jednake posledice na uspevanje voéaka u zavisnosti od klimatskih uslova, podloge, vi sic i uzrasta vosaka, ali wz vrlo retke izuzetke, ledina nepovoljno utive na uspevanje vo- Gaka, Narotito je nepovolino to Sto se trave hajbujnije razvijaju i troSe mnogo hran}j- vih materija, u'periodu kada su voekama najpotrebnije za razvijanje plodova i obrazo- Vanje cvetnih pupoljaka, Na zaledinjenom zemfjistu, w veéini slutajeva, nedostaje vla- ea za rastenje i rave i voéaka. Nedostaci ledine ispoljavaju se u slabom porastu mlada- pojavi hlorotitnog liSca, u slabom odrZavanju i losem kvalitet plodova. Ledina je naroéito nepovoljna za mlade vocke u prvih nekoliko godina poste sadenja, jer se one ne mogu razvijati i jako su krdljave, zbog Cega ovaj natin odrZavanja zemljiSta nikada ne treba koristiti u mladim zasadima. Trava na ledinj osiromasuje zemljiste u mineral nim materijama, a narogito u nitratima; otezava dubrenje i navodnjavanje; sluZi kao skroviste 2a Sirenje nekih bolesti i Stetodina i dr. Ukoliko je Klima nekog rejona aridna, utoliko je uticaj ledina na voéke ne- povoljniji. Ledina u voenjacima se moze odréavati trajno i povremeno, po celoj powrsi- iti duz redova, odnosno izmedu redova: mo2e biti prirodna ili veStacka, moze sluditi kao ispust za stoku, kao livada ili pasnjak. ODRZAVANIE ZEMLJISTA U STANJU JALOVOG UGARA OdrZavanje zemljista u stanju jalovog ugara sastoji se u redovngj obradi zem- iji8ta tako da se ne dozvoljava razvo} korova, niti se gaji neki usev. Ovakvom obra- dom obezbeduje se dovoljna rastresitost zemljista i pojatava aeracija dubljih slojeva, poboljgavaju vazdusni, vodni i toplotni rezim u zemljistu, unistavaju se korovi | trave (koji oduzimaju vodu i mineralne materije), umanjuje se opasnost od Steto€ina koje u zemlfistu prezimljavaju, stvaraju se povoljnt uslovi za razvitak i aktivnost korenovog sistema, povecava se aktivost mikroorganizama u zemiljistu i dr Jalovi ugar se odr%ava tt intenzivnim voenjacima kada se zemljiste ne koristi 2a medukulture i u rejonima gde leti nema dovolino padavina. Medutim, ovakva Obrada zemljista koje obiluje vlagom ili se redoyno navodnjava ili se nalazi u rejo- hu sa velikom koliginom vodenih taloga, moze imati nepovoljne posledice ~ poja- Eava osiramasenje zemijiSta u hranljivim sastojeima, narotito ispiranjem nitrata, pogorSava se struktura zemiljista i pojagava erozija OdrZavanje zemljista pod jalovim ugarom sastoji se iz jednog jesenjeg ili zimskog ordnja i viSe kulliviranja u toku vegetacije. Narotito su vaani vreme, na- Zin i dubina jesenjeg, odnesno zimskog oranje. Zemijiste treba orati u jesen ili pogetkom zime i ostaviti sa otvorenim bra- zdama, Ukoliko se duboko oranje izvodi rano u proleée, njegov pozitivni uticaj bi- Ge mnogo manji nego ako se to radi u jesen. Dubina oranja zavisi od zemljiSta, razvijenosti Korenovog sistema voeaka | vremena fzvodenja. Ako je korenov' sistem plitak, ako je zemljiste bilo pod ledi- hom ili ako su vegetativne podloge i zasadi gusti, dubinu treba postepeno poveca- ‘vati, Dubina oranja zavisi i od vremena njegovog izvodenja. Ako se blagovremeno ore u jesen, moze biti i dublje, nego ako se ore docnije, natotito u protege, U svakom slugaju oranje ne treba da bude dublje od 12 em. Da bi jesenje oranje bilo Sto uspe- Enije treba se pridravati sledecih naéela: svake godine menjati pravac oranja — 208jednom uzdu2, drugi put popreko, svake godine menjati dubinu oranja — jednom pli- ée, drugi put dublje, da bi se spretilo zbijanje zemljista; svake godine menjati nagin oranja — jedne godine na slog izmeda redova, druge godine na razor izmedu redova. Zimska obrada zemljista i Od proleéa, pa u toku vegetacije, abradu zemljista treba nastaviti radi uni- Stavanja korova i razbijanja pokorice (plitka povrSinska obrada na dubini od $—7 cm) i to najtesee kultivatorom, prasaéem ili drljacom, Broj kultiviranja (praSenja) zavisi od vrste zemljista, od vremenskih prilika (ki8ovito ili su8no vreme) i od toga da li postoje uslovi za razviée korova. Teska zemiljista treba kultivirati Ge8ée, a lakSa rede. Sa plitkom povrSinskom obradom zemljista treba na yreme prestati, Kako ne bi uticala na produzetak vegetacije. U nasim ekoloSkim uslovima s letnjom obra- dom treba prestati krajem avgusta ili pecetkom septembra, Odréavanje zemljista u stanju jalovog ugara primenjuje se samo na terenima koji nisu podlozni eroziji. Prema novijim prougavanjima, stalna obrada pogorsava strukturu zemljista i aktivnost mikoroflore u njemu, pa treba da bude pracena ja- im dubrenjem organskim dubrivima. PODRIVANJE ZEMLJISTA Podrivanje zemljista nije redovna mera obrade zemiljista uw voénjaku, ali moze biti vrlo korisna jer poboljSava fizitko-hemijske osobine zemlji8ta, Podriva- nje se izvodi na zbijenom i twrdam zemljistu, koje je postalo tesko propustljivo zbog navodnjavanja, pa teSko prima vodu i mineralna ddubriva, Suiting potrebe 2a podrivanjem je u tome Sto se iz povrSinskog sloja zemlji- Sta, Zbog stalne obrade i navodnjavanja vrsi dezagragacija strukturnih apregata, pa se, site Cestice zemlje spustaju u dublje slojeve i ispod obradivog sloja zbijaju, otezavaju dotok vode do dubine gde se razvija korenov sistem, Sto povlagi za s0- bom nedovoljnu aeraciju i nepravilnu ishranu voéaka. Proces degradacije zemlji- Sia, tj. njegovo stvrdnjavanje u dubljim slojevima je postepen i traje vise godina u zavisnosti od prirode zemiji8ta i njegovog odr2avanja, 209Kada se na izvesnoj dubini stvori nepropustljiv sloj, zemljiste iznad njeza brzo se zasiti vodom koja usporeno prodire u dubinu zbog ¢ega se stvaraju bare. Zemiljiste se podriva na dubinu od oko 60-70 em, pomoéu posebnih oruda, koja mogu da vuku samo jadi traktori, Podrivaci mogu biti sa stabilnim (nepokret~ nim) i pokretnim radnim telom ili sa jednim ili vise radnih tela, Vertikalni deo rad nog tela ima jaku metalnu paputu koja vr8i podrivanje i rasiresanje zemlje. Podri- vat se vue traktorom izmedu redova voéaka Podrivanje moze biti i mera pripreme zemlji8ta u cilju podizanja voénjaka, koje iz bilo kojih razloga nije bilo rigolovano. Zato Korunovié (1973) ovaj sistem obrade naziva i pedomeliorativnom obradom U miladim vognjacima zemijiste se podriva na rastojanju 1-1,5 m od vocke, ‘To sui one povrSine koje su ostale van rupa u kajima su posadene voske, pa se tako i ovo zemiljiste delimiéno rastresa, sto omoguéava Sirenje i razvijanje korenovog sistema, U starijim zasadima, ede je Zemljiste postalo tvrdo i zhijeno, podrivanje se izvodi da bi se spregilo postepeno propadanje vocaka. Ovakvom obradom zemlj 3ta vrii se istovremeno i osvezZavanje apsorpcionog dela korenovog sistema voca- xa, (presecanjem nekih Zila), No, wsvakom slugaju mora se paziti da se Zile mno- go ne povreduju, Da bi podrivanje bilo sto efikasnije i da ne bi izazvalo nezeljene posledice na yoekama treba ga obavljati postepeno (u toku éetiri godine), ‘Aka se zemljiste redovno obraduje bez dodavanja organskih dubriva, to moze nepovoljno uticati na razvoj i rodnost voeaka, jer se obradom smanjuje koli- ina organskih materija i azota u orani¢nom sloju zemljista, a neprestano zragenje intenzivira proces denitrifikacije, zatim se pogorsava struktura zemljista, jer se ispod oranice stvara zbijeni sloj koji teSko propusta vazduly, vodu i hranljive materije u 20- nu korenovog sistema (zbog toga je neaphodno podrivanje). Na obradenoj povrsini javlja se erozija i time se otkriva korenoy sistem; korenov sistem se obradom ozledu- jje i unistavaju se tanje korenove Zilice koje su najvaznije za apsorpeiju; obradena zemljista su vise izloZena temperaturnim kolebanjima, jer se brZe zagrevaju i rashla- duju pa je korenov sistem iziozen susi ili izmrzavanju. No, i pored ovih nepovoljnih posledica ovaj sistem je koristan i primenjuje se u zonama suve i tople klime. Medutim, unogenjem organskih materija smanjuje se negativno dejstvo diste obrade, jer one odrZavaju povoljnu sirukturu zemljista i poboljavaju vodni kapa- citet i koliginu humusa, Organske materije (stajnjak, slama, ili kompost) zaoravaju se u jesen svake druge, treée ili Getvrte godine, zavisno od raspolodivih koligina materija (20-30.000 Kg). U prolece zemljiste se poravna i u toku vegetacije plitko kaultivira, prema potrebi do kraja avausta. ZELENISNO DUBRENJE (POKROVNE KULTURE) U VOCNJAKU Zeleni8no dubrenje je, u stvari, gajenje biljaka (koje brzo rastu i stvaraju ve~ liku koliginu zelene mase) koje se najeesée zaoravaju kada su u punom evetanje Zelenigno dubrenje pruza visestruke koristi: regulige toplotni rezim u zemljistu umanjujuéi preterane razlike uw temperatur, (narovito zimt i u toku leta) obogacujegornji sloj zemljista organskim i mineralnim materijama; sprecava ispiranje hran- h mineralnih materija time sto ih izvlaéi iz zemlje, pa se one zaoravanjem ze- eni§a lagano yraéaju u zemljiste mineralizacijom organske mase; upija vece koli- ne vodenih taloga u toku zime i ranog prolega i time obezbeduje veée koli¢ine viage u zemijistu; ubrzava cedenje zem}jista u proleée | omoguéava raniju prolec- cbradu; zimi umanjuje opasnost od mrazeva a u proleée spregava spiranje ze- milje: spreéava jace razvijanje korova, narogito pirevine. Zelenigno dubrenje u vo- rstvu zasluzuje narogitu paznju. Ono treba da se kombinuje sa ¢istom obradom ugar) cele povrsine zemiljista i da se s njom smenjuje, otklanjajuci njene nepovolj. ne posledice Ovaj sistem odrazavanje zemljista zove se i sistem pokrovnih kultura, jer bilj- isto pokrivaju celu medurednu povrsinu zemljigta. Zelenisno dubrenje se prime- cule kada se zemljiste priprema za sadnju, u prvim godinama posle sadenja a kasni- je redovito ih perioditno, narotito na zemijitima koje su sitomaSna humasom, zbi- jena ili suvige laka (tamo gde viada oskudica u stajskom dubrivu). Na ovaj nadin se hektaru godiSnje moze dobiti 2-3 vagona zelene mase Sto odgovara koligini od 2 vagora stajnjaka, Usevi za zelenisno dubrenje treba da brz0 rastu i za kratko ‘eme obezbede 310 vise zelene mase, koja daje potrebne koligine hranljivih materi- Ja: da imaju kratak vegetacioni period; da ne iziskuju narodito plodno zemljiste; da zdrdavaju zasenjivanje i da pod datim ekaloskim uslovima dobro uspevaju, Mora se voditi raéuna o dubini zaoravanja da se Zile ne bi jaée povredivale. to zaoravanja moze se preko ovih useva preci samo tanjiracom. Za zelenisno dubrenje voéaka najpodesniji su raz, jecam i ovas koji se seju sami ili zajedno sa stotnim graskom, grahoricom ili detelinom. Ove Zitarice posle jgolovanja ili duboke obrade daju dovoljno zelene mase i na relativno slabijem zemljistu, Raz i jetam se seju u jesen kao ozimi a ovas, obitno, u proleée. Crvena detelina se more koristiti tako da se zaore druge ili treée godine. Ona je pogodna za kreéne ovate koje imaju dosta vlage. Potrebno je 15-20 kg po hektaru, Lupina (Lupinus albus) je najbolja 2a peskovita i beskretna zemljista s pro- pustljivom zdravicom, na kojima daje prinos do 75000 ka/ha, Vrlo brzo reaguje na ineralna dubriva i za br2i porast treba je dubriti fosfornim dubrivima. Osetljiva ena mraz pa je treba sejati u proleée (w marta) a samo u toplijim krajevima u je- sen, Zaorava se u cvelu ili malo zrelija (potetkom juna), Potrebno je 150-200 kg semena po hektaru, Seje se u cistoj kulturi uw martu. Odli¢na unistava korove, Obitna grahorica (Vieia sativa) yrlo dobro podnosi sve tipove zemljista, ali ¢ osetljiva na hladnocu, izmrzava na 8°C, zbog éeza je treba sejati samo u julu i avgustu, a zaoravati kasno tt jesen. | ona se zbog poleganja mora sejati u smeSi s ovsem ili ra2i (120 kg grahorice i 60 kg ovsa ili razi po hektaru). Maljava grahorica (Vicia vilosa) pogodna je 2a srednje te8ka pa i peskovita zemljista s prilignom Kolitinom kreta. Odli¢no podnosi zimske hladnoée pa se za- to move sejati ne samo u julu i avgustu, veé iu septembru i oktobru. Seje se u isto) koligini i smeSi kao i obigna grahorica. Panonska grahorica (Vicia panonika) nije probiraé zeniljista i vrlo je ot- porna prema zimskim mrazevima, zbog éega je odliéna pokrovna kultura, | ona se seje kao pretniodne dve grahorice u istaj smest i kulturi Um anStatica (Sinapis alba) seje se v titavo} kulturi potetkom avgusta ili sredinom oktobra, u koligini od 12 do 15 kg po hektaru, Zaorava se sredinom oktobra ili ako jeu doktobra posejana, onda podetkom aprila. Daje oko 30.000 kg zelene mase po hektaru Njen snazan korenoy sistem izvlati iz mrivice fosfor i kalijum, vezujuéi ih za svoj oF ganizam, koji po razlaganju ove biljke voéke mogu lako da koriste. Stotni grafak (Pisin arvense) je odlitna pokrovna biljka: daje 35.000 45.000 kg zelene mase po hektaru i brzo se razlaZe: otporan je prema mrazu, pa se moze sejati kako u julu tako i u septembru, oktobru i novembru, Posto poleze po zernlji mora da se seje usmeSi s ovsem ili razi (140 kg graska i 60 kg ovsa ili radi po hektaru). Zaorava se kad je oko 50% biljaka u evete. Heljda (Fagopirum esculentum) je takode veoma dobra pokrovna kultura jer se brz0 razlaze i ima sposobnost ds iz dubokih slojeva zemljista izvlaéi kalijum i fosfor koji su nedostupni za vocke. Zbog osetljivosti prema meazu seje se u mar- tu ili jo$ bolje u sredini leta. Dobra je i medonosna biljka, Seje se u koligini od 150 do 200 kg po hektaru, = Facelija (Phacelia tannacetifolia) u voenjacima se gaji kao medonosna biljka i pokrovna kultura za zelenigno dubrenje. Zaorava se u vreme precvetavanja. Daje od 30.000 do 40.000 kg zelene mase po hektaru, Za setvu je potrebno 14 kgfha, Pored ovih bijaka za zelenisno dubrenje koriste se jo8 i soja (Glycine hispi- da) i uljana repiea (Brasica napus oleifera), koje daju veliku koliginu zelene mase, brzo se razlazu i zemljiste dobro obezbeduju azotom. Vreme setve biljaka za zelenisno dubrenje zavisi od klimatskih ustova. Naj- vedi broj ovih biljaka seje se u prolece, sredinom leta ili u jesen, u vreme kada u zernljistu ima dovoljno vlage neophodne za Klijanje i rastenje. Vreme zaoravanja zavisi od vremena seive i duzine Vegetacionog perioda. U jesen posejane kulture zaoravaju se u prolece. Leguminoze i graminee, posejane stedinom feta ili u jesen, zaoravaju se u proleée (u maju ili junu) a krstasice pose- jane u leto zaoravaju se u jesen Da bi se zaorale, najpre se povalljaju ili isitne pomoéu tanjirate a poste zaoru plugom ili isitne rotatrezom, Sto zavisi od dubine korenovog sistema vocaka. Zelen ine biljke, koligina semena, vreme setve i zaoravanja (po F, Adamiéu, 1989) Mesec Vesta biljke Zemijiste_Klimat__Kolivina semena u kg/ha Setva_Zaoravanje Raziozimiovas slabije _hladniji 180 IX.X_V.VI Prosoiheljda —slabije—_umereno 201 180 VEIT VULiIX Lupina kiselo umereno 180 Vv Ix Sudanskatrava —slabije_umereno Vv vu Slatiea srednje _tophije VIL v Facelija srednje —toplije Vv Vii Lucerka stednje —toplije Vv = Stotni grasak ——bolje——_toplije Vill VI Grahorica bolje —_toplije vill VE Detelina najbolje _toplije IX___IXiv 212Gajenje uzrodica uw voénjaku je dopunski sistem odrzavanja zemljista, Pri- menjuje seu mladim i manjim zasadima, ako postoji veliki meduprostor, ako je zemfjiste plodno i struktumo (pod uslovom da medukulture ostavijaju vockana dosta vlage i hranljivih materija). Dok su vocke mlade postoji veliki nezasenjen prostor u voenjacima pa ga treba iskoristiti, Zato u mladim voenjacima, potev od podizanja pa sve dok se vos- ke ne razviju i stupe u period plodonosenja mogu se gajiti razne uzrodice. Pri tome je od najveceg znagaja da se izvrSi pravilan izbor usewa, koji neée Skoditi voska- ‘ma, Osnovno pitanje kod nas u vezi sa gajenjem medukultura je potrosnja vode, jer razligiti usevi tro8e nejednake koli¢ine vode za svoje uspevanije. Koliko godina ée se uzrodice uspesno gajiti u mladom zasadu, zavisi pre svega od gustine sadenja, intenziteta rastenja i pocetka pune rodnosti vocaka, Da- ije, neki usevi koji se gaje kao medukulture bolje podnose zasenjivanje pa se mogu sejati i kada su vocke porasle, dok neke ne podnose zasenjivanje, pa se mogu gajiti samo u miadim zasadima kod kojih se jo8 nije razvila kruna, Kada vocke stupe u period plodonoSenja, mora se izbegavati gajenje onih medukultura koje bi ometale redovnu zastitu protiv bolesti i stetoéina. Prema delovanju na voéke medukulture mogu biti korisne, manje korisne i skodljive. Korisne uzrodice su pre svega jednogodisnje legimunozne okopavine, kao &to su niska boranija ili pasulj, bob, gragak i soja. One poboljSavaju zemljism strukturu i poveéavaju koliginu azota u njemu. Rani krompir, tikve, krastavci. beli i erni luk, paprike, paradajz, bostan, jagode i druge biljke kao wzrodice su vrlo ce- njene ali tra%e intenzivnu obradu, redovno i obilae dubrenije. Manje korisne, podno&ljive ili malo Skodljive uzrodice su biljke za sto¢nu hranu, kao sto su grahorica i stotmi graSak u smeSi sa ovsom ili razi, lupina, rani krompir i dr. Skodljive uzrodice su visoke biljke koje oduzimaju mnogo vlage i jako za- senjuju. U vu grupu spadaju prvenstveno Zita, zatim industrijske biljke (suneo- keet, konoplja, lan}, dugovetne biljke za stoGnu hranu, a narotite lucerka, neko ja- godasto voce (malina, ribizla i ogrozd), Zita su nepovoljna zbog gustog sklopa biljaka i velikog transpiracionog koe- ficijenta, isu8uju zemlji8te u kritiGnom periodu (maj - jun), osiromasuju zemljiste u branijivim materijama. Lucerka je nepovoljna zbog toga Sto ima dubok korenoy sistem, te vise od ostalih biljaka konkuri8e ishrani yoeak ZASTIRANJE (MULCIRANJE) ZEMLIISTA Muléiranje ili zastiranje je takav nagin odraavanja zemljista kada se po tita- voj povrSini ili samo ispod krune vocaka razastiru najraznovrsnije organske mate- rije i otpaci (slama, pleva, pokoSeno seno, pokoseni Kkoroy, lisée, stragotina, sitno granje, pasuljevina, vree od bostana i tikava i dr.). Prva biolo8ka, tehni¢ka i eko- nomiska preimu¢stva multiranja zapazili su istrazivati i prakti¢ari u SAD jo8 1917. 213Oni su utvrdili da zastirka ublazuje variranje temperature zemljista (temperaturne razlike izmedu dana i noel { leta i zime) Muleéiranje je vrlo korisno na toplijim juénim polozajima i u kontinentalnim zonama, gde su temperature razlike jako visoke i gde se zemljiste zamrzava. Is- pod prostirke je zemljiste po danu hladnije a po noéi i zimi znaino toplije nego Sto je to pri ostalim sistemima odréavanja zemljista, Muléiranjem se zadréava vlaga, Prema B, Durdevicu i P. Ivovicu (1960) pokriveno zemljiste Guva u toku citavog vegetacionog perioda skoro optimalnu viagu (15,2 — 16,8%) dok obradeno tlo u istim prilikama sadr2i samo 10,2% viagy Muleiranje daje dobre rezultate prvenstveno u krajevima u Kojima godisnje padne preko 700 mm taloga. Ako se prostirka dovlaéi sa strane, onda mul¢iranje daje veoma dobre rezultate i u aridnim predelima. Postoje ti sistema multiranja: a) ledina mulé — u kojoj se cela povrsina u voénjaku zalivadi pa se onda trava kosi i razastire: b) dodatni mulé — u kojem se pokoSenoj travi dodaje raznovrsna krovina sa strane; i ¢) kombinacija muléa sa ob- tadom zemlji8ta, u Kojoj se na obradena mesta razastre razna krovina, odnosno do- daje mule Ledina mulé je najraSireniji sistem, a primenjuje se u krajevima u kojima godignje padne preko 750 mm taloga, Zemijiste se u voenjaku ne obraduje veé se Zalivadi, U jesen i s prolega se dubri minerainim NPK dubrivima. Trava se u toku vegetacije Kosi 2-3 puta i ne iznosi se iz voenjaka veé ostaje na mestu po celoj po- wiSini, Ukoliko nema dovoljno trave, onda se ona stavlja duz redova u vidu pojas va, ili se stavlja samo ispod kronji voéaka, s tim da debljina sloja trave bude n: manje 15 cm, Ovako razastrta trava ublazuje nepovoljno dejstvo ledine i spret rasGenje nove trave. Muléiranje pored pozitivnih osobina ima i nedostatke koji ograni¢avaju ma- sovnu primenu u voearstvu (zaslitka je relativno skupa za odréavanje zemljiSta i velika investicija u prvoj godini podizanja voénjaka). Zatim postoji moguénost px jave po%ara u voénjaku, u prostirel se mogu namnoziti misevi i voluharice koje tmogu priginiti veée Stete na vockama, oteZani su navoenjavanje i dubrenje, stvara- juse povolini uslovi za razvitak Stetogina, slabiji vodeni talozi ne dopiru u zemlji- Ste, pa od njilt vocke nemaju koristi Pojedine vodne vrste razliito reaguju na mul@iranje. LU naSim uslovima muléiranje se pokazalo narovito korisnim za jabuku, krusku, Sljivu, ribizlu i ja du, a slabije za breskvu i kajsiju, Zapravo breskvu i kajsiju kao i rane sorte pojedi- nih voénih vrsta nije neophodno muléirati, jer mange stradaju od suse va ZASTIRANJE ZEMLJISTA ISPOD VOCAKA FOLIAMA U postednje vreme u nekim vodarskim zemiljama, pa i u nas, koristi se erna polietilenska folija kao materijal za zastiranje zemlji8ta ispod kroSnji raznih voe- nih. vrsta, a posebno ispod bokora jagoda i Zbunova maline i cme ribizle, Obiéno se Koristi folija Sirine 220 cm, a debljine 0,06 mm, Prvo se frezerom obradi cela povrdina zemljista u yoenjaku pa se onda § obe strane svakog reda vocki zemlja poravna i onda preko nje razastre folija ispod projekcije krosnjiu Sirini od 110 om. Zatim se ivice postavljenih folija zatrpaju zemljom u plitkim brazdama dubine 10— 21415 om, da bi se uevrstile u zemlji da ih vetar ne bi pomerao, ZemljiSni prostor ne- zastrt folijom se obraduje redovno, Pokrivanje zemljiSta ovim folijama spretava se razviée korovskih biljaka i gubljenje zemljisne vlage u predelu krosnje vocaka, So se pozitivno ispoljava na Vegetativni porast i rodnost voéaka, Prema nekim istrazivanjima u krusiku starom 7 godina, primenom ovih falija obim debla kruSaka bio je veci za 28%, a prinos po stablu veei za 12,3% u odnosu na Gist obradu zemlji8ta u krusiku Korigcenje folija u nas se joS praktitno ne primenjuje za zastiranje zemljista udrvenastih voéaka, uglavnom Zbog visoke cene folije i njene ogranigene trajnosti = obino 1-2 godine umesto 34 godine. Neito je vige u primeni kod jagodastoz vota i tamo je dala zadovoljavajuce rezultate, a narotito kod zastiranja zemljista u jagodnjacima. UPOTREBA HERBICIDA ZA O. DRZAVANJE ZEMLJISTA U VOCNJAKU Korovi se najbolje suzbijaju redovnom obradom, Na ovaj na¢in korovska zelena ‘masa ostaje u zem|jistu povecavajuci koliginu humusa u zemijistu, Primenom herbicida (hemijskih sredstava) za suzbijanje korova mozemo potpuno osloboditi povrsinu: od Korova. Stalna primena herbicida na celoj povrSini moze, medutim, dovesti do poreme- Caja bioloske raynoteze zemljista. Zbog toga je poZeljng mehanitkom obradom unistiti korov u medurednom rastojanju, a u redu voéaka herbicidima. Pri odrzavanju zemiljista sve se vise koriste herbicidi, éija je primena jedno- stayna i efikasna, a ckonomski efekat vrlo dobar. U teZnji za Sto vecom produktiv- noSéu, poveéanom upotrebom minerainih dubriva koriScenjem irigacionih sistema i poboljSanjem ostalih pomotehnitkih mera, stvaraju se idealni uslovi za brzo Si- renje i razvoj najrasprostranjenije korovske flore u Vognjacima, Visestruka stetnost korova, sa jedne strane, i nedovoljno radne snage za borbu protiv njih, s druge strane, jo8 viSe sprecavaju intenziviranje proizvodnog procesa u vosarstvu, Zbog toga unistavanje korova predstavlja jednu od najyazmijih agrotehnickih mera. Su- posebnu: teSkoéu i postize se koriScenjem razligitih masina za povrSinsku obradu zemijista. Medutim, suzbi- janje korova u pantljikama izmedu voéaka u redu upotrebom oruda za obradu do- sta je tesko irskupo, au pojedinim slutajevima i praktiéno neizvodljivo. Zato seu poslednje veeme sve vega paznja poklanja iznalazenju moguenosti upotrebe hemij- skih sredstava u borbi protiv korova Primena herbicida radi uniStavanja korova moze da se obavi u fazi Klijanja i canja semena, u fazi kada se razviju nekoliko listiéa i u toku intenzivnog porasta korova. Herbicidi koji se primenjuju protiy korova u fazi Klijanja i nicanja mogu da se depomuju plitko u zemlju ili da se razbacuju po pavrsini, O herbicidima je potrebno da se zna: nadin delovanja, postojanost u zemljistu i da li se prenose kroz organe votke. Herbicidi koji se upotrebljavaju u voearstvu moraju biti apsolutno selektiv- ni, . da potpuno uniStavaju koroy a da ne ostecuju vocku, da nema reaidualnog dejsiva u zemljigtu i da je primena to lakSa, Prednost herbicida je u tome Sto ont zbijanje korova u medurednom prostoru ne predstavlja i 215ne unistavaju zalihe humusa, Sto omoguéuje zratenje zemljista i upijanje u dublje slojeve i slabijih paclavina, Zavisno od povrSine herbicidi se mogu primeniti na celoj povrSini, w traka- ma i samo na jednom mestu. U voéarstvu je najéeS¢e tretiranje herbicidima korova izmedu redova, narogito kada se sa primenom herbicida kombinuju i druge mere za meduredno uni8tavanje korova ili kada je zbog nedovoljne selektivnosti herbi- cid opasno primeniti po celoj povrsini. U zavisnosti od preparata, njegovih fizitko-hemijskih svojstva kao i ostva- renih tehnitkih resenja aplikacije, herbicidi se mogu primenjivati prskanjem, oro- Savanjem, zaprasivanjem i rasturanjem granula, Nagin upotrebe i koncentracija da- ti su u uputstvu proizvodaga herbicida DUBRENJE VOCAKA Zbog osobenosti korenovog sistema vocaka kao visegodiSujih biljaka njiho- va ishrana je znatno slozenija nego ishrana jednogodiSnjih biljaka. Dugovegnost voéaka, dubina na kojoj se razvija njihoy koren, stadijumi razviéa s nejednakim potrebama za pojedinim hranljivim elementima i mnogobrojni drugi éinioci gine da dubrenje predstavija vrlo slozen problem. lako se dubrenje primenjivalo jo8 u starom veku, nauka 0 ishrani voéaka za- snovana na naucnim osnovama, relaiivno je miada i narotito se razvila za posled- njih 50 godina. Danas dubrenje predstavija jednu od najvaznijih agrotehnigkih me- 14, koja daje osnovno obelezje savremenom voearstvu i najvige doprinosi intenziv- nosti_vocarske proizvodnje. Za svoje odrdavanje i uspevanje yoke uzimaju iz zemijista viSe hranljivih elemenata bez kojilt se ne bi mogle normalno razvijati. No, u zemljistu se najgeS¢e javlja nedostatak samo tri elementa, i to azora, fosfora, ikalijuma, rede kalcijuma i mikroelemenata (Gvoade, Mangan, Magnezijum, Bor, Cink i Molibden), Ziveéi cesto decenijama na istom zemljistu vocke za svoje rastenje i razvija- nije troe razlidite kali&ine hranljivih elemenata. Raziiéiti organi voéaka tro8e i raz ligite koligine hranljivih elemenata, Plodovi trose dosta fosfora i azota, a li8ée vise kalijuma i magnezijuma. Ali isto tako, vocke trose nejednake koli¢ine hranljivih materija, zavisno od uzrasta i razvijenosti korenovog sistema. Pravilnim dubren- jem se poboljSava struktura 2emlji8ta, od éega zavisi vodno-vazduini rezim, 2 po- Veéava se i plodnost zemfjista, Dubrenjem se reguli8u trajanje vegetacije, otpor- nost prema mrazevima, bolestima i stetocinama, zatim, kvalitet i trajnost plodova, kao i dugovetnost vocaka. Najvaznije je da se pravilnim dubrenjem prinosi znatno povecavaju i uspostavija ravnoteza izmedu bujnosti i rodnosti vocaka. S$ obzirom na ciljeve dubrenje moze da bude meliorativno (pre sadenja vo- aka), prilikom sadenja vocaka, dubrenje miadih voénjaka (do pune rodnosti) i du- brenje voenjaka u punoj rodnosti. Po vrstama dubriva mogu biti organska, mine- ralna i specificna (bakterijska). Organska ili prirodna dubriva sadrze organske materije biljnog i Zivotinj- skog porekla. U organska dubriva ubrajaju se: stajnjak, kompost, osoka, fekalije, Zivinsko dubrivo i druga dubriva nastala od raznih biljnih i Zivotinjskih otpadaka, 216Organska dubriva u koje spada i zelenisno dubrivo, imaju u izvesnim sluda- jevima veliko preimuéstyo u odnosu na mineralna, ne samo po tome Sto su potpu- na nego i zbog toga Sto zemijiste obogacuju humusnim (organskim) materijama i poboljSavaju mu strukturu a time i plodnost. Naroéito su korisna za podzolasta Zemljista, koja inate mogu dobro da se iskoriste za voéarstyo. Isto tako su neop- hodna i u suvijim predelima u kojima povrSina zemljista ostaje duze vremena slo- bodna i tada sprecavaju pogorsanje strukture, a time omoguéavaju da se adrze po- volini vodni, vazdusni i toplotni rezim zemljista Organska dubriva popravljaju zemljiSnu strukturu i sadrZe skoro sve bramlji- ve elemente (u prirodno rastvorljivom stanju) koje voeke lako asimiliraju. Ova du- briva kao proizved mikrobiologke aktivnosti sadr2e i fitohormone Koji ubrzavaju bichemijske procese i potpomazu rast i razvitak vocaka. Otuda se organska dubri- va i nazivaju potpuna ili osnovna dubriva Obmuto, mineraina dubriva se nazivaju dopunskim dubrivima, jer sadrie sa- mo odredene hranljive sastojke u jagim koncentracijama, Stajsko dubrivo je najbolje organsko dubrivo, jer sadrdi u velo pristupatnom obliku najvaznije hranijive elemente (NN, P,O. KO, i Ca). TeSka zemijista stajnjak Gini rastresitim pa ona postaju propustljiva za vodu i lakSe se Zagrevaju. § druge strane, na lakim peskovitim zemlji8tima vezuje pesak i omoguéava bolje éuvanje zembjigne viage, Stajsko dubrivo je narodito korisno ma zemiljistima koja su dugom obradom osiromagena u azotu, fosforu, kalijumu i kaleijumu Hemijski sastav stainjaka zavisi od vrste Zivotinja, nagina njihove ishrane, od prostirke koja se upotrebljava, kao i od nagina negovanja. Prema vrstama do- macih Fivotinja stajnjak moze biti: konjski, govedi, svinjski, oveiji i Zivinski i svi se razlikuju po sadr2aju hranljivih materija 1 po dejstva Konjski i oveiji stajnjak brzo se raziagu i jako zagrevaju zemljiste, jer sadr¥e veliku koliginu organskih materija, pa su pogodni za dubrenje teSkog, hlad- nog i vlaznog zemijista, Konjski stajnjak je narocite pogodan za formiranje toplil leja, Za lak¥a, toplija j rastresitija zemiljisia pogodniji su govedi i svinjski stajnjak, koji se spore razlazu ali imaju duze dejstvo. U praksi se najvise upotrebljava gove- di stajnjak koji, proseéno, sadréi 20% organskih materija, 0.45% azota, 0,25% fos- fora, 0,40% kalijuma i 0,30% kalcijuma, Zivinski stajnjak je najjate dubrivo, dej- stvuje brzo i snazno, pa se upotrebljava za najintenzivniju proizvodnju. Kompost je meSavina raznovrsnih organskih otpadaka najéesée slame, ae, strugotine i dfugih biljnih i Zivotinjskih otpadaka. Ovakvoj meSavini obieno se do- daje stajsko dubrivo, osoka, kret i neSto mineralnih dubriva. Kada se ovako pome- Sane materije dobro mineralizuju (zgore) upotrebljavaju se za dubrenje voenjaka. Njegova vrednost ponekad vrlo malo zaostaje za dobrim stajnjakom. Osoke je tetno dubrivo. To je, u stvari, mokraéa koja je prosla kroz Evrst iz- met i prostirku j obogatila se hranijivim sastojeima. Osoka sadr2i dosta azota i ki lijuma a vrlo malo fosforne kiseline i kaleijuma, pa se smatra azotnim i kalijumo- vim dubrivom, dok fosfor treba dodavati, Pre upotrebe osoka treba da prode kroz proces previranja. Da bi se osoka Sto bolje iskoristila treba graditi betonska dubri- Sta sa osotarama za skupljanje osoke. Prilikom dubrenja u osoku se dodaje voda da bi se razblafila, au predelima sa vegim vodenim talozima move se koristiti bez razblazivanja.Fekalije sadrée sve hranijive materije a najvise azota, pa su zato narotito pogodne za dubrenje mladih zasada, ili voeaka koje su iz bilo kojih razloga vege- tativno oslabile ili zakrZljale, pa im je potreban jaéi podsticaj za porast. Dubrivo od Zivine ima velika branljivu vrednost i smatra se zaginom u du- brenju vogaka, S obzirom da ovog dubriva uvek ima vrlo malo treba ga dodavati onim vockama koje zaostaju u porastu, Na manjim povrsinama moze se mesati -vodom i dubrenje kombinovati sa zalivanjem, Dubrenje oko pojedinacnih stabala Stajsko dubrivo je postalo retko i skupo, pa se nastoji da se zameni kompostom ili humificiranim organskim materijama biljnog porekla Najbolja materija koja moze da zameni stajsko dubrivo je slama. Ova vrsta vestackog stajnjaka spravija se na taj nagin Sto se na dubri8te stavija sloj slame debljine oko 0,70 — 100 em, pa se po njoj pospe odredena koligina mineralnog i stajskog dubriva i svakodnevno zaliva i gazi. Ostavi se 3-4 meseca na dubristu radi zgorevanja i nakon toga moze se upotrebiti kao stajnjak DOPUNSKO DUBRENJE MINERALNIM DUBRIVIMA UnoSenjem organskih dubriva u zem|jiste se unose i mineralne materije ali u nedovoljnim kolitinama, pa se moraju nadoknaditi dodavanjem mineralnih dubriva, Mineralna dubriva su jako koncentrovana i ako se upotrebljavaju u vecim ‘koliginama i nepravilno, kvare fizi¢ko-hemijske osobine zemljista i deluju Steno na vocke, Dobrim izborom vrste i koligine dubriva ubrzava se porast voéaka i skraéuje period mladalacke nerodnosti, kada yocke prorode odréaya se Sto duzi period rodnosti i obezbeduje da vocke obilno i redovno radaju Da bi mineraina dubriva imala punu vrednost, zemljiste weba da sadrZi izvesnu koliginu humusa, bilo po svojoj prirodi ili unetog organskim dubrivima,Efikasnost iskoriS¢avanja hranljivih materija iz mineralnih dubriva od strane votaka zavisi od niza Ginilaca, Usvajanje pojedinih elemenata je povezano reakcijom (pH) zemljista, Najpovoljnija vrednost pl za usvajanje azota i kalijuma Je iznad 6,0 a kalcijuma i magnezijuma iznad 7,0; za bor, mangan, cink i bakar (Cu) pH je izmedu 5,0 i 7,0, a za gyoade izmedu 4,0 i 6,0. Najpovoljnija reakeija zemlji8ta 2a gajenje veeine voénih vesta je izmedu 5.5 i 6,5 pri kojo} su i majvazniji elementi za ishranu vocaka lako pristupaéni. Alkalna reakcija zemljista, zbog visokog sadr?aja aktivnog kalcijuma, najée&ti je uzrok poremeéaja u ishrani zbog blokiranja mikroelemenata. Efikasnost dubrenja zavisi od hranljivog elementa koji je u minimum, $to znaéi da u dubrive treba da postojt pravilan odnos izmedu pojedinih hranljivih materija. Optimalno dubrenje azotom gini neophodnim i dub- renje kalijumom i fosforom, Poveéanje odnosa N:K izwziva nepotpuno usvajanje kalijuma i obruto, ako se poveéava koli¢ina kalijuma onda je slabije usvajanje azola, Takode se antagonistiéki ponaSaju gvo%de, mangan i eink prema magne- zijumu, fosfor prema cinku i i bor i Kalijum prema magnezijumu. Od fizitkih osobina zem|jista umnogome zavisi usvajanje hranljivih_ max terija od strane voéaka, Na lakim zemljistima mineralna dubriva se lakse ispiraju, pa je za isti efekat potrebna veéa koli¢ina dubriva nego na tezim, Na tezim zem- jistima sa dosta koloida pojedina dubriva, naroéito kalijumovo i fosforno, vezuju se u kompleks te ih vocke ne mogu iskoristiti, U suvljim i lakim zemljiStima (gde je veéa aeracija) procesi razlaganja su br2i a koren ima vecu aktivau povrsinu te je patrebno manje dubriva. Usvajanje mineralnih dubriva zavisi i od temperature zemlji8ta, Biljke najbolje koriste hranljive materije ako je temperatura zemljista izmedu 7 i 21°, Ako je temperatura ispod 7° i iznad 23°C aktivnost korena se sma- njuje, a na 32°C sasvim prestaje. U zemljistu koje je suvi8e viazno iu kome nema dovoljno kiseonika, smanjuje se aktivnost korena u koriScenju mineralnih ma- terija Od vodnog rezima zemljista zavisi rastvorljivost dubriva. U vlanoj klimi i na lakim zemljiStima ispiranjem se smanjuje efekat dubrenja. Azota dubriva su lako rastvorljiva, brzo se ispiraju i migriraju u dublje slojeve izvan domasaja kore- novog sistema. Fosforna dubriva su prakti¢no nerastvorljiva — vezuju se u povr- Sinskom sloju, dok su kalijumova lako rastvorljiva u lakim zemljistima, a slabije u teskim i zbijenim. Ispiranjem se prosetno, sa jednog hektara zemljistia gubi 25 — 35 kg azota i oko 20 kg kalijuma, Redovna obrada zemljista povecava rastvorlji- vost i usvajanje mineralnih dubriva pa ih treba dubriti manjim kolicinama nego neobradena i zaledinjena zemljiSta Bubrenje voenjaka mora se zasnivati na potrebama voéaka. Pojedine mi- neralne materije treba u obliku dubriva unositi u zemijiste samo ako se utvrdi da ih nema dovoljno pa to moze: izazvati poremecaj u raster wvitku i rodnosti voea- ka. To znaéi da zemljistu treba dodavati samo elemente koji nedostaju, i to u koli- Einama kojima se nedostatak moze nadoknaditi, u vreme kada su potrebne-i u obliku u kome ih vocke mogu koristiti, Zanemarivanje ovih principa neminovno dovodi do nepotrebnog poskupljenja proizvodnje, nepovoljnog uticaja dubriva na kvalitet i trajnost ploda, na zavrSetak vegetacije i dr. Da bi se dubrenje Sto pravilnije primenilo, potrebno je Sto potpunije pozna- vati bilans mineralnih materija u ishrani voéaka, promet mineralnih materija, nji- 219hovu koliginu u zemijistu u obliku u kojem su pristupaéni vockama, potrebe vo- gaka u pojedinim periodima razvitka i fenofazama vegetacije. Ima vie nagina utvrdivanja nedostataka nekog elementa, Ranije se smatralo dovoljnim da se hemijskom analizom otkrije nedostatak pojedinih elemenata zemljistu. Medutim, odavno se pakazalo da ovaj metod u potpunosti ne odgovara u voarstvu. Danas se smatra najsigunijom metodom za odredivanje potreba za poje- dinim hranljivim elementima ako se pedolosko-hemijske analize zemlji8ta dopune hemijskim analizama listova i drugih organa voéaka. Dubrenje vocaka na osnovu hemijske analize listova (folijama dijagnoza) narodito je rasprostranjeno u SAD, a zasniva se na odredivanju koligine hranljivih elemenata listovima i njihove kore- lacije sa ishranom vocke. edostatak azota i kalijuma, aw nekim sluéajevima i fosfora, kao i mikro- elemenata (Fe, B, Cu, Zn, Mg i Mn) moze se utvrditi prema morfoloskim pro- ‘menama na liscu, rede na plodovima, kori stabla i dr. Za praksu je od velikog znaéaja utvrdivanje nedostatka hranljivih elemenata na osnovu izgleda voeaka. Dobro hranjene vocke, u jesen, pred berbu imaju lepo razvijene plodove. dobru duzinu letorasta (najmanje 25 em), a dvogodignje gran- dice imaju dosta cvemih pupoljaka. Odstupanje od ovakvog izgleda vocaka ukazu- je na nedostatak izvesnih elemenata | tada se preporuduje dubrenie. Vocke za svoje rastenje, razvitak, obrazovanje novih organa i rodnost trose zatne kolitine mineralnih materija iz zemlji8ta. Naroéito se znatne koligine trose 2a izgradnju liséa, porast letorasta { obrazovanje pledova, Odnos izmedu rastenja drveta | potrosnje hranljivih materija razligit je 2a vosne vrste, tako da je kod jax buke srednji godi8nji prirastaj obima stabla svega 2 cm, dok kru8ka ima 3, Sijiva 3, weinja 4 em. Koliko se koji elementi koriste za ishranu zavisi od vocne vrste, rodnosti, uzrasta i dr, Ipak, mogu se utvrditi izvesne zakonitosti, tako da se najvise trosi azot (N), zatim kalijum (K), pa fosfor (P), Potrebe Voéaka u pojedinim hran|jivim elementima su razlicite i one pre svega zavise od voene viste, podloge, porasta, stepena produktivnosti, sistema gajenia i razmiaka sadenja, klimatskih prilika, nacina odrZavanja zemljista i drugih ¢inilaca, Tabuka Za svoje uspevanje zahteva veée koliéine azota i kalijuma. Prema Misigu (1994), za prinos od 40 Vha jabuka utrosi 88 kg N; 36 kg Ps i 140 kg KO, Drugini retima zasad jabuke ée za prinos od 40 tha orijentaciono potrosit! na siromasnom zemljistu koliginu biogenih elemenata (N.P,K), koja se nalazi u 420 keyha nitromonkala, 210 kg/ha superfosfata i 280 ko/ha kalijum-sulfaia. To priblizno odgovara odnosu 2,5: 1 :3,9=N : P,Os : K,0. Na plodnim zemiljistima norme dubrenja treba smanjiti, To zavisi pre svewa od koligine biogenih elemenata 1 lakopristupaénom obliku u zoni korenoveg sistema vocke i mineralizujuée spo- sobnosti zemljista Za rodna stabla jabuke potrebne su velike koligine hranljivih elemenata, a posebno azota nepostedno pre iu toku evetanja, kao i za vreme intenzivnog porasta Koraé (1987) navodi da je za dobar rod oraha (4,000 kg/ha plodova) na plodnim zemljistima potrebno svake godine da se dubrenjem unese u zemljiste po 150 kgyha N, 60 kg/ha PO. i 140 kg/ha K,O. 220Koligina potrebnih mineralnih materija zavisi od voenih yrsta, NajviSe po- trebe ima breskva, zatim jabuka, vinja, dunja, Sijiva, kruska itd, Rodnije i manje bujne sorte treba jace dabriti, narotito azotnim dubrivima. Za podloge sa jae razvijenim korenovim sistemom treba srazmerno manje dubriva, jer imaju veel kapacitet usisavanja, Mladim vocKama je potrebno srazmerno vie azotnih dubriva nego kalijumovih i fosfornih. Voeke u punom rodu treba uraynoteZeno dubriti sa NPK, a starije, iznurene vocke sa vi8e azotnih dubriva. Mlade vocke, zbog bres porasta, treba dubriti vige puta u toku vegetacije (sve do kraja juna), vodeéi raéuna da ostane dovoljno vremena za sazrevanje drveta. Rednim voékama su neophodne maksimalne koligine hraniva (narosito azotnog) u vreme evetanja i porasta, Posle zametanja pladova, jako dubrenje azotom angazuje rezerve ugljenih hidrata i be- Jangevina za novi porast na Stetu ishrane plodova i diferenciranja novih evetnih pupoljaka. Dubrenje rodnih zasada wt vi8e navrata nema opravdanja ni sa fiziolo- Skog, ni ekonomskog aspekta, sem u izuzetnim slutajevima (ako je zemljiste pes- Kovito, ili su velike padavine pa postoji moguénost ispiranja hranijivih materija). Nerodne vocke koriste srazmerno malo hranljivih materija iz zemljista, dok za voéke u punoj rodnosti treba mnogo vise hranljivih materij. Prema Stanceviéu (1987) jabuka u periodu pune rodnosti, za o¢ekivani pri- nos od 40 t/ha zahteva sledee koli¢ine osnovnih biogenih elemenata odnosno du- briva: 150 kg/ha N, ili 600 — 650 ke/ha 21% nitromonkala, 50 kg/ha P,O,, ili 200 — 250 k kgfha 18% superfosfata, i 220 ke/ha KO, ili 320 — 350 ke/ha kalijum-sulfata Odnos ovih elemenats priblizno je slededi: 3,0: 1,0: 4,4 (N:P,O¢K,0). Pored ovih elemenata jabuka u puno} rodnosti zahteva i oko 30 kevha mag- nezijum sulfata (MgO). Isti autor navodi orijentacione potrebe hranljivih elemenata i za druge voéne vrste, Tako kruska u periodu pune rodnosti za o¢ekivani prinos od 40 t/ha zahtewa: 170 kg/ha N, ili 680 — 700 kg/ha 21% nitromonkala, 40 kg/ha P,O,, ili 200 — 250 kg! ha 18% superfosfata, i 150 kg/ha KO, iti 300 — 320 kg/ha 48% kalijum-fosfata. Odnos ovih elemenata priblizno bi bio: 4.2 : 1, : 4.0 (N : PO: K,0) Takode je potrebno i oko 30 ka/ha magnezijuma. Dunji i muSmuli u periodu. pune rodnosti za prinos od 30 vha potrebne su sledede kolitine osnovnih elemenata, odnosno dubriva: 120 kg/ha N, ili 600 ka/ha 21% nitromonkala, 70 kg/ha P;O,, ili 380 — 400 ky/ha 18% superfosfata, 1 110 kg/ha KO ili 210 — 230 kg/ha 48% kalijum sulfata Odnos ovih elemenata priblizno bi bio 1,7: 1,0: 1.6(N: P,O,. K,0) Sijivi u periodu pune rodnosti, za oéekivani prinos od 25 t/ha potrebne su sledede koligine osnovmih makroelemenata, odnosno dubriva 80 kg/ha N, ili 400 kg/ha 21% nitromonkala, 60 kwha PsO,, i300 kg/ha 18% superfostata i 150 kg/ha KO, ili 300 — 320 kg/ha 48% kalijum fosfata Priblizan odnos avih elemenata bio bi: 1,4 + 1,0 2,5 {Ni P05: KO). 2aKajsija uw periodu pune rodnosti, za ofckivani prinos od 30 wha zahteva sledeée koli¢ine dubriva: 100 ke/ha N, ili 500 kg/ha 21% nitromonkala, 70 kg/ha PsOg, ili 350 kg/ha 18% superfosfata, i 120 kg/ha KO, ili 250 kg/ha 48% kalijum-sulfata. Odnos ovih clemenata priblizno bi bio 1,4: 1.0: 1,7 (N: P05: K30) Breskva 1 periodu pune rodnosti 2 prinos od 20 t/ha’ zalteva sledece orijentacione koli¢ine osnovnih biogenih elemenata, odnosno mineralnih dubriva: 140 kg/ha N, ili 650 — 700 kg/ha 21% nitromonkala, 40 kg/ha POs, i 200 - 250 keha 18% superosfata, i 170 kg/ha KO, ili 320 380 kg/ha 48% kalijum-fosfata. Priblizan odnos ovih elemenata bi bio: 3.5: 1,0: 4,5 (N P50; : K,0). TreSnja i visnja u periodu pune rodnosti, za ogekivani prinos od 20 wha, otijentaciono zahtevaju sledece koligine osnovnih elemenata, odnosno mineralnih dubriva: 110 kg/ha N, ili $00 — 520 kg/ha 21% nitromonkala, 50 ke/ha P;O,, ili 200 ~ 220 kg/ha 18% superfost 150 kg/ha P20 ili 300 — 320 kg/ha 48% kalijum-sulfata, Odnos ovih elemenata priblizno bi bio sledeci: 21,0 2 3,0 (N : P30, K,0) °° Orah a periodu pune rodnosti zahteva orijentaciono sledede koligine osnov- nih biogenih elemenata, odnosno dubriva 100 ke/ha N, ili 500 ke/ha 21% nitromonkala, 50 kg/ha PyQy ili 250—270 kevha 18% superfosfata, i 180 kg/ha KO, ili 290 — 320 ko*ha 48% kalijum-sulfata. Priblizan odnos ovih elemenata bi bio: 2.0 : 1,0:3,6 (N= P35 : Ky Leski u petiodu pune rodnosti su orijentaciono potrebne sledece kolicine makroelemenata odnosno dubriva: 60 kg/ha N, ili 300 kg/ha 21% nitromonkala, 40 ky/ha POs ili 200 ~ 220 key/ha 18% superfosfata, 120 kev/ha P,O, ili 220 - 250 kg/ha 48% kalijum-sulfata Odnos ovih elemenata priblizno bi bio sledei: 1,5 : 1,0: 3,0 (N= Py K,0) Badei u periodu pune rodnosti zahteva orijentaciono sledeée koligine os- novnih biogenih elemenata, odnosno mineralnih dubriva: 70 kgtha N, ili 320 — 350 kg/ha 21% nitromonkala, 40 kg/ha P,Og, ili 200 — 220 kg/ha 18% superfosfata, i 120 ke/ha KO, ili 220 ~ 250 kg/ha 48% kalijum-sulfata, PribliZan odnos ovih elemenata bi bio: 1,7: L, 0: 3,0 (N= P30, : KO) Jagodi prilikom sacenja za ofekivani prinos od 10.000 kg po hekiaru za tri godine potrebne su sledeée Koligine osnovnih biogenih elemenata, odnosno dubriva: 120 — 200 kg/ha N, ili 450 — 900 kg/ha 21% nitromonkala, 70-80 kg/ha POx, ili 380 - 450 kg/ha 18% superfostata, 120 — 150 kefha K,0, ili 220 — 300 kg/ha kalijum-sulfata, ili prilikom sadenja uneti u zemljisre 700 — 800 kg/ha kompleksnog mineralnog dubriva NPKEiji je odnos 10: 12 : 26., a rano u proleée sledeée tri godine dodavati po 200 kg/ha 21% nitromonkala. Malini je u periodu pune rodnosti, za prinos od 8000 kg/ha, potrebna sledeéa koligina osnovnih hranljivih elemenata ito: 70 kg/ha N, ili 350 kg/ha 21% nitromonkala, 50 kg/ha P,O,, ili 280 kg/ha 18% supertosfata, i 100 kg/ha KO, ili 200 kg/ha 48% kalijum-sulfata. Kupini u periodu pune rodnosti, a za prosetni prinos od 12.000 do 15.000 kg/ha potrebne su sledeée koligine osnovnih clemenata, odnosno dubriva- 100 = 120 kg/ha N, ili 400 — 450 kg/ha 21% nitromonkala, 70 — 80 kg/ha P,O,, ili 350 — 400 kg/ha 18% superfosfata, 120 — 140 kg/ha K,O, ili 250 — 300 kg/ha 48% kalijum-sulfata, Cina ribizia u periodu pune rodnosti, za proseéan prinos od oko 8.000 kg/ha, zahteva sledeée kolitine biogenih elemenata odnosno dubriva: 100 — 120 kg/ha N, ili 400 ~ 450 ky/ha 21% nitromonkala, 60 — 70 ky/ha P,O., ili 320 — 380 ky/ha 18% superfosfata, i 140 — 160 kg/ha KO, ili 250 — 280 kg/ha 48% kalijum-sulfata, U pogledu kaleijuma sve navedene vocne vrste su obezbedene, pa tak i fe voene vrste, Teorija o potrebi nadoknade pojedinih hranljivih materija koje biljke iznose ne odgovara savremenim shvatanjima ishrane voéaka jer ne vodi raéuna o rezervama hranljivih materija u dubljim slojevima zemljista, Odnos osnovnih hranljivih materija (NPK) koje treba da sadr2i jedno dubrivo za potrebe voéaka, prema razlititim autorima, takode je razligit. To je i razumljivo ako se zna da efekat dubrenja zavisi od vise Ginilaca (bujnost, ‘rodnost, vrsta zemljista, osobine dubriva i dr.) Odinos N : P30, : KO (u kg/ha) za dubrenje voéaka treba da bude: 70 : 20 70 za jabutasto, 85 | 20 : 80 za koSti¢avo i 80; 40 : 120 za jagodasto voée. Prema nekim ameri¢kim istrazivagima za breskvu je potrebno 75-125 kg distog azota za Tha, a za ostale koStitave i jabucaste voéne vrste manje, Ako seu voenjaku’gaje medukulture (pokrivni_usevi), onda treba (po jednom hektaru) dodati jo 10-20 kg POs. Koligina KO zavisi od apsorpeionog Kapaciteta zenuljista i treba da bude utvrdena za svaki posebni slucaj Potrosnja hranljivih materija nekih vocaka Vea Koligina potrovenih hranljivin materja w kg/ha wocaka N K,0 Cad MgO. Jabuka 6.68 734 301 Kruska 3.36 435 1,23 Shiva 339 471 37 Breskva 339 1296 399 Dunja 3,16 738 216 Jagoda 15,60 a 1,68 Pored biogenih makrolemenata vocke za svoje razviée, redovan kvalitetan i obilan rod zahtevaju u svojoj ishrani i biogene mikroelemente (Fe, B, Mn, Zn, Cn, 223i Mo), Ovi elementi deluju kao regulatori u procesima razmene materija i protica- nja energije. ako vocke ove elemente troSe u veoma malim kolitinama nisu retki sluvajevi nedostatka tih elemenata usled tega mogu nastati slabiji ili jadi pore- meéaji odnosno fizioloske bolesti, U voéarskoj oglednoj stanici u Njujorku utvrdeno je da jabuénjak sa prinasom od 10.000 kg/ha iz zemljista iznese 7,5 kg gvoada, 2,2 kg mangana, 2,5 bora, 1,5 bakra i 1,0 kg cinka. Mikro dubriva sadr2e mikroelemente u prigodnom obliku i koncentraciji i koriste se za otklanjanje nedostatka pojedinih mikroelemenata u ishrani vocaka. Prema sadréaju osnovnog mikroelementa ova dubriva se dele na: cinkova, borna, manganova, bakarna, gvo2deva i molibdenova. U slucaju pojave simptoma nedostatka mikroelemenata, treba preduzeti sle~ deée mere. — Ako nedostaje mangan, potrebno je u jesen ili rano u prolece dubriti sa MnS0O, na taj naéin Sto se rastura po povrsini iSpod krune vocke, Medutim, da bi se otklonio nedostatak mangana, bolje je prskati voéke sa 23% rastvorom man- gan-sulfata (MnSO,) u toku vegetacije, i to 15 dana posle punog cvetanja i u toku juna meseca. = Ako nedostaje bor (B), treba na kiselim zemljitima rasturiti krajem zime 30-60 kg/ha boraksa (Na,B, O; +10 HO), Boraks i borna kiselina mogu biti i toksigni ako ih w vecoj meri ima u zemljistu, zato treba biti oprezan pri upotrebi ovih dubriva, Ako se upotrebljava borna kiselina, onda doza treba da se smanji za 2/3, Primena bornih dubriva preko zemljista ne daje uvek zadovoljavajuce rezultate, Bolja efikasnost se postiZe prskanjem rastvorljivim bornim jedinjenjima (u koncentraciji od 0,2-0,25%) i to dva puta (prvo, rano u proleée pred otvaranje pupoljaka, a drugo polovinom juna). — U sluéaju nedostatka gvozda (Fe) koriste se fizioloski kisela dubriva i unosenje organske materije u zemljiste, Nedostatak gvozda uspesno se otklanja dodavanjem zemfjistu 30-50 kg/ha zelene galice (FeSO,), ili prskanjem listova (folijarno) tvorenim organskim solima gvo2zda (0,5 ~ 1%) kao Sto su helati, EDTA (etilendamin tetra acetat), a u nov je vreme, na jako kregnim zemlji- Stima sve se vise primenuje i daje dobre uspehe NaFeDTA (natrijum-gvozdeetilen- diamin tetra acetata). —U slucaju nedostatka cinka (Zn), vocke treba prskati pre kretanja vege~ tacije sa 3-5% cink sulfata, ili poste evetanja sa 0,70-1,5%. — Da bi se uklonio nedostatak magnesijuma (Ma), bolje je prskati 12% rastvorom magnezijum sulfata (MgSO,) u toku vegetacije, jer magnezijum-oksid sporo deluje. Koligina i vrsta dubriva odreduju se na osnovu fizi¢kih i hemijskih analiza zemljista, hemijske analize lista i na osnovu vizeulne ocene ishranjenosti vocaka. Hemijske analize zemljista daju podatke o plodnosti a ne i o stanju bioloskih i hemijskih procesa u zemljiStu, One takode, ne daju podatke o dinamici asimi- lativa u toku godine, tj, sigurne podatke o njihovom prisustvu u vreme najvedih potreba voéaka. Na rezultate ovih analiza ne sme se u potpunosti osloniti, zato Sto treba da postaje optimalni uslovi i odredeni odnosi elemenata, da bi vocke mogle da iskoriste bogatstvo hran|jivih elemenata koji se nalaze u zemljistu. Kao korisna 224dopuna tim podacima slu?i folijara dijagnoza (hemijska analiza li8éa), koja pokazuje dejstvo dubrenja uw raznim zemljisnim uslovima, Folijarna dijagnoza polazi od pretpostavke da je lise voeaka centar za obavljanje svih biohemijskih procesa i da se stoga u njemu moraju nalaziti osnovni hranljivi elementi u taéno odredenoj srazmeri, koji uslovljavaju najpovoljniji porast i rodnost yosaka, Ona takode pokazuje intenzitet i kvalitet ishrane, eventualna antagonisti¢ka dejstva i manjak mikroelemenata. Priemena obe metode, uz poznavanje fizitkih osobina zemijista i klimatskih prilika, moZe dati pribliznu orijentaciju za odredivanje norme dubrenja. Postoji i vizuelna metoda utvrdivanja potrebe voéaka za hranlji- vim elementima. Ova metoda se-zasniva na pojavi simptoma nedostatka biogenog elementa u liSéu, mladarima ili u plodovima voeaka, Simptomi nekog elementa najéeSée se manifestuju u vidu hloroze, oZegotina liSéa, nekrotiénih pega, pojave sitnog li$éa, nenormalno razviée plodova i dr. Za dubrenje voéaka koriste se sinteti¢ka mineralna dubriva na bazi N,P i K. Za voéarstvo su najbolja azotna dubriva nitro-amonijagnog oblika (50 : 50), od fosfornih najéeSce se koristi superfosfat, a kalijumovih kalijum-sulfat, jer su neke voéne vrste osetljive na hor. Radi obezbedenja najpovoljnije reakcije zemijista (pH=6), treba upotrebljavati na kiselim zemljigtima alkalna dubriva i obmnuto, na alkalnim kisela dubriva. Za vrednost pH od 5,0- treba davati kalcijum-amo- nijum-nitrat i tomasove brasno; za pH 5,5~6,0 kaleijum, amonijum-nitrat, kalijum- sulfat i hiperfosfat; za pH 60-65 amonijum-nitrat i kalijum-sulfat, a za pH 6, 7,3 amonijum-sulfat i kalijumsulfat, Vreme rasturanja dubriva zavisi od njegove rastvorljivosti. Azotna dubriva su lako rastvorljiva i daju se u prolece, da bi dospela u zonu karena i bila isko= riSéena za vreme evetanja, Nitratno-amonijaéni oblici deluju i za vreme cvetanja i u vreme intenzivnog porasta (amonijacni oblik). Fosforna i kalijumova dubriva su teze rastvorljiva, pa se za dubrenje Koriste u jesen. Mineralna dubriva koja su granulifana ili w prahu (u évrstom obliku) rastvaraju se (ruéno ili maSinama) u zasadu i zaoravaju, Fosforna i kalijumova dubriva zaoravaju se dublje, jer, kako smo rekli, ona se slabije rastvaraju i sporije prodiru prema zoni korenovog sistema, Nasuprot tome, azotna se zaoravaju sasvim plitko. U plantaznim zasadima sa gustom sadnjom dubriva se rasturaju po celoj povrdini, Pri navodnjavanju. se mogu dodavati w vodu i uz primenu posebnih uredaja za dozianje. U godinama obilne rodnosti i su8e, voske se mogu dubriti prskanjem listasposebnim preparatima na bazi ureje. MIKROBIOLOSKO (BAKTERIOLOSKO) DUBRENJE VOCAKA Istrazivanjem se doslo do saznanja da neke bakterije svojom aktivnoséu u zoni korena smanjuju koncentraciju COs koju luéi koren i koja bi u vedim koncentracijama mogla izazivati uguSivanje korena (asfiksiju). Zato se u novije vreme proizvode specifiéna bakterijska dubriva u vidu razliditih preparata koji predstavljaju diste kulture odredenih bakterija. Medutim, u voéarskoj praksi se joS ne raspolaze dowoljnim iskustvom za primenu ovih dubriva. Radi boljeg primanja 295sadnica, njihov Koren se potapa 1-2 casa w suspenziju odredenog bakterijskog du- briva a posadene sadnice zalivaju rastvorom smeSe Zivinskog i bakterijskog dub- riva, Od bakterijskih dubriva najveéi zna¢aj imaju nitrogen (azotobakterin) koji snabdeva vocke azotom, a sastoji se od kvr2icnilt bakterija odredenih vrsta legu- minoza, Ove bakterije su i azotofiksatori koji poboljSavaju ishranu voéaka. Fostobakterin poboljSava snabdevanje vocaka fosfornim hranivima a sastoji se od bakterija koje onganska jedinjenja fostora transformisu u mineraina, dostup- na voékama za ishranu Humiformin se sastoji od raznih bakterija koje humus pretvaraju u mineral- ne materije, pogodne za ishranu biljaka Mikrobioloska dubriva u stvari predstavljaju preparate u kojima se nalaze iste kulture odredenih bakterija. Njihov uticaj na vocke se ogleda u lakSem i br- em aktiviranju i apsorbovanju odredenih biogenih elemenata iz zemljista. Oni sluze kao dopunska dubriva i upotrebljavaju se sama ili u kombinaciji s organskim i mineralnim dubrivima NAVODNJAVANJE Kao Sto smo i ranije isticali, jedan od predusloya za normalno rastenje i obilno i redovno radanje je dovoljna koligina vode u zemljistu. Koligina vode koju razni delovi i tkiva voéaka primaju, troSe i sadrZe, dosta je velika i nejednaka: listovima i grangicama ima 50-75%, vode, u korenu 60-85% a u nekim plo- dovima preko 85%, Medutim, voda je biljkama potrebna ne samo za Zivot nego se njome prenose, u obliku blagih rastvora, mineralne i organske materije iz zemljista i lista u druge organe, pa je vockama potrebno znatno vise vode. Kako se najvece koligine vode iz biljke gube transpiracijom, kroz: tkiva mora proci mnogostruko vi8e vode nego Sto je sadr2e pojedini organi vocke. Transpiracioni koeficijent voéaka (koligina vode koja treba da prode kroz tkiva voéke da bi se izgradila jedinica suve materije) zavisi od vocne yrste, sorte, osobina kérena, gustine zasada, wzrasta, rodnosti, viaznosti zemljista, koncentra- cije mineralnih materija u zemljistu, toplote i drugih Ginilaca, Sorte ¢iji plodovi ranije sazrevaju imaju manju potrebu za vodom, i obmuto, tako da treSnja ima najskromnije potrebe, dok jabuke koje se beru u jesen imaju najveée potrebe za vodom, Voéke sa plitkim korenovim sistemom imaju veéu po- trebu za Yodom nego one tije se 2ile razvijaju dublje, Sve vocke okalemijene na vegatitivnim podlogama imaju pli¢i korenov sistem, zbog Cega int treba i vise vode Pored terasiranja, duboke obrade, humifikacije, zastiranja, kao i drugi mera koje doprinose oguvanju viage u zemljistu, uw yo¢arstvu sc vrlo éesto ukazuje potreba za navodnjavanjem u rejonima gde je koliGina vodenih taloga pedovoljna, ili gde su padavine neravnomemo rasporedene u toku vegetacionog perioda. Kod nas vacke gotovo redovno trpe oskudiew vlage. Pre svega, nedostaju yodeni talozi (trebalo bi najmanje 600-800 mm pri dobroj agrotehnici), Narotito je nepovoljno Sto vlaga nedostaje u prvoj polovini leta, kada je vockama najvise potrebna. Zato je navodijavanje vocaka posebno znaéajno, jer je to nesumnjivo najbolji nagin borbe protiv suse, iako je najskuplji. 226U umereno atidnim ili semihumidnim rejonima navodnjavanje je upravo neophodno za intenzivnu vogarsku proizvodnju, Kod nas se voénjaci od davnina navodnjavaju u jednom delu Metohije, a u poslednje vreme i u ostalim vocarskim rejonima Nedovoljna vlaznost u zemljistu izaziva ote2ano funkcionisanje pojedinih oraana voéaka (narodito listova, slab porast letorasta, nedoyoljno diferenciranje eveinih pupoljaka, preterano otpadanje zametnutih plodova, losiji kvalitet plodova Koji se odrZe i slabljenje vitalnosti voeaka (bog Gega vise stradaju od mrazeva, halesti i Stetozina), Navodnjavanjem se obezbeduje optimalna viaznost zemijista a to omoguéava dobar porast vogaka, obilmu { redovau rodnost, ofpornost prema ne- povoljnim éiniocima sredine i dr. No, i suviSno i nepravilno navodajavanje, moze hepovoljnije da deluje nego nedostatak yode, jer usted. preterane viage dolazi do tigusivanja Zila (asfiksije) u anaerobnim uslovimna zemljista. Najée8ce posledice preteranag navodnjavanja su bujan porast vegetativnih organa i umanjena rodnost, Gocniji zavrSetak vegetacije i veéa osetljivost vocke prema mrazu, lo8iji kvalitet plodova (koji imaju manju trajnost) itd. U nasim izrazito votarskim predelima oseéa se nedostatak vlage u vreme najjace fizioloske aktivnosti, kada je yockama najpotrebnija. U toku vegetacije. kada su i temperature povisene, gubi se dosta vlage, ai raspoloziva u zembjistu ne Koristi se u dovoljnoj meri, Smatra se da jedno potpuno razvijeno tridesetogodisnje drvo jabuke apsorbuje samo 12% vodenih taloga u juny, julu i avgustu, Zbog toga, jako vocke izvlage znatne koligine viage iz dubljih slojeva, ipak su u mnogo sluvajeva kod nas gotovo redovno izlozene susi Regeno j¢ da su potrebne koliine vodenih taloga nejednake 2a ruzne viste sorte i rejone. U rejonima gde je temperatura visa i vazduh suvlji, potrebne su veée koligine vodenih taloga, Odnos izmedu temperature i viaznosti i njegov uticaj na uspevanje voéaka najbalje se moze videti iz sledeceg primer (po Kemmeru, 1938) Sred.temperaturg u °C Godisnja Koligina vodenih taloga w mm potrebna za Maj septembar u °C jabuke Kruse breskvu 14 340 300 15 620 570 440 16 700 640 500 Ww 780 710 560 a8 TI Prema iznetim podacima, jasno se vidi da optimalnu vlaznost, odnosno na- vodnjavanje voéaka ne treba odredivati Sablonski ili po nekoj analogiji vee voeka~ ma treba pruditi onoliko vode koliko im sivamo nedostaje, narogito vodeei ratuna co vesti i kretanju temperature. Navodnfavanje voéaka je velo kompleksna agrotehni¢ka mera pa se morajut pomavati sve osobine zemlji8ta koje treba navodnjavati. Zemljiste koje je glinovi to i tesko treba slabije navodnjavati, jer postoji moguénost zabarivanja | uguSiva- hija Zila, Zemljista koja su laka i propustjiva, treba jage navodnjavati, zato Sto vo~ Ga brzo ponire u dubinu. Brzim prodiranjem voda odnosi hranljive materije i ispira u dublje slojeve.4 aN im a5 3 os wo 3S Shematski prikaz brzine prodiranja vode navodnjavanjem (po Kremer); levo, 1 lakoprapustljivom zemljistu — desi, u teskom ilovacastom zemljista Danas postoje posebni aparati koji mere breinu proditanja-vode u zemljiste, iz ega se izvode zakljuéci kakvim tempom treba pustati vodu u voenjak. Prema Niketiéu i Gavrilovicu (1958), po Kremeru, brzina prodiranja vode je sledeca: 30 ~ 50 cm na sat na velo propustijivim zemljistima 15 ~ 30 cm na sat na zem|jistima sa dobrom strukturom 3— 10cm na sat na ilovacastim zemljistima Za navodnjavanje su najpogodnija ona zemljiste u kojima voda ponire brainom 15 — 25 cm na sat. Beskorisno je navodnjavanje zemijista u kojem voda ponire bre od 50 cm i manje od 5 cmna sat Strmo zemljiste, izlozeno eroziji, teze se navednjava, narodito ako je lako i propustijivo za vod Sva zemijista podjednako ne zadréavaju yodu. Koloidna zemljista ilovaée zadrzavaju viSe vode nego laka, peskovita zemljista, Posto se voda ocedi, ilovata zadrzi 15 — 20% a peskusa 5 — 10%. Prema tome, vocke ¢e imati nejednake kolitine vode za svoje potrebe, zavisna od tipa zemljista, Prema Rebouru (1961), pojedina zemljista sadrée sledece koliine vode po jednom hekraru: Dubina u mewina emijsta im 125m 130m Im Lako 300 m* 625 m? 750 m* 1000 m* Sredinje tesko 700 m3 870 mt 1.050 m? 1400 m> Tesko 900 m* 1125 m* 1.350 mt = Smatra se da prilikom navodnjavanja voéaka teza zemljista treba navlaziti do 90 cm a laka 1,80 cm. 28VREME I ROKOVI NAVODNJAVANJA Efikasnost navodnjavanja u velikoj meri zavisi od vremena kada se izvodi. Za odredivanje vremena navodnjavanja narocito je zna¢ajno poznavanje tzv. kri titnog perioda, Poznato je da potreba voeke za vodom zavisi od njenog fizioloskog. stanja, odnosno od fenofaze u kojoj se nalazi U nekim fenofazama nedostatak vode izaziva te2e postedice nego kada bi se javio u nekoj drugoj fazi. Taj kritigni period (fenofaza) predstavlja najpogodniji ‘momenat za navodnjavanje. Za nase uslove kao kritiéne faze vegetacije smatraju se: 1, 12 14 dana posle preevetavanja 2. poste junskog "opadanja plodova", 3. 15 — 20 dana pre nastupanja botanitke zrelosti pre prestanka rastenja. periodima voéke su osetljive na nedostatak vode vi8e nego w nekim drugim fazama, pa je navodnjavanje utoliko znagajnije. Prvo i poslednje navodnjavanje, najéesce nisu ni potrebni. Li nasim uslovi- ma narogito su znaéajna letnja navodnjavanja, Prvim navodnjavanjem spretava se otpadanje zameinutilt plodova koje bi moglo biti prouzrokovano nedostatkom vla- ge. Letnje navodnjavanje mora da se podudara s vremenom najintenzivnijeg po- asta letorasta, Navodnjavanja krajem leta i potetkom jeseni treba izbegavati, jer bi se nepovoljno odrazilo na kvalitet i trajnost plodova, kao i na vreme zavrseika vegetacije i otporost prema mrazevima. Vreme navodnjavanja moze se odrediti na osnovu vlaznosti zemljista, koja se utvrduje pomocu tenziometra, ili na osnovu odnosa izmedu potencijalne vode i sivame vla2nosti, Najpre treba odrediti koli8inu retencione vode, Kada se od te kolitine oduzme mrtva yoda, ostaje korisna voda, koju koren vocke moze da koristi. Korisna voda bi se, prema tome, mogla izraziti formulom Ky = Uky—(Vo+ Vi+ Vp + Mv) gde je Kv —korisna voda; Ukv — ukupna koligina vode; Vo — voda oticanja; Vi- voda isparavanja; Vp — voda poniranja i Mv - mrtva voda, Stanje viaznosti, a time i potreba za navodnjavanjem, moze se odrediti na osnovu hidrometriékog koeficijenta, koji predstavlja odnos izmedu_kolitine vodenih taloga, i srednje temperature letnjih meseci (jun, jul t avgust). Tako dobijen broj deli se sa 10 i dobija pokazatelj manji ili veci od jedinice, koji izrazavayrelativan koliginu viaznosti datog mesta, Ako je hidrotehnigki koe- ficijent 1,1, onda voéke u toj zoni imaju dovoljno viage i mogu se gajiti bez na- vodnjavanja, Ako je taj koeficijent 1.4, onda su ti rejoni u domenu dovoljne i pre- komeme viaZnosti. U krajevima sa jagim i trajnim sugama hidrotehnitki koefici- Jent je manji od 0,5. Nekada se vreme zalivanja prilagodavalo bioloskim osobenostima voéaka, a danas se odreduje uglavnom prema vlaznosti zemlji8ta u zoni korenovog sistema, Smatra se da navodnjavanje treba poéeti onda kada se u dubini prostiranja koreno- vog sistema vlaznost zemljista snizi blizu donje granice, kapaciteta lako pristu- pagne vode, to jest do dopustene minimalne viagnosti. Tu granicu u normalnim zemijiStima Cini viaZnost koja iznosi 65% od kapaciteta yode pristupatne voékama u rizosferi, Rokovi ili tumnusi zalivanja zavise od dubine rizosfere koja je ne- 239jednaka za razlitite voene wrste, sorte i podlage. Dalje, rokovi navodnjavanja zavise ‘osim od kapaciteta pristupagne vode u rizosteri, od evapotranspiracije i padavina. Rok zalivanja (d) moze se priblizno odrediti, tako da se koli¢ina lako pristupagne vodle (u mm) iznad granice dopustene viadnosti (Wz) w rizosferi podeli sa prosetnom koli¢inom yode koja se dnevno potrosi za evapotranspiraciju (1), po formuli acija (Npr. ako je dopustena minimaina vlaznost Wr = 60 mm, evapotransp 1=4 mm, tada je d= 60 : 4 = 15, dan). Pri ovakvom odredivanju padavine se ne uzimaju u obzir Rokovi i norme navodnjavanja odreduju se obi¢no na esnovu dopustene mninimalne vlaanosti u rizosferi, zato Sto u dopunskom navodnjavanju i padavine utigu na vlazenje zem|ji8ta. Pravilno odredivanje normi i rokova navodnjavanja u skladu sa yo¢nom vestom, zemljistem, hidroloskim i meteoroloskim uslovima veoma je znacajno za ekonomitno iskoriseavanje vode i poveéanje zemljisne plodnosti i prinosa. NORME NAVODNJAVANJA I ZALIVANJA Koli¢ina vode koja nedostaje za evapotranspiraciju, i koju u toku vegetaci- onog perioda treba vockama nadoKnaditi nayodnjavanjem, naziva se rormom na- vodnjavanja, a koliéina. vode (u m'/ha), koja Gini deo norme navodnjavanja po- trebna da se rizosfemi sloj zemljista navlazi do granice kapilarmog kapaciteta vt od- redenom vremenu, jednim zalivanjem do predvidene dubine, naziva se lormom zalivanja Da bi smo razumeli izraze norma navodnjavanja i zalivanje, neophodno je da objasnimo izraze evapotranspiracija i potencijalna evapotranspiracija Evapotranspiracija je ukupna koligina vode koja se potrosi za transpiraciju i nia isparavanje nepostedio iz zemljista i sa spaljnih povrsina okvagenih vocaka. Na ovu potrosnju utige vise Cinilaca, kao Sto su osobenost vosne vrste, toplota, vlagnost vazduha, reakeija zemiljisnog rastvora i Koncentracija soli w zemlji8nom astvoru, Na evapotranspiraciju utitu, dakle, rwzni promenljivi inioci, te se i njezina veligina menja u prirodnim uslovima gajenja vocaka. Zbog toga se pri navodnjavanju obigno odreduje veli¢ina tzv. potencijalne evapotranspiracije, 4. ona veligina koja se manje menja na navodnjavanom zemljistu. Evapotranspiracija i potencijalna evapotranspiracija odreduju se izometrijskim ogledima na eksperi- mentalnim poljima i na druge navine. Potencijalna evapotranspiracija je osnova po kojoj se oreduje koligina vode potrebna za navodnjavanje. U uslovima kontinen- talne klime, orijentaciono, evapotranspiracija iznosi 1,8 m'yha na dan za svaki ste- pen stednje dnevne temperature, Tako, na primer, ako yegetacioni period neke kulture traje 150 dana, a srednja dnevna temperatura iznosi 18°C, potencijalna evapotranspiracija za tu kulturw bila bi 150 x 18 x 1,8 = 4860 mYha ili 486 mm. Norma navodnjavanja se moze matematicki definisati izrazom: M=E-10 MA ~(Ws~ Vkz)— Wkgde je: 'M = neto norma navednjavanja u m/ha: E — veligina evapotranspitacije u sha; A — koligina padavina u mm u toku vegetacionog perioda; M— koeficijent iskoriséavanja padayina (njegova se vrednost krece od 0,4 — 0,9); Ws — koligina vode u zemljiSiu na pogetku vegetacionog perioda; Vkz — koligina vode u zemijistu na kraju vegetacionog perioda; Wk — koligina kapilarne vode u m'/ha Koja dospeva U rizosfemni sloj zem)jista kapliranim penjanjem iz podzemne vode. Norma navodnjavanja esto se izraéunava u mYha, ali se po potredi moze igraéunati i u milimetrima, S obzirom da je norma navodnjavanja velika, $to zavisi od klimatskih prilika, ona se ne moze primeniti odjednom za viazenje zemljista, veé se uzima po potrebi u odredenim vremenskim razmacima u toku vegetacije Zbir svih normi zalivanja u toku celog vegetacionog perioda predstavlja normu navodnjavanja, Veligina norme zalivanja odreduje se po obrascu: m= 100) he dy (Wok — Wz) ako je viaznost zem|jista izrazena u teZinskim procentima, ili m= 100- h- (Wok — V: ako je vla?nost izragena u zapreminskim procentima, gde je: m — neto norma zalivanja um¥/ha; h — debljina zemljiSnog sloja koji treba da se navlazi, u my; d, — zapreminska tezina w y/em+; Wok — vlaZnost opneno kapilarnog kapaciteta zemfjista u tezinskim procentima i Wz — predzalivna viaénost zemljista u tezinskim procentima, KVALITET VODE ZA NAVODNJAVANJE Kvalitet vode za navodnjavanje utige na fizi¢ko-hemijske osobine zemljista, kao i na porast i razvitak voéaka, Za ocenu kvitliteta te vode uzimaju se u obzir temperatura, sastay i koligina rastvorljivih soli, a kod povrsinskih voda jo8 i fizi- tke primese (nanos). Temperatura vode za navodnjavanje treba da je priblizno jed- naka temperaturi zemljista u rizosteri korenovog sistema, tj. voda treba da zagreva hladno zemiljigte i da gn hladi kada je ono suyise zagrejano, tako da odrZava, po moguénosti, §to optimalniju temperatura za razvoj korenovog sistema, Prema sastavu i koligini rastvorljivih soli, voda za navodnjavanje moze da bude razlicita, Najvazniji joni rastverenih soli su kaljoni natrijuma, kaleijuma i magnezijuma, kao i hloridi, bikarboni i sulfatni anjoni, Veliki sadr2aj natrijumovog jona ui vodi za navodnjavanje nepozeljan je, jer natrijum povecava alkalnost zemijista i kvari njegove fizi¢ke i hemijske osobine a suviSak hloridnog i sulfatnog jona moze da prouzrokuje oZegotine na liScu i izazove defolijaciju voeaka, Prisustvo bora, moze takode, biti toksigno za vocke. Veliki sadréaj rastvorljivih soli poveéava koncentraciju zemlji8nog rastvora i osmotski pritisak, Sto smanjuje pristupagnost za voeke vode i u njoj rastvorenih hranijivih materija, pa se takva zemjista zasoljawaju. Kvalitet vode prema sadr2aju rastvorljivih soli utveduje se hemijskom ana- lizom (utvrduje se ukupan sadr2aj rastvor|jivih soli, te sadr2aj natrijuma i bora) U poslednje vreme, umesto ukupnog sadréaja rastvorenih soli, za procen{i- vanje kvaliteta vode za navodnjavanje odreduje se veligina elektrigne provodlji- 31vosti (EC); njome se odreduje klasa upotrebljivosti prema standardu u sledeéoj tablici, Standardi vode za navodnjavanje FTektriona Ukupan sadray Na jona u% - Si provodljivest EC rastvorljivih soli u od ukupnog sadrzaja Reaeeal bale a “ 10° na 25 gilitar rastvorliivih soli SE 1 0— 1000 0-07 60 0,0 - 05, z 1000 — 3000 07-20 60-75 05-20 3 300. 2 75 20 U prvu Klasu spadaju vode dobrog kvaliteta pogodne za navodnjavanje vo- aka i drugih biljaka skoro u svim prilikama; u drugoj klasi su vode dobrog do lo- eg kvaliteta, pa se zato ne mogu upotrebiti pri gajenju biljaka osetljivih na soli: u tregoj klasi su vode lo8eg i najloSijeg kvaliteta, nepogodne za navodnjavanje bilo kojil biljaka Kvalitet povsinske vode 2a navodnjavanje zavisi jo8 i od koliéine nanosa (mulja) koji se nalazi u njoj. Cestice mulja, krupnije od 0,2mm, sadr2e malo hran~ Ijivih materija za voeke, a lako se taloze, pa se kanali za navodnjavanje moraju po- yremeno cistiti, Stoga se vods koja donosi velike koligine takvog mulja u kanale he moze smatrati dobrom za navodnjavanje. Ostale Irakeije Gestica, manje od 0,2 inm koje dospevaju na nayodnjavana zemljiSta, takode se, pri odredivanju kvalite- ta vode, uzimaju u obzir prema njihovom fertilizacionom uticaju na promene me- hani&kog sastava zemljista NACINI NAVODNJAVANJA VOCAKA Voenjak se moze navodnjavati povrSinski, oro’avanjem, podzemmo, i u po- slednje vreme, sve vise kapanjem, PovrSinsko nayodnjavanje moze da bude razlivanje vode po celoj povrSini, plavljenje ili u brazdice du% redova voéaka, Plavi se cela povrSina kada ima do- voljno vode za navodnjavanje i kada je podesan nagib povrsine voenjaka, Ovo je nastariji ali i najprimitivniji natin koji ima nedostataka (neravnomemo vlazenje zemiljiSta, opasnost od preieranog viaZenja, potrebno je mnogo vode za kvasenje pliéeg sloja oranice i dr.). Plavi se tako Sto se odredena koligina vode iz stalnih razvodnih Kanala puSta na odredene povrsing, tako da slaj vode lezi na povrsini i infiltrira se u dubinu, Pad zemljista za ovakvo zalivanje treba da je manji od 2%. Pored ovih nedostataka i mana, ovaj natin navodnjavanja ima veliku proizvodnost rada, jer je protok vode, koja se upusta na povrsinu znatan i iznosi oko 20 lisek pa se ne moraju praviti brazdice, Navodnjavanje po brazdicama je najbolji nagin povrSinskog navodnjavanja voenjaka, Odlikuje se ekonomignim trosenjen vode, raspored vode je ravnomemi- ji, izbegava se obrazovanje pokorice; pravijenje brazdica moze se izvoditi mehani- zovano pa se mo%e poveéati | produktivnost rada, F ovaj nagin navodnjavanja ima nedostataka (ne moze se primeniti na strmim terenima, voda se dovoljno ne razliva u horizontalnom pravews; za pravljenje i zatrpavanje brazdica treba dosta radnesage, ofe%ana je obrada zemljista i de.) Zalivanje iz brazda izvodi se tako- sto se u obradenom medurednom prostoru naprave 2 — 3 (ili vise, zavisno od medurednog rastojanja) manjih brazdica, U ove brazdice se upusta odredena koligina vode koja se zatim infiltrira kroz dno i strane zalivenih brazdica. Ovakvo navodnjavanje mo- guée je na zemfjistima sa padom do 3%. Zalivne brazde mogu se postaviti pod raz- Tigitim uglom w odnosu na izohipse, pa se na taj navin moze Sire primenjivati nego plavljenje. Pored svih nedostataka, ovaj nacin navodnjavanja voéaka moze se pre- poruditi kad god se moze izvoditi bez vecih tesko¢a. Navodnjavanje vogaka oro8avanjem (pomosn vestatke kige) predstavlja je- dan od savremenih natina za obezbedenje vocaka vodom. Ovim naginom se izbe- gava zabarivanje i zaslanjivanje zem|jista, izostaju troSkovi oko pravljenja i zatva- Tanja brazdica, istovremeno sa zalivanjem moze se vrsiti folijarno prihranjivanje voéaka i dr. Sistem za navodnjavanje oroSavanjem sastoji se iz éetiri osnovna elementa: izvor vode i uredaji za crpenje i potiskivanje vode (crpni agregat); razvodna cevna mreza j rasprskivati. Ovi sistemi mogu biti pokretni, polupokretni i nepokretni. U prvom sluéaju premestaju se erpni agregati, razvodna cevna mreza i raspskivadi, dok se kod polupokretnih premestaju samo tazvodne cevi i rasprskivadi. Nedostaci zalivanja vocnjaka pomocu veStatke kiSe su ti S10 je viazenje zemfjista neravnomemo ako je brzina vetra veca od Smv/sek, Sto usled visoke tem- perature i suvog vazduha u toku dana s liséa ispari dosta vode, instalacije su rela- tiyno skupe, Sto poskupljuje proizwodnju i dr, Medutim, u novije vreme se ovaj na- Gin zalivanja vocaka primenjuje s-velikim uspehom i sve viSe se koristi u savreme- nim plantaZnim voénjacima, Podzemno navodnjavanje sastoji se u tome da se yoda u zemijiste dovodi pomiogu specijalne podzemne cevne mreze i zasniva se na dobro izrazenim kapi- lamim esobinama zembista, Glavni cevoved postavija se ispod oranignog sloja na dubini veéoj od dubine promrzavanja, a iz njega se, na odredenim rastojanjima, boéno granaju razvodni cevovodi od perforiranih cevi. Kroz te cevi voda istite w zemljiste i kapilarnim putem dospeva u rizosteru. Podzemne perforirane cevi mo- gu sluziti i za odvodenje suvi8ne vode iz zemljista, Ovaj sistem tesko je odréavati i velo su skupe instalacije, pa zato ima vrlo malu primenu u navodnjavanju voéaka. Navodnjavanje kapanjem (Draping sistem) u poslednje vreme sve vise se primenjuje u Sayremenim plantaznim voenjacima, narogito u Izraelu, Sastoji se iz mreze plasti¢hih cevi koje stt perforirane i na tim mestima imaju ugradene dizne (kapalice) kroz koje voda, u obliku kapljica, stalno kvasi povrsinski sloj zemljista, i dalje penetracijom prodire u dublje slojeve zemilji8ta, do zone prostiranja koreno- vog sistema, Ovaj sistem navodnjavanja smatra se najsayremenijim i predstavlia Kompromisno resenje izmedu podzemnog navednjavanja i navodnjavanja vestac- kom kigom. Na ovaj nagin se najbolje Stedi u potrosnji voda za zalivanje, jer jedan deo zemijista se ne navodnjava usled cega je smanjena evaporacija sa povrsine zemijista a takode i sa povrSine liS¢a jer se ono ne kvasi. Ostale prednosti oveg na- Zina navodnjavanja su u tome sto se deo zemljiSta koji se ne navodnjava manje za- Korovijava i nema obrazovanja pokorice; navodnjavanje nije uslovljeno vremen- skim ustovima, postoji moguenost primene teénih dubriva i dr, Nedostatak ovog sistema jeste samo visoka cena mreze za navodnjavanie,REZIDBA VOCAKA Medu raznovrsnim pomotehniékim merama, primenjenim u vocarstvu, re- zidba, nesumnjivo ima izvanredno veliki znacaj. Rezidba upravlja tazviGem vege- tativnih i reproduktivnih organa voéaka. Rezidbom se postize obrazovanje pravil- ne i uravnotegene krune (s évrstim skeletnim granama), sa dosta rodnih grangica sposobnih da daju obilne koligine plodova myjboljeg kvaliteta, regulisanje rizvija- nja rodnog drveta; produzavanje perioda plodonosenja na ratun perioda rastenja i siarenja; podmladivanje iznurenih, prestarelih ili jae oSteéenih voéaka; otklanja- je alternativnog plodonogenja time Sto se obezheduje umereno radanje svake po~ dine: obezbedenje boljeg kvaliteta plodova i drugo. Medutim, zanemarivanje ili lo- §e izvodenje rezidbe ima vrlo nepovoljne postedice na rast, razvige i plodonosenje yoeaka, Izostavljenje ili pogresna rezidba vocaka imali bi za posledicu razvijanje nedovoljno évrste, suvise guste krune, sa slabim skeletnim granama sklonim lo- ljenju, uladenje u period ploconosenja ili suvise rano ili kaso, obrazovanje ma~ Jog broja rodnih grancica, alternativno plodonosenje, pojatanu osetljivost prema mrazevima, bolestima i Stetocinama. Sve to ukazuje da rezidba ima presudan znagaj za uspevanje vocak tazvijanje a narogito 2a odnos izmedu porasta i plodonosenja. /apravo voeke celog svog 2ivota prolaze kroz razne stadijume rasta i razvi- Ga. Razlikujemo period nerodnosti (mladalacki), period rodnosti i period starosti (takode nerodan). U sustini vocka ima dva period i to period vegetativnog porasta i period plodonosenja. Sto je vedi vegetativni porast (veéa bujnost) utoliko je ma- nja rodnost { obrnuto. Medutim, te dve aktivynosti su suStini w najuzoj meduseb- noj zavisnosti, jer bez stvaranja vegetativnih organa nema skeleta pa ni reproduk- tivnih organa (rodnih pranéica i cvetnih pupoljaka). Bez stalne i umerene vegeta- tivne aktivnosti u period pune rodnosti nema ni redoynog obnavljanja rodnih gra na, pa prema tome, ni redovne rodnosti Tokomn Zivota vocke dolazi do kvalitetnih promena u funkcionisanju pojedi- nih njenih organa. Funkeije nadzemnog i podzemnog dela voske su medusobno tusko povezane i zavisne. Korenoy sistem za sopstveni razvoj i proticanje fiziolo- skih procesa dobija organske materije od nadzemnog dela (list) koji il fotosinte- yom sivara, Nadzemni deo takode, ne bi mogao da abavlja fotosintezu i druge fiz oloske procese bez vode i mineralnih materija iz zemljista, koje dobija preko kore- nna, Prema tome, snabdevanje nadzemnog dela vodom i mineralnim materijama 7a- visi od korenovog sistema, a ovaj opet zavisi od toga koliko dobije organskih ma- terija od naclzemnog dela, tj, od ukupne lisne povrsine i njenog funkcionisanja, Dok st vocke mlade brzo se razyija korenoy sistem, jer dobija izobilje or ganskih materija, a zauzvrat Salje u nadzemne delove dosta vode i mineralnih ma- ferija pa zato cela vocka bujno taste, Kada voeka prorodi, poveéava se potrosnja organskih i mineralnih materija jer formira i prvenstveno brani plodove, pa za po- trebe korena, iz godine u godinu, ostaje sve manje i manje hranljivih materija. njihovo Zbog toga stagnira rast korena i slabi njegova apsorpeiona moé, Sto za sobom ne~ minovno povlai i zostajanje porasta nadzemnog dela voeke (wz smanjenje lisne povrsine), Sta opet dovodi do aljeg smanjenja stvaranja organskih materijaStarenjem se pogorSavaju finkeionalni odnosi izmedu nadzemnog i pod- zemnog dela, pa je vockama potreban kra¢i ili duzi period odmora, tj, period U ko- me se Ona priprema za plodonogenje. U starosti vocka prestaje sa radanjem, jer ko- renoy sistem ne dobija ni osnovni minimum potrebne organske hrane za obnavlja~ je i normalno funkeionisanje, Uz poznavanje ovih €injenica mora se Vodliti ratuna 0 uraynotezenom odno- su izmedu vegelativne i reproduktivne aktivnosti voeke, kako ne bi dolazilo do nezeljenih poremedaja u funkcijama pojedinih organa. U eilju regulisanja vegeta- tivnog porista i reproduktivnog razvitka voéaka, a naroéito regulisanja njihove rodnosti i poboljganja kvaliteta plodova, rezidbom voéaka se obavlja Korektura i uskladivanje ostalih Ginilaca rasta i plodonosenja. Pri rezidbi se mora voditi raguna 0 osobinama yrsta i sorti u datim uslovima, lako su osobenosti sorte i vrste uglavnom bioloSki i nasledno uslovljene, ipak oci sredine mogu delovati da se one i drugagije ispolje, pa rezidba voéaka in uunekoliko i regionalne specifitnosti, Zato se nikada ne treba slepo drZati opstih na- ela, vee ih stalno proveravati u praksi, prilagodavati ih datim uslovima, poboljga- vati i usavsSavati Rezidba yoeaka mora se podesavati periodu razvitka vocaka, obliku krune i visini stabla. Sve do potetka ploconosenja rastenje voéaka je manje-vise bujno. Mladari rastu uspravno. Rodni pupoljci poginju se obrazovati, po pravilu, pri dau grangice i na najmanje bujnim delovima krune. Sa poveéanjem plodonogenja, era- ne dobijaju sve polozeniji pravac pruzanja, kruna se sa starenjem voéaka Siri, slabi prirast, a kad voéke ostare, samo podmiadivanjem se moze izazvati obnavijanje rodnog drveia i produ2enje perioda plodonosenja Rodni pupoljei se obrazuju preteZno na kratkim grancicama, dok dugaéke bujnije grandice, ostaju po pravilu duze vremena nerodne. Bujnost voeaka zavisi od polo2aja grana, koji uslovljava slabiju ili jaéu ishranu voéaka. Sto su grangice uspravnije, sve jaée se razvijaju. Takode, sto se pupoljci nalaze blize vrhu, sve vi- Se hranljivih materija primaju i sve jage se razvijaju. Nerodne grantice su u gor- njem detu krune, a nerodne su i one koje uspravnije rastu. KLASIFIKACIJA REZIDBE Prema osnovnim zadueima, kao i prema naginu, jaéini i vrememu, rezidba moze biti veoma raztidita. Prema cilju koji se rezidbom ostvaruje, moze biti: za obrazovanje rune (miladih voéaka), regulisanje rodnosti i podmladivanje voéaka. Prema naginu iz- vodenja, rezidba se svodi na skraéivanje i proredivanje grana, Po javint rezidba moze biti jaka, umerena i slaha, Po vremenu izviSenja rezidba je zimska i Iemja. REZIDBA MLADIH VOCAKA — OBRAZOVANJE KRUNE Rezidba mladih voéaka, u eilju obrazovanja krune, treba da obezbedi do- Voljno vest skelet koji ce w punoj rodnosti podneti teZinu obrastajudeg drveta, li- sne mase i plodova bez lomljenja i jaéeg povijanja skeletnih grana, Treba, takode, da obezbedi’ i uravnotezi razvoj svih delova krune, sto je preduslov zi ravnomemo opterecenje i racionalno koriSéenje prostora u voeajaku.Potrebno je formirati takav oblik krune koji éc, kad vocke budu u punoj rodnosti, omoguiti laku, efikasnu i maksimalno mehanizovanu obradu zemljista. Zadatak rezidbe mladih voeaka je da se dutina wzgojnog (nerodnog) perioda Sto vise skrati. Poznato je da se jagom rezidbom mladih vogaka u toku obrazovanja krune produzuje mladalacki period, odnosno odlaze potetak rodnosti, jer se raspoloziva organska i mineralna hrana koncentri8u u malom broju nerodnih mladara koji buj- no rastu i ne formiraju evetne pupoljke. Pojedine voene vrste nejednako reaguju na ja¢inu rezidbe u mladalatkom periodu. Tako breskva, kajsija, sijiva i visnja koje u poéetku brée rastu, bolje pod- nose jaéu rezidbu, jer imaju sposobnost da brzo nadoknade aktivnu lisnu povesinu koja je uklonjena rezidbom, Medutim, voene vrste koje imaju manju potetnu sna- gu rasta i kod kojih je jage razvijen korenov sistem od nadzemnog dela ne podnose acu rezidbu. Prilikom izvodenja rezidbe mladih voéaka moramo poznavati osnovne bio- loske zakonitosti rasta i razvijanja voéaka. Za dobijanje buduce skeletne grane slu2i normalno razvijen vegetativni pu- poljak koji u prolece ranije kreée i ima duzi period rasta. Najbolji vegetativni pu- poljei formiraju se na dobro razvijenim jednogodignjim miadarima. Medutim, de- Sava se da su glavni pupoljei unisteni, pa se skeletne grane formiraju iz suotica, odnosno spavajucih pupoljaka ili pupaljaka na prevremenim grangicama. Ovakvi pupoljci kreéu kasnije, mladari sporo rastu, ostaju tanki i slabo su vezani za deblo, pa se lako odlamaju, sto zahteva pa2ljiviji postupak u toku cele prve godine. Porast mladara u drugoj i narecnim godinama formiranja krune takode u pr- vom redu zavisi od viste pupoljka iz koga se razvija, ali istovremeno i od mesta ‘ade se on nalazi, kao i od broja izraslih mladara iz istog mesta ili u neposrednoj blizini, Vesni pupoljci na letorastu imaju veeu snagu rasta od nizih. Veeina voénih vista najbujnije mladare daje iz vegetativnih pupoljaka u gornjoj treéini letorasta, dok pupoljci donje treéine letorasta cesto i ne krenu, nego ostaju ut stanju mirova- nja. Prema tome, i skeletna grana, koja izbija na viSem mest image veci porast. Produdnica skeletne grane ili vodica ima sve predustove ca najsnaznije raste, Kada se Zeli formirati sckundarna grana njen porast zavisi od mesta izbijanja na primar- noj grani, Najbujniji porast imaju grane koje rastu pod o8trim uglom u odnosu na yodicu ili’primarnu skeletnu granu, Ovo ima i veliki prakti¢an znagaj jer smsanje- jem ugla koji stabija skeletna grana zatvara sa deblom ili prinarnom skeletnom granom moze da se pojaca njen rast. Od ugla pod kojim se formiraju skeletne grane ne samo Sto zavisi njihova bujnost nego i mehanigka évestoca skeleta voeke. Zapravo, najosetljiviji delovi su mesta grananja i na njima najéesce dolazi do pucanja raklji i odlamanja celih ske- letnih grana. Cvrstina raklji zavisi od velidine ugla koji skeletna grana zatvara sa deblom. Ukoliko je taj ugao otvoreniji utoliko je njihova veza évr8éa i java. Grananje pod o8trim uglom je najéeSéi nedostatak i najosetljivija taka me- hanitke évrstine skeleta. Prema nekim ispitivanjima, nosivost botnih grana koje se razvijaju pod uglom od 30° je dvostruko manja nego grane koja se razvija pod uglom od 70°.Od gramanja zavist mehani¢ka evrstoca raklje o-Vect ugao, veca évrstoca: desno-manji ugao, anja éevrsioca Lona sastavu grana odumire kora: 2. odumrla kora truli i predstavlja Zaritte bolesti i Mtetocina Da bi se izbeglo tomljenje grana pod teretom rada, moraju se jo8 u prvoj go- dini posle sadnje izabrati mladari sa otvorenim uglom izbijanja od Kojih ée se for- mirati skeletne grane, Mladati koji se nalaze blize presegenoj vodici su bujnifi i imaju o8triji ugao pa su loSe povezani sa deblom; dolazi do njihovog odfamanja jo’ u toku formira~ nja (prilikom razvodenja grana) ai kasnije, pod teretom roda, Da bi dobili dovoljno bujan i snadan letorast sa veéim uglom grananja, mo- ramo jo§ u prvim danima vegetacije prva dva do tri mladara koja su izbila nepo- sredno ispod presetene vodice, potpuno uklonitt ili zakinuti joS u samom pocetku vegetacije. Na taj nagin ostaju nizi mladari koji imaju otvoreniji ugao, koji ée usled ja¢eg priticanja hrane bujnije da rastu Ima slu¢ajeva kada je izbor miadara za skeletne grane ograni¢en ili se radi o sorti koja po svojoj prirodi daje mladare pod oStrim uglom. U ovakvim slucajevi- ma neophodno je postavljanje potpara u obliku pritke, rake ili nekog drugog po- godnog materijala. Pritke se postavjaju ukrstanjem i medusobnim vezivanjem pod ugiom koji budluéa grana treba da ima, pa se za njih privezuje zeleni mladar éim dostigne duzinu od 20-25 em, Ovako se postupa u slutaju kad se skeletnim grana- ma Zeli dati odreden smer u prostoru, bez obzira na ugao izmedu mladara i debla Ako iz jednog mesta ili u neposrednoj blizini izbije vi8e grana, onda je nj hova veza sa deblom vrlo slaba i pod teretom roda brzo se lome, Kada je uzgojni oblik vaza ili neki drugi bez centralne vodice, ne treba formirati vi8e od tri skelet- ne grane, a kod onih oblika gde su vodice u neposrednoj blizini jedna od druge na deblu, najbolje je da skeletne grane na deblu budu medusobno udaljene 10-20 cm. Mehanitka évrstina raklje, pored ostalog, zavisi od debljine skeletnih grana koje tu raklju formiraju, Bolje je ako su njene grane nejednake debljine. Po pravi- lu, deblo je uvek veéeg pretnika od pretnika primarne grane a preénik primarne grane veci je od pretnika sekundarne i tako dalje. Prilikom formiranja uzgojnog oblika krune deSava se da se pojedine skeleine grane previse razviju i time pore- mete njenu neophodnu ravnotezu, Na osnovu poznavanja zakona kretanja vode i mineralnih materija iz korena u nadzemni deo vocke i organskih materija iz listova uostale delove, vest voéar dovodi krunu u skladnu harmoniju sa jaéinom korena.Ako jedna grana zaostaje w porastu, vrlo desto je dovoljno da se njen vrh dovede u uspravan polodaj pa da bre raste, Ponekad se cela gtana dovodi pod ostriji uzwo postavljanjem posebnih nastona, privezivanjem wz deblo ii uz stariju granu. Cvrstina raklje zavisi ied debijine grana koje je cine: A-raklja od nejednakih grana teze se cepa i kada se cepa manje ostecje glavnut granu; B-raklja od grana jednake debljine lakSe se cepa i osteéenja su veéa Ujednacenje rasta skeletnih grana, odnosno pojacavanje rasta grane koja za- ostaje u porastu moze se postici poluprstenovanjem. Ovom operacijom delimitno ge preseeaju sprovodni sudovi za vodu i mineralne materije iznad pupoljaka ili rane Giji se rast Zeli aktivirati ili ubrzati. Poluprstenovanje se primenjuje kod za- sadenih sadnica da bi se aktivirao razvoj najbolje rasporedenih pupoljaka za ske- Jetnu granu, ali se koristi iu kasnijem uzgojnom periodu za dobijanje nove skelet- ne grane na odredenom mestu, Ponekad ce biti neophodno da se uspori rast izrazito bujnih skeletnih grana i to se postize razvodenjem gra i njihovim dovodenjem pod otvoreniji ugno, kao t ostavijanjem veceg broja zameinutih plodova. Ako ove mere ne daju zadovoljava~ juce rezultate, bujnije grane treba tako skratiti da neki ni2i letorast moze preuzeti uulogu produgene skeletne grane. Regeno je da skeleine grane koje se nalaze na visem mestu (drugi i treci sprat) imaju bolji potencijal rasta nego grane koje se nalaze na nizim delovima de bla (prvi sprat), Zato se esto deSava da vremenom dode do premestanja rodnih elemenata u vrhove skeletnih grana i ptema periferiji krune, sto je nepozeljno, pa jo prilikom pogetka formiranja krune treba nastojati da se odtzava najpovoljniji ‘odnos izmedu nizih i visih delova krune, Poluprstenovanje sactene sadnice za dobijanje skeleme ‘grane na najboljem mestit 238U tom cilju, da bi nidi delovi skeletne grane normialno debliali, tj, da bi bolje obrasli rodnim drvetom, prilikom rezidbe treba sve vrhove skeletnih grana oslobo- diti tako da se sa njih uklanjaju svi bujniji i blizi mladari koji predstavljaju konku- rente produzenim vthovima. Posto perast skeletnih grana zavisi i od broja grana koje rastu iz istog ili blizih mesta, zato se nize skeletne grane ostavljaju rede, {, meduspratno rastojanje smanjuje se iduéi prema vrhu, Nize skeletne prane treba stalno odreavati duze ne go one pri vrhu, Ako se desi da se vi8i spratovi razviju jace od nizih, onda se nji- hov rast zaustavlja jagim razvodenjem a uspravljanjem nizih i nedovoljno bujnih, Radi obezbedenja vertikalne ravnoteze Gesto se mora obuzdavati centralna prodwanica da bi se ojatali nizi detovi krune, U tom cilju pribegava se uklanjanju vodice a njenu ulogu preuzima najblizi mladar. Prilikom formiranja oblika krune, jedno od vrlo vadnih pitanja koje uzeaji- vati postavljaju je — kako treba razvoditi skeletne grane. Prerano razvodenje Sesto dovodi u pitanje wspeh formiranja skeletnih grana, jer ona prestaje sa rastom uw duzinu, potinje formiranje cvetnih pupoljaka i poginje da rada, takva grana u stva- ri predstavlja obrastajuée rodno drvo, Kasno razvodenje ima za posledicu obebljanje grana, koje se odlamaju prili- kom razvodenja pod odredenim ugiom ili u donjim delovima obrazuju krivinu, ko~ ja usporava prolaz hranijivih materija, pa na tim mestima dolazi do stalnog izhija- nja vodopija. ‘ B Pravilno i pravowremeno Uklanjanjem vodice ojacavaju xe razvodenje xkeletih grana delovi krune i uspostavija amoguéava pravilno arilegtid Hainpiet formiranje krane U takvom sluéaju, kod jabuéastih voénih vrsta moramo primeniti zasecanje na donjem delti odebljale skeleine grane, radi lakSeg razvodenja i izbegavanja nepodeljne krivine, Za breskvu, kajsiju i neke sorte Sijive, za vignju i voene vrste Koje imaju brz potetni porast, mladare treba razvoditi u prvoj vegetaciji dok su joS zeljasti, kada dostignu duzinu 25-30 em, Za jabutaste voene vrste i neke sorte Shjive s prirodno 239uspravnim granamta i malim uglovima grananja, potetni otvoreni ugao pottebno je obezbediti dok su mladari jo8 zeljasti. Kasnije je neophodno staino pratiti razvoj skeletnih grana radi pravovremene intervencije. Konaéno razvodenje skeletnih grana palmete zavisi od bujnosti vocke, sorte i podloge, kao i od medurednog ra- stojanja. Sto je rastojanje voéaka u redu manje, razvodenje se moze ranije obaviti. Kao osnovna orijentacija sluzi momenat kada skeletna grana dostigne 2/3 duzine potrebne da se spoji sa granom iste visine i duzine sa susedne vocke. Zasecanje debljih skelemih grana radi lakSeg razvodenja Za pravilno formiranje krune treba narogito koristiti vrsne pupoljke koji najintenzivnije rastu i daju najbolje skeletne grane, zatim Sto ranije osloboditi produzne yrhove od konkurencije mladara koji su u neposrednoj blizini, Koristiti poluprstenovanje radi uspesnog aktiviranja eljenih pupoljaka, kao i skidanje za- metnutih plodova sa skeletnih grana éije formiranje jo8 nije zavrseno i de. KARAKTERISTIKE NAJPOZNATIUIH UZGOJNIH OBLIKA Mnogobrojni oblici krune koji su u praksi manje ili vi8e rasprostranjeni, mo- gu se svrstati u thi kategorije: priodni, prelazni i ve8tatki. Posto apsolutno prirod- nih j slobodnih kruna, koje se razvijaju bez intervencije Coveka ui voearskoj proiz~ vodnji nema, ovi oblici nisu yaéni za suvremenu voéarsku praksu. Prefazni oblici formiraju se pod znatnim utieajem Eoveka, Osnovna karakteristika ovog oblika krune je u tome sto se skeletne grane razvijaju u sve tri dimenzije obrazujuei krunu uobliku piramide, vaze i vretenastog Zbuna. Veli¢ina ove krune zavisi od bujnosti sorte i podloge. Sa povecanjem bujnosti poveéaya se i zapremina krune i obrmuto. ‘Vestaéki uzgojni oblici krune se formiraju uz potpunu intervenciju Coveka i mogu biti u obliku §palira i Zive ograde, Spaliri su takvi wzgojni oblici gde su grane sko- ro geometrijski pravilno rasporedene a to se postize pomocu nastona. Ovde spac: ju Vertikalna kordunica, kosa kordunica, krilasta palmeta, obitno i duplo U, Veri- jerova palmeta, lepa? i de ive ograde su takvi uzgojni oblici kada se vocke gaje bez naslona ili na na- slonu, ali im je odreden samo raspored skeletnih grana, dok se ostale grane raspo- reduju tako da budu dobro osvetljene i da najmanje smetaju pri obradi i primeni ostalih agrotehnickih mera, To su oblici gde su skeletne i ostale grane rasporedene 240u jednoj ravni bez nekog odredenog reda. Ovde spadaju sistem margan, palmeta horizontalnim granama, sistem VuSe — Tom: s palmete i dr. PIRAMIDALNA KRUNA Postoje dva oblika piramidalne krune: obiéna i poboljsana, Poboljsana pira~ midalna kruna je takav oblik krune kod koje se na centralnoj produznici (vodici) nalazi 4—6 osnovnih postranih grana rasporedenih na rastojanju od 30-40 em. Vo- dica se oreze na najvisu postranu granu, Prema tome poboljsana piramidalna kruna je u stvari kombinacija pitamidalne krune i yaze, Odstranjivanjem vodice gornji deo krune je otvoren, sto je znatajno za njeno bolje osvetljavanje, lakSu rezidbu, zastitu i berbu, Piramidalni uzgojni oblik se smatra najstarijim oblikom krune, koji je samo delimiéno izmenjen i usmeren prirodni razvoj voske. Ovaj oblik krune formira se na taj nadin $10 se u proleée, pre kretanja vegetacije, sadnice skrate na 60 — 70 cm iznad zemlje. U toku vegetacije iz ostavljenih pupoljaka ée se razviti veéi broj mladara, koji slobodno rastu sve do kraja juna. Tada se izabere pet mladara za obrazovanje ramenih grana, a ostale treba saviti ali ne i odrezati, jer se take obez~ beduje veéa lisna povrsina koja ce stvarati vige organske hrane. Rastojanje izmedu mladara koji formiraju krunu treba da bude 1S~30 em i njib u prvoj godini ne dira- mo, sem u slucaju slabe ili, prevelike bujnosti, kada se davanjem odredenog ugla regulige njihov porast. Ve8ni mladar ée sluziti kao vodica. duce godine, ako se vocka normalno razvijala, treba vodicu skratiti na | do 1,30 m iznad posledaje vrsne grane, Ako je vocka slabije bujnosti, onda se vodica skrati jate, da bude kraéa od letorasta ostavijenih za ramene grane, a tek naredne godine ce se skratiti na | m iznad_ najvise ramene grane. Letoraste Koji formiraju skeletne grane ne orezujemo nego ih uspravljamo ili povijama, sto zavisi od njiho~ ve bujnasti, Takode ne treba orezivati ni letoraste koje smo prve godine savili. Na vodici ¢e u toku druge godine izbiti novi lastari od kojih uw toku juna izaberemo je~ dan do dva za nove gran j ostavimo da slobodno rastu, a ostali se, kao i prve godi~ ne, savijaju. Na primarnim ramenim granama mogu se u toku vegetacije pojaviti miladari i ajih ne treba ditati sve do juna, kada se najbolji ostave za buduée grane drugog reda (sekundarne). U prolece treée godine vodicu treba skratiti na 1m iznad poslednje ramene grane, a ostale,ramene grane dovode se u ravnote2u tako Sto se bujne grane razvo- de koso da sa vodicom zatvaraju ugao od 45-50° a slabije se uspravljaju da bi oja- Eale i u porastu dostigle bujnije grane, Nove ramene grane, koje se ostavljaju na vodici iznad osnovnih ramenih grana prvog sprata, treba da rastu us meduprostoru grana prvoga sprata, tako da ne zasenjuju donje grane. Obigno se ostavljaju 3-4 takve grane i to prva na I mod poslednje grane prvoga sprata, druga na 80 cm od prethodne, treéa na 60 cm od druge i Getvrta na SO em od treée. Sekundarne grime (grane drugog reda) treba da se razvijaju u polje, boéno i naizmeniéno tako da dobro popunjavaju meduprosto- re, ada jedna drugu ne zasenjuju. Prva sekundarna grana bi trebalo da se razvija na 20-30 em od osnovne ramene grane, a druga i treéa sekundarna grana treba da su na medusobnom rastojanju od 40-60 em. aPored obitne i popravljene piramidalne krune, postoji i tay, ameritka ili kombinovana kruna, Formiranje ove krune traje viSe godina i karakteri8e se time Sto se u pogetku obrazuje po principu popravljene piramidalne krune, a kad se obrazuje 5-7 skeletnih arana, vodiea se prekrati iznad poslednje grane i tako na vehu formira krunu w obliku vaze. KOTLASTA KRUNA Glavna karakteristika ove krune je Sto nema vodice i sastoji se najéesée od tri skeleine grane koje se ravnomero razvijaju, medusobno su na jednakom rasto- janju (na oko 120°) a.u odnosu na vodicu zaklapaju ugao od 360°, Ovaj tip krune je dobro osvetljen, pa su plodovi boljeg kvaliteta a opasnost od prouzrokovata bo- Jesti { Stetozina svedena je na manju meru. Nedostatak ove krune je u tome Sto je slaba veza skeletnih grana sa stablom, te dolazi do njihovog odlamanja. Postoje va oblika kotlaste krune i to: obigna i poboljsana. Za formiranje kotlaste krune koriste se jednogodisnje sadnice sa normalno razvijenim pupoljcima. Posle sadenja u proleée sadnice se prekrate na 60-90 cm iznad zemlje, Sto zavisi od voene vrste i bujnosti. U toku vegetaeije ispod prekra~ éenog mesta razvige se miadari od kojih se odaberu tri koji medusobno zatvaraju ugao od po 120° i koji su razmaknuti 10-15 em, s tim da najvisi bude 5-10 ispod miesta preseka, « najnizi 40-60 em iznad zemije. Da bi se dobili rladari iz Zeljenih pupoljaka i da bi bolje napredovali, preporucuje se poluprstenovanje iznad pupo- Jjaka, Mladare koji se pojave iznad ranije odabranog najvi8eg pupoljka treba zaki- uti na nekoliko listova, tako da se iznad odabranog mladara formira patrljak kako ne bi doslo do obrazovanja ostrih uglova. Kada ostavljeni miadari budu dostigli duzinu od oko 30 em a svi ostali budu uklonjeni ili povijeni, ove mladare razyodime pod uglom od 45-S0° priveziva- njem za koéi¢e ili naslon od prithi, trske ili drugog materijala, ‘Ako se vocke dobro razvijaju, vee krajem juna bie dugatki 80-100 em. Ta- da se pribegava zelengj rezidbi radi formiranja prve serije sekundarnih grana, kori- steéi prevremene mladare, Prekraéivanje se vrsi na oko 50 em duzine najvis mnladara, tako da sve tri grane budu na jednoj visini ispod prekraéenog mesta izrasée prevremeni mladari i kada dostignu duzinu od 10-15 em, odaberu se po dva na svakoj osnovioj grani i to jedan za produznicu novne gr drugi 2a prvw seriju sekundarnih grana. Mladari za sekunelarne grane treba da se razvijaju sa Steane i u polje, ali tako da svi rastu u istom prayeu, ij, polulevo ili poludesne. Formiranje sekundamih skeletnih grana prekratiyanjem prevremenify mla- dara u prvo godini razvoja, posle sadenja, moguée je kod breskve i nekih sorti ja- buke. Inage, kao pravilo moze se reéi da se sekundarne grane formiraju u drugoj godini rezidbom na zrelo. U proleée druge godine letorasti koji ée formirati primarne skeleine grane mogu se neznaino skratiti u sludaju da vehovi nist dobro sazreli ili da bi se izjed- nagili po visini, ali se w principw ne skracuju. Za formizanje prvog sprata sekundas- nih skeletnih grana na svakom od tri letorasta izaberu se po jedan do dva bogna pupoljka na udaljenosti 50-60 cm, pa se iznad njih naprave poluprstenovi, Na taj 249navin Ge se obezbediti njihovo sigumo kretanje i dovaljno bujan porast od samow podetka vegetacije. Kotlasti uzgojni oblik — ve Projekcija kotlaste krune ada vegetacija potne i mladari dostignu porast od oko 10 em, sa vrhova osnovnih grana treba ukloniti 23 mladara konkurenta i ostaviti samo vi8ni Takode, u blizini miadara ostavljenih za sekundame grane treba ukloniti ili zakinuti nekoliko blizih i jaée razvijenih mladara konkurenata. Mladari koji izbija- ju. sa gornje strane osnovnih grana Gahaéi) i rastu u unutrasnjost krune moraju biti potpuno uklonjeni U izuzetnim slucajevima, kada su letorasti za skeletne grane bujni, mogu se odabrati i mladari za drugu seriju sekundarnih grana. Oni treba da budu 70-80 cm iznad mladara prve serije, odnosno 120-140 cm od debla, ali usmereni w suprot- nom smeru od sekundarnih grana prye serije. Mladari konkurenti w njihovo} nepo- stednoj blizini treba da budu zakimuti na 2-3 lista, 243Ostavljeni patrljak iznad najyise skeletne grane rezidbom na zeleno u prole- ée se ukloni do osnove i presek se zagladi nozem, Takode, treba rezidbom odstra- niti sve ostale letoraste koji izbijaju pri osnovi skeletnih grana, U treéoj godini formiranja, rezidbom na zrelo treba do osnove ukloniti samo izrazito bujne letoraste koji rast neposredno u blizini prodwaniea ili letorasta za sekundare grane. ‘Treba ukloniti { sve letoraste u unutra&njosti krune koji bujno rastu, Na produzenim sekundamim granama treba adabrati pupoljke za formiranje slede¢e serije sekundarnih grana. U toku vegetacije, oslobadaju se vrhovi uklanjanjem prekobrojnih bujni mladara i onih mladara koji rastu w unutragnjosti krune, Sa formiranjem treée serije sekundarnih skeletnih grana formiranje krune je zavrSeno, pa se u narednim godinama primenjuje rezidba za rod. PALMETA S KOSIM GRANAMA Palmeta s kosim granama je uzgojni oblik sa vodicom kao kod piramidalnog oblika, iz koje se razvijaju skeleine grane uw pravilnim spratovima ili naizmeniéno, Prema rasporedu skeletih grana, postoje pravilna i nepraviloa palmeta sa kosim granama. U novije vreme delimiéno se odstupa od strogo pravilne palmete, ppt se medu botnim skeletnim granama istog sprata ostavlja neophodan razmak radi obezbedenja évrstine raklje Na osnovu ugla koji bo&ne skeletne grane zatvaraju sa centralnom skelet- nom granom palmeta moze biti horizontalna i kosa Horizontalna palmeta ima dekorativan izgled pa se koristi pri podizanju ma- Jih amaterskih voenjaka i u vrtovima, Na vecim vogarskim plantagama se pokazala kao vrlo nepogodina, jer zbog horizontalnog polozaja skeletne grane poCinju prera- no fizioloski da stare i odumirw Palmeta s kosim granama predstavlja najbolji tip palmete i najvise je zastu- pliena u vodarskoj proizvodnji. Ovaj oblik ubrzava stupanje vocaka u period plo- donosenja i obezbeduje redovnu i yisoku proizvodnju po jedinici povrsine uz vrlo visok procenat proizvoda izuzetnog kvaliteta, Osnovna Karakteristika palmete sa kosim granama je u tome Sto je vrlo bliska prirodnom obliku krune, pa nema naru- Savanja zakonitosti rasta i razvica, a primenom nove tehnologije relativno se lako formira i odrzava. Zavisno od bujnosti voéke visina krune se kreée od 2 do 4 metra, dubina zivog zida u prizemnom delu je 1 do 2 metra, a visina debla 40-60 cm. Pretezno e primenjuje za intenzivno gajenje jabuke i kruske, ali se u novije vreme sve vise koristi i za breskvu i neke sorte Sljive i visnje. Skelet krune sastoji se od spratova Koji stvaraju boéne grane i centralne produznice. Broj spratova, odnosno bognih grana zavisi od bujnosti vaéaka. Razmak izmedu spratova zavisi od bujnosti i osobenosti sorte u pogledu obrazovanja obrastajudes drveta. Prvi sprat obrazuje se-na visini od 40-60 om. Razmak izmedu prvog i drugog sprata, po pravilu je najveei i kreée se od 60-120 cm (zavisno od bujnosti) a iduci navi8e razmak izmedu spratova se smanjuje usted boljih uslova osvetljavanja visih delova krune, 244irk Re Shematski prikaz formiranja nepravilne palmete sa kosim granama Ugao koji bogne skeletne grane zatvaraju sa vadicom, takode je razli¢it za pojedine spratove, Najostriji ugao treba da imaju skeletne grane prvog sprata, Idu- Gi prema vrhu, gde su grane ve¢ po svom polozaju bolje snabcevene vodom i hran- jivim materijama, ugao se postepeno poveéava tako da najvisi sprat ima najotvo- reniji uzao (55-60°), Vrh centralne skeletne grane se posle zavrienog formiranja krune odréava na istoj visini koja zavisi od medurednog rastojanja. Osnovno je pravilo da medu- redno rastojanje bude 1,5 puta vece od visine stabla, Ako je to rastojanje manje, onda dolazi do zasenjivanja nizih delova krune. U formiranju pravilne i nepravilne palmete sa kosim granama nema bitnih razlika, sem Sto pravilna palmeta ima spratove od dve naspramne grane, a kod ne- pravilne palmete grane su razmeStene na vodiei bez strogo odredenog reda i raz- maka i ostavijaju se sve Koje su izrasle iz debla, sem ako nisu suvi8e guste Za formiranje kose palmete koriste se jednogodisnje sadnice sa normalno tazvijenim pupoljeima, Manje su pogodne sadnice sa prevremenim granticama, U prvoj godini formiranja, u proleée, pre kretanja vegetacije, sadnice se pre- kraéuju na 50-70 om iznad povrsine zemlje. Ukoliko na sadnicama ima prevreme- nih granéica, one se prekracuju na 2-3 vidljiva pupoljka. U toku vegetacije iznad prekracenog mesta izrnice nekoliko mladara, koji se ostave da se slobodno razvija- ju. Jula meseca na visini 40-50 em odaberu se tri najrazvijenija mladara, jedan najvisi za vodieu i dva za formiranje skeletnih grana. Ovi mladari za pravilnu pal- metu treba da budu na medusobnom rastojanju od 8-10 em i da se razvijaju u praveu reda, Zo nepravilnu palmetu najnizi lastar ne treba da bude nizi od 40 em za slabo bujne, odnosno 50 cm za bujne podloge, a drugi lastar treba da bude na polovini razmaka izmedu prvog i lastara koji ce Se razvijati kao vodica, tj. na oko 60-70 cm iznad zemlje. U sustini, u ovome je razlika izmedu pravilne i nepravilne pal- mete, ja sadnicama koje su imale prevremene grane pa su ove skracene, iz osta- vijenih pupoljaka izraSée novi mladari. Za formiranje prvog sprata biraju se najbo- ji mladari iz dva pravilno rasporedena pupoljka a ostale (ukoliko ih je na patrljku vise) treba zakinuti, Svi ostali mladari ako st bujni savijaju se nadole, dok se mauje bujni i oni koji imaju horizontalan polozaj ostave da slobodno rastu, U proleée druge godine, 245,rezidbom se uklanjaju povijeni mladari iz prethadne godine i to ukoliko nisu nepo- sredno blizu vodice ili su previse bujni, Ostali manji i horizontalni letorasti osta- vijaju se radi stvaranja Sto yece lisne povrsine, Letorasti koji su ostavljeni za for~ miranje prvog sprata a koji rastu bujno, radi pravilnog usmeravanja rasta, eventu- alnog otvaranja preostrih uglova i zastite od lomljenja, treba razvesti pod uglom od 45-50°, Za razvodenje se koristi naslon od pritki, trske ili Zice pa se uz njih pri- vezuju skeletne grane, Ako ti mladari nisu bujni i nisu dostigli odredeau duainu i debljinu, ostavijaju se da rastu slobodno, Centralna vodiea se, takode ne orezuje ako nije dostigla duzinu od 80-120 cm, Ukoliko je dostigia odgovarajuéu duzinu, ona se proleénom rezidbom pre~ kracuje radi formiranja drugog sprata skeleinih grana, U tom sluéaju, jula meseca, na Zeljenoj visini formiranja dragog sprata, odaberu se tri najbolja leiorasta, a svi ostali se savijaju kao u toku prve vegetacije. Ukoliko vodicu u proleée nismo skracivali zbog necovoljne duzine, u tok vvegetacije de se iz vrSnog pupolj ka razviti bujan mladar kojeg ostavijamo da se ne- smetano razvija, a ako ispod njega ima jacih mladara, treba ih saviti w toku jula ‘meseea, a ako su manje bujni ostave se da se slobodno razvijaju. U treeoj godini, pre kretanja vegetacije, visi se konagno razvodenje sklete- nih grana prvog sprata pod ugiom od 45-50”. Istina, u nekim sluCajevima kada su voeke bujne ili sa vecim potetnim potencijalom rasta, radi usmeravanja rasta i stvaranja boljih uglova grananja, vr8i se razvodenje i u drugoj godini, ali u treeoj godini je konatno razvodenje i davanje definitivnog ugla skeletnim granama prvog sprata, Ako su grane odebljale pa je ote2ano razvodenje, pribegava se zasecanju grana pri osnovi na 2—3 mesta sa razmakom od 34-cm ina dubini ne vecoj od 1 debljine grane. Na skeletnim granama se obavlja laka rezidba koja se sastoji od ullanjanja 2 bujna letorasta neposredno ispod vodice, prvenstveno onih koji uspravno rastu ili su u blizini vrSnih letorasta produznica skeletnih grana, ostavljajuéi samo najja- Ge letoraste za formiranje drugog sprata, Takode, treba do osnove ukloniti sve leto~ raste (bez obzira na bujnost), koji izbijaju sa gornje strane skeletnih grana (jahaci), Kao i one koji izbijaju sa donje strane, jer ée biti Kasnije zasenjeni. Ostale umereno bujne ili slabe Tetoraste na skeletnim granama, kao i hori- zontalne letoraste duz centralne vodice, treba ostaviti neorezane radi formiranja rodnog drveta za slededu godinu, U toku vegetacije, dok su mladari jo8 zeleni, tre- ba vrhove ¥odica i produgnice skeletnih grana prvog i drugog sprata osoboditi od konkurentnih letorasta, U éetvrtoj i narednim godiname uzgojna rezidba izvodi se po istim principi ma sa onim koji su vazili prethodnih godina kada se formirao oblik vocaka, ali se delimigno sprovodi i rezidba skeletnih grana prvog sprata na rod. Obieno se formira 3-4 sprata skeletnih grana, Rastojanje izmedu pojedinih spratova zavisi od bujnosti sorte i podloge. Kod bujnih vrsta, sorti i podloga rasto- janje izmedu prvog i drugog sprata treba da bude 80-120 cm a za votke na slabim ili umereno bujnim podlogama 60—90 cm. Razmaci izmedu narednih, viSih sprato- va postepeno se smanjuju (za po 10 em) iduei prema vrhu, ali ne manje od 60 em za slabo bujne, odnosno 90 za sorte na bujnim podlogama.Sa formiranjem gornjih spratava skeletnih grana povedava se i ugao razvo- denja tako da grane postedujeg sprata budu razvedene pod uglom od 70-75° Posle formiranja poslednjes sprata (34) skeletnih grana centralna vodiea se povremeno prekraéuje na jednu botnu granu. Da bi se prvi sprat skeletnih grana mogao odréavati pod uglom od 45-50° i pod teretom roda, mora se ojagati tako sto se jedan letorast koji izraste iz centralne vodice i drugi iz skeletne grane prvog, sprata, kad dostigns odredent: duzinu, medusobno upletu i vremenom ablaktiraju {srastu) i na taj naéin stvore velo dobar oslonac skeletnoj grant. HORIZONTALNA PALMETA Horizontalna palmeta ima dekorativan izgled pa se moze primenjivati pri podizanju amaterskih voénjaka i u vrtovima, i to samo na slabo bujnim podlogama Jabuke i kruske. Na veéim vodarskim plantazama se pokazala nepogodna usled stalnog i pojaéanog optereéenja rodom i stalnog usporavanja priticanja vode. Zbog toga se rodno drvo ne obnavija i poste nekoliko uzastopnih rodnih godina potinje da odumire, Na prevojima ramenih grana i na vrhovima votke, usled pojatanog priticanja vode, razvijaju se jaki { bujni nerodni mladari, koje stalno treba vezati VERIJEROVA PALMETA 1 ova palmeta ima dekorativan Karakter i pretezeno se koristi kao dekorativ- na forma gajenja sorti kruSaka kalemljenih na dunji. Karakterige se prisustvom centralne vodice iz koje se na svakih 50-60 em formiraju bone skelete grane ko- je ivesno vreme rastu horizontalno a zatim vertikalno. ‘Tehnika formiranja zasniva se na prekrativanju centralne vodice, za svaki sprat palmete, zatim na razvodenju boénih skeleinih grana u horizontalan polozaj do odredene duzine i napostetku njihove uspravijanje. Za formiranje ove palmete potreban je naslon koji ostaje sve vreme gajenja vocaka, Posle odredenog broja spratova moze se patpuno ukloniti centralna vodica tako da se dobije Verijerova palmeta sa parnim brojem skeletnih grana ; Oyaj sistem formiranja krune vocaka nikad nije izaSao iz okvira okuénitkog gajenja, pa ima sve mane i nedostatke horizontalne palmete, Shematski prikaz Verijerove palmete: leva - va vodicom; ~ desno - bez vodice 247LEPAZOVA PALMETA Lepazova palmeta kao uzgojni oblik krune voéaka nastala je u teznji da se povijanjem sadnica smanji njihova bujnost, odnosno porast u visinu, a istovreme- no da se podstakne razvoj nizih obrastajuéih grana i rodnog drveta, Koriste¢i ovaj oblik krune, moze se primeniti gusta sadnja voéaka, sto uz slabo bujne podloge i smanjenu rezidbu u pocetnim godinama obezbeduje rano stupanje voeaka u rod. Lepazova palmeta je prvenstveno namenjena gajenju jabuka i krusaka na slabo bujnim vegetativnirn podlogama. Ranije se mnogo vise koristila, danas ma- je, ito za podizanje okuénickih i manjih proizvodnih asada Pored navedenih preimuéstava u prvim godinama rasta, ovaj oblik kasnije ispoljava nedostatke. Zbog stalnog izbijanja velikog, broja mladara na previjenom mestu (koji se moraju redovno uklanjati) dolazi do zasenjivanja i ogoljavanja nizih delova krune a istovremeno vrini delovi povijenih grana brzo slabe pa je neophod- no ranije poéeti sa obnavljanjem rodnog drveta. U toku yegetacije potrebne su stale intervencije radi uklanjanja mnogobrojnih vodopija koje rast na prevojima grana, Za formiranje ove palmete neophodan je naslon, sto takode poskupljuje pro- izvodnju. Postoji jednokraka i dvokraka Lepa%ova palmeta Za formiranje jednokrake palmete koriste se jednogodisnje sadnice. lako su na kr2ljavim podiogama, sade se na rastojanju oko | m, a meduredno rastojanje treba da je dovoljno za nesmetanu primenu poljoprivredne mehanizacije. Sadnice se ne prekra¢uju Vee povijaju tako da im se vrh privezuje za deblo susedne vocke. Da bi se olakSalo povijanje, sadnice se mogu saditi koso, pod uglom od 45 — 60. U toku prve vegetacije iz papoliaka ce se razviti umereno bujni mladari koji vee u d- rugoj godini mogu formirati evetne pupoljke, Na naj visem luku, sa njegove gornje strane, uyek ima nekoliko bujnih letorasta, od kojih se rezidbom ostavija po jedan najrazvijeniji i kad dostigne oko 120-150 em, povija se kao i sadnica, ali u obrnu- tom smeru i na visini od 50 em od prvog Iuka Lacntege Shematski prikaz formiranja palmete lepat Vih povijenog mladara povezuje se za susednu odgovarajucu granu. Ovaj postupak se ponaylja dok se ne dobije Zeljena visina (obitno 3 serije povijenih grana). Za formiranje dvokrake palmete lepa? koriste se sadnice na umereno bujnim vegetativnim podlogama i sade na rastojanju od 2 metra u redu, U proleée, prve godine posle sadnje, jednogodisnje sadnice se prekrate na 25 30 cm od povrsine 248zemlje. U toku vegetacije ispod prekracenog dela razviée se mladari, od kojih, kad malo ojazaju odaberemo dva koji rastu naspramno (u praveu Zice) i vezuju za Zicu da ih vetar ne bi ogenuo. Iduse godine, ako su mladari dostigli duzinu od 1,20 — 1,50 m, savijaju se uz Zicu jedan ulevo a drugi udesno, ali tako da najvisi deo luka bude 30 em od povrsine zemlje. Posle savijanja grana u toku vegetacije razviée se vise mladara od kojih se ostavja opet jedan najbuiniji, koji je, po pravilu, iz najviseg dela luka, i savija se (kad dostigne duzinu od 120’ 150 em) Kao u prethodnom slugaju i tako. formira drugi sprat. Lastar za treci sprat savija se na suprotnu stranu od prethodnog. U Losijim ustovima gajenja, i bez navodnjavanja, formiranje drugow i nared- nih spratova moze trajati i po dve godine, tako da potpuno formiranje krune moze potrajati 5-6 godina, BUSE - TOMASOVA KRUNA (BOUCHE-THOMAS) Ovaj oblik krune voéaka karakterise se time Sto se vocke sade pod uglom od 30° tako da je obuzdan bujan porast vegetativnih organa, a snaga rasta usmerena na formiranje rodnog drveta, Ovakvom sadnjom izbegnuti su savijanje i jaga rezid- ba, a grane umereno abrastaju rodnim grangicama gotovo na celoj svojoj duzini (Ovaj oblik krune koristi se uglavnom za gajenje jabuka na umereno bujnim podlogama i krusaka kalemljenih na dunji. Za formiranje se koriste jednogodisnje, dobro razvijene sadnice, koje se sade pod uglom od 30° tako da spojno mesto pod loge i vioke bude oko 10— 15 em u zemlji, kako bi se iz pitomog dela razvile Zile i vocka prevela na sopstveni Koren, Prevodenjem vocaka na sopstveni Koren u uslo- vima gde nema navodnjavanja, dovodi do znatne neujednatenosti zasada, sto pred~ stavija jednu od krupnih mana ovog uzgojnog oblika. Sadnice se sade tako da po dve susedne budu okrenute vrhovima jedna pre- ma drugoj, tj. nepame na jednu, a pare na drugu stranu u prayeu redova, Rastoja- nje u redu za jabuku na umereno bujnim podlogama je 2 do 3 m, a za krusku na dunji 15-23 m. Zbog ugla pod kojim se sade, uw prvoj polovini prve vegetacije krenuée jate samo terminaini pupoljak, dok ée se iz ostalih pupoljaka razviti samo lisni pupolj- ci. Pred kraj vegetacije sa gomje strane koso zasadene sadnice razviée se buj miladari koje jos u toku vegetacije treba prorediti, ostavijajuéi po jedan na svakih 30 do 40 cm. U prolece druge godine pre potetka vegetacije orezu se letorasti koji su neposredno ispod vrSnog letorasta. U toku vegetacije se zakidaju ili odstranjuju mladari koji bi se mogli razviti u Konkurente ostavijenim mladarima. Mladari koje smo ostavili na 30-40 em duZ koso zasadene voeke usmeravaju se da rastu u su= protnom poloZaju u odnosu na osnovnu skeletnu granu i to opet pod uglom od 30 wodnosu na horizontal, Trege i narednih godina ponovo se oslobactaju od mladara vrhovi koso zasa- denih sadnica (koje istovremeno predstavljaju i primarnu skeletnu granu) i vrhovi ostavijenih letorasta, Ostale grancice koje cine skeletne grane savijaju. se pod uglom od 30°, prema horizontali, suprotno od ugla koji zatvaraju sa granom iz. ko~ je izbijaju. Kad dostignu odredenu duzinu, primame i sekundame skeletne grane se ukrStaju ina mestu ukrStanja privezuju i sluze jedna drugoj kao oslonac. 249Za ovaj oblik krune vocaka nije potreban stalan naslon, ali formiranje je tak- Se ako se privremeno postavi nekoliko redova Zica, koji se kasnije, po zavrsetku formiranja, mogu ukloniti Buse-Tomasova kruna kao i lepaZova palmeta podsticu votke da brie potnu da radaju, Prvih gadina one obilno i redovno radaju, ali u kasnijim godinama rod- nost oslabi, pa je neophodno redovno obnavljanje i podmladivanje obrastajuceg i rodnog drveta koje se formira u medurednom prostovu. Masovniju primenu ovaj uzgojni oblik doziveo je jedino w Francuskoj i to uglavnom na manjim povrsinama, Shematski prikaz Tomas (Bouché-Thomas) SISTEM MARSAN (MARCHAND) Za gajenje voéaka po sistemu marSan koriste se sadnice sa slabo bujnom podlogom, Sade se koso, pod uglom od 45°, éime se ublazava jako izbijanje vodo- pija, Sve vocke su nagnute u jednom smeru i neophodan je nasion od stubowa i ice. Razmak sadenja ui redu je 2 do 2,5 m, S10 zavisi od bujnosti sorte i podloge, a medurednim rastojanjem treba da se obezbedi nesmmetana primena mehanizacije. Zbog guste i kose sadnje, slibo bujnih podloga i velo blage zimske rezidbe i ovim uzgojnim oblikom moze se obezbediti brzo stupanje u rod i kasnije lako odr2avanje, Koje se sastoji u kontrolisanju vrhova centralne vodiee i skeletnih gra na i redoviom podmladivanju i obnayljanju obrastajnéeg rodnog drveta. Ovaj sistem uzgoja prvensiveno je namenjen za gajenje jabuka na slabo buj- nim vegetativnim podlogama i krusaka kalemljenih na dunji. Tehnika formiranja ovoga sistema je slededa: Posle sadenja pod uglom od 45°, sadnice se u proleée ne prekracuju, nego se od- mah posle kretanja vegetacije samo potpuno uklone ili kratko zakinu syi mladari koji rastu s njene donje strane, Mladari koji rastu na gornjoj strani sadnice se prorede tako da na svakih 20-30 em ostane po jedan, a ostali se kratko zakinu, Mladati koji rastu sa -gojnog obtika Bu 350strane j slabe su bujnosti ostavijaju se da slobodno rastu i formiraju obrastajuce rodhio divo. Miadari ostavljeni s gomje strane kasnije se dovode u uspravan polozaj u odnost na centraino deblo (90°) i privezuju uz naston dok ne dostignu do susedne voske, ede sse zaustav|jaju stalnim prevodenjein (rezidbom) na niti mladae. VRETENASTI ZBUN Ovaj oblik karakteri8e se dobro razvijenom vodicom koja je obrasla sa vise horizontalnih skeletnih grana, ¢ime se rodnost u znatnoj meri ubrzava i pojadava. Oko vertikalne ose (vodice) na sve strane u spiralnom poretku rasporedene su kea- €e ili duze rodne grane, Koristi se uglavnom za gajenje jabuke na umereno | slabo bujnim vegetativnim podlogama i kruske na dunji, Upotrebom slabo bujnih sorti (sper tipovi) i podloga moze se po jedinici povrsine saditi veliki broj voéalka. U ta- kvim sluéajevima primena vretenastog Zbuna sa manjim modifikacijama predsta- vlja osnovu tzy. super intenzivnih voenjaka (Pilar, Spindel, Slender). Za pravilno formiranje i odr2avanje ovog uzgojnog oblika kako u klasi¢nom tako i u modifikovanom izvodenju neophadan je nasion, bilo pojedinagno kolje ili od Zice, posto se koriste podloge ciji je korenoy sistem plitak i povrSinski razvijen. Zica treba da je pocinkovana, precnika 2~2,5 mm. Prvi red Zice postavija se na 40-50 em od povrsine zemlje, a drugi, treci i Setvrti takode 40-50 cm jedan od drugog Postoje razlike izmedu klasinog i modifikovanog vretenastag Zbuna, i one se ogledaju pre svega u tome da li se sadnice i prevremene grane na stablu prekra- Guju ili ne prekraéuju. Rezidba za formiranje klasi¢nog oblika vretenastog Zbuna svedena je na naj- manju meru, jer nema potrebe za ja¢om rezidbom radi dobijanja bujnih mladara za formiranje skeletnih grana, posto postoji samo jedna centralna grana na Kojo} je obrastajuce rodno drvo. Sadnice se sade na rastojanjur 1,5-2 m u redu, a meduredno rastojanje prilago- daya se Sirini radnog zahvata oruda za obradu zemlje. U prolece, pre kretanja vegeta- cije, sadnice se skrate na 60 cm iznad zemlje, Ako sadnica ima botne grangice i one se skrate, ali tako da se najduze ostave pri osnovi a ostale se sve vise skraéuju kako se ide prema vrhu, tako da se stvori piramida. 17 pupoljaka, odnosno skraéenih gran- Gica razviée se veci broj mladara, U julu meseeu odabere se § — 6 mladara od kojih viSni za vodicu, a ostali za ramene grane koje razvodimo pod uglom od 45°. Iduée godine vodica se skrati na 30 — 40 em iznad najvige ramene grane a ostale grane se skrate za 1/3, ali tako da najni2a bude najduza a ostale ka vrhu sve kraée. Ispod prekracenog mesta na vodici razvide se mladari koje u julu mesecu: treba razvesti pod uglom od 50 — 60 i privezati za donje ramene grane. Postupak u treéoj godini je isti kao i u drugoj. Ramene grane nia vodici treba da su na razmaku od 10 do 30 ¢m. Za formiranje modifikovanog vretenastog 2buna (uski vretenasti Zoun) kori- ste se slabo bujne podloge i sorte. Sadnice se sade u jednom redu sa medusobnim razmakom od f do 1,5 m, ili u dyoredu (« trougao) sa medusobnim rastojanjem 1.~ 20 m, a razmak izmedu redova 4 —4,5 m. U sistemu guste sadnje (Pillar), kada se koriste sper-sorte na kr2ijavim podlogama, razmaci izmedu vocaka su Cak manji od | metra u dvoredim, troredim i wiSerednim blokovima,Za ovaj sistem uzgoja koriste se jednogodisnje sadnice sa prevremenim grandicama ili bez njih, ili dvogodisnje (narodito sper sorte) sa formiranim obra- stajucim kratkim granama, Prve godine, pre potetka vegetacije, jednogodisnje sadnice, ako su obrasle prevremenim grangicama, prekrate se na 90 cm, a ako nemaju prevremene grandi- ce, skracuju se na oko 70-80 cm. Pri upotrebi dvogodli8njih sadnica vodica se pre- kraéuje na vrhu (do prvog najrazvijenijeg pupoljka), tako da za njen nastavak osta- ne nekoliko razvijenih vegetativnih pupoljaka, Dok se prevremene bogne grangice i vee formirano obrastajuée drvo na dyogodisnjim sadnicama ne ostave slobodno da rastu, sadnica se priveze uz kolac ili za Zicu. U toku vegetacije, na prekraéenoj vodici pojaviée se mladari, zatim se jedan ostavi da nastavi vodicu a 2-3 ispod njega treba potpuno ukloniti da ne bi konkurisali vodici. U drugoj godini formiranja vodiea se ne prekraéuje. Na donjem delu jako razvijenih vodiea treba obaviti poluprstenovanje, iznad nekoliko donjih pupoljaka kako bi ih aktivirali na vegetativan porast, jer se moze desiti da usled jateg razvoja gornjih mladara ni2i deo vodice ostane ogoljen ‘Ako na stablu ima letorasta koji rastu uspravno i previse bujno, treba ih re- zidbom ukloniti do osnove, a tanje i horizontalne grane ne treba skraéivati, jer one prve donose rod. Posle kretanja vegetacije, kada lastari dostignu 10—15 em, treba vodicu osloboditi od mladara najblizih vrhu, i ukloniti bujne mladare koji rastu us- pravno i u unutrasnjosti krune. U toku avgusta ponavo se kontrolisu bujni lastari pa ako rastu suvi8e uspravno, treba ih dovesti u horizontalan polozaj priveziva- njem 2a niZu granu. Vodicu takode treba ponovo privezati za gornju Zicu. U treéoj godini posle sadenja, vocke su sposobne da dobro rode ako su koriséene dvogodi- Enje sadnice, a ako su bile jednogodisnje sadnice bez prevremenih grancica, dace simboligan prinos. 1 u tredoj godini pasle sadnje vodica se ne prekracuje. Shematski prikaz uzgojnog oblika vretenastogProleénam rezidbom uklanjaju se letorasti Koji st: previge bujni, uspravni i sa osttim uglom, Ostali letorasti se ne skracuju. Medutim, ako u donjem dela voeke ima jakih i gustih grana treba ih do osnove ukloniti, a ostale umereno bujne i horizontalne sa evetnim pupoljcima ne treba dirati, osim ako oceninio da bi voéka mogla preroditi 1 da ne bi mogla odrzati toliki rod, Tada se pojedine tanje grane mogu prorediti U narednim godinama yoéke se podvrgavaju normalnoj rezidbi za regulisa- nje rodnosti, VERTIKALNA KORDUNICA Po ovomi uzgojnom obliku mogu da se gaje jabuka i kruska, a u proslosti se najvise koristio za gajenje krugke na dunji i to uglavnom serti sa kragim rodnim drvetom, Nove sorte jabuke ¢ kratkim rodnim drvetom, kalemljene na slabo buj- nim podiogama, mogu da se gaje u obliku vertikalne kordunice. Sorte sa duzim rodnim drvetom su podlozne jaéem povijanju jednogodisnjih grana (njutajms), ili jatoj rezidbi. Sadnice se sade gusto, ponekad wz rastojanje od 70-100 cm u redu, a meduredno rastojanje zavist od mehanizacije kojom se obavljaju radovi u voénja- ku. Za obrazovanje i odréavanje ovog sistema uzgoja neophodan je naslon od stu- bova i Zice, Prvi red Zice postavija se na 40 — 50 cm od povrsine zemlje a drugi, treéi i ¢etvrti na medusobnom razmaku od 40 — 50 cm. U prvoj godini, u prolece, pre kretanja vegetacije, sadnice se prekrate na 50 70 em od powrsine zemlje. U toku vegetacije razviée se mladari_ od kojih vr8ni ostavljamo za vodicu, a ostale kad dostignu porast oko 50 cm, povijamo i privezu- jemo uz zieu, Ugao povijanja ovi mladara treba da iznosi oko 70°. Nepozeljno je savijanje grana na Luk. U drugoj godini vodica se prekrati na oko 40 em, a isto toliko skraéuju se proslogodisnji letorasti j to tako da nize grane astaju duze, a sto se ide vige prema vithu, sve se vise skracuju i tako celo stablo dobija oblik male piramide, Skracene grane se ponovo privezuju za naslon. U toku vegetacije na vodiei ée se razviti mladari koje treba poviti i vezati za Zicu kao i prethodne godine. Letoraste koji se razviju na skelemim granama treba proreditii, a ako se neki razvija bujno { uspravno, treba ga saviti i time ga naterati na umeren rast i obrazovanje evetnih pupoljaka. Rezidbu, narodito zelenu, treba svesti na najmanju meru, jer se savijanjem grana postizu mnogo bolji rezultati Vertikalra kordunicaU iregoj i narednim godinama rezidba radi formiranja krune izvodi se na isti naéin kao i prethodne godine, Dyogodinje grane treba orezivati tako da se porast vegelativne mase neophodne za pravilno formiranje krune. Ako su ramene grane previse guste, proreduju se tako da rastojanje izmedu ostavijenih bude oka 30 em, Rezidba se ugiavnom sastoji u proredivanju grana, dok se oblik krune dobi- ja savijanjem grana, Pri tome, treba voditi raguna da se sa visinom krune povecava i ugao savijanja tako da ramene grane poslednjeg sprata zatvaraju ugao od 90° u odnosu na vodicu, GAJENJE VOCAKA PO SISTEMU PILAR Ovo je noviji naein gajenja voeaka i uglavnom se koristi za najintenzivniju proizvodnju jabuke i kruske, a zasniva se na uzgojnom obliku koji u sebi ima ele- mente vreienastog Zbuna i vertikalne kordunice. Intenzivnost ovog sistema gajenja, pre svega, postize se gustim sadenjem yoéaka, tako da po jednom hektara moze da bude od 3000 — 5000 voéaka. Ovako: veliki broj voéaka je mogué samo kalem|jenjem izrazito kr2ljavih sorti (sper tipo- sa izrazito krZljavim vegetativnim podlogama (M9 i M26) i gajenjem jabuka u uu uskog vretenastog Zbuna, Kod kruaka se takode kaleme kr2ljave sorte (pa- sakrasana i zimska dekantkinja) na dunji. Pri gustoj sadnji rastojanje izmedu voca- ka u redu je ponekad manje od 1_m, a voeke se sade u dvorednim, trorednim i vi8e~ rednim parcelama, a rastojanje izmedu pareela predstavlja meduredno rastojanje, pa ga treba prilagoditi mehanizaciji koja e se u voenjaku koristiti. Osnovni prineip gajenja voéaka po ovom sistemu sastoji se u uspostavljanju ravnoteze izmedu nadzmenog dela i Korenovog sistema, kao i ravnoteze izmedu vodice i sekundamih grana, Ravnoteza izmedu srana uspostavlja se njihovim savi- janjem ili ispravljanjem, Medutim, ostavljanjem velikog broja ta¢aka rasta joS od prve gadine Zivota (sadnice se vrlo malo prekracuju ili se me prekraéuju) i mini- malnom intervencijom u narednim godinama mladalatki bujni porast voeaka je u znatnoj meri abuzdan, a ostavijena velika lisna masa dovodi do brzog uspostav]ja~ nja ravnoteze Ezmeda nadzemmnog dela i korenovog sistema, j. do brzog formiranja rodnog drveta, odnosno evetnih pupoljaka, Gusta sadnja, slabo bujne podloge i rano stupanje u rodnost odrazavaju se na celokupni vegetativni porast vacke tako da je ona retko via od 2— 2,5 m. Mali porast stabla plakSava radove i zaStitu vodaka a poste rano stupa w punu rodnost, redovno i obilno rada, stedstva ulozena za podizanje voenjaka brzo se vracaju i manja je cena koStanja po jedinici prinosa, pa zato ovaj sistem ima puno opravda- nje u intenzivnoj votarsko} proizvedaji Osnovne pretpostavke va uspesno koristenje ovog uzgojnog oblika su ideal- no odabrano i pripremljeno zemljiste, dobro snabdeveno vodom, slabe ili umereno bujne podloge i sorte, veliki broj sadniea po hektaru, racionalna i strogo izbalansi- ana ishrana, obavezan i stalan naston i dr, Odredivanje optimalnog broja sadnica po jedinici powrSine, 1j. gustina sad- nje, zavisi najvige od kombinacije sorte i podloge. Za najguséu sadnju u dvojne i vigeredne pojaseve koriste se slabo bujne podloge i kr2ljave sorte (sper tipovi) $ kratkim rodnim drvetom. 254Normaino bujne i rodne sorte na slabo bujnim podlogama ii krZljave sorte na umereno bujnim podlogama treba nesto rede saditi u manjem broju pojaseva, sa rasporedom u trougao. Bujne sorte na slabo bujnim podlogama najéeSée se sade u jednom redu, ali rastajanje u redu nikad ne prelazi 2 m. Za formiranje pilar sistema koriste Se jednogodignje sadnice sa prevreme nim rodnim granéicama (ili bez rodnih grantica) i dvogodisnje sadnice sa formira- nim obrastajucim granéicama i eventualno evetnim pupoljeima, Jo8 u rasadniku podloge se kaleme nesto visotije, tako da pri sadenju spojno mesto bude najmanje 5 cm iznad povrsine zemlje, da ne bi doslo do oZiljavanja kalemljene sorte, tj. da se spredi prelazenje vocke na sopsiveni koren. Posle sadenja sadnice se orezu na 80 — 90 em iznad zemljea botne grandice (ako ih, ima), ako su predugatke skrate se na 60 — 70 em, U julu mesecu treba osloboditi vodiew konkurentnih lastara, koji se razvijaju uw njendj neposrednoj bli zi U drugoj godini sekundame grane se skraéuju na 60 — 70 em, Pri tome, buj- ne grine, a naroéito one koje rastu vertikalno, treba do osnove orezati, Vodicx teba privezati za naslon i estaviti slobocino da raste. Treée i narednih godina previse razvijene i usprayne grane treba ukloniti, a rodno drvo, ako je gusto, treba prorediti. Znagi, treba pre svega proredivati guste grane i staro drvo, vodeéi raguna da se rodno divo redovno obnavija, Kada stablo dostigne visinu od 2 ~ 2,5 m, skracuje se vodica i prevodi na horizontalnu bocru granu. Formiranje | rezidba votaka po sistemu pilar KOSA I HORIZONTALNA KORDUNICA Pored vertikalne kordunice, postoje kosa i horizontalna, koje se razlikuju od prve samo po praveu pruzanja osnovne skeletne grane. Uglavnom se koriste za de- Korativne svrhe i manje okuénitke zasade, Kada se sadnica posle sadenja na stalnom mestu nisko prekrati i od svih le- torasta koji izbiju odaberu dva najjaéa i usmere horizontalno, dobija se dvostrana horizontaina kordunica. Ako se posle prekra¢ivanja sadnice odabere jedan letorast,U tredoj i narednim godinama rezidba radi formiranja krune izvodi se na isti nagin kao i prethodne godine. Dvogodisnje grane treba orezivati tako da s porast vegetative mase neophodne za pravilno formiranje krune, Ako sté ramene grane previse guste, proreduju se tako da rastojanje izmedu ostavigenih bude oko 30 em. Rezidba se uglavnom sastoji w proredivanju grana, dok se oblik krune dobi- ja savijanjem grana. Pri tome, treba voditi raguna da se sa visinom krune povecava i ygao savijanja tako da ramene grane poslednjeg sprata zatvaraju ugao od 90° u odnosu na vodicu GAJENJE VOCAKA PO SISTEMU PILAR Ovo je noviji nadin gajenja voeaka i uglaynom se koristi za najintenzivniju proizvodnju jabuke i kruske, a zasniva se na uzgojnom obliku koji u sebi ima ele- mente Wretenastog Zbuna i vertikalne kordunice. Intenzivnost ovog sistema gajenja, pre svega, posti2e se gustim sadenjem voéaka, tako da po jednom hektaru moze da bude od 3000 — $000 voéaka. Ovako veliki broj vocaka je mogueé samo kalemljenjem izrazito kr2javih sorti (sper tipo- vi) sa izrazito krZljavim vegetativnim podlogama (M9 i M26) i gajenjem jabuka u obliku uskog vretenastog Zbuna, Kod kruSaka se takode kaleme kréljave sorte (pa- sakrasana i zimska dekantkinja) na dunji, Pri gustoj sadnji rastojanje izmedu voca- ka u redu je ponekad manje od | m, a vocke se sade u dvorednim, trorednim i vi8e- rednim parcelama, a rastojanje izmedu parcel predstavlja meduredno rastojanje, pa ga treba prilagoditi mehanizaciji koja ée se u voenjaku koristiti. Osnovni princip gajenja vocaka po ovom sistemu sastoji se u uspostavljanju ravnoteze izmedu nadzmenog dela j Korenoveg sistema, ko i ravnoteze izmedu vodice i sekundamih grana. Raynoteza izmedu grana uspostavija se njihovim savi- janjem ili ispravljanjem. Medutim, ostavljanjem velikog broja taéaka rasta jo8 od prve godine Zivota (sadnice se vrlo malo prekracuju ili se ne prekraéuju) 1 mini- malnom interveneijom u narednim godinama mladalaéki bujni porast voéaka je u gnatnoj meri obuzdan, a ostavijena velika lisna masa dovodi do brzog uspostav|ja nja ravnoteze izmedu nadzemnog dela i Korenovog sistema, tj, do brzog formiranja rodnog drveta, odnosno cvetnih pupoljaka, Gusta sadnja, slabo bujne podloge i rano stupanje u rodnost edrazavaju se na celokupni vegetativnii porast yocke tako da je ona retko vi8a od 2 — 2,5 m. Mali porast stabla olakSava radove i zastitu Vocakit a posto rano stupa u punu rodnost, redovno j obilno rada, sredstva wlozena za podizanje vosnjaka brzo se wracaju i manja je cena kostanja po jedinici prinosa, pa zato ovaj sistem ima puno epravda- nije u intenzivnoj vogarsko} proizvodnji. Osnovne pretpostavke za uspesno koriSéenje ovog uzgojnog oblika su ideal- no odabrano i pripremljeno zemijiste, dobro snabdeveno vodom, slabe ili umereno bujne podloge i sorte, veliki broj sadnica po hektaru, racionalna i strogo izbalansi- ana ishrana, obavezan j stalan naslon i dr. Odredivanje optimalnog broja sadniea po jed nje, zavisi najviSe od kombinacije sorte i podloge. Z ci povrSine, tj. gustina sad- najgusen sadnju u dvojne i viseredne pojaseve koriste se slabo bujne podloge i krZljave sorte (sper tipovi) § kratkim rodat n dryetom,Normalno bujne i rodne sorte na slabo bujnim podlogama ili kréljave sorte ha umereno bujnim podlogama treba neSto rede saditi u manjem broju pojaseva, sa rasporedom u trougao. Bujne sorte na slabo bujnim podlogama najéesce se sade u Jednom redu, ali rastojanje u redu nikad ne prelazi 2 m. Za formiranje pilar sistema koriste se jednogodisnje sadnice sa prevreme- nim rodnim granéicama (ili bez rodnih grangica) i dvogodisnje sadnice sa formira- nim obrastajucim granéicama i eventualna evetnim pupoljcima, Jo8 u rasadniku podloge se kaleme nesto visotije, tako da pri sadenju spojno mesto bude najmanje 5 em iznad povrsine zemlje, da ne bi dosto do oziljavanja kalemljene sorte, tj, da se spreCi prelazenje vocke na sopsiveni koren. Posle sadenja sadnice se orezu na 80 — 90 em iznad zemlje a botne grandice (ako ih ima), ako su predugatke skrate se na 60— 70 cm. U julu mesecu treba osloboditi vodicu konkureninih lastara, koji se razvijaju u njendj nepostednoj bli- zini U drugoj godini sckundarne geane se skraéuju na 60— 70 em. Pri tome, buj- ne grane, a narogito one koje rastu vertikalno, treba do osnove orezati, Vodicu teba privezati za nasion i estaviti slobocino da raste. Trege i narednih godina previse razvijene i uspravne grane treba ukloniti, a rodno drvo, ako je gusto, treba prorediti. Znadi, treba pre svega proredivati guste grane i staro drvo, vodesi raéuna da se rodno dtvo recovno obnavlja, Kada stablo dostigne visinu od 2 ~ 2,5 m, skracuje se vodica i prevodi na horizontalnu bocnu granu, Formivanje i rezidba vocaka po sistemu pitar KOSA I HORIZONTALNA KORDUNICA Pored vertikalne kordunice, postaje kosa i horizontalna, koje se razlikuju od prve samo po praveu pruzanja osnovne skeletne grane. Uglavnom se koriste za de- Korativne svrhe i manje okuénitke zasade. Kada se sadniea poste sadenja na stalnom mestu nisko prekrati i od svih le- a j usmere horizontalno, dobija se dvostrana éivanja sadnice odabere jedan letorast, torasta koji izbiju odaberu dva najja horizontaina kordunica, Ako se poste prekrapa se njegoy rast usmeri Koso i kasnijom rezidbom i savijanjem i dalje diriguje njegovim rastom, dobiéemo kosu kordunicu, Kosa kordiinica pri gusto) sadnji moze da bude i ukrStena kosa kordunica, 12. belgijska Ziva ograd: Osim vertikalne kordunice i njene modifikacije sa veetenastim Zbunom, (Pil- lar) ostale kordunice nemaju praktitnog znaéaja za komercijalno gajenje voéaka. Medutim, vretenasti oblici su odigrali istorijskw ulogu i smatraju se pretetama uz- gojnih oblika za najintenzivniju woéarsku proizvodnju tzv, super-intenzivnihy vos- njaka (Pillar, Spindelbusch, New times, Slender), Kosa i horizontalna korduniea 1. kosa kordunica; 2. jednostrana horizontalna; 3, dvostrana horizontaina kordunica Kose kordunice obrazuju se na slitan nadin kao i vertikalne, | one imaju skeletnu granu oki¢enu rodnim drvetom, samo sto je koso savijena. Voéna sadnica se moze odmah pri sadenju staviti u kos polozaj, Ako se to ne uradi, onda se stablo na visini od 40 cm savija na jednu stranu (obieno se naginje prema jugu i istoku ako je teren ravan, a ako je teren strm, naginje se prema strmoj strani). Horizontalne kordunice mogu biti jednokrake i dvokrake. Jednokrake se for miraju na dva nagina, Po prvom naginu sadnive se poste sadenja padjivo savijaju, privezuju za naslon i skrate, da bi se na njima razvile i bogne grantice. Treba izbe- gavati da se sadnice savijaju pod pravim uglom, jer se mogu slomiti, a i otezan je i protok organske i mineralne hrane izmedu korena i stabla, Po drugom naginu ume- sto savijanja, sadnice se skrate na visinu (oko 40-50 cm) svog stabla, iznad dobro obrazovanog pupoljka. Kada iz ovog pupoljka izbije letorast, treba ga saviti u hori- zontalan polozaj i od njeza obrazovati kordunicu, 1 dvokraka horizontalna kordunica moze se obrazovati na dva natina. Prvi natin je da se sadnice skrate na dva pupoljka na visini stabla (40 — 50 cm), odno- sno do Zice za koju se vezuju, Letoraste koji su izbili iz ovih pupoljaka treba po- stepeno savijati u horizontalan palo?aj. Drugi nagin je da se sadnice saviju take da na pregibu budu pupoljei. Iz ovih, pupoljaka razvi¢e se letorasti koje dalje treba ga- Jiti, Oni ée, zahvaljujuéi svom polozaju, da rastu bujno i kada dovoljno ojataju tre~ 'ba ih usmeriti ka horizontalnom polozaju Kod bujnih sorti ovaj uzgoini oblik skoro je nemoguée formirati, posto skelet- ne grane zbog horizontalnog polo?aja nemaju dobre uslove za razvijanje jer je oteZana cirkulacija sokova kroz pregib. Naprotiv, grane koje se razvijaju na gornjoj strani su bujnije, te se tesko obuzstavajuu porastu, Zbog toga sve grane koje rast sa gornje strane i one koje rastu bujno na osnovnoj grani treba stalno uklanjati, 236REZIDBA VOCAKA U RODU a razliku od rezidbe mladih nerodnih vocaka kojima se formira izabrana keuna, rezidba rodnih voéaka ima za cilj da regulise vegetativni i generativni raz~ vitak formiranih voéaka. Regulisanje rodnosti primenoni rezidbe postize se favori- zovanjem obrastajucih rodnih granéica, a to znati obezbedenjem ravnoteze izmedu vegetativnog i reproduktivnog razvitka voéaka, U savremenoj vocarskej proizvodnji danas se ne moze ni zamisliti visoka i redovna proizvodnja bez primene pravilne rezidbe na rod. Duzina nerodnog mladalaékog perioda vogaka prvenstveno zavisi od biolo- sko-genetskih osobina voéne vrste i sorte, Neke vocne yrste ranije stupaju u period plodonosenja od drugih. Breskva stupa ranije od jabuke ili oraha, a unutar jedne vrste postoje sorte koje ranije obrazuju rodno drva i ranije stupaju u rod od drugih sort iste viste. Podloga takode ima znatan uticaj na podetak plodonosenja. Vocke na bujnim podlagama Kasnije prorode od onih na manje bujnim. Vocke potinju da radaju kad se u izvesnoj meri uspostavi ravnoteza izmedu korenovog sistema i nadzemnog dela, pa se u tom periodu i rezidba mora prilago- diti da bi se, zajedno sa ostalim pomotehni¢kim merama, sto duze odrZala veé us- postavljena ravnoteza. Ova ravnoteza pagiva na tizajamnom dejstvu korena i lisne povrsine, od kojih zavisi snabdevanje nadzemnog, dela vodom i u njoj rastvorljivih mineralnih materija, kao i korena organskim materijama, Sto u uravnotezenom sta- nju obezheduje umereno bujan porast, obilnu rodnost i dobar kvalitet plodova. U pogetku rodnosti veé uspostavljena ravnoteza se relativno lako odrZava, ali sa sta- Tenjem voéaka to postaje sve teze, pa je potrebno dobro poznavanje osnovnih bio- loSko-fizioloskih karakteristika vrste i sorte. Suvise bujna stabla troSe hranijive materije za izgradnju vegetativnih oreana na radun formiranja rocinih pupoljaka i plodova, U ovakvim slutajevima suvise ja- ka rezidba bi bila Stetna, jer bi i dalje odlagala obrazovamje rodnog drveta i voeke ne bi obilnije radale, Zato vockama treba obezbediti uslove da se tazvijaju Sto vi- Se, sve dok ne poénu da radaju i same se zaustave u porastu. Proredivanjem treba stvarati uslove za maksimalno osvetljavanje krune i stvaranje organskih materija neophodnih za obrazovanje evetnih pupoljaka. Kod krZljavih i slabo bujnih vocaka korenoy sistem ne obezbeduje dovoljno vode i mineralnih materija za nadzemne delove stabla i formiranje vegetativnih or- gana, te su voeke sklone pojaganom formiranju evetnih pupoljaka i preteranom za- metanju plodova, Zbog ogranigene lisne povrsine i ukupne vegetativne mase, voe- ke nisu w stanju da odrze sve plodove kojt otpadaju posle zametanja, a i oni koji ostanu na stablu, zbog slabe ishrane, ostaju sitni i slabog kvaliteta, Takode bi i jaéa rezidba bila stetna, jer bi se smanjila ionako mala lisna povrsina. Kod ovakvih vo- éaka rezidbu treba podesiti tako da se pojata vegetativna aktivnost, To znati da bi povesali lisnu povrSinu, treba da ostavimo jednogodinje lastare (jer oni imaju naj- vise listova) a proredujemo, odnosno uklanjamo obrastajuée rodno drvo koje nosi veliki broj evetnih pupoljaka a ima malu lisnu masu, Umereno bujne rodne voeke imaju uspostavljenu ravnotezu izmedu koreno- vou sistema i nadzemnog dela, Rezidbom tu ravnotezu treba Sto duze odrzavati i ona se sastoji u redovnom obnavljanju i podmladivanju rodnog drvetaPoznata je Cinjenica da vocke sa staroséu sve slabije i neredoyno radaju, a kvalitet plodova je sve losiji. Ako se fiziolosko starenje voeaka ne moze sprediti to ne zna¢i da se njihov proizvodni period i redovna rodnost ne mogu produviti Naprotiv, praksa je pokazala da se odgovarajucim pomothnickim merama, a pre svega rezidbom, moze produfiti period punog plodonosenja voaka, Pokazalo se da obilata i redovna rodnost ne zavise toliko od starosti stabla Koliko od starosti rodnog drveta, zato se nastoji da se rezidbom rodno drvo stalno podmiaduje. Prete- rano stvaranje rodnih elemenata na Stetu prirasta znak je pocetka starenja rodnih grana, Zbog toga se aktivne grane jednogodisnjeg letorasta manje orezuju, dok fodne grane s malim viSnim prirastom treba skratiti na starijé drvo, dime se pod- mladuju. Shemeatski prikaz skraéivanja vodice A-wsluéajue velike bujnosti i B-usludaju umerene bujnosti Aged | Da bi se voéke u punom rodu rezidbom podmladivale ~ obnavljanjem rod- hog drveta, treba znati za svaku voemu vrstu, za koje vreme formira rodne grancice odnosno evetne pupoljke, jer razligite voéne vrste formiraju ranije ili: kasnije 1 produktivne organe, sto prvenstveno zavisi od njihovih biolosko-genetskih osobi- ha, Tako, na primer, za obrazovanje cveinih pupoljaka breskve potrebna je samo jedna vegetacija i u narednoj godini grane mogu doneti rod, tj. cvetni pupoljci for- miraju se na jednogodisnjim grandicama, Kod jabuke rodna grantica tek u tr godini donosi rod. U ovom sluéaju, u prvoj vegetaciji se obrazuju rodni letorasti, u drugoj vegetaciji se na njima razvija kratko rodno drvo sa cvetnim pupoljcima, a tek u treéo} godini dolazi do cvetanja i zametanja plodova, Kod jabutastih voenih vista, kada se obravzuje rodno drvo, ono donosi evetne pu- poljke nekoliko narednih godina, jer se iz evetnih pupoljaka koji stu meSowiti,istovre- leno § razvojem plodova razvia i nova grancica. U povoljnim uslovima ishrane, nova grangica i meSovitog pupoljka formira na svom vthu novi evel pupoljak, a ako uslo- Vi nist povoljni, onda se razvija lisni pupoljak koji sledeée godine daje vise listova i priprema novi evetni pupoljak. Kod kostigavih voenih. vista neke rodne grane nemaju. takvu moé obnavljanja, pa obitno u slededoj godini ne donesu rod.Iz napred iznetih &injenica proizitazi da brée ili sporije obnavljanje rodnog drveta zavisi od bioloskih osobina vrste. Kod bresaka koje radaju na jednogodi- gnjim rodnim granama nameée se potreba da se svake godine obnoyi celokupan potreban broj rodnih grandica za sledecu godinu, Medutim, kod jabuke, gde obrazovanje rodnih grangica traje 2 - 3 godine, istovremeno moraju postojati rodne granéice koje nose rod i drvo na kome se obrazuju rodne grancice za sledecu godinu. Zbog toga se kod jabuke svake godine mora obnoviti samo oko 20 — 25% rodnog drveta, Pravilna rezidba voéaka ima zadatak da reguliSe rodnost i kvalitet plodova. Plodovi su najvedi potrosaéi organskih materija i Vocka prvenstveno njih snabdeva tim materijama, Rezidbom weba da se regulige kolitina roda smanjenjem broja evetnih pupoljaka, odnosno broja rodnih grana koje treba odrZavati u takvom broju da ne ugroZavaju snabdevanje Korenovog sistema organskim materijama i time po- remete ravnote?u izmedu korena i nadzemnog dela voske. Mnogobrojnim ogledi- ma je dokazano da rezidba kojom se odstranjuju prekobrojni pupoljci direktno uti- e na bolju oplodnju i zametanje plodova. Rezidba, takode, povoljno utie na kvalitet, krupnoéu, obojenost i ujednate- no dozrevanje plodova, jer od samog zametanja obezbeduje njihovu bolju ishranu, OPSTI PRINCIP! REZIDBE 12 izlaganja 0 rezidbi voéaka na rodnost proizlazi da se ona mora prilagoda- vati Konkretnim, ekoloskim uslovima, vrsti i sorti, bujnosti voéke, obliku krune itd. Pa ipak, ima i op$tih principa koji se prilikom izvodenja svake rezidbe moraju postovat, VREME REZIDBE Rezidba voaka moze da bude zimska i leinja. Zimska rezidba izvodi se u period mirovanja voeaka, tj, od otpadanja lista pa do kretanja vegetacije u prole- ée. Ako se voéke orezuju u jesen, onda su njene posledice uvek nepovoljne, jer ulaze u zimu sa viSe rana — preseka grana i granéica od kojih neke mogu biti dosta velike, Preseci pod ticajem mraza pucaju, pa u proleée teze i sporije zarastaju. Ta- kevi preseci (rane) uvek su podlozni napadu raznih bolesti i Stetotina, Takode je poznato da i kasna rezidba ima nepovoljnih posiedica, jer se vocke preterano iznu- ruju i nepotrebno gube znatne koligine organskih materija nagomilanih w obliku rezervi, koje bi inage bile iskorigeene za ishranu vrSnih delova grana i granéica. Zbog toga kasnu rezidbu treba izbegavati, narovito kod starijih i iznurenih vocaka U'nasim ckoloskim uslovima najpogodnije vreme za rezidbu u kontitental- nim uslovima jeste w january i februaru, a u primorskim rejonima u decembru. Vocke orezane tt ovem periodu imaju vedi prirast i bolji razvoj korenovog sistema (M. So&kié, 1974), a zimska rezidba oberbeduje krupnije i zelenije lisse i produzeni period rasta mladara u proleée i potetkom leta. Letnja rezidba izvodi se u toku vegetacionog perioda, za vreme porasta leto- rasta. Njeno preimuestvo nad zimskom rezidbom jeste u tome sto je zarastanje preseka mnogo bolje, nema nepovoljnog dejstva mraza na preseKe, drvo je mekSete je rezidba laksa, itd, Ipak se zimska rezidba (rezidba na zrelo) smatra glavnom a letnja je samo dopuna ili korekcija zimske rezidbe, Rezidba u toku vegetacije vise smanjuje aktivau lisnu povrsinu nego zimska rezidba, usled éega se remeti fiziolo- ska ravnoteZa izmedu korena i stabla, Sto neminovno dovodi do smanjenog formi- ranja evetnih pupoljaka za narednu godinu. Zelena rezidba narodito moze da ima nepozelino dejstvo ako se izvodi u junu i julu, jer se u to vreme uklanja potpuno formirana lisna masa za koju je ve¢ ulrosena organska i mineralna hrana. Zelena rezidba se uglaynom koristi za uklanjanje bujnih i nepozeljnih mla- dara (vodopija) a treba je izvoditi u fazi kretanja veyetacije i najbujnijeg porasta, Isto tako, letnja rezidba je manje Stetna ako se izvodi poste zavrSetka aktivnog ra- sta (avgusta), Medutim, ako je godina kigna ili ako se yoénjak navodniava, to moze da omete diferenciranje evetnih pupaliaka zbog toga sto vocka mobilise rezervne or- ganske materije za nov porast vegetativnih organa umesto za stvaranje evetnih pu- poljaka. Na ostiovu svega iznetog, proizilazi da zimsku rezidbu treba izvoditi pre kretanja vegetacije, dok leinju treba primenjivati samo izuzetno, ograniGavajudi je na poéetak vegetacije i na period leinjeg mirovanja i to uglavnom za otklanjanje vodopija i nepozeljnih bujnih mladara. INTENZITET REZIDBE Prilikom rezidhe treba teziti da se odr2i pravilan (harmonigan) odnos izme~ du razvitka korenovog sistema i krune, a unutar krune harmonigan odnos izmedu vegetativnih i reproduktivnih organa. To se postize prilagodavanjem intenziteta re- zidbe stanju u kome se vocke nalaze. Pod intenzitetom rezidbe podrazumeva se us- postavijanje odredenog odnosa izmedu rodnog i nerodnog drveta (koje rezidbom treba odbaciti) kao i obnova i podmladivanje rodnog drveta 2a narednu godinu. Intenzitet rezidbe zavisi od velikog broja ¢inilaca, a pre svega od vegetativ- nog stanja vocke. Prilikom odredivanja intenziteta rezidbe treba se pridrZavati sle- deéih principa: — voéke koje daju plod na jednogodisnjim grangicama (breskva) moraju se jako rezati, kako bi se obezbedilo obnavljanje celokupnog rodnog drveta za slede- éu godinu, — rodnije sorte su vegetativno vise iznurene od onih manje roduih jer su imale veci broj plodova, pa je potreba za novim prirastom veca radi obnavijanja rodnog drveta i zato ih treba jaée orezivati, ~ ukoliko su vocke starije i iznurenije, utotiko je (radi podmladivanja) neop- hhodna jaéa razidba, ~ ukoliko na jednom stablu ima vige evetnih pupoljaka, utoliko rezidba treba da bude java, - visne delove krune treba jate orezivati, posto su inave, w povoljnijem pofozaju pa 6rée I bujnije rastu na raéun nizih delova krune. " ___— Ukoliko se vocke jaée dubre azotnim dubrivima, utoliko je njihov porast bujniji, a to znagi treba ih slabije orezivati—voeke koje se navodnjavaju bujnije su i u porastu, pa ih takode treba slabi- je orezivati — vrlo vazan pokazatelj po kome treba odredivati intenzitet rezidbe su koli na, duzina j debljina proslogodi8njih letorasta. Sto je vise rodnih grandica i jed- nogodisnjih letorasta znati da se vocka moze opteretiti vedim rodom, pa ne treba suvige jaka rezidba, Medutim, ako voéke imaju mali jednogodisnji prirast i nemaju formirane evetne pupoljke, to je znak da su bile isezpljene bilo preteranim rodom ili zbog napada bolesti i Stetodina u protekloj godini ili zbog drugih uzroka. U ta kvom slucaju rezidba ne sme biti jaka, veé se prvenstveno moraju otkloniti weroci su voéku doveli u takyo stanje. Zato vocku treba dubriti veéim koliginama azotnih dubriva a rezidbu svesti na uklanjanje bolesnih ili oStecenih grana i granti- ca, — ako ima vige rodnih grandica nego jednogodiSnjih lastara, to je znak da reba jae prorediti ili skratiti rodne grantice nego jednogodi8nji prirast. U praksi je potvrdeno da je uvek bolje da je jaéa vegetativna nego reproduktivna sposob- nost voeaka, jer je tada lakSe podstaci vocku na rodnost, nego suvise iznurenu vr titi u stanje normalne vegetativne aktivnosti ODRZAVANJE UZGOJNOG OBLIKA, Prilikom rezidbe uvek treba tediti da se oda uzgojni oblik krune i da on bu- de Sto prirodniji, kako ne bi dolazilo do fizioloskih poremeéaja zbog nepovoline ishrane odredenih organa. Radi toga rezidbom treba stalno sprecavati prekomerno izdugivanje skeletnih grana i rodnog drveta. Izduzene skeletne grane treba skratiti do nize koja je dovoljno jaka da moze da preuzme njenu ulogu. lzduzene grane skraéuju se radi toga da bi listovi i plodovi bili Sto blize glavnim izvorima snabde- vanja hranljivim materijama, Centralnu vodieu uvek treba odravati u aktivnom stanju i nastojati da se umereno bujno razvija, Kada kruna dobije Zeljenu visinu, onda se yodiea stalno odréava prevodenjem na nizu granu koja preuzima njenu ulogu. Ako je vodica i suvige jaka, onda se jae skraéuje nego ako je umereno ili slabo bujna, Siupanjem u rod, pod teretom roda i lisne mase poveéava se ugao izmedu skeletnih grana i vodice koji je bio ostvaren prilikom formiranja krune, Sto uspora- va kretanje mineralnih materija prema vrhovima grana i organske hrane prema ko- renovom sistefnu, Zato privremeno dolazi do poveéanja rodnosti a zatim do sma njenja prirasta i stvaranja rodnih grangica, pa prema tome i do otpadanja prinosa i neredovnog radanja. Zbog toga se prilikom rezidbe mora voditi raéuna da se uglo- Vi stalno odrzavaju u prvobitnom stanju, a to se postize skracivanjem yrhova ske- letnih grana koje se pod teretom roda povijaju nanize tako da se prevode na sekun- damu granu koja se razvija u priblizno istoj liniji sa osnovnom skeletnom granom. Ovo cesto podrazumeva ostavljanje produzetka skeletne grane od letorasta koji iz- bije sa njene gomnje strane. Vrhove skeletnih grana vrsta i sorti koje po prirodi rastu usprayno treba ore- zivati prevodenjem na spoljnu granu ili letorast. Pravilnom reziddom spretava se ogoljavanje donjih delova krune. To se postize proredivanjem i punim osvetljavanjem donjih grana. OpSti izeled svake 261skeletne grane treba da bude tronglast, tj. da rodne grantice budu najkraée na vr- hovinta a najduze pri osnovi skeletne grane. PREKRACIVANJE I PROREDIVANJE GRANA Jednogodisnji mladari se, po pravilu, nikad ne prekracuju, Oni se ili sasvim odstranjuju iz osnove ili se ostavljaju celi, jer bi skradivanje jednogodisnjih mlada- 14 prouzrokovalo ponovno izbijanje nerodnog drveta i tako se oduzilo stvaranje rodnih grandica, Starije grane koje nose rodne grancice ili jednogodisnji nerodni mladari prekraguju se po potrebi, ali uvek na dovoljno jaku dvogedignju granu ili jednogodisnji lastar Skeleine grane pretnika 5 cm mogu se skraéivati bez Stetnih posledica, Me- dutim, deblje skeletne grane pretnika preko $ cm treba prekracivati samo u ktaj- njoj nuzdi, Na uklanjanje grana voeka reaguje pojaéanim izhijanjem vodopija, pa ovo treba izbegavati, tj. skraéivanje treba obavljati dok je grana jo8 tanka. Proredivanje krune, uklanjanje starijih obrastajucih rodnih grana i jednogo- disnjih mladara, neophodno je jer omoguéava bolje asvetljenje krune a time i mo- guénost stvaranja veée koligine organskih materija, Proredivanje i bolje osvetljavanje poja¢avaju obrazovanje rodnih grancica i evetnih pupoljaka, Narogito je zna¢ajno proredivanje vrhova krune, odnosno vrho- ya svih skeletnih grana. Na ovaj nacin se sprecava ogoljavanje danjih delova ske- letnih grana, te vocka razvija obrastajuée i kvalitetno rodno drvo do same osnove skeletne grane, REKONSTRUKCUA, CISCENJE I PROREDIVANJE KRUNE VOCAKA Kod starijih yocaka kod kojih se za vreme uzgojnog periods nije pravilno formirala kruna, odnosno tamo gde je Kruna zapustena ili se spontano formirala i nema uslove 2a pravilno funkcionisanje vegetativnih i reproduktivnih organa, mo- raju se preduzeti potrebne mere za njenu rekonstrukeiju. U ovakvim slucajevima ueba rezidbom odstraniti guste i nepravilno rasporedene skeletne grane i njihov rast usmeriti ka slobodnom prostoru kako bi se abezbedilo maksimaino osvetljenje krung, koje je neophodno za formiranje i odrZavanje rodnih grancic: Uspe rekonstrukeije krune zavisi od vise cinilaca, ali najviSe od starosti vo- éaka. Uglaynom se rekonstrukeija primenjuje kod mladih stabala dok jo8 nisu po- Gela da radaju ili su tek stupila u rodnost, Kod mladih voeaka ova se mera i2vodi lakse i efikasnije, dok kod starijih stabala moze dogi do znatnijih fizioloSkih pore- 1 izazvanih naglim uklanjanjem veéeg broja relativno debelih skeletnih gra i, Pored uklanjanja prekobrojnih skeletnih prana, rezidbom treba, takode, odstra- niti sve tanke i izduzene grane koje rastu unular krune, Time ée se neproizvodni deo krune znaino smanjiti a rodno drvo odréati im delovima. Ostavljenim skeletnim granama treba obezbediti_najpovol ugao u odnosu na vodicu, radi pravilnog regulisanja prometa organskih i mineral- nih materija. Zbog toga, kod sorti kod kojih skeleine grane rasta. uspravno (pod manjim uglom), treba ih prevoditi na niZe grane koje rastu pod vecim uglom u od- nosti na vodicu krune. Medutim, kod sorti koje imaju prirodno otvoreniji ugao avoprevodenje treba obaviti na nizu uspravniju granu, Pri svemu tome treba imati na umu da je najbolje da ugao izmedu grana bude od 40-50". Radi usmeravanja rasta skeletnih grana u Zeljenom prostoru i podsticanja obrastanja njihovih nizih delova rodnim drvetom vrsni deo se proveduje i rastere- Euje od gustih miadara. Ovim se, pored ostalog, spretava i povijanje skeletnih gra- nna pod teretom roda i njihovo eventualno lomijenje. Kod primarnih oblika ponekad se nameée potreba.skraéivanja centralne (glavne) vodice ili njeno potpuno uklanjanje. Najéesée se centralna vodica prevodi na nizu. bona granu iu tom stuéaju dobija se nepravilna kotlasta kruna sa 4~5 osnovnih grana, sto znatno doprinosi boljem osveiljavanju ostalih delova krune. Pojedine vogne vrste nejednako reaguju na mere rekonstrukeije. Na mere rekonstrukeije najbolje reaguju jabuka, keuSka i Sljiva (ako nisu starije od 10 godi- na), Medutim, sa staroséu se smanjuje efikasnost ovih mera, Popravka krune breskve, vinje i kajsije moze se izvoditi samo dok su stabla jo8 mlada, kasnija popravka je vezana sa otezanim zara8éivanjem rana, jer se poja~ vijuje smolotogina, narovito kod vi8anja. Rekonstrukeiju krune voéaka treba da prate i druge agrotehnidke mere, pre svega dubrenje i zastita Za starije vocke Ciji je oblik krune pravilno formiran i koje-su bile orezivane samo u fazi formiranja oblika, ili za voéke koje su uz minimalnu intervenciju co- veka formirale svoju prirodnu krunu, a kasnije iz bilo kojih razloga nisu redovno orezivane na rodnost, treba primeniti ¢iScenje i proredivanje krune. Redovno i pravilno proredivanje i iscenje krune deluje vrlo povoljno na plodonasenje i kvalitet plodova, Pri tome, rezidbom treba odstraniti sve sasusene, jage zakréljale, povredene i obolele grame i grandice, zatim grane koje rastu ka Uunutrasnjosti Krune, ili se ukrStaju, kao i one koje rastu jedna blizu druge. Neop- hodno je odstraniti sve vodopije, izuzev ako one treba da zamene neku granu ili da popune prazno mesto i tada ih samo treba skratiti “iséenjem treba potpuno odstraniti grane na kojima rastu veSti¢ine metle ili mela, kao i grane jae osteéene usled mraza ili raznih mehaniékih povreda, guma- zne i rak-ranama oStedene grane, guseniéna gnezda i dr. Za ekstenzivyne voenjake narogito je vaeno da se dobro i pravilno. prorede rune svih zapustenih vocaka. Bolje je da se rezidbom odstrani veei broj manjih grana i granéica nego razvijene grane, da bi se izbeglo stvaranje velikib rana. lake je ponekad davoljno ukloniti samo jednu, jako razvijenu granu, Zesto skeletnu, da bi kruna bila dobro proredena, ipak to treba izhegavati jer je vigestruko nepovoljno (vocka se jako iznuri, preseci postaju Zari8ia bolesti 4 Stetogina, vocka strada od mraza, a javljaju se u velikoj meri i vodopije). Preporuduje se da se zapustene, jaée zasenjene vocke, postepeno proredujt: (za nekoliko godin) Uporedo sa proredivanjem i &iséenjem vockama treba pruziti i dobru neg (obrada zemljiSta, dubrenje, navodnjavanje, zastita i dr.) Starija voéna stabla obrazuju rodno drvo, pa se niora vrSiti skragivanje odre~ denih grana i grangiea. Skracene grane se time osve2e, pojaéa im se porast a time se kruna obnovi i formira rodno drvo koje daje vise pladova boljeg kvaliteta, Prili- kom proredivanja treba nastojati da kruna ostane potpuno pravilna. Grane koje r= 263stu uspravno treba povijati da bi obrazovale evetne pupoljke. Grane koje jedna drugoj smetaju, a potrebne su, treba razmicati pomoéu narositih rakljastih Stapova, a grane koje su suvige razmaknute i ostavljaju prazninu u kruni treba primicati jed- ne drugima, PODMLADIVANJE VOCAKA Podmladivanje starijih voéaka je nuzna mera a sastoji se u tome Sto se voe- ke koje su vegetativno oslabile i ¢iji je vegetativni porast prakti¢no prestao, dovo- de ponovo u stanje vegetativnog porasta za krace ili duze vreme. Ovomn pomateh- ni¢kom merom se kruna voéaka moze regenerisati, pojaéati vitalnost grana i gran- ica, a time produtiti period rodnosti i dugovetnosti. Primenjuje se kod vocaka koje su prestale s rastenjem, éije pojedine grane vee podinju da se suSe a novo dr- yo se ne obrazuje, ali ne kod preterano starih i jako iznurenih stabala, Sastoji se iz jakog ili veoma jakog skracivanja svih grana krune, Zasniva se na stvaranju ustova da se iz latentnih (spavajucih) i adventivnih pupoljaka razviju hove grane i grangice. Kod jabugastih voeaka latentni pupoljei mogu duze vreme- na da saéuvaju svoju vitalnést pa se i njihove podmladivanje moze uspesnije oba- viti nego kod kostiéavih voéaka Podmladivanje voéaka treba izvoditi u sledecim stueajevima: — ako po prestanku rastenja potne masoyno sugenje pojedinih jagih grana (Gak i skeletnih) i na njima se pojave vodopiije, kada je kruna usted lom]jenja grana pod teretom roda, snega ili usled oluje i vetrova jako o8tecena, ~ kada je kruna suvise visoka 1 ima ogoljene skeleine grane te se delimi¢nim proredivanjem i skraéivanjem grana niSta narogito korisno ne moze postié Orezivanje vocaka radi podmladivanja Podmladivanje starijih voéaka je utoliko uspeSnije ukoliko je kruna pravilni- je odnegovana. Ako je jo8 podmladivanje praéeno dobrom obradom zemljista, na- vodnjavanjem, dubrenjem i rezidbom, tada se obezbeduje obrazovanje rodnog dr- 264——— veta i dobijanje dovoljnih koligina kvalitetnih plodova. Medutim, mere za podmiadi~ vanje treba obaviti vrlo oprezno, jer se takve vocke izlazu ozbiljnoj opasnosti od mirazeva. Zalo je u veeini sluéajeva najbolje da se vocke podmladyju postepeno u to- ku dve do tri godine. Samo kod manje razvijenih i neSto slabijih voeaka moze se to raditi i odjednom, ali se tada moraju praviti manji preseci, znaéi odsecati tanje grane. Pre nego sto se izvr8i skradivanje grana, potrebno je da se vocke obilnije nadu- bre i time izazove pojava vodopija iz adventivnih pupoljaka, jer se podmladivanje upravo zasnive na skracivanju i aktiviranju tih pupoljaka, Naratito je potrebno jace dubrenje kostigavih voéaka azotnim dubrivima, jer se one teze podmladuju. Podmladivanje je u stvari skra¢ivanje grana u krosnji, Ovo skradivanje zavi- od stepena ogolelosti i o8teéenja grana. Prema jagini skracivanja grana podmla- divanje moze da bude: slabo, srednje slabo, srednje jako i jako. slabo podmladivanje je kada se vodica i ramene grane u kro8nji skracuju do 1/4 njihove duzine; — stedaje slabe je kada se grane skraéuju za 1/3 do 1/2 njihove dugine; srednje jako je kada se grane u kroSnji skraéuju za oko 2/3 njihove duzine; i — jako podmiadivanje je kada se vodica i ramene grane u kroSnji skracuju za 3/4 njihove duzine, Ukoliko su grane vise ogolele skracuju se vi8e i obrnuto, ako su manje og Lele ili dobile visedi polozaj (zbog velike rodnosti), skracuju se manje, Pri podmladivanju treba nastojati da jagina skracivanja bude takva da moze da obezbedi bujan porast i omoguéi Sto bolje obrastanje vodice i skeletnih grana, Pri tome se vodi ratuna da se vodica j osnovne grane skracuju uvek do neke boéne ‘grane, koja treba da preuzme ulogu produZenja osnovne grane, “‘Treba teziti da kruna bude Sto pravilnija, Skraéivanje grana mora biti vi8e pri vehu nego pri osnovi krune, a razvijenije i bujnije grane se skracuju jae nego manje bujne. Isto tako, uspravnije grane treba vise skratiti nego one polozenije, Skeletne grane treba skracivati iznad uspravnijih tankih grantica, koje takode tre- ba jako orezati tako da zamisljena linija na najnizim boenim granama zatvara uzao od 100 — 120°, a kod krusaka faj ugao treba da bude 90 — 100° 1 Odseeanje debljih grana 2. peavilia, 2. nepravilio @« neprenilae posiapiak ib - pravilan postapek 203Prilikom samog izvodenja podmladivanja treba posebno voditi raguna 0 de- bljini grane koja se preseea. Naime, tvorno tkivo debljih grana i starog drveta ne uéestv uje u zaraScivanju rana, pa rane zaraséuju kalusom Koji stara kambijum po ivici preseka. Zbog toga Sto je rana veceg preénika potreban je duZi period za pot- puno zarastanje, pa postoji 1 Veta moguénost prodiranja Vode 1 mikroorganizama koji razaraju drvo. Da ne bi u toku odsecanja dasio do odlamanja i cepanja debljth grana a time i do stvaranja velikih rana koje tesko zarastaju, prvo treba napraviti rez sa donje strane do 1/3 debljine grane, a zatim je potpuno odrezati.Preseci grana treba da se izglade oStrim nozem j premazu kalemarskim voskom, Uspeh podmladivanja ne zavisi samo od tehnike izvodenja vee i od daljeg sta- ranja oko obrazovanja nove pravilie krung, Sto je od odlucujuéeg znacaja. Jaka re- zidba izaziva aktiviranje spavajueih pupoljaka i zato Ge se iz skeletnih grana pojaviti mnogi izbojci koji predsta vijaju prisodau reakeiju i treba ih ppravilno iskoristiti Zasavnjavanje i premazivanje preseka debljih grana Sve uspravnije grane koje rastu ka unutrasnjosti krune treba saswim odstra- niti. Po jednu yodeéu granu treba ostaviti da se slobodno razyija, a ostale grane treba kratko orezat ili savijanjem dovesti u horizontalni polozaj, kako bi se ubrza- lo pojagano obrazovanje rodnih grandica, odnosno evetnil pupoljaka. Odsecanjem i savijanjem mladara vrSi se nuzno proredivanje krune i umanjuje zasenjivanje, Sto omogucava blagovremeno zavrSavanje vegetacije, sazrevanje drveta i ja¢anje ot- pornosti prema mraz Prilikom skraéivanja skeletnih grana treba obezbediti dominantnost central- ne vodice nad skeletnim bosnim granama krune, boénih grana krune nad rodnim granama i rodnih grana nad rodnim grangicama, Pri tome mora biti obezbedena potpuna ravnoteza krune Za uspesno podmladivanje treba prvo proceniti sposobnost rastenja poste podmladivanja, pa na osnovu toga izvrSili skracivanje grana, Pri tome se ne sme- mo rukovoditi samo staroscu vocaka, vee njihovim stanjem i bujnoscu, Zbog toga je Spreng (citirano prema Stankoviéu i Jovanovicu, 1977) jabucaste vocke podelio u Sest grupa,U prvu grupu spadaju voske koje nisu starije od 15 godina i dija je bioloska vitalnost iz bilo kojih razioga oslabila pa ih treba podmladivati, iako im je kruna pravilno formirana, ali istovremeno s podmladivanjem treba je poboljSati, Pri pod- mnladivanju se nastoji da svaka kruna ima vodicu i joS 3 —4 skeletne grane. Suvige bujne grane, koje bi konkurisale vodici, treba odstraniti; sasvim pologene grane treba privezivanjem malo uspraviti; suvi8e uspravne treba razvesti pod uglom od 45°, da bi se uspostavila odgovarajuca ravnote7a izmedu svih grana uw run. Posle toga obavlja se podmladivanje skracivanjem grana i vrlo je vazno da se to uradi pravilno, ni suvige kratko, ni suvise dugagko Drugu grupu ine vocke koje su stare od 15 do 30 godina i koje su dosta bujne. Najpre se proredivanjem odstrane suvigne grane. Ovo podmladivanje se zlikuje od onog u prvoj grupi samo po tome Sto se ne nastoji na stvaranju pravil- ne krune, vee samo da se tira vnote?i razviée osnovnih grana w, odnosu na vodicu. U treéu grupu spadaju vocke stare od 30-50 godina. Kod ovih yocaka mora se zadiati oblik krune koji veé imaju, ili se ona delimigno moze popraviti, Moraju se najpre izabrati grane koje ée Giniti osnovu krune, Ostale ée morati da se odstra- ne. Posle toga vi8i se podmladivanje s narocitomn paznjom da se ne bi poremetila ravnoleZa izmedu rastenja i rodnosti, Neka od osnovnih grana ée se ostaviti kao produgnica i obmuto, neka produznica ée se koristiti kao rodna grana, sto zavisi od moguénosti njihovog daljeg razvitka, pravea pruzanja i polozaja. Prilikom skraéi- vaiija grane treba da budu podredene jedna drugoj, potevsi od ovih poslednjih pa sve do vodice. U cervrtu, petu i Sestu grupu spadaju sve starije voéke, koje zbog neprakti nosti izvodenja ne dolaze uw obzir za podmladivanye. PREKALEMLIJIVANIE VOCAKA Prekalemljivanje starijih voeaka, narodito jabuke i kruske, ima veliki znataj za unapredenje voéarske proizvodnje, Primenjuje se uglavnom w slueajevima kada se posadene sorte u jednom kraju pokazu kao loge (nerodne, osetljive prema bole- stima i Stetofinama, s loSim kvalitetom plodova) kada je kruna jako oStecena (usled preterane rodnosti, snega, oluje i dr.), kada je bio pogresan izbor sorti s ob- zirom na odnose oplodavanja, kada treba brZe rasprostraniti neku novu sortu, kada treba obezbediti veée koligine kalem-granvica oclredene sorte, kada se Zeli Sumska divijaka kalentljenjem pretvoriti u plemenitu sortu, Prekalemiljivanjem starijih vocaka mnogo se dobija u vremenu jer se za 3-4 godine moze potpuno obnoviti kruna, Prekalemljivanje se najvi8e primenjuje kod Jabuke i kruske, a rede kod Sljive i treSnje. Mogu se prekalemljivati stabla bez ob- vzira na starost, ali je uspeSnije kod mladih nego kod starijih vocaka. Osnovni uslov za uspeSno prekalemljivanje jeste da stablo bude zdravo, a narogito da su mu zdra~ Vi deblo i korenoy sistem. Kada su uslovi povoljni a tehnika kalemljenja pravilna, mogu se prekalemiti i vocke stare trideset i vie godina. Kruska bolje podnosi prekalemijivanje nego jabuka (preénik preseka grana koje se kaleme moze da bude 12-15 cm, a kod jabuke najvise 10 cm), Krunu treba pripremiti za prekalemljivanje najdocnije u drugoj polovini fe- bruara a moze i pred samo kalemljenje, Sve skeletne grane treba skratiti a po po-trebi odseei grane koje su remetile pravilnost krune, odnosno ginile je gustom. Bo- Ije je da se skeletne grane skrate u toku zimskog mirovanja, pa da se pred kale- mljenje presek obnovi, odnosno grane se ponovo prekrate za oko 10—15 em. Rani- je skracivanje preporueuje se zato da se ne trose hranljive materije u sluéaju da se bilo kojilt razloga odocni sa radom, Kod piramidalne krune treba prilikom skra- éivanja osnovnih grana i yodice voditi raguna njihovo] medusobnoj simetrigno- sti, tako da vrhovi skraéene vatice s vrhovima skraéenih skeletnih grana Zine ugao od 100-110 za jabuku i Sijivu i 90-100° za krusku. Ako su skeletne grane priblizno iste razvijenosti, onda ih treba skratiti na istu duzinu, tako da presecena vodica sa preseéenim skeletnim granama bude u jednoj ravni, j. da prave oblik krova. Ako su, pak, nejednake, onda one tanje treba da budu neSto duze. Kod starije vocke ne treba odse¢i sve grane, veé neke ostaviti, kako je ne bi odjednom suvise oslabili, Ostavijene grane se nazivaju grane hranilice.To mogu biti nesto jaée grane koje imaju viseci polozaj i na taj nagin neée ometati razvoj kalemova, ili tanke grancice koje se ostavljaju pravilno rasporedene na okalemlje- nim granama, Njihova wloga je da brane vocku (otuda i njihoy naziv) stvaranjem organskih materija, da podstigu priticaj mineralnih hranljivih materija iz zemljista za vreme dok se kalem—grandiee ne razviju i ty ulogu preuzmu na sebe. Pored to- ga, one Stite koru od direktnog sunéevog osvetljenja (opekotina) dok se ne stvori dovoljno lisne mase da je za8titi Kada se kalem-grangice prime onda se grane hranilice u proleée naredne go- dine mogu rezidbom sasvim odstraniti ii se odstranjuju sukcesivno u prvoj i dru- goj godini poste prekalemljivanja, Prilikom prekracivanja grana treba paziti da se one s donje strane ne zacepe, zato testerom treba prvo zarezati s donje strane, pa tek posle s gornje (kao kad podmladivanja), Preseci treba da su pravi i Sto kraci ra- di br2eg zarastanja. Pravilno prekalem|jene vacke treba u treéoj godini da prorode, a onda se postepeno rodnost poveava. Pored pripremanja stabla za prekalemljivanje, treba blagovremeng pripremi- tii kalem-granéice. One se moraju uzimati za vreme zimskog mirovanja i saguvati tako da do upotrebe ostanu u stanju zimskog mirovanja, To je, pored ostalog, prvi usloy za uspeSno kalemljenje. Kalem-grancice treba uzimati samo sa potpuno zdravih, dobro razvijenih i umereno bujnih voeaka. One treba da budu 2drave, dobro zdrvenjene (zrele), sa normalno razvijenim pupoljcima, Pokazalo se da su u tom pogledu bolje grancice koje u krunti rasiu sa juzne strane, nego one sa severne i zapadne strane. Najbolje je kalem-grandice uzimati odmah po ctpadanju liSea pa sve do pojave jaéih mraze- va, jer tada sadr2e najvi8e hranljivih rezervi, Grantice treba odseci pre pojave mra- zeva jer uniStavaju izvesne kolicine biljnih hormona od kojih zavisi primanje i da- Ije uspeSno razvijanje kalemova. Ponekad se moze desiti da pupoljci, ako misu do- voljno snabdeveni hranljivim materijama, stradaju od niskih temperatura. ‘Ako se grancice za kalemljenje ne odseku u jesen, mora se u prolece to uci- niti Sto ranije (kod jabuéastih vosaka najdalje do potetka februara, a kod kostita- vib do polovine januara), Ako se zakasni, pa makar najneznatnije krene vegetacija, ne moze se postiéi potpun uspel. Pored pravilnog izbora kalem-grantica i njihovog blagovremenog skidanja sa matignih stabala, vrlo je vazno da se one sacuvaju do momenta kalemljenja 208Ako je u pitanju veéa koligina grandica, treba ih utrapiti napolju, u pesak. Za tu svrhu iskopa se jarak dubine 50 cm a Sirine I mu koji Se sipa viazan pesak i u nje- mu se poredaju snopigi kalem-granéica od po 25 - 50 komada, tako da buclu koso zabodeni u pesak. Preko njih se stavi slo} peska (najmanje 20 cm) pa onda sloj ze- mlje. Ako su u pitanju manje koli¢ine mogu se Guvati u zemlji sa severne strane neke zgrade, obigno pod strehom, gde se takode stayljaju koso i pokriju zemljom, tako da donjih 3/4 grandice bude dobro zatrpano, Na ovaj nagin grangice se mogu sacuvati do proleca kada se upotrebljavaju za kalemljenje. Za yreme éuvanja vrlo je bitno da se potpuno spreti susenje i izmr- zavanje grantica, Grangice se mogu cuvali i potapanjem u rastvoreni parafin niske taéke topljenja (50 — 52°C) ili u hladnjati gde je konstanino takva temperatura da one ne krenu, a ima dovoljno viaznosti da se ne bi osu: Najbolje yreme za prekalemljivanje je proleée, kada voéke koje su namenje- ne za kalemljenje potnu da evetaju, Za kalemiljenje kalem-grancice moraju biti u potpunom stanju_mirovanja. Presek ranije skraéenih grana se obnovi tako Sto se testerom skrati za jo$ 10 — 15 cm pa se presek izgladi ostrim nozem, Preseci treba da su pravi, jer su tada najm: nji, pa lakSe zarastaju. Teoretski mogu se primeniti svi nagini Kalemljenja, ali se u praksi najvige kalemi pod koru, na iseéak i u procep. Najbolje rezultate daje kalemijenje pod koru, a radi Sto brzeg obrastanja skeletnih grana primenjuje se tzy. postrano kalemljenje (kalemljenje sa strane), Na presek debljih grana, da bi Sto pre zarastao, treba staviti na svaku skele nu granu yiSe vioka tako da izmedu njih po ivici preseka bude razmak 5 do 7 em. Svi preseci moraju biti dobro premazani kalemarskim voskom, Da kalem-grangicu ne bi ptice pomerile, treba je zastititi kakvom jakom ratvastom grangicom ili savi- jenim prutom, Neuspesi u prekalemljivanju starijih stabala uglavnom su posledica nepo- voljnih meteoroloskih Ginilaca za vreme kalemljenja (kia, hladnoca, vetar), nedo- voljnog broja kalem-grangica na mestu preseka, malog broja grana hranilica na skeletnim granama ispod okalemljenog dela, loseg kvaliteta kalem-grancica, neza- Stigenosti spojnog mesta i preseka kalem-voskom, loSe tehnike kalemljenja, zaka- snelog kalemljenja i dr. Posle zavrSenog prekalemljivanja u prvoj, drugoj i treéoj godini treba da se rezidbom formira pravilna kruna. U prvoj godini posle kalemljenja treba ostaviti da se sve kalem-grangice slobodno razvijaju. Za vreme prve rezidbe sigurna ée biti dosta mladara izraslih iz kalem-grancice, pa se jedan najjaci (koji ima najpogodni- ji polozaj) ostavi za produzenje grane. Bolje je da se za produznicu ostavi mladar koji se nalazi sa unutrasnje strane okalemijenog dela (gornja strana) kako bi se spretilo odenjivanje. Ostale mladare ne treba ullanjati, jer oni olakSavaju bolje i brée zarastanje rana, Ako bi se odstranili, ceo poduhvat prekalemljivanja bi mogao propasti, Zato letoraste koji rastu ustranu i pologeno treba ostaviti kao rodne gran- Gice, a ako rasttt bujno i uspravno, treba ih poviti, kako bi se br2e formirali evetni pupoljci, Grane hranilice ostavijene prilikom kalemljenja ne treba sve odjednom ukloniti, nego u toku dve do tri godine, Na mladim stablima one se uklanjaju ved na kraju prve godine, a na starijim treba proceniti koliko grana moze da se sasvim odstrani, a jedan broj samo da se skrati 209U diugoj godini treba mladare (koji sluze za produzenje skeletne grane) pri vthu prorediti i osloboditi od bujnih i konkurentnih mladara. Mladare koji rastu ka unutraSnjosti krune treba odstraniti, a bujne saviti i usmeriti u horizontalan po- logaj. Ako ana na mestu kalemijenja nije zarasla, oko preseka treba ostaviti gran- Cice, a ako rastu bujno i njih opet saviti Grane hraniteljice opet treba prorediti, skratiti ili sasvim ukloniti, zavisno od razvijenosti kalemova, U treéoj godini ako su se vocke, odnosho kalemovi, dobro razvijali, rezid- bom treba odsedi grane hranilice, jer lisna povrsina okalemljeniht delova moze sa- ima da stvara hranu potrebnu za ceto stablo. Grangice oko mesta kalemljenja treba takode odstraniti ili bar provediti, jer je rana zarasla, Dalja rezidba sastojala bi se u ostobadanju vrhova. produzenih grana od letorasta, proredivanju i povijanju us pravnih letorasta, razvodenju ili usporavanju grana radi dobijanja odgovarajuceg ugla grananja i dr. ‘Nega prekalemljenih stabala treba da bude besprekoma a narotito dubrenje, pravilna obrada zemljista, zastita od bolesti j Stetodina i dr. Kritigno vreme za prekalemljene vocke su dve do tri nedelje posle kalemlje- nja (moze kora izvan namazanog dela da pocne da se suSi i da susenje zahvati i Kalem-granticu). Vodopije koje se u potetku razvijaju u blizini kalema treba osta- vviti do juna — jula, a tada ih treba ili ukloniti ili skratiti, zavisno od toga koliko ka- Jemovima smetaju ili koriste. Kalem-grangice na vrhoyima mogu da se jako razvi- jjuna Stetu ostalih koje nisu na tako povoljnom mestu, zato ih treba paZljivo skrati- 4i kad dostignu 40 — 50 cm duzine, time ée se zaustaviti njihov porast u duzinu i podstaci debljanje, Grane hranilice po pravilu ne treba odstranjivati odjednom, ne- g0 onako kako se razvijaju kalemovi — postepeno. ZASTITA VOCAKA OD NISKIH TEMPERATURA Niske temperature st, nesumnjivo, jedan od najpresudnijih ginilaca za uspe- vanje voéaka, U nasi ekoloskim ustovima, voeke za vreme oStrih zima mogu bi izlozene manjoj ili veéo} opasnosti od mraza, od kojih stradaju ili zametnuti evetni pupoljci, ili dragi organi, a moze doéi i do potpunog izmrzavanja. Voéke su nary ito izlozene opasnosti od niskih temperatura u prelaznim fenofazama (iz zimskog mirovunja u vegetaciju i iz, vegetacije u zimsko mirovanje). Pojedina tkiva voeaka nejednako su otpoma prema mrazevima, sto je uslo- vijeno. anatomskim karakteristikama, njihovom wlogom, hranijivim rezervama ko- je sadrZe, kalemljenjem kojem su bila podvranuta itd, U periodu zimskog mirova- nja najotpornije tkivo voeaka je kambijum a onda miado drvo, stare drvo, lika, ki ra isr® sa sr2nim zracima. Medutim, s kretanjem vegetacije, éak i pri neprimetnom budenju, tkiva naglo gube svoju otpornost, narogito kambijum, Na osnovu stanja kambijuma moze se ulvrditi da li su voéke stradale od mraza u toku zimskog miro- vanja ili pri kretanju vegetacije. Ako je ofteéen samo. kambijum, onda je oStecenje nastalo u moment kretanja vegetacije. Pojedini organi voske takode su nejednako osetljivi na niske temperature. Tako, dok nadzemni organi éesto izdrée mrazeve od -35°C, dotle koren strada na=9 do =10°C. Cvetni pupoljei su osetjiviji na mraz od lisnih i drvenih, @ evetovi i zametnuti plodovi stradaju veé na temperaturi od ~2 do 1,5°C, U toku jaéih zima mogu nastati slabije ili jaée povrede tkiva i pojedinih orga- na usted mrazeva, koje obiGno ne ugrozayaju samo odrZavanje vocaka, Tako mogu izmrznuti (u petpunosti ili delimiéno) cvetni pupoljei, nedozreli vrhovi mladara, ta nje grangice u unutraSnjosti krune (koje su bile jae zasenjene ili grandice jae opte- reéene rodom). Usled izmrzavanja mogu se javili pukotine ili nekroti¢ne pege. ZASTITA OD ZIMSKIIH MRAZEVA U nasi uslovima zimski mrazevi su normalna pojava, ali oni ne pridinjav: ju podjednake Stete svim vo¢nim vrstama, jer je njihova osetljivost prema ovoj vr sti nepogoda veoma razlitita. Otuda pojedine vone vrste pa i sorte mogu da uspe- vajul na Sirem prostoru i u nesto hladnijoj klimi Po Stanéevicu (1987) prema stepenu otpornosti na niske zimske temperature voéne vrste zauizimajul sledeci redosled: ribizla, ogrozd i leska, zatim jabuka, ame- rigke sorte Sljiva, meduvrsni hibridi kruske, pa evropske kruske, treSnja, viSnja, ja~ panske Sijive, orah, kesten, malina, kupina i na kraju musmula, dunja, kajsija, bre- skva i badem, U okviru svake voéne vrste postoje sorte koje su otpornije, relativno otpomne i osetljive. Otpome sorte jabuka su: beliénik, beli astraban, crveni astrahan, Sarlamov ski, kronéelka, kortland, mekinto8, makun, lodi, melba, sekore, milton, oldenbur sari sinap, ruzmarinka bela, bobovec, Sumatovka, jonatan, melroze i dr, Osetljive su: baldvin, boskopka, ben devis, Kanatka, ontario, parmenka zlatna, njuton, staj~ manov vajnsep, lepocvetka i dr. ‘Otpornije sorte krusaka su: jakovka, lubenizarka, sekel, migurinova, hardije- va maslovka, lerinova, tiranka, druardova maslovka, kaluderka i dr. Osetljive sur rana moretinijeva, santa marija, klerZo, grand gampion, pakhams trijumf, princeza marijana i dr. Otpomije sorte Sljiva su: ervena ranka, tmosljiva (cerovatki piskavac), me- tla’, emmosijiva poZegaéa, ana Spet, grof altaan, viktorija i zelena renkloda, Osetlji- ve su; sve japanske sorte, kalifornijska plava, stenlej i dr Otpornije sorte treanja su: majska rana, kasinova rana, lionska rana, hedel- fingenska, Snajderova kasna, sodus, denisenova Zula, droganova Zuta, bilago, a osetljive su; primavera, riversova tana i erli purpur. Otpornije sorte viganja su: domaéa vignja (cigantica), kereska, majskit vi- 8nja, montmorensi, rigmorensi, krupni gobel, plodorodna migurinova, hajmanova konzeryna i dr, Osetljivije su: maraska, osthajmska i spanska visnja. Otpornije sorte bresaka su: moretini II, amsden, aleksandar rani, redhaven, springtajm, karmin, zlatni jubilej, a osetijive su: fileta, arm gold, haleova pozna, graford pozni, kardinal, markus i dr. Delovi stabla su nejednako otporni prema mrazevima. Najmanju otpornost ispoljava prizemni deo stabla, jer je izlozen najvecim kolebanjima temperature, a manje je obezbeden hranijivim rezervama, koje doenije i pristi2u, narotito pri po- zijem zavrSetku vegetacije. Ostali deo stabla je znatno otporniji. Skeletne grane utom pogledu ponaSaju se kao i gornji delovi stabla. Unutrasnji delovi raklja su ose- tjiviji na niske temperature i oseljivost je utoliko veéa ukoliko su raklje pod ostri- jim uglom. ‘Oselljivost stabla i ramenih grana prema mrazu pojatava se i mehanickim povredama. ‘Opasnosti od zimskih mrazeva mogu se u mnogim slutajevima izbeéi pre- yentivnim merama (pravilnim izborom polozaja, vrsta i sorte prirodno otpornijih prema mrazevima, zatim izborom podloge i deblotvarca). Medutim, ni najbriziji- viji izbor u ovom smislu neée pod svim okolnostima obezbediti vocke od zimskih mrazeva. Zbog toga je nuzna primena agrotehnitkih mera koje omoguéavaju da se voske odr2e u stanjui Sto yeée otpomosti prema mrazu, Tim merama treba spretiti suvi8e bujan porast letorasta, pozno zaveSavanje vegetacije i slabije zdrvenjavanje (sazrevanje) letorasta, preterano iznurivanje voeaka rodom, jaéa o8teéenja organa parazitnim gljivama i Stetod Kod starijih vocaka oStecenja debla i ramenih grana najéeSée se manifestuju uginuéem kore sa jugozapadne i jugoistogne strane. Tako uginula kora otvara put Stetnim insektima i parazitnim gljivicama a vocku izlaze opasnosti od zimskih mrazeva docnijih godina, Kod mladih tek zasadenity voéaka opasnost od niskih temperatura je mnogo veda, jer sui one uw rasadniku gusto gajene i bile izlo%ene ja- Gem zasenjivanju, Pad takvim uslovima stablo nije moglo da se "kali" i dobije ve- €u otpomost prema mrazevima, Usled toga kora mladih voéaka vrlo cesto moze nastradati i izmrznuti Preventivna i efikasna mera za sprevavanje nepovoljnog dejstva mraza na deblo vocke jeste kreéenje debla i jagih skeletnih grana (u jesen posle otpadanja li- &éa), Ova mera se zasniva na asobini da se predmeti bele boje slabije zagrevaju usled odbijanja sungevih zraka, Kretenje voéaka, odnosno slabije zagrevanje, ima {jo8 jednu pozitivau osobinu, a to je da u proleée usporava kretanje vegetacije, a ti- ime smanjuje i opasnost od poznih proleénih mrazeva. No, ponekad i pored svih preduzetih mera, na deblu i skeletnim granama po- javiuju se nekroza i pucanje kore, najéeSe sa jugozapacne strane (zbog javeg ko- Jebanja temperature), Ako pri tome kambijum ostane neostecen regenerisaée se Kora i drvo. U protivnom povredena mesta se osuse, U takvim sluéajevima, odmah posto se primeti cepanje kore i njeno odvajanje od debla treba je Sto pre ponovo priljubiti zakucavanjem Kratkih eksera sa velikom glavom. Posle toga povredeni deo treba premazati kalemarskim voskom. Pokazalo se vrlo korisnim da se, ako nema kalem—voska, osteceni deo premaze smesom govede balege i ilovace, koja odréava viaznost { olakSava obrazovanje kalu U slugajevima da je kora stradala u tolikoj meri da se-ne moze regenerisati, neophodno je da se primeni kalemljenje "na most", koje kod mladih vocaka moze dati dobre fezultate. Pri normalnim uslovima vegetacije, grane i grandice vocaka 3U U istoj meri osetljive prema mrazu kao i deblo. Otpornost grana i granéica znat- no se umanjuje ako nist sazrele, odnosno ako su slabo zdrvenjene. Na mrazu se mogu osugiti vrhovi letorasta ili grangica koje su uw unutrasnjosti krune. Vrhovi mladara izmrznu kad god nisu dobro sazreli i zdrvenjeni, a grangice u unutrasnjo- sti krune zbog jaée zasenjenosti, manje hranljivih rezervi | nepovoljnih uslova ka- Ijenja, Radi pravilnog negovanja voéaka osteéenih zimskim mrazevima, potrebnoje posle svake jace zime i pre kretanja vegetacije pregledati vocnjak a narocito ona stabla koja su bila optereena rodom ili su inate bila umanjene vitalnosti. Ako se primete jaéa oStecenja, a vocke su inate slabe, stare i iznurene, najbolje je da se pred poéetak kretanja vegetacije podvrgnu podmladivanju. U tum slucaju ée se mnogo bolje regenerisati, jer ée se odstraniti jae oStecene i iznurene grane i gran- 2, a one deblje ée imati veée koligine organskih rezervnih materija neophodnih zi regeneraciju tkiva, Pri slabijem o8teéenju voeaka podimladivanje treba da bude svedeno na manju meru, U svakom slu¢aju, negovanje vocaka treba pojagati bo- Jjom obradom, veim dozama dubriva (narocito azotnih) stalnom za8titom od bo- lesti i Stetodina i dr. ZASTITA VOCAKA OD POZNIH PROLECNIH MRAZEVA U nagim voéarskim krajevima vocke su nekih godina izlozene opasnosti od poznih proleénih mrazeva, koji se javijaju u doba evetanja, pa mogu potpuno ili deli- migno uniStiti neotvorene ili otvorene evetove, pa i tek zameinute plodove. Cvetni pupoljei su najosetljiviji prema mrazevima, Dok u stanju potpunog zimskog mirovanja evetni pupoljci mogu da izdrZe zatno niske temperature, a po- Setkom vegetacije, njihovim pupljenjem i otvaranjem, ta se osetljivost naglo poveca- va pa je ponekad dovoljno da temperatura bude i neznatne ispod nule pa da stradaju. Pozni prolecni mrazevi koji se javljaju u periodu evetanja voéaka ili odmah po zametanju plodova, mogu da prigine velike Stete, kao Sto je bio slucaj u mnogim kra- jJevima zapadne Srhije 18/19. aprila 1979. godine. Pozni proleéni mrazevi su u stanju da uniste Gitavu berbu, zato Sto su delovi eveta i tek zametnuti plodovi vrlo osetijivi prema hladnoéi, odnosno mrazu, Plodoy: etljivii i propadaju na tempera- uri od =1,2°, dok cverovi stradaju od 2,0? do -3,0°, au Sijive pozegade tek na —5,0 et Pojedini detovi cveta takode su nejednako otporni prema mrazevima. Najose tljiviji je semeni zametak a najotporniji polen. Prema tome, fenofaza evetanja i za- metanja plodova predstavlja kriti¢an period u godisnjem razvoju vocke, Zbog toga se upraksi €esto nameée potreba da se u ovoj kritiénoj fazi vocke zastite od mrazeva ZaStitne mere su mnogobrojne i raznovrsne, ali se u osnovi svode na uspora- vanje pocetka cvetanja i sprecavanje sniZavanja temperature na krititnu taku. Usporavanjem potetka evetanja vocaka move se Sesto potpuno izbeci opa- snost od poznily proleénih mrazeva. To se moze ostvariti izborom vrste i sorte koje su poznoevetne, tj, koje u istim uslovima docnije cvetaju, kori8¢enjem bujnih pod- loga koje usporavaju evetanje; izborom hladnijih polozaja na Kojima je evetanje neSto kasnije: usporavanjem cvetanja kretenjem stabla; prskanjem stabla fitohor- monalnim sredstvina, Izbor poznocvetnih sorti pruza znatajnu moguénost da se izbegne opasnost od poznih proleénih mrazeva. U nasim ekoloskim uslovima najpoznije cveta do- maéa sorta jabuke dulabija. U uslovima Metohije ona eveta za oko 21 dan posle ostalih sorti, Pokazalo se da su cvetovi pojedinih sorti priradno otporniji prema ni- skim temperaturama, Tako na primer, evetovi zlatnog delisesa su otporniji prema mrazevima od evetova jonatana i nekih drugih sortIzborom polozaja takode se moze uticati da vocke kasnije evetaju, Poznato je da su severni poloZaji najhiladniji a jwéni najtopliji. Isto tako, poznato je da se s nadmorskom visinom menjaju toplotni uslovi. Pojedine podloge ubrzavaju ili usporavaju evetanje. Tako jabuka na EM IX obitno cveta 8 dana ranije nego na sejaneu, Shiva na dzanariki eveta 8 dana kasnije ne- 20 na drugim podlogama, Narogito bujni tipovi dzaarike usporavaju evetanje Siive Agrotehni¢kim merama, kao Sto su kregenje stabla i zastiranje zamljista, mofe se izazvati neznatno kasnije cvetanje voeaka, Sto je nekada dovoljno da se izbegne opasnost od poznih proleénih mrazeva, Mnogo znaéajniji ulica) na zaka8njavanje evetanja, a time i izbegavanja mrazeva, ima prskanje voéaka blagim rastvorima fitohormona, Vocke prskane avgustu ili septembru alfa naftil siréetnom kiselinom (NAA) u koncentraciti 0.02 do 0,08% cvetale su 12 - 17 dana kasnije (u zavisnosti od vrste i sorte i upotreblie- ne Koncentracije). | druga fitohormonalna sredstva deluju usporavajuce na cvetanje. ‘Alar u koncentraciji od 2000-5000 delova na milion delova vode, ipotrebljen 1 sep- tembru ili u proleée, usporava evetanje jabuke za 2 — 6 dana, Prskanje treSnje w av- gustu sa NAA u koncentraciji 0,07% izaziva zakaSnjenje evetanja za 19 dana, Sinte- fitki fitohormoni otvaraju perspektivu za usporavanje cvetanja voeaka i izbegavanje fopasnosti od pozaih prolecnih mrazeva, ali ova sredstva se moraju jos svestranije proutiti i proveriti njihove dejstvo u svakom vocarskom rejonu, da bi se mogla pri- meniti u 8irokoj praksi, jer su mnogobrojni Cinioci od kojih zavisi konaéan uspeh pr- skanja. Spretavanjem sniZavanja temperature na kritiénu tatku moze se oberbeditt uuspeSna zaStita od poznih proleénih mrazeva. Postoji vie nagina za postizanje ovih ciljeva, a mi demo pomtemuti samo neke Koji su lako izvodljivi. Dimljenje vocnjaka je jedna od najstarijih mera koja se primenjuje u doba cvetanja radi zastite evetova od poznih prolecnih mrazeva. Zasniva sé na ublazs vanju bladenja prizemnih slojeva vazduha u vocnjaku, koje nastaje usted interzi hog zragenja u toku vedrih nogi, Ovo je praktiéan i jevtin nagin borbe protiv pro ieénih niskih temperatura, ali je Cesto i nedovoljno uspeSan jer se tada temperatura obieno povedava za 0,$°C, a najvise 2a 1,5°C. Ublazavanje temperature na ovaj nagin, u izvesnim slugajevima moze biti dovoljno da zastiti vocke uw najkritiénijem petiodu, Najjednostavniji i najprostiji natin je da se po voenjaku unapred spreme Fimovtsne organske materiie koje se odlikuja sporim sagorevanjem (nezgoreli stajnjak, natrula stama i pleva, Korov i druge otpadne materije). Ove materije se po voenjaku stavljaju u gomile, tako da u praveu veira budu sto gusée, Postoje | aparat sligni pump: ili prskalici, u kojima se zapale materije koje razvi- jaju gust dim (naftalin i sligno), kao i vista bombe koja moze razviti dimau zavesu. Vr Jo Gesto se upotrebljavaju aparati koji nade sluze za borbu protiy bolesti i Stetatina. ko- jima se pomtodu hemijskih sredstava stvaraju dime zavese (Svingfofi), Upotreba avio~ wna zasliZuje punt paznju u borbi protiv poznih proteénih mrazeva na velikim plantaznim voénjacima, Qva metoda se zasniva na stvaranjw veStatkih oblaka u koyima be vodena para kondenzuje i oslobada toplotnu energiju. Za to su potrebni avioni name- njeni poljoprivredi, koji U niskom letu izbacujty smeSu hlorosulfonske i sone kiseline s amanijakorn, Pri dodira s vodenom parom ove supstance obrazuju gusty magl koja usporava gubljenje toplote iz prizemnih slojeva vazduba, a kao poslediea nastalih he- mijskih reakeija istovremeno se oslobada i izvesna kolicina toploine energije. 2MZagrevanje vocaka pomogu raznih malih pesi, w Kojima sagorevaju razligite miaterije, pokazalo se kao najsigurnije sredstvo protiv najjacih poznih proteénih mrazeva. Ova mera je vrlo skupa i teSko izvodljiva Po jedinici povrsine potrebno je mnogo peci (100 ~ 200/ha) goriva i materija- Ja, pa nijé 2a Siroku prakticnu primenu, sem ako je re¢ © voénoj vrsti ili sorti koja je redak primerak, pa je treba po svaku cenu zastititi od poznih proleénih mrazeva. Izazivanje temperatume inverzije stvaranjem turbulentnog kretanja vazduha po- modu helikoptera, takode moze spreviti sniZavanje temperature (za 1-2°C), Sto je pone- kad dovoljno da se voeke zastite od proleénih mrazeva, U tu svrhu moze se na visokom tomju instalirati obiéna avionska elisa (propeler) koju pokreée snazan motor. Na ovaj nagin mogu se zasttiti voeke na povrSini 3—4 ha za 1 ~ 5 éasova, | pomoéu helikopte- ra kada nisko lebdi nacl vockama, moze da se komeSanjem vazduha poveca temperatu- 1 oko 2,5°C, Medutim, na 30 metara od helikoplera nema primetnog delo- ra yazduha vvanja na poveéanje temperature. Prema tome, pri jagem mrazu na ovaj natin ne moze se obezbediti dovoljna zastita, pa se ne moze smatrati sigumom i ekonomski opravda~ nom metodom borbe protiv poznih proleénih mrazeva. Neprekidnim prskanjem obiénom vodom, u vidu najfinijeg rasprskavanja i stvaranja izmaglice, w kritiéno doba kad temperatura pada na kritiénu tacku, moze se obezbediti povecanje temperature, tako da se postigne sigumna zastita od poznih proleenih mrazeva, éak i kada su mrazevi dosta jaki. Osnovni princip ovog naéina zaslite sastoji se u tome Sto se voda koja kvasi organe voéaka usled niske tempera- ture pretvara u led, a to je egzotermigan proces koji oslobada izvesnu koliginu to- plote, Poveéanje temperature je srazmemo koli¢ini upotrebljene vode za prskanje. U praksi je potrebno 2,5 — 3 mm (25 - 30 mha/éas) pri mrazu do -5°C, a 4,5 mm (45 mi/ha/Zas) pri jatim mrazevima do -8°C. Prskanje treba da traje Sto duze, uz Sto manju potrosnju vode. Sa vecom potrosnjom yode i duzim prskanjem moze da se postigne zastita i od vrlo jakih mrazeva (i do ~10°C), Sto se ne moze ostvariti nijednom do sada poznatam metodom. Uspeh ovog nadina barbe protiv prolecnih mrazeva zavisi od tatnosti povetka prskanja. Kvasenje treba poteti kada tempera~ tura-u Kruni voéaka padne na 0°C, Ako se ranije prska nece se stvarati led, te se neée oslobadati toplota i nema nikakvog efekta. Sa prskanjem se ne sme ni za suiti, jer moze imati sasvim negativno dejstve i povecati izmrzavanje cvetova. Kyagenje mora neprekidno da traje dokle god traje mraz, znaci sve dok se tempe~ ratura ne poveca iznad kritiéne tacke tj, iznad 0°C, U poslednje vreme utvrdeno je da se kvaSenjem voéaka pre evetanja (u vreme jageg puplienia) move usporiti poéetak evetanja i time umanjiti opasnost od poznih prolecnih mrazeva, Ovo prskanje u yreme jaGeg pupljenja i usporavanja cvetanja zove se evaporativno hladenje, Osnovni prineip ove metode je rashladivanje cvetnih pupa- Ijaka pred evetanje i na taj nagin usporavanje potetka evetanja. Znadi, voda koja je ot0- sila pupoljke. usled temperature vise od 0°C, isparava sa njihovih povrSina, a to je en- dotermni proces koji trosi toplona i na taj naéin hladi i pupoljke i usporava vegetaciu. Najzad, izvesno obezbedenje evetova od mrazeva moze se postidi i takvom rezidbom da se rodaim grandicama obezbedi takav polozaj da su im evetni pupolj- ci. odnosno cyetovi, vecim delom okrenuti nanize. Takvi evetovi za razliku od onih koji su okrenuti nagore, mogu imati za 1% manje izlozeni mrazu. visu temperatura, te su utolikeDa bi se direktne mere borhe uspesno sprovodile od najveceg je znavaja da se tagno i blagovremeno predvidi pojava poznih proteénih mrazeva, Zato vo¢arske organizacije treba da imaju svoju meteorolosku stanicu (ako je veéa privredna or- ganizacija) ili da se viSe nji udruze i povezu sa najblizom meteoroloskom stuz- bom koja ée za njihove potrebe prognozirati pojavu mrazeva. Naiprastije predskazivanje pojave prolecnog mraza moze se postici pomocu Ke- plerovog pribora sa suyim i vlagnim temometrom, odnosno psihrometrom. Ukaliko su ‘rednosti temperature izmedu suvog i viaznog termometra manje, utoliko postoji veea verovatnoéa pojave poznih proleénih mrazeva, i obratno. Paaljivo osmatranje lokalnih uslova i kori8éenje meteoroloskih izve8taja, moze se orijentaciono koristiti u predskazi- vanju mraza, Ako je vreme vedro, zragenje toplote iz zemiljista je veée, Dok se vetar ne umiri i nebo ne izvedei, po pravilu, ne treba oSekivati pajavu mraza ‘VLAZNI TERMOMETAR, 5$14312111009 876543210 45] u 14] v 13] 1 12] [7] mraz. Neste MRAZ JE MOGUE MRAZ NASTAJE Kepleray psilirometar za preiskazivanje mraza Zahladenje w poslepodnevnim ¢asovima i uvete predznak je da ée v toku ogi nastupiti mraz. Ako se u toku noci Ziva spusti za svakih 2 sata po 1°C, pred zoru ée se Verovatno pojaviti mraz, pa i onda kada je za vreme zalaska sunca bilo relativno topo. ‘Ako voenjak nije na vreme zasti¢en od mraza, naknadno se mogu evetovi ili zametnuti plodovi prskati sinteti¢kim hormonima, radi izazivanja partenokarpnog 276razvijanja plodova. Ova mera se primenjuje ut slueaju kada u zametnutim plodovi ma izmrznu semeni zameci, kao najosetljiviji deo. Posto se razvijanje plodova regulise materijama hormonaine prirode, koje Iuéi semenka u toku svog razviéa, moguée je da se prskanjem sintetidkim horm nima spreti opadanje nastradalih zametnutih plodova. Na ovaj nagin hormonal stimulansi deluju spolja umesto iznutra (kada je semenka zdrava). Prema podacima iz literature, najbolje rezuliate daje prskanje sa 2,4 dihlorfe- noksi siréetnom kiselinom u vrlo blagoj koncentraciji (5 delova na milion delova vo~ de), beta naftil siréetnom kiselinom ( 60 delova na milion), kao i blagim rastvorom alfa-indol_buterne kiseline ($ delova na milion). Primena hormonalnih materija u borbi protiv posledica mraza joS uvek je u fazi ispitivanja, pa se ne bi mogla prepora- Giti bez daljew usavrSavanja i proveravanja u konkretnim agroekoloskim uslovima NEGOVANIE VOCAKA OSTECENIH GRADOM Jak grad je najteza elementatna nepogoda koja ostavija vrlo nepovoljne po- sledice u Zivotu voéaka, koje obiéno traju Gitav niz godina, Grad obiéno pada u ju- nu, julu i avgustu, ana voékama izaziva postedne i neposredne Stete. Neposredne Stete od grada mogu nastati samo na vockama koje su ved stupile u period plodo- noSenja. U tom slugaju Stete zavise od jagine yrada i faze vegetacije. Jasno je da ée Stete biti utoliko yeée ukoliko je grad jaci i omlati dosta razvijene i sasvim zelene plodove, koji se ne mogu upotrebiti ni za kakvu preradu. Ako grad padne dok su plodovi jo8 sasvim sitni i nerazvijeni, Stete su manje. U tom sluéaju moze se obez- bediti uspesno obrazovanje cvetnih pupoljaka za narednu godinu, Posredne Stete su mnogo tee nego neposredne, a ispoljavaju se kroz jagu iznu- renost, povecanut osetljivost prema bolestima i Stetoginama, umanjenu otpomost prema mrazevima, umanjenu bujnost i ogranitenu rodnost. Posrednim Stetama izlozene su sve voeke, potey od mladiea i sadnica u rasadniku pa sve do starih voéaka, NajteZe su po- sledice ako grad padne docnije u toku vegetacije, jer tada povrede ne mogu zarasti do zavretka vegetacije, Sto povecava osetljivost prema zimskim mrazevima, Povrede od grada mogu biti: kidanje i cepanje liSéa, ubijanje i mlacenje plo dova, lomljenje i mehanicko povredivanje grana i granéica, povrede kore i drveta. Ova oftedenja nemaju iste posledice 2a voske. Kidanje i cepanje li8éa je narogito nepovoljno kod starijih i jae iznurenih ili preterano rodnih vocaka, jer ée u toku vegetacije biti; proizvedene nedovoljne koligine organskih rezervnih materija, pa ée 1 zarastanje povreda biti sporije. Otpornost takvih vodaka prema mrazu bige ja~ ko umanjena, Narogito je opasno ako su ova oSteéenja praéena i jatom pojavom bolesti i Stetogina, Isto fako, veoma su nepovoljna o8teéenja kore i drveta voéaka, koje tesko zarastaju, narodito kod starijih voéaka Da bi se nepovoljne posledice grada ublazile, neophodno je narogito staranje © ovako nastradalim voékama. Odmah poste grada, ako su povrede lakse, povrede- ne granGice treba skratiti, a jako povredene grane sasvim odse¢i, osteéene plodove pokupiti i izneti da ne bi trunuli u voenjaku. Zatim vocku pazljivo isprskati 2% bordovskom carbom. Pri tome, treba paziti da se sve povredene granéice, grane i stablo potpuno pokvase (okupaju) bordoyskom gorbom.Povreda od grada Na taj natin izvrSige se jedna korisna dezinfekeija i spreviti neposredna po- java raznih parazitnih gljiva, a narogito parazita raka. Ako su rane veée treba ih nnegovati kao pri padmladivanju i prekalemljawanju vocaka. Da bi se uspostavila ravnoteza u kruni, treba stranu odakle je grad tukao bo- Jje negovati (prskati vise puta, vodopije i meSovite grantice koje se nalaze sa te strane orezati na 1 do 2 pupoljka, izbile lastare docnije ostavijati ili uklanjati). Isto tako je neophadno da se starije ili jaée iznurene vocke Sto bolje neguju (Gtititi i od bolesti i Stetozina, pojacano dubriti, narocito azotnim dubrivima | re- dovno obradivati), Na ovaj naéin voéke se mogu za relativno kratko vreme opora- viti{ ojagati, tako da ge smanje nepovoljne posledice gracia, Pri yrlo jakom oste- éenju voéaka od grada treba primeniti mere podmladivanja- Najbolja i najefikasnija borba protiv grada je neposredna borba protiv nje- gove pojave 4. razbijanje gradobitnih oblaka pomiocu raketa. Za ovo je potrebna specijalizovana protivgradna sluzba, koja kada je dobro organizovana, ima izvan- rednu efikasnost. PROREDIVANJE CVETOVA I PLODOVA. Proredivanje evetova i zametnutih plodova jedna je od pomotehnigkih mera kojom se neposredno reguliSe rodnost vocaka. Primenjuje se w proizvodnji bre- skve. kruske, jabuke i nekih sorti Sijive éiji su plodovi namenjeni za stonu potro- nju. Dobro razvijena stabla u normalno rodnim godinama, mogu zametnuti i po nekoliko hiljada plodova, Sto za vocku predstavlja Yeliko optereéenje, Plodovi s neproredenih stabala ostaju sitniji, slabije obojeni, neukusni, kasnije t duze dozre- vaju, Proredivanjem plodova, edaosno regulisanjem optereéenja stabla plodovima {na vaznu ulogu w postizanju redovne radnosti i njihove opste otpornosti prema niskim temperaturama, ‘Stabla na kojima plodovi nisu proredeni imaju slab vegetativni prirast i ma- lo dobrih rodnih grana za sledecu godinu. Vodke nekih godina mogu zametnuti # odréati suviSe plodova, t). mogu pr terano da rode. Preterana rodnost ima niz negativnih posledica, kao Sto su iznuri-vanie voéaka, lomljenje grana, 108 kvalitet plodova, kraéi period cuvanja i dr. Usled preobilne rodnosti narogito jabuke, kruske i poznih sorti Sijive javlja se al- ternativna (naizmeniéna) rodnost. Da bi se spreéila preterana rodnost voéaka, po- red ostalih agrotehnigkih mera, primenjuje se i proredivanje cvetova i plodova Cvetovi i plodovi voéaka mogu se proredivati: neposredno rukom, mehanie- ki (@eli¢nim detkama, prutovima, gumenim crevima, mlazevima vode i dr.) i he- mijski, Ruéno proredivanje — koje se primenjuje za plodove — skupo je, sporo i dangubno, ali je najsiguenije i najsavrSenije. Moze se regulisati precizno, obitno prema odnosu izmedu plodova i zdravih listova, U jabuka se ostavijaju terminalni, au krusaka lateralni plodovi u svakaj pojedinoj ewasti Hemijsko proredivanje plodova (i cvetova) je mnogo tacionalnije i jevti- nije, ali je nesigumije i podiozno jakim kolebanjima, Skopéano je s kompleksno- 86 | moguenostima da se rodnost preterano umanji. Rezultati hemijskog proredi- Vanja variraju pod uticajem niza Ginilaca od kojih se neki ne mogu ni predvidet: osobenosti i bujnosti sorti; agroekoloskih faktora; zimskih i proleénih mrazeva; meteoroloskih éinilaca pre prskanja, za vreme i neposredno poste ovoga; vremend prskanja. Zbog toga hemijsko provedivanje treba primeniti selektivno, oprezno i po moguénosti — postupno, u vise mahova, i fo samo u tslovima sigumih obilnih pri- nosa yoéaka, prilagodavajuéi se osobinama voéaka i ostalim giniocima, naroi meteoroloskim. Hemijskom proredivanju evetova i plodova moraju uvek prethoditi probe u malom, da bi se, u svakom konkretnom sluéaju izvrSila potrebna modifikovanja, narogito u pogledu vremena primene i koncentracije hemikalija Ruéno proredivanje plodova, Cvetovi i plodovi se proreduju ruéno, meha- nidki i hemijski. Ruéno proredivanje je najsigurnije, njime se moze pravilno regu- ligati odnnos izmedu plodova i listova, Medutim, ano je skupo i sporo. Mehaniéko proredivanje evetova i plodova izvodi se mlacenjem pomocu pruteva, gumenih palica, celiénih Getaka i jakim mlazevima vode. Od svih ovih na- Gina najbolje je { ekonomski opravdano proredivanje evetova jakim mlazevima vo- de pred samo evetanje ili odmah posle precvetavanja. Plodovi se proreduju ruéno uglavnom poste junskog otpacianja, Kada vocke sa- me odbace izvestan broj plodova. Ako se proceni da na vockama ima isuvi8e plodo- va i da ée se zbpg toga ona izmuritijo8 pri junskom otpadanju, onda se plodovi prore- duju pre junskog otpadanja, Plodovi jabuke proreduju se kada dostignu veligima ma- Jog oraha, a kruske 3 —4 nedelje pre berbe, Plodovi breskve i kajsije proreduju se ka- da koStiea posne da o€vrseava, tj, kada plodovi dostignu veliginu leénika, Prvo se proreduju rane sorte i one koje su jaée prerodile. Intenzitet proredi- vanja se podesava prema bujnosti vogaka i broju listova koji ée biti sposobni da is~ hrane ostavljene plodove. Prvo se uklanjaju deformisani plodevi, oni koji su za0- stalin porastu, dvojni (blizanci) kod breskve, kajsije 1 sljive, plodovi losijeg polozaja na grani (pa se predvida da ¢e biti slabije razvijeni), plodovi koji smetaju jedan drugom (uklanja se onaj koji vige smeta). Kod jabuke i kruske treba ostaviti samo po jedan plod iz evetuog pupoljka ili samo jedan plod na celoj granciet i tako se sprecava doditivanje plodava a time umanjuje steta koju izazivaju bolesti (Mo~ 279nilia sp) i Stetotine (C. pomonefa), Kod jabuke treba ostavljati plod koji se nalazi uu sredini cvasti (terminalni) a kod kruske suprotno — ostavlja se plod koji se razvi- ja ga strane (lateraini). Broj ostavljenih plodova zavisi prvenstveno od vegetativ- hog stanja vocke, tj, od starosti, kvalitet i broja rodnih granciea, kao i od osobina zemilji8ta, ishrane i obezbedenosti zemlji8ta vodom. Snaznije vocke mogu se jase opteretiti rodom nego slabije, mlade vise nego starije, kod sort krupnijeg ploda ostavlja se manji broj plodova po stablu nego kod sorti sitnog ploda; na jagim i duzim rodnim granama ostavlja se viSe pladova a vocke gajene na plodnom zem- IjiStu i uz nayodnjavanje mogu se ponekad i dvostruko vise opteretiti rodom nego votke gajene bez navodnjavanja. Za normalnu ishranu jednog ploda, uz istovremeno obezbedenje novog rodnog drveta, raguna se da je za breskvu { kajsiju potrebno 40 — 50 listova; za keuske 20 = 30; a za jabuku 30 —40 (za deli8es i njegove mutante treba najmanje 40 listova), Za rane sorte broj listova treba da bude ve¢i, jer je period od zametanja do zrenja plodova kraéi, pa treba za manje vremena stvoriti veée koli8ine organskih materia Proredivanje plodova breskve regulise se i prema duvini grandice. Na meso- vitoj rodnoj grangiei ostavija se 3-4 dobro razvijena ploda, a za slabo bujne bolje je da se ostavi po jedan plod na svakih 50-80 listova, vodeéi rasuna da razmak iz ‘medu ostavijenih plodova bude 8-10 en. Proredivanje plodova breskve treba, po pravilu, pogeti mesec dana posle yrSenog cvetanja, ali je nabolje kao orijentaciju uzeti potetak obrazovanja kostice, kad se moze jasno videti koliko ée od zameinutih plodova ostati (Sto esto zavisi i od vremenskih prilika w-vreme eplodnje kao i od sortnih osobina). Krajnji rok pro- redivanja za sorte koje dozrevaju potetkom juna je polovina maja, a za Kasne sorte u prvoj polovini juna. Kasnije proredivanje manje utiée ma poveéanje krupnoce plodova a ne dobija se ni Zeljeni prirast, jer se za ishranu plodova koji se kasnije moraju odbaciti utro8i suvi8e hranljivih materija na raéun prirasta letorasta Hemijsko proredivanje evetova moze se preporusiti samo u sludaju kada su ispunjeni svi uslovi za obilan rod voéaka i nema opasnosti od pojave poznih prolecnih mrazeva. Inaée, u svakom drugom sluéaju skopéano je sa velikim rizi- kom u pogledu umanjenja rodnosti. Prilikom proredivanja evetova potrebno je po- znayati osobine sorte, odnosno njenu sklonost ka proredivanju. Jabuka zlatni deli- es i njeni mutanti, njutonova 2uia, kaselka i dr, sklone su preteranoj rodnosti, dok jonatan i vanjsep imaju manje izrazenu sklonost ka preteranoj rodnosti. Princip hemijskog proredivanja evetova se zasniva na uniStavanju prasnika, tuéka i Ziga, ali ne i plodnika, éija je jajna éelija oplodena, Prskanje se vrSi u pu- nom evetanju ili 34 dana docnije. U tom periodu oplodnja je delimi¢no izvrsena, Kada se utvrdi da je oplode- no dovoljno cvetova, odnosno plodova za normalan rod, izvrSi se prskanje sintetié- kim fitohormonima i time omogu¢i dalje oplodavanje do tada neoplodenih cvetova i na tome se zasniva proredivanje. Zato je prskanje pose precvetavanja bez ika- kvog efekta, Za sorte koje imaju duzi period cvetanja preporutuje se prskanje u dva navrata. Preostale eveiove posle proredivanja hemijskim sredstvima veoma je teSko pravilno rasporediti jedan do drugog. Jos su veée teSko¢e Sto isto sredstvo u 280per istoj koncentraciji i na istoj sorti iz godine u godinu daje razlitite rezultate, Na te nejednakosti najvige uti¢u meteoroloski cinioci pre i pasle prskanja, Ako posle pr- skanja padne kia, tada vocke vise upijaju hemijska sredsiva, pa dolazi do pretera~ nog proredivanja cvetova, Donja polovina krune obigno ne prerodi, pa je ne treba ni prskati, Ova pr- skanja delimi¢no prouzrokuju oSteéenja na listu, ali ona nestaju veé nekoliko dana posle prskanja i otrovna su za péele. Alfa-nafiil siréetna kiselina najvi8e se upotrebljava za proredivanje cvetova i plodova. Za prskanje se koristi 0,004% rastvor te kiseline 1-2 dana posle otpada- nja svih krunignih listiéa, a u hladnijim krajevima i nedelju dana posle otpadanja krunignih listiéa, Da bi se izbegle oZegotine na listovima, preporuéuje se upotreba amida ove kiseline (naftil acetamid) u koncentraciji 0,005 do 0,007% koji unistava 70-80% evetova. Amidom alfa-naftilsiréete kiseline jabuke se mogu prskati 25— 30 dana posle cvetanja. U krajevima u kojima postoji opasnost od poznih proleénih mrazeva prepo- rutuje se proredivanje plodova umesto cvetova, U tom eilju koriste se sinteti¢ki fi tohormoni, najéesée alfanaftil siréetna kiselina (NNA) u koncentraciji 0,001— 0,005%. Ako je veéa koncentracija ovog hormona éeSée su povrede lista. Ako je vreme u toku prskanja i posle toga hladno i vlagno, koneentracija od 0,005% sigur- no izaziva oStecenje na listu. Zato je bolje upotrebiti blazi rastvor NAA U SAD, u poslednje vreme, se za proredivanje plodova uveliko upotrebljava preparat "fruitone" i "elhrel", Fruiton je sinteti¢ka supstanca 2~3 hlorofenoksi-pro- pionamid j 2-3 hlorofenoksi-propionska kiselina (3-CPA), Upotrebljava se u kon- centraciji 0,01—0,03% 20-25 dana posle precvetavanja. Etrel (Ethrel} je 2-hloretil- propionska kiselina za proredivanje plodova i Koristi se u koncentraciji od 0,003 do 0,006%, a prskanje se izvedi 20 dana posle zametanja plodova. Veliko preimuésivo sintetiékih fitohormona i hormonalnih preparata je u to- me Sto su neskodljivi za ljude, Zivotinje i peele. Medutim, njihova upotreba zahte~ va veliku struénost da bi se izbegle stete, Ako doziranje nije veoma precizno, mo- gu se prouzrokovati teske opekotine na listu i izazvati fizioloski poremeéaji kod voeaka, S druge strane, atmosferske prilike i temperatura vazduha u vreme prskanja mogu biti glavni prouzrokovati oSteéenja. Zato je proredivanje plodava hemijskim preparatima u svim zemljama sa naprednim voéarstvom u stalnom ispitivanju, w pronalazenju novih i provera vanju ve¢ postojecil preparata. Prema tome, da bi se u praksi postizali sigurni uspesi, neophodno je u sva~ kom voéarskom rejonu za pojedine vrste i sorte utvrditi najbalji nagin hemijskog proredivanja evetova i plodova, najpovoljnije sredstvo i Koncentraciju, kao i naj- pogodnije vreme prskanja. UZROCI OTPADANJA PLODOVA Uzroci preteranog otpadanja plodova (od zametanja pa sve do berbe) su ra~ znovrsni, ali uglavnom ono nastaje zbog bioloskih osobina sorte i ekolo8kih uslova sredine ut kojima se vocke gaje. Bioloska nerodnost je izazvana biolosko-genet- 281skim osobinama sorti, kod kojih se javija manje ili vi8e izrazZena nesposobnost da i pod normalnim uslovima sredine odrze obilne koligine plodova, Pod uticajem raznovrsnih ekoloskih uslova od kojih preovladuju klimatski, zemljigni i patoloski (bolesti i Stetogine) otpadanje zametnutih plodova je mnogo jaée izrazeno nego Sto je otpadanje zbog biolosko-naslednih asobina sorte. U izu- Zetno nepovoljnim uslovima pojedinih godina moze se desiti i porpuna nerodnost voéaka, uprkas obilnom cvetanju. Prema tome, biolosko otpadanje plodova izaziva samo delimigno umanjenje prinosa, dok otpadanje zbog ekoloskih uslova moze da bude totalno unistenje veé zametnutih plodova ‘Dva su kriti¢na perioda otpadanja plodova: ubrzo posle zametanja (junsko otpadanje) i pred berbu, Medutim, plodovi u manjoj ili vecoj meri otpadaju stalno (od zametanja pa do berbe) ali ne onako intenzivno kao zbog ova dva navedena razloga. Rano (junsko) otpadanje plodova voéaka javlja se ubrzo poste zametanja, kkrajem maja i potetkom juna (kod jabuke i kruske), po emu je dobilo naziv. Otpadanje plodova posle zametanja, kada je umerend, predstavlja ui stvari korisno proredivanie, jer vocke éesto mogu da formiraju obilje plodova, vi8e nego Sto mogu da ishrane. Cesto se desava da ovo otpadanje weme tolikog maha da prinose suviSe umanji i tada ga treba sprecavati Stemost junskog otpadanja plodova je utoliko veéa Sto se evetanjem i pogetnim razvitkom zametnutih plodova vodke znatno iznute i prinosi se jako smanjupu. Mnogobrojni su, raznovrsni i slozeni Cinioci koji izazivaju junsko otpadanje plodova. Prvenstveno otpadaju neoplodeni plodovi i plodovi kod kojih je uginuo embrion. Kod triploidnih sorti zbog citogeneti¢ke prirode ne moze sc formirati s- eme, i to izaziva otpadanje. Ali otpadaju i plodovi u kojima se razvio manji broj semenki. = Pojatano otpadanje plodova javija se nekad { usled intenzivnog rasta ve- getativnih organa bujnih sorti Od fizioloskih uzroka najée8éi su nedostaci mineralnog azota, vlage i org- anskih hranijivih materija, Mineralni azot je neophodan 2a obrazovanje semenki, ‘ovo je jedan od uslova za normalan tazvitak i uspeSno odr2avanje plodova ~Otpadanje plodova je naratito intenzivno usled jake suse i tada moze tra- jati u toku cele vegetacije. Takav je slucaj sa Sijivama koje pred sazrevanjé moet izgubiti najvecu koliginu plodova samo ako viada jaka suSa. Otpadanje plodova sled nedostatka vode javija se zbog toga Sto je lisée expi iz plodova i Sto izmedu plodova dolazi do konkureneije u Koriséenju vode i hranljivih materija. Zbog toza ge voda mora smatrati jednim od najvaznijih Ginilaca odréavanja i razvitka plodo- va vocal Oipadanje plodova jabuke je intenzivnije na kiselijem zemljistu. = Odr2avanje plodova takode zavisi od koligine organske materije. Plodovi mogu sami, dok su sasvim zeleni, da u proces fotosinteze stvaraju ofgansku ma- teriiu, doenije ne mogu. Otuda oni najvecim delom zavise od organskih materija koje se obrazujuu listu, AKo nema dovoljno liséa, oni se ne mogu odréavatt “Za elazavanye i spretavanye yunskog orpadanga pladova ways se pele: i dvojake mere; posredne i neposredne. ~Posredno se rano otpadanje plodova sprecava agrotehnigkim merama koji- ma se obezbeduje dobro negovanje voaka (obrada zemljista i navodnjavanje), du- brenje azoinim dubrivima 23 nedelje pre evetanja; proredivanje krune i pravilna rezidba, prstenovanje i povijanje grana radi umerenijeg rasta; zastita lida od o8te- Genja itd, U neposredne mere spada uglavnom prskanje blagim rastvorima sinteti¢kih fitohormonalnih supstanci. Medutim, s izuzetkom nekih manjih uspeha, do sada, ova mera nije dala zadovoljavajuée rezultate, Pored ranog (junskog) otpadanja plodova, éesto pred samu berbu otpadaju zdravi i potpuno razvijeni plodovi. Ovo otpadanje je takode nepovoljno i ponekad move znatno da umanji prinos i kvalitet plodova (otpali plodovi su obigno sitniji, bez dovoljno Seéera, sa vecim sadrzajem tanina, bez arome, boje i ukusa), Prili- kom otpadanja obigno se povrede, te se ne mogu Guvati da bi naknadno dozreli, veé brzo podlezu kvarenju. Ne mogu se wositi u sveZem stanju a j za preradu su vrlo 108i, te predstavljaju cist privredni gubitak. Otpadanje pred berbu javija se najvise kod zimskih sorti jabuke i kruske, zatim kod Sijive, a u manjoj meri kod breskve i kajsije. Otpadanje veé razvijenih plodova, pre svega zavisi od biolosko- naslednih osobina sorte, Pod istim ekoloskim uslovima razne sorte pokazuju ne- jednak stepen otpadanja plodova. Pored bilosko-naslednih osobina, otpadanje zavisi i od Gitavog niza ckolo- Skih Ginilaca i stanja u kome se vocke nalaze (jaka iznurenost, preterana bujnost, uspravan rast grana, zasenjenost grana i li8éa: oStecenost liSéa usled napada bolesti i Stetodina, nagib i zaledinjenost zemljista i dr.). [pak, otpadanje plodova je najjate zbog nedostatka vlage u zemljistu i vazduhu. Svi avi Ginioei doprinose jacem ili slabijem otpadanju plodova, ali takode je poznato da zbog biolosko-naslednih oso- bina nekih sorti jabuka kao Sto su deliSes, vajnsep, Sarlamovski, zlana parmenka, miekintog, a kod kruSaka sorta kaluderka i dr. olpadanje plodova je izrazeno-u jago} mer i pri najboljem negovanju Preterano otpadanje plodova pred berbu moze se spresiti otklanjanjem uzro- ka koji ga izazivaju, narogito obezbedenjem vlaznosti zemlji8ta i zaStitom od bole- sti i Stetogina, ali se ono moze postici i nepostednim merama — prskanjem sinteti¢= kim fitohormonima, Pozno otpadanje plodova narodito je izrazeno u juznim oblastima u kojima se gaji jabuka, kruska iSljiva, koje pozno sazrevaju, U nekim godinama suSa u av- gustt i septembru znatno unxinjuje prinose jabuka i kruSaka u Panonskoj niziji Razume se, te opasnosti nema ili je mala tamo gde ima usloya i gde se voe- ke navodnjavaju. Gde se ne vrSi navodnjavanje, na primer u nasim juznim oblasti- ma, gotovo redovno otpadne oko 30% plodova jesenjih i zimskih sorti jabuka 15 dana pre berbe. Dok su za spretavanje junskog otpadanja plodova od presudnog znagaja agrotehni¢ke mere a primena fitohormona jo$ nema praktitnog znacaja, dotle se otpadanje plodova pred berbu moze sa sigurnoséu suzbiti pomocu sintetitkih fito- hormona a dobra agrotehnika treba da posluzi za ublazavanje ove pojave. U cilju ublazavanja preteranog otpadanja plodova pred berbu hemijskim metodama, do sada se najvise koristio blagi rastvor (0,001%) alfa-naftil siréetne kiseline (NAA), a prska se ako za 24 Casa otpadne 15-20 plodova jabuke i kruske. 283,Medutim, ova kiselina nejednako deluje na razlidite sorte jabuke, a i trajanje dej- stva je relativno kratko ~ svega 7-10 dana, Zato se osim aifa-naftil siréetne kiseli- ne (NAA) danas najvise upotrebljavaju rastvori sledeéih sinteti¢kih preparata: 2,45-tri-hlorfenoksi-alf propionska kiselina (2,48-TP) u koncentraciji 0,002%, a piska se 8-9 dana pre poetka otpadanja plodova jabuke, Obezbeduje odréavanje plodova jabuike 34 nedelje kod veéine sorti. Pokazalo se da ova kiselina utiée po- voljno na obojenost pokozice ploda; 2.4-dihlorfenoksi siréetna kiselina (2,4-D) u koncentraciji 0,001—0,002% pokazala se efikasna samo za neke sorte jabuke. Mora se neSto ranije prskati (u avgustu i pogetkom septembra), a tada izaziva povrede na liséu. Koristi se i kalijeva so alfa-naftil siréetne kiseline (KNAA) u koncentraciji 0,002-0,004%. Prskanje se izvodi dok su plodovi jo$ nedovoljno razvijeni (4-6 nedelja poste zametanja plodova), U poslednje vreme za spretavanje poznog otpadanja plodava mnogo se ko- risti sredstvo SADH (éilibama kiselina, 2-2 dimetil hidrozid), u trgovini poznat pod imenom alar 85, Alar vrlo efikasno sprecava otpadanje plodova kod jabuke i kruske pred berbu. Prskanje se izvodi 3-4 nedelje poste evetanja rastvorom 0,01— 0,02% ili 30-60 dana pred berbu u koncentraciji 0,005-0,01%. Spregavanje po- mog otpadanja plodova vocaka zasniva se na dejstvu sintetickih fitohormona na peteljk ploda. Peteljke tretirane fitohormonima stimuligu jadi pritisak organskih materija iz vegetativnih organa u plod i na spoju peteljke i ploda sa grancicama ne obrazuju se plutaste éelije, koje uglavnom uslovijavaju laka otpadanje plodova Uticaj alara i alfa naftil siréeine kiseline (NAA) na sprecavanje oipadanja plodova krugke vilijamovke (George i Griggs, 1970) ‘Vreme trajania punogevelanja: 7isima pracena otpadanja plodova 30. UL Tretmani SO 1 iskonje | O6-VEIL 12.V1NT 19.VIH1 28, VIIE 2.1K Kontrola 21 27 4) 90 25,3 Alar 100 141V 2 a2 67 Alar 2000 14IV LS Sek 8,5 Alar 1000 LVIL 14 39 7.0 Alar 2000 AVIL 13 2.8 68 Alar 1000 141V 2VIL 2.0 3,1 70 = 12y Alar 1000 1.vil Mv 13 23 65 119 NAA 10 13: 2.7 46 108 Fitohormonalne materije ne samo Sto speéavaju otpadanje plodova nego u izvesnim slu¢ajevima poboljSavaju kvalitet plodova i podsti¢u njihovo br2e sazre- vanje. Prskanjem 2-3 nedelje posle cvetanja sa 0,01-0,02% ili 30-60 dana pred berbu sa 0,005~0,01% alara poj aéavajel se Koloracija pokozice jabuke (marovito er- venih jabuka) i évrstina mesa, cime se postize lep izgled, kao i bolje i duze Cuvan-| je plodova poste berbe. Znatno poveéanje krupnoce plodova breskve i kajsije ostvaruje se prskanjem triblorprapionskom kiselinom (2,45-TP) u koncentraciji 0,005%, 15-20 dana pre sazrevanja. Takode se poveéava krupnoéa kod sljive sten- lej kada je prskana 20 dana pre sazrevanja (,004% trihlorpropionskom kiselinom, Piskanje blagim rastvorom trihlorpropionske kiseline namenjeno sprecavan- ju otpadanja plodova pred berbu, izaziva, kao sporedni efekat, ranije sazrevanje ja- buke. Prskanjem breskve istim sredstvom izazvano je njeno ranije sazrewanje za 10-15 dana. U uslovima Migegena (SAD) prskanjem treSanja i viSanja alarom u koncen- tracifi 0,01-0,02%, dye nedelje posle punog cvelanja, postignuto je ubrzanje sa- zrevanja za 7—10 dana. ZASTITA VOCAKA OD STETNIH GLODARA Pored velikog broja prouzrokovaca bolesti i Stetnih insekata vockama pri- Ginjavaju velike Stete i razni glodari, medu njima se posebno istiou: zee (Lupues europeus L.), polski mi8 (Microtus avalis Pall.) i yodena voluharica (Arvicola ter~ restris L.). ZASTITA VOCAKA OD ZECEVA Voénjaci, a narogito mladi zasadi, zimi su izloZeni vrlo Cesto opasnosti od zeteva koji izarizaju koru sa svih strana stabla i ni2ih ramenih grana Sto mode iza- zvati suSenje voéaka, Cak i ako su povrede manje i ne dode do suSenja posledice su uvek nepovoljne za vocke. Zbog toga zee spacla u najvece Stetotine voeaka. ZeBevi nogrizaju kona mnogih voéaka, tako da ni jedna voena vesta nije sa- svim postedena, mada on najéesée napada i nanosi najveée Stete jabukama, rede kruskama i mladim Sijivama, Najbolja za8tita od zedeva j stoke je ogradivanje s pletenom pocinkovanom Zicom, koja je skupa i znatno poskupljuje proizvodnju. Uvijanje stabla svake godi- ne papirom, slamom, kukuruzovinom i dr, otpadnim materijalom, takode je sigur- no ali skupo i sporo, i iziskuje dosta materijala_ za uvijanje, mada unekoliko Stiti deblo od jacih mrazeva. Kod niskih vocaka uvijanje neée biti uvek efikasno, jer skeletne grane‘ostanu nezasti¢ene. Premazivanje, odnosno prskanje stabla hemijskim preparatima — repulsiv- nim materijama koje odbijaju zegeve, bile bi najekonomitnije i najpraktignije, ali se do sadla nije pokazalo dovoljno efikasno. Isprobane su mnogobrojne i raznovrsne materije repulsivnog karaktera, od kojih su samo neke obezbedile izvesmu zastitu vocaka od zegeva. Danas se sa ma- nje-viSe uspeha primenjuju preparati na bazi karbolineuma i sumpora. Kao dabra pokazala su se klasi¢na stedstva: karbotineum jake koncentracije (10%), sumporno maslo i sumporna uljana emulzija. Sumpomo maslo predstavija smesu 900 grama lanenog ulja i 100 grama sumpornog cyeta, Kreéno-uljana emulzija se sastaji od 2 dela vode, 2 dela kreta u