Ils

Putanja vazduhoplova u sletanju voenog ILS-om

ILS - (. Instrument Landing System) je zemaljski navigacioni sistem koji obezbeuje
precizno voenje vazduhoplova koji prilaze pisti, uz kombinovani rad nekoliko ureaja
koji emituju radio-talase i odgovarajue opreme u vazduhoplovima, a koji omoguava
sletanje pri uslovima smanjene vidljivosti, usled oblanosti, magle, kie snega i slino.
Karte za instrumentalni prilaz se publikuju za svaku konkternu instalaciju ILS-a, da
pilotima prue informacije kako da lete ILS prilaze prilikom Instrumentalno letenje,
ukljuujui pozicije komponenti ILS-a, radio frekvencije koje pojedine komponente ILSa emituju i minimalne zahteve u pogledu vidljivosti za koje je specifini ILS namenjen.
Komponente i princip rada
ILS se sastoji od:

Lokalajzera, ureaja koji u prostoru obeleava sredinju ravan, koja sadri

centralnu liniju piste
Indikatora ravni poniranja, ureaja koji u prostoru obeleava ravan poniranja
vazduhoplova pri sletanju
Radio markera, ureaja koji oznaavaju odreenu udaljenost vazduhoplova od
praga piste

Oblasti emitovanja radio talasa modulisanih sa 150 Hz i 90 Hz, za lokalajzer, gornja slika
i za indikator ravni poniranja, donja slika
Lokalajzer je ureaj koji emituju polje radio-signala modulisanih preteno sa 150Hz sa
desne strane piste a preteno sa 90 Hz sa leve strane piste, gledano od pravca sletanja.
Prijemnik lokalajzera meri razliku u dubini modulacije, DDM - ((eng. Difference in
Depth of Modulation )) ova dva signala. Tano na sredinjoj ravni DDM je nula i raste sa
obe strane od sredinje ravni.
Slino tome, indikator ravni poniranja ((eng. Glide path)) se sastoji od skupa antena koje
emituju polje radio-signala modulisanih preteno sa 150Hz ispod ranvni poniranja a a
preteno sa 90 Hz iznad ravni poniranja, tako da je DMM na ravni poniranja 0 a raste sa
obe strane ravni. Na preseku centralne ravni i ravni poniranja se nalazi idealna putanja
vazduhoplova pri sletanju.
Radio markeri su radio-ureaji pozicionirani na nekoliko kilometara u pravcu sletanja
koji u uskom dometu od nekoliko stotina metara emituju signale koji vazduhoplovima
ukazuju na pribliavanje pragu piste. Obino postoje dva do tri radiomarkera.
Vazduhoplov ima prijemnik koji istovremeno meri DDM lokalajzera i DDM indikatora
ravni poniranja, prikazuje ih na instrumentu i omoguava pilotu da vazduhoplov vodi
precizno po predvienoj putanji, sve do sletanja

Lokalajzer

Skup antena lokalajzer-a

Lokalajzer emituje signale uz pomo skupa antena koje su pozicionirane na kraju piste na
koju se slee. Orjentacija i odnos snage zraenja na pojedinim antenama se fino kalibrie
da se postigne to preciznije pokazivanje sredinje ravni. Nosea frekvencija signala je
jedna od predodreenih frekvencija iz opsega 108 Mhz do 111.975 Mhz. Signal
modulisan sa 150 Hz i signal modulisan sa 90 Hz imaju dubinu modulacije oko 20%.
Sektor lokalajzera je ugao oko sredinje ravni u kojoj DDM raste otprilike linearno sa
ugaonim otklonom od sredinje ravni i iznosi otprilike 6. U sektoru se signal koristi za
najpreciznije navigaciju Na uglu otklona 6 do 35 signal lokalajzera moe da se koristi
za odreivanje strane na koju treba skrenuti da bi se sletelo, ali tu vrednost DDM-a nije
proporcionalna ugaonom otklonu i pokazivanje je grubo.
Osim navigacionog signala, lokalajzer moe da emituje i govorne signale, kao i
identifikacioni signal koji identifikuje aerodrom, odnosno pistu i pravac kojim se slee.
Piste esto imaju po jedan ILS sistem sa svake strane i potrebno je obezbediti da oba ne
emituju u isto vreme, da ne bi dolo do udesa usled pogrene identifikacije ILS-a. Stariji i
manje precizni lokalajzeri emituju i na drugu stranu i ovaj obrnuti signal moe da se
koristi za sletanje u suprotnom smeru, ali je to prilino neprecizan metod navigacije.
Indikator ravni poniranja
Indikator ravni poniranja emituje uz pomo skupa antena pozicioniranih sa strane piste u
nivou praga (poetka) piste. Antenski skup je podeen tako sa ravan poniranja see
horizontalnu ravan na mestu gde se nalazi prag piste. Nosea frekvencija signala je jedna
od predodreenih frekvencija iz opsega 328.6 Mhz do 334.5Mhz. Nosee frekvencije
lokalajzera i indikatora ravni poniranja su uparene u unapred odreene parove, tako da se
instrument u vazduhoplovu podesi u jednom koraku, tj nije potrebno posebno
podeavanje za frekvenciju lokalajzera a posebno za frekvenciju indikatora ravni
poniranja.
Signal modulisan sa 150 Hz i signal modulisan sa 90 Hz imaju dubinu modulacije oko
40%. Ugao ravni poniranja je oko 3, zavisno od konkretne instalacije ILS-a i u oblasti
ugaonog otklona +- 0.36 od ravni poniranja DDM linearno raste sa uglom otklona, tj to
je oblast u kojoj je mogua veoma precizna navigacija.
Radio markeri
Radio markeri su pozicionirani u pravcu sletanja na pistu, tako da tokom sletanja pilotima
daju indikaciju o tome koliko su se pribliili pragu piste na koji treba da slete. Oni imaju

unapred odreene frekvencije i svetlosni indikatori u vazduhoplovu pokazuju kada je

vazduhoplov proao poziciju kog markera na sledei nain :
pozicija radio markera frekvencija signal indikacije svetlo instrumenta
Spoljnji
400 Hz
crtice
plavo
Sredinji
1.300 Hz crtice i take
uto
Unutranji
3.000 Hz take
belo
ILS instalacije imaju obicno dva markera, spoljanji i sredinji, a ree i unutranji marker.
Ponekad su markeri zamenjeni navigacionim ureajem koji vazduhoplovima omoguava
odreivanje udaljenosti od njih, DME-om ((eng. Distance Measuring Equipment )). U
tom sluaju, DME prijemnik u vazduhoplovu pokazuje direktnu udaljenost od praga piste
neprekidno prilikom sletanja, to je mnogo preciznije od pokazivaa radio-markera koji
samo pokazuju koji je marker avion ve preao.
[Kategorije ILS-a
ILS prua navigacione signale koji omoguavaju sletanje vazduhoplova u uslovima
smanjene vidljivosti. Meutim, nisu svi ILS sistemi podjednako precizni niti predvieni
za iste uslove rada. Zato je definisano nekoliko kategorija smanjenje vidljivosti:

Kategorija I ili CAT I , instrumentalni prilaz i sletanje gde visina odluke nije
manja od 60m i pri kojima vidljivost nije manja od 800 m, odnosno vidljivost na
pisti nije manja od 550 m
Kategorija II ili CAT II I , instrumentalni prilaz i sletanje gde je visina odluke
vea od 60 m a nije manja od 30m i pri kojima vidljivost na pisti nije manja od
350 m
Kategorija III ili CAT III, instrumentalni prilaz i sletanje gde je visina odluke
manja od 30m i pri kojima je vidljivost na pisti manja od 350 m

Istovremeno standardi za ILS ureaje se u zahtevima razlikuju prema kategorijama.

Kategorija III ILS-a ima stroije zahteve u pogledu preciznosti, stabilnosti i pouzdanosti
od kategorija II, a kategorija II stroije zahteve od kategorije I. Kategorija III se dalje deli
na podkategorije. Osim odgovarajue kategorije ILS sistema na zemlji, da bi se moglo
obaviti sletanje u uslovima smanjene vidljivosti, potrebno je da je i vazduhoplov
opremljen opremom odgovarajue kategorije, tj preciznosti, kao i da se koriste
odgovarajue procedure.
Monitor
Lokalajzer i indikator ravni poniranja imaju funkciju da vazduhoplovima pruaju
navigacione signale od kojih zavisi bezbedno sletanje. Poto je zahtev za preciznou
veoma veliki, da bi se neprekidno pratio rad ILS-a postavljaju se monitori. Rad ILS
sistema moe biti naruen kvarom na samom sistemu ili usled uticaja okoline. Najvei
problem u okolini predstavljaju drugi ureaji koji emituju radio talase i velike metalne
povrine koje deluju na elektromagnetno polje u blizini. Funkcija monitora je da meri

navigacione signale, prati njihovu preciznost i postojanost i ako oni prekorae propisane
standarde, da prenesu informaciju na udaljenu lokaciju odakle se vri kontrola i bilo da se
spusti kategorija rada, bilo da iskljui ILS. Iskljuivanje ILS-a se vri zato to je
bezbednije da piloti znaju da nemaju ILS signal i da prema tome donose odluke, nego da
lete prema nepouzdanom ili netanom signalu.
Kritina zona i osetljiva zona
Da bi se omoguio neometan rad ILS-u, oko piste i oko antena ILS-a se odrava kritina
zona u kojoj je zabranjen ulazak svim vozilima, ukljuujui i vazduhoplove, izuzev
vazduhoplova u sletanju. Osim toga, postoji i osetljiva zona u kojoj je kretanje vozila
kontrolisano. Ako ILS radi u vioj kategoriji, onda su i ove dve zone definisane u irem
opsegu i obrnuto.
ILS Prijemnik u vazduhoplovu
Vazduhoplov ima prijemnik koji istovremeno meri DDM lokalajzera i DDM indikatora
ravni poniranja, prikazuje ih na instrumentu i omoguava pilotu da lako i brzo odredi u
kom smeru horizontalno i vertikalno treba da usmeri vazduhoplov da bi bio to priblinije
na idealnoj trajektoriji za sletanje.

Na slici sleva nadesno je prikazan pokaziva lokalajzera kada se vazduhoplov nalazi

desno od sredinje linije lokakalajzera, tano na sredimjoj liniji i desno od sredinje
linije

Na slici sleva nadesno je prikazan pokaziva ravni poniranja kada se vazduhoplov nalazi
ispod ravni poniranja, tano na ravni poniranja i iznad ravni poniranja. U sluaju oba
pokazivaa, vazduhoplov treba usmeriti prema poloaju igle.

Na slici levo je prikazan izgled ILS prijemnika kada je vazduhoplov izpod ravni
poniranja i desno od sredinje ravni. Znai da vazduhoplov treba podii i usmeriti levo.
Desno je prikazan izgled instrumenta kada je je vazduhoplov tano na sredinjoj liniji
lokalajzera i tano na ravni poniranja, oba pokazivaa na instrumentu imaju centralnu
poziciju.
Savremeni vazduhoplovi koriste merenja ILS signala kao ulaz za FMS, sistem za
upravljanje letom i korekcija putanje se moe vriti automatski, uz nadzor od strane pilota
i trajektorija sletanja je prikazana na ekranu zajedno sa drugim grafikim elementima,
umesto na prijemniku sa iglama-pokazivaima.
Upotreba ILS-a na aerodromima
Aerodrom moe imati vie pista. Svaka pista moe imati instaliran ILS sa svake strane
piste. Pri tome se vodi rauna da dva ILS-a na istoj pisti ne budu ukljuena u isto vreme.
Takoe, trajektorije ILS-a za razne piste moraju da budu tako pozicionirane da
vazduhoplovi pri sletanju ne dolaze preblizu jedan drugom. Na trajektoriji na koju
usmerava jedan ILS mogu da se nalaze vie vazduhoplova pri sletanju, ali dovoljno
udaljeni jedan od drugog. [1]
Vazduhoplov tipino uspostavlja trajektoriju prilaza na oko 10 km od piste, to znai da
se nalazi u uskom snopu zraenja lokalajzera oko sredinje ravni i u ukom snopu zraenja
indikatora ravni poniranja oko ravni poniranja. Dok je vazduhoplov u toj uskoj oblasti
oko idealne trajektorije, zraenje ILS-a je upotrebljivo za veoma preciznu navigaciju
tokom sletanja.
Podesavanje visinomera
a) Ako se zeli da visinomer pokazuje relativnu visinu, pre poletanja treba kazaljke
visinomera postaviti na nulu, a na skali pritiska podesiti pritisak aerodroma (QFE).
b) Ako se zeli da visinomer pokazuje apsolutnu visinu, pre poletanja treba kazaljke
visinomera postaviti na visinu aerodroma, a skalu pritiska podesiti na pritisak nivoa mora.

c) Ako treba leteti po nivoima leta, tj. da se leti na visinama koje su merene od apsolutne
nulte ravni, treba na skali [ritiska podesiti pritisak 1013,2mb, 760mm Hg ili 29,92inc.