1

BETONSKE KONSTRUKCIJE
ELEMENTI KONSTRUKCIJE
ARMIRANOBETONSKIH OBJEKATA
Prof. dr Sneana Marinkovi

Semestar: V

ESPB:

1. Elementi konstrukcije armiranobetonskih objekata

2. Monolitne meuspratne konstrukcije
2.1. Ploe u jednom pravcu
2.2. Krstasto armirane ploe
2.3. Podvlake
2.4. Ploe oslonjene na stubove
2.5. Sitnorebraste konstrukcije
2.6. Kasetirane konstrukcije i gredni rotilji

3. Polumontane meuspratne konstrukcije

3.1. TM tavanice
3.2. KAT tavanice
3.3. Tavanice sistema Avramenko
3.4. OMNIA tavanice

4. Montane meuspratne konstrukcije

4.1. Durisol ploe
4.2. Armiranobetonske korube
4.3. Oupljene ploe

1. Elementi konstrukcije armiranobetonskih objekata

Gotovo svaka konstrukcija od armiranog betona sastoji

se od sledeih grupa pojedinanih elemenata:

Temelja
Vertikalnih elemenata konstrukcije stubovi, zidovi,
jezgra
Meuspratnih konstrukcija, kao i krovne konstrukcije
Stepenine konstrukcije

1. Elementi konstrukcije armiranobetonskih objekata

Optereenje se
najveim delom
prenosi sa
meuspratnih
konstrukcija na
vertikalne
elemente do
temelja, i zatim do
tla

10

2. Meuspratne konstrukcije

11

Nosei horizontalni elementi konstrukcije koji prenose celokupno

optereenje na jednoj etai na vertikalne elemente
Optereenje moe da deluje:

Upravno na srednju ravan ploe i izaziva savijanje

U ravni ploe (ravno stanje napona)

2. Meuspratne konstrukcije

Prema nainu izvoenja mogu biti:

Monolitne
Polumontane
Montane

12

2.1. Ploe u jednom pravcu

13

Prenose optereenje samo u jednom pravcu pravcu kraeg

raspona

2.1. Ploe u jednom pravcu

Proraunavaju se kao linijski elementi

14

2.1. Ploe u jednom pravcu

U statikim proraunima predstavljaju se ematski linijama

15

2.1. Ploe u jednom pravcu

Ploe oslonjene na etiri strane
proraunavaju se kao ploe u
jednom pravcu

Ploe se proraunavaju kao da

prenose optereene u oba pravca
(krstasto armirane ploe)

16

2.1. Ploe u jednom pravcu

17

Za jednako raspodeljeno optereenje, proraun statikih uticaja

sprovodi se za traku irine 1m za odgovarajui linijski nosa
raspona lx
Deformaciona povr je cilindrinog oblika

2.1. Ploe u jednom pravcu

18

U kraem pravcu ploe javljaju se momenti Mx

Zbog spreenih bonih deformacija u y pravcu, javljaju se i
momenti My=Mx (=0,160,20,Poisson-ov koeficijent)

2.1. Ploe u jednom pravcu

19

U kraem pravcu lx postavlja se glavna armatura Aa sraunata iz

momenta Mx sa veom statikom visinom na rastojanju e
U duem pravcu ly postavlja se poprena armatura Aap=0.2Aa
sraunata iz momenta My sa manjom statikom visinom na rastojanju
ep

2.1. Ploe u jednom pravcu

20

Minimalna debljina ploe u jednom pravcu je

7cm, izuzetno 5cm za krovne ploe
Minimalna debljina ploe preko koje se kreu
vozila je 10cm, a ako su u pitanju teretna vozila
12cm
Ako se ne vri proraun i dokaz ugiba, najmanja
debljina ploe se odreuje iz uslova dp,min lo /35,
gde je lo razmak izmeu nultih taaka
momentnog dijagrama

2.1. Ploe u jednom pravcu

Oslonci ploa u jednom pravcu mogu biti:

Armiranobetonske grede
Armiranobetonski zidovi
Zidovi od opeke

21

2.1. Ploe u jednom pravcu

22

Usled monolitne veze grede i ploe, greda se svojom torzionom krutou

suprotstavlja slobodnoj rotaciji ploe
Slian efekat je i u sluaju armiranobetonskog zida koji svojom krutou na
savijanje spreava slobodnu rotaciju ploe
U ploi se iz tih razloga javljaju negativni momenti savijanja u gornjoj zoni
iznad oslonaca elastino ukljetenje ploe
Ovi negativni momenti se prihvataju armaturom koja mora biti vea od
polovine armature iz polja

2.1. Ploe u jednom pravcu

23

Statiki uticaji kod kontinualnih ploa u jednom pravcu raunaju

se na isti nain kao kod odgovarajuih kontinualnih linijskih
nosaa irine 1m pomou uticajnih linija
Ako se rasponi ne razlikuju za vie od 15% i ako je povremeno
raspodeljeno optereenje manje od stalnog optereenja g mogu
se koristiti koeficijenti k za odreivanje momenata u polju i iznad
oslonaca

2.1. Ploe u jednom pravcu

24

Dimenzionisanje ploe u karakteristinim poprenim presecima

se vri prema graninim uticajima za pravougaoni presek irine
1m i visine jednake debljini ploe
Tako sraunatom armaturom armiramo svaki metar ploe u
kraem - glavnom pravcu
U duem - poprenom pravcu postavlja se poprena armatura
Slobodna ivica ploe armira se konstruktivnom armaturom

1. Ploe u jednom pravcu

25

26

27

2.1. Ploe u jednom pravcu

Prenik armature koji se usvaja je priblino < dpl/10

Uobiajni razmak irki je 10 20cm (7.5, 10, 12.5, 15, 17.5, 20cm)
Maksimalni razmaci armature ogranieni su pravilnikom BAB87 :

Glavna armatura:

Jednakopodeljeno optereenje

Koncentrisano optereenje

Podeona armatura:

Jednakopodeljeno optereenje

Koncentrisano optereenje

U podruiju oslonaca maksimalni razmak glavne i podeone armature je 40cm

28

2.1. Ploe u jednom pravcu

Pravilnikom su propisanii minimalni procenti armiranja glavne i

podeone armature u odnosu na povrinu betonskog preseka bdp

29

2.1. Ploe u jednom pravcu

Kod ploa veih raspona nije racionalno da se debljina ploe du

celog raspona usvaja prema statiki potrebnoj debljini u
najoptereenijem preseku
Tada se radi poveanje debljine ploe sa obe strane oslonca tj.
prave se vute

Prednost: manji utroak betona

Mana: Komplikovanija oplata

30

2.1. Ploe u jednom pravcu

31

2.1. Ploe u jednom pravcu

32

Koncentrisano optereenje od toka vozila koje se kree po ploi

prenosi se na podlogu preko povrine naleganja toka dimenzija
e1 x e2
Za proraun statikih uticaja se uzima irina rasprostiranja u
nivou srednje ravni ploe koja iznosi:
U pravcu lx:
U pravcu ly:

2.1. Ploe u jednom pravcu

33

Sa koncentrisanim optereenim raspodeljenim na irini b1,

sraunajavju se najvei momenti savijanja Mx,P
U pravcu dueg raspona ly optereenje angauje deo ploe irine
b3 koja zavisi od irine rasprostiranja b2 i odnosa podeone i
glavne armature

2.1. Ploe u jednom pravcu

Koncentrisano optereenje na konzolnoj ploi

34

2.1. Ploe u jednom pravcu

Stepenita

Dvokrako kolenasto stepenite sistema proste grede

35

2.1. Ploe u jednom pravcu

Kolenasta ploa stepenita sistema proste grede proraunava se sa razliitim

intenzitetom optereenja na podestima i na kosom delu
Na kosom delu uzimaju se u obzir sopstvene teine ploe, stepenika,
horizontalne i vertikalne obloge
Za stepenike se uzima zapreminska teina nearmiranog betona B=24kN/m2
Korisna optereenja stepenita stambenih i javnih zgrada su p=3kN/m2

36

2.1. Ploe u jednom pravcu

Armiranje se vri kao kod odgovarajuih ploa u jednom pravcu

Pri armiranju gornjeg preloma ploe treba obratiti panju na
zategnutu armaturu Za koja ima tendenciju da se ispravi
Na ovom mestu se armatura prekida a svaki deo se ankreuje u
masu betona za potrebnu duinu sidrenja ls

37

38

39

40

41

2.2. Krstasto armirane ploe

42

Ravni povrinski nosai, linijski oslonjeni na grede ili

zidove sa odnosom raspona koji zadovoljava uslov
ly/lx2.0
Debljina je mala u odnosu na druge dve dimenzije, pa
se za proraun moe primeniti teorija elastinosti
Ploe mogu biti oslonjene na sve etiri strane, sa
jednom ili dve slobodne ivice

2.2. Krstasto armirane ploe

43

Optereenje koje deluje upravno na srednju ravan ploe izaziva

momente savijanja Mx i My kao i torzione momente Mxy

2.2. Krstasto armirane ploe

44

Pretpostavke za proraun:

Deformacije (ugibi) srednje ravni su male u odnosu na

debljinu ploe
Take koje su na normali na srednju povr ostaju na
pravoj koja je upravna na deformisanu povr
Vlakna u srednjoj ravni ploe pri deformacijama ne
menjaju duinu

2.2. Krstasto armirane ploe

45

Priblian proraun - Markusova metoda zamenjujuih traka

Iz ploe se izdvajaju dve srednje trake iz dva ortogonalna

pravca, irine 1m
Isti ugibi wx= wz i isti momente inercije (Ix=Iy)
Pripadajue optereenje (px, py)

2.2. Krstasto armirane ploe

46

2.2. Krstasto armirane ploe

47

Proraun korienjem tablica

U sluaju jednakopodeljenog optereenja koje deluje upravno na srednju

ravan ploe, ukupno optereenje ploe odreuje se kao P=qlxly
Za definisane uslove oslanjanja i odnos raspona lx/ly odreuje se
koeficijent ki pomou kog se odreuju momenti u polju i nad osloncima

3. Krstasto armirane ploe

48

2.2. Krstasto armirane ploe

Kod krstatsto armiranih ploa optereenih jednako

optereenjem, raspodela reakcija du oslonjene ivice u
parabolina
U praktinim proraunima dovoljno je tano usvojiti prosene
reakcija
Za odnos raspona ly/lx i tip ploe, iz tabela se nalazi vrednost
ukupna reakcija ploe na strani i se dobija iz izraza:

49

raspodeljenim
stvarnosti je
vrednosti ovih
koeficijenta ri i

2.2. Krstasto armirane ploe

50

Koeficijent ri predstavlja procenat raspodele ukupnog

optereenja sa ploe na njene oslonce u funkciji odnosa strana i
uslova oslanjanja
U nedostatku tabela, reakcije oslonaca se mogu dovoljno tano
odrediti i preko pripadajuih povrina

3. Krstasto armirane ploe

51

3. Krstasto armirane ploe

52

2.2. Krstasto armirane ploe

53

Kontinualne krstasto armirane ploe se sastoje od dve ili vie susednih

krstastih ploa

2.2. Krstasto armirane ploe

54

Kada su ploe optereenje jednako raspodeljenim optereenjem priblino

jednakog intenziteta mogu se tretirati kao samostalne krstasto armirane ploe
koje su ukljetene na osloncima na kojima postoji kontinuitet, a slobodno
oslonjene na ivicama ploe gde ne postoji kontinuitet

2.2. Krstasto armirane ploe

55

U sluaju kada dve susedne ploe imaju razliite granine uslove

oslanjanja, za dimenzionisanje ploa nad osloncem se usvaja
srednja vrednost momenta

Ako je povremeno optereenje p veliko (vee od stalnog

optereenja) u ploama treba sraunati ekstremne vrednosti
statikih
uticaja
prema
najnepovoljnijim
rasporedima
povremneog optereenja

2.2. Krstasto armirane ploe

56

Dimenzionisanje krstastih armiranih ploa se vri kao za

pravougaoni armirano betonski presek irine b=100cm i visine dp
Kod krstasto armiranih ploa glavna armatura je u oba pravca
Statie visine u jednom i drugom pravcu su razliite:
Armatura koja prihvata vei moment savijanja postavlja se blie
zategnutoj ivici ploe i ima veu statiku visinu

2.2. Krstasto armirane ploe

57

Armatura se odreuje na osnovu maksimalnih statikih

uticaja u preseku u polju i nad osloncem
Ivine zone irine lx / 4 u kojima su momenti znatno
manji od onih za koje je izvreno dimenzionisanje
armature, armiraju se dvostruko manjom koliinom od
sredinjih polja

2.2. Krstasto armirane ploe

58

Oblik i nain armiranja krstasto armiranih ploa slian je kao kod

ploa u jednom pravcu
Povoljnije je da je armatura u svim poljima na jednakom razmaku
(obino oko 15cm), ali da se u razliitim poljima koriste ipke
razliitih prenika
Minimalni procenti armiranja i maksimalno rastojanje ipki je isto
kao za glavnu armaturu kod ploa u jednom pravcu

2.3. Podvlake

59

Armiranobetonske grede koje su oslonci ploa nazivaju se

podvlake
Zbog monolitne veze sa ploom najee je popreni presek
oblika T za sredinje, i oblika za ivine grede
Kod kontinualnih podvlaka u zonama negativnih momenata
presek se dimenzionie kao pravougaoni
Nad osloncima se mogu raditi i vertikalne i horizontalne vute

2.3. Podvlake

60

Grede se oslanjaju na stubove i zidove

U statikom sistemu oslonci se usvajaju u osovinama stubova
Kada su oslonci velike irine, u statikom proraunu za raspon grede usvaja
se fiktivna duina l=1.05lo , lo-irina svetlog otvora
Dimenzionisanje oslonakih preseka kod greda sa irokim osloncima moe se
vriti prema momentu umanjenom za veliinu M/2

2.3. Podvlake

61

Minimalni procenti armiranja u odnosu na povrinu betonskog preseka su:

Da bi se omoguilo pravilno ugraivanje betona potrebno je ostaviti rastojanje

izmeu dve ipke u gornjoj zoni vee od 3.5cm, ili jedan deo armature
postaviti u plou izvan preseka grede na irini do 1.5dp

62

2.3. Podvlake

Dimenzionisanje armature se vri u presecima sa najveim momentima

savijanja a raspored armature po duini grede se najlake odreuje grafikim
putem pomou linije zateuih sila
Sila zatezanja:

Krak sila:

2.4. Ploe oslonjene na stubove

63

Raspored stubova je najee pravilan i ortogonalan, heksagonalan ili

proizvoljan

Prednosti:

Jednostavna oplata i armiranje

Lako provoenje instalacija
Konstrukcija ima malu visinu

Mane:

Relativno veliki ugibi

Probijanje stuba kroz plou

2.4. Ploe oslonjene na stubove

64

Prosean napon smicanja pri probijanju ploe kroz stub dat je izrazom:

Op obim du koga moe da doe do probijanja (Op=dkp)

R reakcija ploe

Kada napon smicanja pree odreenu vrednost, zonu oko stuba moramo
osigurati armaturom koja prihvata glavne napone zatezanja u blizini oslonca

2.4. Ploe oslonjene na stubove

65

Mogunost proboja stuba kroz plou moe se eliminisati formiranjem

proirenja na kontaktu ploe i stuba - kapitela

2.5. Sitnorebraste konstrukcije

Rebra irine minimalno 6 cm na rastojanju od 40 do 80 cm

Tanka ploa debljine minimalno 4 cm
Visina ovakve konstrukcije kree se od 20 do 50cm
Koriste se za raspone od 3 do 12 m
Mana: komplikovana oplata

66

2.5. Sitnorebraste konstrukcije

67

Dimenzionisanje za pozitivne momente vri se kao za T presek

sa neiskorienim naponima
Ploa se u statikom smislu tretira kao kontinualni nosa iji su
oslonci rebra
Minimalna armatura ploe u donjoj zoni je 6/25 u oba pravca
U pravcu upravnom na pruanje rebara postavljaju se rebra za
ukruenje (raspon do 6 m jedno rebro, raspon od 6 do 9 m 2
rebra, preko 9 m tri rebra)

2.6. Kasetirane konstrukcije i gredni rotilji

68

Povrinske konstrukcije koje se sastoje iz greda koje se pruaju

u dva pravca monolitno vezanih sa tankom ploom
Prenosi optereenje u dva pravca
Raspona do 20 m
Rastojanje greda manje od 2 m

7. Kasetirane konstrukcije i gredni rotilji

69

Kada je rastojanje izmeu greda vee od 1.25 m ovakve

konstrukcije se proraunavaju kao linijski rotilji
Na mestima ukrtanja greda jaljaju se po tri nepoznate statike
veliine:
Vertikalna sila X1
Moment savijanja X2
Moment torzije X3
Ovakvim konstrukcijama se mogu pokriti rasponi do 40 m

3. Polumontane meuspratne konstrukcije

70

Uteda u oplati i skeli

Obino se rebra izvode kao montane celine a
ploa betonira na licu mesta

TM tavanice
KAT tavanice
Tavanice sistema AVRAMENKO
OMNIA ploe

3.1. TM tavanice

71

Oplata se obrazuje od lakih upljih elemenata a betoniranje je na

licu mesta
Sitnorebrasta konstrukcija sistema proste grede
Rasponi do 6.5 m i povremeno optereenje do 3.0 kN/m2

3.1. TM tavanice

72

Visina blokova je 16 ili 20 cm, debljina ploe 4 odnosno 5 cm

Ukupna teina konstrukcije je 2.60 kN/m2
U seizmiki aktivnim zonama ploa se armira sa 6/25 u oba
pravca
Armatura gredica i ploe povezuje se sa serklaima koji se rade
u nivou tavanice

3.2. KAT tavanice

73

Kao oplata se koriste opekarski proizvodi koji se

oslanjaju na gotova armiranobetonska rebra
Kada su rasponi manji od 5.5 m nisu potrebni
podupirai

3.3. Tavanice sistema AVRAMENKO

74

Sitnorebraste polumontane tavanice koje se formiraju

od gotovih armiranobetonskih gredica

3.4. OMNIA ploe

Vea brzina gradnje

Mogu se raditi sistema proste grede ili kontinualne ploe
Rade se raspona do 6 m, irine obino do 75 cm

75

3.4. OMNIA ploe

76

Armiraju se visokovrednom prefabrikovanom armaturom u obliku

prostorne reetke koja se postavlja na razmaku od 30, 45 ili 62.5
cm
Po duini spoja montanih ploa vri se armiranje mreastom
armaturom

4. Montane meuspratne konstrukcije

77

Konstrukcije
od
gotovih
prefabrikovanih
elemenata koji se ugrauju sa svojim konanim
dimenzijama
Najee su sistema prose grede

Durisol ploe
Armiranobetonske korube
Oupljene ploe

4.1. Durisol ploe

Montane ploe standardne debljine 50 cm, duine 5 m

Debljina ploe se kree od 8 do 20 cm
Grade se od lakog betona zapreminske mase 10 kN/m3
Zatita se vri cementnim malterom debljine 2 cm
Preko konstrukcije se izvodi ravnajui sloj debljine 4 cm

78

4.2. Armiranobetonske korube

79

Lake montane orebrene ploe raspona do 12 m

Ploa je sistema proste grede minimalne debljine 3 cm
Raspon rebara do 1.2 m
Za raspon rebara vei od 2.2 m ploa je sistema grede
sa prepustom

4.3. Oupljene ploe

80

Za konstrukcije sa velikim povremenim optereenjem

Prednosti su manja debljina ploe i lake ugraivanje instalacija
Najmanja debljina 20 cm
Povrina potrebne armature odreuje se pomou ekvivalentnog
T ili I preseka
Moe se projektovati i kao ploa koja nosi u dva pravca u kojima
ima razliite krutosi