1

FIZIKA SVOJSTVA FLUIDA

Stanje nekog fluida karakteriu odreene fizike veliine. To su gustina, stiljivost, viskoznost,
koeficijent trenja, vlanost gasova, uticaj temperature, itd. Na ponaanje fluida za vreme strujanja ne
utiu samo vrednosti pojedinih fizikih veliina ve i oblici zakona koji povezuju te fizike veliine.
Na primer ista temperatura kod raznih fluida pri neizotermnom strujanju dovodie do razliitoh
uticaja koeficijenta trenja na gubitke energije za vreme transporta cevovodima. Promena pritiska i
temperature fluida za vreme strujanja moe da dovede i do dvofaznog toka za koji ne vae klasini
zakoni mehanike fluida. Zato je, pre nego to se pristupi prouavanju kretanja fluida, neophodno
prethodno upoznati zakoni promene odreenih fizikih veliina.
Gustina i stiljivost
Gustina i stiljivost fluida su meusobno povezani. U optem sluaju, tenosti se pri hidraulinom
proraunu smatraju nestiljivim fluidom (izuzimajui hidraulini udar), dok se gasovi i pare mogu
smatrati stiljivim ili nestiljivim fluidom, zavisno od promene njihove gustine du strujanja.
Gustina se definie kao,

m
dm

V 0 V
dV

lim

Gustina neke tenosti uglavnom zavisi od njene temperature u oblasti normalnih pritisaka i prema
Mendelejevu moe da se odredi iz obrasca,
t

gde je 20 njena gustina na 20oC, a

20
,
1 t 20

koeficijent zapreminskog irenja.

Gustina gasa zavisi od pritiska i temperature i za idealan gas je

p
RT

gde je p apsolutni pritisak gasa, T apsolutna temperatura a R gasna konstanta. U sluaju meavine
gasova, gustina meavine se odreuje pomou izraza,
m

i 1

i 1

ri i ri ,

gde su ri i zapreminska uea i gustine pojedinih komponenata u meavini. realni gasovi se ne

ponaaju u potpunosti po prethodnim zakonima ve je za nih

p
,
Z ( p, T ) R T

gde je Z(p,T) funkcija odstupanja realnih gasova od idealnih. Ovo odstupanje je utoliko vee ukoliko
je pritisak gasa vii a temperatura nia.
Stiljivost je svijstvo fluida da menja zapreminu pod dejstvom spoljanjih sila. Stiljivost se izraava
preko koeficijenta stiljivosti
s

1 dV
V dp

2
Reciprona vrednost koeficijenta stiljivosti obeleava se sa i naziva se modulom stiljivosti.
Brzina prostiranja zvuka kroz homogenu sredinu se definie Njutnovim obrascem,
c

Viskoznost
Poznato je da se fluidi odlikuju velikom pokretljivou svojih delia. Meutim kod svih fluida ovo
svojstvo nije izraeno u podjednakoj meri. Razlog tome je razliita viskoznost a time i sila trenja
izmeu pojedinih delia fluida. Merilo viskoznosti fluida je koeficijent dinamike viskoznosti ili
koeficijent kinematske viskoznosti / . Dinamiku viskoznost definisao je Njutn kaokoeficijent
srazmernosti izmeu tangentnog napona i promene brzine u pravcu normale na pravac strujanja:

c
n

Dinamika viskoznost zavisi od pritiska i temperature fluida, pri emu je uticaj temperature daleko
izraeniji. Dinamika viskoznost gasova se poveava sa porastom temperature, dok je kod tenosti
efekat suprotan.
Dinamika viskoznost gasova na nekoj temperaturi moe da se izrauna pomou obrasca
Sanderlenda ako se zna njena viskoznost na temperaturi T0,
3/ 2

T
T 0

T0

T0 C0
T C0

gde je C0 konstanta Sanderlenda, ija vrednost moe da se nae u tabelama. Za podruje temperatura
od -50oC do 500oC moe da se koristi priblian obrazac
m

T0

T 0

gde je m konstanta koja zavisi od vrste gasa.

Zavisnost izmeu viskoznosti i temperature kod tenosti daje se obino u obliku dijagrama ili preko
sledeih obrazaca:
ln ln a b t ,

1
a bt ct

B0 eb0 / T ,

C
tm

Umest temperature t moe da se koristi apsolutna temperatura T, pri emu bi konstante imale druge
vrednosti.

1. V O D O V O D I
1.1. OPTI POJMOVI

3
Pod vodovodima se, u irem smislu posmatrano, podrazumevaju kako cevovodi za transport i
distribuciju vode tako i sva postrojenja i ureaji koji su u funkciji vodosnabdevanja. Tu spadaju
vodozahvatni objekti, postrojenja za preiavanje vode i njenu pripremu za upotrebu, pumpne
stanice, rezervoari, ureaji za zatitu od hidraulinog udara, vodotornjevi, itd. Koje od navedenih
elemenata e vodovod da sadri zavisi od njegove namene, vrste i mesta izvorita i drugih faktora.
Prema nameni vodovoda razlikuju se:
vodovodi za pitku vodu (gradski i seoski vodovodi),
vodovodi za industrijsku (tehnoloku) vodu,
vodovodi za navodnjavanje,
specijalni vodovodi ( u rudnicima, hidroelektranama i dr.).
Kao ilustracija, na slici 1.1 prikazane su eme elemenata gradskog vodovoda sa prethodnim
napornim rezervoarom (a) i sa kontrarezervoarom (b).

Slika 1.1 Konfiguracija elemenata gradskog vodovoda

Vodozahvatni objekat ima zadatak da prihvati vodu iz reke ili jezera, onemogui prodor grube
mehanike neistoe i stvori povoljne uslove za usisavanje vode. Prema poloaju vodozahvatni
objekti mogu biti priobalski ili u koritu reke (jezera). Crpne pumpe imaju zadatak da usisaju vodu iz
vodozahvatnog objekta i da je preko postrojenja za preiavanje transportuju do rezervoara iste
vode. Crpne pumpe mogu biti smetene u zasebnom graevinskom objektu, kao to je na slici 1.1
prikazano, ili, to je est sluaj, mogu biti smetene u zajednikog objektu sa vodozahvatom.
Takoe, crpne pumpe mogu biti smetene u zajednikom objektu sa potisnim pumpama. Ovakvo
reenje je mogue ukoliko je stanica za preiavanje vode blizu crpne stanice, a i terenski uslovi su
pogodni. Potisne pumpne stanice imaju zadatak da vodu iz rezervoara preiene vode transportuju
do napornog rezervoara. Naporni rezervoar moe biti postavljen ispred potroaa (slika 1.1.a), kada

4
je na dovoljnoj geodezijskoj visini da potroaima neprekidno daje vodu pod odreenim pritiskom. U
sluajevima kada se prethodni naporni rezervoar nalazi na velikoj visini u odnosu na crpite, a
naporni cevovod je dugaak, da bi se izbegao visoki pritisak, naporna linija (od pumpne stanice do
napornog rezervoara) projektuje se sa jednim ili vie meupumpnih stanica. Naporni rezervoar (slika
1.1.b) moe biti postavljen i iza potroaa. U tom sluaju njegov zadatak je da prihvati viak vode
koju pumpe alju potroaima i da obezbedi pritisak i potrebnu koliinu vode u periodu kada potisne
pumpe ne rade.
Pumpne stanice ne moraju da imaju odvojene crpne i potisne pumpe. Jedne te iste pumpe u izvesnim
sluajevima mogu da obave i jednu i drugu funkciju. Takav je, na primer, sluaj kod pumpnih stanica
za navodnjavanje, industrijskih, kunih i seoskih vodovoda (kod kojih ne postoje postrojenja za
preiavanje vode). Broj pumpi u pumpnoj stanici odreuje se na osnovu tehniko-ekonomskog
prorauna, uzimajui u obzir i vanost vodovoda. Prema vanosti vodovoda odreuje se broj
rezervnih pumpi, kao i asortiman rezervnih delova kojima mora da se raspolae. Prema tehnikoekonomskom proraunu i vanosti vodovoda odreuje se prenik i broj cevovoda do napornog
rezervoara.
U sluajevima kada je hidroakumulacija na veoj nadmorskoj visini od naselja koje snabdeva vodom,
koriste se gravitacioni vodovodi vodovodi bez pumpne stanice. Na slici 1.2 ematski je prikazana
konfiguracija elemenata jednog ovakvog vodovoda za pijau vodu. Kod gravitacionih vodovoda sa
velikom visinskom razlikom, trasa napornog cevovoda prekida se sa jednom ili vie prekidnih
komora. Na taj nain smanjuje se pritisak u cevovodu (u sekcijama cevovoda). Funkciju prekidne
komore moe da obavi i mala hidroelektrana.

Slika 1.2 ema gravitacionog vodovoda (vodovoda bez pumpne stanice)

Vei gradski vodovodi se obino snabdevaju sa vie razliitih izvorita (reke, jezera, bunara). Na slici
1.3 ematski je prikazan jedan gradski vodovod sa tri razliita izvorita sirove vode. Napajanje
vodom iz hidroakumulacijskog jezera je gravitacijsko, a voda iz bunara se ne preiava.
Magistralne vodovodne mree mogu biti razgranate i prstenaste. Vodovodna mrea prikazana na slici
1.3 je prstenasta. Gradske vodovodne mree uglavnom se izvode kao prstenaste, poto one
obezbeuju dvosmerno snabdevanje potroaa vodom i ne zahtevaju prekid rada cele mree za
vreme iskljuenja njenih pojedinih delova.

Slika 1.3 ema gradskog vodovoda sa tri razliita izvorita

Iz magistralne vodovodne mree voda se distributivnim cevovodima vodi do potroaa (zgrade,

stana i (u njima) konkretno do svake slavine). Distributivne vodovodne mree su po pravilu
razgranate.
Pritisak u delovima magistralne vodovodne mree sa prethodnim napornim rezervoarom zavisi od
visine i udaljenja napornog rezervoara od potroaa. Vei gradovi se snabdevaju vodom iz vie
razliito lociranih napornih rezervoara. Naporne rezervoare nije uvek mogue postaviti na
odgovarajuoj visini, ili iz bilo kog razloga (najee ekonomskog) postavljanje napornog rezervoara
na visinu koja e obezbediti potreban pritisak svim potroaima nije poeljno. U ovakvim
sluajevima voda se iz magistralnog vodovoda preko hidroforskog postrojenja transportuje
distributivnom mreom do potroaa. Hidroforska postrojenja su jednostavne pumpne stanice koje
zahtevaju neznatan nadzor, a u kojima se uvek mogu postii eljeni pritisci.
Hidroforsko postrojenje sastoji se od pumpnog agregata (pumpe sa pogonskim elektro-motorom),
hidroforske posude i odgovarajue opreme. Na slici 1.4 ematski je prikazano hidroforsko
postrojenje sa pozicioniranim osnovnim elementima. Hidroforska posuda ima zadatak da sprei esta
ukljuivanja i iskljuivanja pumpe i da odravanjem pritiska u unapred odreenim granicama
omogui da pumpa radi u podruju visokog stepena korisnosti. Da bi se broj ukljuivanja i
iskljuivanja pumpe sveo na najmanju moguu meru (15 do 20 na sat), hidroforska posuda akumulira
odgovarajuu koliinu vode pod pritiskom. Pritisak vode odrava vazduh sabijen u gornjem delu
hidroforske posude. Ukljuivanje i iskljuivanje pumpe vri se preko pritisnog prekidaa ili
kontaktnog manometra na podeene vrednosti pritiska ukljuivanja (minp) i pritiska iskljuivana
(maxp). Razlika izmeu pritiska ukljuivanja i pritiska iskljuivanja najee se kree u granicama
0,51 bar. Kada pritisak u hidroforskoj posudi, zbog potronjje vode, padne na vrednost pritiska
ukljuivanja, pritisni prekida ili kontaktni manometar ukljuuju pumpu u rad, pri emu se deo
protoka alje u distributivni cevovod, a deo u hidroforsku posudu. Deo protoka koji pumpa potiskuje
u hidroforsku posudu podie pritisak sve do pritiska iskljuivanja, kada pritisni prekida ili kontaktni
manometar iskljuuju pumpu. Pumpa se bira tako da je njen protok jednak maksimalnom protoku
svih potroaa prikljuenih na hidroforsko postrojenje.

Slika 1.4 ema hidroforskog postrojenja

U sluajevima veih i promenljivih protoka izvode se hidroforska postrojenja i sa nekoliko (dve do

etiri) paralelno vezanih pumpi, koje se kao i u sluaju samo jedne pumpe, ukljuuju i iskljuuju
zavisno od pritiska u hidroforskoj posudi. Obino se primenjuju jednake pumpe, od kojih svaka ima
svoj pritisni prekida ili kontaktni manometar. Uklopni pritisci su tako podeeni da je uklopni pritisak
prve pumpe najvei, a svake naredne nii za oko 0,2 0,3 bara od prethodne. S obzirom na to da su
uklopni pritisci pomereni, kod hidroforskih postrojenja sa vie paralelno vezanih pumpi, broj pumpi
koje rade zajedno zavisi od potronje vode.
Hidroforska postrojenja imaju veoma iroku primenu i kao pumpne stanice kunih i seoskih
vodovoda, kao i manjih industrijskih vodovoda. U ovakvim sluajevima pumpe crpe vodu iz
kaptanih rezervoara ili bunara. Kod industrijskih vodovoda koji rade sa veim protokom, umesto
hidroforske posude grade se vodotornjevi rezervoari u samom krugu fabrike, koji svojom visinom
obezbeuju traeni pritisak i protok. Pumpa, ili pumpe koje potiskuju vodu ka vodotornju ukljuuju
se ili iskljuuju prema nivou vode u vodotornju.
U vodovodima se primenjuju pumpe razliitih principa rada i konstrukcija. Prema principu rada
najee se koriste:
1. turbopumpe (lopatine pumpe)
centrifugalne,
dijagonalne,
aksijalne (osne),
2. samousisne pumpe
vihorne (sa bonim prstenastim kanalima),
sa vodenim prstenom (koje se kao vakuum pumpe primenjuju za isisavanje vazduha iz
usisnog cevovoda, odnosno, nalivanje usisnog cevovoda),
3. zapreminske pumpe
klipne
membranske

7
4. strujne (ejektorske) pumpe i
5. mamut pumpe (erlift pumpe).
Pumpe istog principa rada razlikuju se po konstrukciji. Tako, centrifugalne i dijagonalne pumpe
mogu biti jednostepene i viestepene, a po poloaju, horizonttalne i vertikalne. Horizontalne pumpe
se postavljaju iznad nivoa vode u crpnom rezervoaru, a samousisna visina crpljenja im je ograniena
na maksimalno 5 7 m. Vertikalne pumpe su uronjene u vodu, a zavisno od dubine bunara pumpe
izvode se kao kompletno uronjene uronjene sa elektromotorom (tzv. bunarske pumpe) ili sa
uronjenim pumpnim delom i motorom iznad vode.
Aksijalne (propelerne) pumpe po pravilu se izvode kao vertikalne jednostepene pumpe uronjene u
vodu sa pogonskim motorom iznad vode. Po konstrukciji mogu biti sa fiksiranim poloajem lopatica
i sa lopaticama koje mogu da se zakreu.
Klipne pumpe prema nainu rada mogu biti jednostrukog i dvostrukog dejstva, a prema broju
cilindara, jednocilindarske i viecilindarske (obino trocilindarske koje i bez veternika imaju relativno
ravnomeran protok).
Strujne (ejektorske) pumpe se kao samostalne pumpe retko primenjuju u vodosnabdevanju. Mnogo
ee se koriste za poveanje usisne visine horizontalni centrifugalnih pumpi, ime se omoguava da
ove crpe vodu iz duboko buenih bunara (do 30 40 m, i vie).
Vodovodne cevi se izrauju od livenog gvoa, elika, plastinih masa (polietilena i polivinilhlorida),
meavine azbesta i cementa (azbestno-betonske cevi) i armiranog betona.
Cevi od livenog gvoa koriste se za vodovode u kojima pritisak ne prelazi 10 bara. Lako se
zaptivaju na mestima spojeva i dugovene su ako se jo za vreme izrade zatite odgovarajuim
premazima od korozije. Zbog slabe elastinosti osetljive su na promenljive pritiske i esto pucaju pri
hidraulinim udarima.
eline cevi imaju veliku mehaniku vrstou i elastinost, zbog ega se koriste za naporne i
magistralne cevovode visokog pritiska (obino iznad 10 bara). Zbog dobrih mehanikih osobina
eline cevi se koristte u sluajevima kada se cevi polau ispod eleznike pruge ili puta, kao i onda
kada se vodovodi polau u poroznom terenu i seizmiki osetljivom podruju. Veliki nedostatak
elinih cevi je njihova osetljivost na koroziju. Naporni i magistralni elini cevovodi se obino
zatiuju premazima na bazi bitumena i to za vreme polaganja cevovoda u zemlju, a mnogo se radi i
na usavravanju raznih postupaka unutranje i spoljanje plastifikacije zidova eline cevi.
Pocinkovane eline cevi manjeg prenika (do 50 mm) imaju iroku primenu kod distributivnih
cevovoda.
Plastine cevi su mnogo lake od metalnih, ne korodiraju, neosetljive su na lutajue struje, vrlo su
glatke i imaju mali koeficijent trenja. Nedostattak im je to to imaju vei koeficijent linearnog irenja
i malu zateznu vrstou. Izrauju se za radne pritiske do 6 bara i prenike do 250 (300) mm (cevi od
tvrdog polietilena, TPE), odnosno za prenike do 125 (150) mm (cevi od savitljivog polietilena,
SPE). Imaju veliku primenu u distributivnim vodovodima (seoski i kuni vodovodi).
Azbestno-cementne cevi izrauju se od mase koju ine 2025% azbestnih vlakana i 7580%
portland cementa. Ove cevi ne korodiraju, imaju tanke zidove i glatke povrine. Osetljive su na udare
i zbog toga zahtevaju posebno rukovanje pri transportu i uskladitenju. Izrauju se za radne pritiske
do 12 bara i prenike do 500 mm.
Armirano-betonske cevi ne korodiraju i zbog toga se koriste za transport agresivne vode.
Nedostatak im je to imaju veliku masu (zbog debelih zidova) i to su osetljive na mehanike udare.
Izrauju se za radne pritiske do 10 bara, a sa spoljanjim elinim cilindrom i za pritiske do 20 bara.
1.2. ODREIVANJE PROTOKA I JEDININOG RADA PUMPNE STANICE

8
Protok pumpne stanice V (m3/s) predstavlja zapreminu vode koju pumpe u jedinici vremena treba da
usisaju iz crpita, odnosno da potisnu iz pumpne stanice.
Jedinini rad pumpne stanice Y (J/kg) predstavlja mehaniku energiju koju pumpe saopte svakom kg
vode koji kroz njih proe. Naporom pumpne H (m) stanice naziva se visinski ekvivalent jedininog
rada, ( H Y / g ) koji predstavlja teorijsku visinu na koju bi pumpe transportovale vodu (bez gubitaka
mehanike energije u transportnom cevovodu).
Protok V i jedinini rad Y, odnosno napor H , su osnovni parametri pumpne stanice. Njihovo tano
odreivanje prua mogunost da se izaberu pumpe koje e ostvariti ove parametre u optimalnom
radnom reimu u reimu njihovog maksimalnog stepena korisnosti.
Jedinini rad pumpi Y (J/kg), odnosno napor H (m), odreuje se po izrazu:
Y g H 0 Yg tr Yg l ,

H H 0 H g tr H g l

odnosno,

(1.1)

gde je:
geodezijska visina dizanja vode, H 0 H u H p
Hu
usisna visina (razlika nivoa ose pumpe i nivoa vode u rezervoaru).
Hp

potisna visina (razlika nivoa vode u potisnom rezervoaru i ose pumpe),

Yg tr

gubitak mehanike energije (po jedinici mase tenosti) usled trenja,

Yg l

lokalni gubitak mehanike energije (po jedinici mase tenosti),

H g tr visinski ekvivalent gubitka energije usled trenja,
H0

H g l visinski ekvivalent lokalnog gubitka energije.

U sluajevima da se H 0 menja (bilo zbog promene nivoa vode u crpnom rezervoaru ili potisnom
rezervoaru, ili i jednog i drugog) u izrazu (1.1) za H 0 se uzima srednja vrednost,

H0

( H 0i t i )
ti

gde je t i , broj radnih dana u godini, a t i , broj radnih dana sa geodezijskom visinom H 0i .
Geodezijski napor se obino izraajnije menja kod vodovoda za navodnjavanje i to:
a) zbog promene nivoa vode u reci ili hidroakumulacijskom jezeru u periodu navodnjavanja i b)
zbog promene nivoa vode u odvodnom kanalu, do kojeg dolazi zbog promene protoka.
Pri proraunu gradskih vodovoda promena geodezijske visine H 0 obino se zanemaruje.
U prvom, orjentacionom proraunu crpne pumpne stanice uzima se da je visina od ose pumpe do
kraja cevovoda u stanici za preiavanje vode H p 45m . Konaan proraun
vri se prema tano projektovanoj visini.
Geodezijska visina napornog rezervoara odreuje se prema uslovu da ova treba da obezbedi
dovoljan pritisak u svim takama magistralne razvodne mree (minimalno 2 5 bara).
Crpna pumpna stanica gradskog vodovoda najee radi neprekidno sa postojanim protokom.
Protok crpne stanice odreuje se prema dnevnoj potronji vode, uzimajui u obzir i gubitke vode u
stanici za preiavanj vode. Oznaavajui sa,

Vdn m 3 / dan

ukupnu dnevnu potronju vode,

V
Vmh m 3 / h dn srednji asovni protok vode,
24

Vm m 3 / s

Vmh
3600

Vdn
srednji protok vode,
24 3600

protok crpne pumpne stanice odreuje se po formuli,

V h m 3 / h Vmh

V m 3 / s Vm

odnosno

(1.2)

gde je koeficijent koji uzima u obzir gubittke vode u stanici za preiavanje ( = 1,04 1,10
zavisno od tehnologije preiavanja vode).
Protok potisne pompne stanice zavisi od eme vodovoda, pri emu razlikujemo: a) vodovode sa
prethodnim napornim rezervoarom (slika 1.1.a) i b) vodovode sa naknadnim (kontra) napornim
rezervoarom (slika 1.1.b).
a) Protok potisne pumpne stanice vodovoda sa prethodnim rezervoarom
Zanemarujui uticaj promene nivoa vode u napornom rezervoaru, reim rada potisnih pumpi u
vodovodu sa prethodnim rezervoarom ne zavisi od trenutne potronje vode. U skladu s tim, pumpe
e raditi sa konstantnim protokom.
Ako pumpe rade dnevno t sati ( t 24 ), njihov asovni protok iznosi:

V h ( t ) m 3 / h

Vdn m 3 / dan

24

(1.3)

a protok u jedinici vremena,

V( t ) m 3 / s

Vh ( t )
3600

Vdn
.
24 3600

(1.3)

U sluaju da potisne pumpe rade neprekidno 24 sata njihov asovni protok jednak je srednjem
asovnom protoku pumpne stanice,
V
V h ( 24 ) m 3 / h Vmh dn ,
24

a u jedinici vremena

V ( 24 ) m 3 / s

V h ( 24)
3600

Vdn
.
24 3600

Pri neprekidnom radu potisnih pumpi zapremina rezervoara iste vode u pumpnoj stanici, odakle ove
crpe vodu, teoretski je jednaka nuli (poto i crpne pumpe rade neprekidno).
Zbog nejednolike potronje vode naporni rezervoar i pri neprekidnom radu potisnih pumpi mora da
akumulira odreenu koliinu vode kojom e da nadoknauje u odreenim periodima potronju veu
od protoka pumpi. Ako potisne pumpe ne rade neprekidno, od broja radnih sati, kao i vremenskog ili
vremenskih perioda kad ove rade, zavisie ne samo zapremina napornog rezervoara, ve i zapremina
rezervoara iste vode u pumpnoj stanici. Da bi se odredila zapremina napornog rezervoara, pored
broja sati rada potisnih pumpi, kao i vremenskog intervala u toku dana kada ove rade, potrebno je
znati i potronju vode po satima u toku dana. Ovo e biti ilustrovano sledeim primerom.
asovna potronja vode razmatranog vodovoda izraena u procentima od ukupne dnevne potronje
data je u koloni 2 tabele 1.1, a grafiki je prikazana na slici 1.5.a. Razmotrie se tri sluaja:
1. pumpe rade neprekidno 24 sata,
2. pumpe rade neprekidno 8 sati i to od 0 do 8 sati,
3. pumpe rade neprekidno 16 sati, od 6 do 22 sata.

10
asovni protoci pumpi izraeni u procentima od ukupne dnevne potronje iznose:
Vh ( 24 )
100
100
4,17 % ,

Vd n
24

kada pumpe rade 24 sata,

Vh (8)
100
100
12,5 % ,
Vd n
8

kada pumpe rade 8 sati,

Vh (16)
100
100
6,25 % ,
Vd n
16

kada pumpe rade 16 sati.

Za svaki razmatrani sluaj u tabeli 1.1 date su veliine vika, odnosno manjka protoka, kao i koliine
vode koja ostaje u rezervoaru, izraeno u procentima od dnevne potronje.
Prema podacima iz kolone 7 tabele 1.1 sledi da je potrebna zapremina napornog rezervoara pri
neprekidnom radu potisnih pumpi V 14,35 3,26 17,61% od dnevne potronje (kao zbir najvee
pozitivne i, po apsolutnoj vrednosti, najvee negativne vrednosti).
U sluaju da potisne pumpe rade neprekidno 8 sati dnevno, crpne pumpe (koje rade 24 sata
neprekidno) treba u rezervoaru iste vode (u pumpnoj zgradi) da obezbede dovoljnu zalihu vode.
Zapremina ovog rezervoara treba da prihvati 16-to satni srednji protok, tako da je njegova
zapremina 16 4,17 66,72 % od dnevne potronje vode.

Tabela 1.1
Pumpe rade 8 sati
od 0 do 8 sati

Pumpe rade 24 sata

Pumpe rade 16 sati

od 6 do 22 sata

sati

10

11

12

13

14

15

01

4,17

3,17

3,17

12

3,17

6,34

23

3,17

9,54

34

3,17

12,68

45

2,5

6,5

1,67

14,35

56

4,5

11

0,33

14,02

67

6,5

17,5

2,33

11,69

78

6,5

24

2,33

9,36

89

6,5

30,5

2,33

7,03

9 10

5,5

36

1,33

5,70

10 11

4,5

40,5

0,33

5,37

76

11
11 12

43,5

1,17

6,54

12 13

46,5

1,17

7,71

13 14

3,5

50

0,67

8,38

14 15

54

0,17

8,55

15 16

4,5

58,5

0,33

8,22

16 17

63,5

0,83

7,39

17 18

5,55

69

1,33

6,06

18 19

76

2,83

3,23

19 20

83

2,83

0,40

20 21

90

2,83

-2,43

21 22

95

0,83

-3,26

22 23

98

1,17

-2.09

23 24

100

2,17

0,08

* Negativna vrednost u koloni 7 javlja se zbog toga to se akumulacija u rezrvoaru posmatra u vremenu od 0
do 24 sata. Ako bi se akumulacija posmatrala od 22 sata prethodnog dana do 22 sata narednog dana sve
vrednosti u koloni 7 bile bi pozitivne, i za 3,26 vee od navedenih.

12

Slika 1.5 asovna potronja vode

13
Pri neprekidnom osmosatnom radu potisnih pumpi u toku dana zapremina napornog rezervoara
zavisi od vremenskog intervala kada ove pumpe rade. Za rad pumpi od 0 do 8 sati, prema podacima
u koloni 11 tabele 1.1 zapremina napornog rezervoara je 76 % od dnevne potronje. Nije teko
izraunati da bi pri radu pumpi od 5 do 13 sati zapremina rezervoara iznosila 60 %, a pri radu od 14
do 22 sata, 55% od dnevne potronje. U sluaju da potisne pumpe rade neprekidno 16 sati dnevno,
rezervoar u pumpnoj stanici treba da prihvati osmosatni srednji protok, pa potrebna zapremina iznosi
8 4,17 33,26 % od dnevne potronje. Pri neprekidnom radu od 6 do 22 sata, prema podacima iz
kolone 15 tabele 1.1 zapremina napornog rezervoara treba da bude V 66 11,75 17,75 % od
dnevne potronje. S obzirom na veliinu napornog rezervoara, period neprekidnog 16-o satnog rada
od 6 do 22 sata je najpovoljniji. U svim drugim 16-o satnim periodima neprekidnog rada neophodna
zapremina napornog rezervoara je vea. Na primer, pri radu od 0 do 16 sati zapremina napornog
rezervoara mora biti 41,5 % od dnevne potronje.
Na slikama 5.1b, 5.1c i 5.1d ilustrovane su (za razne sluajeve vremena rada potisnih pumpi) vikovi
protoka koje pumpe obezbeuju za vreme rada (+), kao i protoci koji se nadoknauju iz
akumulaacije za vreme kada pumpe ne rade ().
Prema razmotrenim sluajevima moe se zakljuiti da je neprekidni pad najekonominiji. Rezervoari
su minimalnih zapremina, naporni cevovod je minimalnog prenika (poto je zahtevani protok
najmanji), a i stepen amortizacije pumpi je najvei.
Zapremina napornog rezervoara moe znatno da se smanji ako se, zavisno od asovne potronje
vode, predvidi razliit broj ukljuenih paralelno vezanih pumpi u potisnoj stanici. Ovakvo reenje
uslovljava automatizaciju rada pumpne stanice, vei broj pumpi, a i poveanje rezervoara upumpnoj
stanici. Da bi se smanjila i zapremina rezervoara u pumpnoj stanici potrebno je i paralelno vezane
crpne pumpe da rade sa odgovarajuim stupnjevitim ukljuivanjem, to esto zbog izdanosti izvora
sirove vode ili ogranienosti kapaciteta stanice za preiavanje vode nije mogue.
b) Protok potisne pumpne stanice vodovoda sa naknadnim rezervoarom
Potisna pumpna stanica vodovoda sa naknadnim rezervoarom (slika 1.1.b) istovremeno daje vodu i
potroaima i napornom rezervoaru. Ukoliko su pumpe klipne protok im je postojan i ne zavisi od
potronje vode, pa se protok i napor pumpi odreuju kao i kod pumpne stanice sa prethodnim
rezervoarom. Ukoliko su pumpe centrifugalne ili dijagonalne, to je najei sluaj kod gradskih
vodovoda, njihov reim rada zavisi od potronje vode. Sa porastom potronje vode menjaju se gubici
energije u cevovodu, a time i napor i protok ovih pumpi. Sa poveanjem potronje gubici energije u
potisnom cevovodu opadaju, to, prema obliku H-V karakteristika centrifugalnih i dijagonalnih
pumpi dovodi do poveanja protoka. Zbog poveanja protoka pumpi, sa poveanjem potronje,
vreme rada pumpi moe biti krae nego kod vodovoda sa prethodnim rezervoarom, a i zapremina
rezervoara moe biti manja. Da ne bi dolo do prelivanja vode iz napornog rezervoara pumpna
stanica treba da je automatizovana tako da se pumpe automatski ukljuuju i iskljuuju zavisno od
nivoa vode u rezervoaru.

1.3 PRORAUN GUBITAKA MEHANIKE ENERGIJE STRUJNE TENOSTI

14
Gubici mehanike energije se dele na lokalne gubitke i gubitke usled trenja na pravolinijskom putu.
Lokalni gubici mehanike energije pojavljuju se na mestima gde struja tenosti naglo menja intenzitet
brzine ili smer, ili i jedno i drugo. Oni se raunaju prema sledeem izrazu:
Ygl

gde je:

c2
2

(1.4)

koeficijent lokalnog otpora

karakteristina brzina na mestu lokalnog gubitka.

Koeficijenti lokalnih gubitaka utvruju se eksperimentalno i sistematizovanih podataka o ovoj vrsti

koeficijenata ima praktino u svakom priruniku iz hidraulike.
Za izraunavanje gubitaka energije u pravim deonicama cevovoda koriste se sledee formule:
1. Formula Darsija (Darcy),
Yg tr

L c2
D 2

(1.5)

gde je: koeficijent trenja,

L, D duina i prenik cevi,
c brzina strujanja u posmatranoj deonici cevovoda.
2. Formula ezija (Chezy),

c
,
Rh I

ili

c2
C 2 Rh

gde je: C
ezijev koeficijent,
c brzina strujanja u posmatranoj deonici,
Rh hidrauliki radijus, koji kod cevi okruglog poprenog preseka iznosi, Rh D / 4 ,
I hidrauliki nagib cevovoda definisan odnosom,
H g tr Yg tr
I

.
L
gL
3. Formule tipa c f ( D, I ) , ili I (c, D) , kao to su, na primer,
Skobejeve formule,
c k1 D 0,625 I 0,5 ,

za betonske cevi ( k1 25,6 35,4) ,

c k 2 D 0,58 I 0,525 ,

za eline cevi ( k 2 38,0 41,5) ,

formule Nazarova,
za eline cevi i cevi od livenog gvoa,
I
I

0,00107
D

1,3

c 2 , za c 1,2 m / s ,

0,000912
0,865
1

1, 3

c
D

0 ,3

c 2 , za c 1,2 m / s ,

za azbestno-cementne cevi,
I

za plastne cevi,

0,000561
3,51
1

c
D1,19

0,19

c 2 , za c 1 m / s

(1.6)

15
I

0,00068
1, 226

c1, 774 ,

za armirano-betonske cevi,
k

1, 25

c1, 2 ,

gde koeficijent k uzima u obzir finou izrade unutranje povrine cevi. Tako je:
k 0,001140
k 0,000917

za cevi sa najgrubljom unutranjom povrinom (livene u obinoj drvenoj oplati),

za cevi sa unutranjom povrinom srednjeg kvaliteta (livene u metalnim kalupima i
glaanom unutranjom povrinom),
k 0,000797 za cevi sa finom obradom unutranje povrine (livene u metalnim kalupima koji se
premazuju specijalnim pastama, a unutranja povrina se fino glaa posle livenja).
Formulama tipa I (c, D) gubitak energije usled trenja rauna se kao,
Ygtr g L I g L ( c, D) .

Prema ezijevoj formuli gubitak energije usled trenja je,

Ygtr

gL
C

Rh

c2 ,

a ako se radi o cevima krunog poprenog preseka,

Yg tr

8g L 2
c
C2 D

(1.7)

Uporeenjem izraza (1.5) i (1.7) zakljuuje se da izmeu Darsijevog i ezijevog koeficijenta postoji
sledea veza,

8g
C2

(1.8)

Darsijev i ezijev koeficijent zavise od reima strujanja i relativne hrapavosti unutranje povrine
cevi. Na slici 1.6 dat je dijagram funkcionalne zavisnosti Darsijevog koeficijenta trenja od Re broja i
relativne hrapavosti, prema eksperimentima Nikuradzea sa vetaki ohrapljenim cevima.
Prema datom dijagramu moe se uoiti da postoje dve oblasti u kojima koeficijent trenja ne zavisi od
relativne hrapavosti. Prva oblast odgovara laminarnom strujanju (Re < 2320), gde je koeficijent
trenja 64 / Re (prava 1 na slici 1.6). Druga oblast (kriva 2) odgovara tzv. hidrauliki glatkim
cevima, kada je debljina graninog sloja vea od visine neravnina zidova cevi ( gs ). Da li e cev
da se ponaa kao hidrauliki glatka proverava se izraunavanjem debljine graninog sloja pomou
jednog od priblinih obrazaca, na primer pomou Prantlovog (Prandtl) obrasca,

16

Slika 1.6 Nikuradzeov dijagram

gs

62, 7 D
Re0,875

Cev se ponaa kao hidrauliki glatka ako je gs .

hrapavosti (mm) nekih cevi.
eline cevi
nove (neupotrebljavane)
upotrebljavane
cevi od LG
nove (neupotrebljavane)
nove bituminizirane
upotrebljavane
plastine cevi
nove (neupotrebljavane)
upotrebljavane
betonscke cevi glatke (gletovane)
neobraene

Za ilustraciju navee se veliine srednje

0,05 0,2 mm ,
0,4 1,2 mm ,
0,3 0,4 mm ,
0,1 0,2 mm ,
0,5 1,5 mm ,
0,002 mm ,
0,03 mm ,
0,3 0,8 mm ,
1 2 mm .

Za hidrauliki glatke cevi postoji niz empirijskih formula za odreivanje koeficijenta otpora usled
trenja. Najpoznatije su:
0,316

formula Blazijusa (Blasius)

formula Hermana (Hermann)

0,0054

formula Nikuradzea

0,0032

formula Prantla-Karmana

Re 0,25

2 log

za Re 105 ,

,
0,396
Re 0,3
0,221
Re 0,237

za Re 2 10 6 ,

za 105 Re 108 ,

Re
.
2,51

Posmatrajui dijagram Nikuradzea (slika 1.6) uoava se jo jedna karakteristina oblast (desno od
prave 3), u kojoj koeficijent trenja zavisi samo od relativne hrapavosti cevi. To je oblast tzv.
automodelnog strujanja, kakvo je u praksi i najee. Orjentaciono se moe rei da automodelna
strujanja nastaju pri Re 3,5 105 . Dijagram Nikuradzea odreen je eksperimentalno sa vetaki
ohrapljenim cevima. Zbog relativno jednolike hrapavosti koeficijenti trenja koje je utvrdio Nikuradze
neto su nii od realnih, poto hrapavost cevi koje se koriste u praksi nije ravnomerna. Iz ovog
razloga pri hidraulikom proraunu ne preporuuje se upotreba Nikurazeovog dijagrama. Pri

17
proraunu bolje je koristiti empirijske formule utvrene eksperimentalnno na cevima koje se
upotrebljavaju u praksi. Od praktino primenjivanih formula za odreivanje koeficijenta trenja
najpoznatije su:
formula Altula

1, 46 100
0,1

Re
D
1

formula Kolbruka (Colebrook)

0,25

68
0,11

D Re

2,51

2 log

Re

formula Nikuradzea (za automodelna strujanja)

0,25

,
3,71 D

2 log

114
,

U prirunicima iz Hidraulike preporuuje se korienje dijagrama ( Re, / D) , datog na slici

1.7, koji je dobijen proraunom sintezom formula Nikuradzea za automodelna strujanja, Kolbruka,
za podruje izmeu automodelnog strujanja i strujanja u hidrauliki glatkim cevima i formule PrantlaKarmana za hidrauliki glatke cevi.

Slika 1.7 Zavisnost koeficijenta trenja od Re broja i relativne hrapavosti

Prema Altulu granice pomenutih oblast (linije 2 i 3) priblino se mogu odrediti po fomulama:
Re

59,5
( 2 / D )

8 ,7

Re

665 765 log ( 2 / D)

.
2 / D

Za odreivanje gubitaka mehanike energije u pravim vodovodnim cevima, pretpostavljajui da je

strujanje u njima automodelno, preporuuju se i empirijski izrazi za odreivanje ezijevog
koeficijenta. Iz ove grupe formula najee se koriste:
formula Pavlovskog

1
C Rh y ,
y 1,5 n
za D > 0,4 m,
n
n 0,011 0,013 za cevi od elika i LG,

18
C

formula Maninga (Manning),

koja za n 0,012 dobija oblik,

C 66 D1/ 6

1 1/ 6
Rh ,
n

ili

8g
C2

Ako se u formulama Darsija i ezija zameni,

c

ove dobijaju sledee oblike:

Yg tr

8 L &2
V
D 5 2

4V
,
D2

Yg tr

64 g L 2
V
C 2 D5 2

Prema relacijama (1.7), u oblasti automodelnog strujanja (kada je za posmatranu cev const i
C const ) gubici mehanike energije usled trenja srazmerni su kvadratu protoka,
Yg tr Ktr V 2

(1.9)

gde je konstanta Ktr tzv. koeficijent karakteristike gubitaka u pravoj cevi,

K tr

8 L
D5 2

K tr

ili

64 g L
.
C 2 D5 2

Pri proraunu gubitaka energije usled trenja preporuuje se ranije navedena formula Nazarova, na
osnovu koje je (za plastine cevi),
Yg tr gL I 0, 00667 D 1,226 c1,774 ,
ili, svedeno preko protoka,
Yg tr 0, 01

L
D

4,774

V&1,774 ,

odnosno,
Yg tr K tr V&1,774 ,

( Ktr 0,01

L
D

4 , 774

).

Proraun gubitaka korienjem formula Blazijusa, Hermana i Nikueadzea za koeficijent trenja (za
hidrauliki glatke cevi) daju 20 30 % manje vrednosti od dobijenih po formuli (1.10).
Pri proraunu napornih cevovoda (od pumpne stanice do napornog rezervoara) i magistralnih
cevovoda (od napornog rezervoara do magistralne vodovodne mree) lokalni gubici mehanike
energije se zanemaruju, poto ne iznose vie od 3 % od ukupnih gubitaka. Kod magistralnih
vodovodnih mrea lokalni gubici iznose 5 10 % od gubitaka usled trenja i moraju da se uzmu u
obzir prilikom tanijeg prorauna. Kod distributivne vodovodne mree lokalni gubici mehanike
energije su znaajni i moraju se uzimati u obzir.
Pri odreivanju usisne visine pumpe vano je to tanije odrediti gubitke u usisnom cevovodu poto
u njemu lokalni gubici mogu da budu preovlaajui (specijalno kod cevovoda sa usisnom korpom).

1.4 IZBOR PUMPI

Polazni podaci pri izboru pumpi su protok i napor pumpi u pumpnoj stanici. Koliki je protok svake
pumpe pojedinano zavisi od broja paralelno vezanih pumpi u pumpnoj stanici.
Pri izboru broja pumpi treba imati u vidu sledee zahteve i preporuke:

19
a) Pumpe treba da rade u oblasti najveeg stepena korisnosti, tj. sa najmanjim moguim utrokom
elektrine energije za njihov pogon.
b) Zbog odravanja poeljno je da su pumpe istog tipa.
c) Vee pumpe imaju vei stepen korisnosti. Kod velikih pumpi stepen korisnosti dostie vrednost
do 0,92, dok se kod malih pumpi ovaj kree u granicama od 0,60 do 0,75. Zbog ovoga treba
izbegavati reenje sa velikim brojem malih pumpi, osim ako to ne nalau neki vani razlozi (na
primer, stepenasta promena protoka kod vodovoda bez napornog rezervoara).
d) Kod pumpi koje rade sa promenljivim protokom (kao na primer kod vodovoda sa naknadnim
rezervoarom) treba imati u vidu da se stepen korisnosti najveeg broja pumpi za vodu menja samo
za 2 3 % u granicama promene protoka 15 % levo i desno od protoka koji odgovara
maksimalnom stepenu korisnosti.
e) Broj rezervnih pumpi zavisi od namene vodovoda. Kod gradskih vodovoda broj rezervnih pumpi
se odreuje pod uslovom da je njihov protok vei od treine protoka radnih pumpi.
Pumpe se biraju prema H V i V karakteristikama datim u katalozima proizvoaa pumpi.
Kako je asortiman proizvoenih pumpi ogranien, esto se ne moe izabrati pumpa koja e da
ostvari traeni protok V A i napor H A pri visokom stepenu korisnosti. Kada je u pitanju
centrifugalna pumpa, u ovakvim situacijama se bira prva vea pumpa kojoj se podrezivanjem
(smanjenjem prenika radnog kola) radne karakteristike dovode do traenih.
Na slici 1.8 taka A (V A , H A ) oznaava traenu radnu taku pumpe, a kriva H V je
karakteristika prve vee pumpe. Radna taka ovakve pumpe definisana je takom B (VB , H B ) koja
se nalazi u preseku karakteristike pumpe i karakteristike cevovoda ( H H 0 H g ) .

Slika 1.8 Promena karakteristike pumpe podrezivanjem

Pri podrezivanju radnog kola do najvie 10 % , bez vee greke moe se uzeti da je zadrana
geometrijska slinost pumpe, tako da je po teoriji slinosti strujanja:
V
D

V D

H D

H D

(1.10)

pri emu su V i H protok i napor podrezane pumpe koja radi pri istom broju obrtaja kao i
nepodrezana pumpa.

20
Prema izrazima (1.10) take slinih reima rada nepodrezanog kola ( na
podrezanog kola (na H V karakteristici) lee na paraboli,
H

H 2/3
V

(V ) 2/3

H V

karakteristici) i

(1.11)

Prema izrazu (1.11) radnom reimu V V A i H H A podrezanog kola (prenika D ) odgovara

radni reim odreen takom C (VC , HC ) nepodrezanog kola (prenika D), koja je odreena
presekom H V karakteristike pumpe i parabole,

H A 2/3
V
2/3
V A

Posle odreivanja veliina VC i HC korienjem jedne od jednaina (1.10) odreuje se prenik D

podrezanog kola,
D D

V A
V
C

ili

D D

HA
HC

(1.11)

Treba napomenuti da traeni protok V A moe da se ostvari i redukcijom broja obrtaja vee pumpe,
ili poveanjem priguenja u cevovodu. Ova reenja se u praksi retko primenjuju jer su reduktori esto
veih dimenzija od pumpi, a priguenjem se dobijaju manje ekonomina reenja.

1.5 HIDRAULINI UDAR

1.5.1 Pojava hidraulinog udara
Nagla promena protoka u cevovodu, izazvana bilo naglim zatvaranjem cevovoda, bilo naglim
prestankom rada pumpe, dovodi do naizmeninog (oscilatornog) pojaavanja i slabljenja pritiska, to
se ispoljava nizom udara u zid cevi. Udari se mogu zapaziti i po zvuku i po optereenju cevi, a
njihovo dejstvo moe da izazove i havariju cevovoda.
Kompleks pojava koje nastaju u cevovodu zbog nagle promene brzine strujanja ruski naunik
ukovski nazvao je hidraulinim udarom. ukovski je prvi (1889.god.) teorijski obradio

21
problematiku hidraulinog udara, odnosno, postavio diferencijalne jednaine i naao njihova reenja.
Zbog veih promena pritisaka do kojih dolazi pri hidraulinom udaru, pri objanjenju ovog fenomena
mora se uzeti u obzir i stiljivost tenosti, kao i elastinost cevovoda. Kretanje tenosti za vreme
hidraulinog udara je oscilatorno, a zahvaljujui postojanju trenja oscilacije se priguuju i tokom
vremena iezavaju.
a) Razvoj hidraulinog udara koji nastaje pri naglom zatvaranju cevovoda
Neka iz rezervoara velike zapremine istie voda kroz pravu horizontalnu cev na ijem kraju se nalazi
zaporni ventil (slika 1.13a). Zapremina rezervoara je tolika da se nivo vode u njemu moe smatrati
konstantnim nezavisnim od protoka vode kroz cev. Pri otvorenom ventilu strujanje vode u cevi je
ustaljeno, sa brzinom c0 . Zanemarujui gubitke mehanike (strujne) energije u cevi, pritisak u cevi je
konstantan i iznosi p0 .
Neka se ventil na kraju cevi naglo zatvori i neka od tog trenutka poinje merenje vremena (t 0 ) . U
trenutku naglog zatvaranja ventila pritisak u sloju zaustavljene tenosti ispred zatvaraa naglo raste
(od p0 na p0 p , pri emu p moe biti znatno vee od p0 ). Zbog poveanja pritiska
zaustavljena tenost se sabija (od gustine na gustinu d , jer je tenost slabo stiljiva), a zbog
elastinih deformacija presek cevi na mestu zaustavljanja povea se za dA (poto je modul
elastinosti materijala cevi velik). Sabijanje tenosti i elastine deformacije cevi stvaraju uslove da i
po zatvaranju ventila voda iz rezervoara utie u cev, dok se, s druge strane, zapremina zaustavljene
tenosti pod povienim pritiskom poveava i u vidu talasa povienog pritiska iri uzvodno brzinom
a . U trenutku t L / a , gde je L duina cevi, sva tenost u cevi je zaustavljena i miruje pod
pritiskom p0 p koji je vei od pritiska u rezervoaru. Ovakvo stanje je neodrivo i voda e pod
dejstvom razlike pritisaka krenuti iz cevi u rezervoar, a talas uspostavljanja prvobitnog pritiska
kretae se ka zatvarau. U trenutku t 2 L / a sva tenost u cevi bie pod pritiskom p0 i kretae se
ka rezervoaru, izuzimajui tanak sloja uz ventil kojem ovo ne dozvoljavaju adhezione sile na
okvaenoj povrini ventila i kohezione sile u sloju tenosti uz ventil. Posledica ovoga je da je tenost
uz ventil zaustavljena uz snienje pritiska na p0 p , to izaziva i smanjenje gustine tenosti na
d i preseka cevi na A dA . Ovim je poela faza snienja pritiska. U vremenskom intervalu
2 L / a t 3 L / a talas snienog pritiska iri se od ventila ka rezervoaru. U trenutku t 3 L / a sva
tenost u rezervoaru miruje pod pritiskom koji je znatno manji od pritiska u rezervoaru. Od ovog
trenutka zbog razlike pritisaka u rezervoaru i cevi, tenost poinje da struji ponovo ka ventilu, a talas
uspostavljanja ovakvog stanja do ventila stie u trenutku t 4 L / a . U tom trenutku stanje u cevi je
isto kao u trenutku zatvaranja ventila i proces se dalje ponavlja.
Promena pritiska u vremenu prikazana je grafiki na slici 1.13 za dva preseka cevi, kod zatvaraa
(slika 1.13b) i na sredini cevi (slika 1.13c). Udaljavanjem od zatvaraa vremenski periodi poveanog
i snienog pritiska se smanjuju.

22

Slika 13 Razvoj hidraulinog udara pri naglom zatvaranju ventila

b) Razvoj hidraulinog udara koji nastaje pri naglom prestanku rada pumpe
U ovom sluaju hidraulini udar nastaje u potisnom cevovodu kroz koji pumpa potiskuje vodu u
potisni rezervoar. Iza pumpe se nalazi nepovratni ventil koji pri prestanku rada pumpe ne dozvoljava

23
da se voda iz rezervoara vraa u crpite. Potisni rezervoar je velike zapremine, tako da se visina vode
u njemu moe pri razmatranju smatrati konstantnom. Voda u potisnom cevovodu struji brzinom c0 .
Zanemarujui gubitke mehanike energije, pritisak u razmatranom horizontalnom cevovodu je
konstantan i iznosi p0 .

Slika 14 Razvoj hidraulinog udara pri naglom zatvaranju ventila

Neka je pumpa trenutno prestala sa radom u trenutku vremena koji se moe oznaiti kao t 0 i neka
od tog trenutka poinje merenje vremena. U tom trenutku stanje u cevovodu je nepromenjeno, osim
u sloju neposredno uz nepovratni ventil na poetku cevovoda, gde tenost miruje. Usled inercije i
ova tenost tei da nastavi kretanje, emu se suprotstavljaju adhezione sile na okvaenoj povrini
ventila i kohezione sile u sloju tenosti uz ventil. Ovo ima za posledicu zaustavljanje tog sloja
tenosti uz snienje pritiska na p0 p . Zapremina zaustavljene tenosti se vremenom poveava i u
vidu talasa snienog pritiska iri ka potisnom rezervoaru. Smanjenje pritiska ima za posledicu
smanjenje gustine tenosti i smanjenje preseka cevi. U trenutku t L / a poremeajni talas stie do
kraja cevovoda ime je uspostavljeno stanje snienog pritiska u celom cevovodu. Kako se ovaj,

24
snieni pritisak razlikuje od pritiska u rezervoaru (koji je vei) doi e do strujanja tenosti iz
rezervoara ka pumpi (nepovratnom ventilu) uz uspostavljanje pritiska p0 (koji je prethodno
ostvarila pumpa, ali za suprotosmerno strujanje). U trenutku t 2 L / a poremeajni talas pritiska
p0 stigao je do nepovratnog ventila i u celoj cevi je uspostavljen prvobitni pritisak (ali sa
suprotosmernim strujanjem), izuzimajui tanak sloj tenosti uz nepovratni ventil gde je tenost
zaustavljena uz skok pritiska. Nastalo je, dakle, isto stanje kao i usluaju zatvaranja ventila na kraju
cevovoda kroz koji tenost istie iz rezervoara sa svim daljim, ve opisanim, fazama razvoja
hidraulinog udara. Pri naglom prestanku rada pumpe u fazi snienja pritiska moe da doe i do
pojave veih podpritisaka (8 9 m H 2 O) , koji dovode do parnih depova i prekida kontinuiteta
tenosti. Ovo je veoma opasno, poto u ovakvim sluajevima u fazi povienja pritiska dolazi do
znatno veih pritisaka. Zbog ovoga, kao vaan element zatite cevovoda od hidraulinog udara
predpostavljaju ureaji koji spreavaju stvaranje parnih depova.
1.5.2 Poveanje pritiska i brzina irenja poremeaja
a) Poveanje pritiska
Bez obzira da li je hidraulini udar izazvan naglim smanjenjem ili poveanjem pritiska u instalaciji, na
hidrodinamiko stanje tenosti najvie utiu inercijske i pritisne sile. Kod dugih cevovoda moraju se
uzeti u obzir i sile trenja poto one u toku vremena amortizuju udar. U odnosu na pomenute sile
spoljanje sile mogu da se zanemare, mada njihovo uzimanje u obzir ne bi komplikovalo reavanje
problema. Naime, u ovom sluaju, umesto pritiska p uzeo bi se generalisani pritisak P = p - U,
gde je U potencijal spoljanjih sila.
Ukoliko se spoljanje sile zanemare iz Ojlerove jednaine
dc
1 dp

,
dt
dx

(1.31)

moe da se odredi promena pritiska u tenosti koja je prouzrokovana promenom brzine.

Ako je brzina irenja poremeajnih talasa, ustvari brzina prostiranja zvuka u datim uslovima, onda se
moe pisati da je
d x a dt
(1.32)
Zamenom prethodnog izraza u jednainu (1.31) dobija se promena pritiska
d p a dc ,
odakle se posle integraljenja u granicama od poetnog stanja ( p0 , c0 ) do krajnjeg stanja definisanog
oznakama ( p , c ) dobija promena pritiska
p p p0 a c0 c .
(1.33)
Maksimalno poveanje pritiska, oigledno, nastaje u sluaju potpunog zaustavljanja strujnog toka (c
= 0), kada je
pmax a c0 .
(1.34)
Dakle, ukoliko se poznaje brzina prostiranja zvuka u odgovarajuim uslovima mogue je odrediti
maksimalni porast pritiska izazvan trenutnim zatvaranjem strujnog toka.
Meutim, realni strujni tok ne moe da se zaustavi trenutno. Ma koliko ono bilo kratko, uvek proe
izvesno vreme tz dok zatvara potpuno ne presee strujni tok. Postoji jo jedno vreme koje bitno
utie na ostvarivanje veliine skoka pritiska, a to je vreme za koje poremeajni talas pree put od
zatvaraa do reflektujue povrine i nazad do zatvaraa. Ukoliko je rastojanje zatvaraa od
reflektujue povrine L, pomenuto vreme (tzv. vreme faze) iznosi

25
tf

2L
.
a

(1.35)

Ako je t z t f , strujni tok e biti zaustavljen pre nego to poremeajni talas, po odbijanju od povrine
refleksije, stigne nazad do zatvaraa. U tom sluaju nastaje tzv. potpuni hidraulini udar pri kojem je
porast pritiska odreen formulom ukovskog. U suprotnom, kada je t z t f , u pitanju je nepotpuni
hidraulini udar, sa manjim porastom pritiska odreenim izrazom,
p a c0

tf
tz

t f tz .

(1.36)

Naime, kada je t z t f strujni tok nije potpuno preseen u trenutku kada se poremeajni talas vrati
nazad do prepreke, to omoguava da izvesna koliina tenosti istekne iz instalacije ime je
onemogueno stvaranje veoma velikog pritiska. Oigledno je, iz izraza (1.35) i nejednakosti t z t f ,
da e hidraulini udar biti utoliko jai ukoliko je cevovod dui a vreme zaustavljanja strujnog toka
krae.
b) Brzina irenja poremeaja
Posmatrajmo strujni tok koji ima konstantnu brzinu c0 i pritisak p0 u horizontalnoj cevi prenika D,
duine L i debljine zida c (slika 1.15). Ukoliko je posmatrani strujni tok trenutno zaustavljen na
mestu zatvaraa doi e do porasta pritiska za vrednost p poto je brzina na to mestu c = 0.
Poveanje pritiska se dalje iri brzinom prostiranja zvuka a ka povrini refleksije. Pri tome, tenost
zbog svoje stiljivosti i elastinosti cevi i dalje pritie ka zatvarau. Neka je u nekom trenutku
vremena t poremeajni talas stigao do preseka 1-1. U oblasti izmeu zatvaraa i preseka 1-1 vlada
povieni pritisak p0 p , pri emu deo pritiska p moe biti mnogo vei od poetnog pritiska p0.
Istovremeno, gustina tenosti se poveala za d , a popreni presek cevi za dA . Za vreme dt
poremeajni talas e stii do preseka 2-2 preavi put ds = a dt. Oigledno je da je za to vreme u
zapreminu tenosti izmeu preseka 1-1 i 2-2 ula dodatna masa tenosti. Ukoliko se zanemari
proizvod malih veliina d dA , kao mala veliina drugog reda, poveanje mase tenosti iznosi:

d A dA a dt Aa dt Ad dA a dt .
Pomenuto poveanje mase tenosti jednako je koliini tenosti koja je brzinom c0 ula kroz presek 22 za isto ono vreme dt za koje je poremeajni talas preao put ds izmeu preseka 1-1 i 2-2. Na
osnovu ovoga mora da postoji jednakost

Ad dA a dt c0 A dt ,
iz koje se dobija
d
dA
a c0

(1.37)

26

Slika 1.15 Brzina irenja poremeaja

U prethodnom izrazu nepoznati su odnosi u zagradi. Iz definicije koeficijenta stiljivosti

s

1 dv 1 d

,
v dp dp

i modula stiljivosti 1/ s dobija se

d dp p c0 a

(1.38)

Pretpostavljajui da su cevi tankozidne poveanje pritiska prouzrokuje napon na istezanje

p D
2 c

(1.39)

koji elstino deformie cev (poveavajui joj obim l0 D ). Po Hukovom (Hook) zakonu u
podruju malih deformacija vai relacija
E

dl0
l0

dD
,
D

(1.40)

tako da se uz korienje prethodna dva izraza izraunava odnos

dA
d D 2 / 4

A
D 2 / 4

2dD

p D
2
2

D
E
2 c E
.
(1.41)

Zamenom izraza (1.38) i (1.41) u izraz (1.37) i reavanjem po brzini a dobija se:

27
/

D
E c

(1.42)

Veliina a 0 / predstavlja brzinu zvuka, odnosno, brzinu irenja poremeaja u sluaju kada bi
prostor bio neogranien. Izraz (1.42) izveo je 1898. godine ukovski prouavajui nestacionarno
kretanje tenosti primenom diferencijalnih jednaina kretanja. Nekoliko godina kasnije Alijev je
vrei eksperimente u vodovodnim cevima od raznog materijala doao do empirijskog izraza:
a

9900
N D
48,3
c

(1.43)

gde je N konstanta za odreenu vrstu materijala cevi i iznosi:

N = 0,5 za eline vodovodne cevi,
N = 1,0 za cevi od livenog gvoa,
N = 0,5 za olovne cevi.
U tabeli 1.2 navedene su vrednosti modula stiljivosti za neke tenosti i modula elastinosti najee
korienih materijala cevi.
Tabela 1.2
Fluid

( N / m2 )

Materijal

E ( N / m2 )

Voda
Ahohol
Etar
Benzin
Petrolej
Nafta

20,6 108

elik
Liveno gvoe
Olovo
Beton
Drvo
Guma

20,6 1010

12,7 108
8,8 108
10,8 108
14,0 108
13,5 108

9,8 1010
0,5 1010
2,0 1010
1,0 1010
2060 1015

Treba napomenuti da prethodni izrazi za brzinu prostiranja poremeaja vae samo za istu tenost.
Meutim, svaka tenost sadri u sebi i izvesnu koliinu rastvorenog gasa, koja zavisi od pritiska i
temperature na kojoj se tenost nalazi. Koliina rastvorenog gasa raste sa poveanjem pritiska i
sniavanjem temperature. Svaka tenost pri odreenom pritisku istisne iz sebe sav gas. Za vodu taj
pritisak iznosi 0,24 bar. Rastvoreni gas smanjuje modul stiljivosti tenosti, ime se smanjuje brzina
prostiranja poremeajnih talasa. Na primer, zapreminska koncentracija vazduha od 1% u vodi
smanjuje brzinu a na oko 200 m/s, to predstavlja smanjenje od oko 7 puta, imajui u vidu da se
poremeajni talas u neogranienom prostoru ispunjenim vodom prostire brzinom od oko 1400 m/s.
U istom odnosu smanjuje se i intenzitet hidraulinog udara koji bi se desio u takvoj vodi. Treba rei
da voda na atmosferskom pritisku moe da rastvori i do 2% vazduha.
1.6.3 Zatita cevovoda od hidraulinog udara
Kao posledica hidraulinog udara mogu da nastanu veoma velike havarije na hidraulinim
instalacijama. To ukazuje da se zatiti cevovoda i ostalih ureaja u hidropostojenjima mora posvetiti
odgovarajua panja. Mere zatite sastoje se kako u preduzimanju svih potrebnih mera da do
hidraulinog udara ne doe, tako i u korienju odgovarajuih zatitnih ureaja. Vrsta zatitnog
ureaja kao i mesto njegovog postavljanja zavise od vrste i reima rada hidropostrojenja.
a) Postepeno zatvaranje ventila

28
Postepeno zatvaranje ventila je jedna od mera zatite cevovoda od hidrauling udara. Na razne
naine se obezbeuje to da se ventil ne moe zatvoriti trenutno. Ponekad se tei da brzine strujanja
opadaju po nekom zakonu, najee linerno, to omoguava da se i popreni presek cevovoda menja
na isti nain,

t
c c0 1 ,
tz

t
A A0 1
tz

gde je tz vreme zatvaranja ventila.

Vreme zatvaranja ventila mora biti u svakom sluaju vee od vremena faze
tz t

2L
.
a

b) Vodostan
Vodostanom se naziva rezervoar postavljen u hidrocentralama izmeu akumulacijskog jezera i
turbina, obino na mestu gde se cevovod prelama ka turbini. U periodu normalnog rada hidropostrojenja vodostan ima ulogu pijezometra. Meutim, kada doe do poremeaja u radu, odnosno
do nagle promene protoka, vodostan ima ulogu da sprei prenoenje poremeajnog talasa u dovodni
tunel, jer se o slobodnu povinu vode u njemu talas odbija i oslabljen vraa u cevovod. Istovremeno,
vodostan prima deo vode koja po inerciji struji iz akumulacijskog jezera, zbog ega nivo vode u
njemu raste. Postavljanjem vodostana skauje se duina puta koju poremeajni talas prelazi, a time i
vreme faze tf ime se omoguava sa veom verovatnoom postizanje uslova tz > tf .

Slika 1.16 Vodostan

b) Vetrenik
Za razliku od vodostana, vetrenik je zatvoren i u njemu je vazduh pod pritiskom koji je vei od
atmosferskog. Vazduh poput opruge regulie punjenje i pranjenje vetrenika vodom za vreme
hidraulinog udara. Ugrauje se kod pumpnih postrojenja i to na poetku potisnog dela cevovoda.
Vetrenik pre svega titi potisni cevovod od hidraulinog udara poto je pumpa zatiena nepovratnim
ventilom. Radi vee sigurnosti ceo sistem moe biti zatien jo i obilaznim vodom (by-pass) kroz
koji voda iz potizsnog cevovoda struji u usisni za vreme hidraulinog udara.

29

Slika 1.17 Vetrenik