretka reforme (na primer kroz izvetaje
Evropske komisije), tako i kroz materijalnu i strunu pomo.
Dijagnoza stanja u dravnoj upravi Republike Srbije raena 2002.
godine, identifikovala je niz problema, mahom nastalih tokom devedesetih
godina dvadesetog veka. Posebno su naglaeni: previe prekomerno detaljnih
propisa koji reguliu rad dravne uprave tako da ga de facto nepotrebno
usporavaju i komplikuju (v. Mller, 2002: 30-42), mogunost prevelikog
politikog uticaja na rad javnih slubi usled velikog broja vanih pozicija na
kojima se nalaze postavljeni slubenici bliski ministrima (v. Mller, 2002:
42-54 i 62-80), nedostatak kontinuirane i sistematske obuke zaposlenih u
dravnoj upravi (v. Mller, 2002: 80-86), kao i nedovoljnu atraktivnost posla
usled ega moe doi (i dolazi) do kadrovskih problema (v. Mller, 2002: 8694). Kao to se i oekivalo, Melerova studija je pokazala da su neophodne
219
izuzetno velike promene u dravnoj upravi ne bi li se dostigli evropski

standardi. Ukratko, srpskoj administraciji su bile neophodne deregulacija,
depolitizacija, profesionalizacija i sistem plata, beneficija i napredovanja u
karijeri u veoj meri zasnovan na postignuu.
Strategija reforme dravne uprave je doneta tek 2004. godine, dve
godine nakon objavljivanja dijagnostike studije i etiri godine nakon
politike odluke da se krene u proevropske reforme. Glavni razlog ovakvog
odlaganja je verovatno bila reorganizacija odnosa izmeu Srbije i Crne
Gore, to je imalo velike posledice po stanje dravnog aparata. Nakon toga
se, s promenljivim uspehom, krenulo u sistematsku reformu, iji se rezultati
mogu pratiti i u godinjim izvetajima Evropske komisije o Srbiji. Iako su
srpski administrativni kapaciteti dobri, reforma se odvija sporo. Najvei
problemi su nedovoljni transparentnost, profesionalizam i odgovornost
javne uprave, kao i slaba podrka drave radu nezavisnih regulatornih tela
(Commission of the European Communities, 2009a: 54-55). Neki, ali ne
svi, zakoni vani za reformu javne uprave su doneti (up. Commission of
the European Communities, 2009b: 9), a Zakon o dravnim slubenicima
je ve doiveo i izmene i dopune.9 Ujedno, akcioni plan za implementaciju
Strategije reforme dravne uprave u Republici Srbiji nije auriran kako bi
pratio realnu situaciju (Commission of the European Communities, 2009b:
10).
Pitanju obrazovanja javnih slubenika se od poetka reforme u Srbiji
posveuje relativno malo panje. U dijagnostikoj studiji je data samo
sledea preporuka za obuku dravnih slubenika u budunosti:
Prema nalazima dijagnostike studije male su mogunosti za
organizovanje kontinuirane obuke dravnih slubenika. U cilju odravanja i
unapreivanja znanja i sposobnosti treba zapoeti sa treninzima zaposlenih
u dravnoj upravi. Tokom istraivanja je utvreno da su teme treninga kojima
je dodeljen visok prioritet tehnike pripreme zakona, teme o Evropskoj uniji,
informacionim tehnologijama i strani jezik. to se tie forme, jedno od
reenja za razvoj kompetencija zaposlenih u dravnoj upravi je kontinuiran
trening obezbeen kroz instituciju. Primeri nekih dopunskih inicijativa su
pokretljivost, promena posla, trening tokom rada, voenje projekta i sl.
(Mller, 2002: 120 i 122)
U navedenoj preporuci treba obratiti panju na dve stvari. Prvo, teme
9 Iako je re samo o nekoliko manjih izmena, potreba da se izmene i dopune nekog zakona vre
u okviru iste reformske strategije u okviru koje je on i donet ne govore pozitivno o paljivom
planiranju prilikom donoenja zakona.
220
koje su istaknute kao prioritetne u buduoj obuci dravnih slubenika su

one bez ijeg poznavanja je teko mogue ili nemogue obavljati veinu
poslova u dravnoj upravi, a posebno dravnoj upravi zemlje koja je na
putu ka lanstvu u Evropskoj uniji. Dakle, u trenutku kada se kretalo u
reformu javnog sektora, nije bilo mogue ni pomiljati na obuku koja bi
bila vezana za principe savremene javne uprave, poput odgovornosti,
efikasnosti, efektivnosti ili inkluzivnosti, niti na obuku u oblasti javnih
politika ili menadmenta u dravnoj upravi. Drugo, nije predloena
nikakva forma obuke koja bi se znaajno razlikovala od ve postojee, koja
oigledno donosi rezultate daleko ispod zadovoljavajuih, s obzirom da je
veina navedenih primera svakako praktikovana tokom pripravnitva, pa
i kasnije karijere. U Strategiji reforme dravne uprave u Republici Srbiji,
obuka slubenika se pominje u kontekstu profesionalizacije javne uprave (v.
Vlada Republike Srbije, 2004). Ovde obrazovanju slubenika jeste dodeljena
relativno znaajna uloga, a dugorono je planirano osnivanje trening centra
za sve zaposlene u dravnoj upravi, pored specifinih treninga koje bi neki
od njih dobijali u svojim matinim institucijama. Trening centar se u tom
kontekstu posmatra kao sledei korak u reformi obrazovanja dravnih
slubenika, nakon ve postojee forme pojedinanih seminara, kurseva i
kraih treninga, esto pomognutih od strane inostranih donatora. Dok se
postojei oblici treninga posmatraju kao neka vrsta prve pomoi koja
osposobljava one koji ve rade u dravnoj slubi za najelementarnije aspekte
novih zadataka koji su pred njima, trening centar bi trebalo da predstavlja
dugorono reenje za svestranu obuku razliitih profila dravnih slubenika.
Vrlo je vano to Strategija predvia da obuka slubenika bude kontinuiran
proces, bilo da je u pitanju niz pojedinanih seminara ili sistem obuke kroz
specijalni centar. Jedan takav centralni trening centar bi u budunosti trebalo
da bude ReSPA Regionalna kola za dravnu upravu. Ideja o osnivanju
takve kole je potekla iz Solunske agende za Zapadni Balkan iz juna 2003.
godine. Nakon toga je sprovedena studija o potrebama za ovakvom kolom i
obliku koji bi ona trebalo da dobije (ARCADIS, 2004). Studija je utvrdila da
bi najbolji pristup bio postepeni razvoj ove kole (u studiji nazvane SHEPAR
kola za visoko obrazovanje za reformu javne uprave) u vie faza. Proces
osnivanja trebalo je da traje od juna do decembra 2004. godine, da bi se prva
faza odvijala tokom 2005. i 2006. godine (ARCADIS, 2004: 64-66). Tokom
prve faze, u SHEPAR-u se ne bi izvodila obuka, ve bi on funkcionisao kao
centar za koordinaciju rada institucija koje se u zemljama regiona bave
obukom javnih slubenika. U fazi dva, od 2007. do 2009. godine trebalo je da
se pone sa treninzima i u samom SHEPAR-u, uz nastavljeno koordiniranje
221
rada nacionalnih trening institucija. Na kraju, poev od 2010. godine,

na ovo je trebalo da bude pridodata i akademska komponenta, odnosno
uvedene studije na visokokolskom nivou. Ipak, osnivanje ovog centra je jo
uvek u toku, a sudei po ugovoru o njegovom osnivanju (Narodna skuptina
Republike Srbije, 2010: 3-4), bie realizovana samo druga faza iz preporuka
studije izvedene 2004. godine.
Sve o emu je prethodno bilo rei ima uglavnom ili iskljuivo veze
samo sa obukom slubenika koji su ve stupili u javnu slubu, ali ne i sa
prethodnom obukom. Za svako radno mesto u dravnoj upravi propisan
je neophodni stepen strune spreme; za neka od radnih mesta za koja je
potrebna fakultetska sprema, naglaeno je i da se mora raditi o zavrenom
pravnom fakultetu. Takoe, za mesta za koja je potrebna najmanje srednja
struna sprema je potrebno imati i poloen dravni struni ispit.10 Osnovne
akademske studije prava postoje na svim dravnim i delu nedravnih
univerziteta u Republici Srbiji i na svim njima je upravno pravo obavezan
predmet,11 dok esto postoji i manji broj izbornih predmeta iz upravnog
prava ili upravne nauke, kao i manji broj drugih kurseva koji su na neki
nain povezani s poljem javne uprave. Najblie nekom obliku specijalizacije
za oblast dravne uprave jeste upravno-sudski modul na master studijama
Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Studije iz oblasti javne uprave
postoje samo na Fakultetu za dravnu upravu i administraciju Megatrend
univerziteta. Kada je u pitanju dravni struni ispit, danas se deklerativno
na njega obraa vie panje nego ranije i on nije vie samo uslov za
rad u organima dravne uprave, ve i sredstvo provere osposobljenosti
svakog dravnog slubenika da uspeno i profesionalno obavlja poslove u
organu u kome je zaposlen (Ili Preli, 2008: 18), dok se ranije sticanje
uverenja o poloenom strunom ispitu shvatalo kao neto to se gotovo
podrazumeva (Ili Preli, 2008: 18). Ispitivanje tvrdnje da se i u praksi
stanje zaista promenilo prevazilazi domete ovog rada. Sadrinski, dravni
struni ispit pokriva osnovne oblasti ije je poznavanje neophodno za rad
u dravnoj upravi (ustavno ureenje i sistem dravne uprave Republike
Srbije, osnovne elemente upravnog i radnog prava, kancelarijsko poslovanje
i osnove sistema Evropske unije; v. detaljnije u Eimovi i dr., 2008). Mnoge
teme neophodne u procesu reforme javne uprave nisu ni dotaknute (poput
10Programi za polaganje dravnog strunog ispita se razlikuju za kandidate sa srednjom i
kandidate sa viom ili visokom strunom spremom, ali je re o minimalnim razlikama, pa one
nee biti uzimane u obzir u daljem razmatranju.
11 Na pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu su i upravno pravo i upravna nauka obavezni
predmeti.
222
efikasnosti, efektivnosti, odgovornosti ili inkluzivnosti u radu javne uprave),

ni veinom studijskih programa prava, a jo manje programom za polaganje
dravnog strunog ispita.
Odreenih pokuaja da se nedostaci u obrazovanju za javnu upravu
otklone ima, najee u posrednoj ili neposrednoj saradnji s Evropskom
unijom. Redovno se odvijaju razni seminari za dravne slubenike o
temama vezanim za Evropsku uniju, esto u organizaciji upravo Kancelarije
za evropske integracije Vlade Republike Srbije. Ipak, ovo je saniranje samo
jednog od nedostataka u obrazovanju dravnih slubenika u Srbiji. Kada
je u pitanju obrazovanje za dravnu upravu na univerzitetskom nivou, i
tu postoje odreeni projekti u okviru TEMPUS programa. Prvi TEMPUS
projekat u Srbiji koji se bavio pitanjima na neki nain znaajnim za javnu
upravu jeste projekat koji je zapoeo 2005. godine sa ciljem da se na
Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu pokrenu postdiplomske
studije iz oblasti javnog zdravlja, sa studijskim programom u velikoj meri
posveenom oblasti zdravstvene politike, koja spada u domen poslova
jednog dela javne uprave (o razvoju i evaluaciji programa v. Jankovi i dr.,
2010; Bjegovi i dr., 2010 i Simi i dr. 2010). Nakon toga, 2006. godine je
otpoet dvogodinji projekat obezbeivanja treninga (ve zaposlenih)
javnih slubenika na Univerzitetu u Kragujevcu; ve pominjani projekat
unapreenja studija javne uprave u Srbiji je pokrenut 2008. godine, a od
2009. godine su u toku i dva projekta koja se bave obrazovnom politikom.
Iako su nesumnjivo znaajne, ovakve pojedinane inicijative teko da
mogu da zaista sistemski unaprede obrazovanje za javnu upravu. Za to je
neophodno delanje drave, a ostaje da se vidi da li je ratifikacija sporazuma
o osnivanju ReSPA prvi korak ka tome.
Dalje mogunosti za obrazovanje za rad u javnoj upravi u Republici
Srbiji
Kao to je ve reeno, ne postoji nikakav jedinstveni model obrazovanja
za javnu upravu, ak ni unutar Evropske unije, u kojoj se tei postavljanju
standarda i principa funkcionisanja na evropskom nivou. Ipak, uporedna
iskustva svakako jesu od koristi pri razmatranju obrazovanja za javnu upravu
u Srbiji. Prvo, irom Evrope se u reformi javne uprave tei istom ili slinom
cilju; drugo, kroz stvaranje Evropskog prostora visokog obrazovanja, ali i
kroz proces evropskih integracija uopte, mnoge karakteristike evropskih
obrazovnih sistema sve vie konvergiraju; i tree, postoje od strane
relevantnog tela utvreni meunarodni (na nivou irem od evropskog)
223
standardi izvrsnosti u obrazovanju u oblasti javne uprave (UN-DESA/

IASIA Task Force, 2008). Stoga ovaj odeljak predstavlja pokuaj da se na
osnovu komparativne analize visokog obrazovanja za javnu upravu u Evropi
daju predlozi za razvoj ovog polja u Srbiji.
Vie je razloga to je panja posveena pre svega visokom obrazovanju
umesto nekom od moguih sistema treninga. Najpre, standardi izvrsnosti
koje je odredila radna grupa DESA i IASIA, a koji su u potpunosti u liniji sa
reformama javne uprave koje se sprovode irom sveta, teko su adekvatno
ostvarivi bez postojanja studijskog programa iz oblasti javne uprave u
okviru sistema tercijarnog obrazovanja. Tu izneti zahtevi za istraivakim
(pored praktinog) iskustva barem dela nastavnog osoblja, te za obukom
za istraivanje u oblasti javne uprave kao segmentom obuke za rad u
njoj nisu neostvarivi kroz trenutno postojee disciplinarne okvire srpske
akademije, ali takva disciplinarna iscepkanost bavljenja ovim poljem
teko da olakava adekvatno dostizanje takvih standarda. Kao drugo,
odreeni aspekti reforme visokog obrazovanja mogu biti jako korisni u
razvoju obrazovanja za javnu upravu, mada oni u Srbiji nisu adekvatno
razvijeni. S jedne strane, razlikovanje akademskih i strukovnih studija prua
pogodnosti kada je u pitanju jedna prvenstveno primenjena disciplina, koju
okrenutost praksi pre svega razlikuje od disciplina kojima duguje osnove
svojih saznanja, a posebno ako doe do razvoja oblasti strukovnih studija
po ugledu na, na primer, njihove modele u Francuskoj, Ujedinjenom
Kraljevstvu ili Sjedinjenim Amerikim Dravama, to, dodue, u ovom
trenutku zakonski okvir u Srbiji ne omoguava. S druge strane, potencijalna
korist od akademskog bavljenja javnom upravom postoji i kada su u
pitanju krai treninzi jer bi neki od njih mogli predstavljati pohaanje
odreenih nastavnih modula, tj. manjih delova studijskih programa, za ta
u ovom trenutku takoe ne postoji zakonska osnova u Srbiji. Trei razlog
za okretanje ukljuivanju neposrednog bavljenja oblau javne uprave u
sistem tercijarnog obrazovanja moe se nai u samom postojanju Evropskog
prostora visokog obrazovanja. Naime, sve veoj slinosti i standardizaciji
sistema javne uprave u Evropi moglo bi samo da pogoduje konvergiranje
sistema obuke za rad u administraciji irom Evrope.
Studijski programi iz oblasti javne uprave su u Evropi najee
organizovani na master nivou; doktorski, a posebno programi osnovnih
studija iz ove oblasti su znatno rei. Studije javne uprave su prisutne i
kao akademske i kao strukovne studije, zavisno pre svega od specifinosti
nacionalnih obrazovnih sistema. Iako bi, u teoriji, obrazovni ishodi trebalo
da zavise od prethodnog, oni su jako slini irom Evrope i daleko ee
224
okrenuti potrebama rada u institucijama javne uprave nego u akademskoj

sferi. Primetna je tenja da se razvojem reforme javne uprave i reforme
obrazovnog sistema poveava multidisciplinarnost u obrazovanju za
rad u javnoj upravi, to i jeste jedan od najznaajnijih ciljeva izdvajanja
prouavanja javne uprave i poduavanja za javnu upravu iz tradicionalnih
disciplinarnih okvira.
Trenutne potrebe Srbije kada je u pitanju obrazovanje za javnu upravu
su svakako blie potrebama drugih tranzicionih zemalja nego onima koje
imaju stare lanice Evropske unije. Za razliku od dela zemalja Zapada
gde je glavna svrha master programa iz oblasti javne uprave usavravanje
tzv. srednjeg menadmenta u okviru administracije, dok se reforme u
daleko veoj meri sprovode u hodu, u Srbiji i drugim tranzicionim
zemljama (poput Bugarske) obrazovanje za rad u javnoj upravi jedan je od
kljunih mehanizama reforme. Stoga je potreba za osnovnim strukovnim
ili akademskim studijama iz oblasti javne uprave izraenija u tranzicionim
zemljama, pa otud i njihovo ee prisustvo u obrazovnim sistemima
Bugarske ili Slovenije, nego to je to sluaj u Nemakoj, Francuskoj ili
Ujedinjenom Kraljevstvu. Iz sadanjeg stanja reforme javne uprave u Srbiji
oigledno je da su rezultati koji postojei sistem obuke daje nedovoljno
dobri, kako u pogledu obuhvata dravnih slubenika, tako i u pogledu
raspona tema koje su obukom obuhvaene. S druge strane, iako bi razvoj
osnovnih (pre svega strukovnih) studija iz oblasti javne uprave trebalo da
ima prioritet kada je razvoj obrazovanja za javnu upravu u Srbiji u pitanju,
vii nivoi studija, kao i njihova akademska varijanta ne bi trebalo da budu
zapostavljene. Postavljanje zavravanja viih (pre svega drugog) stepena
studija kao jednog od uslova za napredovanje u karijeri u javnoj slubi
bi svakako bio jedan od moguih koraka napred u reavanju problema
nezadovoljstva nedovoljno meritokratskim sistemom napredovanja u
dravnoj slubi. Kada su u pitanju akademske studije, koje bi pre svega
trebalo da obuavaju za akademsko bavljenje poljem javne uprave, one
bi mogle da doprinesu pruanju multidisciplinarnog pogleda na ovu
oblast, koji je u Srbiji nedovoljno zastupljen usled dominacije pravnikog
pogleda. Ipak, kada su akademske studije iz oblasti javne uprave u pitanju,
deluje verovatno da bi one pre svega bile privlane na master nivou, kao
to je i najei sluaj irom Evrope. Iako nisu vrena ispitivanja koja bi to
potvrdila, deluje da bi jedna primenjena multidisciplinarna oblast teko
mogla da konkurie tradicionalnim disciplinama ako je re o osnovnim
studijama i o obrazovanju za akademsku karijeru, posebno u kvantitativno
maloj akademskoj zajednici poput srpske. Opet, kada su u pitanju doktorske
225
studije, i specijalizacija i multidisciplinarni pristup su ee posledica

teme odabrane za disertaciju nego same strukture studijskog programa (u
Srbiji je ak to u manjoj meri sluaj nego npr. u Bugarskoj, Nemakoj ili
Ujedinjenom Kraljevstvu).
Kada su u pitanju discipline koje su neophodne u tercijarnom
obrazovanju u oblasti javne uprave, veoma je vano napraviti razliku izmeu
strukovnih i akademskih programa, koja je, negde u manjoj, a negde u
veoj meri, primetna u analiziranim studijskim programima u zemljama
Evropske unije.12 Disciplinarne potrebe u strukovnom obrazovanju za rad u
javnoj upravi se mogu iitati iz analiza trenutnog stanja u javnoj upravi u
Srbiji, kao i iz meunarodnih standarda i deklarisanih ciljeva reforme u toj
oblasti. O svemu tome je ve bilo rei. Jasno, kada je u pitanju obrazovanje
za akademsku karijeru iz oblasti javne uprave, nuna je, pored upoznavanja
sa stanjem uprave, komparativnim praksama i ciljevima reforme, i ozbiljnija
metodoloka i teorijska obuka, ne samo u oblasti upravne nauke u uem smislu,
ve i srodnih disciplina poput prava, teorije organizacije, makroekonomije,
politikologije, sociologije. Naravno, strukovno i akademsko obrazovanje u
jednoj istoj oblasti se ne sme posmatrati kao dva potpuno odvojena sveta,
ve se poslenici u jednoj i drugoj sferi moraju meusobno razumeti. Ukoliko
praktiari nisu opremljeni elementarnim metodolokim znanjima koja bi
im omoguila da razumeju rezultate naunih istraivanja u oblasti kojom se
bave i primene ih u obavljanju svog posla, onda takva istraivanja ne mogu
imati primenu. S druge strane, istraivai moraju biti upueni u radne prakse
praktiara jer bez toga ne bi mogli da imaju adekvatan uvid u polje koje
prouavaju. Prilikom disciplinarnog strukturisanja studijskog programa
iz oblasti javne uprave, trebalo bi obratiti panju na jo jedno. Jedan od
najvanijih ciljeva koje bi imalo izdvajanje programa u oblasti javne uprave
iz ve postojee disciplinarne raspodele multidisciplinarniji pristup nego
to je to do sada sluaj nee biti ostvaren ukoliko se novi studijski program
disciplinarno u potpunosti ili disproporcionalno u velikoj meri zasnuje na
samo jednoj disciplini, zavisno od institucije koja program kreira. Ovo se, u
izvesnoj meri, desilo u Bugarskoj i Portugalu. Svakako da bi u Srbiji postojala
opasnost od prevelikog upliva prava, a moda i menadmenta ili teorije
organizacije.
12U sluaju da nema podele na strukovne i akademske programe, ili da je ona nedovoljno
zaivela (kao trenutno u Srbiji), ovo razlikovanje je primetno izmeu programa koji kao svoje
obrazovne ishode navode sposobnost za rad u javnoj upravi i onih koji tu navode istraivaku
ili slinu karijeru. Kao to je ve reeno, ta granica nije svuda potpuno jasna kao u Ujedinjenom
Kraljevstvu ili Nemakoj, ali se po pravilu moe barem nazreti.
226
Na kraju, od znaaja je i obratiti panju na neka organizaciona pitanja

vezana za predloeni model obrazovanja za javnu upravu. Najpre, s
obzirom na specifinost polja javne uprave, vana je uloga drave. Trenutno
su propisani struna sprema za pojedina radna mesta, sadraj dravnog
strunog ispita, te da je za odreena radna mesta potrebna diploma pravnog
fakulteta. Mnogi ovde izneti predlozi podrazumevaju odreene promene
propisa uvoenje kvalifikacija iz oblasti javne uprave, proirivanje i
osavremenjivanje kruga tema ije se poznavanje zahteva kao uslov za rad
u dravnoj upravi, promene sistema napredovanja u dravnoj upravi tako
da on bude vie meritokratski. Svi navedeni i drugi propisi koji se tiu rada
u dravnoj slubi moraju uticati na formu i sadraj studijskih programa u
oblasti javne uprave jer je drava monopolistiki poslodavac u toj oblasti.
S obzirom da u Srbiji ve postoje studije javne uprave na privatnom
univerzitetu, uloga drave je u takvoj situaciji jo specifinija usled nuno
drugaijih odnosa drave s univerzitetima koje je sama osnovala i s onima
koje nije. Veoma je vano pitanje i institucija koje bi ovakve studijske
programe mogle u budunosti da organizuju. Ukoliko bi kreiranje
programa preuzeli sada postojei fakulteti ili visoke kole, izbegavanje
monodisciplinarnog pristupa bi moglo biti tee nego u ostalim moguim
sluajevima osnivanja novih visokih kola ili fakulteta ili organizacije
ovih studijskih programa na visokoobrazovnim ustanovama vieg nivoa
(univerziteta i sl. posebno ako bi dolo do njihove vee integracije u
odnosu na trenutno stanje). Odnos izmeu obuke na nivou tercijarnog
obrazovanja i treninga za zaposlene u javnoj upravi se takoe moe urediti
na razliite naine. Nema sumnje da kontinuirana edukacija zaposlenih
mora postojati i da i sadanji modeli barem donekle slue svrsi. Ipak,
razvojem visokog obrazovanja u oblasti javne uprave otvorile bi se dodatne
mogunosti za kontinuiranu edukaciju, na primer kroz modifikaciju
odreenih univerzitetskih/visokokolskih kurseva u kratkotrajne obuke
zaposlenih. Ove mogunosti bi se dodatno proirile ukoliko bi izmenama
zakonskog okvira bilo omogueno takozvano part-time studiranje. Takva
mogunost bi gotovo izvesno imala veliki uticaj na javljanje efekata razvoja
studijskih programa iz oblasti javne uprave na reformu javne uprave u Srbiji
u kratkom roku jer bi omoguila daleko veem broju ve zaposlenih da
proe ovaj vid dodatne obuke (pre svega se misli na drugi stepen studija).
Ipak, ni na jedno od pitanja pokrenutih u ovom pasusu se ne mogu dati
odgovori na osnovu dosadanjeg istraivanja. Nuno je izvriti ispitivanje
potreba poslodavaca i korisnika usluga u oblasti javne uprave i njihovih
ocena sadanjeg stanja. Sva takva ispitivanja raena u Srbiji su bila ili
227
nedovoljno detaljna za davanje odgovora na ova pitanja, ili su raena u

ranijim fazama reforme javne uprave, ili je sluaj bilo i jedno i drugo.
Zakljuak
U proteklih deset godine se u manjoj ili veoj meri radi na reformisanju
javne uprave u Republici Srbiji, a sa ciljem stvaranja savremenog servisa
sposobnog da funkcionie po standardima Evropske unije, balansirajui
izmeu efikasnosti rada i ispunjavanja to ireg opsega zahteva javnosti.
Iako se moe rei da su rezultati reformi zadovoljavajui, brzina kojom
se oni ostvaruju svakako to nije. Politiki zaokret koji je inicirao reformu
se dogodio jo 2000. godine, prve studije aktuelnog stanja u javnoj upravi
su izraene 2002. godine, da bi tek 2004. godine bila doneta odgovarajua
Vladina strategija. Ovakav trend sporosti u sprovoenju reformi javne uprave
prati i sfera obuke za rad u javnoj upravi. Iako je pitanje obrazovanja za
javnu upravu u javnosti manje vidljivo od, na primer, pitanja racionalizacije
njenog rada, ono je jedno od najznaajnijih pitanja u ovom procesu jer se
oekuje da se javna uprava transformie u slubu kakva je jo u nastajanju i u
zemljama Zapada, a kamo li u postkomunistikim tranzicionim sistemima.
Od javnih slubi u postkomunistikim zemljama (i zemljama u razvoju)
oekuje se gotovo sveobuhvatna promena principa funkcionisanja, praena
promenom kvalifikacija, znanja i vetina potrebnih za rad u javnoj upravi.
Na samom poetku reforme javne uprave u Srbiji, obrazovanju za rad
u njoj je poklonjeno izuzetno malo panje. Ipak, znaaj obrazovanja je
utvren relativno brzo, a reenje za nove potrebe u toj sferi se nije trailo
u obuci pre stupanja u slubu, ve u treninzima zaposlenih slubenika
kratkorono kroz seminare uglavnom specijalizovane za teme vezane
za Evropsku uniju, a dugorono kroz osnivanje centralizovanog trening
centra, mogue i meunarodnog u formi projekta ReSPA (ija realizacija se
ni nakon viegodinjeg probijanja prvobitnih rokova za njegovo osnivanje
gotovo ni ne nazire). Postojei sistem kratkih treninga i seminara, veinom
tema vezanih za evrointegracije i najee uz stranu pomo u organizaciji, ne
moe biti pravo reenje, pre svega zbog toga to je analiza stanja u dravnoj
upravi pokazala da postoje i daleko elementarniji problemi po pitanju (ne)
obuenosti. Najbolje reenje za te probleme bi mogla da predstavlja korenita
promena sistema obuke pre stupanja u slubu.
Organizacija obuke za rad u javnoj upravi (i prouavanje javne uprave)
u formi univerzitetskih i/ili visokokolskih studijskih programa prua niz
prednosti. Kao prvo, takav vid obuke ima najbolje izglede da dostigne
228
najvie mogue standarde. Drugo, stvaranjem takvih studijskih programa

bi se gotovo izvesno stvorio istinski multidisciplinaran pristup javnoj
upravi, to je najadekvatniji pristup jednoj primenjenoj disciplini. Tree,
bila bi olakana diferencijacija izmeu razliitih tipova i nivoa obrazovanja.
etvrto, institucionalizovalo bi se stvaranje istraivake i predavake baze
za oblast javne uprave, koja sada zavisi od pojedinanih interesovanja
poslenika iz oblasti raznih drutvenih i humanistikih disciplina, a koje u
jednoj relativno maloj akademskoj zajednici moe, ali i ne mora da ima u
odreenom trenutku. Pored svega toga, otvorile bi se (posebno uz adekvatne
izmene postojeeg zakonskog okvira visokog obrazovanja) nove mogunosti
za usavravanje javnih slubenika kroz proces doivotnog uenja.
Iako su u Evropi studijski programi iz oblasti javne uprave uobiajeni u
drugom ciklusu studija, u delu postkomunistikih zemalja su u veoj meri
nego na Zapadu prisutni i na dodiplomskom nivou. Potrebe Srbije su sline
potonjim, te bi, u situaciji gde je neophodna ozbiljna obuka pre stupanja
u slubu, osnovne strukovne studije iz ove oblasti bile jako korisne. Ipak,
nikako ne treba zanemariti ni master ili specijalistiki nivo studija, koji bi
mogli da slue i kao vid neophodne dodatne obuke ve zaposlenih. Opte
smernice u strukturi programa svakako treba da predstavljaju postojei
meunarodni standardi u reformi javne uprave i obrazovanju za javnu
upravu, kao i uoene specifine potrebe srpske administracije, uz stalan
naglasak na multidisciplinarnom pristupu. Preciznije odreivanje pogodnog
kurikuluma, kao i davanje odgovora na niz organizacionih pitanja nije
mogue bez ispitivanja trenutnih potreba za znanjima i vetinama u srpskoj
javnoj upravi. Stoga je bolje umesto bilo kakvog preciznog zakljuka na ove
teme preporuiti ispitivanje poslodavaca i korisnika usluga u oblasti javne
uprave kojim bi se dobili odgovori na nereena pitanja i omoguile dalje
preporuke za razvoj obrazovanja za oblast javne uprave u Republici Srbiji.
Izvori i literatura13*
1. ARCADIS, (2004), Public Administration Reform Capacity-Building
in the SAP Countries: Towards a Regional School for Higher Education
13 * Spisak korienih izvora i literature je, mimo uobiajene prakse, dat izjedna, bez razdvajanja
izvora i literature. To je uinjeno kako bi se pri navoenju izbeglo ponavljanje jer su pojedine
navedene jedinice imale dvostruku funkciju literature (kada se bave analizom trenutnog stanja
ili uporednom analizom) i izvora (u ravni u kojoj se iz njih moe iitati odnos raznih institucija
prema reformi dravne uprave i obrazovanju za dravnu upravu i politike u navedenim oblastima
u okviru kojih je dolo do izrade tih tekstova).
229
for Public Administration Reform (SHEPAR), http://www.oecd.org/

dataoecd/37/5/37969472.pdf (2. jun 2010.)
2. Bjegovi, Vesna; Dejana Vukovi; Janko Jankovi; Jelena Marinkovi;
Sneana Simi; Slavenka Jankovi; Giuseppe La Torre; Wilhelm Kirch &
Ulrich Laaser, (2010), Masters programmes in public health sciences in
Serbia: Future perspecitves, Journal of Public Health, 18: 2, str. 159-167.
3. Chaudhry, Kiren Aziz, (1994), Economic Liberalization and the Lineages
of the Rentier State, Comparative Politics, 27: 1, str. 1-25.
4. Commission of the European Communities, (2009a), Enlargment
Strategy and Main Challenges 2009-2010, http://ec.europa.eu/
enlargement/pdf/key_documents/2009/strategy_paper_2009_en.pdf
(13. jul 2010.)
5. Commission of the European Communities, (2009b), Serbia 2009 Progress
Report, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2009/sr_
rapport_2009_en.pdf (13. jul 2010.)
6. Connaughton, Bernadette & Tiina Randma, (2003), Teaching Ideas and
Principles of Public Administration: is it possible to achieve a common
European perspective?, http://unpan1.un.org/intradoc/groups/public/
documents/nispacee/unpan007836.pdf (13. jul 2010.)
7. Connaughton, Bernadette & Tony Verheijen, (2000), Developing Public
Administration Education in Central and Eastern Europe: The Significance
of the European Dimension in Academic Programmes?, u: Tony Verheijen
& Juraj Nemec (prir.), Building Higher Education Programmes in Public
Administration in CEE Countries, Bratislava: NISPAcee & EPAN.
8. Eimovi, Ljerka; Darko Radojii; Dragana Raji; Gradimir Nenadovi;
Dragan Mikovi & Goran Boi, (2008), Prirunik za polaganje
dravnog strunog ispita, Beograd: Ministarstvo za dravnu upravu i
lokalnu samoupravu.
9. Freibert, Anke, (1997), Public Service Training Systems in
OECD Countries, Sigma Papers, br. 16, http://www.oecd.org/
dataoecd/52/39/1819020.pdf (14. jul 2010.)
10. Haque, M. Shamsul, (2001), Recent Transition in Governance in South
Asia: Contexts, Dimensions, and Implications, International Journal of
Public Administration, 24: 12, str. 1405-1436.
11. Ili Preli, Vesna, (2008), Predgovor, predgovor u: Ljerka Eimovi,
Darko Radojii, Dragana Raji, Gradimir Nenadovi, Dragan Mikovi
& Goran Boi, Prirunik za polaganje dravnog strunog ispita,
Beograd: Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu.
12. Jankovi, Slavenka; Ulrich Laaser; Vesna Bjegovi; Jelena Marinkovi;
230
Sneana Simi; Dejana Vukovi; Nikola Kocev; Giuseppe La Torre;

Walter Ricciardi & Wilhelm Kirch, (2010), Development of a Master of
Health Policy and Management programme in the framework of Tempus
project at the Centre School of Public Health, Belgrade, Journal of Public
Health, 18: 2, 153-158.
13. Mareti, Gordana, (2005), Obrazovanje i usavravanje javnih
slubenika u tranzicijskim zemljama, Revija za socijalnu politiku, 12:
2, str. 133-156.
14. Montgomerie, James; Stewart Fenwick & Shelagh Pepper, (2005), Law and
Governance in Transition Economies: Indonesia Indonesia Australia
Legal Development Facility; Vietnam Capacity Building for Effective
Governance; Pacific Pacific Media and Communications Facility,
http://www.grminternational.com/hiBand/news/documents/Law_and_
Governance_in_Transition_Economies.PDF (2. jun 2010.)
15. Mller, Jens, (2002), Challenges of HRM: Diagnostic Study of the Human
Resource Management System in Public Administration of the Republic
of Serbia, Belgrade: Government of the Republic of Serbia Agency for
Public Administration Development.
16. Narodna skuptina Republike Srbije, (2010), Zakon o potvrivanju
Sporazuma o osnivanju Regionalne kole za dravnu upravu
(RESPA), http://www.parlament.gov.rs/content/cir/akta/akta_detalji.
asp?Id=928&t=Z# (18. jul 2010.)
17. OECD, (1996), Training Civil Servants for Internationalisation, Sigma
Papers, br. 3, http://www.sigmaweb.org/dataoecd/22/20/36951355.pdf
(14. jul 2010.)
18. OECD, (1999), European Principles for Public Administration, Sigma
Papers, br. 27, http://www.oecd.org/dataoecd/26/30/36972467.pdf (13.
jul 2010.)
19. OECD, (2003), Public Sector Modernisation, OECD Policy Brief, October
2003, http://www.oecd.org/dataoecd/31/56/29888169.pdf (13. jul 2010.)
20. OECD, (2004), Public Sector Modernisation: Governing for
Performance, OECD Policy Brief, October 2004, http://www.oecd.org/
dataoecd/14/46/39044817.pdf (2. jun 2010.)
21. Randma-Liiv, Tiina & Bernadette Connaughton, (2005), Public
Administration as a Field of Study: Divergence or Convergence in the
Light of Europeanization?, TRAMES, 9: 4, str. 348-360.
22. Schick, Allen, (2003), The Performing State: Reflection on an Idea Whose
Time Has Come but Whose Implementation Has Not, OECD Journal on
Budgeting, 3: 2, str. 71-103.
231
23. Setnikar-Cankar, Stanka, (2006), Transition Countries And New Public

Management: The Case Of Slovenia, International Business & Economics
Research Journal, 5: 8, str. 45-54.
24. Simi, Sneana; Jelena Marinkovi; Milena antri Milievi; Nataa
Mili; Vesna Bjegovi; Nikola Kocev; Slavenka Jankovi; Dejana
Vukovi; Ulrich Laaser & Wilhelm Kirch, (2010), Teaching evaluation
of the Master of Health Policy and Management program at the Centre
School of Public Health, School of Medicine, Belgrade University, Journal
of Public Health, 18: 3, str. 289-296.
25. Straussman, Jeffrey D., (2007), An Essay on the Meaning(s) of Capacity
Bulding With an Application to Serbia, International Journal of Public
Administration, 30: 10, str. 1103-1120.
26. UN-DESA/IASIA Task Force, (2008), Standards of Excellence for Public
Administration Education and Training, http://www.iias-iisa.org/iasia/e/
standards_excellence/Documents/Standards%20of%20Excellence%20
English.pdf (2. jun 2010.)
27. Verheijen, Tony, (2009), The what, when and how of governance in Europe
and the CIS: a reform agenda sui generis, Development & Transition, br.
12, str. 3-5.
28. Vlada Republike Srbije, (2004), Strategija reforme dravne uprave u
Republici Srbiji, http://www.drzavnauprava.gov.rs/view_file.php?file_
id=191 (27. maj 2010.)
Summary
The Role of Education in Public Administration Reform in Serbia
For already ten years as of autumn 2010, Serbia is on its way to
European Union membership, with public administration reform being
one of the key tasks on its transitional path. In this paper, it is attempted to
establish the facts about the current role of education in the reform, as well
as to explore the perspectives of further developing education in the field
of public administration as a catalyst in the process of rearranging public
administration in Serbia into a reliable, predictable, open, transparent,
accountable, efficient and effective system. The central portion of this research
was comparative analysis of public administration study programmes of
various EU countries, some of which underwent a transition from Eastern
Bloc country to full membership in European Union. It has been established
that introduction of university and other tertiary education programmes
232
in the field of public administration could produce benefits both as a prerecruitment training at bachelor level and as a mode of lifelong learning
at master level or through some non-degree programmes if the latter
appear to be possible to organise in the future. However, further research is
necessary in orther to define more precisely structure and organisation of
study programmes that could bring the greates benefits to ongoing public
administration reform, as well as to education of civil servants in the future.
Key words: Tertiary education, Public administration reform, Serbia,
European Union.
233
Milica Vasi
Tutor: Prof. dr Gordana Stoki
Filoloki fakultet Univerziteta u Beogradu
INTELEKTUALNI KAPITAL I MENADMENT ZNANJA

Jedno od istraivanja Stanford univerziteta u SAD-u pokazuje da je
ukupno ljudsko znanje koje je nastalo do 1900. godine udvostrueno do
1950. godine, a od tada se udvostruavanje znanja ponavlja na svakih 5-8
godina. Ovo je jedan od podataka koji su ukazali na potrebu uvoenja
upravljanja znanjem u organizacije razliitih tipova, a najpre je ta potreba
uoena u velikim svetskim korporacijama. Rezultat su mnoge teorije koje su
formirane na pragu novog milenijuma sa ciljem korienja intelektualnog
kapitala, koji ini veliki udeo u vrednosti svake kompanije.
Veina promena potekla je od poveanja brzine toka informacija i
tehnolokog napretka koji dozvoljava masovno baziranje i prenos podataka,
ali jo uvek nije formiran u potpunosti primenjiv nain pretvaranja tih
podataka u korisne sistematizovane informacije i njihovog korienja za
donoenje odluka i samim tim, postizanje vee profitabilnosti kompanije.
Da bi kompanija iskoristila svoj potencijal u vidu znanja koje poseduju
zaposleni te kompanije, ona mora postati organizacija znanja koju karakterie
brza reakcija na zahteve trita i prilagodljivost promenama, savladavanje
tehnolokog napretka i njegova primena, i smanjenje vremenskih ciklusa.
Svi navedeni zahtevi podrazumevaju brze reakcije, a zbog prevelike koliine
informacija za obradu, javljaju se problemi.
Prema nekim procenama, u komunikaciono razvijenim zemljama
dolo je do toga da 60% radnog vremena zaposlenih odlazi na razne vidove
razmene informacija, to kod zaposlenih rezultira1: smanjenom panjom
i koncentracijom, odsustvom inicijative (prezasienost informacijama ne
ostavlja dovoljno prostora za linu inicijativu i akciju), nemogunou
donoenja odluka (velika koliina podataka onemoguava razvrstavanje
informacija pod vremenskim pritiskom i dovodi do nedonoenja odluka
ili do donoenja odluka na osnovu instinkta umesto informacija),
poveanim stresom, smanjenjem kvaliteta rada (odgovaranje na zahteve za
informacijama odvlai panju sa glavnih dunosti).
1 Menader Delfin, oktobar 1999, broj 46
235
Upravo da bi se prevazili navedeni problemi, potrebno je pravilno

formirati sistem u okviru kompanije, koji e omoguiti prijem i razmenu
informacija na nain na koji to koristi kompaniji jer je organizacija znanja
sve oigledniji zahtev modernog sveta poslovanja.
Znaajnu ulogu u formiranju organizacije znanja igraju sledei faktori:
intelektulani kapital, upravljanje znanjem, odluan strateki menadment
koji oba ume da upotrebi u daljem unapreenju kompanije.
Intelektualni kapital se definie kao znanje zaposlenih koji donose novi
kvalitet ili novu vrednost. Znanje je kapital samo ukoliko ga je mogue
primeniti i time doneti praktinu korist kompaniji.
Upravljanje znanjem je sloenije definisati. Ono podrazumeva strateku
primenu kolektivnog znanja u okviru kompanije, konstantno poveanje
intelektualnog kapitala i poznavanja naina kako da se na osnovu postojeeg
intelektualnog kapitala podigne profit i udeo kompanije na tritu.
Za sve gore navedeno potrebno je iskoristiti postojee znanje u okviru
kompanije. Pre svega, neophodno je razluiti implicitno od eksplicitnog
znanja.
Implicitno znanje je neformalno, indvidualno i nedokumentovano,
teko za objektivan prikaz. Ono je sadrano u iskustvu, vetinama, intuiciji,
pasivno nauenim informacijama i najee smo nevesni implicinog znanja.
Eksplicitno znanje je jasno, dostupno, formalno i lako prenosivo. Ono
se sadri u nizovima podataka koje zaposleni sa adekvatnim implicitnim
znanjem lako pretvaraju u informacije od znaaja za svoj rad u kompaniji.
Meu prvim primerima razvoja organizacije znanja pojavile su se
japanske kompanije, poto su upravo one prve napravile distinkciju izmeu
implicitnog i eksplicitnog znanja.
Zapadni menaderi su navikli da se bave eksplicitnim znanjem, to je
formiralo organizacije koje funkcioniu kao mehanizmi, dok su kompanije
dalekog istoka prepoznale znaaj implicitnog znanja, to utie na razvoj
organizacije kao ivog organizma. Implicitno znanje podrazumeva i ideje,
intuiciju, viziju i emocije to su sve kvalitativni elementi u razvoju jedne
korporacije. Na zapadu se znanje prenosilo putem predavanja i treninga,
dok istok prepoznaje znanje koje se ne moe preneti u ovom obliku.
Recimo igeo Nagaima (Shigeo Nagashima) u Japanu vai za jednog
od najboljih igraa bejsbola ikada2. Upitan da objasni svoj uspeh i doprinos
brojnim pobedama svog tima, odgovorio je u frazama i pokretima, ali je
sutina izostajala. Nizovi rei nisu bili logini niti sistematini. Na kraju je
prosto rekao: Morate to osetiti.
ovek ponekad i nije svestan da prolazi proces uenja. To se najbolje
moe uoiti na primeru deteta koje dotakne vrelu ringlu osetie to to je
2 Ikujiro Nonaka i Hirotaka Takeuchi The Knowledge-creating Company: How Japanaese
Companies Create the Dynamics of Innovations, 1995
236
nauilo kroz direktan postupak pokuaja i greke, te nee ponoviti tu greku,

ali tu spoznaju nee tretirati kao novo steeno znanje.
Jedan od boljih naina da se implicino znanje podeli jeste interakcija u
organizaciji znanja izmeu njenih zaposlenih. Kroz interakciju se moe
doi do pretvaranja implicitnog u eksplicino znanje. Osoba koja upija znanje
kroz konverzaciju ga ne ui direktno, kako ga je naverovatnije stekla osoba
koja ga poseduje, stoga e ga prva lake formulisati u eksplicitno znanje.
Objanjenje kako japanska organizacija kreira znanje se nalazi upravo
u ovoj konverziji implicitnog u eksplicitno znanje, a jedan od primera je
Honda siti projekat (Honda City Project).
Top menadment Honde je 1978. godine zapoeo razvoj automobila
na osnovu novog koncepta sloganom Hajde da se kockamo (orig. Lets
gamble)3. Slogan je izraavao uverenje senior menadmenta da Honda Sivik
(Civic) i Akord (Accord) modeli postaju isuvie obini. Menaderi su uvideli
i da sa novom generacijom kupaca na tritu dolazi i nova generacija mladih
dizajnera sa nekonvencionalnim idejama o tome ta ini dobar automobil.
Poslovna odluka potekla iz slogana Hajde da se kockamo bilo je
formiranje mladog tima inenjera i dizajnera za razvoj novog proizvoda
(prosek godina je bio 27). Tim je dobio dve instrukcije: da osmisle proizvod
koji se sutinski razlikuje od bilo ega to je kompanija ranije lansirala i da
razviju automobil koji nije skup, ali nije ni jeftin.
Misija moda deluje nejasno, ali je timu dala vrlo jasan smer delovanja.
U ranoj fazi projekta predloeno je kreiranje manje i jeftinije verzije Honde
Sivik sigurna i tehnoloki izvodljiva opcija. Meutim, tim je vrlo brzo
odluio da je ovaj pristup u kontradikciji sa osnovnom postavkom misije.
Reenje je osmisliti neto potpuno novo.
Voa projektnog tima, Hiru Vatanabe (Hiroo Watanabe) iskovao je novi
slogan koji izraava njegovo vienje ovog izazova: Automobilska evolucija.
Fraza je trebalo da opie ideal. Umesto toga, postavljala je pitanje: da je automobil
organizam, kako bi evoluirao? Odgovor se izrodio u vidu jo jednog slogana:
ovekmaksimum, mainaminimum. Time je prikazano verovanje tima da
bi idealan automobil trebalo da prevazie tradicionalni odnos ovekmaina.
Evolucioni trend koji je tim artikulisao otelotvoren je u vidu sfere
automobil istovremeno kratak i visok. Takav automobil je laki i
jeftiniji, ali istovremeno udobniji i vri od tradicionalnih modela. Sfera
je putnicima omoguavala veu udobnost i vie prostora, dok je na putu
zauzimala najmanji mogui prostor. tavie, oblik je minimalizovao i
prostor koji bi zauzimao motor i ostali mehaniki sistemi. Nastao je projekat
sa radnim nazivom Visoki deko, iji je zavrni proizvod lansiran na trite
kao Honda Siti, urbani automobil ove kompanije, razliit od drugih.
3 Ikujiro Nonaka i Hirotaka Takeuchi The Knowledge-creating Company: How Japanaese
Companies Create the Dynamics of Innovations, 1995
237
Ovaj primer ilustruje konverziju implicitnog u eksplicitno znanje, kao i

tri bitne karakteristike ove konverzije: izraavanje neizrecivog, diseminacija
znanja (lino znanje se deli sa drugima), novo znanje se raa u vrtlogu
dvoznanosti i redundantnosti.
Prvo se postie upotrebom figurativnih izraza: Automobilska
evolucija, ovekmaksimum, mainaminimum ili Visoki deko su
sve metafore ili analogije koje zavise od percepcije i zahtevaju oslanjanje
na intuiciju, razliita ranija iskustva elemente implicitnog znanja. Kroz
metafore ljudi poinju da sklapaju svoje znanje na drugaiji nain, dok
analogija predstavlja sponu izmeu imaginacije i loginog razmiljanja.
Druga karakterstika se manifestuje kroz proces u kom je ceo tim uestvovao
svojim implicitnim znanjem pokuavajui da dokui smisao slogana voe tima.
Tim se fokusira na jedan kontekst i kolektivno znanje formira novi slogan
osnovu za nastanak (r)evolucije. Ovaj proces moe izazvati konflikte i neslaganja,
ali upravo te reakcije preispituju osnovne premise i kreiraju nove.
Vieznanost kreira stvaralaki haos i osnovu za meusobnu interakciju,
dok redundantnost igra znaajnu ulogu u stvaralakom procesu, jer lanovima
tima daje osnovu koja je svima poznata i olakava transfer implicitnog znanja.
Instrukcije koje je timu dao top menadment su stvorile plodno tlo za razmenu
znanja.
Ovakav proces razmene znanja u okviru kompanije ilustruje upotrebu svih
elemenata u izgradnji organizacije znanja.
U osnovi sve kompanije praktikuju rudimentarnu formu upravljanja
znanjem. U svim kompanijama postoji upliv podataka i znanja, napretkom
tehnologije otvaraju se nove mogunosti, ali se istovremeno otvaraju nova pitanja
i postavljaju novi zahtevi pred zaposlene.
Informacione tehnologije omoguavaju mnogo bri protok informacija koje
tehnoloki mehanizmi mogu da procesuiraju. Postavlja pitanje da li su i zaposleni
podjednako opremljeni za procesuiranje velike koliine informacija i da li se
time poveava produktivnost i profit kompanije. Univerzalni odgovor i reenje
ne postoji ako tretiramo kompanije kao ive organizme koji evoluiraju, svaka
od tih kompanija je individua sa svojom vizijom i ciljevima. Poto se strategije
razlikuju i nain primene upravljanja znanjem se nuno razlikuje. Univerzalne
su opasnosti prebrze primene sistema za koji zaposleni nisu spremni i osnovni
koraci koje je potrebno potovati u dugotrajnom procesu transformacije
tradicionalne organizacije u organizaciju znanja. Ostaju osnovni postulati i svi
procesi u okviru kompanije, za koje upravljanje znanjem treba da bude potpora,
a ne zamena. Pravilno upravljanje znanjem omoguava da pojedinci na svim
nivoima u organizaciji imaju pristup informacijama koje su im potrebne da
ostvare svoje zadatke i da doprinesu ostvarenju ciljeva organizacije.4
4 William Shockely III Quality Progress: Mar 2000; 33, 3; ProQuest Science Journals, pg.57,
Planning for Knowledge Management
238
Proces uvoenja upravljanja znanjem poinje kroz postavku ili izmene

kulture kompanije pre nego to je organizacija spremna za implementaciju
upravljanja znanjem, kultura te organizacije mora podravati sakupljanje
i deljenje informacija u okviru organizacije. Poverenje je od kljunog
znaaja u kompaniji koja planira implementaciju upravljanja znanjem.
U tradicionalnoj kulturi kompanije cenio se individualni rad, pa su se
kompanije ponosile strunjacima koji jedini poseduju napredna znanja
iz svojih oblasti i njihovo znanje je bilo poslovna tajna. Nagraivali su se
pojedinci koji su primenom upravljanja znanjem na mikro planu postizali
velike individualne uspehe, ime su kompaniji donosili profit. Pojedinci koji
su zbog svog linog znanja uspeniji i cenjeniji e tee pristati da dele znanje
iz kog sami profitiraju. Da bi prevazila neslaganja u ranijoj i novoj kulturi,
kompanija bi trebalo da prilagodi sistem nagraivanja, npr. za individualni,
ali i za timski rad u odeljenju ili za osobu koja je donela i podelila najvei
deo intelektualnog kapitala sa kolegama na globalnom nivou. Jedna od
znaajnih izmena je pomeranje fokusa sa isticanja uspeha na analizu
neuspeha ili slabijih uspeha i razmenu detaljnih informacija o najboljoj
praksi. Uobiajena praksa je da se najbolji primeri istiu, ali bez imenovanja
uesnika. S druge strane, javnim analizama neuspelih projekata zaposleni
irom sveta mogu dosta nauiti, a i pruiti uesnicima projekta novu
perspektivu i pristup pri sledeem slinom projektu. Za ovako slobodnu
razmenu informacija kompanija mora negovati kulturu u kojoj nema straha
od greke, a inicijativa se nagrauje, ak i ako rezultat nije povoljan.
Kada kultura kompanije podrava uvoenje upravljanja znanjem,
vreme je da se fokus prebaci na projektovanje samog procesa. U ovoj fazi
menadment kompanije moe da se osloni na vie izvora informacija
koje mogu biti od pomoi pri kreiranju procesa eksterni konsultant,
preporuena literatura, kurs iz upravljanja znanjem ili ak menadment
upravljanja znanjem iz druge kompanije u kojoj je proces ve primenjen.
Osnovna premisa celog procesa jeste da upravljanje znanjem treba da podri
ono to je kompanija do sada postigla, a ne da kompaniji da potpuno novi
pravac, niti da opstaje paraleleno sa ostalim procesima. Funkcija upravljanja
znanjem jeste da proizvodnja dobije pravovremene informacije o potranji
na tritu i da se organizuje u skladu sa tim informacijama koje dobija od
prodajnog odeljenja. Odeljenje za istraivanje i razvoj moe biti obaveteno
o potranji za nepostojeim proizvodima koje ta kompanija moe proizvesti
(primer je 3M-ov visoko-uspeni Post It jedan od najprodavanijih
artikala kancelarijskog materijala koji je kompanija 3M lansirala na osnovu
informacije pristigle od prodavca na terenu kome je kupac rekao da mu je
takav proizvod potreban.
Tokom procesa projektanti bi trebalo da preispituju strategiju i ciljeve
sistema upravljanja znanjem, radi poklapanja sa politikom kompanije.
239
Nakon postavljanja osnove sistema, i jasnog definisanja ciljeva, prelazi se na

fazu definisanja potrebnih informacija iz odreenih odeljenja radi postizanja
tih ciljeva. Projekat bi trebalo da dozvoli vertikalni i horizontalni protok
informacija u oba smera. Nakon postavke sistema, poeljno je proveravati
da li primenjene metode zaista donose korist. Da bi sistem upravljanja
znanjem bio adekvatno podran, trebalo bi poveati i broj zaposlenih. Dve
najznaajnije funkcije za uvoenje upravljanja znanjem su menader za
znanje i menader informacionih tehnologija.
Funkcija menadera za znanje (CKO Chief Knowledge Officer) je
viestruka, otuda i vie razliitih naziva, kao to su5 direktor za uenje, direktor
za intelektualni kapital, direktor za transfer znanja, direktor za intelektualne
vrednosti, itd. mada se moe definisati kroz cilj upravljanja znanjem koji navodi
Den Hosthaus (Dan Holsthouse), direktor za korporativnu strategiju kompanije
Ziroks (Xerox)6, a to je da se u kompaniji stvori ambijent pogodan za uenje koji
e podravati kreativnost ljudi i stalno i ponovno korienje znanja koje poseduju
pojedinci i organizacija kao celina, u cilju otkrivanja novih poslovnih vrednosti.
Drugim reima, menader za znanje pazi da postavljeni sistem upravljanja
znanjem funkcionie i ostvaruje cilj ulaganja u kompaniju profit i poziciju
na tritu. Kada je kompanija u prelaznoj fazi u organizaciju znanja, poeljno
je unaprediti srednjeg menadera (middle manager) za funkciju menadera za
znanje, odnosno nekog koji ve poznaje kompaniju i postojee procese, a ima
odgovarajue kvalitete koji e mu omoguiti da obavlja znatno kompleksniju
funkciju.
Funkcija menadera informacionih tehnologija podrazumeva da ta osoba
odlino poznaje postojee procese, kao i tehnologiju koju kompanija poseduje,
radi primene procesa upravljanja znanjem kroz identifikovanje odgovarajueg
softvera i hardvera i voenje projekta dizajniranja specifinog programa koji
e pokriti potrebe kompanije, a opet biti dovoljno jednostavan za zaposlene.
Vano je da sistem dozvoljava proirenja, radi promenljivih buduih potreba,
da omoguava preiavanje informacija naroito u poetku implementacije
bie neophodno brisanje nekorienih informacija u svrhu izbegavanja
preoptereenja sistema u budunosti.
Sledea faza je obuka zaposlenih u primeni uvedenih procesa, procedura
i informacionog sistema radi postizanja eljenih rezultata. Efektna obuka
podrazumeva seminare praktine upotrebe sistema i njegovog stratekog znaaja.
Bitno je da zaposleni imaju i globalnu sliku sistema i da svako odeljenje dobije
specifinu obuku primenljivu u radu na tom odeljenju. Takoe je potrebno uloiti
sredstva, u nove radnike i u unapreivanje znanja postojeih zaposlenih. Da bi
upravljanje znanjem imalo efekta i omoguilo dranje koraka sa sve zahtevnijim
tritem potreban je kontinuiran rast znanja u kompaniji.
240
U praktinoj primeni sistema, postoje razliiti izvori informacija

(interni zaposleni u kompaniji, eksterni profesionalne organizacije,
konkurencija, trite, internet). Praktina primena sistema zahteva vreme
zaposlenih, a njegova uspena implementacija zahteva smanjenje drugih
obaveza. Potrebno je na ovaj proces gledati kao na dugorono ulaganje u
kompaniju.
Bitno je odrediti nain pristupa informacijama i unos informacija.
Slobodan protok informacija moe dovesti do poveanja neupotrebiljivih
informacija, ali gradi i vertikalno i horizontalno poverenje zaposlenih.
Ukoliko je kontrola informacija preputena filteru zaposlenima koji
prate protok, radi odravanja poverenja ostalih zaposlenih znaajno je
jasno objasniti njihovu ulogu u kompaniji svim zaposlenima. Oni treba da
deluju kao inspektori i kao izvor informacija da ispituju detalje, validnost
informacije, ali i da pruaju sve informacije potrebne za efikasan rad, kao i
da objasne klasifikaciju odreene informacije da bi se odralo meusobno
poverenje.
Korisnost postojeih informacija zavisi i od klasifikacije i obuke
zaposlenih u okvirima odreene klasifikacije. Jedan od poznatijih naina
za definisanje klase informacije je SWOT analiza podataka7. SWOT analiza,
tehnika za procenu trenutne strategijske pozicije, koristi se za analizu
poslovnih situacija suoeljavanjem internih snaga i slabosti organizacije sa
eksternim ansama i pretnjama. Prema SWOT tehnici, podatak moe biti:
Kratkorono pozitivan Razvijanje snage
(Strength prednost)
Kratkorono negativan Prevazilaenje slabosti
(Weakness slabost)
Dugorono pozitivan Iskoriavanje prednosti
(Opportunity prilika)
Dugorono negativan Umanjenje pretnje
(Threat pretnja)
Podaci se klasifikuju na osnovu svoje trajnosti i polariteta. SWOT

analiza nije novi nain analize podataka, a uz progres e sigurno doi jo
inovacija. Analiza podataka moe biti podjednako jedinstvena za svaku
kompaniju kao i svaki ideoloki aspekt te kompanije, kao i svaki zaposleni
koji ini deo intelektualnog kapitala kompanije.
7 Dr Gordana Stoki Simoni; Dr eljko Vukovi Upravljanje Bibliotekama u Dobu Znanja,
str..80, 109, 110; Istono Sarajevo, Matina Biblioteka
241
Drugi naini se uspeno primenjuju u sistemu Udruenja novinskih agencija

(Associated Press-AP)8, koji daje model primene upravljanja informacijama na
globalnom nivou, koristan za korporacije koje ele da elektronski poveu filijale
irom sveta.
Na primer, na globalnom nivou odeljenje za fotografije AP-a prima izmeu
8.000 i 9.000 fotografija nedeljno. Sve fotografije dobijaju kod od 32 karaktera
u svrhe distribuiranja i arhiviranja. Fleksibilnost je od kljunog znaaja, jer se
zahtevi trita menjaju na dnevnom nivou. Pored neprekidno promenjivih vesti,
AP pribavlja i relativno statine informacije, kao to su berzanski indeksi, i sistem
je prilagoen prijemu svih vrsta informacija. Tehnologija je uticala na nain i
brzinu prenosa informacija u okviru AP sistema, ali je nain prenosa isti kao i pre
100 godina, to omoguava AP-u da upravlja ogromnim koliinama informacija,
da ih arhivira i pristupa im po potrebi.
Mnogo pre nego to su se pojavile prve teorije o ovim pitanjima, postojao
je i koristi se i danas sistem biblioteka. On vekovima prikuplja i klasifikuje
informacije za potrebe svojih korisnika, kojima u svakom trenutku treba da
omogue pristup prikupljenim i arhiviranim informacijama.
Mnogi aspekti upravljanja znanjem se prepoznaju u bibliotekarstvu i
upravljanju informacijama kao to su pronalaenje i stvaranje znanja, irenje
znanja, pretraivanje i uvanje informacija, kreiranje baza podataka.
Proiren je spisak vetina i pored vidljivih sposobnosti potrebnih za zadatke
kao to su pretraivanje, brzo pronalaenje referenci, klasifikacija, organizovanje
kolekcija, kreiranje baza podataka, navodi i sposobnosti poput komunikacije,
razumevanja potreba korisnika i svest o potrebi kulture deljenja znanja u svim
slojevima drutva.
Tomas Davenport (Thomas Davenport) i Lari Prusak (Larry Prusak), u
svojoj knjizi Znanje u radu, kako organizacije upravljaju svojim znanjem
iz 1998. godine, naglaeno je da su svest o znanju i primena znanja uvek bili
u centru rada bibliotekara, te je zbog toga vano da kompanije koriste vetine
bibliotekara9.
Ovi navodi otvaraju prostor za rad bibliotekara izvan biblioteka, a u okviru
odeljenja za upravljanje znanjem u velikim svetskim korporacijama.
Pravo pitanje nije da li i kako e doi do stvaranja organizacija znanja, ve
ta e biti sledei korak u razvoju velikih svetskih korporacija. Koje su to nove
informacije, profesije i zahtevi koji e se pojaviti pitanje je na koje ni strunjaci
danas ne mogu da odgovore.
Evolucija korporacija se zaista pretvara u evoluciju ivog organizima iji
dalji razvoj ni oni koji su ga stvorili vie ne mogu da predvide.
8 Amy Zuckerman; Hal Buell Quality Progress: Jun 1998; 31, 6; ProQuest Science Journals,
str.81, Is the World Ready for Knowledge Management
9 Edited by Hans-Cristoph Hobohm, Knowledge Management Libraries and Librarians Taking
Up the Challenge, K.G. Saur, Munchen, 2004
242
Upravo iz ovih razloga postoje razliite definicije intelektualnog kapitala i

upravljanja znanjem. Njihovim iznoenjem na jednostavniji i razumljiviji nain
radi postizanja koherentnosti i izraavanjem sutine umanjuje se problematika
pitanja.
Literatura:
1. Upravljanje Bibliotekama u Dobu Znanja / Gordana Stoki Simoni,
eljko Vukovi 1. izdanje Istono Sarajevo: Matina Biblioteka,
2007. god
2. Knowledge Management, Libraries and Librarians Taking up the
Challenge / Hans Christoph Hobohm - Minhen K.G.SAUR, 2004,
IFLA Publication 108.
3. Upravljanje Znanjem: Pogled u Nau Budunost / Sanja Antoni
Infoteka, 6 (2005) 12.
4. Planning for Knowledge Management / William Shockley III Quality
Progress; Mar 2000; 33, 3; ProQuest Science Journals;
5. Measurements and the Knowledge Revolution / Thomas A Pearson
Quality Progress; 1999; 32, 9; ProQuest Science Journals;
6. Is the World Ready for Knowledge Management? / Amy Zuckerman,
Hal Buell Quality Progress; 1998; 31, 6; ProQuest Science Journals;
7. The Knowledge creating Company: How Japanease Companies
Create the Dynamics of Innovations / Ikujiro Nonaka i Hirotaka
Takeuchi,
8. Znanje Intelektualni Kapital. Menader Delfin; 1998;
9. Znanje u Mrei Menader Delfin; 1999; br. 44
10. Upravljanje Informacijama Menader Delfin; 1999; br. 46
11. Direktor za Znanje Menader Delfin; 2000; br. 58
Apstrakt
Znanje je najvaniji faktor u napretku svake kompanije. Kroz istoriju
ono je donosilo bogatstvo i napredak kompanijama koje su na adekvatan
nain upotrebile to znanje u cilju stvaranja novih strategija za dolazak do
profita, bilo da je u pitanju kreiranje novog proizvoda ili prilagoavanje
novonastalim okolnostima na tritu. Danas, u velikim kompanijama
hiljade zaposlenih svakodnevno razmenjuje ogroman broj informacija kako
bi se ostvario poslovan uspeh. Ova razmena informacija je esto neefikasna,
bilo zato to informacije koje su u pitanju su neadekvatno klasifikovane
ili zato to ljudski resursi nisu do kraja iskorieni u datom trenutku.
Prvi korak ka efikasnijem poslovanju je adekvatno sortiranje i razmena
informacija, puno razumevanje i pravilno rasporeivanje ljudskih resursa
243
(u smislu znanja kojima strunjaci kompanije raspolau) i timski rad, koji

je najbitniji faktor u unapreenju znanja i kvaliteta rada svakog zaposlenog.
Japanske kompanije su prve uvidele znaaj implicitnog znanja (nesvesnog
znanja) kojim zaposleni rasplou, kao i raznovrsne mogunosti primene
ovog znanja u cilju poboljanja rada kompanije. Mnogi uspeni projekti
japanskih kompanija su direktan rezultata odlinog organizovanja znanja
i vetina kojima raspolau zaposleni te kompanije. Moemo zakljuiti da
zapoljavanjem menadera za znanje, kvalitet rada se podie a samim tim
se stvara vei profit.
Kljune rei: upravljanje znanjem, intelektulani kapital, strateki
menadment, implicitno znanje, eksplicitno znanje, organizacija znanja,
informacione tehnologije, menader za znanje, menader informacionih
tehnologija, SWOT analiza.
Summary
Knowledge is the most important factor in the progress of each company.
Throughout history it has brought wealth and progress of the companies
that have adequately used this knowledge to create new strategies for the
profit increase, whether it comes to creating new products or adaptation
to new circumstances in the market. Today, thousands of employees in
large companies exchange huge amount of information daily in order to
achieve business success. This exchange of information is often ineffective,
either because the information in question were improperly classified,
or because human resources have not been completely utilized at a time.
The first step towards more efficient operations is adequate sorting and
exchange of information, a full understanding and proper deployment of
human resources (in terms of knowledge available to the company experts)
and teamwork, the most important factor in improving the knowledge and
quality of work of each employee. Japanese companies are the first that
realized the importance of implicit knowledge (unconscious knowledge)
that an employee has, and various possibilities of applying this knowledge to
improve the company work. Many successful projects of Japanese companies
are the direct result of excellent organizing skills and knowledge available
to employees of the company. We can conclude that the hiring manager for
knowledge, quality of work is lifted and thus creating higher profits.
Key words: knowledge management, intellectual capital, strategic
management, implicit knowledge, explicit knowledge, knowledge
organization, information technology, knowledge manager, information
technology manager, SWOT analysis.
244
Tutorka: Nevena Rui
Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti
Poverenik za informacije od javnog znaaja kao

impuls demokratiji
Uvod
U savremenom svetu u kome je drava evoluirala od organizacije sa
tzv. monopolom fizike sile i prinude do svoje socijalne funkcije koja
podrazumeva vrenje javne slube kako bi se olakao i poboljao ivot
graana, graani su postali skeptini na sve svrste autoriteta, naroito onog
od strane drave. Ovo je svakako i rezultat loih istorijskih iskustava i ideje
da je drava kao takva vrhovna vrednost, te se kao odgovor na to javljala
potreba za novim sredstvima kontrole dravne, javne uprave, jer su se
tradicionalna pokazala kao nedovoljana ili slaba.
Ideja javnosti rada organa vlasti datira iz 18. veka i prvi put je ozakonjena
u vedskoj kada je graanima priznata dostupnost dokumenata i podataka
u posedu upravne vlasti. Ipak, ova ideja dobija na iroj podrci tek u 20.
veku sa proirivanjem korpusa ljudskih prava, ali i optom emancipacijom
ljudi, pa je tako dobra uprava (good governance)1 prepoznata kao deo tog
postignua.
Graani birajui na izborima, finasirajui dravni aparat preko poreza,
a onda i legitimno oekujui da on radi u njihovom interesu i ulae novac u
poboljanje kvaliteta ivota, imaju pravo da trae odgovornost za rad organa
javne vlasti, kako za usluge koje im je pruila, tako i za njihov kvalitet, koje
im se tim novcem obezbeuju. Pitanje na koji nain uprava tretira javna
dobra, javni interes, da li se nedozvoljeno ponaanje funkcionera kanjava,
pokazuje da li parlament vri, i koliko uspeno, kontrolu izvrne vlasti.
Poto je praksa pokazala da postoji potreba za specijalizovanim i strunim,
1 Stevan Lili, Upravno pravo i Upravno procesno pravo, Slubeni glasnik, Beograd, 2010, str. 210
245
nezavisnim, organima koji e dopunjavati kontrolu parlamenta nad radom

izvrne vlasti, a raun za svoj rad podnositi ne vladi nego paralamentu,
doveo je do formiranja niza kontrolnih i regulatornih tela u Srbiji.
Svuda gde uprava obavlja svoju delatnost, postoji mogunost loe uprave
(maladministration)2, pod kojim se podrazumeva itav niz svakodnevnih
propusta, malih (birokratskih) tiranija graana, jer je vreme velikih
tiranija svedeno na minimum. Graani su tako svesni da postoje institucije
kojim se besplatno i bez formalnosti mogu obratiti, to im stvara dodatnu
sigurnost, a uprava je naroito svesna njihove budnosti i nadzora u radu
tako da podie kvalitet rada, ali i ojaava svoj integritet i legitimitet time to
je otvorena za kritike3.
Reformom (ustavno) pravnog sistema, Srbija je ustanovila instituciju
Poverenika za informacije od javnog znaaja (dalje Poverenik) Zakonom
o pristupu informacijama od javnog znaaja 2004. godine, ime su organi
javne vlasti bar naizgled stavljeni u podreen poloaj u odnosu na graane,
otuda i potreba da se u ovom radu sagleda ta vrhunska demokratska
institucija sa razliitih aspekata i njen opti domet.
Poverenik kontrolno (nezavisno) telo
Regulatornim i kontrolnim telima u materijalnom smislu mogu
se smatrati ona kojima su povereni zadaci u spreavanju monopola,
prevenciji korupcije, i kontroli line, politike, partijske, i finansijske moi.
U formalnom smislu, to su tela za koje su, imajui u vidu nain izbora i
razreenja njihovih lanova ili inokosnih reprezenata, pravni status i izvore
finansiranja, date dovoljne zakonske garancije za nezavisnost i samostalnost,
tj. za rad bez spoljanjeg uplitanja i politike instrumentalizacije.4
Prema kriterijumu nadlenosti, sva regulatorna tela (osim onih koja
imaju savetodavnu funkciju) mogu se svrstati u dve osnovne grupe: u prvoj
su ona koja regulatornu i kontrolnu funkciju obavljaju u uem smislu, a u
drugoj su ona koja meritorno odluuju, ne samo o pravima i dunostima,
nego i o upravljanju i o upotrebi ogranienih nacionalnih resursa (izvora
energije, telekomunikacionih veza, radiofrekvencije). U prvoj grupi su
Zatitnik graana, Poverenik za informacije i republiki odbor za reavanje
o sukobu interesa. U drugoj grupi su ona koja pored regulatorne, imaju i
2 Marko Davini, Evropski ombudsman i loa uprava, Beograd, 2008, str. 1
3 Kritika rada vlasti i drave je uvek bila mera demokratinosti drutava.
4 ire: Slobodan Beljanski, Regulatorna i kontrolna tela u Republici Srbiji, PREGLEDRepublika
Srbija, br. 2, 2008, str. 57
246
funkciju meritornog odluivanja o pravima i dunostima, npr. Agencija

za telekomunikaciju, Komisija za hartije od vrednosti, Dravna revizorska
institucija.5 Indikativna je pojava da su po pravilu manja ovlaenja data
telima koja imaju vee zakonske garancije za nezavisnost i samostalnost.
Tu govorimo prvenstveno o organima iz prve grupe, gde oni imaju vee
pretpostavke za integritet i autonomno odluivanje, o pravima i dunostima
u domenu u kome su utvrdili povredu zakona. Za razliku od njih, tela koja
bira ili imenuje Vlada, imaju pravo da neposredno odluuju o pravima i
dunostima. Drugim reima, vea zakonska ovlaenja poverena su telima sa
relativnom nezavisnou , ili samo samostalnou, ije odluke imaju pravnu
snagu odluka organa uprave, i koja, osim odluka preventivne, korektivne
i deklaratorne prirode, donose i odluke o dodeli ili uskraivanju prava,
raspolaui pritom izuzetno vanim interesima korisnika i ogranienim
dravnim resursima. Primera radi, Komisija za hartije od vrednosti odobrava
izdavanje hartija od vrednosti, odobrava status profesionalnih investitora i
daje dozvole za rad.6
Samostalnost znai da su kontrolni organi posebna vrsta dravnih
organa, za koja vae posebna pravila organizovnja, dok nezavisnost
podrazumeva odsustvo spoljnih uticaja pri vrenju funkcija, tj. slobodu
od uticaja politikih vlasti, pogotovo onih koji dolaze od izvrne vlasti iju
aktivnost ti organi kontroliu. Zavisnost ne sme postojati ni od parlamenta,
a moe postojati jedino kao zavisnost od zakona.7
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja
definie Poverenika (l. 1 i l. 32) kao: samostalan i nezavisan dravni organ
u vrenju svoje nadlenosti (...), Poverenik nee traiti, niti primati naloge i
uputstva od dravnih organa i drugih lica.8
Samostalnost je prevashodno organizaciona, a nezavisnost funkcionalna
kategorija. Iako su to dva svojstava koja su meusobno povezana i teko odvojiva
jedna od drugog, ipak je barem nominalno, samostalnost lake ostvariti. Jedan
organ moe biti osmiljen i predvien kao samostalan, ali to nije garancija da u
svom radu nee podlei raliitim uticajima. Samostalnost je uvek ideal kome se
5 Isto, str. 69
6 Isto, str. 73
7 Vladan Petrov, Ustav i kontrolni organi (nezavisni dravni organi)pokuaj odreenja mesta
i uloge kontrolnih organa u ustavnom sistemu, Narodna skuptina Republike Srbije i nezavisni
dravni organi/tela, Skuptina Republike Srbije i nezavisni dravni organi/tela, eds. Boris amernik,
Jelena Mandi, Biljana Ledenianin, Beogard, 2009, str. 47
8 Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, Slubeni Glasnik RS, br. 120/04,
54/07, 104/09 i 36/10
247
tei kad je re o dravnim organima kojima je vrhovno merilo rada objektivno

pravo, a ne politika celishodnost. I ona u svom apsolutnom smislu nikada
nee biti ostvarena, najbolji primer su pritisci na sudove i tuilatva u zemljama
sa dugom tradicijom demokratije i podele vlasti.
Nezavisnost inicijalno moe imati vee obezbeenje ako je osnivanje
tela predvieno ustavom, a ne zakonom, kakav je sluaj sa Poverenikom.
Zatitinik graana je predvien Ustavom (l. 138 st. 1) i posveen mu je
poseban odeljak (5) u okviru dela Ustava o ureenju vlasti, ali je i ipak
praksa pokazala da to nije dovoljna garancija da nee biti jakih opstrukcija
u radu jednog visoko demokratskog organa ovog tipa.
Ono to se postavlja kao terminoloki problem jeste injenica da je u
iroku upotrebu uao izraz nezavisni dravni organi, a on prvenstveno nije
precizan jer ne govori koja je osnovna uloga tih tela (kontrolna), a drugo,
nezavisni su i sudovi, Javno tuilatvo. Dolazi do zamagljivanja njihove
funkcije koja ih sutinski razlikuje od drugih tela, a to je da vre spoljnju
(parlamentarnu) kontrolu izvrne vlasti.
Odnos Poverenika i parlamenta
Vezanost kontrolnih organa, pa i Poverenika, za parlament ne samo da
nije prepreka, nego je nuna pretpostavka njihove samostalnosti. Polazei
od injenice da u Srbiji postoji parlamentarni sistem vlasti i da je Skuptina
nosilac suverenosti, dakle najlegitimniji organ, ona taj formalni legitimitet
i autoritet prenosi na tela koja osniva i kojima delegira svoja ovlaenja.
Poverenika bira Narodna skuptina i jedino ona moe da odlui o
prestanku njegove dunosti pre isteka mandata (izuzev njegovog linog
zahteva). Poverenik podnosi Izvetaj za svoj rad na kraju svake godine, koji
razmatra Odbor Narodne skuptine za informisanje i upoznaje se sa radom
samog organa9. Ono to sutinski karakterie ovaj izvetaj jeste inejenica
da se on samo razmatra na sednici odbora, ali se ne usvaja, to bi moda
i delovalo kao logino reenje. Meutim, ukoliko bi se usvajanje postavilo
kao obavezno u situaciji kada Izvetaj ne bi bio usvojen naao bi se osnov
za pozivanje Poverenika na odgovornost, time i na razreenje.10 Reenje u
naem zakonu je u skladu sa uporednom praksom, ali i meunarodnim
dokumentima. Praktini znaaj izvetaj dobija kada radno telo pred
9 Na osnovu izvetaja Odbor stie uvid da li su ispunjeni Zakonom propisani uslovi za njegovo
razreenje.
10 Valja napraviti razliku od osnova za razreenje kada postoji nesavestan i nestruan (l. 31) rad
Poverenika, jer se u ovom sluaju ipak govori o merljivim parametrima za procenu kvaliteta rada.
248
kojim je raspravljano o njegovoj sadrini usvoji zakljuke kao odgovor

na nepravilnosti u radu javne uprave na koje je Poverenik ukazao. Oni se
kasnije iznose na plenarnu sednicu i ako budu izglasani postaju sredstvo u
rukama Skuptine za otklanjanje nepravilnosti u radu izvrne vlasti.11
U mnogim parlamentima osnovani su posebni odbori za nezavisna
tela, radi specijalizacije u toj oblasti i vee posveenosti u obradi i korienju
primljenih informacija o stanju u javnoj upravi, ime se produbljuje
partnerski odnos izmeu kontrolnih tela i parlamenta i obezbeuje prostor
za delovanje tela.
Ovaj odnos nije dovoljno normirati da bi on stvarao konkretne
pozitivne posledice, vano je da se uspostavi odnos partnerstva i saradnje
kroz svakodnevnu komunikaciju, odnos poverenja sa jasno definisanim
zajednikim ciljevima.
Poverenik antikorupcijsko telo
Suprotstavljanje korupciji je jedan od najveih izazova savremenog
drutva. Borbu protiv korupcije treba voditi na dva fronta preduzimati
preventivne mere sa ciljem da se sprei njen nastanak, a u sluaju da je do
njene pojave ve dolo, prelazi se na drugi front represivne mere. Jedan
od naina da se zaista smanji obim korupcije je otkrivanje uzroka, odnosno
rizika za njen nastanak i razvoj. Svaka zloupotreba moi (politike, poloaja,
znanja) u interesu linog dobitka, a na tetu drugih ili drutva u celini, ima
elemente korupcije.
Da bi borba bila uspena neophodno je da se efikasno primene
antikorupcijski propisi, ali i da se podigne svest organa i graana i da se
javnost uputi u proces da bi se dobila adekvatna podrka za sprovoenje
strategije.
Zakoni u ijem sprovoenju Poverenik ima ulogu nisu u prvom redu
antikorupcijski ve je njihov prvenstveni cilj ostvarivanje i zatita ljudskih
prava. Meutim, mogunost pristupa informacijama od javnog znaaja je
izuzento vana za prevenciju korupcije pa stoga se i Poverenik moe svrstati
u antikorupcijska nezavisna tela. Ova uloga Poverenika se ostvaruje kroz
donoenje odluka o otkrivanju podataka koji ukazuju na lo ili nezakonit
rad, a koje javna institucija na zahtev graana odbija da uini dostupnim
javnosti. Uspostavljanje pravnog okvira za borbu protiv korupcije nije
11 Dejan Milenkovi, Prirunik za primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od
javnog znaaja, Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, Beograd,
2010. str. 126
249
mogua bez aktivnog uea organa uprave i javnih slubi. Arbitrarnost

slubenika ovih organa i slubi je potencijalni izvor korupcije. Stoga je
neophodno usavravanje propisa i uspostavljanje transparentnih procedura.
Takoe, neophodno je uspostaviti odgovornost zaposlenih za kvalitet i
zakonitost rada. Antikorupcijska funkcija Poverenika ostvaruje se i kroz
njegovu nadlenost da propisuje sadraj i nain objavljivanja Informatora
o radu, da prati da li organi vlasti potuju obaveze i da o tome obavetava
Narodnu skuptinu i javnost. Povernik daje inicijative za donoenje propisa
od znaaja za ostvarivanje prava na pristup informacijama, preduzima
mere za obuku i upoznavanje zaposlenih sa obavezama iz oblasti pristupa
informacijama i sl.
Napor jednog drutva, pre svega, njegovih dravnih organa na suzbijanju
korupcije ne moe dati dobre rezultate, ukoliko i graani ne podravaju
antikorupcijsku borbu. Cilj je da se promeni kultura u kojoj se korupcija
tolerie, da se graanima razvije svest o tome da je kontrola rada organa
u njihovim rukama. Upravo je obavljanje osnovnih poslova Poverenika
vano za izmenu kulture tajnovitosti u javnim slubama, poveanje obima
informacija koje e organi vlasti uiniti dostupnim javnosti i jaanje
svesti graana nainima na koje mogu da kontroliu organe vlasti. Tim
aktivnostima se preventivno deluje protiv koruptivnih odnosa i zloupotreba,
jer se poveava rizik da e oni koji loe rade biti izloeni otroj javnoj kritici,
ali i snositi posledice za svoje postupke.12
Pravo na pristup informacijama od javnog znaaja
Govorei u najirem smislu pravo na slobodan pristup informacijama13
je ljudsko pravo te je i istorija slobodnog pristupa informacija u posedu javnih
vlasti u stvari istorija demokratizacije drave i njenog okretanja ka sutinskoj
funkciji javnog servisa. Ovo pravo se kao posebno vremenom izdvojilo iz
slobode izraavanja, prava na privatnost i prava na pravino suenje kao
fundamentalnih ljudskih prava. Slobodan pristup informacijama je uslov za
12 Nemanja Nenadi, Antikorupcijki nezavisni dravni organi i Narodna skuptina op. cit, str.
206
13 Pravo na slobodan pristup informacijama se definie kao pravo svakog da od nosioca dravne
vlasti, odnosno javnih ovlaenja, trai i dobije relevantne informacije od javnog znaaja kako bi
se na delotvoran nain omoguio uvid u u rad i postupanje onih subjekata kojima su graani na
slobodnim i demokratskim izborima poklonili poverenje da u njihovo i za njihov raun vre funkciju
vlasti i, u vezi s tim, da upravljaju drugim javnim poslovima. Dejan Milenkovi, Prirunik za
primenu Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog zanaja, Poverenik za informacije
od javnog znaaja, 2010. str. 19, fn. 2
250
uivanje drugih prava (birakog prava, prava na informisanje i dr.) i predstavlja

sredstvo kontrole rada javne vlasti. To pravo na sutinski nain predodreuje
mogunost pojedinca da se aktivnije ukljui u nadzor rada uprave kako kroz
nadgledanje tokom procesa odluivanja na svim nivoima, tako i uticanjem na
sadraj akata koji imaju iri domet. Ono omoguuje graanima da se bolje
informiu o radu uprave tokom njenog mandata i tako joj stvaraju pritisak i
obavezu da postupa u skladu sa zakonom i gradi branu od zloupotrebe prava.
Poslednje dve decenije su bile odluujue u borbi za dobijanje zakona
kojim je garantovano pravo graanima na pristup informacijama u posedu
organa vlast, mada su prve u tome bile Sjedinjene Amerike Drave jo 1966.
godine. Od tada je 56 zemalja usvojilo odgovarajui zakon, tako da je oktobra
2005. godine ukupno 66 zemalja garantovalo graanima zakonsko pravo
pristupa informacijama u posedu organa vlasti. Ta eksplozija zakona o slobodi informisanja i pravu na pristup informacijama se podudara sa vremenom
kada participativna demokratija i aktivno graanstvo spremno da prati,
kontrolie javnu vlast postaje demokratski standard ali i mera transparentnosti
rada uprave. Istini za volju, Srbija je okasnila u tom sveoptom trendu, a i kada
je napokon ula u preces donoenja zakona bilo je dramatino i neizvesno do
samog trenutka usvajanja. Vlast se opirala, povlaila zakon iz procedure bez
jasnih razloga vie puta, i time pokazivala da zakon doivljavanja kao pretnju
za oduzimanje joj prerogativa da radi u tajnosti i arbitrarno odluuje koje
e informacije uiniti dostupnim.14 Civilni sektor je dao najvei doprinos u
ostvarivanju ovog demokratskog koraka, ne samo davanjem dva modela
zakonskog ureivanja pristupa informacijama od kojih je jedan od njih, uz
odreene izmene, postao je oficijelni predlog, a potom i zakon koji je usvojila
Narodna skuptina, novembra 2004. godine, nego i istrajnou i borbenou u
celom tom procesu, kao i saradnjom sa medijima na vrenju pritiska na vlast.
Ali ne i samo to, ve je nakon usvajanja zakona osnovana koalicija 14 NVO
predvoena Fondom za otvoreno drutvo, sa ciljem da se proprati primena
zakona i stvore kapaciteti za saradnju izmeu institucije Poverenika i civilnog
sektora. Ovim je dat nedvosmislen signal da civilni sektor ima snage i moe da
utie na tvrd birokratski sistem i otvori ga za potrebe modernog drutva.
Demokratija nije instant proizvod, te je i tenja ka njoj spor i mukotrpan
proces, ali mora se biti konzistentan u tim naporima, sa jasnom idejom da su
graani nosioci suvereniteta i da oni imaju pravo da znaju sve, ili bar gotovo
sve, o radu vlasti koja je finansirana kroz poreska davanja pojedinaca. Srbija
jeste zemlja bez prave demokratske tradicije, i sa malo ili ni malo graanskog
14 ire o tome: PublikacijaPrimena zakona o slobodnom pristupu informacijma od javnog
znaaja (Izvetaj o monitoringu), Fond za otvoreno drutvo, Dosije, 2006, str. 10
251
politikog iskustva, ali sa priznanjem ovog prava i njegovim ustolienjem kroz

primenu se stvaraju osnove za izgradnju dobre i odgovorne javne uprave.
Pravo na informisanje, kao sutinsko pravo je zagarantovano
meunarodnim dokumentima i to prvenstveno Univerzalnom deklaracijom
o pravima oveka (1948) l. 19: Svako ima pravo na slobodu miljenja i
izraavanja, to obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog miljenja,
kao i pravo da trai, prima i iri obavetenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez
obzira na granice. Slinu formulaciju sadri i l. 19 Meunarodnog pakta o
graanskim i politikim pravima: ()slobodu iznalaenja, primanja i irenja
ideja i informacija svih vrsta().15 Valja napomenuti i jedan znaajan, ali i
neobavezujui, meunarodni dokument Zajednika deklaracija Specijalnog
izvestioca UN za slobodu miljenja i izraavanja, predstavnika OEBS za
slobodu medija i Specijalnog izvestioca Organizacije amerikih drava za
slobodu izraavanja o pristupu informacijama i tajnim podacima iz 2004.
godine. Ona je definisala dve grupe principa, i to one koji se odnose na slobodan
pristup informacijama, kao i principe koji se odnose na tajne podatke, ime
je pokazana sutinska povezanost ove dve oblasti. to je vanije, po prvi put
proklamovan princip da je Zakon o pristupu informacijama od javnog znaaja
lex specialis u odnosu na ostale zakone koji reguliu slinu materuju tj. imaju
dodirnih taaka pa esto proiruju listu izuzetaka, tj. suavaju slobodu na
pristup informacijama, te e on tada prevladati nad drugim zakonima.16
Domai izvori su Ustav RS od 2006. godine koji propisuje u l. 46 st 1:
Jemi se () sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi nain trae,
primaju i ire obavetenja i ideje. A kako je Ustav bar nominalno jedan od
najdemokratinijih u Evropi time to je gotovo treinu normi posvetio ljudskim
pravima, on i lanom 51 garantuje da svako ima pravo na pristup podacima
koji su u posedu dravnih organa ().
Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog znaaja donet je
2004. godine, a onda menjan u vie navrata ime je tekst znatno unaprenen
i pojanjen. Sistematika zakona je dobra i on kree od definisanja pojma
informacije od javnog znaaja17 i organa javne vlasti. Ustanovljava Poverenika
kao mehanizam zatite prava na informisanje u situaciji kada organ javne
15 ire: D. Milenkovi, op.cit. str. 27
16 Isto, str. 33
17 To su informacije koje su sadrane u dokumentima u posedu bilo kog organa javne vlasti,
nastale u njihovom radu ili u vezi sa njihovim radom, a za koje javnost ima opravdan interes da zna.
(l. 2 Zakona) Valja naglasiti da trailac informacije ne mora da dokazuje postojanje opravdanog
interesa da se zna, postoji zakonska pretpostavka u njegovu korist, ali ako uskrati informaciju,
organ vlasti dokazuje da postoji neki preteniji interes koji titi odbijanjem zahteva.
252
vlasti neosnovano odbije da prui informaciju. Njegova uloga je instanciona,

dakle reaguje samo po albi. Vrednost je Zakona i u tome to propisuje mere
za unapreenje javnosti rada preko obaveze izdavanja Prirunika kojim
se tumae norme zakona i preciziraju prava koja su njime zagarantovana i
naini njihovog ostvarivanja. S druge strane definisana je i obaveza dravnih
organa da izdaju Informator o radu kojim daju uvid u svoj rad, unutranju
organizaciju, ovlaenja, ali i postignua i rezulate rada. Izraz naprednosti ovog
zakona je i nain definisanja izuzetaka od slobode pristupa informacijama, i to
onda kad je to neophodno u demokratskom drutvu da bi se zatitio preteniji
interes od ozbiljnije povrede. Iako se naizgled uslovi mogu iroko tumaiti,
oni su ograeni taksativno nabrojanim vrstama pretenijeg interesa, ime je
ostavljeno minimalno prostora za dispoziciju18 u odluivanju.
Pravo na zatitu podataka o linosti
Poverenik vri dvojnu ulogu poto postupa i kao nosilac sistema zatite
linih podataka i kao nadzorno telo za obezbeenje pristupa informacijama
od javnog znaaja koje se nalaze u posedu javnih vlasti. Ovakva uloga mu je
naknadno dodeljena usvajanjem Zakona o zatiti podataka o linosti (ZZLP)
2008. godine, ime je definisan i odreen nain prikupljanja, korienja,
obrade i uvanja podataka o linosti. U teoriji i praksi ne postoji konsenzus da
li je dvojna uloga Poverenika najbolji nain garantovanja interesa koji se tite
zakonima o zatiti podataka o linosti, s jedne strane, i pristupu informacijama
od javnog znaaja, s druge strane.19 Odgovor na ovo pitanje nije dala ni
regulativa EU, ali ni Evropska konvencija o ljudskim pravima20 na koju se
Zakon u krajnjem i oslanja.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja je imala vakuum u reavanju i
bavljenju pitanjem zatite podataka, zbog nepostojanja nadzornog tela u ovoj
oblasti, iako je pravni okvir postojao donoenjem ZZLP 1998. godine na nivou
SRJ. Reavanje ovog problema na pravnom nivou poelo je donoenje Ustava
od 2006. godine, kojim je zagarantovano pravo ne samo na privatnost, ve i na
zatitu podataka od linosti kao ljudskog prava (l. 42).
Procenjeno je da se u Srbiji nekoliko stotina subjekata javnog i privatnog
sektora bavi obradom podataka o linosti. Radi se o evidencijama dravnih
slubi, vojske, policije, udruenja, poslodavaca, gde su najopasnije obrade
18 Gdegod postoji diskreciona vlast, postoji i prostor za samovolju. Albert van Dajsi
19 Edmond Mileti, Stvan Lili, Dovydas Vitkauskas, Podrka instituciji Poverenika za informacije
od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, Izvetaj, 2010, str. 64
20 EKLJP u l. 8 garantuje potovanje privatnog i porodinog ivota, doma i korespondencije.
253
osetljivih podataka o medicinskom leenju, socijalnom statusu, krivinoj

osuivanosti.
Rizici zloupotrebe se poveavaju geometrijskom progresijom kako se
drutvo vie digitalizuje, kroz korienje biometrijskih podataka o linosti,
upotrebom elektronskih komunikacija i ureaja za videonadzor. Baze podataka
u svim oblastima su nesumnjivo rezultat potrebe, ali se mogu upotrebiti za
ometanje privatnosti, kontrolu i nametanje ponaanja pojedincima, moe
se trgovati bazama podataka i u krajnjem doprineti stvranju orvelovskog
totalitarnog drutva.
ZZLP je po karakteru materije koju regulie, obimu u kojem to ini i
nivou zatite koji uspostavlja kvalitativno srodan zakonim u EU. Ovlaenja
Poverenika (i ovde definisan kao nezavisan i samostalan organ) se proteu od
onih koja se odnose na njegovo delovanje kao drugostepenog organa koji pravo
na zatitu podataka od linosti titi u postupku po albi, do onih koja koja se
odnose na njegovo delovanje kao nadzornog organa u funkciji sprovoenja
zakona.21
Postoji potreba za usklaivanjem ZZLP sa Direktivom 95/46/EZ
koja uspostavlja ravnoteu izmeu slobodnog prometa podataka i zatite
privatnog ivota.22 Poto je zatita podataka od linosti nova oblast u srpskom
zakonodavstvu, da bi se obezbedila delotvornost sistema, bilo bi mudro
dozvoliti Povereniku da preispituje nacrte zakona pre nego to ih parlament
usvoji. Ustav Srbije ne navodi Poverenika kao organ koji ima pravo zakonodavne
inicijative, ipak polazei od smisla prevencije kao mere zatite linih podataka,
daje prostor za tumaenje da ne postoje ustavne prepreke da se Povereniku
zakonom da ovlaenje predlaganja amandmana na zakonodavne predloge
vezane za pitanja zatite linih podataka.23
Poverenik kao ustavna kategorija?
Postavlja se opravdano pitanje da li treba podii insituciju Poverenika,
zajedno sa drugim kontrolnim telima, u rang ustavne kategorije i time im
formalno zajemiti vei kredibilitet, a imajuu na umu da Poverenik titi
dva osnovna ljudska prava, na slobodan pristup informacijama i na zatitu
podataka od linosti, gde prvo ini temelj ostvarenja graanskih i politikih
prava, a drugo titi ljudsko dostojanstvo i linost pojedinca. Dakle, vrednosti
su vrhunske, te i zatita treba da bude maksimalna. Meutim, ako bi se otvorila
21 http://www.poverenik.org.rs/index.php/sr/ovlascenja-poverenika.html
22 E. Mileti, S. Lili, D. Vitkauskas, op. cit. str. 22
23 E. Mileti, S. Lili, D. Vitkauskas, op. cit. Str. 99
254
vrata za Poverenika i ostala zakonom predviena kontrolna tela, smanjio bi se

prostor za efikasno uvoenje novih kontolnih tela u pravni sistem u budunosti.
Danas je popularno govoriti o kontrolnim (nezavisnim) telima kao o
etvrtoj grani vlasti, to je moda i opravdano sa socioloko-politikolokog
stanovita, ali ne i sa ustavnopravnog. Naime, dravna vlast se odreuje u
odnosu na formu i sadrinu pravnog akta koji donosi. Iako Poverenik ima
organizacionu samostalnost i precizna pravna ovlenja, domet njegovih akata
nije veliki. Poverenik donosi reenje u postupku po albi koje je obavezujue,
konano i izvrno. Ali ako poemo od definicije reenja kao upravnog akta
kojim se odluuje o upravnoj stvari, tj. o priznavanju konkretnog prava ili
utvrivanju konkretne obaveze nekog lica u pojedinanom sluaju 24 postaje
jasno da njegov domet nije veliki te da Poverenik, ali i druga kontolna tela ne
poseduju dovoljno pravne vlasti da bi se sa ustavno-pravnog stanovita mogli
smtrati etvrtom granom vlasti.25
Zakljuak
Moemo zakljuiti na kraju da je institucija Poverenika za informacije od
javnog znaaja i zatitu podataka o linosti sutinski doprinela demokratizaciji
srpskog drutva. Tvrda birokratija je poela da uvia da e morati da menja
svoj odnos prema graanstvu i pone da se ponaa u skladu sa svojom glavnom
funkcijom, a to je javni servis. Da se vlast teko odrie svojih prerogativa, ali
i da se plai da svoj rad uini transparentnim videlo se u tekom i sporom
procesu donoenja dva zakona kojima se otvara prostor za pojedinca i njegovo
vee uee u javnom ivotu, ali je istrajnost civilnog sektora ovog puta bila
jaa.
Dosadanja iskustva su pokazala da samo postojanje Poverenika, iako
dometi njegovih akata pravno gledano nisu mnogo veliki, doprinosi boljem
stanju u drutvu, u smislu da se graani oseaju sigurnije jer mu se mogu obratiti
bez mnogo formalnosti, a javne vlasti su osetile da im saradnja sa tako jednim
demokratskim telom podie integritet, dovodi do veeg poverenja graana u
demokratski izabrane vlasti. Uostalom pozitivne ocene za svoj dosadanji rad
Poverenik dobio i od relevantnih institucija, od Evropke komisije u godinjim
izvetajima o napretku Srbije u procesu stabilizacije i pridruivanja, do
priznanja od OEBS-a i Saveta Evrope, asocijacije novinara, to nedvosmisleno
pokazuje da je dolo do pomeranja srpskog drutva napred u pravcu stvaranja
otvorenog, demokratskog, graanskog drutva.
24 S. Lili, op.cit. str. 280
25 ire: V. Petrov, op. cit. str. 51
255
LITERATURA:
1. Boris amernik, Jelena Mandi, Biljana Ledenianin (Urednici),
Skuptina Republike Srbije i nezavisni dravni organi/tela, Beograd, 2009.
2. Dejan Milenkovi, Prirunik za primenu Zakona o slobodnom pristupu
informacijama od javnog znaaja, Poverenik za informacije od javnog
znaaja i zatitu podataka o linosti, Beograd, 2010.
3. Edmond Mileti, Stevan Lili, Dovydas Vitkauskas, Podrka instituciji
Poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti,
Izvetaj, 2010.
4. Marko Davini, Evropski ombudsman i loa uprava, Beograd, 2008.
5. Primena zakona o slobodnom pristupu informacijma od javnog znaaja
(Izvetaj o monitoringu), Publikacija, Fond za otvoreno drutvo, Dosije,
Beograd, 2006.
6. Slobodan Beljanski, Regulatorna i kontrolna tela u Republici Srbiji,
PREGLED Republika Srbija, br. 2, 2008.
7. Stevan Lili, Upravno pravo i Upravno procesno pravo, Slubeni glasnik,
Beograd, 2010.
8. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, Slubeni
Glasnik RS, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10
9. www.poverenik.rs
Summary
This paper tries to shed light on a relatively new institution of the
Commissioner in our legal system, pointing out its democratic character,
an important role in putting public authorities put under control, pressing
them to become more transparent, and so they act as a public service what
is their primary role. The commissioner is conceived as a partner of the
Parliament, although he has been elected and dismissed by the parliament,
and he has been provided with a high level of independence in its work.
The Commissioner is defined as an independent, controlling and anticorruption body, but also as part of the fourth branch of government.
Commissioner directly contributes to democracy and open society
allowing a greater citizen participation in public life to the protection of the
right to information, and the protection of data and figures. The first right is
the essential condition for realization of civil and political rights, the other
is aimed at the protection of individual dignity.
256
ZBORNIK
RADOVI STUDENATA
ODELJENJA ZA NAPREDNE DODIPLOMSKE
STUDIJE
STUDENTS` ESSAYS
Marko Dai
Tutor: dr Dragan ukanovi
Institut za meunarodnu politiku i privredu
DELOTVORNOST EVROPSKE UNIJE NA BLISKOM ISTOKU:

MISIJA POMOI NA GRANINOM PRELAZU RAFA1
Uvod
Pretendovanje Evropske unije na status globalnog aktera otvorilo joj je
viestruke mogunosti institucionalnog prilagoavanja i terenskog angaovanja
u svetu sloene meuzavisnosti (complex interdependence). Meutim, analizirati
pojavu ije je postojanje evidentno, uz koegzistenciju krajnje oprenih ocena
njenih uinaka, posao je ija se validnost uvek moe osporiti. Zbog toga e
se autor oslanjati iskljuivo na iskustveno potvrene injenice, a svoju panju
usmeriti na ocene koje smatra autoritativnim.
Pored izgradnje kapaciteta i odsustva selektivnosti u odabiru oblasti
delovanja, kako u geografskom, tako i funkcionalnom pogledu, poloaj
globalnog aktera namee i velike trokove. Oni e biti proporcionalni statusu
na terenu, ali i koordinaciji sa ostalim akterima svetske politike. Pobrojani
elementi jasno su vidljivi, u veoj ili manjoj meri, u radu jedne od ukupno
jedanaest civilnih misija Evropske unije.2 Iako se vanost sveobuhvatnog
pristupa prihvata, analizom Misije pomoi na graninom prelazu Rafa bie
obuhvaeni samo pojedini aspekti civilnog prisustva Evropske unije na
terenu3. Razlozi takvog pristupa problemu su viestruki: od kompleksnosti i
dugotrajnosti procesa, preko uslovljenosti brojnim i raznorodnim faktorima
do nemogunosti saimanja uz istovremeno ostvarivanje visokog stepena
razumevanja.
1 Autor koristi prevod zvaninog naziva civilne misije Evropske unije (European Union Border
Assistance Management Rafah) objavljenog u: Renik evropske bezbednosti, Centar za civilnovojne odnose, Beograd, 2010.
2 Podatak o broju aktivnih civilnih misija Evropske unije naveden prema: ISIS Europe chart and
table of CSDP and EU missions April 2011, dostupno na: www.isis-europe.org
3 Misija pomoi na graninom prelazu Rafa deo je ireg angaovanja Evropske unije na Bliskom
istoku. Autor je u ovom radu svoju panju usmerio iskljuivo na njen rad, dok je zakljuke do kojih
je dolazio induktivnim putem implicitno zasnivao na irem polju civilnog angaovanja Evropske
unije u svetu.
261
U narednom delu rada panja e prvenstveno biti usmerena na

okolnosti koje su uslovile uspostavljanje civilne misije Evropske unije. Autor
e navesti, uz prihvatanje rizika pojednostavljivanja, jedino ona deavanja
za koja smatra da su nedvosmisleno uticala na kasniji nain rada misije.
Dalji predmet analize bie pravna osnova angaovanja Evropske unije, uz
poseban osvrt na kljune take dokumenata odreujuih za delokrug same
misije. Na pojedinim mestima objanjenja e dostizati vii stepen optosti
kako bi se, pre svega, prikazala ira slika globalnog delovanja Evropske
unije. Nakon sticanja uvida u sadraj relevantnih pravnih akata, autor e
predstaviti i nivo operativnosti misije, odnosno njena dosadanja dotignua
i rezultate, uz identifikaciju slabosti i prepreka. Na kraju e biti izneta,
induktivnim putem, predvidljiva oekivanja potkrepljena u radu iznetim
injenicama.
Nunost izbora: izmeu sveobuhvatnog pomirenja i delotvornosti
svakodnevnog ivota
Dugotrajnost izraelsko-palestinskog sukoba uticala je na njegovo
produbljivanje i proirenje. Posledino, skretala je panju kljunih svetskih
aktera da preduzmu raznorodne inicijative sa ciljem njegovog umirivanja i
reavanja. Stoga je u potpunosti razumljivo to se pokuaji koji se prividno
odvijaju na marginama rado potcenjuju, a njihov znaaj meri jedino skromnim
rezultatima. Indikativnog karaktera je u tom smislu i Misija pomoi na
graninom prelazu Rafa (u daljem tekstu Misija). Ona, samo na prvi pogled
ne doprinosti direktno pomirenju sukobljenih strana.
Granini prelaz Rafa nalazi se na strateki izuzetno znaajnom mestu.
Naime, re je o jedinoj graninoj taki koja pojasu Gaze prua prodor u svet,
a da se pritom ne prelazi preko teritorije Izraela. Iako se na ovom mestu nee
detaljno analizirati ekonomski i humanitarni karakter delotvorne otvorenosti
granice, vano je istai znaaj njenog postojanja. Ipak, mnogi Palestinci tamo
nikada nisu ni bili, a sasvim je razumljivo to ga publicisti nazivaju mestom
na kraju sveta4.
Savremeni tok deavanja probudio je nadu. Meutim, putanje graninog
prelaza u rad 25. novembra 2005. godine, kretanje ljudi i inicijalni razvoj
ekonomske aktivnosti bili su kratkog daha. Vesti koje su uglavnom stizale sa
kriznog podruja odnosile se se na kamenovanje egipatskih trupa, ubistva
4 Mariam Shahin ,The New Hope for Rafah?, Middle East, Jan 2006, Issue 363, p. 11 12
262
Palestinaca u tunelima korienim za krijumarenje5, blokadu slobodnog

kretanja ljudi, medicinskog materijala i hrane6. Takav razvoj je samo potvrdio
injenicu da e otvaranje granice nametnuti veliku odgovornost palestinskim
vlastima, ali i opoziciji.
Kontekst politikih deavanja nakon 25. januara 2006. godine i pobede
Hamasa na izborima dodatno je zakomplikovao odve sloenu situaciju. Pred
svim zainteresovanim stranama nuno su se postavila najmanje dva pitanja:
kakav e stav Hamas zauzeti prema nasilnim akcijama; da li e Hamas prihvatiti
postojanje prethodno postignutih sporazuma vlade Izraela i palestinskih
vlasti.7 Praksa je pokazala da su opravdano razmatrana. Dolaskom Hamasa
na vlast usledila je politika egzodusa desetine hiljada ljudi iz Gaze u Egipat
(januar 2007. godine), ruenje zida na graninom prelazu (23. januara 2008.
godine), i konano, zatvaranje granice sa egipatske strane (3. februara 2008.
godine)8. Dodatno, imajui u vidu podatke da su Sjedinjene Amerike Drave
i Izrael bojkotovali tada uspostavljene palestinske vlasti i postojanje izriitog
odbijanja pomirenja Mahmuda Abasa dok Hamas ne vrati pojas Gaze pod
kontrolu priznatih palestinskih vlasti, bilo je jasno da e i Misija izgubiti svoju
delotvornost.
U analiziranom estogodinjem periodu uinjeni su i pokuaji u
suprotnom, pozitivnom smeru9. Na taj nain, pruena je osnova Evropskoj
uniji za preduzimanje efektivnog angamana na spornom podruju. Razlozi
unapreenja mirnog ekonomskog razvoja i poboljanja humanitarne situacije
uz precizno definisanje odnosa palestinskih vlasti i izraelske vlade, preovladali
su faktike razmirice sa terena i utrle put Misiji Evropske unije.
5 Chronology of Events, Compiled by Najat Hirwabi, Palestine-Israel Journal of Politics,

Economics and Culture, September 1, 2008
6 Mohammed Omer Catastrophe at Rafah Crossing: More than 35 Dead and Counting,
Washington Report on Middle East Affairs, Sep/Oct 2007, Vol. 26, Issue 7, p. 10 11
7 EU Civil Missions in teh Palestinian Territories: Frustrated Reform and Suspended Security,
CITpax Middle East, Special Report No. 1, Summer 2006
8 Rachelle Marshall, Is Israel Losing Its War Against the Palestinians?, Washington Report on
Middle East Affairs, Apr 2008, Vol. 27, Issue 3, p. 7 9
9 Pokuaji za pravnim regulisanjem reima na graninom prelazu Rafa mogu se svesti na:
Agreement on Movement and Access, Agreed Principles for rafah Crossing (APRC), Agreed
Arangement on the European Union Border Assistance Mission at the Rafah Crossing Point on
the Gaza-Egypt Border
263
Ostvarivanje pravnog idealizma na terenu: operativnost misije

Nakon zajedniki donete odluke 15. novembra 2005. godine koja je
uobliena u nekoliko uzajamnih sporazuma10, izraelske i palestinske vlasti
oekivale su odgovor Evropske unije. On je ubrzo i usledio. Savet je usvojio
zajedniku akciju kojom se uspostavlja Misija pomoi na graninom prelazu
Rafa11. Civilna misija je zapoela sa radom 24. novembra iste godine.
Posle povlaenja izraelskih odbrambenih snaga iz pojasa Gaze, Evropski
savet je 17. i 18. juna 2004. godine iskazao spremnost da se podre palestinske
vlasti u preuzimanju odgovornosti za uspostavljanje i odravanje pravnog
poretka (law and order). Motivi za takav potez bili su ekonomske, bezbednosne
i humanitarne prirode. Dodatno, palestinski premijer je oktobra 2005. godine
uputio poziv Evropskoj uniji preko evropskog komesara za spoljne odnose i
evropsku politiku susedstva da prui podrku izgradnji kapaciteta, razvoju
sistema i opreme i savetovanju osoblja na graninom prelazu Rafa. Prikazana
dobra volja i spremnost svih strana za angaovanjem, pravno su inkriminisane
u Sporazumu o kretanju i pristupu (Agreement on Movement and Access).
Usledila su zajednika pisma sukobljenih strana iz 20. i 23. novembra 2005.
godine u kojima je ponovljena spremnost da se prihvati uspopstavljanje
civilne misije Evropske unije na terenu.
Ciljevi tako uspostavljene Misije definisani su lanom 2. Zajednike
akcije Saveta12. Misija je, pre svega, uspostavljena radi osiguranja prisustva
tree strane, onako kako je to poetno predvieno u Sporazumu o kretanju i
pristupu. Re je o doprinosu, u tehnikom smislu otvaranju graninog prelaza,
ali u sutinskom izgradnji poverenja izmeu Izraela i palestinskih vlasti. Do
realizacije krajnje svrhe Misije, trebalo bi doi putem:
a) Nadgledanja, proveravanja i vrednovanja uloge palestinskih vlasti u
implementaciji okvirnog, bezbednosnog i carinskog sporazuma.
b) Doprinosa, kroz mentorstvo, izgradnji kapaciteta u svim aspektima
upravljanja granicom.
c) Doprinosa saradnji palestinskih, izraelskih i egipatskih vlasti u
funkcionisanju graninog prelaza Rafa.
10 Ibid.
11 Council Joint Action 2005/889/CFSP on establishing a European Union Border
Assistance Mission for the Rafah Crossing Point (EU BAM Rafah), Official Journal of the
European Union L 327/28, 14.12.2005
12 Svi navedeni podaci o Misiji preuzeti su iz: Council Joint Action 2005/889/CFSP on
establishing a European Union Border Assistance Mission for the Rafah Crossing Point (EU
BAM Rafah), Official Journal of the European Union L 327/28, 14.12.2005
264
Predviene ciljeve je, kako se tada smatralo, trebalo ispuniti u roku od

dvanaest meseci. Meutim, praksa e pokazati da je pomenuti rok bio previe
ambiciozan. Savet je u nekoliko navrata bio prinuen da vremenski period
trajanja Misije produava. Tako se, prema aktuelno vaeoj odluci, predvieno
trajanje Misije iscrpljuje krajem 2011. godine.
Sastav Misije je tipian. Na njenom elu se nalazi ef misije, odgovoran
za disciplinsku kontrolu osoblja, operativnu kontrolu rada misije u celini i
svakodnevno upravljanje i koordinaciju aktivnosti. Pored toga, ef misije
e prema odluci Saveta osigurati adekvatnu vidljivost pristustva Evropske
unije. Osoblje misije je rasporeeno u dve organizacione jedinice: za nadzor
i operacije i administrativnu. Njihov status nije eksplicitno regulisan, ve
je samo ukazano da e povlastice, izuzea i druge garancije neophodne za
neometano obavljanje dunosti biti predmet sporazuma. Trenutno, broj
lanova Misije je 22, iz osam zemalja lanica Evropske unije.13 Relativno mali
broj lanova predstavlja direktnu posledicu Odluke o suspenziji operacija na
graninom prelazu Rafa iz 13. juna 2007. godine. Potvrda navedene tvrdnje
jeste injenica da je prema podacima iz jula 2006. godine Misiju inio 81 lan
iz 16 razliitih drava.14 Zajednika akcija posebno istie, u lanu 9, lanac
komandovanja. Pre svega, re je o obezbeivanju strateke koherentnosti u
radu Misije, uz pruanje ireg okvira u preduzimanju svakodnevnih aktivnosti.
Takva uloga dodeljena je Komitetu za politiku i bezbednost (Political and
Security Committee) koji e vriti politiku kontrolu rada Misije i obezbeivati
joj strateki pravac. Finansijska podrka radu Misije predmet je aranmana
koje sukcesivno, svake godine, Savet usvaja. Posebno je znaajna prva takva
zajednika akcija kojom se lan 3 Zajednike akcije o uspostavljanju Misije
pomoi na graninom prelazu Rafa o trajanju Misije brie, a rad svaki put
produava na odreeno vreme.
Strateka aktivnost Evropske unije na polju civilnog globalnog prisustva
veoma je raznovrsna. Uz Akcioni plan za civilne aspekte Evropske politike
bezbednosti i odbrane iz 2004. godine15, za rad Misije je posebno znaajno
uspostavljanje Centra za civilne operacije kriznog menadmenta16 (Civilian
Planning and Conduct Capability). Uspostavljen 2007. godine kao deo
13 Podatak naveden prema: http://www.eubam-rafah.eu/node/2306, pristupljeno 04.10.2011.
14 EU Civil Missions in teh Palestinian Territories: Frustrated Reform and Suspended Security,
CITpax Middle East, Special Report No. 1, Summer 2006.
15 Zvanini naziv: Action Plan for Civilian Aspects od ESDP, Adopted by European Council
(17 18 June 2004)
16 Prevod zvaninog naziva preuzet iz: Renik evropske bezbednosti, Centar za civilno-vojne
odnose, Beograd, 2010.
265
Generalnog sekretarijata Saveta predstavlja nastavak tenje da se civilne

sposobnosti uine operativnijim, a sredstva upravljanja krizama poboljana
lekcijama nauenim kroz sopstvene operacije.17 Na taj nain, izvreno
je otelotvorenje petersberkih zadataka18, i pruena baza stratekom
promatranju civilnog angaovanja. Rezultati su brzo usledili. Usvojeni su
Civilni ciljevi (Civilian Headline Goal 2008. i 2010.), a poetna inicijativa
za uspostavljanjem civilnih misija iz Fiere 2000. godine doivela je punu
artikulaciju i razvoj. Prvobitna etiri polja upravljanja krizom (policija,
zatita civila, civilna uprava i vladavina prava) dopunjena su, izmeu ostalog,
ljudskim pravima i pitanjima roda. Tako je Evropska politika bezbednosti i
odbrane posle etvorogodinje izgradnje institucija, stratekih razmatranja i
razvoja kapaciteta postala operativna..., a u uslovima permanentnog napretka
postaje delotvorna. Tako je samo u periodu od 2003. godine preduzeto sedam
vojnih i sedamnaest civilnih misija.19
Strateki napredak na optem nivou samo je delimino realizovan kroz
pojedinane misije. Kada je re o jedinici analize kojom se autor u najveoj
meri bavi, ona nije rezultatima potkrepila savremene tendencije poboljanja
kvaliteta civilnog prisustva Evropske unije u svetu.
Iako su ciljevi Evropske unije usmereni ka ...dostizanju novih visina,
irenju geografskog obuhvata, personalnom uveanju...20, oni su gotovo
po pravilu suoeni sa opasnostima ...ugroavanja kredibiliteta i odsustva
adekvatnih sposobnosti i efikasnosti.21 Takav sled dogaaja preslikan je na
funkcionisanje Misije. Nakon poetno uspenog delovanja, kada je za manje
od dve godine granini prelaz prelo 443.975 ljudi22, na povrinu su isplivale
slabosti i ogranienja. Misija nije uspela da prui odgovarajui odgovor na
politika previranja i bezbednosne rizike, ve je poklekla i donela odluku o
prekidu operacija. Ohrabruje, ipak, odsustvo njenog povlaenja, pa i ukidanja
koji su po logici stvari mogli da uslede. Dodatno, imajui u vidu da je ef Misije
i do tada radio u koordinaciji sa Koordinatorom za bezbednost Sjedinjenih
17 Navedeno prema: Action Plan for Civilian Aspects od ESDP, Adopted by European
Council (17 18 June 2004)
18 Petersberki zadaci kao kljuna komponenta Evropske politike bezbednosti i odbrane
i baza legitimiteta u upravljanju krizama. Navedeno prema: EU Operations, Assembly Fact
Sheet No. 4, European Security and Defence Assembly (Western European Union)
19 An Jacobs, EU Civilian Crisis Management: A Crisis In The Making?, CSS Analysis in
Security Policy, No. 87, February 2011., ETH Zurich
20 Ibid.
21 Ibid.
22 Podatak preuzet sa: http://www.eubam-rafah.eu/node/2306, pristupljeno 04.10.2011.
266
Amerikih Drava, jasno je da je operativnost Misije makar latentno zadrana.

Ipak, gotovo da su jedinstvene ocene da je u tom periodu postignuto jedino
...sporadino i povremeno otvaranje graninog prelaza23 i da se efikasnost
Misije moe unaprediti jedino ...koordinacijom svih aktivnih uesnika.24
Civilna misija evropske unije: neuspeli projekat ili svetla budunost
Sticanjem znanja i o osnovnim podacima o radu Misije, nedvosmisleno se
potvruje zakljuak da ...Rafa nije zlatna stranica u knjizi Zajednike politike
bezbednosti i odbrane.25 Takva ocena rezultat je, kako stanja na terenu, tako
i strategije prisustva Evropske unije. Pokazalo se nemoguim ostvarivanje
delotvornosti bez snano izraene strateke vizije. Stoga je i na pravom mestu
opservacija da ...bez obzira na to koliko je ciljeva istaknuto, strateki podsticaj
je nuan na politikom nivou.26 Druga stavka koju Misija nije uspeno
prebrodila jeste odabiranje. Napraviti izbor, povezati civilne sposobnosti sa
politikim ambicijama prethode efikasnosti u radu. S druge strane, pokuaj
da se uradi previe uz premali ulog, sigurno vodi operativnom krahu. Ako se
taksativno nabroji ta je sve trebalo uraditi, a ta je zaista i postignuto, onda
je zakljuak sasvim razumljiv. Tako, dok je nadzorna uloga na poetku rada
Misije bila besprekorna, otvaranje graninih prelaza izmeu Izraela i pojasa
Gaze (Karni, Kerem Shalom, Erez), otklanjanje prepreka slobodnom kretanju
na Zapadnoj obali, renoviranje meunarodnog aerodroma u Rafi ostali su
samo sporazumne elje u domenu pravnog idealizma.
Trebalo bi napomenuti da Misija svoj skroman uspeh duguje i objektivnim
okolnostima koje su delovale remetilaki na njen rad. Od onih internih,
poput neadekvatnog materijala i opreme, loe procene potrebnog kapaciteta,
nedostatka proaktivnog odgovora na izazove, preko razmimoilaenja sa
Sjedinjenim Amerikim Dravama i njenim poimanjem koncepta reformi,
do izraelske politike koja nije uinila dovoljno da se Misija etablira.27 Ipak,
univerzalne preskripcije za reavanje navedenih prepreka u radu nema, a
23 Nicoletta Pirozzi and Sammi Sandawi, Military and Civilian ESDP Missions: Ewer
Growing and Effective, Instituto Affari Internazionali, November 2009
24 Ibid.
27 Navedeno prema: An Jacobs, EU Civilian Crisis Management: A Crisis In The Making?,
CSS Analysis in Security Policy, No. 87, February 2011, ETH Zurich
267
nije ih bilo ni u trenutku kada je Misija gradila svoj institucionalni kapacitet.

Sporadine i povremene ocene rada navode kako bi najbolji nain za
unapreenje delotvornosti bio korienje koncepta lokalnog vlasnitva (local
ownership)28, ali se uglavnom tu i zaustavljaju. Uzimajui kao prihvatljivu
injenicu da je socijalna percepcija koncepata korienih u drugim delovima
sveta, poput lokalnog vlasnitva, na Bliskom Istoku nedovoljno ispitana, onda
je jasno da ni pravilna implementacija ne bi garantovala efikasnost u radu.
Ohrabruju ocene rada civilnih misija Evropske unije, proistekle iz analize
rimskog Instituta za meunarodne poslove.29 One potvruju napred navedenu
tvrdnju o tenji Evropske unije za sticanjem statusa globalnog aktera. Ona
to ini prvenstveno globalizacijom operativnog polja u geografskom smislu,
ali i ekspanzijom tematskih grupa drutvenog ivota koje dobijaju mesto u
njenom radu na terenu. Dalje, primetna je rastua civilno-vojna saradnja,
ali jo uvek ne i potpuna integracija. Na kraju, u prilog svetloj budunosti
civilnih, ali i vojnih misija Evropske unije govori i podatak o sve izraenijem
multinacionalnom karakteru i visokom nivou uea drava nelanica.
Najnoviji politiki razvoj dogaaja otvara mogunost pruanja nove
anse da Misija realizuje u potpunosti svoje ciljeve. Prvo je usledilo otvaranje
granice sa Egipatske strane u junu 2009. godine, ali samo na 72 sata uz krajnje
selektivno doputanje prolaza. Meutim, u maju 2011. godine, egipatska nova
prelazna vlada dozvolila je Palestincima, da uz paso prelaze legalno granicu
svakodnevno.30 Iako je Izrael izrazio zabrinutost povodom navedene odluke
egipatske vlade, ona je nastavila da se primenjuje. Ono to je uoljivo, i za
analizu problema relevantno jeste izostajanje reakcija Evropske unije, bar
kada je mandat Misije u pitanju.
Zakljuak
Analizom perioda druge polovine prve decenije dvadeset i prvog veka
u radu Misije dolazi se uglavnom do ne tako ohrabrujuih zakljuaka.
Status quo ne prua mogunost ispitivanja nivoa delotvornosti rada. Moe
se slobodno rei da je trenutno operativnost Misije u potpunosti ugaena.
Ipak, period od gotovo dve godine efektivnosti dao je odreene rezultate.
Slobodno kretanje ljudi je naglo poveano, dozvoljen je protok robe, ali
28 Ibid.
29 Nicoletta Pirozzi and Sammi Sandawi, Military and Civilian ESDP Missions: Ewer
Growing and Effective, Instituto Affari Internazionali, November 2009
30 Navedeno prema: http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Egipat-otvorio-granicuprema-pojasu-Gaze.lt.html (pristupljeno 12.08.2011.)
268
nije adekvatno odgovoreno na politike promene. Dilema sveobuhvatnog

pomirenja ili poboljanja svakodnevnog ivota ponovo je reena u korist
pomirenja. I to, to je paradoksalno, oivljavanjem sukoba. Krijumarenje
je opstalo kao glavni izvor prihoda, a inicijalno postignuti rezultati su u
kratkom roku narueni.
Ostaje nejasno zato Evropska unija nije preduzela, putem uspostavljene
Misije, znaajnije korake kojim bi ostvarila snaniji uticaj na razvoj situacije.
Svakako da treba imati u vidu prekoraivanje mandata, ali i tako skroman
mandat je politiki jednostranim odlukama naruen. Ipak, preostaje da
se zakljui da je prisustvo Misije na graninom prelazu Rafa ostalo bez
nameravanih posledica. Evropska unija se tako nala pred odluujuim
izborom: osmisliti drugaiju strategiju ispunjenja mandata ili nastaviti sa
odravanjem formalnog prisustva i bezrazlonog ivota Misije (show the
flag policy).
Bibliografija
1. Action Plan for Civilian Aspects od ESDP, Adopted by European Council
(17-18 June 2004), dostupno na: http://www.consilium.europa.eu/
uedocs/cmsUpload/Action%20Plan%20for%20Civilian%20Aspects%20
of%20ESDP.pdf
2. Agreement on Movement and Access, dostupno na: http://www.eubamrafah.eu/files/Agreement%20on%20Movement%20and%20Access.pdf
3. Agreed Principles for rafah Crossing (APRC), dostupno na http://
www.eubam-rafah.eu/files/Agreed%20Principles%20for%20Rafah%20
Crossing.pdf
4. Agreed Arangement on the European Union Border Assistance Mission
at the Rafah Crossing Point on the Gaza-Egypt Border, dostupno na
http://www.eubam-rafah.eu/files/Agreed%20Arrangements%20on%20
the%20EU%20BAM%20at%20the%20RCP%20%28Clean%29.pdf
5. Akram Faras and Bronner Ethan, Open Border at Gaza Is Not So Open,
New York Times, 6/2/2011.
6. An Jacobs, EU Civilian Crisis Management: A Crisis In The Making?, CSS
Analysis in Security Policy, No. 87, February 2011., ETH Zurich
7. A Secure Europe In a Better World, European Security Strategy, Brussels,
12 December 2003, dostupno na: http://www.consilium.europa.eu/
uedocs/cmsUpload/78367.pdf
269
8. Council Joint Action 2005/889/CFSP on establishing a European Union

Border Assistance Mission for the Rafah Crossing Point (EU BAM
Rafah), Official Journal of the European Union L 327/28, 14.12.2005.
9. Council Joint Action 2006/773/CFSP of 13 November 2006 amending
and extending Council Joint Action 2005/889/CFSP on establishing
a European Union Border Assistance Mission for the Rafah Crossing
Point (EU BAM Rafah), Official Journal of the European Union L
313/15, 14.11.2006.
10. Council Decision 2010/274/CFSP of 12 May 2010 amending and
extending Council Joint Action 2005/889/CFSP on establishing a
European Union Border Assistance Mission for the Rafah Crossing
Point (EU BAM Rafah), Official Journal of the European Union L
119/22, 13.5.2010.
11. Chronology of Events, Compiled by Najat Hirwabi, Palestine-Israel
Journal of Politics, Economics and Culture, September 1, 2008.
12. David Eshel, Stopping Those Resourceful Smugglers, Military Technology,
March 1, 2009, Vol. 33, Issue 3, p. 7
13. Doron Almog, Tunnel-Vision in Gaza, Middle East Quarterly, summer
2004, pp. 3-11
14. Efrat Elenor, Israel, UNFIL II, the UN and the International Community,
Palestine-Israel Journal of Politics, Economics and Culture, January 1,
2007.
15. EU Operations, Assembly Fact Sheet No. 4, European Security and
Defence Assembly (Western European Union)
16. EU Civil Missions in teh Palestinian Territories: Frustrated Reform and
Suspended Security, CITpax Middle East, Special Report No. 1, Summer
2006.
17. Fares Akram, Egypt and hamas reach Accord on Rafah Crossing, New
York Times, 6/9/2011
18. ISIS Europe chart and table of CSDP and EU missions April 2011,
dostupno na: www.isis-europe.org
19. Mariam Shahin, The New Hope for Rafah?, Middle East, Jan 2006, Issue
363, p. 11 12
20. Mohammed Omer, Catastrophe at Rafah Crossing: More than 35 Dead
and Counting, Washington Report on Middle East Affairs, Sep/Oct
2007, Vol. 26, Issue 7, p. 10 11
270
21. Nicoletta Pirozzi and Sammi Sandawi, Military and Civilian ESDP
Missions: Ewer Growing and Effective, Instituto Affari Internazionali,
November 2009
22. Political and Security Committee Decision EUBAM Rafah/1/2008 of 11
November 2008 concerning the appointment of the Head of Mission of
the EUBAM Rafah, Official Journal of the European Union L 142/63,
28.5.2011
23. Rachelle Marshall, Is Israel Losing Its War Against the Palestinians?,
Washington Report on Middle East Affairs, Apr 2008, Vol. 27, Issue 3,
p. 7 9
24. Renik evropske bezbednosti, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd,
2010.
25. The Shifting Balance of Power, Economist, 2/2/2008, Vol. 386, Issue 8565,
p. 52 54
Efficiency of the European Union in the Middle East: European

Union Border Assistance Mission - Rafah
Summary
The aim of this text was to analyze one of the form of European
Union presence on the Palestinian territory. Author wrote about importance
of the European Union civilian engagement at Rafah Crossing Point
beetween Gaza Strip and Egypt. Retrospectively, the author explained
political situation from the date of establishing European Union Border
Assistance Mission Rafah to the present. The author also emphasized
key points relevant to the topic from legal basis for the functioning of the
mission. At certain points, attention was given to the European Security and
Defence Policy and its instruments.
Key words: European Union, civilian mission, Rafah crossing point,
European Security and Defence Policy
271
Tamara Jani
Development of International Presence in Kosovo

Introduction
The aim of this article is to review and explain the history of the
international presence in Kosovo. Also, this article aims to show how
international missions have evolved and how their mandates have been
changing since 1999. More than just to clarify these aspects, the article
provides information about the current situation and position of the
missions in Kosovo, and presents the criticism they have been facing over
the past years.
After the Kosovo war in 1999, as a response to the open conflict
and severe humanitarian situation, United Nations Security Council
approved Resolution 1244 establishing an international mission in the
region. According to article ten, this mission would provide transitional
administration while establishing and overseeing the development of
provisional democratic self-governing institutions to ensure conditions for
a peaceful and normal life for all inhabitants of Kosovo.1 United Nations
Interim Mission in Kosovo (UNMIK) was backed by the NATO-led military
mission Kosovo Force (KFOR) and the Organization for Security and Cooperation in Europe (OSCE) mission-OMIK.
By the time Kosovo declared its independence in February 2008, the
involvement of UNMIK in direct governance was significantly reduced.
Instead, UNMIK started to focus more on monitoring, mentoring, and
advising (MMA). In the same year, UNMIK was succeeded by the European
Union rule of law mission (EULEX) which, together with KFOR, UNMIK,
and the Special Representative of the Secretary-General(SRSG), represents
the current interim international administration. Some institutions that did
not enter the UNMIK framework further complement this administration,
1 UN SC Resolution 1244, 10 June 1999, article 10.
273
like the International Civilian Office (ICO), the European Union Special
Representative (EUSR) and the European Commission Liaison Office
(ECLO). As these institutions exert a strong influence on the current life in
Kosovo, they are included in this paper.
Blueprints of the international presence
The blueprint of international presence shows a complex system of
administrations. This system represents combined local and international
mechanisms of governance, where the international missions took over
governmental functions that traditionally belong to a sovereign state such
as executive, legislative and judicial power. Over time these responsibilities2
are gradually transferred to the Provisional Institutions of Self-Governing
(PISG)3, but UNMIK, as well as EULEX and others, retain certain executive
and legislative responsibilities.
1. United Nations Interim Mission in Kosovo (UNMIK)
After the Kosovo War (1996-1999), the UN Security Council created two
international missions in Kosovo: KFOR and UNMIK. UNMIK represents
the coordinated actions of multiple international civil missions under the
administration of UN. Special Representative of the Secretary General
(SRSG) is the head of UNMIK, as provisioned by UNSC Resolution 1244, and
is responsible for maintaining the coherence of the mission. Representatives
of local communities criticize the SRSG position, for it accumulates executive,
judicial and legislative powers all in a single person, whose decisions the local
community can hardly question.4 This is directly connected to the general
problem of a lack of legitimacy of the international administration.
The Security Council has appointed UNMIK to perform basic civilian
administrative functions and promote establishment of substantial autonomy
and self-government in Kosovo; facilitate a political process intended to
2 For full list of provisioned responsibilities, see the UNMIK Constitutional framework
for provisional self-government, 15 may 2001. Available at: http://www.unmikonline.org/
regulations/2001/reg09-01.htm
3 The Provisional Institutions of Self-Government are Assembly, President of Kosovo,
Government, Courts. For more detailed scheme see http://www.unmikonline.org/civiladm/
images/structure_eng.pdf
4 Most prominent local critic is LvizjaVetvendosje! (Albanian for Movement for SelfDetermination), who opposes to any external intervention or involvement in internal affairs
of the state of Kosovo.
274
determine Kosovos future status; coordinate humanitarian and disaster relief

of all international agencies; support the reconstruction of key infrastructure;
maintain civil law and order and promote human rights; assure the safe and
unimpeded return of all refugees and displaced persons to their homes in
Kosovo.5
In order to fulfill the provisioned tasks and objectives of the mission,
UNMIK rests on four pillars, which are: Pillar I: Police and justice (United
Nations police, and since 2008 the justice); Pillar II: Civil Administration
(United Nations Department of Peacekeeping Operations - DPKO); Pillar
III: Democratization and institution building (led by OSCE); Pillar IV:
Reconstruction and economic development (European Union).
Initially, Pillar I was in charge of humanitarian assistance and therefore
led by the Office of the High Commissioner for Refugees (UNHCR). When
the initial emergency stage (1999-2001) ended, police and justice were
placed under Pillar I. Following the transformation of UNMIK structure,
some of the responsibilities have been reassigned to the institutions of selfgovernment in Kosovo (PISG), such as enforcement in areas of police, justice
and civil administration. However, the UN still kept the role of monitoring
the processes of implementation in these sectors, while OSCE and EU
structures (Pillars III and IV) retained the same responsibilities. The UN
Special Representative guarantees synchronized actions by all international
civil missions operating under UNSC 1244, the OSCE mission at first place,
but also it ensures coordination with the head of the EULEX which operates
under the overall authority of the United Nations6.
UNMIK is the most criticized international mission in Kosovo, both
by the local and international community. Given the fact that the UNMIK
administration was not democratically elected, it has become a popular target
for Kosovars to blame, as they feel it only delays the improvement the general
socio-economic living conditions (despite the significant success achieved at
the beginning of its mandate, like solving the humanitarian crisis after the
1999 conflict or deterring the hostilities after the conflict).
The heaviest resentments towards the international administration focus
on the concentration of executive power in the hands of one person (SRSG)7
5 As in UNSC Resolution 1244
6 http://www.unmikonline.org/Pages/about.aspx
7 UN Special Representative of Secretary-General enjoys almost unlimited judicial,
executive and legislative powers. Moreover, exercising veto powers on locally drafted laws,
being on top of UNMIK`s chain of command, it is easy to conclude why is there so much
resentment towards the UNMIK.
275
and the untouchable status of the international staff, i.e. guaranteed immunity
from local laws to the mission staff. The most active and loudest criticism is
presented by the Kosovo Albanian political movement Vetvendosje!.8 Starting
out as a student movement against the repression of the Milosevic regime
during the 90s, today it has turned its activities against the undemocratic
regime of international administration, specifically UNMIK. As was
previously mentioned, all international administrations are perceived by
the local community as imposedthey are not democratically elected but
appointed by international community (UN Security Council). Therefore,
these missions have a strong legal basis but lack an equally strong basis of
legitimacy.9 The latter one is a crucial element for successful and efficient
government.
In terms of enforcement of its mandate, UNMIK failed to secure authority
throughout the whole territory of Kosovo. While the southern territories were
under administration of UNMIK, the North of Kosovo remained under the
control of Belgrade. The municipal governments in North Kosovo continue
to recognize Belgrade`s legal authority over Kosovo as a whole, and simply
ignore the UNMIK authority. This has consequently led to a stricter partition
of the territory and has made the process of inter-ethnic reconciliation
difficult. Interesting is that according to former SRSG, Joachim Rucker,
UNMIK`s policy was to tolerate parallel structures in the education and
health sectors, to reject parallel structures in administration, i.e. Belgrade
attempts to govern Kosovo more or less directly, and to strongly reject parallel
security structures.10
The first major test for UNMIK`s efficiency to react in emergency cases
came in March 2004, when violence towards ethnic minorities escalated
throughout Kosovo. It resulted in the fleeing of several thousands of members
of targeted national minorities. It was wake-up call for the international
administration to reform its gross apparatus, namely all Kosovo security
forces, and adapt it to a situation of recurring escalations of political tensions
and potential ethnic-based incidents.
8 Political movement Vetvendosje! aims to achieve and realize the right to selfdetermination for the people of Kosova. (http://vetevendosje.org/?cid=2,26) In December
2010 the movement participated for the first time in nationalelections where performed as
the third largest party in Kosovo.
9 Some scholars refer to international administration as benevolent autocracy (Simon
Chesterman, Building Democracy through Benevolent Autocracy: Accountability in UN
Transitional Administrations
10 Ruecker, Joachim; Kosovo today (January 2009) perspectives for stability, Presentation
at the University of Oxford, St. Antony's College, January 2009
276
2. The European Union Rule of Law Mission in Kosovo (EULEX)

As a result of his deployment as UN Special Envoy for the Kosovo
status process (appointed in November 2005), Martti Ahtisaari presented
a Comprehensive Proposal for the Kosovo Status Settlement(CSP) which
foresaw a smooth transfer of power from the UN to the EU (which would
mean the future termination of UNMIKs mandate) increasing the role of
the EU mission and the ICO. Their main priorities would be to strengthen
institutions in Kosovo, monitor their performance and to implement the
CSP. Notwithstanding a lack of consensus within the UN and EU regarding
Kosovos independence and interventions by the Serbian Government,
EULEX was deployed in Kosovo under the framework of the United
Nations Security Resolution 1244, which conditioned it to adopt a status
neutral approach.
EULEX (a contraction of EU and lex, meaning law) is a civilian rule
of law mission launched under the Common Security and Defense Policy
(CSDP). Initially, it was mandated for two years, but due to the still fragile
political and security situation the mandate was extended until 14 June
2012. The mission is to be terminated when the Kosovo authorities have
gained enough know-how to guarantee that Kosovo society in general
benefits from the rule of law.11
Even though the mission retained certain executive responsibilities (it
has limited correctional powers in the field of the rule of law, in particular to
investigate and prosecute war crimes, corruption related cases and sensitive
crimes, such as human organ trafficking), it is primarily established as a
mission to monitor, mentor and advise local and national institutions on
the rule of law. EULEX administers the developing Kosovo Police (KP),
judiciary and customs fields, by assisting Kosovo institutions to achieve
sustainability and greater accountability. Its mandate is also to ensure
that these institutions are free from political interference and hold on to
internationally recognized standards and best practices12.
Similarly to UNMIK, EULEX is criticized for not being able to establish
the rule of law in the whole of Kosovo since its presence in North Kosovo
remains mostly symbolic. During the first mandate, EULEX did not achieve
major successes in the field of rule of law and the fight against corruption
and organized crime. This situation, combined with the scandals in which
11 Report of the Council of Europe Commissioner for Human Rights Special Mission to
Kosovo 23 27 March 2009
12 http://www.eulex-kosovo.eu/en/info/whatisEulex.php
277
several EULEX officials were involved,13 contributed to growing resentment

of the local population towards its presence.
In 2008, the former chief prosecutor of International court for the
former Yugoslavia, Carla del Ponte published book The Hunt14, where
she presented findings on human organ trafficking in Kosovo in 1999. Her
allegations became object of large public and international interest, when
in 2010 they were confirmed by provisional report of Council of Europe15.
In March 2011, EULEX initiated criminal proceedings against the accused
for human organ trafficking. In fact, the case has shown the weak points of
EULEX structures, more specifically the lack of a proper witness protection
program, which is a major obstacle for efficient prosecution of cases.
3. Kosovo Force (KFOR)
The NATO-led military mission KFOR was established to provide
international security presence in support of UNMIKs work, but it is not
subordinate to the UN. Along with the NATOs KFOR troops, the task of
providing security in Kosovo was assigned to UNMIK`s Civilian Police
(CIVPOL) in cooperation with the local Kosovo Police (KP). Today, this
task is covered by KFOR, EULEX Police and Kosovo Security Force (KSF).
KFOR troops were the first to enter Kosovo after the signing of the
Kumanovo Treaty16 (on 9th of June 1999) between KFOR and Governments
of Federal Republic of Yugoslavia and Republic of Serbia. As its first duty in
Kosovo, KFOR worked for establishing a secure environment inthe region
firstly by finishing hostilities between both sides and later on by working
on reestablishing of civil order. At the same time KFOR also supported
international humanitarian actions coordinated by UNHCR. Additionally,
KFOR also provided assistance with all other activities concerning security
in Kosovo. In 2008, NATO, in coordination with international authorities
and local consultants, assigned new tasks for KFOR. From that moment
13 EULEX officers have been caught smuggling large quantities of cigarettes and alcohol
out of Kosovo. http://www.balkaninsight.com/en/article/eulex-officers-caught-smugglingout-of-kosovo
14 Carla del Ponte, La Caccia. Io e i criminali di guerra [The Hunt: War criminals and I],
2008, Feltrinelli,Milan
15 The full text of the report can be found at http://assembly.coe.int/ASP/APFeaturesManager/
defaultArtSiteView.asp?ID=964
16 Full text of Kumanovo Treaty available at http://www.nato.int/kosovo/docu/a990609a.
htm
278
they would assist in the standing down of the Kosovo Protection Corps
(KPC, which is no longer active) and in the creation of the Kosovo Security
Force (KSF), including a civilian structure to oversee its activities.
The 2004 riots were the biggest violent incident after the 1999 war
and the first serious test for international mission`s capacity to deal with
sudden widespread escalation of violence. Even though KFOR troops and
UNMIK international civilian police were mandated to provide security for
minorities in Kosovo, they both failed to protect them during the unrest,
responding too slowly or simply unfittingly. The Human Rights Watch
reports17 that even though some of the incidents were happening in the
vicinity of the KFOR bases (bases in Svinjare, Vucitrn, Prizren, Belo Polje)
it took several hours for the troops to deploy to protect the civilians and
come to their assistance. Similarly, UNMIK police together with Kosovo
Police Service, fai In other words, the security troops didn`t react at the
initial stages of rioting allowing in that sense further escalation of ethnic
violence. These events specifically revealed the weak points in Kosovo`s
security institutions, which were unable to react efficiently in urgent
situations. KFOR and UNMIK were not prepared to deal with the riots,
and also lacked of coordinated response. This event resulted in the loss
of trust in international community by Kosovos ethnic minorities, which
consequently hampered the efforts to build a multiethnic society in Kosovo.
However, these incidents were also a positive incentive for Kosovo security
forces to reorganize their mechanisms for emergency response.
In early July 2011, the Serbian minority in North Kosovo erected
roadblocks as a reaction to Pristina Government decision to send special
police units (ROSA) to take over the control of crossing points at Jarinje and
Brnjak, in order to enforce a trade blockade against Serbia. After a Kosovar
policeman was killed by a sniper in this action, and one of the posts was
demolished and burned down by a group of Serbian protestors, KFOR
directly took over control of the two crossing points and later on played a
major role in dismantling roadblocks. Much was argued on KFOR`s actions
and whether its troops acted too violently in clashes with protestor, namely
the September 27 incident where more than 20 people were injured, of which
mostly protestors. The accusations of excessive use of force on civilians and
overstepping of its authority, which KFOR denied, were brought up by the
Serbian Government and local Serbs. Also, these events raised the question
whether KFOR and EULEX acted outside of the framework of their mandate
17 Full HRW report available at: http://www.hrw.org/news/2004/07/26/kosovo-failurenato-un-protect-minorities
279
by supporting the Kosovo Government`s decision to take over the crossing

points in the North. Actively participating in transportation of Pristina`s
police and customs officers might logically imply that NATO is supporting
Kosovo`s independence, which doesn`t goes along their mandate of status
neutral mission.
Since the last riots of the Serbian minority in two border checkpoints,
Jarinje and Brnjak18 which heightened political tensions between Serbia and
Kosovo, the overall situation in Kosovo has been considerably calm. Since
2009, as the result of an improved security situation, NATO officials have been
gradually diminishing KFORs force to what is called a deterrent presence.
This means that, when appropriate and according to the evolution of events,
over time NATO will reduce the number of forces on the ground, with the
remaining forces progressively relying more on intelligence and flexibility19.
But, taking into consideration recent incidents in North Kosovo, further cuts
in KFOR`s size will be put on hold until the security situation stabilizes.
4. ICO (International Civilian Office)
While EULEX, KFOR and UNMIK represent status neutral missions,
this is not the case of the International Civilian Office (ICO), which is seen as
a strong promoter and supporter of Kosovos independence and is therefore
highly criticized by Serbian Government. This is the main reason why it is
outside of UNMIK framework.
After 17 February 200820, a group of states that recognized, or expressed
firm intention to recognize21 the independence of Republic of Kosovo,
established the International Steering Group (ISG) whose main task is to
support the full implementation of Comprehensive Proposal for the Kosovo
Status Settlementthe aforementioned Ahtisaari plan. As foreseen by the
plan, the ISG authorized the International Civilian Representative (ICR)22,
and therefore the ICO as well, to ensure the implementation of the Ahtisaari
plan by the Government of Kosovo.
18 http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-14303165
19 Idem 3
20 the declaration of independence of Kosovo
21 (International Steering Group (ISG) for Kosovo 2008)
22 The head of the ICO is at the same time the ICR (who reports to ISG) and European
Union Special representative. This double mandate allows Margnac, the present head of the
ICO to, to speak both for the Republic of Kosovo and Kosovo under 1244 resolution. The ICR
was appoint on 28 February 2008.
280
ICOs task is to assist the International Civilian Representative (ICR)

in the fulfillment of its mandate with the team composed of international
experts from the ISG member States, who provide advice in areas of
decentralization, cultural and religious heritage and community affairs.23
It is important to mention that this civilian mission was established upon
the request of Kosovo government members and community leaders,
who would this way assure stable and strong institutional support for the
Kosovo`s recently declared independence.
When speaking of ICO it is important to mention its relation with
EUSR (European Union Special Representative). As stated in Ahtisaari`s
plan the same person is to serve at both positions, one that is by its mandate
neutral (EULEX) and the other that strongly supports the independence
(ICO) which raised an important question of possible collision of interest.
The Dutch diplomat, Pieter Feith initially served at both positions, but after
appointing Fernando Gentilini as EUSR in Kosovo, this collision was solved.
Conclusion
Kosovo has transformed from an autonomous region completely
administered by internationals, to a country recognized by 88 states24, with
a combined international and local administration, but still under a strong
influence of international actors.
The UN international mission in Kosovo draws its legal basis from
a sequence of UNSC Resolutions (1160/1998, 1199/1998, 1203/1998 and
1239/1999) which are formulated upon the Chapter seven of the Charter of
the United Nations (action with respect to threats to the peace, breaches of
the peace, and acts of aggression). As other peace missions before, UNMIK
also faces certain problems of legitimacy of its administration. The question
of legitimacy is a subject of many discussions and pointed out by a number
of authors as important for success and efficiency of international peace
missions. Also, these missions are defined as benevolent autocracy by
some authors (Simon Chesterman, for example). In practice, this means that
international missions do not enjoy great support by the local population,
and, as case in Kosovo, they can be perceived as ones who slow down the
process of the final settlement of the status.
Moreover, having multiple international actors present on the political
scene of Kosovo who coordinate their actions creates confusion in processes
23 As stated in their mission, available at: http://www.ico-kos.org/?id=9
24 As of 23 January 2012, http://www.mfa-ks.net/?page=2,4,1090
281
of administration. Maybe this is the reason for failures in acting efficiently

in cases of emergency (such as in 2004). In line with the recent events (the
road blockades in the north), and the reaction of leading missions (EULEX
and KFOR who supported the decision of Pristina Government to take over
the crossing points) the questions is whether international missions are able
to keep the status neutral position guaranteed by UN SC Resolution 1244.
But besides the improvement of their mechanisms to be more efficient
in delivering their mandate, there is one more thing that should occupy
the minds of the international community: since the EULEX`s and ICO`s
mandate is to expire soon, what will be the exit strategy? Would the possible
withdrawal of these missions leave a power vacuum, and, if so, who will be
to fill it in?
References:
1. UN Security Council,Security Council resolution 1244 (1999) [on the
2.
3.
4.
5.
6.
7.
deployment of international civil and security presences in Kosovo], 10

June 1999, S/RES/1244 (1999), available at: http://www.unhcr.org/
refworld/docid/3b00f27216.html[accessed 23 December 2011]
UN Security Council,Letter dated 26 March 2007 from the SecretaryGeneral addressed to the President of the Security Council : addendum
: Comprehensive Proposal for the Kosovo Status Settlement, 26 March
2007, S/2007/168/Add.1, available at: http://www.unhcr.org/refworld/
docid/4a54bc360.html[accessed 12 January 2012]
UN Security Council, Report of the Secretary-General on the
United Nations Interim Administration Mission in Kosovo, 12 June
2008, S/2008/354, available at: http://www.unhcr.org/refworld/
docid/485674f22.html[accessed 12 January 2012]
COUNCIL JOINT ACTION 2008/124/CFSP of 4 February 2008 [on the
European Union Rule of Law Mission in Kosovo], EULEX KOSOVO,
available at www.eulex-kosovo.eu/en/info/docs/JointActionEULEX_
EN.pdf [accessed 12 January 2012]
Chesterman, Simon (2001), Kosovo in Limbo: State-Building and
Substantial Autonomy, International Peace Academy
Chesterman, Simon (2007), Ownership in Theory and in Practice:
Transfer of Authority in UN Satebuilding Operations, Journal of
intervention and statebuilding, volume 1, nr.1,
Chesterman, Simon (2002), Justice Under International Administration:
Kosovo, East Timor and Afghanistan, International Peace Academy
282
8. Lemay-Hebert, Nicholas (2009), State-Building from the Outside-In:
UNMIK and its Paradox, Journal of Public and International Affairs20:

65-86.
9. Narten, Jens (2009), Assessing Kosovos Postwar democratization, Taiwan
Journal of Democracy, Volume 5, No.1: 127-162
10. UN Security Council 6670thMeeting (AM) of 29 November 2011 report,
available at: http://www.un.org/News/Press/docs/2011/sc10462.doc.
htm [accessed 23 December 2011]
11. NATO, Military Technical Agreement (KumanovoAgreement) of 9 June
1999, available at: http://www.nato.int/kosovo/docu/a990609a.htm
accessed [accessed 23 December 2011]
12. UNMIK Constitutional framework for provisional self-government,
15 may 2001, available at: http://www.unmikonline.org/
regulations/2001/reg09-01.htm [accessed 23 December 2011]
13. Ruecker, Joachim (2009) Kosovo today (January 2009) perspectives
for stability, Presentation at the University of Oxford, St. Antonys
College
14. Report of the Council of Europe Commissioner for Human Rights
Special Mission to Kosovo 23 27 March 2009, available at: https://wcd.
coe.int/ViewDoc.jsp?id=1466279 [accessed 25 December 2011]
15. Report of Committee on Legal Affairs and Human Rights, Inhuman
treatment of people and illicit trafficking in human organs in Kosovo,
available at: http://assembly.coe.int/ASP/APFeaturesManager/
defaultArtSiteView.asp?ID=964 [accessed 24 December 2011]
16. OSCE mission in Kosovo, Parallel Structures in Kosovo 2006-2007,
17. Human Rights Watch report, Kosovo: Failure of NATO, U.N. to Protect
Minorities, available at: http://www.hrw.org/news/2004/07/26/kosovofailure-nato-un-protect-minorities [accessed 24 December 2011]
18. BBC News, Kosovo tense after deadly clash on Serbian border, available
at: http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-14303165 [accessed 23
December 2011]
19. ISG Report, First meeting of International Steering group (ISG)
for Kosovo of 28 February 2008, available at: www.ico-kos.org/pdf/
Pressstatement28feb.pdf
283
Other resources:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
http://www.ico-kos.org
http://www.eulex-kosovo.eu
http://eeas.europa.eu/delegations/kosovo/index_en.htm
http://www.unmikonline.org
http://www.osce.org/kosovo/43381
http://www.nato.int/kfor/
284
Bojan Avramovi
Tutori: Svetlana Stefanovi i Vojislav Miloevi
Evropski pokret u Srbiji
UTICAJ MOBILNOSTI NA STAVOVE MLADIH LJUDI U SRBIJI
Uvod
Dobro je poznato da politika i socio-ekonomska situacija u Srbiji
tokom devedesetih godina dvadesetog veka i u prvoj deceniji dvadesetprvog
nije bila svetla. injenica je, da je tokom tih dvadeset godina Srbija bila
uesnik ratova, zemlja pod sankcijama koje su podrazumevale potpuni
meunarodni ekonomski embargo, a kretanje graana Srbije je sve do
kraja 2009. godine bilo ogranieno. Neminovno je da takve okolnosti
dovode do dalekosenih negativnih posledica. Izvesna vrsta izolacije zemlje
onemoguavala je slobodno kretanje ljudi, roba i usluga, dok su od strane
politike i intelektualne elite preko sredstava javnog informisanja plasirane
neistine o nepravednom odnosu pojedinih zemalja prema Srbiji. Sve ovo
za posledicu ima iskrivljenu percepciju graana Srbije prema nainu ivota
u zemaljama Evrope i sveta. Neistine o odnosu odreenih zemalja prema
Srbiji se mogu uti i danas, posebno sa aspekta takozvanog uslovljavanja
kako bi naa zemlja postala lanica Evropske unije. U pomenutom, ne tako
kratkom vremenskom periodu odrastale su generacije koje upravo privode
svoje kolovanje kraju i koje bi trebale da budu nosioci socio-ekonomskih
promena u narednih dvadeset godina, a meu kojima veina nisu imali
priliku da putuju van granica svoje zemlje, a istovremeno su bili podloni
optim stavovima javnosti koji se kreiraju u vrhovima politikih partija.
Pretpostavljamo da mladi ljudi koji su imali priliku da putuju mogu jasnije
da sagledaju prednosti i mane ivota u inostranstvu u odnosu na Srbiju. A
takoe, elimo da ispitamo u kojoj meri se menjaju stavovi mladih ljudi pre
i posle putovanja u neke od zemalja Evropske unije, iji deo i Srbija jednog
dana eli da postane.
Mobilnost
Pojam mobilnosti mladih podrazumeva obrazovnu, kulturnu i
turistiku pokretljivost, kao i meunarodnu saradnju i razmenu. Mobilnost
287
obezbeuje otvorenost u komunikaciji sa drugim drutvima i kulturama,

to ukljuuje poznavanje, tolerisanje i potovanje meusobnih razliitosti.
Pored socijalnog uenja kroz interkulturalni pristup, mobilnost omoguava
razmenu ideja i obogaivanje iskustava. Jer poznato je da putovanja
oplemenjuju ovekov duh. Kontakt sa novim sredinama, drugaijim
kulturama i novim ljudima stvara otvorene i radoznale mlade ljude bez
predrasuda.
Pokretljivost mladih u Srbiji oteavaju loa materijalna i socijalna
situacija, nepostojanje adekvatne infrastrukture, sporost reformi u drutvu,
ogranienost slobode kretanja i dr. Loa materijalna i socijalna situacija
prouzrokovala je inertnost meu mladim ljudima, doprinela irenju
nacionalizma i ksenofobije i rezultirala nezainteresovanou mladih na
polju pokretljivosti, komunikacija i razmene iskustava. Dok je dugogodinja
zatvorenost drutva dovela do neintegrisanosti mladih u evropske tokove.
U dananjem drutvu, mobilnost postaje sve znaajniji drutveni
fenomen. Kretanja su uglavnom izazvana ekonomskim, politikim,
turistikim, obrazovnim razlozima, i njihov uticaj je takav da oblikuje svet
u kome ivimo.
Uzroci (ne)mobilnosti mladih u Srbiji
Mladi ljudi koji studiraju na univerzitetima u Srbiji, i koji bi trebalo
da budu nosioci razvoja ove zemlje u godinama i decenijama koje dolaze,
silom drutvenih prilika nisu imali mogunosti da proteklih godina putuju
izvan zemlje, a mnogi jedva da su videli jo neki grad osim rodnog.
Studije koje su sprovoene meu uenicima starijih razreda srednje
kole i studentima prve dve godine fakulteta, univerziteta u Srbiji, pokazale
su da su mladi veoma svesni injenice da su putovanje i upoznavanje sa
irim okruenjem retke vrednosti koje oni najvie cene i koje im nedostaju.
Mladi smatraju da su ih godine pod sankcijama, ratovima, siromatvom
i ekskomunikacijom od ostatka sveta onemoguile da rade stvari koje
su obine i koje su im potrebne da bi se razvili, a to su izmeu ostalih
i putovanja, i upoznavanje sa drugim zemljama, nacijama, kulturama i
obiajima.
Vizni reim je bez sumnje, jedna od najveih prepreka mobilnosti
mladih, ali i svih graana i graanki Srbije. Takoe, to je samo jedan
deo procesa pribliavanja Srbije Evropskoj uniji i ne moe se tretirati
kao izolovan proces. Evrointergacije kao proces, u Srbiji poinju
petooktobarskim promenama 2000. godine.
288
Prvi korak ka ukidanju viza za graane Srbije poeo je novembra 2006. godine
kada je Savet EU usvojio mandat za pregovore o sporazumima o viznim
olakicama i readmisiji sa Srbijom. Ve 16. maja 2007. godine predstavnici
srpske vlade i Evropske komisije u Briselu parafiraju Sporazume o viznim
olakicama i o readmisiji, koji e omoguiti da se besplatno odobravaju
vize studentima, naunicima, poslovnim ljudima i jo nekim kategorijama
graana Srbije. Sporazum o viznim olakicama i Sporazum o readmisiji
izmeu Evropske zajednice i Republike Srbije potpisan je 18. septembra
2007. godine. Dve godine kasnije, 30. novembra 2009. godine Savet Evropske
unije je objavio dokument o viznoj liberalizaciji za zemlje zapadnog Balkana,
dok je 19. decembra 2009. godine stupio na snagu bezvizni reim sa EU.
Graanima Srbije od tada nisu potrebne vize da bi putovali u 25 zemalja
lanica Evropske unije, kao i u tri zemlje koje nisu lanice EU, a koje su deo
engenskog prostora (Island, Norveka i vajcarska).
Pored vizne liberalizacije, drugi vaan uzrok nemobilnosti jeste
teka ekonomska situacija u Srbiji, koja za posledicu ima visoku stopu
nezaposlenosti. Pozadina ove negativne uzronoposledine veze su
pogrene politike odluke, donoene dugi niz godina.
U prilog gore navedenom svedoi analiza iz 2008. godine koju je
sprovela agencija Global Project Agency u univerzitetskim gradovima
u Srbiji, sa srednjokolcima i studentima, prua sledee rezultate. Veina
uesnika istraivanja putuje najee jednom do dva puta godinje. Ova
putovanja uglavnom predstavljaju letovanja. Srednjokolci su u velikoj meri
vezani za roditelje i ree putuju sami, tj. sa svojim drutvom, izuzev na
ekskurzije. Studenti svoja inostrana iskustva stiu mahom na studentskim
ekskurzijama, a sporadino se putuje i za Novu godinu ili nekim drugim
povodom (seminari). Studenti nisu ogranieni roditeljskim odlukama poput
srednjokolaca, ali velika veina svoje finansije i dalje dobija od roditelja,
te su na taj nain posredno ogranieni u izboru destinacije za putovanje.
Cena je jedan od glavnih faktora koji opredeljuju za odreenu destinaciju.
Oekuje se da destinacija na koju se putuje zadovolji potrebe mladih za
izlascima i dobrim provodom uz pristupane cene. Najinteresantnija su,
po pravilu, putovanja sa drutvom, odnosno grupom koja obino broji 4-6
lanova. Rado se putuje i sa partnerom.
Najee se putuje autobusom, neto ree vozom i to uglavnom unutar
zemlje, a najree se koristi automobil. Prednost se daje, na prvom mestu
autobusima, jer putovanje autobusom predstavlja optimalan odnos cene i
drugih parametara kvaliteta putovanja (brzina, pouzdanost). Uesnici nisu
289
dovoljno upoznati sa mogunostima putovanja eleznicom u inostranstvu.

eleznica je, generalno, manje popularna kao opcija zbog iskustva koje
ispitanici imaju sa domaim eleznicama (sporost, nedostatak grejanja i
higijene). Za dalje destinacije, koristi se avion, ali se ovo sredstvo putovanja
doivljava cenovno nepristupanim.
Putovanje mladih je vaan deo sazrevanja i upoznavanja ivota, s
izuzetno bitnim oseajem slobode. Omladinska putovanja bi trebalo da
budu pristupana, jer treba imati u vidu finansijski ograniene mogunosti.
Interesovanja mladih tokom putovanja su razliita. Zabava i izlasci su na
prvom mestu takvih interesovanja. Meutim, postoji potreba kod mladih
i za edukativnim sadrajima, te bi rado poseivali i kulturno-istorijske
znamenitosti.
Navedeni razlozi, kao i potpuno destimuliua ekonomskopolitika
situacija mladih ljudi u Srbiji, predstavlja glavni motiv istraivanja. Te su
pitanja koja se logino nameu: U kojoj meri seu posledice nenadoknadive
tete koja je naneta izolacijom u tako dugom vremenskom periodu? Koliko
putovanja utiu na profesionalne planove? U kojoj meri se pod uticajem
putovanja menjaju stavovi o prednostima i manama ivota u nekim
dravama? Kako razumeti mobilnost i kako je promovisati u Evropi danas?
Putujemo u Evropu
Projekat Putujemo u Evropu motivisan je evidentnim neiskustvom
mlade generacije u pogledu poznavanja Evrope iz prve ruke. Projekat se
realizuje pod pokroviteljstvom Evropskog pokreta u Srbiji od 2005. godine
do danas. Sutina projekta Putujemo u Evropu je omoguiti najboljim
studentima sa univerziteta u Srbiji, Inter-rail karte za putovanje Evropom
prema sopstvenom izboru. U ovom projektu je od 20052011. godine
uestvovalo 1170 studenata, koji su imali priliku da putujui Evropom
izmeu 20 i 30 dana steknu nova iskustva i upoznaju kulture i ljude iz
zemalja koje do tada nisu imali prilike da posete.
Primetno je da mladi vie ne ele samo da sluaju o Evropi, ve ele
da je upoznaju neposredno i formiraju svoje line utiske. Takoe, direktan
susret sa Evropom jedini je nain da se kreira prava slika o geopolitikom
okruenju, koja je osloboena iracionalnih predrasuda, nerealnih oekivanja
i nekritike glorifikacije. Upravo ovo su razlozi koji su pomogli da ovaj
projekat ivi i razvija se.
Ciljevi projekta Putujemo u Evropu su: omoguavanje neposrednog
susreta i upoznavanja mladih sa EU, kao i popularizacija evropskih ideja
290
i vrednosti u Srbiji. Ova akcija je i snana promocija obrazovanja kao

validnog puta ka uspehu u ivotu.
injenica je da u ovom trenutku ivotni standard veine graana u Srbiji,
posebno studenata ne dozvoljava realizaciju elja za estim putovanjima.
Projekat je baziran na ideji da se ovaj problem na neki nain rei tako to
e doprineti integraciji mladih u Evropu na najloginiji, spontan i efikasan
nain.
Istraivanje
Kao uesnik programa i sam suoen sa problemima sa kojima su se
prethodne generacije susretale, a naalost jo uvek se susreu, navelo me je
da uz pomo projektnog tima Putujemo u Evropu sprovedem istraivanje,
kako bismo doli do zakljuaka koliko mobilnost upoznavanje iz prve
ruke sa gradovima Evrope, slobodnim putovanjem po zemljama engen
zone utie na promenu stavova, razbijanje predrasuda, stereoptipa i koliko
se nain ivota razlikuje izmeu Srbije i zemalja EU.
Nain istraivanja
U istraivanju je uestvovalo 175 ispitanika uesnika u projektu
Putujemo u Evropu od 20052011. godine. Od ukupnog broja 105 ispitanika
je na svoje putovanje ilo u periodu do 2010. godine i oni su popunjavali
samo jedan upitnik. Dok su preostalih 70 studenata uestvovali u projektu
2011. godine i popunjavali su dva razliita upitnika. Jedan pre polaska na put
i jedan po povratku sa putovanja. Konani uzorak inilo je 56 mukaraca i
119 ena.
Popunjavanjem anketa koje sadre po 11 pitanja dobijeni su odgovori
koji su svrstani u dve kategorije. U prvoj kategoriji su podaci koji u dobijeni od
uesnika u projektu do 2010. godine, kojim se procenjuje percepcija mladih
ljudi koji su putovali u zemlje EU, prema ivotu u zemljama koje su posetili.
I u drugoj kategoriji, poreeni su odgovori dobijeni pre i posle putovanja,
studenata koji su uestvovali 2011. godine. Na taj nain se vri procena u kojoj
meri su promenjeni stavovi uesnika u projektu, nakon to su imali priliku da
iz druge perspektive sagledaju nain ivota u evropskim zemljama.
U analizi podataka primenjeni su postupci deskriptivne statistike
(aritmetika sredina, standardna devijacija, frekvence i procenti). Kao i
komparativna analiza kojom je vreno poreenje odgovora studenata pre i
nakon putovanja.
291
Rezultati istraivanja
Jasno je da se od 2000. godine stavovi i svest graana Srbije o evropskim
idejama menjaju u pozitivnom smeru. Ali s obzirom na trenutno stanje
Srbije u pregovorima za dobijanje kandidature za ulazak u Evropsku uniju,
pomenute promene se ne dogaaju adekvatnom brzinom. Smatramo da
se veom mobilnou mladih moe uticati na stvaranje objektivne slike o
prednostima i manama ivota u zajednici te vrste.
Izmeu ostalog, jedan od ciljeva istraivanja je i unapreenje projekta
Putujemo u Evropu kroz neposrednu evaluaciju promena koje su usledile
kod uesnika projekta a ija identifikacija je sprovedena anketama koje su
ispunili. Takoe, svrha dobijenih odgovora je i uvid u percepciju mladih
graana Srbije koji su tokom 3 4 nedelje putovali Evropskim kontinentom.
Odnosno, procena u kojoj je meri putovanje ove vrste uticalo na formiranje
drugaijih stavova po odreenim pitanjima.
Prvi deo istraivanja bavi se ocenom postojeih stavova fakultetski
obrazovanih mladih ljudi u Srbiji, prosene starosti 26,2 godine. U ovom
delu istaivanja uestvovalo je 105 studenata, od ega su 37 bili mukarci, a
68 ene.
Osnovna hipoteza da putovanje i upoznavanje do tada nepoznatih
kultura utie na promenu stavova potvreno je u potpunosti. Preko 70%
ispitanika se izjasnilo da je putovanje uticalo na promenu njihovih stavova
u vezi ivota u zemljama EU, od ega 41% smatra da je putovanje uticalo u
velikoj meri, a 33% uoava mali uticaj. Ovi rezultati u potpunosti potvruju
tvrdnje o razornom uticaju na formiranje stavova u izolovanim sredinama,
odnosno potrebu ljudi da se drue i razmenjuju znanja i iskustva.
Grafikon br. 1 Stepen promene stavova pod uticajem putovanja u vezi ivota u
zemljama EU
292
U oceni prednosti i mana ivota u nekim od zemalja EU jasno su se

diferencirale 3 grupe drava:
U prvoj grupi su Nemaka i Austrija, drave sa visokim ivotnim
standardom, jakim ekonomijama, strogim potovanjem i primenom
zakona, odlinim obrazovnim sistemom, dobro organizovanim javnim
prevozom, to je ujedno sinonim za red i disciplinu kojom odiu. Dok
je najvea mana otuenost meu ljudima, usmerenim prioritetno na
svoj posao.
Drugu grupu ine panija i Portuglija. Mediteranske zemlje, mentaliteta
slinog srpskom, sa boljim ivotnim standardom uz izuzetne prirodne
lepote koje istovremeno omoguavaju odmor i zabavu. Slinost u
karakterima naroda ovih zemalja i Srba, dovodi do poistoveivanja uz
bogatu kulturu i dobro razvijen turizam. Administrativna neefikasnost
je osnovna mana, to jo jednom potvruje slinost, u ovom sluaju s
negativnog aspekta.
I ne manje vanu treu grupu ine Francuska i Holandija. Kulturnoistorijski bogate zemlje koje odiu slobodom, liberalnou,
multikulturalnou uz, naravno, visok standard. Odnosno zemlje
koje pruaju ono to i dalje nije deo socio-kulturnog ambijenta
Srbije. Osnovne mane su nebezbednost u odreenim gradovima kao
i sloboda koja u odreenim aspektima prevazilazi okvire, preiroke po
kriterijumu prosenog Srbina.
Nit koja povezuje prednosti ivota u veini zemalja je sloboda kretanja,
govora, miljenja, kao i neuporedivo vea mogunost izbora u svim sferama
ivota, u odnosu na Srbiju.
Tokom turistikog putovanja teko je uoiti sve bitne karakteristike
drutvenog sistema zemlje koja se poseuje, ali se ipak moe stei jasnija
slika o generalnom stanju. S obzirom na to, 24,8% ispitanika ne moe da
oceni slinost drutvenog sistema u Srbiji u odnosu na drave koje su
posetili. Ali 41,9% smatra da je drutveni sistem razliit, 24,8% slian u
maloj meri, a samo 8,6% da je slian u velikoj meri. Najkarakteristinije
razlike su navedene u visokoj stopi korupcije, potpuno uruenom sistemu
vrednosti i afirmaciji pogrenih ljudi u Srbiji. ali i, izuzetno niska drutvena
odgovornost i nedosledna primena zakona. Multikulturalnost je jedna od
osnovnih karakteristika drutvenog sistema u zemljama EU, kao i njeno
negovanje.
Uvaavanje i potovanje Evropskih vrednosti predstavlja osnovu
na kojoj je bazirana ideja o Evropskoj uniji. Svakako da su one u skladu
sa osnovnim ljudskim vrednostima i preduslov da bi se one potovale
jeste njihovo poznavanje. Istraivanje je pokazalo da su ispitanici dobro
293
upoznati sa time ta se sve podrazumeva pod evropskim vrednostima, te

se navode sledee: multikulturalnost, tolerancija, sloboda, ravnopravnost,
razumevanje, razliitost, potovanje ljudskih prava, demokratija, solidarnost,
vladavina prava.
Deo reformi koje predstoje Srbiji kako bi postala lanica EU predstavlja i
implementacija i primena zakona u oblasti zatite ivotne sredine. injenica
je da Srbija mora jo dosta da uradi kako bi se u ovoj oblasti pribliila
evropskim standardima. To potvruju i rezultati istraivanja. Tako 94,3%
ispitanika smatra da postoji razlika izmeu zemalja EU i Srbije u oblasti
zatite ivotne sredine, s akcentom da se Srbija nalazi u nezavidnoj poziciji.
Dok 5,7% ne moe da da odgovor na ovo pitanje, ni jedan ispitanik se nije
izjasnio da je Srbija u ovoj oblasti na nivou evropskih zemalja.
Jo jedna potvrda instruiranog uticaja medija o najkvalitetnijem
nonom ivota u Srbiji dokazana je odgovorima na pitanje sa ciljem
poreenja u ovoj oblasti. Kvalitetniji noni ivot u zemljama EU je ocenilo
53,3% ispitanika, dok neto manji procenat 46,7 prednost daje provodu u
Srbiji. Osnovne prednosti nonog ivota u Srbiji su raznovrsnost ponude,
cene i duina trajanja. Identian argument i za kvalitet van granica Srbije
je raznovrsnost, posebno sa aspekta razliitih muzikih anrova kao i ee
gostovanje svetskih muzikih zvezda u odnosu na Srbiju.
Obzirom da je posedovanje predrasuda o odreenim narodima ili
etnikim grupama injenica, sledeim pitanjima eleli smo da dobijemo
odgovore u vezi naina reagovanja stanovnika razliitih zemalja kada znaju
da im je sagovornik iz Srbije. U preko 50% sluajeva bile su pozitivne reakcije,
u oko 25% sluajeva uoena je uzdranost i ravnodunost, uz neznatan broj
negativnih reakcija. Interesantno je da su pod odgovorom ostalo najee
navoeni odgovori neinformisanost o Srbiji: geografskom poloaju, istoriji,
dravnom ureenju, ali i iznenaenost (Grafikon br. 2).
Pitanje iz iste kategorije o odnosu ljudi sa kojima su komunicirali
formira sledeu sliku: prijateljski i srdaan odnos bio je prisutan u preko
85%, uz zanemarljivo mali procenat negativnog pristupa ili reakcije. Pod
odgovorom ostalo najvei broj odgovora bio je: ravnodunost, ljubaznost
i radoznalost (Grafikon br. 3).
Iz dobijenih podataka koji generalizuju ponaanje stanovnika gotovo
svih evropskih zemalja moe se uoiti visok nivo solidarnosti, to je izmeu
ostalog u skladu sa evropskim vrednostima. Takoe, vie nego pozitivan
odnos prema graanima Srbije.
294
Grafikon br. 2 Nain reagovanja ljudi iz zemalja EU nakon saznanja da im je

sagovornik iz Srbije
Grafikon br. 3 Nain reagovanja ljudi iz zemalja EU u neposrednim kontaktima
to se tie realizacije profesionalnih planova mladi ljudi u Srbiji su

prilino neopredeljeni. To je u skladu sa vrlo nestabilnom socio-ekonomskom
situacijom u zemlji i egzistencijalnom nesigurnou karakretistinom
za Srbiju. Nemogunost dugoronog planiranja potvrena je dobijenim
rezultatima. Tako 46,7% ispitanika eli da svoje profesionalne planove
realizuje u zemljama EU, dok se za Srbiju opredelilo 22,9%. Izuzetno visok
procenat ak 30,5% je onih koji nisu sigurni ta i gde ele realizaciju planova
u vezi kolovanja, posla i neformalnog obrazovanja.
295
U prilog stvaranja ili potvrivanja evropskog identiteta u celini su i

rezultati ankete dobijeni na pitanje: Koliko se sada oseate evropljaninom/
evropljankom u odnosu na period pre putovanja?. Visok procenat ispitanika
koji su se izjasnili da se oseaju vie evropljaninom/evropljankom, gotovo
50%, zatim oekivano 46,7% onih koji se oseaju isto i samo 3,8% ispitanika
koji se oseaju manje evropljaninom/evropljankom nakon putovanja. Ovo
je jo jedan dokaz koliko je znaajan projekat na osnovu koga je raeno
istraivanje, a takoe, koliko je putovanje promenilo percepciju mladih
ljudi za manje od 30 dana.
Neophodnost mobilnosti mladih ljudi dokazana je na jo jednom
primeru. ak 89,5% ispitanika eli da ivi u nekom od evropskih gradova,
dok preostalih 10,5% svoju budunost projektuje samo u Srbiji. Od ukupnog
broja ispitanika koji ele da ive i u evropskim gradovima, 73,4% eli
privremeno preseljenje, a 26,6% smatra da bi bilo najbolje da se za stalno
isele iz Srbije. Najei razlozi za privremeni odlazak su nastavak kolovanja
i razni drugi vidovi strunog usavravanja, a najinteresnatniji gradovi su
Berlin, Be, Barselona, Pariz i Lisabon. elje za stalnim preseljenjem su
vezane uglavnom za Be i Berlin koji pruaju velike mogunosti sa aspekta
zaposlenja, kao i Lisabon koji po nainu ivota podsea na vee gradove
u Srbiji pri emu je ivotni standard na viem nivou. Rezultati potvruju
injenicu o neophodnosti reforme obrazovnog sistema u Srbiji, kako bi
univerziteti bili konkurentniji sa aspekta kvaliteta i snanije umreavanje
sa najboljim evropskim visokokolskim ustanovama. Pored toga, napori
drave da smanji odlazak visokokvalifikovanih kadrova oigledno ne daje
oekivane rezultate, jer su ispitanici iskljuivo nosioci fakultetskih diploma
sa univerziteta u Srbiji.
Drugi deo istraivanja ima za cilj evaluaciju promene stavova
studenata, koji su bili anketirani pre polaska na putovanje i nakon povratka.
Broj anketiranih studenata u ovom delu istraivanja bio je 70, s tim da je broj
ena bio znatno ve: 51 ena prema 19 mukaraca. Prosena starost uesnika
studenata zavrnih godina fakulteta univerziteta u Srbiji je 23,6 godina.
Osnovne karakteristike ivota graana u zemljama EU, prema miljenju
mladih ljudi iz Srbije, su prvenstveno visok ivotni standard, kao izrazito
najuoljivija osobina. Zatim mobilnost graana, ekonomska stabilnost,
sloboda kretanja i velika mogunost zaposlenja. Uoljivo je da preovladavaju
gotovo iskljuivo pozitivne osobine, to je u potpunoj suprotnosti sa jako
izraenim evroskepticizmom prisutnim u istraivanjima meu graanima
Srbije. S tim u vezi preko 80% ispitanika smatra da je putovanje uticalo
na promenu njihovih stavova o ivotu u zemljama EU. Promenu stavova
296
u velikoj meri uvidelo je 26,7% dok 55,6% studenata smatra da su u

maloj meri promenili miljenje. Meu 17,8% uesnika u projektu koji su
pretpostavljamo bili dobro informisani nije dolo do promene stavova
po ovom pitanju. Uee u pomenutom projektu omoguilo im je realno
sagledavanje situacije, to za posledicu ima kako oduevljenje tako i
razoarenje vienim.
S individualnog aspekta eljene destinacije pre putovanja u potpunoj
su suprotnosti sa zemljama i gradovima u kojima su se najdue zadravali.
Objanjenje za to je nepostojanje plana puta ili pak nedovoljno definisanog
plana, dok je drugi razlog uticaj grupe sa kojom se putuje. Tako su pre
putovanja najinteresantnije zemlje bile Francuska i panija s akcentom na
kulturnu batinu koju poseduju i Nemaka kao ekonomski i industrijski
predvodnik Evrope. Podaci dobijeni po povratku sa putovanja pruaju
drugaiju percepciju:
U prvom redu su dve zemlje koje su iz potpuno razliiih razloga bile
prvi izbor, a to su Portugalija i Nemaka. Portugalija predstavnik
mediteranskog naina ivota, mentaliteta slinog srpskom. Nemaka
izuzetno dobro organizovana zemlja sa sjajnim socijalnim programima,
sistemom obrazovanja, javnim prevozom i drugo.
U drugoj grupi zemalja su Holandija i Francuska. Zemlje sa visokim
ivotnim standardom i sredine u kojima su vrednosti kao to su
multikulturalnost, sloboda izbora, tolerancija sveprisutne u znatno
vioj meri.
Mane ivota u prethodno pomenutim zemljama su nedovoljna
bezbednost, preterana usmerenost na posao pa ak i netolerancija prema
ljudima sa drugih govornih podruja.
Dominantne karakteristike na osnovu kojih je drutveni sistem u
Srbiji, prema miljenju ispitanika, drugaiji u odnosu na zemlje EU je:
nizak ivotni standard, netolerancija, nezaposlenost, neorganizovanost,
poremeen sistem vrednosti, visoka stopa korupcije i drugo. Potvrda da su
se studenti uverili u istinitost iznetih stavova pre putovanja mogu se videti
u sledeim rezultatima. Samo 6,7% ispitanika smatra da je drutveni sistem
u Srbiji slian u velikoj meri u odnosu na zemlje koje su posetili, 33,3%
odgovara da je slian u maloj meri, a 28,9% anketiranih ocenjuje sistem
razliitim. Kao i u prvom delu istraivanja veliki procenat ak 31,1 ne moe
da oceni razliku, jer je njihov boravak u inostranstvu bio kratak kako bi
mogli da se formiraju adekvatni stavovi.
Percepcija o evropskim vrednostima se nije bitno promenila poredei
odgovore pre i posle putovanja. Tako se u oba sluaja pod evropskim
297
vrednostima podrazumeva: tolerancija, solidarnost, ravnopravnost,

demokratija, potovanje i druge vrednosti, s tim da je jedina primetna razlika
u uestalosti ponavljanja rei sloboda, posebno u kontekstu sloboda kretanja,
u odgovorima studenata nakon povratka sa puta. Gotovo svi odgovori su u
skladu sa vrednostima koje propagira Evropska unija kao zajednica drava,
sem sporadinih prokomunistikih kao to su red, rad i disciplina.
Jo jedna potvrda koliki obrazovno informativni karakter ima
projekat Putujemo u Evropu su i odgovori na pitanje o razlikama u oblasti
ivotne sredine izmeu Srbije i zemalja EU. Dok je pre putovanja 82,9%
anketiranih smatralo da postoje oigledne razlike u korist zemalja EU, a
17,1% nisu mogli da ocene. U rezultatima posle putovanja 93,3% odgovara
potvrdno, dok itavih 6,7% ne moe da da odgovor na ovo pitanje. U oba
sluaja nema uesnika u projektu koji su u ovom aspektu izjednaili zemlje
EU sa Srbijom. Bolja informisanost mladih ljudi koja se vidi na osnovu
iznetih komentara, bez sumnje e pozitivno uticati da i u svom okruenju
utiu na poboljanje situacije u ovoj oblasti, jer sistemske promene trenutno
ne daju zadovoljavajue rezultate.
Prethodno formirani stavovi o kvalitetu nonog ivota u Srbiji i
zemljama EU gotovo da ni malo nisu promenjeni. Sledei rezultati to
potvruju. Pre odlaska na put 58,6% ispitanih prednost daje nonom ivotu
u Srbiji, a 41,4% smatra da je kvalitet na strani gradova u inostranstvu.
Nakon povratka rezultati su skoro identini. U provodu u svojoj zemlji uiva
60% vie, dok se 40% ne slae sa tom pretpostavkom. Osnovne prednosti
koje upotpunjuju kvalitet nonog ivota u Srbiji su raznovrsnost, kako s
aspekta muzike ponude tako i lokacije. Sledei argumenti su da due traje,
jeftiniji je, vei izbor tokom radnih dana i verovatno najznaajniji razlog su
neposredni i zabavni ljudi koji ine atmosferu prijatnijom.
Obzirom da su uesnici projekta bili studenti koji nisu mnogo
putovali do tada, prilino nezahvalno je biloda se od njih trae odgovori
na pitanje kakvu reakciju oekuju od ljudi iz zemalja EU kada im kau iz
koje drave dolaze. Po povratku sa putovanja odgovarali su na identino
pitanje. Primetne razlike bilo je u nekoliko kategorija orgovora. Uesnici su
oekivali da e ljudi koje budu sretali biti manje ljubazni, a vie radoznali i
ravnoduni. Pod odgovorom ostalo najee se navodi da sagovornici nisu
dovoljno informisani o Srbiji, jer nisu znali geografski poloaj a neki gotovo
nita. U oba sluaja broj pozitivnih reakcija prelazi 50%, a u 25% 35% su
reakcije uzdranost i ravnodunost, dok su negativne reakcije i oekivane
i doivljene u neznatnom procentu. U Tabeli br. 1 prikazani su rezultati u
procentima dobijeni u anketama pre i posle putovanja.
298
Uzdranost
Radoznalost
Odbojnost
Radost /
oduevljenje
Ravnodunost
Bezobzirnost
Ostalo
Ljubaznost
PRE
22.1
19.3
32.9
4.3
4.3
15.0
0.0
2.1
POSLE
26.6
17.4
28.4
3.7
6.4
10.1
0.0
7.3
Tabela br. 1 Pretpostavljene i doivljene reakcije ljudi iz zemalja EU nakon

saznanja da im je sagovornik iz Srbije (brojevi u poljima izraavaju procentualnu
vrednost)
Optimistini
Pesimistini
Empatini
Kooperativni
Puni razumevanja
Bez razumevanja
Maliciozni
Ostalo
Kulturoloke razlike prisutne izmeu graana razliitih zemalja na

razliite naine se mogu manifestovati u meusobnim kontaktima ljudi.
Studenti su u dve ankete izneli svoje pretpostavke i doivljaje o neposrednim
kontaktima sa graanima zemalja koje su posetili. Znaajnijih promena u
percepciji bilo je u kategoriji vee kooperativnosti nego to su oekivali i
manje razumevanja od oekivanog. U ukupnom zbiru uzimajui u obzir
obe ankete zasebno, pozitivne reakcije su zastupljene u preko 90% sluajeva.
U Tabeli br. 2 su prikazani rezultati u procentima dobijeni u anketama pre
i posle putovanja.
PRE
27.9
0.0
3.6
31.4
32.1
2.9
0.0
2.1
POSLE
25.8
1.0
4.1
41.2
21.6
2.1
0.0
4.1
Tabela br. 2 Pretpostavljene i doivljene reakcije ljudi iz zemalja EU u

neposrednim kontaktima (brojevi u poljima izraavaju procentualnu vrednost)
299
Na osnovu dobijenih rezultata projekat Putujemo u Evropu ne

utie znaajno na profesionalne planove uesnika u projektu. Rezultati
istaivanja pre i posle putovanja su gotovo identini. Oko 43% ispitanika
svoje profesionalne planove eli da realizuje u zemljama EU, 31% ostvarenje
planova vezuje iskljuivo za Srbiju, a i dalje visok procenat studenata ak
25% nema jasan plan po ovom pitanju. Izneseni rezultati su istovetni u obe
ankete, s minimalnom razlikom od 1% u kategoriji neodlunih.
Nastankom i irenjem Evropske unije termin Evropa poprimio
je mnoga znaenja. Mnoga od njih nisu jo precizno definisana. A poto
Evropska unija nije drava, problem identiteta postaje jo kompleksniji. U
skladu sa tim u anketi pre putovanja 84,3% ispitanika ocenilo je da se osea
evropljaninom/evropljankom, a preostalih 15,7% odgovorilo je odrino. Po
povratku sa putovanja na pitanje Koliko se sada oseate evropljaninom/
evropljankom u odnosu na period pre putovanja? ak 55,6% studenata
je odgovorilo da se osea vie evropljaninom/evropljankom, svaki etvrti
student ili 26,7 odgvorio je - isto, a 17,8% odgovorio je da se osea - manje.
Interesantno je da od ukupnog broja ispitanika koji su odgovorili da se
ne oseaju evropljaninom/evropljankom pre putovanja, u anketi posle
putovanja iznose sledee stavove: vie 36,3%, isto 18,2%, i manje 45,5%.
Odreene evropske metropole definitivno imaju mo da putnike koji ih
poseuju opine i ostave bez daha. Jedna od tih metropola sigurno je Berlin.
Poredei stavove ispitanika moe se zakljuiti da je za vie od 25% porastao
broj onih koji bi eleli da ive u nekom od gradova Evrope. Pogaate, najvei
broj njih eleo bi da ba ivi u Berlinu. Moda je razlog za to i injenica da je
Berlin bio prvi grad koji su posetili na putovanju. S druge strane, glavni razlozi
za privremeni ili stalni boravak u ovom gradu su nain ivota, usavravanje i
prijatni ljudi. Pre putovanja 61,4% studenata izjasnilo se da bi elelo da ivi
u nekom od evropskih gradova, a preostalih 38,6% je odgovorilo odrino.
Od ukupnog broja potvrdnih odgovora samo 4,7% odselilo bi se iz Srbije za
stalno, a ostalih 95,3% elelo bi to samo privremeno. Uee u ovom projektu
je umnogome dovelo do promene stavova, tako da sada celih 86,7% eli da
ivi bar privremeno izvan Srbije, a 13,3% ne. Takoe je i vei procenat onih
koji odlazak iz svoje zemlje planiraju za stalno 15,4%, dok 84,6% to eli
samo privremeno. Prioritetni razlog za mahom privremeni ivot u nekom
od evropskih gradova su razliite vrste strunog usavravanja. Prikazani
rezultati su u potpunoj suprotnosti sa rezultatima iznesenim u jednom od
pitanja u vezi lokacije za realizaciju profesionalnih planova, meu kojima
je i prethodno pomenuto struno usavravanje. Odnosno, 31% ispitanika
svoje profesionalne planove eli da realizuje iskljuivo u Srbiji, plus 25%
300
neodlunih daje raunicu od oko 56%, a sa druge strane celih 86,7% eli da
ivi privremeno ili stalno izvan Srbije.
Zakljuak
Kako oceniti perspektivu jedne zemlje kada najobrazovaniji mladi
ljudi po prvi put putuju van njenih granica u dvadesetpetoj godini ivota?
Dugogodinja izolacija pod kojom su iveli graani Srbije nanela je
ogromnu tetu generacijama koje u tom periodu nisu imale mogunosti
za svestrani napredak koji zasluuju. Potvrda za tu konstataciju se moe
uoiti i na banalnim primerima kao to je neverovatna oduevljenost dobro
organizovanim javnim prevozom u nekim od nemakih gradova.
Pored nezavidne situacije u kojoj se nalaze mladi ljudi, dodue ne
svojom krivicom, pred njima je put reforme sistema u kojem ivimo a
koji, moramo se sloiti, ima mnogo nedostataka. I nadovezujui se na
prethodno pomenuta dva velika problema, trei moda i najvei je naslee
socijalistikog sistema upravljanja prevelika kolektivna odgovornost, a
mala individualna, odnosno letarginost buduih reformatora.
Gotovo svi rezultati pokazuju da je projekat Putujemo u Evropu
ispunio svoje ciljeve. Takoe, na osnovu rezultata moe se zakljuiti da su
stavovi ispitanika umnogome promenjeni. to znai da proaktivni pristup
pojedinaca ili grupe ljudi moe da utie na buenje svesti sve veeg broja
sugraana. Na taj nain irenjem preduzetnikog duha, menjae se svest
graana da je potrebno da preuzmu i snose odgovornost kako u svom
interesu tako i u interesu zajednice u kojoj ive.
Formiranjem kvalitetnih kriterijuma i vrednosti promovisae se
obrazovani ljudi, koji poseduju adekvatna znanja i vetine. Ovo istraivanje
predstavlja potvrdu da se postojei kapaciteti mogu i moraju aktivirati, jer
neznanje je najplodnije tlo za manipulaciju.
Izvori
http://www.gpa.rs Global Project Agency
http://www.emins.org Evropski pokret u Srbiji
http://www.seio.gov.rs Kancelarija za evropske integracije
301
Impact of mobility on attitudes of young people in Serbia

Summary
The inability of free movement of goods and services during long periods
of twenty years would cause far-reaching consequences for generations that
have grown up in that period in Serbia. The project Traveling to Europe
implemented under the auspices of the European Movement in Serbia since
2005, in order to allow introduction and learning about the EU and the
popularization of European ideas and values i n Serbia. Based on this project
was done research about the perceptions of young people who are traveling
to EU countries and comparison of their attitudes before and after the trip.
The results show that young people who have had the opportunity to travel
much more aware of the differences of social systems, social relations, the
mentality of the people. They can position themselves more clearly in a
society in which they live.
Key words: mobility, travel, project, attitude, perception.
Kljune rei: mobilnost, putovanje, projekat, stav, percepcija.
302
Evica Ku
Tutorka: Jasna Vujai
Uprava za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo rada i socijalne politike
Obrazovanje u Srbiji kao parametar/pokazatelj

rodne ravnopravnosti
Uvod
Rodna ravnopravnost kao cilj savremenih demokratskih drava
podrazumeva partnerstvo i saradnju mukaraca i ena u svim oblastima. Da
taj cilj postigao neophodna je pre svega, ekonomska ravnopravnost bez koje
nema ni rodne ravnopravnosti. Jednaka plata za jednak rad, jednaka zatita
na radu, zatita od diskriminacije jesu rezultat ekonomske ravnopravnosti.
Preduslov za diskusiju o ekonomskoj ravnopravnosti, a samim tim i rodnoj
ravnopravnosti jeste pravo na obrazovanje ena, kvalitet tog obrazovanja, ali
odnos koji jedno drutvo ima prema obrazovanim enama. Od izuzetnog
znaaja su informacije o tome koja radna mesta zauzimaju obrazovane
ene, kakve su mogunosti njihovog napredovanja, da li su obrazovanje i
strunost ene zaista jedini kriterijumi pri zapoljavanju i unapreivanju.
Tema ovog rada jeste obrazovanje ena, ali i pitanje da li je obrazovanje
zaista indikator rodne ravnopravnosti. Bie osvrta na obrazovanje ena u
Srbiji 19-og i 20-og veka, mada e glavni zadatak ovog rada biti ukazivanje
na trenutno stanje u Srbiji.
Obrazovanje ena u Srbiji 19-og i 20-og veka
Kada se u 19-om veku u Srbiju, zbog razliitih politikih i ekomomskih
veza, poeo iriti uticaj Zapada, postao je vidljiv preobraaj u svim oblastima
drutvenog ivota. U partijarhalnoj sredini kakva je bila Srbija, enina uloga
bila prvenstveno vezana za domainstvo, brigu o porodici i deci. Ipak iz
imunijih porodica dolo je do prvih pokuaja promene tradicionlane uloge
ene, ali je bilo je neophodno uiniti prvi korak u drutvu i uvesti redovan
sistem obrazovanja. Obrazovna politika zavisila je od politikih prilika u
303
zemlji, naizmeninih perida stabilnosti i prevrata, ali osnovno obrazovanje

postaje aktuelno pitanje nakon dolaska ustavobranitelja na vlast, mada
je i ranije bilo devojica u mukim osnovnim kolama, ali njihov broj je
zanemraljiv kada se uzme u obzir celokupna populacija tadanje drave.
Prva enska kola za osnovno obrazovanje bila je otvorena u Parainu
1845/46 kolske godine, a zatim je usledilo i donoenje zakona koji odredio
cilj ovakve edukacije, ali i sadraj nastavnih programa. Broj devojica u
kolama postepeno je rastao, a nastavni program se sadrinski poboljavao,
a rezultat toga jeste da je poetkom 20.veka, u Srbiji svega 17% devojaka
pohaalo osnovnu kolu, a u ukupnoj populaciji pismenih stanovnika bilo
je 7,4% ena (mada ne i mnogo vie mukaraca: 15%). Na selu je procenat
pismenih ena bio znatno nii (1,3 %), dok je u Beogradu skoro 60%
devojaka i ena bilo opismenjeno.1 Devojice nisu mogle da pohaaju
muke gimnazije, pa je zakonom iz 1863. godine osnovana Via enska
kola, koja se devojicama pruala via znanja nego u osnovnim kolama,
ali su se u njoj obrazovale budue uiteljice. Od 1870. godine devojkama
je bilo dozvoljeno da sluaju predavanja na Velikoj koli, ali one nisu mogi
biti redovne sluateljke, jer je takav status zahtevao poloenu maturu to
enama tog vremena nije bilo omogueno. Prve ene koje su dobile status
studentkinja 1887 godine, jer su prethodno poloile maturu u mukoj
gimnaziji, bile su Kruna Dragojlovi i Sofija orevi. Meutim, ovo nije
bilo pravilo, jer su devojke koje su uspele da zavre Veliku kolu dolazile
iz imunih u uticajnih porodica, pa su ovi i slini sluajevi bili ustupci,
to govori i podatak da je prva enska gimnazija otvorena 1905. godine.
Od tog trenutka ene su mogle da studiraju, a vremenom je regulisana i
mogunost zaposlenja u dravnoj slubi, tako da je pred Prvi svetski rat, u
Srbiji postojao odreen broj ena sa fakultetskom diplomom. Iako su ovo
bili znaajni pomaci u obrazovanju enskog dela populacije, par fakultetskih
diplomi nije jedini indikator rodne ravnopravnosti. U drutvu u kom je
nepismenost bila izuzetno visoka, u kom je postojao veliki uticaj duhovnih
i drugih elita koje su bile veoma konzervativne i isto toliko uticajne, u
kom je modernizacija esto shvatana kao pogubni uticaj Zapada na srpsku
tradiciju, obrazovanje ena nije bilo priritetno pitanje na srpskoj politikoj
agendi, naprotiv. Ukoliko su neke ene i uspele da se izbore na pravo na
obrazovanje, formalno pravna i profesionalna nejednakost su bile sledee
prepreka na putu ka ravnopravnosti. Preovlaujue uverenje je bilo da
1 Popovi Dragana i Daa Duhaek, Od cirikog kruga do studija roda: rodna ravnopravnost
i vidoko obrazovanje u Srbiji u Godinjaku 2009, Beograd: Univerzitet u BeograduFakultet
politikih nauka, 2009, str. 682
304
enama obrazovanje nije potrebno i u takvom jednom kontekstu insistiranje

na ravnopravnosti u bilo kom segmentu prosto je bilo neprimereno. Posle
Drugog svetkog rata, situacija se drastino promenila. Egalitarna ideologija
je inistirala na ravnopravnosti mukaraca i ena, pa su ene zaista imale
iste mogunosti pri kolovanju i zaposlenju, jednak tretman na poslu i iste
mogunosti za napredovanje. ene su inile 35% upisanih i diplomiranih
studenata na prirodnim i tehnikim fakultetima univerziteta u Srbiji, dok je
na na fakultetitma koji usmeravaju na nastavnika zanimanja bilo i do 60%,
pa ovi podaci pokazuju znatno poboljanje i napredak rodne ravnopravnosti
(Popovi, Duhaek, 2009. godine). Meutim, od 1947. do 2001. godine u
ukupnom Ovi broju magistara nauka bilo je svega 27% ena, a samo 22% je
odbranilo doktorat.2 i slini podaci ukazuju na efekat staklenog plafona3,
koji podrazumeva da i pored istih osnova za napredak, postoji odreena
nevidljiva i neopravdano postavljena granice preko koje ene teko prelaze.
Poslednja decenija 20-og veka, zbog ratova i migracije mladih i obrazovanih
ljudi u inostranstvo, donela je promenu u brojkama diploma, magistarskih
i doktorskih radova, ta promena, dakle, nije rezultat promene obrazovne
politike. Podaci iz 1998. godine pokazuju da su ene inile 60% ukupno
diplomiranih studenata, 45% magistriranih i 37% doktoriranih studenata.
Prema podacima Statistikog zavoda Srbije, broj uenika upisanih u osnovno
i srednje obrazovanje prema polu se od 1991. do 2002. godine nije znaajnije
promenio, iako se moe uoiti blagi trend u korist enske populacije: tako
je 1991. godine, osnovnim, srednjim, viim i visokim obrazovanjem bilo je
obuhvaeno oko 51 % enske dece, 2002. godine neznatno vie: oko 53 %.4
Ovakav trend u podacima koji ukazuju na navodni napredak nastavlja se i
nakon 2000. godine, pa je procenat magistriranih studentkinja u 2000-toj
godini 47%, a doktoriranih ak 57%. Ovi statistiki podaci jesu indikator
odreenog napretaka, ali efekat staklenog plafona i dalje ostaje znaajan
problem koji treba uzeti u obzira kada se obrazovanje uzima kao osnova za
procenu rodne ravnopravnosti.
i vidoko obrazovanje u Srbiji u Godinjak Fakulteta politikih nauka, Beograd: Univerzitet u
BeograduFakultet politikih nauka, 2009, str. 682
i vidoko obrazovanje u Srbiji u Godinjak Fakulteta politikih nauka, Beograd: Univerzitet u
i vidoko obrazovanje u Srbiji u Godinjaku Fakulteta politikih nauka, Beograd: Univerzitet u
305
Obrazovanje ena u Srbiji 21-og veka

Nakon politikih promena 2000. godine, izlazak Srbije iz izolacije doveo
je do promena i u odnosu prema rodnoj ravnopravnosti. Put evropskih
integracija koji je Srbija izabrala zahteva ispunjavanje odreenih standarda
u politikama rodne ravnopravnosti. Praksa razvijenih zemalja Evropske
unije je da ukljui ene u sve oblasti drutvenog ivota, a takva praksa je
doprinela ekonomskom razvoju tih zemalja. Nakon 2000. godine utvreno
je da Srbija ne koristi svoje ljudske resurse, jer je veliki procenat ena
iskljuen iz mnogih drutvenih tokova. Pekinka deklaracija iz 1995. godine
takoe pokazuje da se znaajan ekonomski rast i i razvoj drutva postiu
intenzivnim ulaganjem u obrazovanjem ena. U svetu modernizacije i brzih
promena, ekspertiza je osnova zapoljavanja, a obrazovana populacija uslov
za razvoj privatnog i javnog sektora, stoga obrazovna politika jedne zemlje
treba da bude jedan od prioriteta u pravljenju politikih agendi. To znai da
je neophodno promeniti tradicionalni sistem obrazovanja, koji utemeljen
na hijerarhijskim odnosima, iskljuuje marginalne grupe, ne podstie na
kritiko razmiljanje i kreativnost, ne omoguava ue usmeravanje, ne
oslanja se na forme interaktivne nastave. Novi zakon o visokom obrazovanju
koji bi promenio takav sitem i uveo novi Bolonjski sistem studiranja donet
je 2005, sa naknadnim brojnim izmenama i dopunama koje su olakale
implementaciju novog sistema kolovanja. Statistiki podaci pokazuju
da se broj ena koje su diplomirale, magistrirale i doktorirale poveao, ali
prostor koje one zauzimaju je onaj koji su mukarci napustili zarad prelaska
u profitabilnije sektore, kao to je privatni. Srbija je jo uvek zemlja u kojoj
su rodne uloge stereotipno podeljene, a isto vai i za profesije. Prema
podacima Statistikog zavoda Republike Srbije iz 2008. godine (Popovi,
Duhaek, 2008) ene kao predavaice dominiraju u osnivnim kolama
i ine 71,8% ukupno zaposlenih, dok mukarci imaju udeo od 70,6% na
pozicijama fakultetskih profesora. Razlog za to nije nedostatak obrazovanih
i kompetentnih ena, jer se prema gore navedenim podacima vidi da je broj
ena sa magistraturom i doktoratom daleko od zanemraljivog. Poraavajui
je podatak da od osnivanja Srpske akademije nauka i umetnosti 1887. godine
od dvadesetak predsednika tog najvieg akademskog tela nije bilo nijedne
ene. Da su kljune pozicije i dalje u rukama mukaraca i da je akademska
zajednica, bar kada je u pitanju broj zaposlenih ena u njoj, daleko od
dostizanja rodne ravnopravnosti ukazuje i injenica da je 2006. godine
ispod 6% ena bilo na svim odeljenjima SANU-a (Popovi, Duhaek, 2009).
Stepen obrazovanja ena u Srbiji je izjednaen sa stepenom obrazovanja
306
mukaraca, to je trebalo da doprinese jednakim rodnim ansama u

zapoljavanju, s obzirom da je obrazovanje definisano kao najznaajniji
faktor vertikalne pokretljivosti i snaan instrument za prevenciju socijalne
iskljuenosti.5 Ipak isto obrazovanje koje na univerzitetima dobijaju ene
i mukarci ne vodi jednakim mogunostima za kvalitetno zaposlenje u
profitabilnim oblastima i napredak u karijeri. Profesije kojima se u Srbiji
tradicionalno bave ene su oni koje su malo vrednovani na tritu, koji
podrazumevaju slabije plaene poslove, nekrativne, monotone aktivnosti
i pozicije udaljene od centara odluivanja. Razliite su barijere koje stoje
na putu do odreenih profesija. Prestini poslovi esto zahtevaju vie
angaovanja, tanije prekovremeni rad i putovanja, to ene ne mogu
da uskalade sa svojom porodinom ulogom. Nedovoljan broj ena na
rukovodeim pozicijama i u preduzetnitvu pokazetelj su usmerenja ena
na pozicije koje mukarci ne ele. U Srbiji su pored nasleenih sterotipa o
mukim i enskim zanimanjima prisutni i stereotipi o ulozi koju ena
ima u porodici i domainstvu. To se odnosi na sve one poslove koje ena
obavlja u domainstvu, to je izmeu ostalog i odgoj dece, koji se jednostavno
podrazumevaju i koji su, naravno, neplaeni. Stereotipnim predstavama o
rodnim ulogama dobrim delom doprinosi i androcentrini model vaspitanja
i konzervativni odnos kolskih programa, kolskih udbenika i instruktivnih
materijala.6 Kao posledica svih ovih oteavajuih okolnosti, jedan od
problema koji pogaa vie ene nego mukarce jeste nezaposlenost. ene
imaju manje izgleda za stalno zaposlenje, esto u konkurenciji sa jednako
kvalifikovanim mukarcima gube ansu za posao zbog tradicionalno
porodine uloge koja im se pripisuje, anse za prekvalifikaciju su im male
pa ostaju na slabo plaenim pozicijama ili u oblasti sive ekonomije, naknade
koje dobijaju od drave su niske i neredovne. Rezultati istraivanja
o stavovima prema rodnoj ravnopravnosti u sistemu visokokolskog
obrazovanja koje su sprovele profesorke Beogradskog univerziteta Tamara
Damonja Ignjatovi, Nevenka egarac, Dragana Popovi i Daa Duhaek
5 Kolin, Marija, urednica Rodne nejednakosti na tritu rada u Srbiji i posticaji evropskih
integracija, Beograd: Evropski pokret u Srbiji, 2009, str. 8
pogledati Popovi Dragana i Daa Duhaek, Od cirikog kruga do studija roda: rodna
ravnopravnost i vidoko obrazovanje u Srbiji u Godinjaku Fakulteta politikih nauka, Beograd:
Univerzitet u Beogradu-Fakultet politikih nauka, 2009, str. 681-695
6 Kolin, Marija, urednica Rodne nejednakosti na tritu rada u Srbiji i posticaji evropskih
integracija, Beograd: Evropski pokret u Srbiji, 2009, str. 10
pogledati Damonja Ignjatovi, Tamara i Nevenka egarac, Dragana Popovi, Daa Duhaek,
Istraivanje stavova prema rodnoj ravnopravnosti u sistemu visokokolskog obrazovanja u
Godinjak Fakulteta politikih nauka, Beograd: Univerzitet u Beogradu- Fakultet politikih nauka,
2009, str. 695-711
307
ukazuju na to studentska populacija nema konzervativne stavove po

pitanju rodnih uloga. Svakako treba uzeti u obzir da se radi o akademskoj
zajednici, ali postavljaju se sledea pitanja: ako stereotpna miljenja o
rodnim ulogama nisu rasprostranjena meu studentskom populacijom, ta
se onda deava kada ta populacija izae sa fakulteta i kako se odrava sistem
u kome postoje rodno odvojene profesije i svi gore pomenuti problemi.
Postoji potreba da se radi kako na modernizaciji visokokolskih ustanova i
da se osavremene kolski sadraji. Osnivanje Beogradskog centra za enske
studije 1992. godine, koji je bio zamiljen kao alternativni interdisciplinarni
obrazovni projekat jeste jedan od naina da se u jednom tradicionalnom
drutvu ukae na potrebu senzibilizacije po rodu7. Ovo je svakako
vaan napredak u promovisanju rodne ravnopravnosti i put ka uvoenju
enskih studija u obrazovni program i na diplomskom nivou. Na taj nain
obrazovanje postaje bitna osnova za rodno senzibilno drutvo i indikator
demokratizacije drutva.
Zakljuak
Obrazovanje se moe posmatrati kao ozbiljan indikator rodne
ravnopravnosti u jednom drutvo. Na osnovu broja obrazovanih ena u
Srbiji 19-og i prve polovine 20-og veka, na osnovu mogunosti i potekoa
u ostvarivanju njihovog prava na obrazovanje i profesija kojima se mogle da
se bave nakon kolovanja vie je nego jasno kakvu je uloga pripadala eni u
takvom drutvu i koliko je obrazovna politika tadanje Srbije bila iskljuiva
prema enama. Danas je situacija znatno drugaija, ali i komplikovanija.
Normativno ali i u praksi u Srbiji ne postoji uskraivanje prava na
obrazovanje enama i one imaju potpuno jednake anse kao i njihove kolege
da se koluju i upisuju osnovne i srednje kole i studije svih nivoa. Ipak
ta injenica nije vie dovoljna da se proceni stepen rodne ravnopravnosti
u drutvu, jer rezultati razliitih istraivanja pokazuju da mali broj ena
zauzima rukovodee pozicije, da i dalje postoji podela na muke i enske
profesije, da zanimanja koja se smatraju enskim gube u trinoj utakmici,
da postoji efekat staklenog plafona koji pred ene stavlja neprobojnu,
nevidljivu granicu bez obzira na stepen njihovog obrazovanja i strunosti
i da ene u Srbiji jo uvek u porodici imaju tradicionalnu ulogu koja im
onemoguava intenzivnije bavljenje poslovnim izazovima potrebnim za
i vidoko obrazovanje u Srbiji u Godinjaku Fakulteta politikih nauka, Beograd: Univerzitet u
308
napredovanje u karijeri. Obrazovanje jeste osnova za neke dalje korake u

dostizanju rodne ravnopravnosti, ali ono nije jedini pokazatelj o poloaju
koji ena zauzima u drutvenom ivotu jedne zemlje.
Bibliografija:
1. Damonja Ignjatovi, Tamara i Nevenka egarac, Dragana Popovi, Daa
Duhaek, Istraivanje stavova prema rodnoj ravnopravnosti u sistemu
visokokolskog obrazovanja u Godinjak Fakulteta politikih nauka,
Beograd: Univerzitet u BeograduFakultet politikih nauka, 2009, str.
695-711.
2. Ivanovi Nevena, Obrazovanje ena: izazov zajednici, preuzeto sa sajta
Autonomni esnki centar, http://www.womenngo.org.rs/feministicka/
tekstovi/nevena-ivanovic.pdf dana 14. 01. 2012. godine
3. Kolin Marija, urednica Rodne nejednakosti na tritu rada u Srbiji i
podsticaji evropskih integracija, Beograd: Evropski pokret u Srbiji, 2009.
4. Nikolova Maja, kolovanje enske mladei u Srbiji do 1914 u Srbija
u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, Beograd: Insitut za noviju
istoriju Srbije, 1998, str. 73-82
5. Nemanji Milo, ene kao deo stvaralake inteigencije od poetka
stvaranja samostalne drave do 1950. godine u Srbija u modernizacijskim
procesima 19. i 20. veka, Beograd: Insitut za noviju istoriju Srbije, 1998,
str. 263277
6. Popovi Dragana i Daa Duhaek, Od Cirikog kruga do studija roda:
rodna ravnopravnost i visoko obrazovanje u Srbiji u Godinjak Fakulteta
politikih nauka, Beograd: Univerzitet u BeograduFakultet politikih
nauka, 2009, str. 681695
7. Staji Dubravka, ene i svet rada u tranziciji u Srbija u modernizacijskim
procesima 19. i 20. veka, Beograd: Insitut za noviju istoriju Srbije, 1998, str.
227232
309
,

1.

, 2003. . ,
,

, .
, , , , ,
, ,

.

.

. 20072011. ,
-
.

, -,
. ,
, ,

1 http://www.serbia.see-corruption.net/index.php
311
. ,

, , ,
. ,

,
,

.
:
, ,
, , ,
.
-,
, ,

.
,
, . ,
,
- ( ),
( ).
.

, 152

. , 1988. ,
,
, ,
7,00 7,99 .

, ,
,
.
, .
,

312
, ,

.

, .
36%
,
.
,
:
82% , 65%
.

. (98%)
, 40%
.
,

; 92%
, 82%
, 58%
.

, 3% . , 73%

.
,
.
,
. 55%

.

, 203

. , ,
, 1988. , ,
313
,
7,50 8,49.
,
.
,
,
.

, .

6 1 10.

, .

,
.
,
.
.
,
.

,
.
40%
, 31% .

, 9%
.

.
28% ,
, 38%
,
42%.
.
76%
/

314
.

.

: ?,
48,3% ! 3,4%
, .
, .
,
1000 .
.
,
,
, 1000
,
.
85% ,
,
. ,
,
, . 67%

,
, 8%
.

,

.
.
.
, 70%
,
55%,
49%.
,
. 97%
,
92%.
315
2%
.
,
,
. , 70%

. , 37%
,
.

,
, ,
, ,
,
, ,
.

.
,

.
2 2010. ,

, ,
. ,
,

.

(
,
) (
,
,
2www.transparentnost.org.rs/images/stories/materijali/dokumenta/GCB/GCB%202010%20
Serbia.ppt
316
).

.
,

,

.

,
.

, !
Abstract
Results of the research on perception of corruption on Belgrades
Faculties of Medicine and Chemistry
Research on perception of corruption on stated Faculties showed
general devastation of moral values in contemporary Serbian society. Most
crushing attitude of students who were subjected to the questionnaire
is understanding corruption as something inevitable or normal and
thinking that there is no point to fight the system that is steeped in corrupt
behavior. This optinion is especially devastating when it comes to the fact
that future leaders of the society in general are highly educated individuals.
Therefore, in the process of combating corruption in other sectors, it is very
important to pay special attention to corruption higher education and to
promote awareness to this topic in society in order to diminish its effets in
the future.
317
Sanja Nasevski
Popularna muzika kao polje ideoloke borbe u bivoj

Jugoslaviji
Popularna muzika u socijalizmu
Popularna kultura i politika esto su povezane na brojne direktne i
indirektne naine i u razliitim politikim sistemima ova veza se izraavala
na razliite naine. Prvo emo se pozabaviti vezama izmeu popurlane
muzike i politike u socijalistikim sistemima, posebno u bivoj Jugoslaviji,
a zatim emo se fokusirati na njihov odnos za vreme i posle raspada bive
Jugoslavije.
Popularna muzika je kroz kulturne pokrete u pojedinim socijalistikim
zemljama, znaajno delovala kao izaziva vlasti. Samim tim, na nju se
esto gledalo kao na neto od ega treba udaljiti omladinu ili pak uiniti da
popularna muzika postane sredstvo koje e raditi u slubi sistema (Rutten,
1993:38). Muzika je bila sredstvo indetifikacije mladih. Tekstovi su sadrali
bunt zbog ideoloke zatvorenosti drutva. Pevalo se o tadanjim problemima
sistema.
U pojedinim socijalistikim zemljama bendovi su kao svoje uzore
imali muzike izvoae sa slobodnog komercijalnog Zapada, no retko u
potpunosti, s obzirom da su uslovi u kojima se bendovi svirali bili daleko od
trinih. Na primer, u Jugoslaviji su se oni nalazili izmeu Istoka i Zapada,
odnosno izmeu kapitalizma i socijalistikih vrednosti. Meutim, u Istonoj
Nemakoj, na primer, nije postojala muzika konkurencija koja bi obezbedila
slobodno delovanje trita. Samim tim, uslovi u kojima se muzika izvodila
nisu bili trini, ve kontrolisani od strane drave. Tako iako je popularna
muzika Zapada na neki nain bila uzor onome to su stvarali muziari u
socijalizmu, njihova muzika istovremeno je bila i alternativa muzici Zapada.
Taj ambivalentan odnos prema Zapadnoj muzici i Zapadu uopte pojavljuje
se i kod samih muziara i kod same vlasti. Zapadna popularna muzika se
319
odbija kao produkt neprijateljskog Zapada, ali se istovremeno i prihvata, kao

deo svetskog arenila i kao znak liberalnosti reima (Wicke and Shepard,
1993).
Traei nain da se uhvati u kotac sa popularnom muzikom,
socijalistiki zvaninici esto su pokuavali da popularnu muziku stave
u slubu vlasti. Sistem je inio sve da skrene mladima panju sa tekih
politikih pitanja. Tako su muziari esto promovisali blagostanje i mir i
pevali o ljubavi, mladosti, miru, o prijateljstvu i drugim radostima ivota.
Muzika je, kao to je to esto sluaj i u drugim politikim sistemima, skretala
negativne misli i obezbeivala veselu fasadu drutva. Meutim, takva sprega
ne moe dugo trajati, kao to se moe vidite na primeru Istone Nemake.
Jo pedesetih godina prolog veka u Istonoj Nemakoj, na marginama
zemlje, u malim selima, nicali su bendovi i muziki izvoai. Tamo su bili
daleko od kontrole vlasti. S obzirom da vlast nije dozvoljavala da se graani
socijalizma zabavljaju bilo ime, osim onoga to dolazi od zvaninih
umetnikih institucija, ovi bendovi su bili nepoeljni i morali su biti ukinuti
(Wicke and Shepard, 1993: 26). Meutim, to im nije tako lako polazilo za
rukom, jer su se bendovi vrlo brzo pregrupisavali i ponovo formirali nove.
Kada je Erik Honeker doao na vlast 1972. godine, ogroman birokratski
sistem se dezintegrisao, a rok muzika je integrisana u dravnu organizaciju
(Wicke and Shepard, 1993: 26). Tih godina su se pojavile brojne medijske,
ali i druge institucije koje su omoguavale razvoj rok muzike, kao popularne
muzike i alternative onome to je postojalo u komercijalnom svetu Zapada.
Jedna od tih institucija bio je Komitet za zabavnu umetnost, ija je uloga bila
da usmerava budui razvoj rok muzike u slubi sistema. U takvoj situaciji,
bendovi nisu zavisili od toga kolika e biti poseenost njihovih koncerata,
to je potpomognuto injenicom da nije postojalo takmienje kao u
komercijalnom sistemu Zapada. Iako se esto broj proizvedenih kompakt
diskova nije slagao sa potrebama trita, njih to nije zanimalo. Novac koji
su dobijali za svoj rad nije zavisio niti od brojnosti njihove publike niti od
mesta koncerta (Wicke and Shepard, 1993: 32). Vlasti su unapred odredile
odreenu skalu, kao i za broj proizvedenih ploa, pa su stoga muziari bili
u situaciji da pregovaraju sa vlastima o tome koliko i kada e se pojavljivati
na koncertima. Sledstveno tome, mo pregovaranja muziara sa vlastima
je bila vea ukoliko su bili lanovi partije. Iako je broj koncerata i ploa bio
unapred odreen od strane vlasti, tekstovi pesama su bili neto gde vlast nije
mogla tek tako da intervenie. To je bio prostor da muziari deluju kako oni
ele, to je ubrzo uvidela i sama publika. Tekstovi pesama su postajali ventil
za politike stavove obinih mladih ljudi. Meutim, s obzirom da je sve ono
320
to je muziarima bilo potrebno za njihov rad, bilo obezbeivano od strane

vlasti, malo je verovatno da su oni mogli da manevriu u potpunosti kako
su eleli kako bi izrazili bunt, iako su imali podrku publike za to. Vlasti su
pomno pratile razvoj rok muzike, meutim, nisu mogli tek tako da negiraju
volju naroda. Stoga, nije nimalo zauujue to je upravo u tekstovima rok
muziara prvi put javno pomenut kolaps sistema delimino prouzrokovan
njegovom kulturnom inercijom, koja je ve uveliko nagrizala sistem i
konano dovela do kolapsa (Wicke and Shepard, 1993).
U Sovjetskom Savezu, otprilike u isto vreme, Ministarstvo kulture se
borilo protiv pop muzike u svojoj zemlji. Tvrdili su da rad ovih muziara
vrea ideologiju njihove drave. ezdesetih godina je postojala razlika
izmeu amaterskih i profesionalnih bendova. Prvi su oni koje je stvorila
sama omladina, i koji su radili nezavisno od dravnih intervencija. Drugi
su oni koje je stvorila vlast, i koji su radili pod pokriviteljstvom dravnih
organa. Deceniju kasnije, profesionalni bendovi su doiveli poraz od
novopridolih rok bendova, koji nisu marili za ono to drava eli da plasira
igrali su svoju igru, a upravo tako su stekli veliku popularnost. Meutim,
dalje sledi scenario vrlo slian onome u Istonoj Nemakoj. Ovi bendovi
najee bivaju usisani u dravnu strukturu, u zamenu za novac i reklamu.
Ukoliko previe odstupaju od ideologije ili imaju tekstove koji su previe
napadni, bivaju zabranjeni (Bright, 1985).
U ove dve socijalistike zemlje, moemo primetiti da je muzika
predstavljala jedan bitan vid otpora i sredstva pobune. Iako su se vlasti
odupirale i pokuavale da ih uutkaju, oni su i dalje svirali. Iako je Sovjetski
Savez pokuao da se odupre zapadnim vrednostima, one su nalazile kanale,
bila ta muzika u slubi reima ili ne.
Jugoslavija: vesternizacija kao posledica balansiranja u Hladnom
ratu
Za razliku od odbojnog stava Sovjetskog Saveza prema proizvodima
zapadne kulture, Jugoslavija je najpre stidljivo, a onda u punom zagrljaju
prihvatila sve ono to je bio izvozni kulturni materijal Amerike: koka kolu,
rok muziku, dez, dins i holivudski glamur olien u liku Merilin Monro.
Po mnogo emu, ezdesete su bile godine ponajvie kulturne liberalizacije
koja je obuhvatila celu exYU. Beograd je tada bio u istom redu sa svetskim
gradovima poput Nju Jorka, Londona, Pariza, u pogledu muzikih, dramskih
i drugih umetnikih premijera. Sluao se radio Luksemburg, Radio Slobodna
Evropa i Glas Amerike. Pratile su se top liste stranih izvoaa, a kako navodi
321
Vesna Vueti, mjuzikl Kosa je svoju petu premijeru imao u Beogradu,

posle Njujorka, Londona, Pariza i Dizeldorfa (Vueti, 2006: 27).
Nisu samo Jugosloveni bili otvoreni ka Zapadu, ve i sam reim. Stoga
je socijalizam i ovde, kao i u drugim socijalistikim zemljama, stavio muziku
u svoju slubu. Ona je skretala panju mladima od svakodnevnih politikih
pitanja reima. Ona je ostavljala utisak liberalnosti reima, i donosila arenilo
u socijalistike sobe jugoslovenske omladine. I sami muziari nisu odudarali
od toga, jer nisu birali teke, pobunjenike teme za svoj rad. Uglavnom su
se radije okretali ljubavi, druenju i slinim lajtmotivima, iako je u prirodi
rokenrola da bude kritiki nastrojen, buan. Vueti navodi da je u takvim
uslovima, jaa od podele Istok Zapad, bila je podela na one koji vole Bitlse
ili Rolingstonse (Vueti, 2006: 74). Jedan od moda najboljih primera
liberalnosti reima, jeste pokretanje asopisa Duboks, prvog asopisa o
roken rol muzici u komunistikom svetu. Ovaj asopis je doprineo promeni
jugoslovenskog drutva, njegovoj modernizaciji i vesternizaciji. Iako je, u
poetku pratio pomalo i muziku scenu Istoka, kasnije se okrenuo iskljuivo
Zapadu, i nastavio stvaranje koka kola generacije. Duboks je uinio ameriki
stil ivota popularnim na prostoru bive Jugoslavije. On je omoguio da mladi
bee u svet rokenrol i dez muzike, umesto u politiku. Iako je delovalo naivno
i romantino da bi ovi proizvodi kulture mogli uticati na dominantniji poloaj
Amerike u Hladnom ratu, takav uticaj je ipak ostvaren.
Muzika Beograda u susretu sa politikom Jugoslavije tokom 90-ih
est razliitih republika ujedinjenih u jednu dravu, multikulturalizam,
blagostanje, pioniri, Broz Jugoslavija... Nakon to se ova drava raspala
1992. godine, svaka od republika je krenula razliitim, a neke moda i
slinijim putevima. Na politikoj sceni Srbije, tadanja vladajua stranka
Socijalistika partija Srbije gurala je zemlju u izolaciju, sankcije, nematinu i
meusobni etniki sukob sa novim dravama u svom susedstvu, a i na svojoj
teritoriji. Iako je u prestonici naizgled sve bilo pod velom neznanja i u nekoj
vrsti blaenstva, nezadovoljstvo uskog kruga intelektualaca voenjem zemlje,
pokuavalo je da ispliva na sve naine, a ponajvie kroz muziku.
Sociolog Erik Gordi istie da je ista drutvena podela koja je odreivala
politiku orijentaciju razliitih grupa prema reimu, takoe odreivala i
njihovu kulturnu orijentaciju (Gordi, 2001: 116). Pojednostavljeno reeno, to
zvui ovako: muzika koju slua odreuje za koga glasa. S jedne strane je bio
rokenrol, bunt, underground, a sa druge strane turbofolk, dizelai, kriminal.
Osnovna razlika izmeu ova dva skupa jeste u tome to je drugi imao nedeljivu
322
podrku reima da zauzme sav kulturni prostor onaj koji je nekada pripadao
roken rolu. Ono to je dodatno doprinelo da se neofolk muzika i kultura uvrste
u Beogradu, jeste poveani broj novih stanovnika sa sela, koji su se znaajno
razlikovali po muzikom ukusu od graana (Beograana). Mnogi analitiari
su pronalazili vezu izmeu turbofolka i ruralnih krajeva odakle potiu novi
stanovnici grada, koji se teko prilagoavaju nainu gradskog ivota niti
imaju zajednika interesovanja sa starosedeocima, a iz popularne muzike
uzimaju samo ono to odgovara njima ve poznatoj narodnoj kulturi, koja
podrazumeva i identifikaciju sa estradnim umetnicima i zvezdama oubiznisa
(Dragievi-ei, 1994). Urbani seljaci, kako su ih mnogi definisali, a tu
definiciju moemo uti i danas, su se na taj nain vraali krajevima iz kojih su
doli. Na taj nain konstrisana je opozicija izmeu onih koji su pripadali eliti
u Srbiji devedesetih godina koji su su oseali da pripadaju socio-kulturnoj
estetici koja je ne-locirana, univerzalna, te tako suprotstavljena onoj koja se
doivljavao kao jasno locirana (a to znai folklorna) (Simi, 2006: 113).
Najznaajniji proizvod neofolk muzike iz devedestih godina prolog
veka jeste muzika koja je poznata kao turbofolk. ta je uopte turbofolk?
U najkraem, turbofolk je kombinacija elemenata zapadne pop muzike,
orijentalnih ritmova domaeg folklornog zvuka (Maleevi, 2003: 2523).
Evo kako Rambo Amadeus, muziar koji je kroz svoje pesme kritikovao
reim i neofolk mentalitet a koji je ujedno i skovao ime turbofolk, govori o
tom fenomenu u istoimenoj pesmi:
Folk je narod, turbo je sistem ubrizgavanja goriva pod pritiskom u
cilindar motora sa unutranjim sagorijevanjem. Turbo folk je gorenje naroda.
Svako pospjeivanje tog sagorijevanja je turbo folk. Razbuktavanje najniih
strasti kod homosapiensa.... Adolf Hitler je turbo folk, trgovina ljudskim
organima je turbo folk, kriminalci su turbo folk, Marlboro je turbo folk,
silikoni su turbo folk, kokain je turbo folk, dipovi sa niskoprofilnim felnama
su turbo folk (Rambo Amadeus, pesma Turbo folk).
Kako Miroslava Maleevi navodi, turbofolk je muzika koja je
promovisala vrednosti novih bogataa i ratnih profitera luksuz, provod,
novaca nepoznatnog porekla i brz ivot u brzim kolima (Maleevi, 2003: 253).
Ovo se nametalo kao neto sa ime graani treba da se identifikuju uprkos
nematini i izolaciji od sveta. Iako sve ovo deluje kao i ono to Zapad propagira,
ovde je spojeno naizgled nespojivo kosmopolitizam i nacionalizam. Ovo
najbolje moemo videti na primeru omiljenog para estrade Svetlane Cece
Ranatovi i eljka Ranatovia Arkana. Ona je jedna od ikona turbofolk
323
muzike, srpska majka, on je bio rukovodilac paramilitarnih formacija,

borac za srpsku stvar. Zajedno su predstavljali deo srpskog oubiznisa i
oliavali kosmopolitiski duh, ali su se u isto vreme identifikovali sa krajnjim
nacionalizmom. Na njene koncerte su ili mladi ljudi koju su bili moderno
obueni, potpuno urbani, ali su dizali tri prsta i gajili jaka patriotska oseanja.
Meutim, rokenrol se nije predavao tako lako. Postojale su radio stanice
koje su radile uprkos sabotai reima, kao to je radio B92. Piratsko trite je
bilo puno rokenrol kompakt diskova. Kako navodi Gordi:
svojim stavom protiv neofolk kia, rokeri su neprekidno podseali
urbanu populaciju da su rat i nacionalizam povezani sa novom dominacijom
semiruralne kulture nativizam, nedostatak interesa za globalnu kulturu
i ksenofobija, bili su otelotvoreni u eksploziji neofolka i, po miljenju
beogradskih rokera, direktno povezani sa reimom i ratom koji je on izazvao
(Gordi, 2001: 128).
Turbofolk je bio i stvaran i nestvaran ivot kriminalci i reim koji to
ini legitimnim, a sa druge strane koka kola, malboro, suzuki daleko od
svakodnevnice veine stanovnitva.
Kada su krenule ozbiljne kritike na raun turbofolka, pojavio se razlog
za brigu vladajue stranke. Kada je Slobodan Miloevi poeo da promovie
mir kao neto to nema alternativu, poeo je istovremeno da se stidi turbofolk
muzike. Najednom su svi oni bili pretnja za reim. Tadanje Ministarstvo
kulture je zapoelo borbu protiv kia. Meutim, kampanja protiv kia je bila
samo fasada, jer je nastavljena proizvodnja tih istih proizvoda koje kritikuju
(Isto, 2001: 1656).
Meutim, iako izgleda kao da je ovako opisana veza izmeu muzike i
politike izgleda jednostavno i jasno, moramo se zapitati da li je to zaista tako.
Da li uopte moemo rei da postoji jasno suprotstavljanja opozicija rokenrol
turbofolk/politika opozicija Miloeviu Miloeviev reim. U svom
istraivanju Stef Jansen istie da je muzika koja je koriena na studentskim
protestima 1996. godina bila meavina tri pesme: Meseine Gorana
Bregovia, remiksa stare hrvatske pop pesme Zajedno i Breathe, pesma
britanskog benda Prodigy (Jansen, 2001: 14). Bregovieva pesma nije turbo-folk, ali je svakako neofolklorna tvorevina, koja je ipak koriena od strane
opozicije. Svakako da je meu sluaocima rokenrola bilo onih koji su glasali
za SPS. Svakako da je i unutar samih opozicionih pokreta bilo nacionalistinih
elemenata.
Slino tome, Ivan orevi navodi da ako bismo turbofolk izjednaavali
sa reimom, nacionalizmom i ratom, bili bismo u zabludi, jer izjednaavanje
324
turbofolka sa nacionalizmom i ratom direktno je u koliziji sa situacijom koja

danas postoji na terenu, gde turbofolk, iv i zdrav, dominira regionalnim
tritem (orevi, 2010). orevi napominje da postoje i kritiari koji
na turbofolk gledaju kao na globalnu pojavu, vrstu muzike koja se javlja u
mnogim zemljama treeg sveta i mnogim zemljama u okruenju, samo na
malo drugaiji nain. Ovim se muzika koja ini meavinu narodnih elemenata
sa elemtima zapadne popularne kulture izmeta iz lokalnog prostora i
lokalne politike prie (isto). Muzika jeste sluila kao polje identifikacije
sa odreenim vrednostima, pa samim tim i politikom pozicijom, ali ne i
jedino i ekskluzivno. Kao to smo ve napomenuli, u odreenom trenutku je
i sam reim poeo da se stidi turbofolka. Zato bi se reim stideo neega sa
ime se identifikuje? Odgovor lei u injenici da turbofolk ipak moda nije
bio jedini odreujui element reima i njegovih sledbenika. On je bio samo
sredstvo, koje se moglo odbaciti u svakog trenutku, do ega je i dolo, kad
je bio pogodan trenutak da ga se stide. Ovde vidimo da jedan pojam moe
imati razliito znaenje u zavisnosti od situacije i drugih pojmova sa kojima
se povezuje. Muzika je moda u jednom trenutku bila jedan deo mozaika
koji se zove moj biraki glas, ali ne glavni, odnosno odreujui. Politiki
identitet nije mogue svesti samo na muziku koju sluamo i u konsturkciji
linog identieta uvek postoje sloene i esto suprotstavljenje identifikacije.
Isto kao to turbo folk ne moemo izjednaavati sa reimom, tako
rokenrol ne moemo izjednaavati iskljuivo sa opozicijom. Ono to je
najbolji dokaz jesu brojni i razliiti bendovi rokenrola, meu kojim su
i oni koji su nairoko promovisali nacionalistike stavove, poput grupe
Riblja orba. Bora orevi, frontmen grupe, saraivao je sa Bajom Malim
Knindom, ija diskografija obiluje nacionalistikim pesmama. U njegovim
pesmama se pojavljuje govor mrnje prema Hrvatima i Bonjacima.
Njihova saradnja se moda najbolje vidi u pesmi uti, uti ujko, gde se
ujka odnosi na ustae (tekst se nastavlja: uti, uti ujko, ubiu te ja). To
znai da je muzika pre svega polje ideoloke borbe u kojem se razliiti
muziari opredeljuju za razliite muzike opcije bez obzira na vrstu muzike
koju stavaraju. Popularna muzika se razliito upotrebljava u razliito vreme
i u razliitim situacijama. Sa nastankom turbo folka, dolo je do ekspanzije
nacionalizma, meutim, to ne implicira da jedno nuno i uvek prati drugo,
niti da se identiteti onih koju tu muziku sluaju grade samo u okviru
nacionalizma.
Politiki stav i identitet ne grade se iskljuivo kroz muziku. Veza izmeu
muzike i politike je, pre svega, vieznana, a ne dihotomna. Pojedinac koji
se nekom svom ivotnom dobu opredeli za sluanje odreene muzike,
325
moe, ali i ne mora prihvatiti druge vrednosti koje se dovode u vezu sa tom
muzikom. Tako, na primer, neko moe sedeti u privatnosti svoga doma i
sluati Cecu, ali istovremeno glasati za opoziciju, jer mu se ne dopada
miloevievska politika. Politiki reim iz devedestih godina prolog veka
je taj koji je turbofolk stavio sebi kao ekvivalent, ali tu ne postoji neka
prirodna veza. Kao to navodi Ivan orevi, moe se rei da se klasian
i medijski najeksponiraniji turbofolk u svojim tekstovima veoma malo
doticao nacionalnih tema, uglavnom se svodei na narative o nesrenoj
ljubavi, prevari, kao i na promovisanje ivota na visokoj nozi, u onom
kontekstu u kome su taj lifestyle doivljavali protagonisti i konzumenti ove
muzike (orevi, 2010). Dakle, identitet jednog graanina se ne gradi
samo kroz muziku opredeljenost, ve tu bitnu ulogu grade i drugi faktori,
a oni doprinose i naem politikom stavu i opredeljenju. Proces izgradnje
identiteta je mnogostruk, i ako bismo ga sveli iskljuivo na muziku, a pritom
zaboravili sve ono drugo to utie na nae izbore, kao to su klasa, pol,
godite i slino, onda bismo bili u dubokoj zabludi.
Exit: muzikom u svet, a ne u rat
Exit festival je zapoeo svoj ivot 2000. godine i vrlo brzo je postao
veoma popularan prenosilac zapadne muzike i kulture. Exit kao projekat
je imao za cilj da istrai koji su motivi za druenje meu generacijama
koje su odrastale u periodu propadanja onoga to je bila zajednika drava,
u vreme kada su istorijske injenice nestajale iz udbenika, a mediji bili
korieni da opiu tu dravu i njenu prolost najvie kao zatvor i prostor
represije (www.exitfest.org).
Ovde vidimo u isto vreme podravanje Evrope, ali i oivljavanje
jugoslovenskog duha i kolorita, vidimo Balkan koji pripada Evropi. Exit je
za mlade ljude predstavljao poseban dogaaj, neto za ta se godinu dana
skuplja novac za kartu. Ipak, postoje oni koji idu i na Guu i na Exit, i za njih
jedno ne iskljuuje drugo. Jansen navodi da je uobiajena slika Gue buna
i luda limena muzika, izdano potpomognutoj masnom hranom i bujicom
alkohola to su uobiajeni atributi srpskog balkanskog identiteta (Jansen
2001, navedeno u Simi 2006). Ako bismo se oslanjali samo na Guu kao na
neto to je tipino srpsko, onda bi Exit poseivali samo oni koji se nesrpski
nastrojeni, odnosno oni koji se ne indentifikuju sa Balkanom, to svakako
nije sluaj. Sa druge strane, ni Guu ne poseuju samo domai posetioci,
niti pak samo sluaoci turbo-folka i drugih neofolk muzika. U Guu dolaze
stranaci, koji se svakako ne indentifikuju sa primitivnim Balkanom, tamo
326
muzika dobija i poneko pozitivno znaenje (Simi, 2006). Na taj nain

zamagljuju se granice izmeu Balkna i Evrope i razliite vrste muzike esto
meusobno suprotstavljene poprimaju ista znaenja.
Zakljuak

Odnos izmeu popularne muzike i politike je veoma sloen. Ne postoji
jednostavna veza izmeu odreenih vrsta muzike, odreenih identitetia i
politikih opcija. Kao bitna stavka pojavljuje se konfuzija u identitetu. Ko
sam ja, naspram koga se definiem, ko je moje referentno ja? Moemo rei
da je to bolan oiljak svih onih generacija koje su tada stasavale, i pred koje
je bio stavljen taj vetaki izbor, kao da biraju izmeu dve marame. Srbija je
bila i ostala na raskriu, te stoga kao i uvek podlona razliitim uticajima,
a na nama je oduvek bilo da odaberemo kojim putem emo krenuti. A ako
ve ne postoji taj jedan balkanski, niti taj jedan evropski put, moda se oni
jednostavno ukrtaju, pa ih kao takve treba prihvatiti.
Literatura
Bright, Terry Soviet Crusade against Pop. 1985. Popular Music 5: 123 148.
Collin, Matthew This is Serbia calling: rokenrol radio i beogradski pokret
otpora. Beograd: Samizdat Free B92. 2001.
Dragievi-ei, Milena Neofolk kultura: publika i njene zvezde. Sremski
Karlovci i Novi Sad 1994.: Izdavaka knjinica Zorana Stanojevia.
orevi, Ivan Identitetske politike u ritmu lakih nota. Recepcija neofolk
muzike u Sloveniji. 2010. Traditiones 39/1: 137-153.
Gordi, Erik Kultura vlasti u Srbiji: nacionalizam i razaranje alternative.
Beograd 2001.: Samizdat B92.
Jansen, Stef Antinacionalizam: Etnografija otpora u Beogradu i Zagrebu.
Beograd 2005.: Biblioteka XX vek.
Luki-Krstanovi Miroslava Etnografsko tumaenje publike: Exit Noise
Summer Fest. 2005. Glasnik Etnograsfskog Instituta SANU 53: 241260.
Luki-Krstanovi Miroslava Spektakli XX veka: politike arene i kulturne
scene u Srbiji, u: Kultura u transformaciji. Ur. D. Radoji, str. 169188.
Beograd 2007.: Etnografski Institut SANU.
Maleevi Miroslava Ima li nacija na planeti Ribok? Lokalni indetitet
nasuprot globalnom meu mladima u Srbiji, u: Tradicionalno i savremeno
u kulturi Srba. Ur. D. Radojii, str. 237258. Beograd 2003.: Etnografski
Institut SANU.
327
Rutten, Paul Popular music policy: A contested area the Dutch experience,
u: Rock and Popular Music: Politics, Policies, Institutions. Ur. T. Bennett i
dr, str. 3752. London 1993.: Routledge
Simi, Marina Exit u Evropu: popularna muzika i politike identiteta u
savremenoj Srbiji. Kultura 2006. 116117: 98122.
Vueti, Radina Rokenrol na Zapadu Istoka sluaj Duboks. 2006.
Godinjak za drutvenu istoriju 13: 7188.
Wicke, Peter and John Shepherd The Cabaret is dead: Rock culture as state
enterprise political organization of rock in East Germany, in: Rock and
Popular Music: Politics, Policies, Institutions. Ur. T. Bennett i dr, str. 2536.
London 1993.: Routledge
328
Sanja Vico
Tutorka: Prof. dr Jelena orevi
Udruenje za politike nauke
ISHRANA I TIJELO
...dometi kulinarskih umea odreuju stepen ooveenja i druge ljudske
sposobnosti, ak i one koje bi, poput smrtnosti, mogle da nam se uine
bespogovorno prirodnim.
(Kod Levi-Stros, Presno i kuvano)1
Uvod
Hrana je fundament ivota svih ivih bia. Kada je rije o ljudima
ona je i mnogo vie od osnovnih uslova opstanka ona ima smisao
i jedan je od kamena temelja svake kulture.2 Hrana je, ba kao i tijelo,
bogata znaenjem, ona govori o onome koji jede na vie naina, nastojei
da otkrije ak i njegove duhovne osobine, kao to je i na osnovu tjelesne
fizionomije mogue otkriti unutranje karakteristike individue ili odreene
drutvene grupe. Tijelo je nosilac znakova i dobija znaenje u kulturnom
miljeu, ipak to ne upuuje nuno na kulturni determinizam i posmatranje
tijela kao potpunog drutvenog proizvoda, kako smatraju neki teoretiari,
poput Burdijea, Fukoa ili kako Bordo tvdi: Kulturne prakse, daleko od
toga da su iscrpile svoju mo suprostavljajui se spontanim potrebama,
primarnim zadovoljstvima ili instinktima...ve su uvijek upisane, kako je
Fuko istako, na naem tijelu i njegovoj predmetnosti...3
1 Funkcije ishrane, Klod File, u asopisu Kultura I, Beograd, 2004. str. 181.
2 ovek je ivotinja koja kuva, a kultura ima poreklo u korienju vatre za kuvanje.
(Hrana: interpretacije i inovacije, Jelena orevi, u asopisu Kultura I, Beograd, 2004. str. 19)
Pojam kuvanja ili kulinarstva, Levi-Stros postavlja kao centralan za razumijevanje
odvajanja kulture od prirode.
3 Anorexia Nervosa, Susan Bordo, u Food and Culture: A Reader (urednici Carole Counihan i
Penny Van Esterik), Routledge, London i Njujork, 1997.
329
U ovom radu razmatraemo promjene navika u ishrani kroz istoriju, a

poseban dio posvetiemo sadanjem trenutku, iji razvoj zapoinje u drugoj
polovini XX vijeka. O vezi ishrane i tijela ini nam se da sve znamo, ali
uglavnom takva znanja potiu iz svakodnevnih praksi, koje se postuliraju
kao neto to se razumije po sebi jer potie iz prirode. Ispostavlja se,
meutim, da je hrana koliko god prirodna, toliko i kulturna tvorevina koja
zavisi od sloenog mnotva elemenata, i u vremenu, i u prostoru, i koja ima
svoje determinante u istorijskom procesu, koje nam nisu uvijek poznate.
Razumijevanje kulturne pozadine i drutvenih uslova koji su doprinijeli
formiranju razliitih navika u ishrani kao i paralelno s tim, promjenama
ideala ljepote, treba da doprinese i razumijevanju onog to jesmo i onoga
to emo biti, jer je ovjek ono ime se hrani, kako bi to rekao Levi-Stros.
Veza ishrane i tijela jedna je od osnovnih tema svake religije, od
jednostavnih ili paganskih do velikih univerzalnih; namee se kao tema
filozofskih razmiljanja, umjetnikih djela od antike do danas. Opsjednutost
hranom u savremenoj kulturi Zapada, a sve vie i globalno hrana i njena veza
sa tijelom postaje gotovo opsesivna tema od prave nauke i medicine,
preko svih postojeih starih i novih medija do neprekidnih svakodnevnih
razgovora. Naruito vanu komponentu ove simbioze predstavljaju
zdravstvene implikacije navika u ishrani. Ishrana je prva i najvanija mjera
kojom se utie na tijelo, kako pokazuju brojni autori, ona je i najefikasnije
sredstvo za odravanje zdravlja i za kontrolu ovjeka nad sopstvenim tijelom,
ali i nad samim sobom. Hraniti se zdravo u savremenom dobu, znai
birati namjernice koje sadre neophodnu koliinu hranljivih sastojaka, koji
podiu energiju, daju vitalnost, izdrljivost, a malo ili nimalo sadre tetne
agense.
Iako nesumnjivo znaajan aspekt ivota, ishrana je tek poetkom druge
polovine XX vijeka, tanije od 60-tih godina, postala predmet sociolokih,
antropolokih i kulturolokih istraivanja na Zapadu. Dok kod nas tek
odnedavno imamo istraivanja o ovoj temi, mada ona jo uvijek nisu
dovoljno zaivjela. Navike u ishrani i odnos prema tijelu dio su ukupnog
stila ivota, ali su istovremeno i vaan indikator drutvenih klasa i rodnih
odnosa, ili preciznije, odnosa moi izmeu polova.
Promjene navika u ishrani i percepcije tijela
U srednjem vijeku, posebno u doba renesanse, ishrana je bila
neregulisana i nestabilna. Ritam godinjih doba i zavisnost od dobre etve,
koja je bila mogua u naboljem sluaju jednom godinje, uticali su na to da
330
je za sve drutvene klase bilo normalno smjenjivanje prederavanja i posta.

Meso je bilo rijetko u oskudnim vremenima, nalazilo se uglavnom samo na
trpezama imunih slojeva, i to za vrijeme gozbi i svetkovina. Gozbe su bile
kompenzacija za generalnu nestaicu, nedostatak hrane i neizvjesnost. One
su kroz trenutno, vremenski ogranieno, krenje drutvenih i religijskih
zabrana i kroz pretjerivanje, pruale zadovoljstvo katarzinog oslobaanja
od pristisaka, oskudice i nunosti, sluei kao ventil za pranjenje
nagomilane negativne energije. Stoga, svetkovine imaju funkciju odravanja
kohezije i status quo-a. Posle gozbi ljudi bi ivjeli na hlebu i vodi mjesecima.
Ove oscilacije izmeu gozbi i posta ile su paralelno sa ekstremnom
emocionalnom nestabilnou srednjovijekovnih ljudi, kako je zapisao
Elijas, odnosno njihovom navikom da ispoljavaju emocije sa mnogo veom
slobodom nego danas i da fluktuiraju brzo izmeu ekstrema. Vea sloboda
i nedostatak cenzure manifestovao se i u ishrani. Neadekvatan transport
znaio je da hrana nije mogla, ili je uz tekoe mogla biti premjetena iz
krajeva gdje je bilo vika, u mjesta gdje je nije bilo dovoljno. Nestaica
je vodila paninoj kupovini i rastu cijena, koje su premaivale finansije
siromanih. Direktna veza slabe etve i poveane stope smrtnosti postepeno
je nestajala u Zapadnoj Evropi od kasnog XVII vijeka naovamo.
U XVIII vijeku proizvodnja hrane je porasla, ali takoe je i populacija,
pa ipak moe se rei da su zalihe hrane postajale postepeno pouzadanije, a
nestaice ree. Loa etva nije vie predstavljala opasnost od nastanka velike
gladi. Meutim, ono to nije moglo odmah nestati sa iezavanjem velikih
gladovanja, jeste strah od gladi iskustvo stvarano kroz vijekove. Mandrou,
kako navodi Mennell, primjeuje da je jedna od karakteristika rane moderne
Evrope bila opsesija umiranjem od gladi, koja je varirala u intenzitetu u
zavisnosti od mjesta i klasnog poloaja. Na selu je bilo izraenija nego u
gradu, rijetka meu viom, dok esta kod nie klase.4
I tokom srednjeg vijeka u Evropi postojala je svijest meu ljekarima o
znaaju hrane u medicinske svrhe, i bili su svijesni opsanosti koju gojaznost,
koja je tada bila privilegija samo viih slojeva, moe imati po zdravlje ljudi.
Ipak, bili su skloniji tumaenju gojaznosti kao posledice neaktivnosti
pojedinca i njegove lijenosti, nego nepravilne ishrane, odnosno prejedanja.
U to vrijeme je Salerno kola bila dominantna u savjetovanju u vezi sa
ishranom. Na poetku XVIII vijeka, i u Engleskoj i u Francuskoj postojao
je odreen broj ljekara koji su zastupali stroge dijete kao put do zdravlja.
Dord ejni, uticajni kotski ljekar, ija klijentela su bili samo imuni
4 On the Civilizing of Appetite, Stephen Mennell, u Food and Culture: A Reader (urednici
Carole Counihan i Penny Van Esterik), Routledge, London i Njujork, 1997.
331
slojevi britanskog drutva, isticao je vanost disiplinovanja tijela kontrolom

unosa i iznosa hrane, koji ejni naziva dijetetskim menadmentom.
Prema navodima Alena Birdsvorta i Tereze Kajl, ejni poredi tijelo sa
hidraulinom mainom, a kvalitet i kvanitet hrane smatraju se kljunim
za dobro varenje, koje je osnova dobrog zdravlja. ejni je insistirao na
prirodnoj, minimalno obraenoj hrani. Naravno, njegov dijetetski reim
ishrane tada je bio potpuno irelevantan za potrebe radnikog tijela, esto na
ivici neuhranjenosti, ak gladi u XVIII vijeku. Tek krajem XIX i poetkom
XX vijeka takva racionalizacija ishrane i disciplina tijela proima i nie
slojeve.5
Kada je hrana bila oskudna za veinu a zalihe nesigurne, elita se
razlikovala od mase inferiornih po ogromnim koliinama hrane. U XVI i
XVII vijeku jo uvijek se davao vei znaaj obilnosti obeda nego rafiniranosti
ukusa. Meutim, poredak stvari u kulinarstvu i navikama u ishrani meu
klasama se mijenja kako se regulcija ishrane i transport razvijaju. Tri su
inioca uticala na poveanu stabilnost zaliha hrane i iezavanje gladi u
Zapadnoj Evropi u XVIII vijeku. Prvo, porast trgovine; zatim kompleksnija
podjela rada; tree, formiranje drava; i najzad, unutranja pacifikacija
drutva.6
Civilizovanje apetita se javlja kao djelimino povezano sa poveanom
sigurnou, regularnou, pouzdanou i obilnijim izborom hrane.
Osnovni procesi civilizacije podrazumijevaju jaanje osjeaja stida, personalizovanje tijela, umnoavanje pravila pristojnosti, i to od viih ka niim
klasama. Sredinom XVIII vijeka ekstremno prederavanje je bilo izuzetak,
u tom smislu navike u ishrani Luja XVI, samo nekih pedesetak godina
ranije, smatrale su se nazadnim. Mennell pie da je i Luji XVI poput svog
prethodnika Luja XIV, stalno bio u strahu da nee imati dovoljno da
jede. Kada se parametar kvanititeta u konzumiranju hrane, za isticanje
drutvene nadmoi, iscrpio, insistiranje na kvalitetu je postalo neiscpno.7
Staro plemstvo je svoj identitet izgradilo distinkcijom navika u ishrani u
odnosu na graanstvo i ostatak naroda. Evropska dvorska kultura, a naruito
francuska u vrijeme apsolutne monarhije, izdigla je kulinarstvo na nivo
umjetnosti pomjeranjem od jednostavnog ka sloenom ukusu, estetizujui
hranu i postavljajui visoke gastronomske standarde, a plemstvo je postalo
5 Mene koncepcija ishrane i zdravlja, Alena Birdsvorta i Tereze Kajl, u asopisu Kultura II,
Beograd, 2004.
6 On the Civilizing of Appetite, Stephen Mennell, u Food and Culture: A Reader, Routledge,
London i Njujork, 1997.
7 Mennell, ibidem
332
ekspert u umjetnosti kulinarstva. Rastui osjeaj za delikatnost hrane i

pritisci u pravcu samokontrole, kako je Elijas pokazao, blisko su povezani.
Prefinjenost i poznavanje hrane postali su simbol aristokraije, a osjeaj za
finou u ishrani, takoe, je implicirao i uzdravanje. Od sredine XVIII vijeka
veliki dio buroazije nastojao je da imitira dvoranski model rafiniranog i
delikatnog jela, to je vjerovatno dalo dalji podstrek u razvijanju delikatnosti,
ali i samouzdravanja. Posle Francuske revolucije (1789), modeli ishrane
prihvaeni na dvoru, poeli su da se ire i na nie slojeve, i ubrzo su postali
sastavni dio menija tada nove institucije restorana.8
Sve do XIX vijeka, punakost i debljina pogaala je samo bogate, i zato
je bila simbol prosperiteta, zdravlja i prestia. Dok se na gojaznost gledalo
kao na ugroavanje zdravlja, zdrava zaobljenost bila je iroko smatrana
prestinom.9 Lako moemo pronai dokaze da je u to vrijeme punakosti
bila smatrana atraktivnom, a da takav ideal nije bio ogranien samo na prost
ivot seljana, jasno se vidi na portretima renesansnih i baroknih slikara.
Strah od velike gojaznosti poeo je da se iri sa vrha drutvene skale
(sredinom XVIII vijeka) i brzo je napredovao ka niim slojevima (u
drugoj polovini XX vijeka). Raskona figura ljudskog tijela, koja je nekada
predstavljala kulturni standard u Evropi, jo uvijek je prisutna u drutvima
gdje je siromatvo iroko rasprostranjeno (poput zemalja centralne, istone
i zapadne Afrike ili jugoistone Azije), zamjenjena je u XIX vijeku, u doba
romanitizma, idealom vitkosti. Romantiarski pokret uveo je u modu meu
viom klasom, blijedu, svijetlu put, njenost, krhkost i mravost. Ali takvi
standardi jo uvijek su bili gotovo irelevantni za iroke, radnike slojeve.
I dok su jo pisane knjige kako poveati teinu i kulinarske kolumne
namjenjene nioj srednjoj klasi, istovremeno poznati kuvari tog vijeka, koji
su imali uglednu klijentelu, okretali su se spremanju lakih i jednostavnijih
jela.10
Oekivano je da ljudi iz niih klasa, koje su vijekovima bile suoene
sa glau i nestaicom hrane, nisu odmah razvili samokontrolu kada su se
odjednom nali pred obiljem hrane. Jer, kako kae Horacije, Ieiunus raro
stomachus temnit (Gladan stomak retko prezire prosta jela). I danas
moemo primjetiti da je gojaznost u razvijenom zapadnom svijetu izraenija
kod ljudi iz niih i siromanijih drutvenih slojeva, dok je situacija obrnuta u
zemljama tzv. Treeg svijeta, gdje je jo uvijek gojaznost privilegija manjine.
8 Hrana: interpretacije i inovacije, Jelena orevi, u asopisu Kultura I, Beograd, 2004.
9 On the Civilizing of Appetite, Stephen Mennell, u Food and Culture: A Reader, Routledge,
London i Njujork, 1997.
10 Mennell, ibidem
333
Anoreksija je, takoe, prvih decenija njene pojave, bila rasprostranjena

meu dobrostojeom klasom i zemljama centra, dok se nije pojavljivala u
zemljama u kojima je jo bila rasprostranjena glad i nematina.
Uticaj masovne kulture ene rtve
Pod uticajem globalizacije i razvoja masovnih medija od druge
polovine XX vijeka, dolazi do irenja jedinstvene slike ideala ljepote, koji sve
vie nivelira brojne sociokulturne razlike na planetarnom nivou. Masovni
mediji, kao i industrija ljepote (beauty industry), nametnuli su ideal tijela
i kult mladosti kao vrijednosti moderne kulture, i time diskvalifikovala
starost. Industrija radi za zdravog, mravog, potencijalno besmrtnog
ovjeka.11 Kako pokazuje Suzan Bordo, od 1995. godine stara klinika
generalizacija koja odreuje profile ena sklonije poremeajima u ishrani,
precizirajui njihovu klasnu i rasnu pripadnost, i porodino okruenje, vie
ne pije vodu, poto je slika vitkog, zategnutog tijela postala vie nego ikad
iroko rasprostranjena.
Homegenizujua mo medijske slike idealnog tijela prodire u sve
kulturne miljee, tako su briga o tijelu i inovacije u reimima ishrane za
postizanje idealnih proporcija zavladale svim klasama. Tipian primjer je
lanak u magazinu Elle iz februara 1953. godine, naslovljen Nesavijesno
prejedanje moe ugroziti va ivot, sa fotografijom vitke djevojke u kupaem
kostimu, koja zapravo ilustruje poeljnu sliku tijela.12
Era posle Drugog svjetskog rata, kada su ene masovno otputane
iz fabrika i ponovo se vraale porodinom ivotu, to jeste ulozi supruge
i majke, bila je era kada je zaobljena figura ula u modu, period koji je
glamurizovao pohotnost i velike grudi ena.13 Sredinom 50-tih godina XX
vijeka, Merlin Monro filmska ikona Holivuda, bila je primjer ideala enske
ljepote. Na vrhuncu svoje slave esto je opisivana kao olienje enstvenosti.
Da bi se potom ideal ljepote radikalno promijenio kasnih 60-tih i sredinom
70-tim godina, usled pojave drugog talasa feminizma i sve jaeg uticaja
modne industrije.
Bacanje svijetla na neke aspekte istorije medicine i mode jasno pokazuje
drutvenu manipulaciju enskim tijelom, na koju ukazuje feminizam,
11 Hrana: interpretacije i inovacije, Jelena orevi, u asopisu Kultura I, Beograd, 2004.
12 On the Civilizing of Appetite, Stephen Mennel, u Food and Culture: A Reader (urednici
Carole Counihan i Penny Van Esterik), Routledge, London i Njujork, 1997.
13 Anorexia Nervosa, Susan Bordo, u Food and Culture: A Reader (urednici Carole Counihan
i Penny Van Esterik), Routledge, London i Njujork, 1997.
334
a koja je zapravo izraz odnosa moi izmeu polova. Potvrdu nalazimo,

s jedne strane, u vievijekovnoj podjeli hrane na muku i ensku, gdje se
pod enskom hranom podrazumijevala laka, nisko kalorina, nasuprot
mukoj, tekoj hrani. S druge strane, modni trend druge polovine XIX
vijekanoenja korzeta, takoe, potvruje stav da je ensko tijelo ee bilo
meta disciplinovanja i neprekidnog normiranja.
Promjene koje su nastupile 70-tih, u modu su uveli tiraniju mravosti,
koja naginje ka androgenom izgledu, onom koji lii na oba pola. Postoje
teoretiari koji ovo objanjavaju kao posledicu monopola modne industrije
ija mjerila diktiraju homoseksualci.14 Proporcije enske i muke figure
koje su nekada bile norme za manekenke i manekene, prelile su se izvan
tih okrvira, i postepeno postala univerzalna slika poeljnog izgleda tijela.
Danas brojne modne marke uopte nemaju konfekcijske brojeve iznad 44
ili 48 za ene, dok ete u nekim radnjama teko uspjeti da naete farmerice
veliine preko broja 38.
ene su tradicionalno povezivane sa tijelom, koje je uvijek smatrano
enskom sferom... u mitologijama, nauci, psihologiji i religiji. Meutim,
kako je fiziki izgled postao sve vaaniji za lini i profesionalni uspjeh oba
pola, briga o tijelu i dijetalna ishrana, kao i poremeaji u ishrani, porasli
su i meu mukarcima.15 Pa ipak, razlika meu polovima u tom pogledu
upadljiva je i dalje. Dok mukarci mogu sebi da dopuste malo vie kilograma,
oputeniji stomak, nijedna ena ne moe da dosegne status romantine i
seksipilne bez odgovarajueg tijela. Takoe, nesrazmjerno veliki procenat
ena pati od anoreksije ili bulimije, i veliki broj njih nisu zadovoljne svojim
izgledom, smatrajui da imaju vie kila nego to je poeljno, to izaziva
ozbiljne psiholoke probleme i esto je uzrok depresije.
Savremene patologije
U razvijenim, industrijskim zemljama, tradicionalni strah od gladi
danas je zamjenjen gotovo maninim strahom od obilja i globalno
rasprostranjenom opsjednutou mravom figurom, to je dovelo i do
stvaranju novih psihopatologija u ishrani. Psihopatologije su poslednji
rezultat svega to je pogreno u kulturi.16 Patoloka gojaznost, jednako kao
14 Hrana: interpretacije i inovacije, Jelena orevi, u asopisu Kultura I, Beograd, objavljen
2004.
15 Anorexia Nervosa, Susan Bordo, u Food and Culture: A Reader (urednici Carole Counihan
i Penny Van Esterik), Routledge, London i Njujork, 1997.
16 Bordo, ibidem
335
anoreksija i bulimija, smatraju se fenomenima dananjice. Optu opsesiju

mravou i kontrolu nad tijelom, Bordo je prvi put poela da primjeuje
ranih 80-tih. Debljina postaje vid neuroze vezane za usamljenost i tempo
modernog ivota, koja se stoga proiruje na sve slojeve stanovnitva.
Nae doba je lipofobino.17 Danas debele ne vole jer gledaju u njih
kao u smrt, kao na osobe koje nisu prole civilizacijski proces, ljude koji
ive u prirodnom stanju, koji su nemarni za sopstveno tijelo pa se, stoga,
posmatraju i kao aljkavi. Dok na mrave gledaju kao na uspjene, zdrave,
umne ljude, intelektualne, lijepe, jer su mogli svojevoljno da obuzdaju
nagonske instikte, elje i strasti, i da se kontroliu. Ljudi sposobni da se
uzdravaju i kontroliu su snane volje i kulturno rafiniranog ponaanja,
a upravo takvi su poeljni lanovi savremenog drutva. Drutvo odbacuje
svoje neuspjene lanove, a ne voli ni uspjene, podozrijeva od njih, zavidi
im. Uspjeh se vezuje za mravo, vitko tijelo, jer je ono rezultat brige i
prevlasti volje nad tijelom, duha nad materijom.18 Ovakvo opteprihvaeno
stanovite ima posredno uporite u protestantizmu, a putem monopola
SAD-a i uticaja amerike popularne kulture uveo je vlastite vrednosti
u doskora hedonistika drutva, s visokim smislom za gastronomiju i
uivanja u vezi sa njom.19 Naime, protestantska etika, koju Veber vidi
zaslunom za razvoj kapitalizma, ima u osnovi asketsku orijentaciju i
insistira na tedljivosti, uzdranosti, skromnosti i nerazmetljivosti. S druge
strane, post u hrianstvo ima istovjetnu ulogu. U vrijeme posta izvjesna
hrana je strogo cenzurisana i glavno je odricanje od velike koliine hrane
i pia. Zajedniko religiji i modernim medicinskim dijetama jeste upravo
to to obje nastoje da disciplinuju tijelo nametanjem pravila, pri emu
koriste ishranu kao fokus takve discipline. Dok su u srednjovjekovnoj i
ranoj modernoj Evropi religijske norme bile usmjerenje na regulisanje
apetita i obeda, danas je, u veinski sekularnom svijetu, tu ulogu preuzela
moderna nauka.
Paradoksalno, prioritet naeg drutva je upravo suprotno ono
je duboko materijalistiko i sva briga o tijelu i pokuaj da se ono odri
17 Lipofobija u doslovnom prevodi znai strah od masti.
18 Ovakvo shvatanje i okarakterisanje debljine indirektno su naslee Platona, Avgustina i

Dekarta. Njihova polazna osnova je dualistika osovina (dualist axis): tijelo nasuprot duhu,
koja upuuje na to da je u prirodi stvari da duh vodi i upravlja, a tijelo da se pokorava i
slui. (Anorexia Nervosa, Susan Bordo, u Food and Culture: A Reader, Routledge, London i
Njujork, 1997) Platonovu misao da je tijelo tamnica due, Fuko e mnogo kasnije izokrenuti
i napisati da je dua taminca tijela.
19 Hrana: interpretacije i inovacije, Jelena orevi, u asopisu Kultura I, Beograd, 2004. god,
str. 52.
336
mladim, vitalnim, zategnutim i zdravim jeste stremljenje da se dosegne

besmrtnost kroz materiju, a ne duh, kao to je to nekada bio sluaj, i to
putem fizike aktivnosti i dijetalnog reima ishrane.
Balansiranje unosa hrane i potronje energije, insistiranje na
mjerenju unosa kalorija i ostalih nutritivnih vrijednosti, postuliraju se
kao obaveze svake zrele i odgovorne individue u savremenom dobu. U
takvom pristupu primjeujemo ejnijevu ideju o tijelu kao hidraulinoj
maini. Racionalizacija ishrane i proizvoenje naune veze izmeu
ishrane i zdravlja, dovelo je do shvatanja tijela u kartezijanskom kljuu20
kao maine, ije funkcionisanje moe da bude predmet precizne
kvantifikacije, a da se na osnovu saznanja o unosu kalorija i potronji,
moe napraviti idealna formula za zdrav ivot i vitko tijelo. Zato se o
debelima preutno izrie moralni sud, kao o nemarnim, neupuenim,
neobuzdanim egoistima, koji nisu u stanju da se kontroliu. Debljina, iako
sa tim danas nuno nema veze, i dalje se vezuje za prodrljivost, jedan od
sedam smrtnih grijehova.
U SAD-u poslednjih godina, gojazni zajedno sa puaima ine
diskriminisane grupe. Grupni identitet se stvorio onda kada su debeli
postali stigmatizovani zbog svoje debljine. Kada osiguravajua drutva
ne ele da izdaju polisu osiguranja debelim osobama, ili kada osoba nije
primljena za neki posao ili izgubi postojei zbog svoje debljine, tada se
javljaju svi uslovi za stvaranje identiteta ugroenosti. Iz medija saznajemo
i o sve eim sluajevima kada socijalne slube oduzimaju djecu od
roditelja zbog prekomjerne gojaznosti. Ameriko drutvo je ono u kome
je gojaznost dosegla najvie razmjere, zato ne udi to je ba u SAD-u
prije nekoliko godina, prema navodima Filea, stvorena grupa za odbranu
debelih. A njena predstavnica je izjavila da je u njenoj zemlji tee biti
debeo nego biti crn.21
Ipak, slika debele osobe je, kako pokazuje File, duboko ambivalentna,
i ta ambivalentnost postoji oduvijek. Na primjer, istraivanja pokazuju,
za neke profesije i drutvene uloge debljina ne stvara prezir ili prekor,
naprotiv. ak irak je izjavio kako mu je u politikoj karijeri smetala
njegova suvonjava graa. Po njegovom miljenju birai vie vole punije
20 Cartesius je ime Dekarta na latinskom. Rene Dekart je rodonaelnik racionalizma (XVII
vijek) i sa njim poinje Moderna. Dekart pobija Aristotelov sistem saznanja i stvara novi, ija
sutina je da sva saznanja moraju da budu nauno provjerljiva. Osnovni postulat je da sve mora
biti clare et distincte i da ne smiju postojati neizvjesnosti.
21 Dobroudna i zloudna gojaznost, Klod File, u asopisu Kultura II, Beograd, 2004. godina
337
politiare (Le Monde, 20. novembar 1984).22 Ako pogledamo u literaturi,

vidjeemo primejre dobroudnog debeljka, lucidnog, domiljatog, poput
Sana Panse ili Falstafa. Takva slika aljivdije, veseljaka je i dalje na snazi,
ali se istovremeno smatra da je ovijalnost debelih samo fasada iza koje
se kriju patnja ili tuga. Jedno od objanjenja negativne slike debelih, koje
nudi File, je da korpulentnost ukazuje na koliinu hrane koju data osoba
prisvaja u raspodeli drutvenog bogatstva, a da u ukupoj koliini hrane
vladaju zakoni nultog zbira i pravila reciprociteta. Stoga, onaj koji prisvoji
vie nego to mu pripada liava drugog njegovog dijela.
Premda su granice ili mjere koje dodjeljuje data kultura tjelesnom
izgledu veoma varirale tokom vremena, te je nekada ovjek morao biti
deblji nego danas da bi bio ocjenjen kao gojazan, i znatno manje vitak
da bi bio smatran mravim; gojazne osobe nikada nisu bile smatrane
atraktivnim, sve ukazuje na to da je podozrenje prema gojaznosti postojano
i univerzalno.
Kultura namee odricanje, potiskivanje gladi, elja i starsti za hranom,
posebno za onom koja je stigmatizovana kao loa, nezdrava, koja goji.
Konsekventno, potisnuta elja za hranom postaje sve ee izvor neuroza,
ozbiljnih psihijatrijskih problema. S jedne strane, procesi industrijalizacije
i globalizacije stvaraju drutvo obilja i doprinose jaanju potroakog
drutva23, dok, s druge, postaje sve istaknutija potreba i pokuaji da se
to obilje zauzda. Ta dva procesa bili su uslov stvaranja dvije dijametralno
suprotne patologije u ishrani, patoloke gojaznosti, s jedne strane, i
anoreksije i bulimije, s druge.
Pojava novih fobija
ovjek osjea fundamentalnu strepnju koja je upravo prouzrokovana
ljudskim odnosom prema hrani, odnosno duboko osjeanje anksioznosti od
brojnih, znaajnih rizika u ishrani. Usled procesa industrijalizacije hrane, s
jedne strane, i premjetanja i izmjetanja hrane iz svojih prirodnih klimatskih
i geografskih sredina s druge, pardoks svatojeda ponovo biva aktuelizovan.
Poveava se izbor, ali umnoavaju se i rizici. Kao to hrana moe ljekovito
22 File, ibidem
23 Smatra se da je okosnica nastanka potroakog drutva bila velika ekonomska kriza 1929.
godine, koja je nastala jer je proizvodnja znatno premaila tranju, te je problem postao kako
potroiti robu, a ne kako je proizvesti. To je izazvalo stvaranje novih potreba stanovnitva kako
bi se podspjeila tranja, i konsekventno, izvuklo iz krize. (Dvajt Mekdonald, Teorija masovne
kulture, u Studije kulture: zbornik, str. 59, Slubeni glasnik, Beograd, 2008. god)
338
da djeluje na organizam, tako ona moe biti i kanal za unoenje tetnih

sastojaka u tijelo. Shodno tome, pojavljuju se nove fobije u vezi sa ishranom:
strah od inkorporacije24 neeg loeg, oliene u strahovanjima savremenih
potroaa o vjetakim sastojcima i sintetikim hormonima u hrani.
Panian strah od tetnosti hrane nastupio je sa sve procesuiranijom
hranom, pojavom genetski modifikovane hrane i hrane bogate pesticidima,
konzervansima, koji pomau u ouvanju trajnosti usled transporta s
jednog kraja svijeta na drugi, kao i korienje vjetakog ubriva radi
unosnijeg ploda. Putem medija se podie svijest o znaaju pravilne ishrane
u zdravstvene svrhe, ali se i stvara panika usled razliitih epidemija izazvih
nekim namjernicama, uzmimo za primjer najnovihu paniku oko eerihije
koli u krastavcima iz Njemake. Potom, kad u sve to umjea prste i
farmaceutska industrija, nastaje manina fobija i okretanje organskoj hrani,
tradicionalnim tehnikama pripremanja jela, ali i kupovina razliitih vitamina
i dodatka ishrani u apotekama. Prozivodi sve ee sadre vidne oznake bez
holesterola, bez dodatkog eera, ili bez konzervansa. Namjenice ve
dugo imaju deklaracije sa pobrojanim nutritivnim vrijednostima. Krenulo
je na slatkiima, okoladama, keksu, potom na sirevima, jogurtu, mlijeku,
da bi se zatim proirilo i na voe, a sve u cilju zaite zdravlja stanovnitva.
Ananas u naim samoposlugama ima etiketu sa oznakom njegove nutritivne
vrijednosti. Voe se nekada smatralo apsolutno zdravim i da ga moemo
konzumirati u maltene neogranienim koliinama, meutim, danas se
ustanovilo da i ono ima nezdravog eera, te i njega treba unositi umjereno.
Meutim, uprkos radu itavog drutva na osvjeivanju populacije u
pravcu izbora zdrave hrane, tv reklame ne odustaju od neprekidne promocije
upravo one hrane koja se smatra opasnom (sladoledi, slatkii, keksi itd).
Meu dokumentarnim filmovma u konkurenciji za Oskara 2004.
godine, naao se i film Morgana Sparloka Super size me. Naime, Sparlok,
reiser i glavni glumac filma, istraivao je o uticaju mekdonaldsove
hrane po sveukupno zdravlje pojedinca. Rezultati istraivanja, koje
je podrazumijevalo hranjenje tri puta dnevno u Mekdonaldsu u toku
24 Rije inkorporacija sugerie da unijeti neku namjernicu u svoj organizam znai i
unijeti dio ili sve osobine te namjernice. Tako dolazimo do Levi-Strosovog zakljuka da je
ovjek ono to jede. Namjernice koje unosimo u organizam ne pruaju nam samo energiju
neophodnu naem tijelu, ve doprinose biohemijskom sastavu organizma. Ovo vjerovanje
Frejzer primeuje, takoe, u primitivnim zajednicama. Takav prikaz efekta inkorporacije
navodi nas na pomisao o sutinskoj povezanosti ovjeka sa svojim tijelom, tj. navodi nas
na ideju da je princip tijelesnog primaran. On predstavlja validan kriterijum za procjenu
tijelesnih osobina, a ba na osnovu tijelesnih osobina procijenjuje se ljudski duh, odnosno
identitet. (Funkcije ishrane, Klod File, u asopisu Kultura II, Beograd, 2004.)
339
mjesec dana, bili su: poviena tjelesna teina, akumiliranje masnoe u

jetri, poveanje holesterola u krvi, ali i oscilacije u raspoloenju i seksulne
disfunkcije. Razlog Sparlokovog istraivanja bio je, kako istie, rastua
rairenost gojaznosti u amerikom drutvu poput epidemije.
Jo kod Hipokrata, prema navodima Pjotra Skrabaneka, nailazimo na
znaaj hrane u prevenciji brojnih oboljenja, njegova formula slovi: Od takvih
e namjernica sebi nainiti lijek. Rije diats na grkom znai nain ivota,
koncept koji ponovo pronalazimo u savremenoj terminologiji kao stil
ivota. Danas mnogi ljekari smatraju da do 85posto kancerogenih oboljenja
moemo da dovedemo u vezu sa ishranom.25 Shvatanja o ljekovitom dejstvu
namjernica nisu bila statina, ve su se ponekad i radikalno mijenjala. Sve
namjernice bijele boje: slatko mlijeko, bijeli eer, bijela kuhinjska so, bijelo
brano itd, dobile su negativnu konotaciju i podvgnute su cenzuri. Sve, sem
jogurta i bijelog luka. Iako se bijela boja tradicionalno vezuje za istotu i
ivot zbog bijele boje sperme; u modernoj demonologiji nutricionista
ona simbolizuje smrt, kao arsenik i drugi otrovi bele boje.26
Najpoznatija tradicionalna koceptualizacija o povezanosti ishrane
i zdravlja je ona koja poiva na klasifikaciji toplo - hladno. Na pojmove
toplo - hladno nailazimo u kulturama Azije, Latinske Amerike i Afrike, a
svojstveni su i kulturama Asteka i Maja. Takva klasifikacija je povezana i sa
pojmom ravnotee, to je i danas jedna od najvanijih preporuka.
Paradoksi savremenosti
Dihotomija debeli - bogati i mravi - siromani, izmjestila se iz svog
tradicionalnog okrilja elita nasuprot masa, i prela u planetarnu ravan, sad
se postojano koristi da prikae odnos nejednakosti izmeu zemalja centra i
zemalja periferije, odnosno prosperitetnog Zapada i siromanih zemalja u
razvoju. Danas su u razvijenim zemljama bogati mravi, a siromani debeli.
Dok, s jedne strane, u zemljama Treeg svijeta i dalje veliki broj ljudi i
djece umiru od gladi i pate od akutne neuhranjenosti. Na rogu Afrike velike
sue su jo uvijek u korelaciji sa veom stopom smrtnosti. Prema navodima
Gardiana, 25. jula 2011. godine, Ujedinjene nacije su proglasile glad u
Somaliji, u jeku najgore sue u Istonoj Africi tokom poslednjih ezdeset
godina. Prema amerikim podacima, vie od 29.000 djece mlae od pet
godina umrlo je u prethodna tri mjeseca samo na jugu Somalije, a UN
25 Ishrana: izmeu pakla i spasenja, Pjotra Skrabanek, u asopisu Kultura II, Beograd, 2004.
26 Skrabanek, ibidem
340
navode da je 640.000 somalijske djece neuhranjeno, zbog ega bi broj djece

umrle od gladi mogao da se povea.27
S druge strane, vii slojevi u industrijski razvijenim zemljama,
insistiraju na zdravoj, nemasnoj, minimalno obraenoj, organskoj hrani,
koja je, po pravilu, nepristupana za plitak dep nie srednje klase. Sklonost
viih slojeva ka dijetalnoj ishrani ulazi u sastav jedne sveukupne umjetnosti
ivljenja, u kojoj djeluje nevidljiva cenzura, suprotna grupnom nametanju
odricanja. Iz toga slijedi da je tijelo najnepobitnija objektifikacija klasnog
ukusa, koji se putem njega ispoljava na vie naina. Prije svega, u onome
sto je naizgled najprirodnije, a to su dimenzije i oblici vidljive tijelesne
grae (...), otkrivajui tako najdublje dispozicije habitusa.28 Nain na koji
su tijelesne osobine rasporeene meu klasama definie se upravo kroz ono
emu se u ishrani daje prednost.
Ukus u bilo kom pogledu, a za nae potrebe u sluaju hrane, proizvod
je odreenog habitusa, odnosno ivotnog prostora i sistema praksi koje
konstituiu klase. To znai da on nema prirodno porijeklo, dakle nije
bioloka injenica, ve je iskljuivo ideoloka, odnosno drutveno i kulturno
konstituisan. Kada je u pitanju hrana, ukus zavisi i od ideje koju svaka klasa
ima o telu, i o efektima hrane na telo, odnosno na njegovu snagu, njegovo
zdravlje i njegovu lepotu.29 Elita svoj habitus gradi na izdvojenosti i
postavlja ga kao vrijednost itavog drutva. Kako to smo vidjeli, tako je bilo
nekada, tako je ostalo i danas, samo se kontekst promjenio. Privilegovana
(via) klasa kroz istoriju uvijek je nametala model tijela koji je poeljan, a u
savremenom dobu ona ima svoju potporu u medijskoj kulturi i modernim
zdravstvenim normama. U periodu istorije kad su vii slojevi bili punaki,
na punakost se gledalo blagonaklono, kao stvar pretia, dok kada su bogati
postali mravi, a siromani gojazni (u razvijenim zemljama), ideal ljepote je
promijenjen opet u korist imunih.
Iako postoji oigledna korespondencija izmeu primanja i izbora u
ishrani, to moe da nivelira i sekundarnu podjelu na razlike izmeu grupa
sa razliitim koliinama kulturnog i ekonomskog kapitala. Prema Burdijeu,
ljudi sa veim kulturnim a manjim ekonomskim kapitalom naginju
potroakom asketizmu i kulinarskom egzotizmu (npr. italijanska, ili
kineska kuhinja), dok skorojevii, ljudi sa velikim ekonomskim kapitalom,
ali kojima nedostaje otmenost u potronji koja krasi tradicionalnu elitu,
27 Vijesti, 8. avgust 2011. godine
28 Habitus i prostor stilova ivota, Pjer Burdije, u asopisu Kultura I, Beograd, 2004.
29 Burdije, ibidem
341
skloniji su tekoj hrani, i u tom smislu njihove naivke u ishrani ostaju blie
stilu irih slojeva. 30
Osnovne razlike u potronji proizilaze iz podjele na ukus luksuza i
ukus nunosti. Stil vie klase, prema Pjeru Burdijeu, je distinkcija prema
nunosti. Svakodnevne namjernice na stolu irih slojeva su hleb i krompri.
Krompir se koristi kao sastojak gotovo svakog ruka, kao to i hleb ini
osnovni dodatak svakom obroku. Obrok za viu klasu ostaje i dio drutvene
ceremonije, potvrda etikog dranja i estetske istananosti.31 Namjernica
sa snanim imaginarnim statusom svakako je kavijar. Kavijar je rezervisan
je za mali broj ljudi i za naroite gastronomske prilike i za sveanosti. ak i
meu socijalnim kategorijama koje bi mogle da se poaste kavijarom, nikad
ili retko se deava da ga neko sam konzumira; to je delikates koji se jede u
grupi, ili u paru, dakle u situacijama kada se neto proslavlja (...) Kavijar
se po pravilu jede tedljivo (...)32 Meutim, o kavijaru se razmilja na ovaj
nain tek odnedavno. Prema navodima Filea, kavijarom su se nekada
hranili ljudi koji boluju od anemije. Radi se o ljekovitoj funkciji, slina onoj
koja su se pripisivala ribljem ulju.
Kao i u mnogim drugim aspektima, kultura ishrane je puna paradoksa.
S jedne strane, moderno drutvo je sruilo granice kulinarskih sistema i tako
dovelo do ujednaavanja navika u ishrani, homogenizovanja ukusa, mjeanja
sastojaka iz razliitih gastronomskih sistema i ukinulo tradicionalna pravila
pripremanja hrane. Kao posledica industrijalizacije, mondijalizacije trita
i mekdonaldizacije, dolo je do nestajanja izvjesnih partikularizama i
opte regresije ukusa, odnosno do fetiizovanja hrane standardizovanja
ogranienog broja jela smanjivanja raznolikosti jela koje moete nai
u restoranima irom svijeta, i tako, najzad, dovelo do ukidanja identiteta
specifinih kultura i naroda, koji se, pored ostalog, ispoljava i na polju
ishrane. Ono to je nekada aristokratija (elita) postulirala danas postulira
industrija, a time i dominantne sile svijeta, prije svega SAD.
Pored toga, oita je i druga, suprotna tendencija periferija. Kao
odgovor industrijalizaciji i homogenizaciji hrane na skoro cijeloj planeti,
sve prisutnije postaje okretanje regionalnim kuhinjama, manje obraenoj
hrani i proizvodima sa njive. Zdrava hrana prua prirodnost i eksplicitno
pozivanje na tradiciju, vraa potroaa prirodnijem nainu ivota. Pokret
zdrava hrane u SAD od 60-tih godina, predstavljao je vrstu kontra kuhinje
30 Burdije, ibidem
31 Burdije, ibidem
32 Funkcije ishrane, Klod File, u asopisu Kultura I, Beograd, 2004.
342
to jeste kontrakulture u kulinarstvu. Sutina kontrakuhinje je povratak

na arhainost i obnavljanje tradicionalnih i prirodnih jela, i na taj nain
suprostavljanje karakteristikama savremene ishrane i povratak izgubljenom
identitetu. Ranije suprostavljanje: visoka gastronomija versus seoska
hrana, zamjenilo je novo: visoka gastronomija i seoska gastronomija
versus industrijska ishrana. Tako se restorani sa brzom hranom javljaju kao
proizvodi izmeu kultura,33 a opet kao svugdje prisutni.
Povratak tradiciji je, meutim, optereen paradoksima karakteristinim
za gotovo sve oblasti kulture. Seljaka, sirova, prirodna hrana je proizvod
ija je cijena izuzetno visoka, te je uglavnom dostupna vioj klasi. Sirotinja
i dalje jede preraenu i industrijski proizvedenu hranu. S druge strane,
povratak regionalnim kuhinjama, iako nain da se ouvaju lokalni identiteti
pred naletom homogenizujue globalne kulture, postaje samo jo jedan od
proizvoda koji poveava potroake nie i tako, nehotei, postaje i sam dio
globalnog trita.
Brojni kontrasti ovoga svijeta, i distorzije koje egzistiraju u nama i oko
nas, kao to smo vidjeli, manifestuju se na polju ishrane i objektivizuju na
tijelu. Navike u ishrani ine dio naeg identiteta, jednako kao i tijelo, i kroz
takav identitet mi se predstavljamo svijetu, kao i svijet nama. Ali, i svako
drutvo govori o sebi i na osnovu hrane se identifikuje, potvruje ili slabi.
Literatura
U asopisu za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku: Kultura,
Kultura Svatojeda I (urednica Jelena orevi), Beograd, 2004. godine,
sledei tekstovi:
- Uvod, Hrana: interpretacije i inovacije, Jelena orevi
- Habitus i prostor stilova ivota, Pjer Burdije
- Funkcije ishrane, Klod File
U asopisu za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku: Kultura,
Kultura Svatojeda II (urednica Jelena orevi), Beograd, 2004.
godine, sledei tekstovi:
- Mondijalizacija, izmetanje i premetanje hrane, an Pjer Pulen
- Mene koncepcija ishrane i zdravlja, Alen Birdsvort i Tereza Kajl
- Ishrana: izmeu pakla i spasenja, Pjotr Skrabanek
- Dobroudna i zloudna gojaznost, Klod File
33 Mondijalizacija, izmetanje i premetanje hrane, an Pjer Pulen, u asopisu Kultura II,
Beograd, 2004.
343
Food and Culture: A Reader (editors Carole Counihan i Penny Van Esterik),
Routledge, London i New York, 1997. year:
- On the Civilizing of Appetite, Stephen Mennel
- Anorexia Nervosa, Susan Bordo
- The Changing Significance of Food, Margaret Mead
- Toward Psychosociology of Contemporary Food Consumption, Roland
Barthes
- The Culinary Triangle, Claude Lvi Strauss
Food and Cultural Studies, Bob Ashely, Joanne Hollows, Steve Jones i Ben
Taylor. Routledge, London i New York, 2004.
Telo, u Postkultura, Jelena orevi, Clio, Beograd, 2009. godina
344
Ekonomija
Mihailo Gaji
Tutor: mr Sanja Jelisavac Troi
Javni dug i budetski deficit zemalja EMU i

Mastrihtski kriterijumi
Poeci
O nekoj vrsti monetarne integracije u okviru Evropske ekonomske
zajednice razmiljalo se jo od Verenerovog plana (1970), kome su
prethodila prva promiljanja o optimalnim valutnim podrujima, koje je
zapoeo Rober Mundell 1961. godine, koji je istakao vanost mobilnosti
faktora proizvodnje pri odreivanju regiona sa optimalnom valutom.
Dalje doprinose su doneli McKinnon 1963. godine istraivajui vanost
otvorenosti drave prema meunarodnoj trgovini i Kenen 1969. godine sa
diversifikacijom proizvodnje. Meu najvanijim koristima od monetarne
integracije evropskih zemalja jeste produbljivanje integracije zajednikog
trita, transparentnost i laka uporedivost cena, poveanje unutranje
trgovine, smanjivanje transakcionih trokova kao i unoenje vee stabilnosti
u investicione projekte. Sa druge strane, meu trokovima se nalaze gubitak
nacionalnog suvereniteta u oblasti monetarne politike (pre svega gubitak
kontrole nad koliinom novane mase i nemogunou da se poveani
javni izdaci finansiraju inflacijom), gubitak emisione dobiti i priliv kapitala
iz stagnantnih u napredne regione (to bi dovelo do zahteva za javnim
transfernim tokovima kapitala iz prosperitetnih oblasti).1
Ugovor iz Mastrihta je kamen temeljac stvaranja Evropske unije, jer je
u sebi objedinio sve ranije pojedinake sporazume i postavio regulatorni
okvir za dalju integraciju i prerastanje ekonomske zajednice u ekonomsku
uniju. Kao jedno od najvanijih pitanja postavila se dalja monetarna
integracija zemalja lanica Evropske unije, prerastanjem evropskog
monetarnog sistema kontrolisanih deviznih kurseva u potpunu monetarnu
integraciju uspostavljanjem zajednike monete evra koja bi zamenila
1 Jovanovi (2006), str. 83-99.
347
dotadanju fiktivnu obraunsku jedinicu eki, uvedenu 1979.godine koja se

zapravo sastojala od meusobnog odnosa valuta zemalja lanica i njihove
ekonomske moi. Ugovorom o osnivanju Evropske unije definisani su svi
detalji vezani za stvaranje zajednike valute: osnovan je Evropski monetarni
institut, potom Evropska centralna banka (ECB) i dogovoreni su takozvani
mastrihtski kriterijumi konvergencije tj. uslovi koje zemlje lanice EU treba
da ispune da bi postale lanice evrozone i uvele zajedniku valutu. Sama
monetrana integracija se odvijala u tri faze2:
Prva faza od 1990. do 1993. godine koordinacija monetarnih i
fiskalnih politika i konvergencija ekonomskih agregata, a saradnja se
odvijala preko Komiteta centralnih banaka.
Druga faza od 1994. do 1998. godine osnovan Evropski monetarni
institut koji je vrio monitoring ispunjenja kriterijuma konvergencije u
ovoj fazi je odluen modalitet operisanja Evropske centralne banke, predlog
Nemake o potpunoj nezavisnosti ECB je pobedio miljenje Francuske koja
je elela vei uticaj izvrne vlasti pri donoenju odluka o monetarnoj politici.
Trea faza od 1999. do 2002. godine konstituisana Evropska
centralna banka, odreen neopozivo fiksiran devizni kurs i eki je zamenjen
evrom, doneta je odluka o zemljama koje e uestvovati u evrozoni i njihove
nacionalne monete su zamenjene zajednikom valutom.
Mastrihtiski kriterijumi konvergecije su3:
1) cenovna stabilnost: stopa inflacije ne sme da iznosi vie od 1,5
procentnog poena od neponderisanog proseka u tri zemlje lanice EU
sa najniom inflacijom;
2) slina kamatna stopa: dugorona kamatna stopa na dravne obveznice
ne sme da bude vea od 2 procentna poena neponderisanog proseka u
tri zemlje sa najniom kamatnom stopom;
3) stabilni devizni kurs: nacionalna valuta nije smela da devalvira u
poslednje 2 godine, i da je njeno kolebanje bilo u okviru postavljenim
evropskim monetarnim sistemom;
4) stabilne javne finansije: deficit dravnog budeta ne sme da prelazi 3%
BDP-a;
5) niski javni dug: ukupno dravno zaduivanje ne sme da iznosi vie od
60% BDP-a;
Mastrihtski kriterijumi igraju vanu ulogu jer osiguravaju odrivost
evrozone ukoliko njih ne bi bilo ili oni ne bi bili ispunjeni dugorono
gledano bi bilo vrlo teko odrati monetarnu integraciju. Po ulasku u
2 Grbi, str 58-59.
3 Jovanovi (2006), str 117.
348
evrozonu, inflacija i devizni kurs postaju briga jedne nove nadnacionalne

institucije, Evropske centralne banke, te zato budetski deficit i javni dug
dobijaju na vanosti, jer ti sektori ostaju pod kontrolom nacionalnih drava.
Od uvoenja zajednike evropske monete, evrozona raste, jer su
sve zemlje lanice EU obavezane da preu na evro, osim Danske koja e
to pitanje izloiti na nacionalnom referendumu, i Velike Britanije koja se
izborila da ne mora da uestvuje u evro projektu. Nisu utvreni rokovi za
pristupanje evrozoni ali je uslov ispunjavanje kriterijuma iz Mastrihta to
je sa jedne strane dobro, jer drave imaju mogunost da se svaka na svoj
nain i svojom brzinom prilagodi tim pravilima, ali sa druge strane, ostavlja
mogunost da se evrozona nikada do kraja ne kompletira ili da se to odlae
u nedogled (tako vedska nije mogla da odbije obavezu da uvede evro, ali
iako je ispunila sve kriterijume jo uvek nije zatraila prijem). Sa prvobitnih
jedanaest lanica 1999. godine (Nemaka, Francuska, Italija, Holandija,
Belgija, Luksemburg, panija, Portugal, Irska, Finska i Austrija) evrozona je
posle nekoliko proirenja (2001. Grka, 2007. Slovenija, 2008. Kipar i Malta,
2009. Slovaka i 2011. Estonija) porasla na grupu od sedamnaest zemalja.
Javni dug
U donjoj tabeli se nalaze podaci o visini javnog duga zemalja lanica
evrozone. Odmah se primeuje da su te zemlje u proseku vie zaduene u
odnosu na one koje nisu deo monetarne integracije. Odmah pada u oi da
je veliki broj zemalja imao potekoa sa ispunjavanjem kriterijuma vezanih
za visinu javnog duga tri zemlje (Belgija, Italija i Grka) su 1998. godine
su ak imale javni dug vei od svog godinjeg BDP-a. Te godine ak est
zemalja nije ispunjavalo ovaj kriterijum (Austrija, Holandija, Italija, panija,
Grka i Belgija), dok su tri bile na ivici (Kipar, Francuska i Nemaka).
Tabela 1: Procentualno uee javnog duga u visini BDP-a4
Drava
1998.
2003.
2007.
Belgija
117,1
98,7
84,2
Nemaka
60,3
63,8
65,0
Estonija
05,5
05,6
03,8
4 Eurostat, Europe in figures Eurostat yearbook 2010, http://epp.eurostat.ec.europa.eu/

cache/ITY_OFFPUB/KS-CD-10-220/EN/KS-CD-10-220-EN.PDF, str. 115
349
Drava
1998.
2003.
2007.
Irska
53,6
31,1
25,1
Grka
105,8
98,0
95,6
panija
64,1
48,7
36,1
Francuska
59,4
62,9
63,8
Italija
114,9
104,4
103,5
Kipar
58,6
68,8
58,3
Luksemburg
07,1
06,1
06,6
Malta
53,4
69,3
62,0
Holandija
65,7
52,0
45,5
Austrija
64,8
65,5
59,5
Portugal
52,1
56,9
63,6
27,5
23,3
Slovenija
Slovaka
34,5
42,5
29,3
Finska
48,2
44,4
35,2
Evrozona (16)
73,1
69,1
66,0
EU (27)
66,5
61,8
58,7
U inicijalnom periodu (od tree faze monetarne integracije do izbijanja

svetske finansijske krize) pojavljuje se tendencija smanjivanja javnog duga,
ali ne kod svih zemlja i ne podjednakim intenzitetom. U tome su najvie
prednjaili Belgija, Irska, panija i Holandija, ali se kod nekih pojavila
suprotna tendencija blagog poveavanja duga (Nemaka, Francuska, Malta
i Portugal). Tako su 2007. godine Belgija, Italija i Grka bile jo daleko od
ispunjavanja tog uslova, Nemaka, Francuska, Portugal i Malta nisu bile
daleko od njega iako su se nalazile sa gornje strane granice, dok su Kipar i
Austrija bili skoro na granici.
350
Tabela 2: Promena uea javnog duga u godinjem BDP-u u procentnim

poenima
Drava
1998:2007.
Belgija
-32,8
Nemaka
+4,7
Estonija
-1,7
Irska
-28,5
Grka
-10,2
panija
-28
Francuska
+4,4
Italija
-11,4
Kipar
-0,3
Luksemburg
-0,5
Malta
+8,6
Holandija
-20,2
Austrija
-5,3
Portugal
+11,5
Slovenija
-4,2
Slovaka
-5,2
Finska
-13
Evrozona (16)
-7,1
EU (27)
-7,8
Iako je veina zemalja lanica evrozone uloila veliki trud u vezi sa

ispunjavanjem kriterijuma vezanih za dozvoljenu visinu javnog duga,
pokazalo se da to nije dovoljno, naroito ako se uporedi sa drugim lanicama
EU koje nisu deo evrozone, jer je na nivou EU smanjenje javnog duga bilo
7,8% (u odnosu na 7,1% u podruju koje koristi zajedniku valutu). 5
Uticaj ekonomske krize na javni dug
Svetska ekonomska kriza je na javni dug zemalja lanica evrozone
uticao dvojako: prvo, zbog smanjenja nivoa ekonomske aktivnosti dolo
je do osetnog smanjenja visine BDP-a, a sa druge strane vlade tih zemalja
su voene kejnzijanskom politikom izlaska iz krize pomou poveanja
5 Mada je i tu bilo razliitih tendencija tako su vedska i Danska snano smanjile svoj javni dug,
za razliku od Velike Britanije koja ga je ak i poveala.
351
dravnih trokova koji bi delovali kao injekcija posustaloj privredi

osnaivanjem tranje. Ta pojava ne samo poveanja dravne potronje
znatno iznad normalnog nivoa ve i smanjenje BDP-a kao agregata u odnosi
na koji se meri zaduenost, dovela je do toga da se za relativno kratko vreme
od nekoliko godina visina javnog duga znatno izmeni.
Tabela 3: Poveanje javnog duga pod uticaj ekonomske krize (u procentnim
poenima BDP-a)6
Drava
2007.
2008.
2009.
2010.
Belgija
84,2
89,6
96,2
96,8
Nemaka
65,0
66,3
73,5
83,2
Estonija
03,8
04,6
07,2
06,6
Irska
25,5
44,4
65,6
96,2
Grka
95,6
110,7
127,1
142,8
panija
36,1
39,8
53,3
60,1
Francuska
63,8
67,7
78,3
81,7
Italija
103,5
106,3
116,1
119,0
Kipar
58,3
48,3
58,0
60,8
Luksemburg
06,6
13,6
14,6
18,4
Malta
62,0
61,5
67,6
68,0
Holandija
45,5
58,2
60,8
62,7
Austrija
59,5
63,8
69,6
72,3
Portugal
63,6
71,6
83,0
93,0
Slovenija
23,3
21,9
35,2
38,0
Slovaka
29,3
27,8
35,4
41,0
Finska
35,2
34,1
43,8
48,4
Evrozona (16)
66,0
69,9
79,3
85,1
EU (27)
58,7
62,3
74,4
80,0
Sve zemlje koje su svoje budetske deficite pokrivale zaduivanjem

dovele su do velikog poveanja javnog duga. Najmanje zaduena zemlja
od svih ostaje jo uvek Luksemburg (uz Estoniju, koja se tek prikljuila
monetarnoj integraciji), dok su Slovenija, Slovaka i Finska zemlje sa
6 Za kolonu 2007. vidi: Eurostat, Europe in figures Eurostat yearbook 2010, http://epp.
eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-CD-10-220/EN/KS-CD-10-220-EN.PDF, a
za kolone 2008, 2009. i 2010. vidi: Eurostat, Government financial statistics Summary tables
1/2011, str 8-36 http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-EK-11-001/EN/
KS-EK-11-001-EN.PDF
352
znatno manjim zaduenjem u odnosu na ostale. Situacija sa ispunjavanjem

kriterijuma posle poetka krize deluje mnogo gore: naime, sada ga samo
sedam zemalja ispunjava na propisani nain (Estonija, Luksemburg, Kipar,
Slovenija, Slovaka, Finska i panija), dok se Holandija i Malta nalaze
najblie propisanom limitu, ali ipak sa gornje strane.
Tabela 4: Promena uea javnog duga pod uticajem ekonomske krize (u
procentnim poenima BDP-a)
Drava
2007:2010.
Belgija
12,6
Nemaka
18,2
Irska
70,7
Grka
47,2
panija
24,0
Francuska
17,9
Italija
15,5
Kipar
0,25
Luksemburg
11,8
Malta
6,0
Holandija
17,2
Austrija
12,8
Portugal
29,4
Slovenija
14,7
Slovaka
11,7
Finska
13,2
Evrozona (16)
19,1
EU (27)
21,3
Ispoljila se suprotna tendencija u odnosu na prethodni period, jer su

se sada zemlje evrozone sporije zaduivale od drugih lanica EU. Takoe
se zapaaju i znaajne razlike naime, pet zemalja (Luksemburg, Malta,
Austrija, Slovenija, Belgija, Slovaka i Finska) zaduivalo se u mnogo
manjem obimu od neponderisanog proseka i EU u celini i evrozone. Tu je
i druga grupa zemalja (Francuska, Italija, Holandija, Nemaka,) iji je javni
dug rastao blizu proseka cele evrozone, dok najvei problem predstavljaju
zemlje sa znatno veim rastom duga (Irska, Grka, panija i Portugal).
Upravo se ova poslednja grupa zemalja moe okarakterisati kao ona
353
koju je ekonomska kriza najtee pogodila, jer je BDP ovih zemalja opao
najvie u poreenju sa ostalim lanicama EU, to je uz vladine finansijske
pakete pomoi privredi doprinelo veem porastu zaduivanja. Razlozi za
to se nalaze u svetskoj finansijskoj krizi, ali uzroci se meu njima takoe
razlikuju. Najvei uzrok tekoa Irske je velika dravna dokapitalizacija
bankarskog sektora koji je zapao u nelikvidnost koja je izvrena da bi se
banke spasile od bankrota koji bi zasigurno povukao celu irsku privredu
jo dublje u recesiju. Da li je irska dravna intervencija dala dobre rezultate,
ostaje da se vidi. Dalji pad BDP-a je spreen, ali sa druge strane nije usledio
ni rast, pa ni izlazak iz krize. Interesantan je sluaj Islanda, zemlje kandidata
za lanstvo u EU, koji je isto imao razvijeni bankarski sektor koji je zapao
u problem, ali nije izrio njegovu dokapitalizaciju Island je upao u dublju
recesiju nego Irska, ali je zato posle toga uspeno generisao rast. Sa druge
strane, sluaj Grke je drugaiji: glavne tekoe dunike krize u ovoj
zemlji pripisane su prekomernim dravnim trokovima, preglomaznom i
neracionalnom javnom sektoru i konstantnom dravnom zaduivanju da
bi se pokrili prekomerni deficiti. Ulazak Grke u evrozonu joj je omoguio
dodatni motiv za zaduivanje, jer je to snizilo do tada visoke kamatne
stope na njene dravne zapise. Paket finansijske pomoi koju su zajedno
ugovorili MMF i ostale lanice evrozone od 110 milijardi dolara je uz
jasna uslovljavanja o restrukturiranju cele grke privrede kroz smanjivanje
socijalnih davanja, velika otputanja radnika iz dravnih slubi kao i iroku
privatizaciju javnih preduzea (a sve u cilju smanjivanja dravnih trokova i
budetskog deficita) je prihvaen u Grkoj i za inicijalni period predstavlja
predah od najavljenog mogueg dravnog bankrotstva, ali ne predstavlja
konano eljno iekivano reenje.
Deficit budeta
Prema kriterijumima definisanim u Mastrihtu, fiskalni deficit zemalja
lanica evrozone se mora drati u okviru od 3% godinjeg BDP-a. Ovaj broj
je naizgled uzet proizvoljno, ali su se kreatori te politike pozvali na ustaljenu
praksu koja je pokazala da se godinji rast BDP-a zemalja Zapadne Evrope
uglavnom kretao do tog broja. Inae ove fiskalne kriterijume vezane za
deficit ne treba posmatrati odvojeno od onih vezanih za javni dug jer su
oni njihov pomoni instrument ukoliko budetski deficit iznosi manje
od rasta privrede (koje za razvijene privrede Evrope ulgavnom bilo do tih
pomenutih 3%) onda to znai da se on u budunosti moe bez potekoa
servisirati iz sopstvenih sredstava tj nee uticati na poveanje javnog duga.
354
Meutim, ova brojka je sa jedne strane mogla da bude koriena od strane

drava koje su imale manji rast od tih 3% (to bi u dugom periodu uticalo na
poveanje njihovog zaduenja), ali sa druge strane, i od onih koje su imale
vei rast od projektovanog a tu bi ogranienje budetskog deficita moglo da
uspori potencijalni dalji rast, podstaknut javnim finansiranjem.
U donjoj tabeli su prikazani budetski deficiti zemalja evrozone u
odreenim godinama (poslednje godine pre uvoenja tree faze monetarne
integracije, prve godine po usvajanju evra i u zadnje etiri godine). Da
se videti da su prve godine samo tri zemlje (Irska, Luksemburg i Finska)
imale suficit, a ostalih trinaest zemalja deficit, i to njih sedam u dozvoljenim
granicama (Belgija, Nemaka, Francuska, Italija, Holandija, Austrija i
Slovenija), a panija, Kipar, Portugal, Slovaka i Malta iznad njih (tu je Malta
bila rekorder sa skoro 10% budetskog deficita). Posle manjeg pogoranja
stanja 2003. godine, kasnijih godina je usledila stabilizacija i znaajno
smanjenje deficita sve do 2007.godine. Te godine je ak est zemalja
zabeleilo blage suficite, dok je jedna bila na nultom bilansu (Slovenija),
osam ih je bilo u dozvoljenom minusu a samo jedna zemlja nije ispunjavala
kriterijume konvergencije (Grka). Gledano na evrozonu kao celinu, ona
je uspela da u ovom periodu raznim merama ogranienja javne potronje
smanji svoje deficite budeta sa 2,3 na 0,6% BDP-a, i da preokrene trend u
odnosu na ostatak Evropske unije koji je ranije imao manji fiskalni deficit,
tako da od tada zemlje lanice monetarne integracije imaju manje rupe u
budetu nego one koje su ostale izvan nje.
Tabela 5: Deficit budeta drava evrozone u procentnim poenima BDP-a7
Drava
1998.
2003.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
Belgija
-0,9
-0,1
0,3
-0,2
-1,2
-6,1
-4,2
Nemaka
-2,2
-4,0
-1,6
-0,2
0,1
-3,3
-3,3
Estonija
-0,7
1,7
2,40
2,50
-2,9
-1,8
+0,1
Irska
2,4
0,4
3,0
0,3
-7,3
-14,3
-32,4
-5,7
-2,9
-3,7
-9,8
-15,6
-10,4
-0,2
2,0
1,9
-4,1
-11,2
-9,2
Grka
panija
-3,2
7 Za prve etiri kolone vidi: Eurostat, Europe in figures Eurostat yearbook 2010, str 115 http://
epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-CD-10-220/EN/KS-CD-10-220-EN.PDF a
za kolone 2008, 2009. i 2010. vidi: Eurostat, Government financial statistics Summary tables
1/2011, str 6-36 http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-EK-11-001/EN/KSEK-11-001-EN.PDF
355
Drava
1998.
2003.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
Francuska
-2,6
-4,1
-2,3
-2,7
-3,3
-7,6
-7,0
Italija
-2,8
-3,5
-3,3
-1,5
-2,7
-5,2
-4,5
Kipar
-4,1
-6,5
-1,2
3,4
0,9
-6,1
-5,3
Luksemburg
3,4
0,5
1,3
3,7
2,9
-0,7
-1,7
Malta
-9,9
-9,9
-2,6
-2,2
-4,5
-3,8
-3,6
Holandija
-0,9
-3,1
0,5
0,2
0,7
-5,3
-5,3
Austrija
-2,4
-1,4
-1,6
-0,6
-0,5
-3,5
-4,6
Portugal
-3,4
-2,9
-3,9
-2,6
-2,9
-9,4
-9,2
Slovenija
-2,4
-2,7
-1,3
0,0
-1,7
-5,5
-5,6
Slovaka
-5,3
-2,8
-3,5
-1,9
-2,3
-6,8
-7,9
Finska
1,6
2,6
4,0
5,2
4,1
-2,4
-2,8
Evrozona (16)
-2,3
-3,1
-1,3
-0,6
-2,0
-6,3
-6,0
EU (27)
-1,9
-3,1
-1,4
-0,8
-2,3
-6,8
-6,4
Uticaj ekonomske krize na budetske deficite

Fiskalni deficiti zemalja evrozone su se snano poveali od 2008. godine
naruivi onu ravnoteu koja je ranije postojala, probivi limit od 3%. Tako
se manjak u budetu tih zemalja utrostruio prvi put 2008. godine u odnosu
na prethodnu godinu, a onda drugi put 2009. godine. Meutim, razliite
zemlje su se na razliit nain suoile sa krizom dok su se neke neumereno
zaduivale da bi budetskim trokovima povratile privrednu aktivnost,
druge su to inile sa vie umerenosti. Zemlje sa najveim deficitima su
Irska, Grka, panija i Portugal, a samo Finska i Luksemburg su se zadrali u
dozvoljenom okviru sa manje od 3%, a veoma blizu tome su jo i Nemaka,
Malta i Austrija.
Tabela 6: Poveanje budetskog deficita u zemljama evrozone pod uticajem
ekonomske krize u procentnim poenima BDP-a
Drava
2007:2010.
Belgija
-4,0
Nemaka
-3,1
356
Drava
2007:2010.
Estonija
+2,4
Irska
-32,1
Grka
-6,7
panija
-5,9
Francuska
-5,8
Italija
-5,8
Kipar
-2,7
Luksemburg
-2,2
Malta
-2,0
Holandija
-5,5
Austrija
-4,0
Portugal
-6,6
Slovenija
-5,6
Slovaka
-6,0
Finska
-8
Evrozona (16)
-5,4
EU (27)
-5,6
Interesantno je primetiti da je trend manjeg deficita meu zemljama

evrozone u odnosu na ostale lanice EU i tada nastavljen, jer su u zadnje
tri godine deficiti zemalja EMU bili manji za 0,3 te 0,5 i 0,4% pojedinano.
Pakt o stabilnosti i rastu (1997) imao je za cilj da vri nadzor nad
budetskom politikom zemalja lanica.8 Njime je Savet ministara (ukoliko
glasa kvalifikovanom veinom) dobio mogunost da izrekne visoke novane
kazne zemljama koje se nisu pridravale pravila vezanih za budetske
deficite u iznosu od 0,5% njihovog godinjeg BDP-a. Drave lanice ne mogu
potpasti pod ove sankcije ukoliko se nalaze u dubokoj recesiji tj. ukoliko im
se privredne aktivnosti smanje za vie od 2%. Indikativno je napomenuti da
nijedna zemlja do sada nije kanjena zbog prestupa, a prva zemlja kojoj je
Evropska komisija uputila opomenu je bila Nemaka 2003. godine.
8 Resolution of the European Council on the Stability and Growth Pact, Amsterdam, 17
June 1997, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:31997Y0802(01):
EN:HTML
357
Umesto zakljuka
Monetarna integracija zemalja Evropske unije je svakako veoma
ambiciozan projekat koji je doprineo daljem ekonomskom pribliavanju
evropskih zemalja. EU je njime, ne po prvi put od poetka projekta ujedinjene
Evrope, napravila presedan u ekonomskoj ali i politikoj praksi koji, ukoliko
bude uspean, moe da joj donese mnoge koristi, ali i mnoge tete ukoliko
bude bio neuspean. Upravo iz tog razloga, to je projekat kome se mora
pristupiti sa dunom panjom. Tvorci evropske politike nisu uli u njega
bez promiljanja ali izgleda da su neke stvari bile uzete zdravo za gotovo, na
nivou politike retorike. Najvei problem vezan za kriterijume konvergencije
predstavlja to to oni nisu dosledno potovani pri kreiranju evrozone, pa su
u nju puteni prvo Italija i Belgija, a potom i Grka, kao visoko zaduene
zemlje dok je njihovo prikljuenje pravdano velikim naporom koje su te
zemlje ispoljile u dostizanju postavljenih ciljeva (mada je i ovo veoma
diskutabilno za Italiju i naroito za Grku). Nepotovanje kriterijuma iz
Mastrihta je nastavljeno i kasnije, i to upravo od najveih zemalja (Nemake
i Francuske) koje su se inae snano zalagale za kreiranje mehanizama kazni
za prekrioce. Cena takvih poteza je postala vidljiva sada kada je znatno
doprinela finansijskog krizi kroz produbljivanje evropske dunike krize.
Da su kriterijumi konvergencije striktno potovani, evrozona bi bila mnogo
manja ali sa druge strane i mnogo stabilnija. Evropska monetarna integracija
i evropska zajednika valuta se trenutno nalaze u dubokoj krizi, i bez nekih
veih izgleda za uspenim reenjem nagomilanih problema, barem ne u
kratkom roku. Ona je dobar primer kako politika pitanja ne treba spajati
sa ekonomskim, jer su rezultati takvog injenja uglavnom nepouzdani. Za
sada nije poznat budui sled dogaaja neki predviaju raspad evrozone,
neki smatraju da e uzajamna finansijska pomo lanica EMU biti dovoljna
da se prebrodi dunika kriza, dok trei oekuju redefinisanje kriterijuma
konvergencije i njihovu ozbiljniju primenu u budunosti uz redukovanje
broja zemalja koje koriste evro. Sva tri mogua scenariju deluju skoro
podjednako mogue sigurno je samo da monetarna integracija na
evropskom kontinentu mora da bude izgraena na solidnim temeljima i
jasnim pravilima koja se potuju ukoliko tei stabilnosti.
358
Literatura:
Grbi, V. Ekonomija Evropske unije, Beograd, Megatrend univerzitet
primenjenih nauka, 2005.
Jovanovi, M. Evropska ekonomska integracija, Beograd, Centar za
izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta, 2006.
Eurostat, Europe in figures Eurostat yearbook 2010. http://epp.eurostat.
ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-CD-10-220/EN/KS-CD-10-220-EN.
PDF
Eurostat, Government finance statistics Summary tables 1/2010. http://epp.
eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-EK-10-001/EN/KS-EK-10001-EN.PDF
Eurostat, Government financial statistics Summary tables 1/2011, str 6-36
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-EK-11-001/EN/
KS-EK-11-001-EN.PDF
Maastricht treaty, Maastricht, 07.02.1992, http://www.eurotreaties.com/
maastrichtec.pdf
Resolution of the European Council on the Stability and Growth Pact,
Amsterdam, 17 June 1997, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/
LexUriServ.do?uri=CELEX:31997Y0802(01):EN:HTML
Summary
Common European currency unit euro has been depicted as the biggest
success of European economic integration, since emerging of common
European market. Many a debate about optimum currency areas preceded
its creation, as well as its advantages and disadvantages, therefore European
politicians have established convergence criteria for joining the EMU with
Maastricht Treaty in 1992. This paper gives insight into public debt and
budget deficit of EMU countries, as well as analyses of proclaimed aims and
real indicators.
Key words: public debt, fiscal deficit, euro, Maastricht criteria, aims, real
indicators
359
Stefan Surli
Tutor: doc. dr Vladimir Pavievi
Politike otpora i graanske neposlunosti

Koncept graanske neposlunosti Dona Rolsa
Pojam graanske neposlunosti, graanina i principa graanstva
Graanska neposlunost je pojam kojim se definie postupak ogluenja
o vaee norme, a zarad odbrane naela pravde. Svako demokratski ureeno
drutvo se u svom funkcionisanju suoava sa izazovom ogreenja o osnovne
postulate pravde. Norme, zakoni, akti kao opti i neutralni mehanizmi,
kojima se ureuje jedno drutvo, tokom svoje primene izazivaju razliite
vidove nepravde. U takvim situacijama, slobodni i samosvesni graani daju
sebi za pravo da pokau neposluh i odbiju da se povinuju normama koje su
u suprotnosti sa onim to je pravedno.
Svojim inom neposlunosti, graani ele da oduzmu legitimitet onom
to se izdaje za legalno, odnosno uskrate pravo na primenu nepravedne
norme. Tada se usuuju da se pozovu na neto to je iznad pisanih regula,
to je nepisano i to svoje utemeljenje trai u boanskom, vrhovnom
pravednom ili neotuivom pravu. Re je o nepisanim pravilima za koje jo
Sofokle kroz lik Antigone kae:
Od danas nisu oni, ni od jue ne,

No veno vae, niko ne zna otkad su.1
Pre nego to se upustimo u dublje odreenje graanske neposlunosti,

potrebno je definisati pojmove kao to su graanin i graanstvo. Graanin je,
u najoptijem smislu, ovek koji raspolae odreenim pravima i dunostima
unutar jedne politike zajednice iji je lan. Vrlo je vano imati na umu da
svaka dobro ureena zajednica pretpostavlja jasno i precizno formulisana
1 Sofokle: Antigona, str. 91.
363
prava i dunosti (podvukao S.S.) pripadnika te zajednice.2 Arbitrarnost u

pravima i dunostima raa nepravedan poredak i protiv takvog poretka akt
graanske neposlunosti je slabo oruje.
Za pojam graanina posebno je vana politika dimenzija. Na to nas
podsea Podunavac odreujui graanina kao politikog subjekta u relativno
ravnopravnom politikom odnosu prema drugim lanovima drutvene
zajednice i prema toj politikoj zajednici, odnosno dravi. Stoga je drava jedini
mogui drutveno politiki okvir u kome graanin postoji i u kome graanin
moe ispoljiti svoju neposlunost.
Pojam graanin u sadanjem znaenju moemo vezivati za status koji
su ljudi ostvarili u slavnim revolucijama. Revolucije u Americi i Francuskoj
iznedrile su deklaracije kojom se proklamuje sloboda i jednakost ljudi. Geslo
Francuske revolucije Nema vie podanika oznailo je kraj sa poretkom koji
osporava neotuivost osnovnih prava oveka.
Iako viedimenzionalan, princip graanstva je ponikao iz linih prava,
iza kojih stoje revolucionarne ideje prirodnog prava, prihvaene i realizovane
u velikim graanskim revolucijama.3 Pod principom graanstva podrazumeva
se meusobni odnos graana kao i odnos graana i drave. Pavievi podsea
da graanstvo znai opti status kojim se garantuje punopravna pripadnost
odreenoj zajednici kao i jednakost u pravima i obavezama koje imaju uivaoci
lanstva u odreenoj politikoj zajednici.
Iako je neupitno da je graanska neposlunost nezakonit akt usmeren prema
dravnoj vlasti, a u cilju ukazivanja na nanetu nepravdu koja teti optem dobru,
ona se u mnogo emu razliito poima. Vie autora navode razliite razloge za
ispoljavanje kao i vidove manifestovanja graanske neposlunosti. Konsenzus
ipak postoji, kako navodi Pavievi, u tri konstitutivna elementa graanske
neposlunosti.
Graanska neposlunost se odnosi na nepotovanje zakona odnosno
ogluenje o primenu zakona. Akt graanske neposlunosti je utoliko specifian
jer se otpor prua zakonu koji je usvojen na legalan nain, ali je njegova sadrina
u suprotnosti sa elementarnim principima pravde.4
Drugi element jeste nenasilnost akta graanske neposlunosti. Graanska
neposlunost ima ulogu korektiva u demokratskim i ureenim drutvima.
Nasilnim oblicima otpora pribegava se usled uinjene nepravde veih razmera.
2 Pavievi, V.: Graanska neposlunost u savremenoj politikoj teoriji, Godinjak FPN (2009),
str. 80.
3 Mati, M.; Podunavac M.: Politiki sistem, Fakultet politikih nauka, Beograd, 1994, str. 238.
4 Pavievi, V.: Graanska neposlunost u savremenoj politikoj teoriji, Godinjak FPN (2009),
str. 85.
364
Takvi oblici otpora vezuju se za autoritarne poretke i najee prerastaju u

revolucije.
Konano, javnost je glavno oruje graanske neposlunosti. Mogunost da
se nepravda obelodani i da se pred oima javnosti ispolji nezadovoljstvo, najvea
je mo koju akt graanske neposlunosti poseduje. Mahatma Gandi, sinonim za
graansku neposlunost, je svoju mirnu borbu za nezavisnost Indije temeljio na
javnom istupanju koje mora izazvati reakciju onih ka kojima je akt graanske
neposlunosti upuen.
Osnovna polazita Rolsove politike teorije
Rolsovu politiku teoriju obeleilo je delo Teorija pravde, koje predstavlja
jedno od najznaajnijih naslova savremene politike teorije. Iako spada u red
liberalnih teoretiara graanstva, Rolsovo poimanje pravde doivelo je znaajne
kritike liberalno nastrojenih teoretiara zbog postojanja izrazitog socijalnog
elementa.
Osnovna Rolsova konstrukcija pravde zasnovana je na miljenju da
pedantno sleenje pravila moe dovesti do ishoda koji su nekonzistentni s
naim zdravorazumskim pojmovima pravde.5 Rolsovo gledite je da mora
postojati racionalno opravdanje za svako odstupanja od jednakosti. Principi
socijalne pravde bi trebalo da budu zastupljeni u svim drutvenim odnosima
ukljuujui i trine.
Za liberale pojam graanin podrazumeva nosioca odreenih neotuivih
prava. Stoga, koncept prava ima sredinje mesto za razumevanje liberalne
koncepcije graanstva.6 Na tom tragu je i Rols koji dovodi u vezu linost sa
pojmom pravde, to nam je od posebne vanosti za opravdanje akta graanske
neposlunosti. On istie da svaka linost poseduje nenaruivu oslonjenost na
pravdu koju ak ni dobro drutvo kao celina ne moe nadii.
Rolsova teorija pravde zasnovana je na dva utemeljujua principa. Prvi
princip se odnosi na jednakost u uivanju osnovnih sloboda, dok se drugi
odnosi na sferu ekonomije i podrazumeva da se ekonomske nejednakosti mogu
proizvoditi samo ako su u slubi onih koji su u najnepovoljnijem poloaju.
Pomenuti principi bi trebalo da vae u pravinom drutvu nastalom
iz poetnog poloaja koji je obavijen velom neznanja ime se uskrauje
mogunost da pojedinci na samom poetku uivaju odreene privilegije u
odnosu na ostale lanove zajednice.
5 Beri, N.: Uvod u modernu politiku teoriju, Slubeni glasnik, Beograd, 2007, str. 192.
6 Podunavac M.: Princip graanstva i poredak politike, Fakultet politikih nauka, Beograd, 2001,
str. 99.
365
Graanska neposlunost u Rolsovoj teoriji

Rolsov doprinos se ogleda u sveobuhvatnom i temeljnom definisanju
pojma graanska neposlunost. U svom delu Teorija pravde, Rols pod
posebnim podnaslovima paralelno obrauje graansku neposlunost i
prigovor savesti. U prvom poglavlju definie pojam, zatim se bavi pitanjem
opravdanja da bi na kraju obradio ulogu koju ima graanska neposlunost.
Iako se graanska neposlunost obrauje u posebnim poglavljima,
prethode joj razmatranja principa pravinosti i objanjenje dunosti da
se potuje nepravedan zakon. Ove dve teme itekako osvetljavaju put do
konanog definisanja graanske neposlunosti, budui da se ona poima
kao reakcija na nepravdu, ali nije utvreno gde je granica izmeu pravde i
nepravde, kao i kolika bi nepravda trebalo da bude.
Pravei razliku izmeu dunosti i obaveze, Rols naglaava da sve
obaveze nastaju iz principa pravinosti. Pojedinac je obavezan na pravinost
ukoliko se unapred obavezao na potovanje pravila stvorenih institucija.
No, pokoravanje, ili ak saglaavanje sa jasno nepravednim ustanovama
ne daje povod za nastanak obaveza.7 Dunost sama po sebi nema toliku
snagu ukoliko nije potpomognuta pravinou. Tek sa moralnim naelima
izvedenim iz principa pravinosti nastaje obaveza pojedinaca na odreeno
postupanje.
Rols smatra pogrenim da se u sluajevima nepravednih ureenja
potire svaka obaveza na potovanje istih. U duhu svog principa tolerancije,
on istie da treba da priznamo nepravedne zakone kao obavezujue pod
uslovom da ne prelaze izvesne granice nepravde. Rols razlikuje dva naina
na koje moe nastati nepravda: prvi podrazumeva da postojea ureenja
mogu u odreenim sluajevima odstupiti od javno prihvaenih standarda,
dok se kod drugog ureenje usaglasilo sa gleditem dominantne klase, ali
je nesumnjivo nepravedno.
U politikim poslovima savrena proceduralna pravda ne moe se
postii.8 Ovaj Rolosov otrenjujui stav po pravdoljubive perfekcioniste
ukazuje da u demokratski ureenom drutvu moraju postojati kompromisi
koji e u nekim sluajevima biti na utrb pravde. U konkretnom sluaju
navodi se mehanizam veinskog odluivanja koji je opteprihvaen u
demokratskim drutvima. U Rolsovom prvobitnom stanju ljudi su se
prihvatili dunosti da podravaju pravedan ustav. Takav ustav, izmeu
ostalog, podrazumeva veinsko pravilo ime se omoguava delotvorna
7 Rols, D.: Teorija pravde, Slubeni list, CID, Beograd-Podgorica, 1998, str. 313.
8 Isto, str. 322.
366
zakonodavna procedura, a time i neometano funkcionisanje demokratskog

poretka.
Veinsko pravilo nije najbolje po pravdu, ali je jedini mogu i raspoloiv
nain obezbeivanja ureenog drutva. Rolsov odgovor na razoarane
poglede jeste da mi podvrgavamo svoje ponaanje demokratskoj vlasti
samo u meri koja je nuna da se jednako uestvuje u neminovnim
nesavrenostima ustavnog sistema.
Rols definie graansku neposlunost kao javni, nenasilan, ali svesno
politiki in suprotan zakonu, koji se obino izvodi sa ciljem da izazove
promene u zakonu ili politikama vlasti. Kroz ovo odreenje vidimo da
autor Teorije pravde pored uobiajenih odrednica graanske neposlunosti
dodaje i apostrofira da je re o politikom inu. Politika dimenzija se ne
ogleda toliko u tome to je akt graanske neposlunosti upuen politikim
akterima nego to je sam in proizaao iz svesti o politikim principima
pravde. Principi linog morala i verskih ubeenja mogu biti samo propratni
element prilikom pozivanja na opteprihvaene principe pravde.
Krenje zakona u Rolsovoj percepciji moe imati posredan i neposredan
oblik. Neposredan pretpostavlja da se kri zakon koji je nepravedan i koji
je izazvao akt graanske neposlunosti, dok posredan oblik Rols slikovito
objanjava na primeru strogog zakona o izdaji, gde ne bi trebalo ii toliko
daleko da se uini akt izdaje da bi se pokazalo da je zakon nepravedan, ve
da se mogu krtiti zakoni koji snose manje posledice.
Re je o aktu koji je suprotan pravu, a opet ima odreenu pravnu
dimenziju. Kao pravo protiv prava, kao ius contra legem, ona nije sastavni
deo pravnog poretka, ve naprotiv, predstavlja pravo protiv prava.9 Mogli
bismo rei i da je graanska neposlunost svojevrsni korektiv pravnog
poretka kome je krenje pravnih normi jedini put do delotvornosti. Pri
opravdavanju graanske neposlunosti kao iskljuivo nenasilnog akta
Rols kao jedan od argumenata istie da graanska neposlunost izraava
neposlunost zakonu unutar granica privrenosti pravu (podvukao
S.S.), mada je na njegovoj spoljanjoj ivici. Pojednostavljeno, graanska
neposlunosti bi bila nepravo u pravu.
U daljem tekstu, Rols istie tri okolnosti pod kojima je graanska
neposlunost opravdana:
a) u sluajevima ozbiljnog krenja principa pravde, principa jednake
slobode i uslovno principa razlike. Uslovnost principa razlike proizilazi iz
njegove ekonomske i socjialne prirode, budui da u tim sferama pojedinci
9 Hefe, O.: Pravda: filozofski uvod, Akademska knjiga, Novi Sad, 2008, str. 116.
367
lako mogu stati u odbranu linih a ne optih interesa.

b) kada politika veina nije imala sluha za pozive koji su joj bili
upueni. Rols upozorava da poto je graanska neposlunost poslednje
sredstvo (podvukao S.S.), moramo biti sigurni da je ono nuno. Ukoliko
prethodni pokuaji na ispravljanju nepravde nisu uspeli, onda je graanska
neposlunost nesumnjivo opravdano sredstvo.
c) ako ne naruava ustanovljeni ustavni poredak. Na delu je jo jedna
trezvena misao Dona Rolsa koji naglaava da akt graanske neposlunosti
ima karakter ogranienog resursa. Unutar poretka postoji vie grupa koje
deluju i svaka od njih ima jednako pravo da bude graanski neposluna. Rols
izraava bojazan da bi posezanje svih grupa za aktom graanskog neposluha
moglo da dovede do sloma u pogledu potovanja zakona i ustava, ime bi
se prouzrokovale posledice koje bi bile loe po sve. Zbog toga je potrebno
politiko sporazumevanje meu manjinama koje trpe zbog nepravde.
Posebnu panju treba posvetiti pasusu koji Rols posveuje sloenoj vezi
izmeu manjine koja smatra da je oteena i veine koja treba da doprinese
ispravljanju uinjene nepravde. Ne spori se pravo manjine na graansku
neposlunost, ali takav akt moe biti poguban ukoliko se na pravi nain
ne predstavi veini. Akt graanske neposlunosti pored privlaenja panje
treba da izazove i razumevanje od strane javnog mnjenja. Do razmevanja
pa ak i podrke moe doi samo ako se sa aktom pristupi na pravi nain.
Graanska neposlunost kao pravo jeste racionalno uoblieno sa namerom
da se unaprede sopstveni ciljevi ili ciljevi onih kojima se eli pomoi.10
U delu koji se odnosi na ulogu, Rols daje originalno odreenje
graanske neposlunosti kao poziva upuenog drugima da razmisle, da
doive empatiju i da uvide uinjenu nepravdu. Isprva skeptian, autor u
graanskoj neposlunosti prepoznaje stabilizujue sredstvo po poredak,
iako je nezakonito. Vraa se na svoju konstrukciju prvobitnog stanja
naglaavajui da drutvo pored principa za pojedince treba da izvede i
principe za reavanje nepravednih situacija.
Namerna nepravda u Rolsovom shvatanju moe izazvati pokoravanje,
praeno prezirom ili otpor, koji je ruilaki nastrojen prema zajednici. Nije
na odmet podsetiti da samo kod priblino pravednih drutava akt graanske
neposlunosti ima smisla. Motivi kojima se pri vrenju takvog akta vode
pojedinci moraju biti politikog karaktera, dok su nepolitika opredeljenja
samo potvrujua. To bi znailo da su svakako suvina, ali su u sluaju
potvrivanja optih principa pravde podnoljiva.
368
Pratei Dvorkinov trag, Rols trai pomilovanje za sve aktere graanske

neposlunosti iako je re o nezakonitom aktu. Razlozi su jasni, ustav koji
proklamuje opte vrednosti pravde ipak je na strani neposlunih graana.
Liberalno opredelenje dolazi do izraaja pri tvrdnji da je svaki graanin
odgovoran za svoje sopstveno tumaenje principa pravde i za svoje
ponaanje u skladu sa njim.11
Na kraju, Rols se bavi pitanjem na iju adresu je upuen poziv poslat
aktom graanske neposlunosti? Po njegovom miljenju nije re o sudu, ni
izvrnoj vlasti, ni zakodavstvu, ve o birakom telu kao celini. Birako telo
je to koje je uspostavilo dati poredak na odreenim principima pravde, koje
ga odrava potujui te principe i koje je najosetljivije kada se ti principi
pogaze.
Rols vs. teoretiari graanske neposlunosti
Rolsov temeljiti pristup konceptu graanske neposlunosti treba
suoiti sa drugim teoretiarima koji su bili zaokupljeni ovom temom. Ranije
je pomenuto da postoje take slaganja kod svih autora da je graanska
neposlunost akt koji je nenasilan, javan i suprotan zakonu. Blizak
Rolsovom vienju, Rastin samo naglaava da akt graanske neposlunosti
podrazumeva i svesno snoenje posledica za preduzetu radnju. Habermas,
koji zajedno sa Rolsom nosi titulu mekuca zbog svog odreenja graanske
neposlunosti podsea da je takav akt svojevrsni test za demokratiju.
Graanska neposlunost stie svoje dostojanstvo na temelju visoko
postavljenog zahteva za legitimitetom demokratske pravne drave.12
Sa sigurnou moemo rei da se Rols ne bi saglasio sa arpovim
radikalnim formama otpora koje ukljuuju i formiranje paralelne vlade, jer
se to moe slobodno okarakterisati kao naruavanje postojeeg ustavnog
poretka. Dok bi saglasnost sa Frimenom svakako bila u tvrdnji da graanska
neposlunost moe biti potpomognuta religijskom filozofijom ili drugim
nepravnim izvorom.
Vei kontrast u pristupu graanskoj neposlunosti moemo nai
u radovima Toroa i Volcera. Razlika proistie iz pitanja koje postavlja
Pavievi: da li je u politikoj zajednici koncept graanske neposlunosti
utemeljen iskljuivo kao pravo ili su graani duni da budu neposluni kada
je opte dobro u zajednici ugroeno? Volceru, a posebno Torou se pripisuje
11 Isto, str. 353.
12 Habermas, J.: Graanska neposlunost test za demokratsku pravnu dravu, Gledita, 1989,
str. 62.
369
odreenje graanske neposlunosti kao dunosti, odnosno kao moralne

obaveze da se deluje kada je pravda napadnuta.
Paljivim itanjem Rolsove Teorije pravde, uvideemo da njegov
koncept graanske neposlunosti nije ogranien samo na domen prava,
ve je i oblik dunosti. Razlika se ogleda u tome to je Rolsov pristup ipak
trezveniji i senzitivniji u odnosu na anarhistinu notu koja provejava u
radu Dejvida Toroa.
Potonje je osvrt na Volcerovu ivotniju u odnosu na Rolsovu teoriju
idealistikog konstrukta. Sublimirajui njegovu teoriju, Vujai istie da
je Volcerova analiza kulturoloka, antropoloka i istorijska, iskustvena i
supstantivna.13 U oima Volcera, graanska neposlunost je akt grupe, a
svaku grupu kao mnoinu ma po emu jednovrsnih i srodnih lanova14
karakterie korpus zajednikih vrednosti. U situaciji kada su te vrednosti
napadnute, dunost je pojedinaca, lanova tog i takvog kolektiva, da
uestvuju u aktu graanske neposlunosti.
Graanska neposlunost kao graanska dunost (zakljuna
razmatranja)
Postoji mnogo osnova da se kritikuje Rolsovo delo. Liberalniji liberali
e vatreno braniti svoj koncept minimalne pravde i doivotno osuivati
Rolsa za egalitarnost u socijalnom i ekonomskom polju. U duhu drave kao
nonog uvara, ohrabrie svaki juri na ustavni poredak i taj in proglasiti za
graansku neposlunost. Takav akt bi bio okarakterisan ne samo kao pravo
ve i kao izriita dunost. Rolsu bi se uputila jo jedna kritika zbog jedva
primetnog odreenja graanske neposlunosti kao dunosti.
Da li je graanska neposlunost pravo ili dunost? U ovom radu
moe se izneti sud koji e biti jedan u nizu palih u veitoj borbi izmeu
dva suprotstavljena miljenja. Argumenti stoje i na strani prava i na strani
dunosti.
Graanska neposlunost je svakako pravo pojedinca da pribegne
nelegalnom, javnom, nenasilnom aktu usmerenom protiv norme ili delovanja
vladajue veine. On to pravo moe iskoristiti samostalno, a moe se i udruiti
sa drugim pojedincima koji oseaju nepravdu ili se saoseaju sa oteenima.
Niko, meutim, nema pravo da pojedinca proziva zbog uea, odnosno
neuea u aktu graanske neposlunosti.
13 Vujai, I.: Politika teorija studije, portreti, rasprave, igoja, Beograd, 2002, str. 198.
14 Milosavljevi, S.; Radosavljevi, I.: Osnovi metodologije politikih nauka, Slubeni glasnik,
Beograd, 2008, str. 44.
370
Savest je jedina koja moe uputiti poziv pojedincu da se pridrui aktu

graanske neposlunosti. Rols veruje u ljudski rod. Iako pojedince pokree
lini interes, elja za bogatstvom i moi, on tvrdi da veina ima oseaj za
pravdu i da e ogreenje o pravdu kod veine izazvati reakciju. Zbog toga i
nosi titulu idealiste.
Drutvo je osueno na propast ukoliko se ljudi odreknu oseaja dunosti.
Rols istie tri shvatanja dunosti koje imaju lanovi drutva: prvo da svi
prihvate osnovne principe pravde, drugo da svi izraavaju potovanje prema
drugom moralnom biu i poslednje, da postoji uzajamna pomo meu
ljudima.
Iz ovih principa moe se izvesti zakljuak da graanska neposlunost
predstavlja dunost, dunost da se potuju usvojeni principi pravde, dunost
da se prema drugom iskae potovanje time to e se primetiti nepravda koja
mu je uinjena i dunost da se drugom pomogne bar kroz panju koja e biti
posveena aktu graanske neposlunosti.
Rolsu se moe zameriti samo paljivost u odravanju ravnotee izmeu
zahteva koji dolaze od lanova zajednice i zahteva za ureenim i stabilnim
poretkom. On ne dovodi u pitanje graansku neposlunost ni kao pravo ni kao
dunost, ali je svestan njenih ogranienja. Uostalom, ne treba da oekujemo
suvie od teorije graanske neposlunosti, ak i one koja je oblikovana za
posebne okolnosti.15
Savremeni demokratski poreci doivljavaju vrtoglave promene. Stvaranje
intervencionistike drave i drave sigurnosti, na temeljima straha od
globalizacije, ekonomskih kriza, teroristikih napada... preti da ugrozi
osnovne principe pravde i povredi zagarantovana ljudska prava.
Kriza pa i pad neoliberalnog koncepta drave je oigledan.16 U svetlu
toga, graanska neposlunost moe odigrati presudnu ulogu u odbrani
demokratskih i pravednih poredaka. A, ako nam teorija, u ovom sluaju
Rolsova, izgleda kao teorija koja je razjasnila nae vidike i uinila da nai
promiljeni sudovi budu koherentniji, onda je ona bila vredna truda.17
16 Pavlovi, V.: Drava i demokratija, Savremena drava: struktura i socijalne funkcije, KAS,
Beograd, 2010, str. 22
371
Literatura
Don Rols, Teorija pravde, Slubeni list, CID, BeogradPodgorica, 1998.
Vladimir Pavievi, Graanska neposlunost u savremenoj politikoj
teoriji, Godinjak FPN (2009).
Norman Beri, Uvod u modernu politiku teoriju, Slubeni glasnik, Beograd,
2007.
Milan Podunavac, Princip graanstva i poredak politike, Fakultet politikih
nauka, igoja, Beograd, 2001.
Milan Mati; Milan Podunavac, Politiki sistem: teroije i principi, Fakultet
politikih nauka, Beograd, 1994.
Ilija Vujai, Politika teorija - studije, portreti, rasprave, igoja, Beograd,
2002.
Jirgen Habermas, Graanska neposlunost test za demokratsku pravnu
dravu, Gledita, 1989.
Otfrid Hefe, Pravda: filosofski uvod, Akademska knjiga, Novi Sad, 2008.
Vukain Pavlovi, Drava i demokratija, Savremena drava: struktura i
socijalne funkcije, Konrad Adenauer Stiftung, Fakultet politikih nauka,
2010.
Slavomir Milosavljevi; Ivan Radosavljevi, Osnovi metodologije politikih
nauka, Slubeni glasnik, Beograd, 2008.
Sofokle, Antigona u: Eshil, Sofokle, Euripid: Tragedije, Prosveta, Beograd,
1968.
372
Biografije studenata
Students Essays
Aleksandra Obradovi
Aleksandra Obradovi, roena 1985. Trenutno apsolvent na Fakultetu politikih
nauka na odseku za Meunarodne studije i polaznik kursa Primenjena diplomatija.
Oblasti interesovanja: energetska bezbednost, evropske integracije, meunarodna
politika, balkanski odnosi.
Bojana Brajkov
Roena sam u Vrcu, 29. decembra 1987. Osnovnu i srednju kolu sam zavrila
u Vrcu. Studentkinja sam etvrte godine Fakulteta politikih nauka, smer
meunarodni odnosi. Par godina sam radila na lokalnoj radio stanici kao marketing
menader, uestvovala sam u realizaciji par projekata nevladinih i studentskih
organizacija. i isto tako, aktivna sam u tim sektorima. Govorim engleski i pomalo
nemaki.
Ivana Paji
Roena 4. Jula 1988. Godine u Sremskoj Mitrovici gde je zavrila gimnaziju,
drutveno-jeziki smer i srednju muziku kolu, vokalno-instrumentalni smer,
odsek viola. Zavrila Fakultet politikih nauka, politikoloki smer. Svira violu,
violinu i klavir.
Jelena Uskokovi
Roena 02.11.1987. godine u Pirotu. Zavrila gimnaziju u pirotu, drutveno-jeziki
smer. Bila lan dramske sekcije Narodnog pozorita u Pirotu. Zavrila Fakultet
politikih nauka, smer meunarodni odnosi. Aktivna u nevladinom sektoru.
Milenica Cvetkovi
Roena 05.06.1987. Zavrila gimnaziju u Lebanama, prirodno-matematiki smer i
niu muziku kolu u Leskovcu, odsek za klavir. Zavrila Fakultet politikih nauka,
smer meunarodni odnosi. Uesnica brojnih seminara i konferencija u zemlji i
inostranstvu.
Pavle Mihajlovi
Roden 27. VII 1988. u Beogradu. Zavrio VI beogradsku gimnaziju. Student
Ekonomskog fakulteta (2007. generacija). Juri master (moda i doktorske) studije u
inostranstvu ali sa cvrstom reenocu da se vrati u Srbiju. Bavio se debatom i ucenickim
parlamentarizmom tokom srednje kole. Tokom studija, radio kao tehnicki urednik
studentskog casopisa Monopollist i saradnik nekoliko studentskih organizacija.
Glavna akdemska interesovanja (za sada): makroekonomija, ekonomska politika,
problem javnog izbora, ekonomska filozofija i metodologija. Ostala interesovanja:
odbojka, skijanje, kuvanje, capoeira, koleginice...
374
Radovi studenata
Stefan Ili
Roen sam 11. aprila 1988. godine u Kruevcu, gde sam zavrio osnovnu i srednju
kolu. Trenutno sam na treoj godini studija na Ekonomskom fakultetu smer
Finansije, bankarstvo i osiguranje. Uestvovao sam na nekoliko domaih i stranih
edukativnih programa i letnjih kola iz oblasti ljudskih prava i ekonomije. Oblasti
interesovanja su ekonomija, astronomija, tajna drutva, muzika i sport.
Ivana Dilpari
Nakon zavene osnovne kole i gimnazije u aku, u Beogradu je stekla zvanje
diplomiranog inenjera elektrotehnike. lanica je Mense. Neka od interesovanja
kojima u poslednje vreme poklanja vie panje su tranje, javni nastup i zatita
ivotne sredine.
Jelena Jovanovi
Roena 24.02.1986. god u Uicu gde sam zavrila osnovnu kolu i gimnaziju.
Trenutno sam apsolvent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odeljenje za istoriju.
Kao polaznik sam pohaala seminare u Istraivakoj stanici Petnica iz oblasti
arheologije, a uestvovala sam i na jo nekoliko seminara i konferencija iz oblasti
drutvenih nauka.
Vinja Kisi
Roena sam u Beogradu, 05. januara 1986., gde sam zavrsila osnovnu kolu i
gimnaziju. Diplomirani sam Istoriar umetnosti, master student Kulturne politike
i menadzmenta u kulturi na Univerzitetu umetnosti i druga godina Sportske
akademije u Beogradu. etvrtu godinu studija zavrila sam u Kolumbiji, u SAD-u
kao stipendista USAID-a. Zanimaju me muzeologija, kulturna politika i edukacija
i medijacija posredstvom kulture. Govorim engleski, italijanski, nemaki i pomalo
francuski i san mi je da ivim i radim ne samo u Srbiji ve u razliitim zemljama sveta.
Nataa Milovi
Roena 13. februara 1988. godine u Vrbasu gde je zavrila osnovnu i srednju kolu.
Fakultet politikih nauka, novinarsko-komunikoloki smer, upisala u Beogradu
2007. godine. Mlai saradnik je na predmetu Istorija politikih teorija. Oblasti
interesovanja: teorija kulture, filozofija, kulturna antropologija, istorija umetnosti,
poezija, pozoriste.
Ivana irovi
Ivana irovi je roena 1987. godine u aku. Studentkinja je istraivakog modula
IV godine osnovnih studija psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Od 2001. godine pohaa seminare istraivake stanice Petnica, gde je trenutno
angaovana kao mlaa saradnica na seminaru psihologije. Od 2008. godine radi
u Laboratoriji za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu u
375
Students Essays
oblasti vizuelne percepcije. Pored psihologije percepcije, interesuje je i kognitivna

psihologija, kao i metodologija psiholokih istraivanja. Tokom prethodnih godina
volontirala je i saraivala sa vie nevladinih organizacija (Grupa 484, Zdravo da
ste, Evropski pokret u Srbiji) i prola kroz niz seminara i treninga za aktiviste/kinje
nevladinih organizacija. lanica je saradnikog tima Festivala nauke. Od 2007.
godine sopran je akademskog hora panac. Govori engleski i nemaki jezik. U
slobodno vreme putuje, bori se za socijalnu pravdu i amaterski fotografie.
Aleksandar Kosti
Roen 15. novembra 1988. godine u Beogradu, gde je zavrio osnovnu kolu i
Trinaestu beogradsku gimnaziju. Trenutno je student tree godine sociologije na
Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 2002. godine je polaznik, mlai saradnik
ili gost (kako kad) na seminarima Istraivake stanice Petnica (Letnja nauna
kola, geologija, drutvena istorija, exploratorium i, odnedavno, socio-kulturna
antropologija). Na BO prvi put stigao kao polaznik seminara Putevi ka
prevladavanju autoritarne prolosti u organizaciji CEI-ja, a sada je student XVII
generacije DAUS-a i polaznik regionalnog onlajn programa kola tolerancije:
Etnike i verske zajednice u promociji manjinskih prava koji organizuje CIREL.
Interesuje se za drutvene identitete (pre svega njihova konstrukciju), metodologiju
drutvenih i humanistickih nauka, savremenu drutvenu istoriju, sociologiju/
antropologiju filma i pozorita. Govori engleski i francuski jezik.
Milica Vasi
Roena u Beogradu 25. novembra 1983. godine, gde je zavrila osnovnu kolu i
gimnaziju. Apsolvent je na Filolokom fakultetu, na smeru Bibliotekarstvo i
informatika. Bila je organizator meunarodnih kongresa iz bibliotekarstva i lan
je Drutva bibliotekara Srbije. Zanima je knowledge management i e-learning.
Sprema se za postdiplomske studije u inostranstvu. Govori engleski i francuski jezik
(neprofesionalno). Pored ovoga pie, putuje i drui se sa prijateljima kad god nae
vremena.
Roena sam u Beogradu 30. Oktobra 1988. godine. Osnovnu i srednju kolu sam
zavrila u Novom Pazaru, studiram Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i trea
sam godina. U nevladinom sektoru vie godina, drutveno aktivna, bila deo mnogih
kampova, seminara i programa razmene sa ciljem osveivanja mladilh ljudi kroz
upoznavanje sa ljudskim pravima, demokratijom, multikulturalnou.
376
Radovi studenata
Marko Dai
Roen 18. avgusta 1988. u Pritini. Osnovnu kolu zavrava u Pritini i Sokobanji
a nakon toga i XII beogradsku gimnaziju. Trenutno je student etvrte godine
studija meunarodne politike na Fakultetu politikih nauka (prosek 9.70/10).
Polaznik regionalne kole i takmiar u oblasti meunarodnog humanitarnog prava.
lan je Evropskog studentskog foruma na Fakultetu politikih nauka. Oblasti
interesovanja: diplomatija, meunarodne organizacije, meunarodno humanitarno
pravo, meunarodno poslovno pravo, sport.
Tamara Janji
Gimnaziju, drustveno-jezicki smer, zavrsila sam u Kikindi. 2010. diplomirala sam
italijanski jezik i knjizevnost na Filoloskom fakultetu u Beogradu, a trenutno sam
na Masteru-Studije mira, na Fakultetu politickih nauka u Beogradu. Aktivista
sam NVO Fraktal, a posebno me interesuju oblasti transformacije konflikata i
peacebuilding, kao i bezbednosna politika. Pored italijanskog i engleskog govorim i
portugalski i spanski, a sluzim se i katalonskim i pomalo ruskim.
Bojan Avramovi
Roen u Beogradu 17.11.1986. gde je zavrio osnovnu i srednju kolu. Na Fakultetu
sporta i fizikog vaspitanja diplomirao 2008. godine, a na master studijama 2010.
godine. U funkciji trenera u rukometnom klubu ,,S.K. Beo-gra, osvaja medalja na
republikom nivou.
Evica Ku
Student etvrte godine Fakulteta politikih nauka, smer politikoloki. Prosek
do 2010. godine 9,43 (generacija 2007). Polaznik je osnovnog kursa Debatnog
kluba Fakulteta politikih nauk i uesnik na nekoliko domaih i meunarodnih
turnira; mlai saradnik na predmetu Istorija politikih teorija; uesnik u
simulaciji rada Britanskog parlamenta na Fakultetu politikih nauka; uesnik na
seminaru Korupcija u visokokolskom obrazovanju u okviru Centra za razvoj
obrazovanja Beogradske otvorene kole; uesnik na seminaru Euroatlantizam u
Baru; koordinator politikog stuba Debatnog kluba na Fakultetu politikih nauka
Poznavanje jezika: engleski (napredni nivo); nemaki (osnovni nivo).
Maja Markovi
Roena je 26. juna 1986. u Beogradu. BA Produkcije i menadmenta u pozoritu,
radiju i kulturi pri Fakultetu dramskih umetnosti. Trenutno na MA programu
Interdisciplinarnih studija pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu (Kulturna
politika i menadment u kulturi) i polaznica Centra za enske studije pri Fakultetu
politikih nauka u Beogradu. Odrasla je na pozorinoj sceni i smatra pozorite
drugom kuom. Trenutno paralelno radi u oblastima kulturne politike, studija
roda, zatite ljudskih prava, umetnikog aktivizma, graanskog aktivizma, medija,
377
Students Essays
omladinske politike, razvoja kreativnosti, neformalnog obrazovanja, standarda u

formalnom obrazovanju, kulturnog turizma. Specijalnosti: interdisciplinarnost i
uklapanje nekoliko ivota u jedan 24-asovni dan. Hobiji: itanje, ples i kompjuteri.
eli da upozna Terija Praeta. Ne voli okoladu.
Sanja Nasevski
Sanja Nasevski je roena 2. maja u Zrenjaninu gde je zavrila osnovnu i srednju
kolu. Trenutno je studentkinja tree godine na Fakultetu politikih nauka, na
smeru za novinarstvo i komunikologiju. lan je debatnog kluba na fakultetu, u
okviru kojeg je uestvovala ne nekoliko meunaronih turnira, a takoe i bila lan
studentskog parlamenta. Volonter je Instituta za transfuziju krvi. Bila je mlai
saradnika na predmetu Istorija politikih teorija. Pored toga to je studentkinja
DAUS-a, ukljuena je i u rad Centra za razvoj obrazovanja. Uestvovala je na
nekoliko seminara, i na simulaciji rada Ujedinjenih nacija (BIMUN). Interesuje se
za sociologiju i komunikologiju. Govori engleski i slui se nemakim. U slobodno
vreme voli da ita, putuje i upoznaje Beograd.
Sanja Vico
Roena je 13. avgusta 1989. na Cetinju. Osnovnu kolu i gimnaziju drutveno
jezikog smera zavrila je u Herceg Novom. Akademske godine 2008/09.
upisala je osnovne studije novinarstva i komunikologije na Fakultetu politikih
nauka. Trenutno je trea godina i ima prosenu ocenu 9,56. Mlaa je saradnica
na predmetima Istorija politikih teorija i Socijalna psihologija. Dugo godina se
bavila glumom i baletom. Osvojila je brojne nagrade na dravnim i evropskim
takmienjima iz baleta. Pisala je za kolske novine Iskru. Sada povremeno pie za
studentski online portal Tragom, list Politikolog i nedeljnik Vreme. Pohaala
je tronedeljnu nastavu na Mayflower Colleage u Plymouth, Engleska. Uestvovala
je na nekoliko seminara u zemlji i regionu iz oblasti: medija i etike, spoljne politike,
demokratije i bezbednosti. Oblasti interesovanja: sociologija, psihologija, filozofija,
politika teorija, knjievnost, istorija umetnosti, pozorina i filmska umetnost,
mediji i fotografija. Ima diplomu FCE Univerziteta u Kembridu. Govori engleski
i italijanski jezik.
Mihailo Gaji
Roen 09.08.1988. u Beogradu, gde je zavrio osnovnu kolu i Filoloku gimnaziju.
Bio je polaznik Petnice i Centra za talente iz oblasti istorije. Trenutno je student
etvrte godine Fakulteta za meunarodnu ekonomiju Univerziteta Megatrend. Dugo
aktivan u nevladinom sektoru i direktor omladinskog programa ,Obrazovanje plus.
Meu brojnim interesovanjima su mu najvie ekonomska istorija i meunarodna
trgovina, ali jo i sociolingvistika, interkulturni dijalog i knjievnost. Govori
engleski i francuski, a usavrava japanski i italijanski.
378
Radovi studenata
Stefan Surli
Stefan Surli je roen 1989. godine u Pritini. Student je etvrte godine Fakulteta
politikih nauka, politikolokog smera. Mlai saradnik je na. predmetima Istorija
politikih teorija i Uporedna politika. Jedan od osnivaa i predsednik Kluba za
simulaciju parlamentarne prakse FPN-a. Tokom tree godine studija obavljao je
dunost studenta prodekana. Trenutno predstavlja studente kao lan Senata i
predsednik Komisije za meunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu. Bio je
stipendista Mank Centra Instituta za meunarodne studije iz Toronta, a trenutno
je stipendista fondacije Konrad Adenauer. Glavna akademska interesovanja:
komparativna analiza politikih sistema i politika teorija. Ostala interesovanja:
debatovanje, radio novinarstvo i fudbal.
379
Radovi studenata
utori u Odeljenju za napredne dodiplomske studije

Beogradske otvorene kole
u akademskoj godini
2009/2010 i 2010/2011
mr Vladimir Ateljevi
Prof. dr. Dejan Milenkovi
Fakultet politikih nauka
dr Dragan Petrovi
Institut za meunarodnu politiku i privredu u Beogradu
Vladimir Meak
Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije
Prof dr Darko Nadi
Fakultet politikih nauka
Miroslav Prokopijevi
mr Saa Ranelovi
mr Pavle Golicin
Centar za istraivanje javnih politika
dr Vladimir Petrovi
Institut za savremenu istoriju u Beogradu
Prof. dr Vesna uki
Univerzitet umetnosti
Prof. dr aslav Koprivica
381
Students Essays
Prof. dr Sunica Zdravkovi

Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Beograd
Vanja Ivoevi
Prof. dr Gordana Stoki
Filoloki fakultet Univerziteta u Beogradu
dr Dragan ukanovi
Svetlana Stefanovi i Vojislav Miloevi
Evropski pokret u Srbiji
Jasna Vujai
Uprava za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo rada i socijalne politike
prof. dr Jelena orevi
Udruenje za politike nauke
mr Sanja Jelisavac Troi
doc. dr Vladimir Pavievi
382
CIP
,
327(4)(082)(0.034.2)
316.74:37(082)(0.034.2)
316.7(082)(0.034.2)
321.01(082)(0.034.2)
33(082)(0.034.2)
ZBORNIK Beogradske otvorene kole [Elektronski izvor] : radovi

studenata Odeljenja za napredne dodiplomske studije, generacija 2009/2010,
generacija 2010/2011 = Collection of Essays of the Belgrade Open School :
students essays, Department for Advanced Undergraduate Studies,
generation 2009/2010, generation 2010/2011 / [urednik Marinko Vuini].
Beograd = Belgrade : Beogradska otvorena kola, 2012
Nain dostupa (URL): http://www.bos.rs/izdavastvo/uploaded/
ZBORNIK_17_18_generacija.pdf. Nasl. sa naslovne strane dokumenta.
Opis izvora dana 06. 08.2012.. Predgovor / Marinko Vuini. Biografije ;
Biographies. Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija
uz svaki rad. Summaries.
ISBN 978-86-83411-60-3
1. . . .
a) b)
c) d)
e)
COBISS.SR-ID 192729868

ZBORNIK 17 18 Generacija

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ZBORNIK 17 18 Generacija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ZBORNIK

BEOGRADSKE OTVORENE KOLE

Ocene iznesene u radovima predstavljaju lini stav autorki i autora i ne izraavaju

drutvo, kultura i mediji

Zbornici radova svake generacije studenata Odeljenja za napredne

SRBIJA U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA

Collection of Essays of the Belgrade Open School

Students Essays 2009/2010

Pri tome, naelo politikog uslovljavanja se primenjuje sistematski, putem

Zbornik Beogradske otvorene kole

Radovi studenata 2009/2010

svaka drava-kandidat za lanstvo u EU. Budui da Srbija jo nema takav

Collection of Essays of the Belgrade Open School

Students Essays 2009/2010

Podgrupe strune grupe(35) radne grupe za pregovore kao kljuni

Zbornik Beogradske otvorene kole

Radovi studenata 2009/2010

Collection of Essays of the Belgrade Open School

Students Essays 2009/2010

Naredni korak u procesu kandidovanja za lanstvo je na EU.4 Naime,

Zbornik Beogradske otvorene kole

Radovi studenata 2009/2010

Collection of Essays of the Belgrade Open School

Students Essays 2009/2010

pravila, koja vae na teritoriji ostatka EU, pravne tekovine EU postaju

Zbornik Beogradske otvorene kole

Radovi studenata 2009/2010

28. zatita potroaa i zdravstvena zatita,

Collection of Essays of the Belgrade Open School

Students Essays 2009/2010

poglavlje, odnosno dok se ne dogovori ceo Sporazum o pristupanju EU,

Zbornik Beogradske otvorene kole

Radovi studenata 2009/2010

bi na demokratsku politiku zrelost Srbije da odgovori na postavljene

Collection of Essays of the Belgrade Open School

Students Essays 2009/2010

9. Ivan Vejvoda, EU key to Serbia solution, BIRN Balkan Investigative

SERBIA INTO EUROPEAN INTEGRATION PROCESS

Pravno regulisanje globalnog problema

Collection of Essays of the Belgrade Open School

Students Essays 2009/2010

istog razvoja utvrenog Kjoto protokolom. U cilju realizacije pomenutih

Zbornik Beogradske otvorene kole

Radovi studenata 2009/2010

antropogenog uticaja na klimu Zemlje prepoznat je, u naunim krugovima,

Collection of Essays of the Belgrade Open School

Students Essays 2009/2010

graanskim i politikim pravima (1966) i Pakt o ekonomskim, socijalnim i

Zbornik Beogradske otvorene kole

Radovi studenata 2009/2010

usluga u realnom vremenu, sve preciznijih sistema upozoravanja koja se

Collection of Essays of the Belgrade Open School

Students Essays 2009/2010

Izvetaji Panela moraju biti politiki neutralni, a kljuni deo procesa

Zbornik Beogradske otvorene kole

Radovi studenata 2009/2010

spremnosti, ublaavanja i kapaciteta za odgovor. Promovisanje razvoja

Collection of Essays of the Belgrade Open School

Students Essays 2009/2010

poveanje energetske efikasnosti, vea upotreba obnovljivih energija i vea

Zbornik Beogradske otvorene kole

Radovi studenata 2009/2010

u obzir njihovu zajedniku odgovornost i mogunosti, kao i da njihov

Collection of Essays of the Belgrade Open School