IS310 - Informacioni sistemi organizacija

Lekcija 01
UVOD U INFORMACIONE
SISTEME ORGANIZACIJA

Milovan Ili

PRIRUNIK ZA STUDENTE

Copyright 2010 UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd. Sva prava

zadrana. Bez prethodne pismene dozvole od strane Univerziteta
METROPOLITAN zabranjena je reprodukcija, transfer, distribucija ili memorisanje
nekog dela ili itavih sadraja ovog dokumenta., kopiranjem, snimanjem,
elektronskim putem, skeniranjem ili na bilo koji drugi nain.
Copyright 2010 BELGRADE METROPOLITAN UNIVERSITY. All rights reserved.
No part of this publication may be reproduced, stored in a retrieval system or
transmitted in any form or by any means, electronic, mechanical, photocopying,
recording, scanning or otherwise, without the prior written permission of Belgrade
Metropolitan University.

IS310 - Informacioni sistemi organizacija

Lekcija 01

UVOD U INFORMACIONE SISTEME

ORGANIZACIJA
Uvod
Poglavlje 1: Uvod u IS organizacija
Poglavlje 2: Uvod u elektronsko poslovanje
Poglavlje 3: Integracija ERP-a i e-poslovanja
Poglavlje 4: Vebe
Poglavlje 5: Pitanja
Zakljuak

Lekcija 01: UVOD U INFORMACIONE SISTEME ORGANIZACIJA

UVOD
ta emo nauiti?
Predmet ove lekcije je uvod u poslovno informacione sisteme organizacija.
Obrauju se osnove ERP sistema i kljuni pojmovi, kao i pregled razvoja ERP
sistema i aspekti ogranienja vezana za primenu ERP sistema.
Sadraj ove lekcije je:
Uvod u informacione sisteme organizacija
Istorija planiranja resursa preduzea
Od generacije potraivanja do planiranja potraivanja materijala
Zatvaranje MRP ciklusa
Planiranje proizvodnih resursa
Tano na vreme do lean proizvodnje
Planiranje resursa preduzea
Uvod u elektronsko poslovanje
E-trgovina
Osnovna svojstva e-trgovine
Tipovi e-trgovine
Integracija ERP-a i E-businessa
Cilj ove lekcije je, dakle, razumevanje osnova planiranja resursa proizvodnje, kao i
razumevanje istorijskog razvoja ERP sistema i razumevanje osnove primene ERP
sistema, prednosti i ogranienja.

Poglavlje 1: Uvod u IS organizacija

Poglavlje 1

Uvod u IS organizacija
UVOD U ICT
Ako ne nauite da u potpunosti iskoristite potencijalnu snagu
ICT tehnologija, imate samo veoma skup sistem kontrole
inventara
Porast snage raunara je usko praen razvojem moi sredstava za planiranje
u proizvodnoj delatnosti. Sredinom ezdesetih godina 20. veka, raunar je prvi
put korien za planiranje materijala. Ovakvo korienje raunara za planiranje
potraivanja materijala prikladno je nazvano MRP Materials Requirement
Planning systems.
Tokom narednih decenija, profesionalci za kontrolu proizvodnje i inventara su
razvili ovo sredstvo i poeli da koriste MRP ne samo za kontrolu materijala ve
i za planiranje i upravljanje kapacitetom. Ovo sredstvo zatvorenog ciklinog MRP
sistema ( closed-loop MRP) je onda korieno da se utvrdi da je krajnji plan
realistian po pitanju materijala, ali i kapaciteta.
Dok su raunarska sredstva dobijala na moi, javila se ideja da se planiranje
sredstava materijala i kapaciteta integrie sa finansijskim sredstvima kompanije.
Planiranje proizvodnih resursa ( Manufacturing Resource Planning MRP II) se
dalje razvilo kao sledei logian korak u integrisani proces planiranja. Prema
APICS-u The Association for Operations Management Obrazovnom drutvu za
upravljanje resursima (http://www.apics.org/).:
" MRPII je nain svrsishodnog planiranja svih sredstava neke kompanije koja se
bavi proizvodnjom.
Na slici1.1 je prikazan website APICS-a - Asocijacija za operacioni menadment
(Association for Operations Management) - naziv od 2005. godine. Osnovana
1957. godine u SAD kao Ameriko udruenje za proizvodnju i kontrolu inventara
(American Production and Inventory Control Society).

Lekcija 01: UVOD U INFORMACIONE SISTEME ORGANIZACIJA

Slika1.1: Website APICS-a

UVOD U ICT - NASTAVAK

Uspena implementacija bilo kog integrisanog sistema
upravljanja zavisi od razumevanja potreba i oekivanja
klijenata
Paraleleno sa razvojem raunara, koji su postajali sve bri i sve manji, razvija
se i planiranje resursa u proizvodnji (ERP). Danas se raunar moe koristiti i za
kompleksnije ali i rutinske zadatke u upravljanju poslom.
ERP se razlikuje od MRPII u pogledu: korienja relacionih baza podataka, jezika
etvrte generacije, integrisanih raunarski podranih inenjerskih alata (npr.
Product Data Managers PDMs, i mogunosti otvorenog sistema da integrie
sisteme kao to su napredno planiranje i rasporeivanje ( Advanced Planning and
Scheduling APS), sistemi za izvrenje proizvodnje ( Manufacturing Execution
Systems MES).
Uspena implementacija bilo kog integrisanog sistema upravljanja zavisi od nekih
kljunih postupaka.
Kao prvo, razumevanje potreba i oekivanja klijenata i njihov uticaj na rad je od
esencijalnog znaaja za uspostavljanje smislenog sistema za planiranje. Uspeno
upravljanje potranjom i procesima planiranja prodaje i rada ( Demand
Management and Sales and Operations Planning Process) su kjuni za integrisanu
delatnost.
im se ovaj proces pravilno uspostavi, APS oprema koja je deo jednog potpunog
integrisanog ERP sistema obezbeuje menaderima odline ta-ako scenarije
koje oni mogu da koriste da utvrde najbolju kombinaciju narudbina i muterija/
kupaca/ klijenata/ potroaa/ korisnika.

Poglavlje 1: Uvod u IS organizacija

Svaka kompanija mora da ima isti cilj da bi ostala u poslu - obezbeivanje
kvalitetnog proizvoda ili usluge muteriji to donosi profit.
Podjednako je vano razumevanje procesa nabavke materijala. Cena materijala
danas prevazilazi cenu rada u mnogim kompanijama. Razvijanje smislenog
sistema za planiranje procesa koji se ne razume u potpunosti je nemogue. U
svakoj uspenoj kompaniji, ishod svakog procesa mora da zadovolji potrebe
muterije koja koristi/prima uslugu.
Kupac moe da bude sledea radna celina u fabrici, sledei korak u proizvodnji, u
uslunoj industriji, ili spoljni kupac koji plaa.

UVOD U ICT - NASTAVAK1

Transparentan/vidljiv lanac snabdevanja je od sutinske
vanosti i sredstvo konkurentske prednosti
Obino je jedan od najbitnijih prioriteta muterija blagovremena isporuka materijala
koji se koristi. Jedan od metoda da se ovo postigne je obezbeivanje dovoljne
koliine inventara u svakoj karici lanca nabavke da bi se ublaile promene u
potranji, nepouzdanosti u nabavci i sveukupna promenjivost procesa.
Muterije trae veu raznolikost proizvoda i krae vreme isporuke. Dobar metod
da se kontrolie proces isporuke materijala i minimalizuje varijabilnost u lancu
nabavke je razmena informacija o zahtevima od jedne muterije do neke druge
muterije ili do jednog dobavljaa od nekog drugog dobavljaa. Ovakvi partnerski
odnosi sa dobavljaima su se pokazali dobri i time to su smanjili trokove
materijala za muteriju.
ERP je kritina veza u tom integrisanom lancu. Bez integrisanog planiranja i
kontrole sistema, informacija koja e biti poslata dobavljaima i muterijama nema
pouzdan kvalitet i korisnost.
Tipina cena materijala u kompaniji koja se bavi proizvodnjom je u proseku 60 do
70% ukupne cene prodate robe. ak i minimalno smanjenje moe imati velikog
uticaja na profitabilnost kompanije. Ovaj transparentan/vidljiv lanac dobavljanja je
od sutinske vanosti kao sredstvo konkurentske prednosti.
Uspena primena ERP-a je kritina karika u tom lancu. Uspena implementacija
ovih neverovatno sofisticiranih alata zahteva obuenost u pogledu zahteva
kontrolnog sistema i oekivanih rezultata.
Podjednako vano je i da e duboko razumevanje opte poslovne strategije i
toka obrade materijala rezultirati u najboljoj primeni alata. Opte poznavanje ovog
sutinskog znanja omoguava sredstva za uspenu komunikaciju izmeu lanova
implementacionog tima i konanih korisnika. Ova obuka se mora omoguiti
svakome ko je ukljuen u upravljanje unutranjim resursima fabrike ili spoljanjim

Lekcija 01: UVOD U INFORMACIONE SISTEME ORGANIZACIJA

dobavljaima ili kupcima. Veina ERP primena ne uspeva jer se ova obuka
zanemaruje.
Postoji opti nedostatak razumevanja o tome kako ERP sistem moe biti
upotrebljen u korist kompanije i da je pomeri blie njenim ciljevima. Komunikacija
ne uspeva jer ne postoji opte razumevanje uslova koji se koriste u jednom sistemu
i eljenih ciljeva. Ljudi kojima sistem treba da koristi nemaju jasnu sliku o tome
kako e rezultati izgledati. Jasna i saoptena vizija je od kritine vanosti za optu
maksimalnu konkurentnost.
Meutim, nerealno je oekivati da e se ljudi prilagoditi sistemu koji ne razumeju.
Nabavka tehnikog reenja ne reava problem.

UVOD U ICT - NASTAVAK2

ta spada u informacione sisteme za podrku koordinacije i
integracije poslovnih procesa?
Moete kupiti najbolji set golf palica, ali dok ne odete na asove i ne vebate
mnogo sati, nikada neete moi da igrate sa profesionalcima.
Najbolja Stradivarijusova violina ne ini svakog virtuozom.
Isto vai i za implementaciju ERP sistema. Osim ako ne nauite da u potpunosti
iskoristi potencijalnu snagu, imate samo veoma skup sistem kontrole inventara.
Informacioni sistemi za podrku koordinacije i integracije poslovnih procesa su:
ERP sistemi koji integriu podatake na nivou organizacije,
informacioni sistemi za poslovanje tzv. proirenog preduzea u koje spadaju:
informacioni sistemi za upravljanje odnosima sa klijentima (CRM),
informacioni sistemi za upravljanje odnosima sa dobavljaima (SRM),
informacioni sistemi za upravljanje ivotnim ciklusom proizvoda (PLM) i
informacioni sistemi za upravljanje znanjem.

1.1

ISTORIJA PLANIRANJA RESURSA

PREDUZEA
ISTORIJA ERP-A
Epoha sistema take ponovnog naruivanja

Poglavlje 1: Uvod u IS organizacija

Pre naprednih raunarskih sistema, jednostavni runi pristupi poput take
naruivanja ( order point) bili su efikasni u upravljanju inventarom. Kompanijama je
bilo normalno da dre inventar pri ruci i tako zadovoljavaju potranju muterija.
Rad je imao glavni uticaj na cenu proizvodnje tako da je bio u primarnom fokusu.
Ova strategija bila je podravana duim ivotnim ciklusom proizvoda i manjom
raznolikou proizvoda.
Normalna politika prilikom kupovine bila je zadrati sve pomalo stalno samo da bi
obezbedili da toga nikada ne nestane.
To je bila epoha sistema take ponovnog naruivanja, pod pretpostavkom da e
muterija nastaviti da naruuje isto to i ranije, odnosno da e i u budunosti
delovati isto kao i u prolosti. U veini industrija ovo je bila dobra pretpostavka.
Ako neki deo nije bio potreban ranije, nije bilo potrebe naruivati ga odmah!
ivotni ciklusi proizvoda merili su se godinama. Ako bi se desilo da se narui neka
vea koliina nekog dela, to nije bio veliki problem, jer se zaliha mogla iskoristiti
pre nego to porudbina zastari. Inventar je bio stavka ne samo u tabelama, ve
i u umovima prosenih menadera proizvodnje. Skladita, automatizovani sistemi
za skladitenje i komisioniranje, kao i tzv. ringipil sistemi su dizajnirani, razvijeni i
instalirani da upravljaju, razvrstavaju i vraaju inventar. Tehnika tog doba fokusirala
se na najefikasniji nain upravljanja ovim velikim inventarima.

1.2

OD GENERACIJE POTRAIVANJA DO
PLANIRANJA POTRAIVANJA
MATERIJALA
RAZVOJ ERP SISTEMA
Istorija ERP-a (Enterprise Resource Planning)
Kompanija vie nije mogla sebi da priuti da naruuje od svega pomalo i da dri
od svega pomalo na lageru. Narudbine su morale biti bazirane na onome to se
realno prodaje. Ono to se ve nalazilo u inventaru ili trebalo je da stigne na osnovu
neke narudbenice, uticalo je na nova potraivanja.
Predvianje ovih potraivanja bilo je nemogue, pa je, sistem take ponovnog
naruivanja doiveo potpuni neuspeh prilikom pokuaja da se na ovaj nain
efikasno upravlja ve nabavljenim delovima. Vikovi i zastareli inventari postali su
pravi problem.

Lekcija 01: UVOD U INFORMACIONE SISTEME ORGANIZACIJA

Sa pronalaskom raunara dolo je do napretka u upravljanju materijalima. Po
Diku Lingu, prva generacija softvera za potraivanja je napisana tokom pedesetih
godina u IBM fabrici u Pokipsiju, u amerikoj dravi Njujork.
APICS - Obrazovno drutvo za upravljanje resursima je osnovano 1957. godine
kao Ameriko drutvo za kontrolu inventara. Ova profesionalna organizacija je
osnovana od strane nekoliko vizionara koji su osetili da postoji potreba za
obrazovanjem, obukom i formalizacijom najboljih metoda koje se koriste u
upravljanju dva najkritinija resursa u preduzetnitvu inventar i direktni rad.
Renik pojmova koji je razvijen, kao i njihovo znaenje bili su opipljiv dokaz uloge
ove organizacije u novoj industriji. Ovaj standard omoguio je sistemima da se brzo
razvijaju i unapreuju funkcionalnost do nivoa koji i mi danas poznajemo.
IBM je 1967. godine pomogao da se na trite probiju prvi menadment operativni
sistemi ( Management Operating Systems MOS), ukljuujui i tzv. PICK.
IBM je nastavio da izbacuje programe razvijane da zadovolje specifine potrebe (
Field Developed Programs FDP) koji su planirali i upravljali inventarom do irokog
trita kao nain da nau trite za raunare koje je IBM pravio. U to vreme, model
360 raunara se ve nalazio na sceni i prvi Material Requirements Planning (MRP)
sistemi nastavili su da razvijaju svoju funkcionalnost.
Do ranih sedamdesetih naziv MRP bio je u optoj upotrebi. Dr. Dozef Orliki (
Joseph Orlicky) iz IBM-a je 1975. godine napisao sada ve klasian rad: MRP:
Novi nain ivota u proizvodnji i menadmentu inventarom. Ovaj rad je
dokumentovao stanje stvari u to vreme, ukljuujui i Dr. Orlikijevo sopstveno
iskustvo u primeni MRP sistema kao direktora kontrole proizvodnje za jednog
velikog proizvoaa poljoprivrednih maina.

RAZVOJ ERP SISTEMA - NASTAVAK

MRP ili mali MRP je predstavljao krupan korak u procesu
planiranja
APICS je zapoeo MRP poduhvat sa ciljem da obezbedi neophodan sistem znanja
koji bi podrao i adekvatno iskoristio ovo novo sredstvo u proizvodnji.
Iako ovo zvui kao drevna istorija, vano je znati da se mnogi od ovih prvih pionira
danas ude napretku tehnologije koja je poela ne tako davno. U to vreme, nije
bilo dovoljno razumevanja za mogu uticaj raunara na planiranje materijala i
upravljanje poslom.
Za razliku od runog planiranja i ogromnog broja beleki na papiru, ovaj za to
vreme novi raunarski sistem obeavao je automatsko planiranje, izradu zahteva
zasnovanih na poruenoj robi koju treba isporuiti, trenutnog inventara i oekivanih
isporuka.

10

Poglavlje 1: Uvod u IS organizacija

Izvetaj koji je prvobitno bio raen na runim tzv. input/output karticama je bio
zamenjen transakcijama koje su direktno vrene pomou raunara i
dokumentovane na adekvatan nain. Koliina u inventaru je bila dostupna svima
koji poseduju raunar, tako da nije bilo potrebno otii do lagera i proveriti trenutno
stanje, pri tom nadajui se da pregled sadri tane informacije. MRP, ili mali MRP,
je predstavljao krupan korak u procesu planiranja.
Po prvi put, zasnovano na rasporedu onoga to treba da bude proizvedeno i
podrano listom materijala koji su bili potrebni za taj zavrni proizvod, raunar je
mogao da izrauna konanu potrebu i uporedi je sa onim to se ve nalazi na
lageru ili to treba da stigne. Ovo poreenje treba da ukae na aktivnost davanja
naloga, otkazivanja naloga koji su ve dati, ili jednostavno da promeni vreme ovih
postojeih naloga.
Dord Plosil, jedan od kreatora MRP sistema, rekao je da
MRP rauna ono to mi je potrebno, uporeuje sa onim to imam i rauna ono to
treba da nabavaim, kao i kada to treba da nabavim
Ovo je jedinstveni doprinos MRP-a. Po prvi put, funkcija planiranja materijala je
mogla da odgovori na vano pitanje kada.
Umesto da onaj koji planira bude reaktivan i eka da doe do nedostatka
materijala, on moe biti proaktivan i da blagovremeno planira naloge, ukljuujui
otpremnice sa viestrukim isporukama. Ovi vei nalozi sa viestrukim datumom
isporuke mogu da obezbede znaajnu prednost u pogledu trokova za kompaniju
zbog povoljnih prodajnih cena.

RAZVOJ ERP SISTEMA - NASTAVAK1

ak i jeftini delovi koji deluju nebitno u rasporedu onog koji
planira, mogu da zaustave veoma vrednu i skupu isporuku
Pre MRP-a, samo je nad veoma skupim delovima mogla biti uspostavljena kontrola
zbog koliine vremena koje je bilo potrebno da se uradi analiza planiranja nabavke.
Svi prorauni pre uvoenja raunara bili su raeni runo ili na zaostaloj opremi.
I najmanja promena je uslovljavala onog koji planira da iznova svaki put uradi
proraun plana. Jasno je da nije bilo dovoljno vremena u toku dana da se ovo
postigne za svaki deo koji kompanija treba da dokupi. Meutim, svaka osoba koja
se bavi prodajom, poznaje znaaj i najmanjeg dela, bez obzira na to koliko je on
mali i jeftin.
ak i ti jeftini delovi koji deluju nebitno u rasporedu onog koji planira, mogu da
zaustave veoma vrednu i skupu isporuku. Po Marfijevom zakonu ovaj manjak
delova uvek e biti identifikovan u poslednjem moguem trenutku u najkritinijoj
isporuci.
Tzv . liste odobrenih zamena su predstavljale norme koje su omoguavale da se
neki proizvod isporui po narudbini ak i onda kada pravi delovi nisu bili dostupni.

11

Lekcija 01: UVOD U INFORMACIONE SISTEME ORGANIZACIJA

Ulaenje u trag pravim delovima finalnog proizvoda je bila prava komplikacija u
dokumentaciji.
ak i sa relativno malim manjkom, pokuaj da se neto uradi sa delovima koji
nedostaju je bio veliki izvor oteavajuih okolnosti i neefikasnosti zaposlenih u
proizvodnji. Pored toga, delovi koji nedostaju su doprineli problemima u kvalitetu i
smanjenoj produktivnosti.
Problemi u kvalitetu su proizilazili iz kretanja sa proizvodnjom i njenog stopiranja.
Ovaj problem je doveo do tekoa u odreivanju tanog vremena zavretka.
Dodatno vreme je bilo potrebno da se proizvod zavri zato to posao mora da se
odloi zbog manjka, zatim da se aktivira kada stignu delovi koji nedostaju i prenese
na narednu fazu u zavravanju proizvoda. Dodatna faza u poslu je morala da se
uvede koja bi obezbedila eventualni dodatni posao za zaposlene u sluaju da je
otkrije manjak.
Sposobnost sistema za planiranje da rasporedi sve delove istovremeno tako da
proizvodnja moe da pone i da se vodi efikasno je bila ogroman pomak u pogledu
produktivnosti i kvaliteta. Sada se nalozi mogu izvriti od poetka do kraja bez
pojavljivanja ikakvih neefikasnosti i komplikacija stalnog zapoinjanja i stopiranja
procesa proizvodnje.

RAZVOJ ERP SISTEMA - NASTAVAK2

ak i sa pojednostavljenim pretpostavkama i drugim
problemima, dobrobiti su daleko nadmaile trokove i vie
kompanija je poelo da prihvata sredstva i tehnike MRP-a
Bilo je neophodno uvesti neke pojednostavljene pretpostavke kako bi se omoguilo
raunarima da obave potrebne proraune. Jedna od ovih pretpostavki je bila da je
potrebno narudbine izdati u poslednjem trenutku kako bi se radilo sa minimalnim
inventarom a istovremeno usluiti muteriju na vreme.
Ovaj proces je poznat kao rasporeivanje po principu unazad. Sve narudbine
su rasporeivane unazad od eljenog datuma zavretka da bi se proraunao
neophodan datum poetka.
U jeziku upravljanja, sve operacije su stavljene na kritinu stazu. Ovo je znailo da
je najraniji datum kada je neka operacije trebalo da krene ujedno i najkasniji datum
kada je trebalo da krene. Nije bilo vremena za odmor u rasporedu. Negativna
strana ove pretpostavke je bila u tome da ako doe do bilo kakvih zastoja u
izvrenja plana, porudbina muterije je imala veliki izgled da stigne kasno zato to
nije bilo dodatnog vremena u rasporedu. Ako je i najmanji deo za gotov proizvod
kasnio, nije bilo brzog naina da se sazna uticaj na ostale neophodne delove.
Nabavljanje hitne liste po narudbini klijenta bilo je zahtevan manuelni posao.
Gubljenje vremena je bilo ukljueno u raspored kroz prethodno predvieno vreme
za takve situacije. ak i sa ovim pojednostavljenim pretpostavkama i drugim

12

Poglavlje 1: Uvod u IS organizacija

problemima, dobrobiti su daleko nadmaile trokove i vie kompanija je poelo da
prihvata sredstva i tehnike MRP-a.
Tokom 60-ih i 70-ih godina 20. veka, MRP i pridruena sredstva i tehnike su poele
bolje da se razumeju i da pokazuju dobrobiti za procese proizvodnje koji su ih dobro
primenjivali. MRP poduhvat je zapoet!
Kompanije su mogle da uspostave kontrolu nad svojim kupovinama materijala i
da poruuju samo onda kada im je neto bilo potrebno. Produktivnost i kvalitet su
znaajno unapreeni u kompanijama koje su efikasno implementirale ova sredstva.
Inventar je znaajno smanjen i protok novca se dramatino poveao kao rezultat
toga. Ovo je obezbedilo ogromnu konkurentsku prednost onim kompanijama koje
su efikasno koristile ova sredstva. to se vie kompanija ukljuivalo u MRP-sistem,
to je nivo sofisticiranosti u upotrebi ovih sredstava rastao.

1.3

ZATVARANJE MRP CIKLUSA

CLOSED-LOOP MRP
U MRP su dodate tehnike za pomo pri planiranju zahteva
kapaciteta
to je vie ljudi uilo kako da koristi metodologiju planiranja materijala, sve se bre
shvatalo da neto veoma vano nedostaje.
Ne samo da su svi delovi bili neophodni da se zavri proces proizvodnje, nego
je bio neophodan i dovoljan kapacitet da se posao zavri kako treba. Ideja o
zatvaranju ciklusa planom o kapacitetima je uvedena i zatvoreni MRP ciklus, ili
veliki MRP, bio je roen.
Tokom ovog perioda raunari su postajali sve jai a njihova cena se smanjivala.
Kapacitet raunara da obavi dodatne matematike proraune bio je dostupan i
pristupaan.
Moe da se postavi pitanje ta se prvo pojavilo, vea snaga raunara ili je
prepoznata potreba? Ovaj proces e nastaviti da se ponavlja mnogo puta sve do
dananjih dana. injenica je da je prepoznavanje potrebe bilo prisutno, a da je mo
proraunavanja bila dostupna da se prorauni izvre.
Sada ne samo da su se mogli proraunavati materijali, ve se, na osnovu onih
prioriteta iz plana materijala, mogao izraunati i plan kapaciteta. Bile su potrebne
definisane putanje za proces proizvodnje pored liste materijala potrebne za svaki
zavreni deo.
Ovim se definisalo koje maine e proizvesti delove tako da se kapacitet i
optereenje mogu isplanirati i ukljuiti u raspored.
13

Lekcija 01: UVOD U INFORMACIONE SISTEME ORGANIZACIJA

Postojale su mnoge opcije kako odrediti planiranje kapaciteta. Ukoliko je postojala
elja da se upravlja kapacitetom jedne maine, onda je ta jedna maina morala da
bude pojedinani radni centar. Ukoliko je nivo vidljivosti bio samo na nivou grupe,
onda je ova grupa maina mogla da bude planirana kao kapacitativni centar.
Jo jedna kritina pretpostavka koja je bila potrebna da se zavre prorauni na
tadanjim raunarima bila je ta da postoji beskonani kapacitet na svakom od
radnih centara koji treba da ispuni zahtev prorauna kada je to potrebno. Ovo je jo
uvek vrlo uobiajena mana prilikom korienja ovih alata.
Svaki praktiar je znao da beskonani kapacitet nije mogu u praksi. Meutim,
po prvi put su bili dostupni izvetaji u kojima su se stanja prekoraenja mogla
identifikovati i proaktivno reavati za svaki radni centar.
Zatvoreni MRP ciklus predstavljao je ogromni korak napred u procesu planiranja
materijala i kapaciteta. Tadanji praktiari su nastavili da postaju jo sofisticiraniji
prilikom korienja ovih raunarskih alata.

1.4

PLANIRANJE PROIZVODNIH RESURSA

MANUFACTURING RESOURCE PLANNING, MRP II
Planiranje proizvodnih resursa je direktni nastavak i proirenje
MRP-a zatvorene petlje, a ukljuuje: planiranje prodaje i
operacija - S&OP, integraciju sa finansijskim izvetajima i
simulaciju
U ovom sluaju se tehnologija razvila istovremeno sa identifikovanjem potrebe da
se, kada se svaki deo inventara pomeri, dolazi i do promena u delu finansija.
Ako je deo primljen u fabriku, ne poveava se samo bilans inventara, ve bi takoe
trebalo da postoji poveanje u inventaru sirovog materijala u finansijama. Ovo je
balansirano poveanjem u nivou dugova na raunima.
Kako se grupa delova kree ka radionici da saini zavrni proizvod, dobit sirovog
materijala bi trebalo da se smanji, a dobit rada koji je u toku da se povea. Rad i
dodatni zadaci osoblja radionice su takoe dodati obraunu resursa rada koji je u
toku sa kompenzacijom na raunu koja se moe platiti. Kada zavreni deo zavri
svoj put kroz radionicu, obraun resursa za posao koji je u toku opada, a resursi
gotove robe se poveavaju.
Prodajom gotovog proizvoda resursi gotove robe se smanjuju, a resursi narudbi
se poveavaju. Na svakom koraku, dok se inventar kree, finansijski obraun se
kree sa njim kao duplikat sa bilansiranim kreditima i dugovanjima.

14

Poglavlje 1: Uvod u IS organizacija

Snaga i pristupanost dostupne tehnologije sada su mogle da prate ova kretanja
inventara i finansijsku aktivnost.
To to su ovi delovi povezani omoguilo je bogat uvid i analizu uticaja proizvodnje
na finansijske rezultate kompanije.
Oliver Vajt, jedan od kljunih voa u ovom periodu, nazvao je svoj integrisani sistem
Planiranja upravljanja resursima MRPII.
MRPII ne znai da MRP nije uraen ispravno prvi put ili da je u pitanju drugi deo
u seriji nastavaka. To znai da je dolo do druge znaajne evolucije ovog kritinog
alata za planiranje. MRPII je zatvarao ciklus ne samo finansijskim obraunskim
sistemom, ve i finansijskim menadment sistemom.
Sada su se svi resursi proizvodne kompanije mogli videti, biti isplanirani i
kontrolisani.
Dik Ling i drugi su 1985. godine uveli Planiranje prodaje i operacija ( Sales and
Operations Planning S&OP) meu upravljake alate.
Ling je prepoznao kritinu vanost povezivanja finansijskog plana, operativnog
plana i plana prodaje. Znaajne finansijske pretpostavke su nainjene u procesu
pravljenja budeta u vezi nivoa proizvodnje, prodaje i inventara.

MANUFACTURING RESOURCE PLANNING, MRP II NASTAVAK

MRPII je u stvarnosti bio zatvoreni ciklini komunikacioni
sistem unutar etiri zida kompanije
S&OP je bio pogled iz ptiije perspektive na performanse posla. S&OP je koristio
informacije iz detaljnog planiranja i kontrole sistema da upravlja potranjom na
operacionom nivou. Poto je bilo teko povezati detaljne podatke, ovaj proces je
postignut bez kontakta sa manualnim procesom i pregledan je na mesenom nivou.
ta-ako analizu bilo je teko sprovesti. Kljuna operaciona re u S&OP bila je
da je bolje biti grubo u pravu nego tano pogreiti. Voenje upravljakog procesa
nastavlja da predstavlja izazov i danas.
Tek u skorije vreme, sa razvojem tzv. middleware i drugih tehnologija, planovi
koje je nainio S&OP dolaze u situaciju da budu postignuti u stvarnosti. Sa
komercijalnim sistemima dostupnim danas, sistemi za sakupljanje podataka
kontrole proizvodnih aktivnosti sakupljaju vreme i materijal iz radionice i uporeuju
ove stvarne trokove sa oekivanim trokovima.
APICS renik definie MRPII kao metod za efektivno planiranje svih resursa
proizvodnje u kompaniji.

15

Lekcija 01: UVOD U INFORMACIONE SISTEME ORGANIZACIJA

Po prvi put je kompanija mogla da ima integrisani poslovni sistem koji je
omoguavao pregled zahteva materijala i kapaciteta na osnovu eljenog plana
operacija, dozvoljavao ubacivanje detaljnih aktivnosti, prevodio sve te aktivnosti
u finansijski oblik i predlagao akcije koje se bave onim delovima koji nisu
izbalansirani sa eljenim planom.
MRPII je u stvarnosti bio zatvoreni ciklini komunikacioni sistem unutar etiri zida
kompanije. Kompanije su ubrzo shvatile da, ako ele da budu konkurentne, postoji
potreba za ovim centralizovanim komunikacionim sistemom u realnom vremenu.
Kao to svaki dobar menader zna, dobra informacija vodi ka dobrim odlukama.
Napredak u raunarskoj tehnologiji omoguio je da se ove odluke donose bre a
da informacija bude dostupnija u realnom vremenu. Integracija ovih informacionih
sistema omoguila je potencijal ka konkurentskoj prednosti.
Najbolje prakse u industriji su razvijane i standardizovane tako da su ciljevi i procesi
za uspenu primenu bili dobro poznati. Rani pioniri MRPII-ja, ukljuujui Olivera
Vajta i mnoge druge razvili su siguran put. Ove lekcije su rani pioniri nauili na tei
nain.

MANUFACTURING RESOURCE PLANNING, MRP II NASTAVAK

ekliste su razvijane da procene kvalitet primene na osnovu
najboljih praksi uspenih kompanija
Ove lekcije su se sada mogle deliti sa drugima, tako da drugi budu poteeni bola
i agonije njihovog otkria. ekliste su razvijane da procene kvalitet primene na
osnovu najboljih praksi uspenih kompanija.
Ovaj dokument, The Oliver Wight ABCD Checklist for Operational Excellence, se
jo uvek izdaje od strane Oliver Wight International. Ova knjiica do detalja opisuje
ponaanja i oekivane poslovne prakse koje su potrebne da bi se dobio najbolji
povraaj investiranja u primenu MRPII-ja. Ova eklista je sie puta do uspeha.
Jedna definicija MRP II iz renika APICS-a:
MRP II je metoda efektivnog planiranja svih resursa proizvodne kompanije.
Ona koristi jedinice mere za operativno planiranje, novane jedinice za
finansijsko, i podrava simulacionu mogunost da odgovori na ta-ako pitanja.
Sastoji se od razliitih funkcija, koje su meusobno povezane: poslovno
planiranje, planiranje prodaje i operacija, planiranje proizvodnje, planiranje
materijalnih zahteva, planiranje zahteva kapaciteta, sistemi za podrku
izvrenju planova kapaciteta i materijala.
Izlaz iz ovakvih sistema je integrisan sa finansijskim izvetajima npr. biznis
plana, izvetaja o nabavci, logistikim buetima, i novanim projekcijama nivoa

16

Poglavlje 1: Uvod u IS organizacija

inventara. Planiranje proizvodnih resursa je direktni nastavak i proirenje MRPa zatvorene petlje.

1.5

TANO NA VREME DO LEAN

PROIZVODNJE
OD JIT DO LEAN KONCEPTA
Kompanije su poele da razvijaju i prihvataju JIT i dobavljaka
partnerstva
Sledea velika promena u kasnim osamdesetim i ranim devedesetim godinama bila
je ta to je trite postajalo sve manje. Prvi koji bi uao na trite sa proizvodom
pravio je najdugoroniji profit. Vreme proizvodnje koje je trite oekivalo nastavilo
je da se skrauje i potroai vie nisu bili zadovoljni nivoom usluge koju su smatrali
svetskom klasom nekoliko godina ranije.
Potoai su zahtevali da im proizvodi budu dostavljeni kada, kuda i kako to oni ele.
Kompanije su poele da razvijaju i prihvataju filozofije Tano na vreme ( JIT) i
dobavljaka partnerstva kao nain da ostanu konkurentne.
Vie nije bilo mogue ostati konkurentan fokusirajui se samo na svoja etiri zida.
JIT poduhvat doneo je sa sobom vanost pouzdanih dobavljaa u iu.
Tokom istog vremenskog perioda trokovi prodate robe su se drastino pomerili od
rada do kupljenih materijala.
Asocijacija za proizvodnu izvrsnost (The Association for Manufacturing Excellence
AME) formirana je da se pozabavi potrebom za razvojem novih alata i tehnika.
APICS se premestio sa MRP pohoda ka pohodu ka praznom inventaru. Da bismo
bolje predstavili ovu promenu, tokom etrdesetih i pedesetih nije bilo neuobiajeno
za kompaniju da ima od 40% do 60% trokova prodate robe koji su doprinosili
trokovi rada.
S obzirom na ovu injenicu, nije ni udo to su kompanije postajale automatizovane
i fokusirane na produktivnost rada. Rad je bio pokretaka snaga profitablinosti. Ovo
je bio glavni fokus sistema za planiranje da dovedu materijal do operacije i da
nikada ne dozvole da operacija ostane bez posla. Bilo je bolje imati dodatni inventar
nego dozvoliti operaciji da ostane bez posla.
Poevi od devedesetih godina fokus se premestio na materijal i to je postala
pokretaka snaga profitabilnosti.

17

Lekcija 01: UVOD U INFORMACIONE SISTEME ORGANIZACIJA

Mnoge kompanije su otkrile da je materijal dostigao i do 60 ili 70% njihovih trokova
prodate robe dok su se trokovi rada smanjili do 10 ili 20%. Najvee poboljanje u
produktivnosti rada donosilo je samo mali napredak u ukupnim profitima kompanije.

OD JIT DO LEAN KONCEPTA - NASTAVAK

Konkurentnost i profitabilnost su sada neto na ta se nije
samo odeljenje proizvodnje fokusiralo, ve je cela kompanija
morala da se fokusira na ovaj cilj
Da bi unapredili ukupni finansijski uinak poduhvata, fokus se sa sistema planiranja
logino premestio na efektivno planiranje materijala i optimatizaciju korienja
materijala. Investiranje u poboljanja iskorienja materijala moglo je rezultirati
velikim profitom.
U isto vreme, vreme proizvodnje koje je trite zahtevalo nastavilo je da se skrauje
i potroai vie nisu bili zadovoljni nivoom usluge koji se nekoliko godina ranije
smatrao svetskom klasom.
Kompanije su poele da razvijaju i prihvataju JIT i dobavljaka partnerstva kao
nain da ostanu konkurentne. JIT se razvio u tzv. tanku proizvodnju koja je
kombinovala JIT koncepte sa konceptima poput menadmenta ukupnog kvaliteta
(Total Quality Management TQM), 5S ili Six Sigma.
Konkurentnost i profitabilnost su sada neto na ta se nije samo odeljenje
proizvodnje fokusiralo, ve je cela kompanija morala da se fokusira na ovaj cilj.
Prva knjiga Dr Eli Goldrata je jasno fokusirala ovaj holistiki pristup, Cilj.
Radije nego da se fokusira na one stvari za koje se tradicionalno smatralo da imaju
vrednost, Dr Goldrat je obratio panju na injenicu da sve treba biti usmereno ka
cilju kompanije, da stvara novac sada i u budunosti.
Svi resursi kompanije morali su biti u skladu sa ovim ciljevima i integrisani u svom
prisustvu da postignu korporativne ciljeve. Odeljenja vie nisu mogla da prebacuju
stvari preko zida na drugo odeljenje. Integrisani mendament resursima bio je
fokus konkurentne kompanije.

1.6

PLANIRANJE RESURSA PREDUZEA

ENTERPRISE RESOURCE PLANNING - ERP
ERP je mnogo vie od MRPII koji radi na klijent-server
ahitekturi

18

Poglavlje 1: Uvod u IS organizacija

Bilo je potrebno opunomoiti zaposlene kako bi se omoguila agilnost potrebna za
utakmicu na tritu. Kako su zaposleni mogli da donose dobre odluke bez dobre
informacije? Kompanijama je bio potreban jedan sistem menadmenta koji bi bio
riznica podataka i koji bi pruao dragocene informacije koje su potrebne.
Vie se nije moglo tolerisati da se zahtev preda odeljenju za informacione
tehnologije (IT) ili odeljenju za menadement informacionih sistema (MIS) i
saekati 9 meseci programiranja da bi se dobila kritina informacija.
Bilo je potrebno da informacija doe brzo i da bude na dohvat ruke onima koji
donose odluke i da tako bude upotrebljena da se donesu dobre poslovne odluke.
Trokovi tehnologije su nastavili da budu balast i pojava personalnih raunara
ponovo je dovela do revolucije u izgledu sistema menadmenta poslovanja.
Nefleksibilni tzv. mainframes sistemi su brzo bili zamenjeni novom klijent-server
tehnologijom.
Personalni raunari su omoguili korisnicima da dobiju direktan pristup svojim
podacima u cilju analize koristei se tabelama i drugim alatima. Mo ovih malih
personalnih raunara je uskoro nadmaila mo velikih sistema koji su predstavljali
rutinu samo nekoliko godina ranije.
Sada je bilo mogue pustiti potpuno integrisani MRPII sistem na mali personalni
raunar. Cena sistema je sada uinila ovo integrisano reenje dostupnim ak i
najmanjim kompanijama.
Ne samo da su male kompanije iskoristile ovaj novi raunarski pristup, ve su i
velike kompanije poele da se brzo prebacuju sa centralizovanih sistema na mnogo
pokretljivije klijent-server sisteme.
itava nova vrsta softverskih kompanija izala je u prvi plan da se pozabavi
sledeom etapom evolucije i Enterprise Resource Planning (ERP) sistem se
pojavio na sceni.
Promena tempa u tehnologiji je ponovo pokrenula napred sisteme za planiranje
i kontrolu kako bi ispratili potrebe pravog poslovanja. tavie, za razliku od
prethodnih evolucija, ERP softverske kompanije otvorile su vrata onim kritinim
poslovnim sistemima koji su bili implementirani u kompanijama koje se nisu bavile
proizvodnjom.
ERP je mnogo vie od MRPII koji radi na klijent-server ahitekturi.
ERP u svojoj irini ukljuuje sve planiranje resursa za preduzee to ukljuuje
npr. i dizajn proizvoda, skladitenje informacija, planiranje materijala, planiranje
kapaciteta i komunikacione sisteme.

ENTERPRISE RESOURCE PLANNING - ERP NASTAVAK

ERP nije MRPII pod novim imenom

19

Lekcija 01: UVOD U INFORMACIONE SISTEME ORGANIZACIJA

Ovi kritini problemi u poslu utiu i na kompanije koje se bave proizvodnjom i
kompanije koje ele da postignu konkurentnost tako to e najbolje iskoristiti svoje
resurse ukljuujui i informacije.
Uvoenje softvera za ljudske resurse kao jednostranog reenja od strane
kompanije PeopleSoft 1989. godine i brzo poveanje prodaje ERP sistema za
kompanije koje se ne bave proizvodnjom potvruju ovo.
Shvatanje istorije i evolucije ERP-a je od sutinskog znaaja za razumevanje
njegove trenutne primene i njegove budunosti. ERP nije MRPII pod novim
imenom. To je sledei logian sofisticirani nivo u evolucionoj seriji raunarskih alata
koja je zapoela pedesetih godina.
Funkcionalnost je postala jako slina godovima na drvetu. Svaki sloj je nadograen
na osnovama i principima koji su razvijeni u prethodnom sloju.
Kako mo i sofisticiranost raunara rastu, nastavlja se i razvoj alata i tehnika za
sakupljanje podataka, pruanje informacija i bolje upravljanje preduzeima.
Meutim, nova probojna tehnologija sada predstavlja izazov ovoj trenutnoj evoluciji
- Internet.
U tabeli1.6.1 je dat istorijski pregled razvoja ERP sistema.
Tabela1.6.1: Istorijski pregled
razvoja ERP sistema

ENTERPRISE RESOURCE PLANNING - ERP NASTAVAK1

ERP softverska reenja moraju da istovremeno poseduju tri
karakteristike
APICS definie ERP kao:

20

Poglavlje 1: Uvod u IS organizacija

ERP predvia i balansira ponudu i potranju. To je skup alata za predvianje,

planiranje i rasporeivanje resursa na kompanijskom nivou koji:
povezuje kupce i dobavljae u potpuni lanac snabdevanja
primenjuje dokazane najbolje prakse u donoenju odluka
koordinira prodaju, marketing, operacije, logistiku, nabavku, finansije, razvoj
proizvoda i upravljanje ljudskim resursima.
Njegovi ciljevi ukljuuju visok nivo usluge korisniku, produktivnost, smanjenje
trokova, obrt inventara i prua osnovu za efikasno upravljanje lancem
snabdevanja i e-commerce.
Ovo se postie razvojem planova i rasporeda tako da pravi resursi zaposleni,
materijali, maine i novac budu dostupni u pravom obimu kada su potrebni.
ERP softverska reenja moraju da istovremeno poseduju tri karakteristike:
efikasno upravljanje raznim aktivnostima preduzea
postojanje zajednike baze podataka
sposobnost za brzo reagovanje na operativna pravila.
Pojava tzv. e-poslovanja, npr. elektronske trgovine (e-commerce), e bankarstvo,
upravljanje odnosima sa kupcima (CRM, Customer Relationship Management),
upravljanje lancem snabdevanja (SCM, Supply Chain Managemen) zahteva
poboljanje ERP reenja..
ERP II sistemi su zasnovani na web tehnologijama i SOA (Service Oriented
Architecture) - tzv. orkestraciju servisa posebnom aplikacijom. Svaki servis ima svoj
meta model koji ga opisuje, kada se pravi neka aplikacija, u okviru nje se vri poziv
odreenih web servisa odreenim redosledom.

ENTERPRISE RESOURCE PLANNING - ERP NASTAVAK2

Osnova ERPII sistema su operacije u realnom vremenu
proirenog ERP-a pomou e-poslovne tehnologije.
U modelu Chan, J. O.: E-business enabled ERP II architecture, Communications of
the International Information Management Association, 10 (1), 2010. osnova ERPII
sistema su operacije u realnom vremenu proirenog ERP-a pomou e-poslovne
tehnologije. ERPII je pomou e-poslovanja integrisao vrednosni lanac preduzea
prema vrednosnim lancima dobavljaa, kupaca, partnera, slika1.6.1.

21

Lekcija 01: UVOD U INFORMACIONE SISTEME ORGANIZACIJA

Slika1.6.1: ERP II idejni model

U Bond , B.; Genovese, D.; Miklovic, D.; Wood, N.; Zrimsek, B; Rayner, N. ERP
is Dead Long Live ERP II, Research Note 4 October, Gartner Group, 2000. je
prikazana razlika izmeu ERP i ERP II koncepta u praksi, slika1.6.2. Osnovna
mana sadanjeg ERP koncepta je nedovoljna meusobna podranost. Sa aspekta
korisnika veliki napredak bi bila mogunost kombinovanja modula razliitih
proizvoaa, koji pokrivaju odreeni segment poslovnih funkcija tj. mogunost
krojenja konanog izgleda ERP reenja.
Slika1.6.2: ERP II okvir

22

Poglavlje 2: Uvod u elektronsko poslovanje

Poglavlje 2

Uvod u elektronsko
poslovanje
OSNOVE E POSLOVANJA
E-poslovanje je oblik poslovanja u savremenim uslovima
globalizacije i veoma izraene trine konkurencije, i
predstavlja najsavremeniji oblik organizacije poslovanja
E-poslovanje je noviji pojam koji je nastao intenzivnom primenom informacionih
tehnologija u poslovanju i porastom upotrebe Interneta. Za primenu e-poslovanja
aktuelna su ista pravila i razumevanja koja treba primeniti pri razvoju informacionih
sistema organizacije.
Kako se e-poslovanje mora uskladiti sa ciljevima i poslovanjem organizacije moe
se rei da je ono prvenstveno pitanje same organizacije a tek onda tehnoloko
pitanje.
(business first, tehnology second).
Pojam e-poslovanja se esto neopravdano poistoveuje s pojmom e-trgovine (ecommerce). Ovo neopravdano i pojednostavljeno tumaenje je otklonio Andwer
Bartel predsednik i menader kompanije Giga Information Group sa sledeom
tvrdnjom:
Za razliku od e-trgovine u kojoj se razmena vrednosti vri preko granica
organizacije, izmeu kupaca, poslovnih partnera i dobavljaa, e-poslovanjem su
pored svih tih elemenata obuhvaene i digitalno podrane transakcije i procesi u
okviru same organizacije kao to su na primer upravljanje proizvodnjom, razvojem,
infrastrukturom i proizvodima.
E-poslovanje je podrano i internim informacionim sistemom kojim se za firmu od
spoljanjih potroaa ne generie direktan prihod, dok se u trgovini po definiciji to
ini. Meutim, infrastruktura e-poslovanja obezbeuje podrku i za online razmenu
koja se vri u e-trgovini.
Kako razlika izmeu ova dva pojma postaje nejasna na granicama firme, gde se
interni poslovni sistemi povezuju sa dobavljaima ili kupcima, moe se rei da
aplikacije elektronskog poslovanja prerastaju u e-commerce aplikacije u trenutku
kada se dogodi razmena vrednosti.

23

Lekcija 01: UVOD U INFORMACIONE SISTEME ORGANIZACIJA

E-poslovanje je zauzelo prvo mesto po aktuelnosti samom injenicom da poveava
brzinu i jednostavnost obavljanja poslovnih transakcija to s druge strane poveava
konkurentnu sposobnost preduzea na tritu koje postaje sve dinaminije.
Proizvoai ne proizvode vie za nepoznatog kupca i zalihe ve prema specifinim
zahtevima kupaca to znatno menja filozofiju proizvodnje i uvodi brojne
marketinke aktivnosti.
Obzirom da je u e-poslovanju neophodno ispotovati princip 24x7, neminovno je da
e-poslovanje zahteva nova tehnoloka, marketinka i menaderska znanja.

OSNOVE E POSLOVANJA - NASTAVAK

Danas e-poslovanje sve vie postaje m-poslovanje (mobilno
poslovanje), obuhvata sve procese svih vrsta organizacija
Kao primer kojim tempom i sa kakvim uspehom se moe razviti e-poslovanje se
moe uzeti primer bankarskog poslovanje. Banke uspevaju, naroito u razvijenim
trinim ekonomijama da svoje poslove prevedu na online nain rada a Internet
kao globalna mrea postaje sve dominantniji u obavljanju bankarskih transakcija.
Elektronsko bankarstvo u velikoj meri omoguava pribliavanje korisnicima koji sve
bankarske transakcije (plaanje rauna, uzimanje kredita, trgovanje hartijama od
vrednosti itd.) mogu obavljati od kue, sa svog radnog mesta ili bilo koje druge
lokacije u svetu.
Novac u svom tradicionalnom obliku postepeno nestaje a zamenjuju ga nove
tehnologije plaanja kao to su Smart kartice i digitalni novac ime se ostvaruje
princip 4A (any place, any time, any service, any device).
Razvijaju se firme sa minimalnim kancelarijskim prostorom jer veina zaposlenih
obavlja svoje poslove od svojih kua, radom na daljinu. Integriui komunikaciju
putem telefona, elektronske pote, videa, web-a itd. mnoge firme postaju virtualne.
Danas, e-poslovanje sve vie postaje m-poslovanje ( mobilno poslovanje), danas
obuhvata sve procese svih vrsta organizacija. Obuhvata i tzv. drutvene mree,
Cloud computing itd.

24

Poglavlje 2: Uvod u elektronsko poslovanje

2.1

OSNOVNA SVOJSTVA E-TRGOVINE

KARAKTERISTIKE E-TRGOVINE
Karakteristike e-trgovine su proizale iz sedam karakteristika
tehnologija na kojima se ona zasniva
U literaturi se moe naii na konstataciju da su karakteristike e-trgovine proizale
iz jedinstvenih sedam karakteristika tehnologija na kojima se ona zasniva. To
su: sveprisutnost, globalni domaaj, primena univerzalnih standarda, bogatstvo
informacija, interaktivnost, informaciona gustina, mogunost personalizacije i
kastomizacije.
Svaka od navedenih karakteristika na specifian nain utie na promenu
tradicionalnog naina obavljanja trgovine.
Sveprisutnost - U tradicionalnoj trgovini trite je fiziki ogranien prostor koji
kupac poseuje da bi obavio kupovinu. Pritom, radio ili TV obino motiviu kupca
da negde ode i kupi odreeni proizvod.
E-trgovina se nasuprot tradicionalnoj karakterie sveprisutnou, to znai da je
ona raspoloiva sa bilo kojeg mesta i u bilo koje vreme. Trite nije ogranieno na
odreeni fiziki prostor, jer se uklanjanjem geografskih barijera ono prua izvan
postojeih tradicionalnih granica. E-trgovinu je mogue obavljati od kue, sa posla
ili ak i iz automobila korienjem mobilnog telefona.
Sa aspekta korisnika sveprisutnost smanjuje transakcione trokove on nije u
obavezi da troi vreme i novac na putovanje do prodavnice.
Globalni domaaj - Tehnologije e-trgovine omoguavaju da se komercijalne
transakcije preko kulturolokih i nacionalnih granica odvijaju mnogo jednostavnije i
jeftinije nego to je to sluaj u tradicionalnoj trgovini.
Potencijalna veliina trita elektronske trgovine je priblino jednaka veliini itave
svetske populacije; ona se bez modifikacije moe obavljati du razliitih kulturnih
i nacionalnih granica, a "trini prostor" ukljuuje potencijalno milione potroaa i
kompanija irom sveta.
Ukupan broj korisnika ili kupaca koji mogu biti obuhvaeni elektronskom trgovinom
je mera njenog domaaja.
Nasuprot elektronskoj, tradicionalna trgovine je lokalna ili regionalna njome je
obuhvaeno lokalno stanovnitvo za koje vae lokalni zakoni. TV, radio stanice i
novine su prvenstveno lokalne i regionalne institucije sa ogranienim, ali snanim
nacionalnim mreama koje mogu da privuku panju uglavnom nacionalnih
korisnika. Nasuprot tehnologijama elektronske trgovine, ove tehnologije ne
omoguavaju lako prelaenje nacionalnih granica do globalne publike.

25

Lekcija 01: UVOD U INFORMACIONE SISTEME ORGANIZACIJA

KARAKTERISTIKE E-TRGOVINE - NASTAVAK

Karakteristike e-trgovine su i primena univerzalnih standarda,
bogatstvo informacija i interaktivnost
Primena univerzalnih standarda - Standardi za voenje e-trgovine su
ekvivalentni tehnikim standardima Interneta, pa se moe rei da su oni
univerzalni, odnosno jednaki za sve nacije sveta. Nasuprot tome, veina
tehnologija tradicionalne trgovine se razlikuju od nacije do nacije ona je lokalna ili
regionalna. Npr., televizijski i radio standardi, kao i tehnologija mobilnih telefona
razlikuju se irom sveta.
Univerzalni tehniki standardi Interneta i elektronske trgovine sniavaju cenu koju
prodavci moraju da plate da bi svoja dobra izneli na trite (cenu ulaska na trite)
i smanjuju napore da potroai nau odgovarajui proizvod (cenu pretraivanja).
Kreiranjem jedinstvenog, svetskog trita, gde cene i opisi proizvoda mogu biti
prikazani svima, dolaenje do relevantnih informacije o proizvodima postaje
jednostavnije, bre i tanije.
Sa tehnologijama elektronske trgovine po prvi put u istoriji je mogue lako nai vei
broj dobavljaa, cena ili termina isporuke specifinih proizvoda bilo gde u svetu i
videti ih u koherentnom okruenju.
Bogatstvo informacija - Bogatstvo informacija se odnosi se na kompleksnost i
sadraj poruka koje se koriste u e-trgovini, to podrazumeva da se u jedinstvenu
marketinku poruku mogu integrisati video, audio i tekstualne marketinke
informacije.
Tradicionalno trite, oslonjeno na klasine maloprodajne prodavnice poseduje
veliko informaciono bogatstvo, koje obezbeuje personalizovanu prodaju licem u
lice, uz sve prigodne audiovizuelne znake. Informaciono bogatstvo tradicionalnog
trita, ini ga izuzetno snanim trinim okruenjem. Pre razvoja weba postojao
je trade-off izmeu informacionog bogatstva i dostupnosti. to je vei auditorijum
dostupan, poruke koje im se mogu uputiti su informaciono siromanije.
Interaktivnost - Interaktivnost podrazumeva tehnologiju koja dozvoljava
dvosmernu komunikaciju izmeu prodavca i kupca i omoguava da se uspostavi
kontakt "licem u lice", na nain slian onom u tradicionalnoj trgovini, ali na mnogo
masovnijem i globalnijem nivou.

KARAKTERISTIKE E-TRGOVINE - NASTAVAK1

Karakteristike e-trgovine su i tzv. informaciona gustina,
personalizacija i kastomizacija

26

Poglavlje 2: Uvod u elektronsko poslovanje

Informaciona gustina - Internet i web poveavaju informacionu gustinu ukupnu
koliinu i kvalitet informacija raspoloivih svim uesnicima na tritu, potroaima i
prodavcima.
Tehnologije e-trgovine smanjuju potrebu za uvanjem i obradom informacija, kao
i trokove komunikacije; istovremeno, ove tehnologije poveavaju upotrebljivost i
tanost informacija tako da one postaju mnogo obimnije, jeftinije i boljeg kvaliteta
informacije ine korisnijim i vanijim nego ikad ranije. Vea informaciona gustine
omoguava:
bolju transparentnost cena kotanja proizvoda (kupac moe da na tritu lako
nae veliki broj proizvoda sa razliitim cenama kotanja);
bolju transparentnost stvarnih trokova proizvoda (kupac ima mogunost da
otkrije stvarne trokove koje prodavac plaa za proizvod);
dolaenje do veeg broja informacija koje se odnose na kupce (to
prodavcima omoguava da segmentiraju trite na grupe kojima iste
proizvode mogu ponuditi po razliitim cenama).
Personalizacija - podrazumeva usmeravanje marketinkih poruka prema
pojedinanim korisnicima, pri emu se sadraj poruke podeava prema imenu
korisnika i njegovim specifinim interesovanjima i poslednjim obavljenim
trgovinama;
Kastomizacija - sa druge strane, omoguava usklaivanje karakteristika
isporuenih proizvoda ili servisa sa potrebama i eljama korisnika ili njegovom
prethodnom ponaanju.
Personalizacija i kastomizacija se zasnivaju na informacijama o potrebama i
ponaanju potroaa koje se sakupljaju u momentu kupovina koje je on prethodno
obavio.
Ako Amazon ima 6.200.000 kupaca, on treba da poseduje 6.200.000 visoko
personalizovanih prodavnica. Mit je da postoji prosean kupac.
Jeff Bezos, CEO Amazon.com

2.2

TIPOVI E-TRGOVINE
B2B I B2C
Tipovi e trgovine se mogu definisati prirodom veza koje se
uspostavljaju na tritu u smislu ko kome prodaje
Odvojeno se razmatra e-trgovina tipa Business-to-Business (B2B) u kojoj se
transakcije iskljuivo odvijaju izmeu kompanija i tipa Business-to-Customer (B2C)
gde se transakcije odvijaju izmeu kompanije i pojedinanih potroaa.

27

Lekcija 01: UVOD U INFORMACIONE SISTEME ORGANIZACIJA

Karakteristike elektronske trgovine u svakom od ovih okruenja su razliite u smislu
primenjenih strategija i marketinkih tehnika.
U B2C e trgovini, online kompanije nude usluge i proizvode individualnim kupcima.
B2C je najee zastupljena vrsta elektronske trgovine u smislu uestalosti, a ne
vrednosti.
U okviru B2C elektronske trgovine ima mnogo poslovnih modela: portali, online
maloprodavci, provajderi sadraja, transakcioni brokeri, kreatori trita, servis
provajderi itd.
U B2B e trgovini jedna kompanija vri prodaju drugoj kompaniji. B2B trgovina je
najzastupljeniji vid elektronske trgovine u smislu vrednosti, i moe se rei da su na
Internetu dominantne B2B transakcije.
B2B transakcije uestvuju kako u uspostavljanju veza izmeu organizacije i njenih
dobavljaa, preko posrednika i distributera, tako i u relacijama sa kupcima, preko
agenata prodaje i velikoprodaje.
Pored spomenutih B2B i B2C modela, pojavljuju se i dva dodatna tipa transakcija:
C2C gde individualni kupci direktno ostvaruju transakciju sa drugim
individualnim kupcima i
C2B gde individualni kupci iniciraju trgovinu sa kompanijama.
C2C i C2B relacije se mnogo manje koriste, ali su upravo one dovele do znaajnih
razlika izmeu Internet bazirane i ranijih oblika trgovine. Mnogi autori sugeriraju da
su C2C interakcije kljuna karakteristika Interneta koje se sve vie pojavljuju u formi
online aukcija. Iako je korisno interakcije C2C i C2B posmatrati nezavisno, oba tipa
se mogu razmatrati i kao deo B2C interakcija.
Internet omoguuje potroaima da trguju sa drugim potroaima putem aukcija:
potroa potroau C2C (Consumer to Consumer). Prodavci mogu da ponude
potencijalnim kupcima svoje proizvode putem sajtova, npr. eBay.

OSTALI TIPOVI E-TRGOVINE

Tipovi e trgovine se mogu definisati i na osnovu tehnologija
koja se koriste za njenu realizaciju, npr. Peep-to-Peep (P2P) i
mobilna trgovina (m-commerec)
Kako se pojedinci zaposleni u razliitim organizacijama esto razmatraju kao
poseban tip potroaa kroz korienje Interneta, relacije izmeu njih se esto
spominju i kao Employee-to-Employee ( E2E) relacije. Zasnovana je Intranetu i
lokalnom portalu kompanije preko kojeg su mogue komunikacije zaposlenih ili
lanova odreenih timova, zajednice koje meusobno dele znanje ili imaju ista
interesovanja
Kategorija posao zaposleni: B2E (Business-to-Employee) slina prethodnoj
kategoriji. Spada u iri kontekst e-poslovanja a zasnovana je na primeni Intraneta
u svakodnevnoj razmeni informacija kompanije. Koncept ERM (Employee
28

Poglavlje 2: Uvod u elektronsko poslovanje

Relationship Management) omoguava upravljanje ekspertima u kompaniji
pomou kadrovskih informacija i specijalnih alata.

29

Lekcija 01: UVOD U INFORMACIONE SISTEME ORGANIZACIJA

Poglavlje 3

Integracija ERP-a i eposlovanja

ERP I E-POSLOVANJE
Kada su ERP i e-poslovanje pravilno implementirani, oni
nadopunjuju i snae jedan drugog
Bez uspenog ERP sistema e-business sistemi bi imali malo ta da ponude, jer
je u dananjem novom poslovnom okruenju, mo pomerena ka klijentima koji
zahtevaju inteligentne proizvode koji pruaju nove dimenzije vrednovanja vremena
i sadraja pored postojeih aspekata cena i kvaliteta.
Osnovne funkcionalnosti ERP-a i e-poslovanja su razliite. ERP je sistem
integrisanih softverskih paketa koji se bave internim informacijama organizacije dok
je e- poslovanje sutinski jedan distribuirani medijum i posrednik i ne obuhvata u
sebi mnogo obrade.
Iako informacije koje protiu kroz e-poslovanja postaju sklonije ka obraivanju sve
vreme, one se i dalje obrauju od strane aplikacija, i najbolje poslovne aplikacije
su i dalje ERP i ostali kompanijski paketi koji nude veliki isporuioci. 66% IT
menadera, shodno jednom istraivanju e-poslovanja i ERP-a iz 2000-e, smatralo
je ERP najvanijom i stratekom platformom jer on obezbeuje solidnu osnovu i
informacionu okosnicu za e-poslovanje.
E-poslovanje je najbolje sredstvo da se podele poslovne informacije sa partnerima
u cilju stvaranja velikih B2B sinergija. Sve vie kompanija gradi arhitekturu svojih
sistema integracijom ERP sistema sa e-poslovanjem.
Kompanije sada okreu svoju panju ka spolja da bi se upustile u poslovanje sa
klijentima, dobavljaima i poslovnim partnerima, i to sve putem upotrebe Interneta i
na webu zasnovanih tehnologija. Funkcionalnost ERP-a se pomerila na web jer je
to mesto gde se ve odvija veina poslovnih procesa.
Ukoliko neka korporacija decentralizuje autonomne poslovne jedinice, one bi
trebalo da budu u stanju da pristupaju i razmenjuju podatke izmeu odeljenja,
menadera i zaposlenih.
Sa ERP sistemima, neka transakcija iziskuje da se unese samo jedanput. Sistem
moe obraditi transakciju du razliitih softverskih modula, to rezultira u visoko
sveobuhvatnoj i integrisanoj informaciji koja moe biti koriena za odluivanje.

30

Poglavlje 3: Integracija ERP-a i e-poslovanja

U najidealnijem sluaju, kompanije bi trebalo da budu u stanju da poveu razliite
platforme, aplikacije i formate podataka du lanca vrednosti, ukljuujui ne samo
dobavljae, ve takoe i klijente. Dalje, kompanije bi trebalo da zadre fleksibilnost,
da menjaju i dodaju funkcije aplikacijama kako se budu pojavljivale potrebe
poslovanja.

ERP I E-POSLOVANJE - NASTAVAK

Kompanije trebaju da budu u stanju da adaptiraju svoje ERP
sisteme
Kompanije trebaju da budu u stanju da adaptiraju svoje ERP sisteme sa nastajuim
svetom e-poslovanja, slika3.1.
slika3.1: Integracija ERP-a i eposlovanja

Pre nego to je e-poslovanje bilo uzeto u razmatranje, veina ERP sistema koji su
bili implementirani su isporuivani kao monolitni programski kodovi i nisu koristili
koncept komponentizacije. Ograeni iza sloenih, vlastitih Application Program
Interfaces (API-a), zasnovanih na sloenim, skoro nerazluivim emama relacionih
baza podataka, ERP sistemi se ne proiruju lako na e-poslovanje.
Sa pojavom popularnosti i irenjem prakse objektno orjentisanog pristupa, tehnike
zasnovane na komponentama sistema postaju osnovni uslov i pretpostavka
kvaliteta. Komponentizacija je aktivnost raslanjivanja nekog velikog, monolitnog
ERP sistema na pojedinane module koji bi onda radili zajedno. Komponente su
delovi koda koji moe biti razmenjen izmeu aplikacija. ERP i e-business aplikacije
mogu biti sastavljene od komponenti zasnovanih na webu poput Online Analytical
Processing (OLAP) komponenti i komponenti baza podataka.

31

Lekcija 01: UVOD U INFORMACIONE SISTEME ORGANIZACIJA

Poglavlje 4

Vebe
PREGLED ERP SISTEMA
Karakteristike i pregled ERP proizvoda
ERP je nain da se podaci i procesi neke organizacije integriu u jedan jedinstven
sistem. Uobiajeno, ERP sistemi e imati mnogo komponenti ukljuujui hardver
i softver, u cilju postizanja integracije, a veina ERP sistema koristi jedinstvenu
bazu podataka za skladitenje podataka za razliite funkcije koje se nalaze irom
organizacije.
Moe se rei da ERP sistem ima etiri kljune karakteristike:
ERP sistemi se mogu smatrati transakcionalnim sistemima pri emu se
uzimaju u obzir nacionalni zakoni i pripadajua regulativa za svake drave,
ERP sistemi ukljuuju referentne modele koji odraavaju poeljne poslovne
modele u smislu najbolje poslovne prakse, upotrebljenih podataka i
organizacione strukture,
ERP sistem integrie sve poslovne procese unutar organizacije,
omoguavajui pristup u realnom vremenu svim informacijama,
ERP
sistemi
omoguava
fleksibilnost,
osiguravajui
organizaciji
prilagoavanje sistema koji e udovoljiti specifinim situacijama i prilikama.
ERP sistem ima servisno orjentisanu arhitekturu sa modularnim hardverskim i
softverskim jedinicama ili servisima koji komuniciraju preko lokalne mree (LAN).
Modularni dizajn ovog sistema omoguava nekom preduzeu da dodaje ili
rekonfigurie module (koji mogu biti i od razliitih isporuioca) uz ouvanje
integriteta podataka u jednoj deljenoj bazi podataka koja moe biti centralizovana
ili distribuirana.
Najpoznatiji svetski proizvoai ERP sistema su SAP, Oracle, Microsoft, BAAN.
Veoma su aktuelna i tzv. open source reenja:
Compiere (www.compiere.com) open source ERP i CRM reenje zasnovano
na Javi, za mala i srednja preduzea, Openbravo (www.openbravo.com) web
bazirano ERP reenje zasnovano na Javi,
OpenERP (https://www.odoo.com/) sada Odoo.
kao i CRM open source reenja, npr.: vtigerCRM, SugarCRM sistem i drugi.

32

Poglavlje 4: Vebe

PREGLED ERP SISTEMA - NASTAVAK

Pregled funkcionalnosti ERP proizvoda razmatranjem SAP
reenja FI, CO
ERP softver je sainjen od mnogo softverskih modula. Svaki od ERP softverskih
modula oponaa jedno od vanih funkcionalnih podruja neke organizacije.
Dananji ERP sistemi mogu pokrivati irok opseg funkcija i integrisati ih u jednu
objedinjenu bazu podataka. Npr., funkcije poput Human Resources, Supply Chain
Management, Customer Relations Management, Financials, Manufacturing
funkcija i Warehouse Management funkcija su sve nekada bile samostalne
softverske aplikacije, obino uklopljene sa njihovim sopstvenim bazama podataka
uz korienje mree, a danas one sve mogu da stanu pod jedan kiobran ERP
sistem.
Ovde se navodi standardni set SAP modula:
FI finansije (Financials) omoguava centralizirano upravljanje raunovodstvom
i sastoji se od: glavne knjige, kupaca, dobavljaa, ... Kupaci i dobavljai su
integrisani sa glavnom knigom i razliitim komponentama u modulima prodaje i
distribucije i upravljanja materijalima. Transakcije su automatizirane i izazvane su
aktivnostima u vezanim procesima u drugim modulima.
FI modul obuhvata nekoliko pod-modula: Rauni potraivanja (Accounts
Receivables), Rauni obaveza (Accounts Payable), Rauni sredstava (Asset
Accounting), Bankarske transakcije (Bank Accounting), Konsolidacija, Upravljanje
fondovima, Glavna knjiga (General Ledger), Posebne knjige (Special Purpose
Ledgers), Upravljanje putovanjima (Travel Management).
CO kontroling (Controlling) upravljako raunovodstvo sadri funkcionalnosti
neophodne za efektivno i precizno interno upravljako raunovodstvo, aurno i
tano planiranje, praenje ostvarenja i izvetavanja. Integracija omoguava auran
tok vrednosnih i koliinskih podataka izmeu finansijskih i logistikih modula.
Najbitniji elementi modula su: analiza profitabilnosti, raunovodstvo trokovnih
centara, raunovodstvo profitnih centara. CO modul je integrisan sa svim SAP
modulima.
SAP SCM dopunjava SAP ERP softver. SAP ERP operativna funkcionalnost se
relizuje preko tri podruja: Procurement and logistics execution (sprovoenje
nabavke i logistike), Product development and manufacturing (razvoj i proizvodnja
proizvoda) i Sales and Service (prodaja i usluge).
Glavne logistike komponente su:

33

Lekcija 01: UVOD U INFORMACIONE SISTEME ORGANIZACIJA

PREGLED ERP SISTEMA - NASTAVAK1

Pregled funkcionalnosti ERP proizvoda razmatranjem SAP
reenja - glavne logistike komponente: MM, SD, QM, PM, PP,
CS, WM
Materials Management (MM) komponenta upravljanja materijalom je osnova
za logistike funkcije neke kompanije. Komponenta ukljuuje funkcionalnosti
nabavljanja, premetaja zaliha, dospelih potraivanja, i master dokumenata za
materijal, koji sadre informacije o svim materijalima i uslugama koje se koriste u
kompaniji.
Sales and Distribution (SD) komponenta prodaje i distribucije u sebi sadri
procese od porudbine klijenta do isporuke proizvoda klijentu. Komponenta
ukljuuje prodajne funkcije, definisanje cena, skupljanje, pakovanje i transport.
Quality Management (QM) komponenta upravljanja kvalitetom se koristi da
osigura i unapredi kvalitet proizvoda i/ili usluga kompanije. Funkcija ove
komponente ukljuuje planiranje i izvravanje provera kvaliteta kupljenih i gotovih
proizvoda.
Plant Maintenance (PM) komponenta odravanja postrojenja se koristi za
odravanje opreme koja se koristi pri proizvodnji gotovih proizvoda neke date
kompanije. Komponenta se fokusira na planiranje i izvravanje preventivnog
odravanja na opremi i alatima koji se koriste u proizvodnom procesu.
Production Planning (PP) komponenta planiranja proizvodnje upravlja
proizvodnim procesom kompanije. Funkcije komponente ukljuuju planiranje
kapaciteta proizvodnje, glavnog plana proizvodnje (MPS), planiranje potreba za
materijalom (MRP) i funkcije proizvodne hale u proizvodnji gotovih proizvoda
kompanije.
Customer Service (CS) komponenta usluga klijentima upravlja kompanijskom
aktivnou koja prua usluge opravki i garancija klijentima. Stavke mogu biti
poslate na opravku ili se pak radi o poseti osoblja kompanije objektima klijenta.
Ukoliko neka kompanija pravi gotove proizvode koji se prodaju sa garancijom,
onda SAP-ova komponenta usluga klijentima moe pomoi kompaniji da servisira i
opravi takve stavke sa maksimalnom efikasnou.
Warehouse Management (WM) ova komponenta upravljanja skladitem
pomae kompanijama da precizno upravljaju zalihama i maksimiziraju mogunosti
skladitenja. Ova komponenta moe umanjiti vreme potrebno za smetanje i
uklanjanje stavki iz skladita putem sugerisanja najefikasnije lokacije za smetanje
nekog materijala i najefikasnijeg naina da se postavi i ukloni taj materijal iz
skladita.

34

Poglavlje 4: Vebe

PREGLED ERP SISTEMA - NASTAVAK2

Pregled funkcionalnosti ERP proizvoda razmatranjem SAP
reenja Human Capital Management
SAP Human Capital Management je jedan od najveih modula u SAP sistemu koji
se sastoji od sledeih podmodula: Personnel Management, Talent Management,
Workforce Management, Workforce Deplyment i Employee Self Service.
Enterprise resource planning (ERP) reenja su osmiljena da unaprede kljune
interne poslovne ( back office) aktivnosti. Aplikacije upravljanja odnosima sa
klijentima, s druge strane, su kreirane da poboljaju isturene ( front-office) funkcije
ukljuujui prodaju, marketing, usluge i podrku.
Logino je da glavni isporuioci ERP-a, u pokuaju da dalje proire vrednost
njihovih kompleta programa i obezbede pozitivan uticaj na operacije du itave
date kompanije, ele da se pree i na CRM trite. Kao rezultat toga, pojavilo se
mnotvo ERP CRM reenja u toku nekoliko poslednjih godina.
Mapa reenja je prilino sloena i sastoji se od tri glavna podruja: Marketing,
Sales, Service, Partner Channel Management, Interaction Center i Web Channel.
Ostali bitni ERP/E-business proizvodi su Supplier Relation Management (SRM) i
Product Lifecycle Management (PLM).
SAP-ova Supplier Relationship Management (SAP SRM) aplikacija (Upravljanje
odnosima sa dobavljaima) je izgraena na SAP NetWeaver tehnolokoj platformi,
ime se omoguava da viestruki nivoi dobavljaa, partnera, i proizvoaa rade
zajedno na jednom potpuno integrisanom procesu od nalaenja dobavljaa-do
plaanja ( source-to-pay).
SAP Product Lifecycle Management aplikacija (SAP PLM) nudi integrisani softver
za upravljanje ivotnim ciklusom proizvoda i pojedinani je izvor svih informacija
vezanih za proizvod a koje su potrebne za saradnju sa poslovnim partnerima
i podravanje procesa koji ukljuuju inovaciju proizvoda, dizajn i ininjering,
upravljanje kvalitetom i odravanjem, i pitanja kontrole ekolokih stavki.
PLM prua irok opseg funkcija i mogunosti: Product Management, Product
Development and Collaboration, Product Data Management, PLM Foundation.

35

Lekcija 01: UVOD U INFORMACIONE SISTEME ORGANIZACIJA

Poglavlje 5

Pitanja
ISPITNA PITANJA
Pitanja za diskusiju posle predavanja
1. Kada je poelo korienje raunara za planiranje nabavke materijala?
2. U kom pogledu se ERP razlikuje od MRPII?
3. ta karakterie rad ERP sistema?
4. ta je APICS? Kako APICS renik definie MRPII?
5. Koje godine je Planiranje prodaje i operacija (Sales and Operations Planning
S&OP) uvedeno meu upravljake alate?
6. MRP je akronim od? ta je u fokusu kod MRP sistema?
7. Za koje sisteme se koristi skraenica MRP-II? ta je u fokusu kod MRP II
sistema?
8. Objasnite karakteristike e-trgovine globalni domaaj i informacionu gustinu.
9. Koji su glavni tipovi elektronske trgovine?
10. Koje osobine karakteriu e-trgovinu po kojima se ona u mnogome razlikuje od
tradicionalne trgovine?
11. Navedite standardni set SAP modula.

36

Zakljuak

Zakljuak
ZAKLJUAK
ta smo nauili?
ERP sistem je imao veliki uticaj na mnoge delatnosti tokom jedne decenije. ERP
sistem moe opsluivati proizvodno poslovanje kao i druge delatnosti, poput
finansijskih usluga, zdravstvene nege, i sektora potroakih dobara.
Implementacija ERP softvera ne predstavlja tehniki zadatak. Implementacija ERP
sistema je na poslovanju zasnovan poduhvat, jer organizacije pokuavaju da
uklope tehnoloke zahteve ERP softvera sa potrebama poslovanja date kompanije.
Na ovaj nain, ukoliko organizacije koriste ERP sisteme kao analitiki i alat za
modelovanje u cilju redizajniranja organizacionih procesa, trebalo bi da doe do
stvarnih i opipljivih unapreenja u performansama organizacije.
Budunost ERP-a se bavi unapreivanjem lanca nabavke i podravanjem vee
saradnje meu veim brojem preduzea. Stoga, isporuioci ERP-a nude stalno
poboljavanje proizvoda organizacijama koje su ve ive sa svojim ERP paketima.
E-business orjentisani proizvodi poput CRM-a i SCM-a su funkcije koje danas
isporuioci ERP-a nude organizacijama koje su ve kupile i implementirale neki od
ERP paketa.
ERP i e-business nisu konkurentni sistemi. Njihove najvee koristi mogu se postii
jedino kada se oni koriste usaglaeno, dopunjavajui jedan drugog. Pa ipak,
osnovne funkcionalnosti ERP-a i e-businessa su razliite. Potencijalne koristi iz
ERP sistema nastaju kako od ICT infrastrukture i re-projektovanih, ICT-om
podranih operativnih procesa, kao i od unapreenog menadment odluivanja,
posebno u pogledu svakodnevnih operativnih pitanja.

37