KOLSKI RAZVOJNI PLAN

2011

INSTRUKCIJE

Ministarstvo prosvjete
i sporta

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E

SADRA J
UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
KOLSKI RAZVOJNI PLAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
ZNAAJ PLANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6
Osnovni podaci o koli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
Kratak profil kole. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
Istorijat kole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
Pregled upravne strukture i rukovodee strukture kole...................................
..............................8
PREGLED POSTOJEIH RESURSA KOLE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
LJUDSKI RESURSI KOLE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
PODACI O OBRAZOVNO NASTAVNOM PROCESU.....................................................................9
LOKALNI, NACIONALNI I MEUNARODNI FAKTORI .....
.....................................................................
................................................................9
EVALUACIJA: INTERNA I EKSTERNA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14
SWOT ANALIZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
PLANIRANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16
PRIORITETNA PODRUJA RAZVOJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16
MONITORING I EVALUACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
ZAKLJUAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20
LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

|2|

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E

UVOD
Instrukcije za pisanje kolskog razvojnog plana i Obrazac su nastali kao realna potreba za
sistematinijim pristupom izuzetno vanom procesu aktivnosti - planiranju razvoja kole.
Izrada kolskog razvojnog plana, u koju je ukljuenja itava kolska zajednica, treba da
bude dio aktivnosti svake kole koja tei da stalno unaprijeuje svoj rad, omogui kvalitetno obrazovanje i zadovolji potrebe i i interesovanje svakog svog uenika. Kroz precizan
pregled stanja u koli, procesa nastave i rezultata vaspitno-obrazovnog rada, odreivanje
prioriteta i potrebnih aktivnosti kolski razvojni plan slui kao vodi za ostvarivanje eljenih
ciljeva i mjera dinamike razvoja kole.
Oekuje se da e kole sa posebnom panjom pristupiti izradi kolskog razvojnog plana
i da e im Instrukcije za pisanje kolskog razvojnog plana pomoi u tome. Ovi dokumenti,
koji su podloni stalnom unaprijeivanju, omoguavaju standardizovan i uniciran nain
izrade kolskog razvojnog plana, koji se radi za period do etiri godine i koji je osnov za
izradu Godinjeg plana i programa kole. Ovaj dokument je komplementaran Obrascu za
kolski razvojni plan i cilj mu je da kolama olaka ispunjavanje obrasca.

OBRAZAC I INSTRUKCIJE ZA KOLSKO RAZVOJNO PLANIRANJE PRIPREMILA RADNA

GRUPA U SASTAVU:
Zora Bogievi - Samostalni savjetnik u Ministarstvu prosvjete i sporta
Duko Rajkovi - Direktor Centra za struno obrazovanje
Ramo Kolainac - Direktor srednje mjeovite kole Beo Bai - Plav
Dragan Miranovi - Direktor srednje graevinsko-geodetske kole Marko Radevi - Podgorica
Maljota Nuculovi - Lokalni ekspert
Uz podrku Projekta MNE/011 Jaanje strunog osposobljavanja na sjevero-istoku Crne Gore

|3|

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E

KOLSKI RAZVOJNI PLAN

Prema jednoj od denicija, kolski Razvojni Plan (u daljem tekstu Plan) je strateki dokument kojim se deniu prioriteti u okviru obrazovno-vaspitnog rada a u cilju njegovog unaprijeivanja. On obuhvata cijelokupan kolski sistem i sve koji su neposredno ili
posredno ukljueni u rad kole (uenici, nastavnici, roditelji, predstavnici lokalne zajednice,
institucije). Za izradu samog plana moe biti zaduen odreeni krug ljudi, ali se u samom
njegovom kreiranju moraju konsultovati svi subjekti koji utiu ili koji su direktno ukljueni u
radu kole. Plan je takoe i osnova za ostvarivanje promjena u koli i predstavlja strategiju
razvoja kompetencija nastavnika i uenika i put ka decentralizaciji i poveanju autonomije
kole.
Izrada Plana moe biti kompleksan ali je sigurno kontinuiran proces koji podrazumijeva
izradu plana razvoja za jedan odreeni predstojei period. On je podloan i korekcijama i
dopunama tokom njegove implementacije.

UTVRIVANJE
TRENUTNOG
STANJA

MISIJA
EVALUACIJA

VIZIJA

PLANIRANJE

CILJEVI

REALIZACIJA

Ciklus planiranja zapoinje utvrivanjem trenutnog stanja u koli. Trenutno stanje podrazumijeva obradu kvantitativnih podataka o koli kao i kvalitativan opis stanja kole.
Pregled trenutnog stanja obuhvata:
obrazovnu ponudu kole;
postignua uenika, sa pokazateljima pohaanja nastave i discipline/ponaanja
uenika u koli;
kadrovsku strukturu;
kontekstualni faktori (potrebe trita rada, nacionalne prioritete, meunarodno
okruenje);
vezu kole sa lokalnom zajednicom;
upravljanje i rukovoenje kolom.
|4|

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E
Rezultati analize daju sliku o funkcionisanju kole, njenim snagama, slabostima i resursima
iz razliitih uglova (nastavnici, roditelji, uenici, predstavnici lokalne zajednice) u svim oblastima na poetku razvojnog perioda i u oblasti nastave i vannastavnih aktivnosti, strunog
usavravanja nastavnika, organizacije rada, rukovoenja, atmosfere i komunikacije, saradnje sa lokalnom zajednicom...
Rezultat pregleda trenutnog stanja je preduslov za identikovanje potreba kole i omoguava
denisanje prioritetnih pravaca razvoja kole.
Prioritetni pravci razvoja kole odreuju se imajui u vidu njihov znaaj za razvoj kole, u
svijetlu svih kontekstualnih faktora, specinosti kole, nansijskih i ljudskih resursa.
Na osnovu denisanih prioriteta postavljaju se iri i ui ciljevi, koji treba da pokau ta
se eli postii i ta se unaprijeuje, a koji treba da su jasni, mjerljivi, usmjereni ka podizanju kvaliteta nastave i uenja i poboljanju uspjeha uenika, uz ukljuivanje nastavnika,
uenika i roditelja. Radi ostvarivanja uih i irih ciljeva razvijaju se akcioni planovi.
Iz akcionog plana se vidi:
cilj - ta elimo da postignemo kroz dui vremenski period;
zadatak - ta elimo da postignemo kroz krai vremenski period;
aktivnost - ta je potrebno uraditi da bi se ispunio odreeni zadatak;
vremenski okvir - za svaku od aktivnosti;
odgovornost - ko je odgovoran za svaku od aktivnosti;
vremenski okvir - kada raditi svaki od zadataka;
resursi - koji su nam resursi potrebni: nansijski i materijalni.
U fazi implementacije sprovode se aktivnosti naznaene u akcionom planu, uspostavljaju se procedure koje e omoguiti pruanje podrke nastavnicima i drugim osobama
ukljuenim u pojedine aktivnosti u okviru zadataka. U fazi implementacije vaan je monitoring koji treba da osigura ekasnu implementaciju. Monitoringom se takoe procjenjuje da
li se sprovoenje Plana odvija na predvien nain i da li postoji potreba za korekcijama, u
smislu dopune ili izmjene odreenih elemenata Plana.
Evaluacija je vana da utvdimo u kojoj mjeri je Plan ispunjen a takoe predstavlja osnovu
za planiranje sledeeg ciklusa planiranja.
Napomena:
Preporuljivo je da pri izradi Akcionog Plana, svaka kola treba da obrati panju na nain predstavljanja pojedinih segmenata Plana kao i terminologije koja se koristi. Terminologija treba biti
usaglaena sa onom koja se koristi u kolskom obrazovnom sistemu Crne Gore, ali sa druge strane
treba da bude jasna i itaocima koji su zainteresovani za sadraj Plana a koji nijesu iz domena obrazovanja (roditelji, donatori, lokalna zajednica......)
Da bi sam Plan bio privlaniji i pregledniji za itanje, poeljno je da se prilikom izrade Plana potuju
usvojeni korporativni standardi koji deniu doslednost po pitanju upotrebe veliine i tipa slova
(fontova).

|5|

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E

ZNAAJ PLANA
Zato je znaajno razvojno planiranje kole?
kolama je potreban sistemski pristup planiranju;
kole su veoma sloene organizacije;
promjena je najvei izazov za kole;
kole ele ono to je najbolje za svoje ake, osoblje i iru zajednicu.
Razvojno planiranje kole promovie
ekasnost kole;
unaprijeenje kole;
unaprijeenje kvaliteta rada u koli;
razvoj ljudskih resursa;
partnerstvo;
ekasnu upotrebu raspoloivih resursa;
upravljanje promjenama;
unaprijeenje ciljeva i prioriteta nacionalnih strategija obrazovanja.
Ko su uesnici u razvojnom planiranju kole:
Ministarstvo prosvjete i sporta;
Centar za struno obrazovanje;
Direktor/Uprava kole;
Nastavno osoblje;
Osoblje za podrku;
Roditelji;
aci;
Lokalna zajednica;
Privatni sektor;
Socijalni partneri.
Sam Plan treba da ima jaku utemeljenost u 4 faktora koji se moraju uzeti u obzir prilikom
njegove izrade:

POTREBE TRITA RADA

INTERESEVOVANJE I
POTREBA UENIKA ZA
LINIM USAVRAVANJEM

KOLSKI RAZVOJNI
PLAN

RELEVANTNI LOKALNI
STRATEKI DOKUMENTI

|6|

RELEVANTNI NACIONALNI
STRATEKI DOKUMENTI

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E
Dakle kola posebno treba da obrati panju na trenutna i budua kretanja potrebe za
ljudskim resursima u okviru svoje zajednice ili regije, a koje bi trebala da stvara. Sa druge
strane, interesovanja uenika za sopstvenim usavravanjem i dalje predstavljaju dominantan faktor koji utie na njihov izbor kole koju ele da pohaaju.
Strateki dokumenti su, pored onih iz oblasti obrazovanja, takoe i oni koji obuhvataju razvoj pojedinih industrijskih grana koje su bitne za podruje gdje je kola locirana.

Obrazovni
programi
Podaci o
uenicima

Resursi
Ljudski
Materijalno
tehniki

EVALUACIJA
Interna
Eksterna

Trenutno
TRENUTNO
STANJE
KOLE
stanje
Skole

Faktori uticaja
Lokalni
Nacionalni
meunarodni

SWOT ANAL I Z A

VIZIJA, MISIJA I PRIORITETNA

PODRUJA

MONITORING

CILJEVI , ZADACI I AKTIVNOSTI

EVAL UACI JA

|7|

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E

OSNOVNI PODACI O KOLI

Kratak prol kole
Ova tabela predstavlja na neki nain linu kartu kole i treba da sadri osnovne informacije o koli. Unutranja povrina kole podrazumijeva povrinu koja je u vlasnitvu kole
i koja je u slubi nastavnog procesa kole. Ukoliko postoje prostorije koje kola koristi, a
nisu u njenom vlasnitvu ili su u suvlasnitvu kole, poeljno ih je posebno naglasiti.
Spoljna povrina je povrina koja je u vlasnitvu kole (sportski tereni na otvorenom, poljoprivredna zemljita, druge povrine.......). Ukoliko postoje povrine koje kola koristi, a nisu
u njenom vlasnitvu ili su u suvlasnitvu kole, poeljno ih je posebno naglasiti.
Istorijat kole
U ovom dijelu potrebno je prikazati hronoloki razvoj kole od vremena njenog ustanovljenja do perioda izrade kolskog razvojnog plana:
kada je kola poela sa radom;
promjene u nazivu kole tokom njenog postojanja;
uvoenje novih podruja rada i obrazovnih programa;
uloga i znaaj kole u lokalnoj zajednici;
specinosti kole i dr.(npr: sklonosti kole prema odreenim aktivnostima, postojanje
odreenih sekcija, uee i uspjesi na takmienjima, specinosti u organizaciji kole,
specinosti u vezi kole sa lokalnom zajednicom, specinosti u oblasti uea kole
u pojedinim projektima..........)
Pregled upravne i rukovodee strukture kole
U ovom segmentu je potrebno prikazati upravnu strukturu i dati kratak opis njenog funkcionisanja kao kratak prol direktora kole.

PREGLED POSTOJEIH RESURSA KOLE

Materijalno tehniki resursi kole
U ovom dijelu se navode svi materijalno tehniki resursi koje kola posjeduje.
Pod ocjenom stanja prostorija podrazumijeva njeno ziko stanje i stanje opremljenosti u
odnosu na minimum potreban za izvoenje nastave.
Pod Napomenom treba navesti potrebe za daljim usavravanjem zikog stanja i opremljenosti prostorija.
Informatiko Tehnoloka (IT) i multimedijalna oprema
Pod IT i multimedijalnom opremom se podrazumijeva oprema u vlasnitvu kole koja se
koristi u procesu nastave. Ukoliko postoji oprema koja se koristi od strane kole u nastavnom procesu, a koja nije vlasnitvo kole, treba je posebno naglasiti. Prikupljanje ovih
podataka je najpogodnije kroz takozvane ICT Koordinatore a inventuru ove vrste opreme
poeljno je obnavljati jednom godinje.
Ljudski resursi kole
U ovom odjeljku se navode svi zaposleni u koli, po svojoj ulozi kao i koji stepen strune
spreme posjeduju. U dodatnoj tabeli je potrebno dati podatke o radnom stau.

|8|

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E

PODACI O OBRAZOVNO-NASTAVNOM PROCESU

U ovoj tabeli treba navesti podruja rada i obrazovne programe za koje je kola licencirana,
kao i broj te licence.
Tabela dodatno ima za cilj da prikae orijentaciju kole prema odreenom podruju rada u
narednom vremenskom periodu.
Neophodni kadar u sledeem periodu je onaj koji bi trebao biti angaovan.
Prol dodatnog kadra je usko povezan sa buduim pravcem razvoja kole.

LOKALNI, NACIONALNI I MEUNARODNI FAKTORI

U ovom dijelu je potrebno dati prikaz uticaja razvoja lokalne sredine na rad kole, okruenja
i njegovu povezanost sa kolom. Lokalni faktori mogu biti promjene u broju i strukturi
stanovnitva u lokalnoj zajednici, potrebe trita rada, uticaj putovanja uenika iz okoline ili
udaljenih mjesta na rad kole, odnosi lokalne zajednice poslodavaca i kole, saradnja sa
drugim kolama u lokalnoj zajednici.
Nacionalni faktori obuhvataju nacionalne prioritete u podrujima razvoja razliitih industrija, uzimanje u obzir nacionalne politike u oblasti obrazovanja i konkretnih aktivnosti i
mehanizama koji su ustanovljeni (izradu novih obrazovnih programa, edukaciju nastavnika i dr). Meunarodni faktori mogu biti saradnja sa kolama i organizacijama iz drugih
zemalja, posebno iz EU, u cilju podizanja kvaliteta nastave, posebno praktinog dijela, i
usavravanja nastavnika i uenika.

|9|

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E
Lokalni faktori obuhvataju:
potrebe trita radne snage;
demografski i razvojni trendovi u lokalnoj zajednici;
transportni faktori;
kompetencije uenika koji se upisuju u kolu;
podrka lokalne zajednice i poslodavaca;
potrebe poslodavaca u lokalnoj zajednici;
prilika za dobijanje bolje edukacije u lokalnoj zajednici;
pristupanost obuke za nastavnike i razvijanje podrke koli.
Nacionalni faktori obuhvataju:
zakonska i strateka rjeenja koja bitno utiu na rad kole;
ukljuivanje novih obrazovnih programa;
veliina i podjela budeta za obrazovanje;
nacionalni standardi po broju postignua;
edukativno istraivanje uz korienje najbolje prakse u kolama;
nacionalni ekonomski, socijalni, tehnoloki i poslovni trendovi;
nacionalni trendovi u daljoj edukaciji.
Meunarodni faktori obuhvataju:
usklaenost sa Evropskim trendovima obrazovanja;
implikacije za lanstvo u EU;
prilika za uestvovanje u meunarodnim projektima;
meunarodni ekonomski, socijalni, tehnoloki i poslovni trendovi;
meunarodne edukacije i istraivanja povezana sa najboljom praksom.
Proces nastave i uenja, i njegova organizacija
Kvalitet procesa nastave i uenja
Cilj: Obezbijediti kvalitet nastave svih nastavnih predmeta i uslove za njihovo izvoenje
kako bi u skladu sa svojim mogunostima svaki uenik mogao dostii propisane standarde.
Polazei od toga da je kvalitet procesa nastave i uenja veoma znaajna komponenta
razvoja kole na ovom mjestu treba navesti: U kojoj je mjeri teite obrazovnog procesa usmjereno ka ciljevima i ishodima? Kakav je kvalitet primjenjivosti i trajnosti steenih
znanja? Da li su uenici osposobljeni za funkcionalnu pismenost i kvalitetnu i ekasnu komunikaciju? Koliko su u nastavni proces prisutne integrativne metode rada?
Planiraju li svi nastavnici nastavu? Koliki procenat samo povremeno planira, a koji uopte
ne planira? Da li je planiranje u veoj mjeri okrenuto ueniku ili sadrajima? Ostvaruju li
direktor i pedagog uvid u kvalitet planiranja? Da li se nastavnici pripremaju za nastavu: redovno, povremeno, nikada? Da li se slue starim pripremama, prave samo skicu, koncept
asa, ili imaju nove pripreme za svaki as? Pridravaju li se nastavnici zakonske odredbe o broju pismenih provjera znanja u toku dana i toku sedmice? Da li raspored asova
obezbjeuje ravnomjernost optereenja uenika tokom dana i u toku sedmice? Da li nastavnici obezbjeuju podsticajnu sredinu u kojoj uenici mogu razviti svoj istraivaki duh i
matu? U kojoj mjeri nastavnici podstiu aktivnost uenika, koliko ih podstiu na smisleno,
praktino, i uenje zasnovano na primjerima? Zatim, da li uenike upuuju na korienje
razliitih izvora znanja, ime ih pripremaju za cjeloivotno uenje? Da li je ocjenjivanje
uenika redovno, javno, raznovrsno i motivaciono? Da li ima prigovora uenika i roditelja
na ocjenu nastavnika? Kako se organizuje i realizuje praktina nastava?
|10|

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E

Primjena nastavne i informatike tehnologije

Cilj: Obezbijediti svakom ueniku poznavanje i korienje informatike tehnologije u skladu
sa standardima obrazovnog programa.
Veoma je vano razumjeti tehnologiju i njenu primjenu kao pedagokog potencijala i
mogunost njene integracije u proces uenja. Ministarstvo prosvjete i sporta je napravilo
veliki iskorak u opremanju kola nastavnom opremom i informatikom tehnologijom.
U kojoj mjeri su nastavnici Vae kole osposobljeni za korienje informacione tehnologije?
Koliko raunara posjeduje kola? Koji je tehnoloki nivo Vaih raunara? Da li se racionalno koristi raunarska uionica? Koji je procenat korienja raunarske uionice? Da li je
uraen plan korienja raunarske uionice? Da li se raunarska uionica koristi i za nastavu ostalih predmeta osim informatike grupe i u kojem obimu? Da li kola posjeduje, i da
li se koriste i za druge predmete odgovarajui softveri?
Etos, podrka i bezbijednost uenika u koli
Cilj: Obezbijediti uvaavanje linosti i dostojanstva svih uesnika u vaspitno-obrazovnom
procesu (uenika, nastavnika i ostalih zaposlenih), bez obzira na polne, etnike , ideoloke,
konfensionalne i druge razliitosti.
Da li je u Vaoj koli obezbijeeno striktno sprovoenje odredbi zakona o zabrani diskriminacija? Koliko je kola agilna u otkrivanju i spreavanju tih sluajeva?
Kakav je odnos uenik-uenik, uenik-nastavnik i nastavnik-nastavnik u koli? Da li je bilo
ekscesnih situacija po bilo kom osnovu? U kojoj mjeri je uenik zatien u koli (zdravstveno, bezbjednosno)? Kako su prihvaeni uenici sa posebnim potrebama? Da li se u
koli realizuju edukativni programi za prevenciju od raznih oblika destruktivnog ponaanja
i bolesti zavisnosti? Da li se daje podrka nadarenim uenicima i uenicima koji zaostaju u
savlaivanju nastavnih sadraja? U emu se sastoji ta podrka? Da li se organizuju sportska takmienja, uestvuju li uenici Vae kole na optinskim, dravnim i meunarodnim
takmienjima i koliko im u tome kola pomae? Da li kola uestvuje u manifestacijama
(Dan kole, Dan optine i dr.)? Da li kola ima svoj list? Da li je obezbijeena sigurnost
uenika u pogledu sigurnosti objekta, vodovodne i elektrine instalacije i protiv-poarne
zatite? Da li su uraeni odgovarajui atesti? Da li se sprovode programi i aktivnosti u koli
u vezi kampanje protiv nasilja, agresivnosti, puenja, droge, alkoholizma, u vezi zatite
ivotne sredine i dr.? Da li se primjenjuje Pravilnik o pohvalama, nagradama i vaspitnim
mjerama uenika? Da li je kod uenika razvijen osjeaj odgovornosti za svoje postupke?
Da li su u koli formirane odjeljenjske zajednice i Ueniki parlament i u kojoj mjeri ih kola
podstie da ostvaruju svoje nadlenosti?
Saradnja sa socijalnim partnerima, roditeljima, ustanovama i lokalnom zajednicom
Cilj: Obezbijediti potpuni partnerski odnos i otvorenu saradnju sa svim akterima iz okruenja
i ire.
Razvijenost lokalne sredine je od izuzetnog znaaja za razvoj kole. Ekonomski razvijena sredina, kadrovski razvijena sredina i kulturno razvijena sredina prua znaajne predpostavke za razvoj kole. Meutim, razvijena lokalna sredina je mogunost koja e dobiti
punu satisfakciju samo ako postoji obostrana spremnost za saradnju kako lokalne sredine,
tako i kole.
Opisati saradnju sa socijalnim partnerima (u kom pravcu se odvija ta saradnja: izrada
standarda zanimanja, realizacija obrazovnih programa, realizacija vannastavnih aktivnosti, uee u planiranju, upravljanju kolom, donatorstvo i dr.). Navesti saradnju socijalnih
partnera i kole na planiranju upisa uenika, realizaciji praktine nastave, profesionalne
prakse, opremanje kole, organizovanju nastave i dr.
|11|

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E
Opisati saradnju roditelja i kole i na emu se zasniva ta saradnja? U kojoj mjeri se roditelji
interesuju za rad kole i ukljuuju u rjeavanje pojedinih problema? Da li i u kojoj mjeri se
roditelji interesuju za ostvareni uspjeh i vladanje uenika u toku nastavne godine, i da li ih
kola redovno obavjetava pojedinano, zatim na optim i odjeljenjskim roditeljskim sastancima? U kojoj mjeri je u Vaoj koli prisutna pojava da se roditelji najee interesuju
za ocjene uenika samo pred kraj klasikacionih perioda, a o ostalim segmentima ivota
kole znaju malo ili nita? Naravno da svaka saradnja mora biti briljivo planirana, dobro
osmiljena i adekvatno organizovana. Da li je u koli formiran Savjet roditelja? Da li Savjet
ima svoj Plan i program rada? Kako ocjenjujete aktivnost Savjeta roditelja? Koliko Savjet
svojim sugestijama pomae u izradi Godinjeg plana rada kole, da li razmatra Izvjetaje
o radu kole i albe, odnosno prigovore uenika na rad ili ocjenjivanje nastavnika?
Kako ocjenjujete saradnju sa lokalnom zajednicom? U emu se sastoji ta saradnja?
Navesti i druge oblike komunikacije kole sa iniocima okruenja: Web prezentacije, kolski
list, Dan otvorenih vrata, broure, edukativna predavanja za roditelje. Ima li sluajeva da
roditelji-strunjaci dre predavanja uenicima ili nastavnicima? Navesti kako i kada kola
uestvuje u obogaivanju ivota sredine ( kulturnim, humanitarnim, ekolokim, sportskim)
i drugim akcijama.
Struno i pedagoko-metodiko usavravanje nastavnika
Cilj: usavravanja nastavnika je imati strunog i pedagoko-metodiki osposobljenog
nastavnika koji prema zahtjevu nove kole ima znatno sloeniju ulogu: mora biti planer,
dijagnostiar i terapeut, istraiva, evaluator, kreator i inovator.
Permanentno struno usavravanje nastavnika je od velikog znaaja za razvoj kole. Kod
strunih i mjeovitih strunih kola problem je sloeniji, jer nastavnici strunih predmeta
nijesu na fakultetima pripremljeni za nastavniki poziv. Donoenjem Pravilnika o strunom
usavravanju i napredovanju nastavnika ovo pitanje je zakonski regulisano. Da li je, i koliko
nastavnika dobilo zvanje po osnovu ovog Pravilnika?
Da li su nastavnici iz Vae kole uestvovali na seminarima, savjetovanjima i drugim oblicima strunog usavravanja? Da li kola posjeduje preglednu evidenciju seminara koje su
pohaali Vai nastavnici? Da li su nastavnici imali edukaciju za rad sa djecom sa posebnim
potrebama? Da li je bilo smetnji za uee nastavnika na strunom usavravanju: nansijskih, zbog nespremnosti nastavnika, zbog remeenja redovne nastave i sl.? Koji je procenat nastavnika uzeo uee u strunom usvravanju u zadnjih 4 godine, koji procenat u
pedagoko-metodikom usavravanju: planiranju nastave, oblicima organizacije nastave,
provjeravanju i ocjenjivanju znanja uenika, praktina nastava i dr. ? Navesti broj seminarskih dana po uesniku seminara.
Na primjer:
Zvanje nastavnika
profesor
dipl. inenjer
pedagog
psiholog

Br. nastavnika
5
6

Tip seminara
Br. dana/uesniku
struni
6 dana
pedagoko-metodiki 5

Saradnja sa institucijama i organizacijama na nacionalnom nivou

Navesti saradnju sa Ministarstvom prosvjete i sporta, drugim ministarstvima, Centrom za
struno obrazovanje, Zavodom za kolstvo, Ispitnim centrom, drugim kolama u zemlji,
fakultetima i dr.

|12|

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E
Opisati saradnju sa obrazovnim institucijama. Kako ocjenjujete kvalitet saradnje? U emu
se sastoji ova saradnja (planiranje i odobravanje dotacija za razliite namjene, pravna
regulative, dostavljanje potrebnih podataka, saradnja na planu eksterne evaluacije, uee
na raznim oblicima strunog usavravanja, uee u projektima i dr.).
Da li imate saradnju sa kolama slinih obrazovnih programa iz drugih optina i u emu
se sastoji ta saradnja? Da li imate uspostavljenu saradnju sa srodnim fakultetima? Navesti
modalitete te saradnje.
Da li imate saradnju sa drugim ministarstvima, privrednim subjektima i ustanovama u smislu pomoi na edukaciji, opremi, organizaciji i realizaciji nastave?
Saradnja sa institucijama i organizacijama na meunarodnom nivou
Da li i u kojoj mjeri kola sarauje sa faktorima i u emu se sastoji ta saradnja?
Uestvuje li kola u meunarodnim projektima i kojima?
Da li su nastavnici Vae kole uestvovali u meunarodnim edukacijama i
istraivanjima?
Ostvaruje li Vaa kola saradnju sa nekom kolom, fakultetom ili drugim subjektom u
inostranstvu?

|13|

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E

EVALUACIJA: INTERNA I EKSTERNA

Cilj: Dobijanje relevantnih podataka o kvalitetu svih aspekata rada kole koristei verikovanu metodologiju i odgovarajui instrumentarij.
Planiranje je povezano sa evaluacijom, jer od kvaliteta evaluacije u najveoj mjeri je zavisan kvalitet razvojnog planiranja za naredni ciklus.
INTERNA EVALUACIJA
Odnosi se na prethodni period i treba da pokae:
Da li se u koli samoevaluaciji posveuje potrebna panja?
Da li je u koli formirana grupa za kvalitet?
Da li kola posjeduje Plan i program obavljanja samoevaluacije po oblastima i u cjelini?
Kakav je odnos zaposlenih u koli prema procesu samoevaluacije, da li je i na koji
nain kola upoznala nastavnike, uenike i ostale zaposlene sa znaajem i obavezom
obavljanja samoevaluacije?
Navesti koja su istraivanja kvaliteta, u okviru samoevaluacije, obavljena u koli u
proteklom trogodinjem periodu.
Navesti broj hospitovanja na asovima, za prethodni etvorogodinji period, po godinama:
Funkcija
direktor
pomonik direktora
pedagog
psiholog

I godina

II godina

III godina

IV godina

Da li direktor, pomonik direktora, pedagog i psiholog imaju planove hospitovanja?

Navesti najskorije rezultate interne evaluacije.
EKSTERNA EVALUACIJA
U ovom segmentu je potrebno navesti ono to je potrebno ukratko navesti rezultate
eksterne evaluacije u prethodnom periodu. Takoe, navesti koliko puta su (u zadnjih 4
godine) utvrdili kvalitet rada kole: Centar za struno obrazovanje, Zavod za kolstvo i
Ispitni centar.
Utvrdili kvalitet rada kole:
Centar za struno obrazovanje
Zavod za kolstvo
Ispitni centar

etvorogodinji period
Jedan put

Navesti najskorije rezultate eksterne evaluacije.

|14|

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E

SWOT ANALIZA
SWOT analiza nam daje generalan prikaz stanja, koji uzima u obzir i kvantitivne i kvalitativne karakteristike rada kole. Svi podaci koji su do sada navedeni u prethodnim poglavljima trebaju nai adekvatno mjesto u SWOT analizi. SWOT analiza je analitiki okvir za
dobijanje relevantnih informacija kole o samoj sebi i okolini u kojoj djeluje, sa svrhom
da se identikuju prednosti (jake strane), slabosti (slabe strane), mogunosti (prilike) i
prepreke (opasnosti). Ova Analiza je platforma za denisanje Prioritetnih podruja razvoja,
ciljeva, zadataka i aktivnosti u kolskom Razvojnom Planu i to na nain da:

slabosti se moraju ublaiti ili anulirati;

mogunosti se moraju adekvatno iskoristiti;
snage se moraju iskoristiti kao da bi se Mogunosti i Slabosti adekvatno tretirale;
prijetnje se moraju uvijek imati na umu pri denisanju ciljeva, zadataka i aktivnosti.

Analiza snaga (S) i slabosti (W) predstavlja internu analizu kole (interni faktori, one na
koje direktno utiemo), dok analiza prilika (O) i prijetnji (T) predstavlja eksternu analizu )
faktori na koje ne moemo da utiemo) tj. analizu okoline u kojoj kola funkconie.

Nedostaci, slabosti (Weaknesses)

Ovo polje se odnosi na sve ono u emu

ste dobri i sve ono to dobro radite u
okviru vae kole

Ovo polje se odnosi na sve ono to

mislite da loe funkcionie u koli i na
emu se treba obratiti posebna panja
prilikom planiranja

Dakle, treba pobrojati faktore koji su

prepoznati kao prednost kole, a ti faktori
su unutranjeg porijekla

Dakle, treba pobrojati faktore koji tete

razvoju kole, a unutranjeg su porijekla

Prijetnje (Threats)

Ovo polje se odnosi na mogunosti

koje okoline prua, a koje je mogue
iskoristiti u daljem procesu razvoja kole

Ovo polje se odnosi na prepreke koje se

pojavljuju u radu kole a uzrokovane su
uticajima spoljne sredine

Dakle, treba pobrojati faktore koji mogu

da pomognu u radu kole i spoljanjeg
su porijekla

Dakle, treba pobrojati faktore koji tete

buduem razvoju kole, a spoljanjeg
su porijekla

EKSTERNI FAKTORI

Mogunosti (Opportunites)

INTERNI FAKTORI

Prednosti (Strenghts)

|15|

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E

PLANIRANJE
Sam proces Planiranja poinje sa denisanjem Vizije kole (sliku kole koju elimo) i
Misiju (nain kojim ostvarujemo Viziju) . Zato donositi Viziju i Misiju? Zato to sam proces denisanja Vizije otvara granice razmiljanjima, osigurava kontinuitet ve postojeoj
Viziji/Misiji, daje smjer kretanja i svrhu postojanja, ukazuje na potrebe uvoenja promjena,
pobuuje interes i otvorenost prema jedinstvenim i kreativnim rjeenjima, gradi pouzdanje,
lojalnost i stimulie timski rad.
VIZIJA (Kakvi elimo da postanemo?)
Vizija se denie kao futuristiki ideal, kako bi situacija trebala izgledati da se odri eljeno
stanje za pojedinca, ustanovu ili drutvo u irem smislu rijei (Kenny). Vizija se denie i
kao usaglaenost vrijednosti i ciljeva, te zajedniko shvatanje, donoenje odluka i procjena rada (Staessens i Vandenberghe). Vizija je slika kole i njeno stanje u nekom buduem
vremenskom presjeku.
MISIJA (Na koji nain emo postati ono to elimo?)
Daje odgovor na pitanje: zato institucija postoji, odnosno koja je njena uloga u drutvu
(koga koluje, zato, koje nastavne cjeline...)
Misijom se izraava svrha i funkcija kole. Najee se rijei vizija i misija koriste kao sinonimi. Ipak, u denisanju misije ee se javlja rije usmjeravanje. Koju god rije upotrijebili, zajedniki element im je uvijek pokuaj postizanja odreenog stepena saglasnosti
oko naela, zajednikih vrijednosti ili temeljnih pretpostavki.

PRIORITENTNA PODRUJA RAZVOJA

Pored redovnih aktivnosti u razlicitim podrujima kole, potrebno je denisati i podruja
kojima ce se dati poseban prioritet u sledeem periodu, nakon toga odrediti ciljeve, zadatke i aktivnosti u okviru tih podruja. Za odreivanje prioritetnih podruja moe posluiti
i SWOT analiza.
Prioriteti razvoja kole se odreuju u odnosu na njihov znaaj za razvoj kole, u svijetlu
svih kontekstualnih faktora (eksternih, internih) i raspoloivih resusa kole, potrebnih za
njihovo ostavarivanje (nansijskih, materijanih, ljudskih). Pri izboru prioriteta razvoja kole
treba voditi rauna o potrebama uenika, specinostima kole, snagama kole, resursima
sa kojima raspolae i dr.
Prilikom odluivanja o prioritetima razvoja ili unaprijeivanja Tim za kolsko razvojno
planiranje, takoe, treba da razmotri:
ranije identikovane prednosti kole i oblasti za poboljanje u koli;
oblasti za poboljanje identikovati tokom eksternog utvrivanja kvaliteta vaspitnoobrazovnog rada kole od strane nadlene ustanove;
oblasti koje se odnose na nacionalne ili lokalne inicijative;
podruje od posebnog interesa za drutvo, kao to su djeca sa posebnim obrazovnim
potrebama i sl.
U izboru prioriteta razvoja kole potrebno je da se obezbijedi kontinuitet sa prolom
i sadanjom praksom i nivoom razvoja, kako bi se omoguila stabilnost, koja je temelj
budeeg razvoja kole.
|16|

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E

Primjeri prioritetnih oblasti razvoja kole su: nastava i uenje, klima u koli, profesionalni
razvoj nastavnika, materijalni uslovi, upravljanje i rukovoenje, partnerstvo sa okruenjem
i drugi.

Prioritetno podruje
Cilj 2

Ci l j 1
zadatak 1.1
aktivnost
1.1.1

zadatak 1.2

aktivnost
1.2.1

aktivnost
1.2.2

zadatak 2.1
aktivnost
2.1.1

zadatak 2.2

aktivnost
2.1.2

aktivnost
2.2.1

Akcionim planom se deniu:

CILJEVI
Za svaki od prioriteta razvoja kole treba denisati ciljeve koje treba postii u okviru tog
podruja. Pravilno denisani ciljevi odgovaraju na pitanja koje promjene i unaprijeenja se
ele postii, koji su oekivani ishodi tih promjena i kako e te promjene uticati na razvoj
kole u cjelini. Generalno, postavljeni ciljevi treba da podignu kvalitet uenja i nastave,
unaprijede znanja uenika i standarde koje oni treba da dostignu.
Ciljevi treba da budu pametno postavljeni (eng. SMART):

(specic) Specini, denisani tako da jasno iskau i oznae ta se njima eli

postii;

(measurable) Mjerljivi, denisani tako da je mogue odmjeriti da li se ciljevi ostvaruju ili ne;

A
R

(achievable) Ostvarljivi, denisani tako da su dostini, razumni;

(time constrained) Vremenski ogranieni, denisani tako da se zna kada, odnosno do kada ih treba ostvariti.

(resource bond) Relevantni, realistini, denisani tako da ih je mogue ostvariti sa

resursima koji postoje u koli;

Dakle, cilj mora biti jasan, mjerljiv, dostian, izazovan i vremenski odreen, i potrebno je da
svaki cilj u svojoj deniciji obuhvati barem tri od ovih pet karakteristika.
Dakle, za svaki od prioriteta razvoja denie se jedan ili vie ciljeva, koji moraju biti ostvareni da bi se dolo do unaprijed eljenih poboljanja i unaprijeenja vaspitno-obrazovnog
rada. Pitanje na koje treba odgovoriti kod postavljanja cilja je ta elimo da postignemo.
|17|

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E

Zadaci predstavljaju kratkorone ciljeve. Oni prikazuju promjene do kojih se dolazi u

jednom kraem vremenskom intervalu.
Aktivnosti odreujemo na nain da utvrujemo koje konkretne korake treba preduzeti da
bi se ispunio postavljeni cilj.
Indikatori su pokazatelji, markeri, injenice, informacije, mjerila, stvari koje nam pokazuju
da li smo ostvarili nae ciljeve.
Vremenski okvir odgovara na pitanje u kojem periodu e planirana aktivnost biti realizovana. Rokovi za zavretak aktivnosti treba da su postavljeni realno.
Za svaku od aktivnosti treba odrediti nosioca u uesnike aktivnosti i one koji e biti
ukljueni u realizaciju te aktivnosti (institucije, grupe i/ili pojedinci) .
Resursi (ljudski, nansijski, materijalni, drugi) su neophodni za ostvarivanje ciljeva. Potrebno je identikovati izvore sredstava za odreene aktivnosti, utvrditi jesu li zaista dostupni i
mogu li se uiniti dostupnim.
Aktivnost se izvodi da bi se ispunio Zadatak ije ispunjenje vodi ostvarenju Cilja i na taj
nain se unaprijeuje stanje u prioritetnom podruju razvoja kole

MONITORING I EVALUACIJA
Metodologije monitoringa i evaluacije su od izuzetne vanosti, kako za praenje realizacije akcionog plana, tako i za njegovo korigovanje i dopunjavanje u sluaju potrebe, kao
i za donoenje zakljuaka na osnovu rezultata evaluacije.
Monitoring Plana
Ovaj dio se odnosi na monitoring aktivnosti predvienih planom. Konstruktivni monitoring ili
formativna evaluacija olakava efektivnu implementaciju. Ovo je nain provjere i utvrivanja
da li se plan ostvaruje i procjene koliko dobro se ostvaruje, da bi se korektivne aktivnosti
preduzele im to postane neophodno. Monitoring moe smanjiti gubitak vremena i napora.
Procedure monitoringa ukljuuju:
sastanke za ponovno razmatranje (svi zaposleni ili male grupe) na kojima se razmatra napredak u svijetlu kriterijuma uspjeha, naglaavaju potekoe, predlau mjere za
rjeavanje problema;
neformalne diskusije ili formalni razgovori sa uesnicima iz kole ili zainteresovanim
partnerima van kole, radi dobijanja povratnih informacija o aktivnostima, kanjenjima,
odlaganjima, potrebnim resursima i potovanju rokova;
posmatranje od strane prijatelja - kritiara (stranac koji ima odgovarajue iskustvo);
korienje prihvaenih instrumenata evaluacije na denisanim nivoima unutar vremenskog okvira u planu.
Monitoring vodi prilagoavanju, dopunjavanju i korigovanju svih aspekata akcionog plana.

|18|

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E

Evaluacija Plana
Samoprocjena je osnov stalnog napretka. Na kraju ciklusa implementacije (programa) razvoja kole vano je da kolska zajednica procijeni uspjeh implementiranog u postizanju
ciljeva i pristupanju razvojnim potrebama kole.
Procesom evaluacije procjenjuje se opseg do kojeg je bilo mogue postii odnosno realizovati ciljeve, navedene u svakoj od prioritetnih oblasti razvoja: u potpunosti, djelimino
ili bez znaajnijeg ostvarenja. Ishod evaluacije je osnov daljeg unaprijeivanja i izrade
sljedeeg ciklusa planiranja razvoja:
projekti koji su realizovani mogu biti integrisani u ivot kole;
projekti iji su ciljevi djelimino ostvareni mogu biti nastavljeni u sljedeem ciklusu, sa
moguim izmjenama, koje proistiu iz identikacije potekoa i prepreka za uspjeh;
projekti iji ciljevi nijesu znaajnije ostvareni mogu biti korjenito revidirani ili zamijenjeni
novim projektima, koji e imati bolji izgled (vee anse) za uspjenije ostvarenje u okviru pojedinih prioriteta razvoja.
Proces samoevaluacije uzima u obzir iskustvo svih ukljuenih u implementaciji plana. U
ovom procesu posebna panja poklanja se sakupljanju dokaza odnosno podataka, povezanih sa indikatorima odnosno kriterijumima uspjeha, uz formiranje zakljuaka i preporuka.
Dokazi se mogu sakupiti kroz:
upitnike;
dokumente, zapisnike i protokole;
diskusije;
intervjue;
uvid u rad uenika;
procesom posmatranja;
nezavisne evaluacione izvjetaje i druge instrumente.

|19|

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E

ZAKLJUAK
Uticaj sprovoenja razvojnog plana kole moe se pokazati u razliitim oblastima, na
primjer:
pozitivnim iskustvima uenika;
kvalitetnijim uenjem, irim znanjima, vjetinama i kompetencijama uenika;
boljim rezultatima na eksternim ispitima;
pozitivnijim odnosima i poboljanom motivacijom nastavnika;
osjeajem zajednitva, entuzijazmom i timskim radom radi ostvarivanja zajednike vizije;
informiranou i svijeu svih korisnika i javnosti o razvojnim procesima koji se dogaaju
u koli.
U izradi programa razvoja kole - odluivanju o prioritetima, ciljevima i implementaciji svaka kola odnosno kolski tim za razvojno planiranje odluuje autonomno. Podaci se analiziraju i interpretiraju unutar svake kole i slue za praenje unaprijeenje procesa uenja
i nastave odnosno svih aspekata rada kole. Vano je da su svi zaposleni upoznati sa svim
elementima programa razvoja kole, kao i uenici, roditelji i socijalni partneri.
Program razvoja kola treba biti dostupan svim zainteresovanim pojedincima, grupama,
organizacijama i institucijama i predstavlja na neki nain promotivni materijal kole.

|20|

 KO LS K I R A Z V O J NI P L A N

I N S T R U K C I J E

LITERATURA
Za dodatne informacije molimo Vas da pogledate sledee linkove na internetu:
Linkovi sa materijalima na jezicima sa prostora bive Jugoslavije:

http://www.esnips.com/doc/15f8045c-405c-4183-81fa-7817bbeb58b5/Razvojni-plan-%C5%A1kole
http://stari.tehnickaskola-pirot.edu.rs/Razvojni%20plan/RazvojniPlan.htm

Linkovi na engleskom jeziku:

http://www.sdpi.ie/publications.html
http://www.mp.gov.rs/resursi/dokumenti/dok41-eng-School_development_planning.pdf
http://www.deni.gov.uk/sdp_guidance-2.pdf
http://ppds.ie/index.php?option=com_content&task=view&id=109&Itemid=226

|21|