5.1.

Prednosti i nedostaci benchmarking-a

Osnovna uloga benchmarking-a ostvaruje se u domenu kontinuirane provere sposobnosti

organizacije, konkurentske pozicije i kontinuiranog implemetiranja poboljanja. Kada govorimo o
trinom nastupu na meunarodnim tritu, potrebno je da se tehnika benchmarking-a primeni na
analiziranje onog preduzea koje se javlja kao svetski lider, a ne najboljeg u industriji. Time se dolazi
do podataka koji su relevantniji, jer odslikavaju najbolje preduzee meu najboljima.

Prednosti benchmarking-a su:

identifikovanje zahteva potroaa trina realnost u definisanju zahteva i objektivna
procena zahteva potroaa
postavljenje ciljeva proaktivno, zasnovano na stvarnim primerima iz prakse
biti konkurentan adekvatno razumevanje konkurencije, mogunost za znaajna
poboljanja
adekvatno funkcionisanje reavanje novih problema efikasnosti, polaziti od najbolje
prakse i

ostvarivanje

najbolje

prakse proaktivno

traganje

za novim

proizvodima, paradigmama i ostvarivanje superiornih performansi.

tehnologijama,

32

Takoe, kao prednosti benchmarking-a moe se navesti:

da doprinosi boljem razumevanju kritikih procesa
da je sredstvo uenja i motivacije
da neprekidno poboljava poslovanje
razvija se organizacija koja stalno ui
omoguava da organizacija naui da upravlja promenama, te je sposobna za bre
prilagoavanje promenama
doprinosi postavljenju efektnih stratekih ciljeva
usmerenost na trite
bolji proizvodi i usluge
bre i bolje odluivanje
sticanje strateke, operativne i finansijske prednosti
poveanje efektivnosti i efikasnosti.

Kao nedostaci mogu se navesti:

objektivnost dobijenih podataka ukoliko smo angaovali istraivaku agenciju koja e
pribaviti podatke o rivalu i koja e sprovoditi benchmarking proces,
mali broj potencijalno zainteresovanih kompanija koje ele da uestvuju u procesu
benchmarking-a i transparentno ustupe svoja iskustva i informacije,
benchmarking je proces i za njega je potrebno odreeno vreme,
primenom tuih reenja sputava kreativnost onih preduzea koja ga primenjuju,
nije ga jednostavno primeniti u organizaciji, za benchmarking je potrebno struno znanje.

Evidentno je da benchmarking metoda ima vie prednosti, nego nedostataka i to svakako ide u
korist svim organizacijama koje ele da primene ovaj instrument prilikom usavravanja svojih
proizvoda, usluga i procesa, jer se njime gotovo sigurno mogu postii dobri rezultati.

32

Bei, H. C., Benmarking put ka poslovnoj izvrsnosti, TF "Mihajlo Pupin", Zrenjanin, 2005., str. 56.

Prema istraivanju koje je sprovedeno u Evropi, 1994. godine, definisana su etiri glavna
razloga za korienje benchmarking-a:
odreivanje performansi konkurenata (Holandija 90%, Britanija95%, Francuska
90%)
realizacija unapreenja performansi (Holandija 80%, Britanija85%, Francuska 90%)
u okviru TQM programa (Holandija 70%, Britanija 70%, Francuska 60%) i

u funkciji reavanja specifinih poslovnih problema (Holandija 60%, Britanija

40%, Francuska 55%).

33