НЕГОТИН И КРАЈИНА

''ПРИРОДНЕ И ДРУШТВЕНО ЕКОНОМСКЕ

ОДЛИКЕ НЕГОТИНСКЕ КРАЈИНЕ''

САДРЖАЈ:
Увод,
1. Географски положај и границе,
2. Рељеф,
3. Клима,
4. Хидрографија ( воде ),
5. Тло и земљиште,
6. Биљни и животињски свет,
7. Становништво и насеља,
8. Привреда:
Пољопривреда,
Индустрија,
Енергетика и рударство,
Трговина,
Туризам,
Саобраћај.
Закључак.
3

У В О Д :

Неготинска Крајина је назив за територију Крајине која се јавља у XIX веку.

У давној прошлости, како се прича, данашњи Неготин је био једна велика бара, где
је живео млад, заљубљен пар. Он се звао Него, а она Тина. С времена на време, т
а бара је пресушила, и на тој територији почео се градити мали град који је име
добио по младом заљубљеном пару, Негу и Тини, Неготин.
Неготин се малази на тромеђи Србије, Румуније и Бугарске, а веома је познат по м
кногим легендама, али и истинитим причама о јунаштву Хајдук Вељка Петровића.

1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ГРАНИЦЕ

Географски положај Неготинске Крајине је повољан.
Простире се између 44, 44,4 И
ГШ до 22,8
22,45 СГД. Њена укупна површина је 225 км квадратних. Од екватора је
удаљена 4 км, а окружена је државном границом дужине 76,5 км.
У Неготинској Крајини као једна целина издваја се Неготинска Низија, која се про
стире између Дунава, Душановца и Милошевског и видровског брда, као и дуж државн
е границе.
Неготинска Крајина је појам географске целине. То је област на истоку ДЗ Србије
и Црне Горе, и обухвата североисточни део Србије.
Налази се на тромеђи Бугарске, Румуније и ДЗ СиЦГ. Границу прем Румунији чини ре
ка Дунав у дужини од око 35,5км. Према Бугарској, границу чини корито реке Тимок
, дужине око 41км до испред бугарског места Брегово. Од ове тачке граница прелаз
и на десну страну Тимока, пењући се из равнице на брежуљке и брда која чине разв
ође Тимока на нашој, и Топлице на Бугарској страни. Ова граница, која је уједно
и државна граница, доста је одређена, јер је чине велике реке и развођа. Она је
изразита према суседним областима наше земље, пење се из корита Дунава на Мироч
и иде по најистакнутијим врховима Великог Гребена, Дели Јована и Стола.
Према Црноречкој области, граница води Гребеном Столи и Косама, која се спушта о
д Дели Јована развођима беле и Јасеничке реке, до Тимока. Границе Неготинске Кра
јине су природне и нису етнички чисте.

2. Р Е Љ Е Ф

Време постанка и само порекло рељефа неготинске Крајине је различито.

Настао је и мењао се кроз различите временске периоде. Предео најстаријих стена,
кристалских шкриљаца, талозних и вулканских стена, било је у старо доба једини
део копна у Неготинској Крајини.
Основни облици рељефа настали су у терцијеру под утицајем тектонских сила, језер
ске абразије, речне, еолошке и крашке ерозије.
Зависно од свега овога, у конфигурацији земљишта наше општине, заступљене су и р
аспоређене стене у разним геолошким фазама. То су:
кристалити, скриљци, јурски кречњаци, настали у периоду јуре, триаске тв
оревине и квартарне наслеге, као што су шљунак, песак и лес.
За време повлачења језерске воде која је испуњавала Неготинску Крајину,
почетком друге половине терцијера, усечен је низ површина и тераса абразивног и
речног порекла. У најниже делове некадашњег језерског басена, усекла су своја ко
рита Дунав и Тимок, а остале терасе и површи спуштају се степенасто са Мироча, Д
ели Јована и великог Гребена према низији. Упоредо са повлачењем језера, реке су
усекле своја корита у неготинским наслагама и расчланиле их.
Виша област обухвата читав западни део Неготинске Крајинеи Кључа, настала је пре
новог доба, односно пре терцијера.
Нижа област Неготинске Крајине обухвата Неготинску равницу и Кључ. Ова о
бласт дефинитивно је формирана у терцијеру.
Неготинска низија представља благо издигнуту раван према Дунаву. Она је напуштен
и неандер Дунава, доњег Тимока и најнижих површи, које се негде стрмо, а негде б
лаго спуштају у раван.
Посматрано са гледишта микро рељефа, Неготинска низија није једноставна. У њој с
е једва приметно уочавају простране долине којима теку Јасеничка и Дупљанска рек
а. Оне се и данас повремено изливауј.
Идући према североистоку, терен се благо издиже прелазећи у долине живог песка к
оји је у новије време '' везан '' багремом и другом вегетацијом. Поред овога, пл
одну низију истиче неколико мањих узвишења који су остаци накадашњих дунавских с
прудова. Од њих су најраспрострањенија Кобишничка и Дзервин зараван.
6
3. К Л И М А

Клима је значајан природни фактор за живот људи. Њу одређује конфигураци

ја земљишта, удаљеност од мора и географски положај.
Неготинска Крајина је отворена према североистоку, а затворена планински
м венцима о косама карпатских и балканских планина са запада, југозапада и југа.
Према томе, клима Неготинске Крајине требало би да има одлике континенталне кл
име Панонске низије и климе Влашко понтијског басена.

Разлика између најтоплијег и најхладнијег дана у години у Неготину је до

67 Ц. Средња месечна и годишња

тенмпература ваздуха има толику разлику да се кр
еће од 1,8 у јануару до 22,2 Ц у јулу.

Најтоплији

месеци су јун, јул и август


са средом месечном температуром између 2
23 Ц, а најхладнији је јануар са Ц. Лето у Неготинској Крајини је нешто свежи
је, а зиме су по правилу хладније и дуже.
Када облачност са кишом дође са Средоземља или Атлантика, Неготинска Крајина ост
аје дуго без снега. Када влажни и хладни таласи наођу са истока или североистока
, Неготинска Крајина добија снежни покривач раније него остали делови Србије.
На основу вишегодишњег запажања, климатска граница између Неготинске Крајине и о
стале Србије је у пределу између клисура Вражогрнац Вратарница.
Количина атмосферског талога је такође значајан чинилац у животу и привређивању
људи, као природни услов. међутим, још важнији је распорен ових падавина током г
одине.
Та количина атмосферског талога који падне у току године, Нњеготин добија више п
адавина од свих места у Подунављу и Панонској низији.


У вишој зони Крајине годишња количина падавина износи и до 7 мм. Највише атмосф
ерског талога у току године ( октобар, новембар,

децембар ), око 226 мм, а затим
средином године ( мај,

јуни и јул ) око 18 мм и на почетку године ( јануар, фен
руар
и март ) око 17 мм. Најсушнији су месеци ацвгуст и септембар када падне сам
о 3 мм таклога у месецу.
Највећа облачност је у новембру, а најмања у августу.



Инсолација је веома важан фактор за развој виноградсрства и износи 2  часова г
одишње.
7

Ветрови су веома карактеристични за Неготинску Крајину и то у зимском периоду, к

ада кошава веома често дува и наноси штету локалном становништву, као што је то
био случај ледене кише 1 7 .године. Локални ветар који се назива '' горњак '' ду
ва искључиво лети.

4. ХИДРОГРАФИЈА ( воде )

У области Неготинске Крајине налазе се извори, потоци и реке чија вода т

ече према Дунаву и Тимоку. Запажа се да на густину речне мреже утиче рељеф, саст
6ав земљишта, падавине и температура.
 У Неготинској Крајини могу се издвојити три хидрографске зоне:
а) зона површи,
б) ниска зона,
в) зона извора и врела.
а) Зона површи је теренски најшира, а токови река на њој су најдужи.
Реке извиру у подоножју планина на западу Неготинске Крајине, теку према истоку
или југоистоку и уливају се у Тимок или Дунав, то су:
Јасеничка река,
Сиколска река,
Јасиковачка река,,
река Замна.
На северу Крајине у Дунав се улива Слатинска река са својим притокама, У
ровичким и Вратњанским потоком.
На југу Неготинске Крајине налази се Јеласњички поток, он се улива у Тимок и пре
дставља границу између Неготинске Крајине и Црноречке котлине.
Јасеничка илим Короласка река извире испод Дели Јована, протиче кроз село Трњане
и поред села Јасеница, па се код села Милошева повија на југ и регулисаним кори
том улива у Тимок.
Сиколска река извире избелих вода испод дели Јована. Протиче кроз села Сиколе, м
етриш, Рачку и Мокрање. Пошто прими борски поток, улива се у Тимок.
Јасиковачка река извире из места Хрусковаче у подножју Дели Јована, протиче кроз
села Велико и Мало Јасиково и улива се у Тимок.
8

Замна извире испод планине Црни Врх код Малајнице. Прима притоку Миљковачу која
протиче кроз Штубик. Улива се у Дунав код Михајловца.

б) Другу изворничку зону у нижој области Неготинске Крајине чине некол

ико краћих потока као што су:
Бљувановачки, Бруснич
ки,
Рогљевски, Чубарски,
Рајачки, Каменички,
Тамнички.
Сви ови потоци су кратког тока. Уливају се директно или индиректно у Тим
ок, осим Каменичког потока који припада сливу Дунава. Количина воде ових потока
је променљива. С јесени, зими и с пролећа могу причинити штету.
Лети пресушују или нестају.
в) На ободу Неготинске равнице налазе се врела и извори. Они чине трећ
у изворишну зону. Познато је:
Бадњевско,
Душановачко,
Видровачко и
Србовско врело.
На падинама благих коса и брежуљака налазе се бројни извори који одваја
ју нижу област од више области Неготинске Крајине.
 У равници вода је плитка, а испод слоја шљунка налазе се читави подземни
водени токови.
Осим Дунава и Тимока, остале речице и потоци немају већи значај за привр
еду.
Иначе, водостај крајинских река је променљив. Јесење и пролећне бујице причињава
ју штетуна неким подручјима.

5. ТЛО И ЗЕМЉИШТЕ

Површина ове области покривена је слојем земље на који се могу развијати шиме тр
аве и културне биљке.


Због јаке ерозије на обешумљеним теренима саставњени од рстреситог метар

ијала, све више су се смањивале продуктивне површине.
У овој области преовлађују три основне врсте земљишта:
 алувијални наноси,
 језерски седименти и
 тло које се развило на супстрату еруптивних стена,
кристалних шкриљаца и кречњака.
 Алувијални наноси су знантно распрострањени у равницама поред Дунав, Т
имока и Неготинске равни.
 Језерски седименти захватају ниже површине,
 док је тло које се развило на супстрату еруптивних стена, кристалних ш
криљаца и кречњака заступљено на вишим површинама и планинским стенама.
На овим основама су под утицајем рељефа, климе и хидрографије о вегетације, разв
или многобројни типови земљишта:
ритска црница,
цернозем,
смолница,
подзол и
разне њихове варијанте.
Ритске црнице везане су за Неготински рит. Смолнице, које су се развиле на грани
тним језерским седиментима, захватају знатне површине у ниским пределима Неготин
ске Крајине. Плитка црница се развила такође на ниској површини и то на супстрат
у сараматских кречњака и серпетина. Гајњаца се јавља на ниским површинама ове об
ласти.
Велика пространства захватају подлоге разних врста. Оне су се развиле на шкиљцим
а и пешчарима. Зона њиховог простирања су више површи и планинске стране, али их
местимично има и у нижим деловима ове области.
Из овог кратког прегледа види се велико шаренило замљишта, повољни су ра
звој разкличитих култура.

6. БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ

Земљиште и клима омогућују овом крају богати и разноврсну флору и фауну.



1

Примарна производња вегетације може се сазнати по основу остатка, јер је она под
утицајем човека у плодним пределима потпуно промењена.
На терасама у Неготинској равни која је сада под биљном културом, сачувани су ос
таци цера и границе, као сведоци некадашњег шумског покривача.
У Неготинској низији шума се одржала у облику младих гајева који становници обна
вљају и одржавају. ни су у већини случајева на плодном земљишту и сачињавају их
углавном цер и граница.
Травни покривачи су смањени идући од Дунава и Тимока према планинским врховима.
У ритама, мочварема и ливадама, расте трава мале хранљиве вредности. На површина
ма су заступљене ливаде и пашњаци бољег травнатог састава. Правих долинских лива
да има мало и то око речица и потока.
У склоповима вегетације има доста лековитог и другог биља знатне економске вредн
ости. Бројем врста и њиховом количином одликују се Мироч и дели Јован.
Фауна, ове као и других области, зависиод шума. Када су оне биле простра
није и гушће, у њима је живело доста разноврсних животиња:
дивље свиње,
медведи и
срне.
Уништавањем шума, смањио се и број врста дивљачи. Сада владају:
зец,
лисица,
јелен.

7. СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА
Становништво
Неготинска Крајина је по свом положају интегрални део Влашко карпастке к
отлине. Са Влашком низијом представља природну географску и економску целину
Дунав није могао да буде препрека за миграциона кретања становништва. Он
а започињу у римско. византијско доба, када се формирају етничке базе данашњег с
тановништва.

11

Данашње становништво потиче од тракодачке словенске симбиозе, која је временом и

згубила посебне етничке црте својих предака и прерасла у посебну социјалну групу
.
Српско становништво евидентно је на тлу Неготинске Крајине још у средњем веку.Ве
ћина хришћанског становништва са севера и југа долазило је у привлачне и недовољ
но насељене делове Неготинске Крајине.
Почетком XIX века завршава се дугогодишњи период миграције и емиграције на тлу Н
еготинске Крајине. Завршава се једно бурно раздобље интезивног етничког превирањ
а чије су последице специфично данашње становништво Неготинске Крајине.
У Неготинској

општини, према последњем попису становништва из 1 1.године, живи
око 63 67 становника. Од овог броја, пољопривредно становништво износи 15 252 с
тановника, а градско становништво износи 15 252 становника.
У односу на површину наше општине, густина насељености по 1км2 износи 58 становн
ика.

Број становника последњих

1 година задржава се на истом нивоу. Природни прирашт
ај становништва је ,1 .
По старосној структури преко 5  становништва је доба до 3  година живота.

Навед
ени број становника наше општине живи у 16 84 домаћинства, од чега су 5 65 град
ска а 11 1  сеоска домаћинства.

Н а с е љ а
Сматра се да је Неготинска Крајина била насељена још у камено доба. Најв
ише трагова Неолитског човека пронађено је поред обале Дунава.
Повшина
територије општине Неготин данас обухвата 3  насеља са укупном п
овршином од 1 8 км2. Неготин се налази на 6 месту у Србији по својој површини.
Према положају, сва сеоска насеља у Неготинској Крајини могу се разврста
ти у две групе:
насеља више области и
насеља ниже области.
Насеља више области налазе се у пределима виших површи:
Штубик, Поповица, Сиколе и Уровица.
12

Остала насеља која

су такође на висији, али захватају и земљишта у низиј
и и достижу висини од 2 метара су:
Видровац и Чубра.
Куће у влашким селима грађене су врло близу једна другој док је у српски
м селима растојање између кућа око 15м.
У групу села која се налазе у вишој области, али имају земљиште и у низи
ји спадају:
Вратна, Јабуковац, Малајница, Јасеница, Трњане, Карбулово, Шаркамен, Б
рестовац, Речка.
У нижој области Неготинске Крајине положај насеља је такође различит:
Прахово, Радујевац, Србово, Буковче и Кобишница.
Ова насеља су наравном земљишту које се не рони и не односе их потоци и
реке:
Самариновац и Милошево.



Делимично у равници, а више на површини до 2 м налазе се села:
Душановац и Вељково.
Неготин као насеље, постоји од почетка XVI века, са истим именом, на ист
ом месту и са око 55 кућа.
Данас Неготин има:
Зграду СО у центру града, у којој је смештена управна и судска власт,
Три Основне школе,
Гимназију,
 Пољопривредну школу,
Музичку школу,
Педагошку школу,
Градску библиотеку,
Музеј са многим експонатима и библиотеком,
Кућу са аркадама,
Родну кућу Стевана Мокрањца,
Споменик палим борцима, херојима НОР а из Другог светског рата,
'' Стари '' и нови споменик Хајдук Вељку, споменик Ђорђу Станојевићу и
Друге културно историјске споменике ( црква Св. Тројице, '' стара цркв
а ''
барутана Х.Вељка као остатак утврђења баба Финка итд. ).

13

СПОМЕНИК СТЕВАНУ МОКРАЊЦУ У ДВОРИШТУ ЊЕГОВЕ РОДНЕ КУЋЕ

8. П Р И В Р Е Д А
П о љ о п р и в р е д а
У погледу рељефа тла и климе количине и распоред падавина у нормалним ус
ловима Неготинска Крајина има веома повољне услове за развој пољопривреде.
Од укупне површине земљишта, 7747ха припада друштвеном сектору, на коме
је могуће пратити производњу.
Структура пољопривредних површина је следећа:
Оранице ..............................................................
.... 3 52ха
вртови ...............................................................
..... 77ха


виногради ............................................................
.. 2 ха
ливаде ...............................................................
..... 5 ха

пашњаци ..............................................................
. 17 7ха
шуме .................................................................
.... 55ха
трстик ...............................................................
.... 66ха
неплодна земља ...................................................
18 ха.
Доста је урађено на наводњавању и одводњавању Неготинске рајине.

14

Ратарско сточарски реон обухвата појас површи које су благо нагнуте прем
а Неготинској равници.
Виноградарско воћарски реон обухвата појас површи која опаса Неготинску
низију.

Педолошки састав земљишта је различит, смлoница са танким слојем црнице

и пескуша. Овакво земљиште је погодно за њиве, пашњаке, ливаде, воћњаке и виногр
аде.
Неготинска Крајина је састављена од више алувијалних равни, покривених р
ечним наносима.
Земљиште је различитог састава, где подједнако успевају:
кукуруз,
памук,
крмно биље,
дуван,
поврће и друго.
Клима Неготинске Крајине је специфична и веома повољна за развој пољопр
ивреде.
Топлија је у односу на унутрашњост Србије па је самим тим и погоднија за неке по
љопривредне културе ( грожђе, бостан, кукуруз и пшеница ).

15

Физички обим производње у 1 6.години:

Ред.бр.
ПРОИЗВОД

Принос по ха
ха
УКУПНО



1. Пшеница 3 31  66
1 1
1



2. Кукуруз 1 356 45
61




3. Сунцокрет 1 324

75
1 6 18



4. Сем.шећ.репа. 1 75 4 43


5. Јечам озими 2 753 15
41 3


6. Уљана репица 1 3 
4






55
7. Луцеркино семе 1 25

13 1



8. Вешт. ливаде 1 67 15
16
.
Грожђе 2 864

755
212

1 . Воће 4 46 2 8 1 

Овако ниски приноси су знантно мањи изнад планираних.

И н д у с т р и ј а
 У развоју општине Неготин, посебно место има индустријска производња. Он
а по свом учешћу у националном доходку Општине расла је по стопи од 54  годишње,
да би овај раст био заустављен почетком деведесетих година.
Носиоци индусттијске производње били су '' Холдинг ИХП Прахово '', као и привред
не организације у области прераде пољопривредних производа.
'' Крајина вино '' у Неготину



се бави производњом алкохолних и безалкохолних пић
а са капацитетом од 2 вагона смештајног и продајног простора и тренутно је
у фази приватизације, као и '' Холдинг ИХП Прахово ''.
Производња ових пића износи годишње око 22 милиона литара.

16

Енергетика и рударство

Осим Дунава као огромног енергетског потенцијала, општина Неготин не рас

полаже неким значајним енергетским изворима.

Схватајући значај Дунава као извора енергије, 1 7 .године, изграђена је
на подручју општине Кладово ХЕ '' Ђердап 1 '' а 1 78.године на подручју општин
е Неготин код Кусјака у сарадњи са НР Румунијом започела је изградња ХЕ '' Ђерда
п 2 ''.
Изградњом ХЕ '' Ђердап 2 '' обезбеђена је количина електричне енергије
неопходне привреди и становништву целе земље.

Р у д а р с т в о

На подручју општине Неготин постоје одређене количине каменог угља (Јабу

ковац, Сиколе) које су се некад експлоатисале, али за чију експлоатацију данас,
нема економског оправдања. Тренутно се врше испитивања деонице од Неготина ка Чу
бри и Речки на подземна налазишта земног гаса, нафте и деривата.
17
Т р г о в и н а
Трговина је веома развијена и разноврсна.
Обавља се у многобројним продавницама, самопослугама, на пијацама и ваша
рима. Продавнице су снабдевене прехрамбеним производима, робом широке потрошње с
ем у изузетним случајевима, када несташице појединих роба захватају шире тржиште
Србије.
Наша већа трговинска предузећа су:
'' Инекс Узор '' и
'' Пољотехна ''.
Т у р и з а м
Туристички центри у Неготинској Крајини су у пределу:
 Брестовца, Штубика, Вратне, Кусјака, Прахова, Радује
вца,
Буковча, Мокрања са граничнимм прелазом и Рајца.
Неготин је широм земље познат по Хајдук Вељку Петровићу.

Гроб Хајдук Вељка Петровића налази се у порти Старе цркве, саграђене 1
8 3.године.
Споменик на месту погибије Хајдук Вељка,
Споменик у центру града Хајдук Вељка на коњу Кушљи рад вајара Небојше
Митрића.
Барутана из времена Хајдук Вељка која је једина сачувана, из утврђења
'' Баба Финке '',
Кућа у којој је рођен велики музиколог Стеван Мокрањац, а која је рест
аурирана и претворена у музеј, у којој се чувају експонати из живота и рада овог
нашег великана, уметника и композитора . Испред кућее се налази споменик овом м
узичком великану.
Вратњанске прерасти ( Вратњанске капије )
18
С а о б р а ћ а ј

У Неготинској Крајини развијен је:

друмски,
речни и
железнички саобраћај.
У плановима развоја саобраћај је зацртан као веома важна област развоја.
У структури економских категорија, саобраћај се налази на трећем месту.
Значај речног саобраћаја за нашу Општину је од посебног значаја. Овај саобраћај
располаже савременом флотом.
Положај наше Општине и динамичан развој привредних активности, допринео је да се
друмски саобраћај развија невероватном брзином.
У железничком саобраћају су извршене многе реконструкције, па је и та грана саоб
раћаја повећала промет робе и путника.
ПТТ саобраћај се обавља преко аутоматске централе.

З А К Љ У Ч А К:
Географски положај Неготинске Крајине по мом мишљењу је повољан и важан
јер је то тромеђа Србије, Румуније и Бугарске, а границе су природне.
Рељеф је такође повољан, има брда планина и низија.
Клима је променљива, уме да нанесе штету, а и да буде од користи.
Неготинска Крајина је богата водама, прошарана је рекама.
Има различитог тла, које је погодно за обављање пољопривредне делатностт
и.
Биљни и животињски свет је веома разноврстан.
Становништво није етнички чисто, има много насеља села у околини Неготин
а, а сва су мање више позната по нечему.
Привреда је доста развијена.

ЛИТЕРАТУРА КОЈА ЈЕ КОРИШЋЕНА:

1. НЕГОТИН И КРАЈИНА Тихомир Станојевић
2. Публикација Неготин и Крајина у издању Локалне Самоуправе