ITALIJANSKE

POSLASTICE
|

PROFESOR : OBREN DRLJEVIC

VISOKA
HOTELIJERSKA
KOLA
BEOGRAD

SADRAJ

UVOD

ZNACAJ

ISTORIJA

NETO O POSLASTICAMA

RECEPTi

ZAKLJUCAK

LITERATURA

VIDEO

UVOD
Poslastice su jedna od vodeih jela koje se konzumiraju na kraju obroka ili pri nekoj
proslavi .poslastice su kod Italijana veoma zastupljene kao i kod nas . Ali razlika je
samo u pripremi jer italijani imaju svoju vrste

Istorija
Boini kolai su bogati ukusima. Bez njih su zimski praznici nezamislivi.
Svaki region u Italiji ima svoju tradiciju koja se tie pripremanja boinih kolaa.
Tako u Liguriji moete da jedete pandolce, u Toskani panforte, u Napulju struffoli.
Meutim, od pedesetih godina prolog veka najee se priprema panettone.
Kako objasniti injenicu da se ova milanska poslastica priprema irom Italije?
injenica je da je panettone postao produkt industrije i marketinga. O nastanku ove
poslastice postoji nekoliko istorijskih injenica i mnogo vie legendi. Prvi put je
napravljen u Milanu krajem 19. veka, i to sasvim sluajno. Izvesni pekar po imenu
Toni zaljubio se u devojku Luiju, koja je svakog dana dolazila kod njega da prodaje
jaja. Toni je poeleo da joj kao poklon ispee specijalni kola s jajima, puterom i
kandiranim voem. Ali, ljubav je uinila da mu se ruke tresu i, kada je dodavao
kvasac, nije video da je sipao celo pakovanje. Tako je nastao panettone, u prevodu
Tonijev hleb, a Toni i Luija su se venali i zaradili mnogo novca zahvaljujui novom
izumu.

Meutim, to je samo legenda. Panettone se nikada nije pravio kod kue, ve su ga pripremali
samo pekari i poslastiari, jer je to bio kola koji je zahtevao profesionalne sposobnosti. Ali,
prvobitno je bio ravan i liio na jednu vrstu pite. Ve tada se distribuirao irom cele Italije, pa
ak i u inostranstvo. Bio je skup. Veliki preokret dogodio se 1919. godine, kada je Anelo
Mota otvorio poslastiarnicu i stavio natpis o prodaji ovog kolaa. Godine 1921. Mota je
dobio briljantnu ideju: poboljao je nain pripreme i peenja i stvorio kola u obliku peurke,
kakav je poznat i danas. Uinio ga je duim i uim.
Kako se priprema panettone? Klasian recept sadri kvalitetno brano, eer, kandirano voe
i suvo groe, umanca i kvasac. Boja kolaa trebalo bi da bude uta.
Evo kako se prave regionalni praznini slatkii u Italiji.
Ligurijski pandolce, ako se poredi s mekanim milanskim kolaem, izgleda kao tvrdo olovo.
Pored drugih sastojaka, sadri i iseckano suvo voe i pinjole. Ima odlian ukus. U Toskani
pripremaju panforte di Siena. Ovaj karakteristini kola je lako pripremiti i moe dugo da
stoji. Smatra se da je nastao u 12. veku. Sastoji se od badema, lenika, oraha, kandiranog
voa i meda.
U Rimu se priprema pangiallo. Kola ipak nije ute boje, iako mu to ime govori, ve braon.
Kau da je naziv dobio zato to se u njega ranije stavljao afran, zbog ega je bio ut. Danas
se dodaje okolada.
Napulj ima posebne kolae koji se pripremaju svakog prazninog dana. Sanguinaccio krvavi
puding, pripremao se za karneval; quaresimali, tvrdi kolaii od badema, za veliki post;
pastiera, pita od rikota sira i itarica, za Uskrs, a za Boi bi se pravili, recimo, pasta di
mandorla, marcipan, roccocco, sosanelli i sapienza za Badnje vee i Boi, struffoli, prene
kuglice od testa s medom i kandiranim voem. Tu su i croccanti, bombone od karamela i
badema u raznim oblicima, koje se pripremaju za Novu godinu.

Jo po neto- ISTORIJA

 Hrana u Italiji predstavlja pravi uitak koji se slavi svakodnevno u drutvu

porodice ili prijatelja, kod kue ili u dobrom restoranu.
Ishrana Italijana sadrala je namirnice poput mesa, ribe, voa i povra, iako su
se one ponekad kombinovale na nain koji bi nam danas bio neprihvatljiv.
Ulaskom islama u junu Europu tokom 9. veka, dolo je i do orijentalnog uticaja
na italijansku kuhinju. U Siciliju i junu Italiju Arapi su doneli kulturu pripreme
sladoleda, kao i arapskih poslastica i slatkia.
Tradicija kuvanja jela starih Rimljana u srednjem se veku slabo ouvala. Rimljani
su retko mogli da priute meso, pa su zato razvijali jela sa povrem.
Italijanska trpeza uvek je bogata razliitom hranom, ali ono to uvek ostaje
prisutno je oseaj za tradiciju. Kad god je mogue, obroci se jedupredjelo, koje
se obino sastoji od pet jela, zatim sledi prvo jelo sa izborom raznih vrsta jela od
testenine ili pirina. Nakon toga naravno dolazi drugo jelo koje se obino sastoji
od mesa ili ribe uz prilog od povra, zatim dolazi sir, i na kraju desert i kafa
(espresso).
Predjelo se moe sastojati samo od prute ili maslina sa hlebom ili od petnaestak
primamljivih zalogajia iji sastojci variraju od regije do regije.
Mesne preraevine poput slasne mortadele, svetski poznate prute i raznih
salama nezaobilazan su deo predjela, a mogu se posluiti samostalno ili uz svee
voe.

 U Italiji se espresso pije za doruak i

tokom celog dana. Dobar espresso mora
da se pije vru iz zagrejane oljice i
obino sa puno eera.

 ezdesetih godina 20. veka pica postaje

popularna i u Evropi.
Parmezan je sir koji se proizvodi iz obranog
kravljeg mleka. Tvrd je, ut, granulaste
strukture. Izuzetnog je vonog, ak pikantnog
ukusa. Upotrebljava se kao preliv za testeninu,
koja je u Italiji takoe nezaobilazna. Koristi se
kod pripreme supa i povra. Da se velianstven
ukus parmezana ne bi izgubio, preporuuje se
rendanje neposredno pre upotrebe.
Stanovnitvo je u poetku bilo vrlo skeptino
prema pirinu kao kulturi koja se uzgaja u vodi
jer se bojalo da e taj nain uzgoja doprineti
irenju opasne bolesti kao to je kuga.
Najee uzgajana vrsta pirina je Oryza, ija
zrna ostaju vrsta prilikom kuvanja.
Tiramisu, to u prevodu znai ponesi me, ima
status kultne poslastice u Italiji. Glavni sastojci
su pikote natopljene crnom kafom (u koju se
moe dodati malo konjaka ili ruma), sir
mascarpone koji kolau daje kremastu
strukturu.

Od povra se u Italija uzgajala repa,

pasulj, zelje i argarepa. Krompir im
nije bio poznat, kao ni eer, pa su
hranu zaslaivali medom. Masline su
se jele poput voa. Da bi sauvali
hranu, kiselili su je ili solili.
Rimljani su konzumirali razne vrste
vina, slatka, suva i zaslaena medom.
Kuhinja je Rimljanima predstavljala
pravi luksuz. Samo izuzetno bogati
koji su mogli da priute veliku kuu
imali su i kuhinju u kojoj su robovi
pripremali hranu. Siromani su bili
prisiljeni da se hrane napolju. Meu
bogataima je postojao obiaj da ih
sluge nose sa jedne gozbe na drugu.
esto nisu znali ni ta jedu jer je
hrana bila previe zainjena
egzotinim zainima i medom.

Cantuccini sa bademima
Cuveni italijanski kolacici cantuccini,
jednostavni, a toliko ukusni, serviraju se
cesto uz solju kafe u mnogim italijanski
inspirisanim restoranima ili kao u Toskani
sa casom desertnog vina karakteristicne
bojeVino Santou koje se umacu. Pre
nekoliko godina u Danskoj su se prodavali
samo u dobro opremljenim radnjama sa
italijanskom robom, ali danas se mogu naci
svuda, tako da im je i cijena postala niza.
U sustini, za izradu treba tako malo
namirnica i to najjednostavnijih kao brasno,
jaja i secer, naravno mogu se dodavati i
bademi, cokolada i brusnice, a jako su
ukusni i ako se prave od integralnog brasna.

Recept
Potrebno je :

Zamesiti testo od sastojaka

250 gr brasna

Podeliti u 3-4 loptice, te rastanjiti Sto sire, to

ce gotovi kolacici biti duzi. Peci na papiru za
pecenje oko petnaest minuta, dok ne porumne

250 gr secera
0,5 g praska za pecivo
150 gr badema
2 jaja
10 g vanilin secera
0,5 g limunove kore
0, 5 g anisa (po zelji)

Ohladiti, te rezati nozem na zeljenu debljinu

Poredjati na papir za pecenje te peci dok ne
postanu hrskavi otprilike pola sata Po zelji
umociti u malo rastopljene cokolade
Bademi mogu biti krupniji ili sitniji, zavisi kako
volite, a krupniji su dekorativniji. Kod
pravljenja testa jaje treba sjediniti sastojke,
ako su jaja sitna mozda ce biti tesko sjediniti
smjesu, pa se moze dodati mrvica jajeta pored
navedenog u receptu.

Cantuccini od kestenovog brasna

Gotovi cantuccini se mogu delom
uroniti u cokoladu, ali i bez cokolade
ne gube nista od okusa. U Italiji ih
umacu u Vino Santo, desertno vino iz
Toskane. ukus je bolji od ocekivanog,
a ukus slatkih keksica se odlicno
nadopunjuje ovim aromaticnim
vinom.

recept
Potrebni sastojci:

Postupak:

80 gr smedjeg secera

Umutiti jaja i secer

3 jaja

Dodati belo brano i kestenovo

brasno i prasak za pecivo

100 gr belog brasna

250 gr kestenovog brasna

Dodati mleko, te umesiti testo

10g praka za pecivo

U testo dodati bademe, te formirati

testo u obliku 2 trake. Sto su trake
sire, to ce kolacici biti duzi.

40 g mleka

Peci otprilike 25 minuta

100 gr badema

Peceno iseci na komade, sloziti na

papir za pecenje, te peci jos 5 minuta

Panakota sa umskim voem

Sastojci
10 g zelatina
600 ml slatke umuenepavlake
3 vanilineera
1 stapic vanile
250 g umskog voa (moe i
zamrznutog)
150 ml belogvina
40 ml soka od limuna

Priprema
1. elatin namoite u dosta hladne vode da omeka
(drite ga u vodi oko 15 minuta). Ugrejte do vrenja
slatku pavlaku sa vanilin ecerom i sklonite s vatre.
elatin iscedite, rastopite u vruoj pavlaci pa ostavite sa
strane da se prohladi.
2. Pavlaku sa elatinom rasporedite u 4 kalupia
(zapremine 150 ml) i drite u friideru bar 2 sata.

3. Za pripremu preliva ipku vanile po duini zareite,

pa joj sastruite sr. U erpici izmeajte vanilu, njenu
sr, voe, vino i sok od limuna, stavite na laganu vatru
da se polako zagreva i pustite da se kuva jo oko 3
minuta. Po potrebi dodajte malo vode i eera. Sklonite
s vatre i ostavite da se ohladi. Izvadite mahunu vanile.
4. Pre sluenja, kalupe kratko zaronite u vruu vodu i
otrim noem odvojte krem od zida posudica, izruite in
na tacnu, prelijte prelivom i posluite.

Amareti
Amaretti
U 19. veku u selima izmedju Ligurije i
Piemente, postojao je obiaj da se ispred
kue zasadi drvo badema kako bi se u
prolee uivalo u slatkom mirisu
bademovog cveta, a u jesen sakupljali
plodovi. Tokom godina, ovo drvee badema
je raalo tako velike koliine ploda da je
prevazilazilo godinje potrebe pojedinane
porodice. Tako su se seljani dosetili da
iskoriste viak roda badema i od njih su
nastali Amaretti, slatki kolai... naa
inspiracija za Amaretti Pasticceria Italiana,
pravljeni po jedinstvenoj recepturi Nonna
Wande.

amareti
225 gr paste od badema
200 gr ecera u prahu
100 g belanaca
Pasta od badema
225 g ociscenih badema
140 gr eera u prahu
100 g belanac
1 g soli
30 ml arome gorkog badema.

Priprema
. Osuene bademe sameljite u mlinu za
kafu .
U veliku posudu stavite mlevene bademe,
eer u prahu, belanac , so i aromu
gorkog badema. Mikserom meajte sve
sastojke dok ne dobijete gustu smesu.
Ono to ete dobiti zapravo je marcipan!
Od navedenih sastojaka za pastu od
badema dobit ete oko 380 gr paste.
Odvojite koliinu potrebnu za izradu
amaretti keksa, a ostatak pospremite u
plastinu kesu , istisnite vazduh i uvajte
u hladnjaci .

Tiramisu
Sastojci:
Oko 600g pikota
500g maskarponea
250g eera u prahu
300g laga
3 dl mleka
3 umanca
400 ml kuvane, jake crne kafe bez eera
50 g Kakao praha

Umutite lag sa mlekom, Dodajte

mascarpone
eer u prahu i umanca Sve blago
pomeajte mikserom. Jednu stranu
pikota na kratko umoite u kuvanu
kafu.Vodite rauna da pikote ne
budu mnogo vlane da se ne bi
raspale u kolau. Pikote reajte u
dublji sud ili tepsiju tako da suva
strana bude dole. Reajte red pikota,
red fila, red piskota i na kraju fil.
Pospite kakaom. Kola ostavite bar 12
sati u friideru da bi se masa stegla.

Zakljucak
Italijani imaju dosta svojih poslastica ja sam navela samo neke osnovne sto su
najpopularniji, I najukusniji . - Italijanski Deserti
ak i za veinu disciplinovano putnik u Italiju, teko je rei ne svim ukusnih
iskuenja koja vas oekuju. ini se da svaki bar-caffe 'ili Pasticceria ima
beskrajnu prikaz kolaa, okolade ili neki drugi mamac. Italijanski deserti kreu
u ukusu od blago gorak do slatko, ali obino ne nadmono slatka i esto najbolje
sluio sa vinom. Ispod je mali uzorak tradicionalne italijanske favorita za one
koji vole da se prepustite. Budite spremni da probaju desetine vie koji nisu
navedeni kao to su regionalne specijalitete i naravno gelato. Meutim, ako
popustljiv deserti nisu tvoja stvar, imajte na umu da mnogi Italijani vole svee
voe posle obroka, to je esto ba kao u izobilju kao slatkia i koristi u brojnim
sorti sveeg Vona pita.

Literatura
1 italijanske poslastice
Dobra hrana februar 2013 br 64
www.google.com -- o istoriji i
fotografije
Blic zena