Mainski fakultet Kragujevac

Katedra za energetiku i procesnu tehniku

Energetski bilans
Preduzea "Zastava- Automobili" A.D.

Kragujevac, 2006.
Strana

1/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

SADRAJ

1. IZVOD .....................................................................................................................4
2. OPIS LOKACIJE ...................................................................................................5
Uvod ................................................................................................................................................ 5
Pogon .............................................................................................................................................. 8
Proizvodnja ...................................................................................................................................... 9
Merni sistem i instrumentacija ....................................................................................................... 10

3. POTRONJA I TROKOVI ENERGENATA .......................................................10

Godinja potronja i trokovi .......................................................................................................... 10
Energetski tok po proizvodnim jedinicama ..................................................................................... 14
Predvianje energetskih trokova .................................................................................................. 23

4. ELEKTRINA ENERGIJA ...................................................................................24

5. TOPLOTNA ENERGIJA (PARA I TOPLA VODA) ..............................................28
6. VODA ...................................................................................................................29
7. KOMPRIMOVANI VAZDUH .................................................................................30
8. PRIRODNI GAS I PROPAN .................................................................................32
9. GAZDOVANJE ENERGIJOM ..............................................................................33
P
Priloyi

Strana

2/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

IZVETAJ O ENERGETSKOM BILANSU:

Preduzea Zastava Automobili A.D.
NAZIV FABRIKE:

"Zastava Automobili"a.d.

PUNA POTANSKA ADRESA:

Trg topolivaca 4

TELEFON - FAX EMAIL:

+381 (34) 323-492

+381 (34) 323-429

e-mail: 100000@zastava.net
ODGOVORNO LICE:

Miljko Eri, direktor

INTERVJUISANE OSOBE:

Maksimovi Saa, rukovodilac pogona

ostalog odravanja
arkovi Momilo, rukovodilac pogona za
odravanje procesne opreme
Milojevi Aleksandar, rukovodilac slube
pogona ostalog odravanja
Todorovi Slobodan, glavni inenjer
Drobnjak Saa, inenjer I

Industrijska grana

Proizvodnja automobila

ENERGETSKI BILANS URADILI:

Doc. Dr Duan Gordi

gordic@knez.uis.kg.ac.yu

Doc. Dr Neboja Jovii

njovicic@kg.ac.yu

Dr Vanja uteri

vanjas@knez.uis.kg.ac.yu

Dubravka Jeli, dipl. In.

dubravka@ept.kg.ac.yu

Prof. Dr Milun Babi

nastasija@ptt.yu

Strana

3/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

1. IZVOD

Predstavljeni preliminarni energetski bilans realizovala je ekipa sa Katedre za

Energetiku i procesnu tehniku Mainskog fakulteta u Kragujevcu u skladu sa
obavezama iz projekta PROGRAMI UTEDE ENERGIJE I RACIONALNOG
GAZDOVANJA ENERGIJOM U GRUPI ZASTAVA VOZILA. Cilj je izrada
energetskog bilansa, na osnovu koga bi se u toku realizacije projekta definisala
kljuna mesta neracionalne potronje i predloile trokovno efikasnih mera za
smanjenje potronje energije na nivou celog preduzea.
Energetsko bilansiranje u Preduzeu "Zastava automobili" obavljeno je u periodu
januar februar 2006. godine u saradnji sa energetskim timom iz Fabrike. Da bi se
definisale mere za utedu energije u preduzeu, istraivaki tim sa Mainskog
fakulteta je u vie navrata izveo posete preduzeu sa ciljem detaljnog upoznavanja
sa postrojenjima, procedurama i referentnom dokumentacijom vezanom za
tehnoloke i energetske procese u preduzeu. Formiran je interni struni tim za
potrebe izrade bilansa, a obavljeni su i intervjui sa relevantnim osobama zaduenim
za pitanja energetske potronje u fabrici. Pored toga, tokom izrade bilansa izvrena
su osnovna merenja uz korienje raspoloive opreme u preduzeu i opreme
Mainskog fakulteta.
Najvei problem energetske potronje predstavljaju, pored stanja postojee opreme,
neregulisani odnosi sa glavnim snabdevaem energentima "Energetikom", doo.

Strana

4/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

2. OPIS LOKACIJE

UVOD

Delatnost ZASTAVA AUTOMOBILI a.d. je razvoj, industrijalizacija, proizvodnja i

plasman putnikih automobila i rezervnih delova za putnike automobile, sa
trenutnim kapacitetom od oko 120.000 vozila godinje.
ZASTAVA AUTOMOBILI a.d. sainjavaju sledee proizvodne celine:
PC Mehanika obrada
PC "Preseraj
Fabrika "Povrinska zatita
Fabrika "Karoserija"
Fabrika "Montaa
Fabrika "Terko".
Pored navedenih proizvodnih celina, u sklopu preduzea posluje i "Institut za
automobile", koji realizuje aktivnosti razvoja u zaokruenom ciklusu - od ideje do
homologovanog proizvoda.
Ukupna korisna povrina objekata je 390.588 m2.

Slika 2.1 Situacioni plan preduzea ZASTAVA AUTOMOBILI

PC Mehanika obrada

U Profitnom centru "Mehanika obrada" proizvode se svi mehaniki sklopovi

automobila osim motora. Osnovni tehnoloki procesi obuhvataju: obradu odlivaka
(silumin, CTel, SL, nodularni liv), obradu otkovaka, obradu mehanikih podsklopova
od lima, obradu rotacionih delova, izradu svih vrsta cilindrinih zupanika, izradu
koninih zupanika sa pravim i spiralnim zubima, fosfatiranje, termiku obrada,
povrinsku zatitu crnim bojenjem (anaforeza) i montau mehanikih sklopova.
Korisna povrina objekata je 81.017 m2.
Strana

5/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Proizvodni program ine: sklop menjaa sa svim elementima (kutija, zupanci,

nazubljena vratila, elementi sinhronizacije, elementi za ukljuivanje stepena prenosa
i diferencijal), transmisija - poluosovine i tripoidni krst, sklop prednjeg veanja (sistem
McPherson) - oscilujue rame tipa Lemforder i Ehrenreich, glavina i nosa toka;
disk konice prednjih tokova - steza po sistemu Girling i disk, sklop zadnjeg
veanja - nezavisno, "H" veanje, rukavac, glavina sa leajem i oscilujue rame,
sklop zadnjih papua konice, kompletan upravljaki mehanizam sa zupastom
letvom, ruica menjaa i sistem komandi konica, spojka, gas.
Projektovani kapaciteti za izradu delova i sklopova mehanike su za 200.000
automobila godinje i obuhvataju 6 pogona sa 52 proizvodne linije, specijalizovanu
opremu (transfer linije) visoke proizvodnosti, nivoa tanosti i kvaliteta obrade.
Postoje kapaciteti za proizvodnju zadnjeg pogonskog mosta (sa redukcionim
zupanicima po sistemu GLEASON) i otrenje svih vrsta reznih alata.
U fabrici postoji preko 1600 maina i ureaja, od ega vie od 970 maina alatki.
Mainski park ine: strugovi (sa numerikim upravljanjem (cnc), kopirni jednovreteni i
vievreteni automati), transfer linije, provlakaice (za spoljno i unutranje
provlaenje), brusilice, maine za izradu cilindrinog ozubljenja sa pravim i kosim
zubima (metodom odvalnog glodanja - sistem pfauter), maine za izradu ozubljenja
sa pravim i kosim zubima (metodom rendisanja), maine za izradu konino-spiralnih
zupanika (po metodi gleason), maine za valjanje, prese, aparati za zavarivanje,
ureaji termike obrade (za cementaciju, karbonitriranje, arenje, poboljanje,
nitriranje, indukciono kaljenje, peskarenje, povrinsku zatitu i karbonitriranje)

PC Preseraj

Osnovna delatnost Profitnog centra "Preseraj" je izrada delova od lima za sve

modele automobila ZASTAVA. Korisna povrina objekta: 79.952 m2. Osnovni
tehnoloki procesi obuhvataju: tretiranje i seenje lima, izvlaenje, probijanje,
savijanje, opsecanje, utiskivanje, izradu alata za termooblikovanje plastinih masa na
osnovu modela i izradu modela.
Instalisani kapaciteti omoguavaju proizvodnju otpresaka za 200.000 aut./god. Svi
otpresci iz osnovnog programa proizvode se na 12 linija velikih presa, 6 linija srednjih
presa i grupi malih presa.
Radionica pripreme lima raspolae sa 9 klasinih mainskih makaza (za seenje
lima debljine 0,6 do 6 mm), 3 maine za tretiranje lima i postrojenjem za
pripremu razvijenog stanja iz kotura.
Pogon velikih presa ima 74 prese jaine od 2500 do 15000 kN. Sve su mehanike
eksesntar prese i svrstane su u 12 tehnolokih linija. Na svim linijama eone prese
su duplog dejstva izuzev prve prese na liniji 12. Prese na linijama od 1 do linije 7
imaju stabilne radne stolove, ostale prese na linijama 8 do 12 imaju izlazee stolove i
druga tehnoloka poboljanja kao to je brzo stezanje alata, kontrola pritegnutosti
alata za sto prese, promenljive brzine kretanja malja za prese duplog dejstva
(DYNAMATIC).
Proces proizvodnje je linijski sa runim unoenjem komada u alat, pneumatskim
iznoenjem komada iz alata i medjuoperacijskim prenoenjem transporterima
izmedju presa.
Radionica srednjih presa ima 54 prese jaine od 1500 do 1800 kN svrstanih u
6 proizvodnih linija. Sve prese su mehanike ekscentar, klasinog izvoenja izuzev
Strana

6/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

jedne transfer linije SCHULER sa 8 stanica i 2 automatske prese RASKIN 1600 kN A

i CLEARING 3000 kN A. Proces proizvodnje je linijski a transport komada se
obavlja meuoperacijskim transporterima.
Linija malih presa poseduje 50 presa jaine od 200 do 1300 kN.
Za izradu i odravanje alata na raspolaganju je mainski park od 50 univerzalnih i
CNC maina.
FA Povrinka zatita

Delatnost fabrike "Povrinska Zatita" obuhvata zatitu od korozije karoserija

putnikih vozila, sitnih delova i dekorativno bojenje plastinih delova. Proizvodni
pogoni se nalaze na vie lokacija, i obuhvataju: Lakirnicu karoserija, centralnu
pripremu i skladitenje boja, pogon dorade vozila i plastinih delova i pogon zatite
sitnih delova.
Lakiranje karoserija podrazumeva sledee procese: hemijsku pripremu
(predodmaivanje, odmaivanje, ispiranje i aktivacija, fosfatiranje, ispiranje
industrijskom vodom, pasivizacija, suenje i hlaenje), kataforetsko bojenje, bojenje
osnovnom bojom, bojenje pokrivnom bojom i dodatne zatite (PVC zaptivanje
karoserija i zatita kutijastih prostora). Centralna priprema i skladitenje boja
obuhvataju: centralu boja sa cevnim razvodom (skladitenje i priprema osnovne boje,
bezbojnog laka i pokrivnih boja) i stanicu za temperiranje boje (zbog neophodnosti da
se temperatura boje odrava konstantnom tokom cele godine vri se njeno
temperiranje). U pogonu zatite sitnih delova (tzv. objekat "A"), obavlja se
antikoroziovna zatita sitnih delova i rezervoara za gorivo (bojenje prahom, "crno"
bojenje i galvanski procesi).
Projektovani kapacitet postrojenja lakirnice karoserija je oko 220.000 karoserija, ali je
nakon rekonstrukcije L-4 kapacitet oko 115.000 karoserija. Instalisani kapaciteti za
bojenje sitnih delova su za 200.000 aut./god a za bojenje rezervoara su 230.000
kom./god.
FA Karoserija

Osnovna namena FA "Karoserija" je proizvodnja karoserija za putnike

automobile (proizvodnja i montaa elemenata od lima). Osnovni tehnoloki procesi
su: elektrootporno i elektroluno zavarivanje delova od lima, projektovanje,
konstrukcija i izrada alata (za sklapanje, probijanje, pertlovanje i kontrolu (runi,
pneumatski, hidraulini ili kombinovani)) i izrada delova enterijera tehnologijama
vakuumiranja i termooblikovanja.
Obnovljeni kapaciteti u FA"Karoserija" omoguavaju proizvodnju 130.000 koljki /god

FA Montaa

U FA "Montaa" se vri formiranje podsklopova, sklopova i montaa

automobila na viseem konvejeru protonog - linijskog tipa. Osnovni tehnoloki
procesi su: montaa automobila - protonog linijskog tipa na viseem konvejeru i
formiranje podsklopova i sklopova automobila (moto - propulzivne grupe ( sklop
motor - menja), sedita automobila, sklopa toka automobila i formiranje ostalih
podsklopova).
Proizvodnja automobila u FA"Montaa" odvija se na dve tehnoloke trake sa po
85 radnih mesta. Obojena koljka se u proces montae doprema na univerzalnoj
Strana

7/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

nosiljci, pomou viseeg dvoinskog kontinualnog konvejera. Snabdevanje radnih

mesta je mehanizovano
FA "Montaa" raspolae neoteenom montanom linijom (L-1) sa 82 radna mesta,
koja se trenutno ne koriste za montau automobila. U procesu montae zastupljena
je konvencionalna tehnologija, nieg i vieg stepena
automatizacije.
Postojei koncept medjuoperacijskog transporta obojene koljke, ima mogunost
proizvodnje vie razliitih modela automobila na istoj montanoj traci.
Oprema takodje omoguava proizvodnju vie automobila na jednoj montanoj traci.
Pored pomenutog, FA "Montaa" poseduje i objekat Finalizacije, koji je dislociran
od matine lokacije montae automobila, a predvidjen je za finiiranje automobila
namenjenih za izvoz.

FA Terko

Delatnost ove fabrike je termooblikovanje plastinih elemenata tj. izrada plastinih

elelmenata entreijera vozila (instrument tabla, krovne i podne obloge, itd). Preduzee
poseduje vakuum prese i rune maine i alate neophodne za obavljanje osnovne
delatnosti.
Stanje opreme:

Instalirana oprema u svim fabrikama proizvedena je, uglavnom, sedamdesetih i

osamdesetih godina prolog veka. Pojedina postrojenja su potpuno razorena u
bombardovanju 1999. godine (uniteno je oko 120.000 m2 proizvodnih kapaciteta).
Totalna teta procenjena je na 939.675.000 DEM, a direktna na 286.114.000 DEM.
Rekonstruisano je 105.000 m2 proizvodnih hala, pri emu je uloeno u rekonstrukciju
60.4 miliona DEM. Sve je to uslovilo da je projektovani kapacitet fabrike opao sa
ostvarenih 230.570 rekordne 1989. godine na dananji. Uz to, poslednjih nekoliko
godina, iskorienost kapaciteta ne prelazi 15 %.
POGON

Vremensko angaovanje pojedinih proizvodnih jedinica (na dnevnom, mesenom i

godinjem nivou), prikazano je u tabeli 2.1.
Tabela 2.1 Vremensko angaovanje pojedinih proizvodnih jedinica

Proizvodna jedinica

Broj radnih sati

nedeljni

meseni

godinji

PC "Preseraj

40

150

2080

PC Mehanika obrada

45

170

2460

Hemijska priprema

16

65

832

Kataforeza

16

65

832

Osnovna boja

16

65

832

Pokrivna boja

40

150

2080

Fabrika "Povrinska zatita

Strana

8/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Dodatne zatite:
zaptivanje i nanoenje antizvunih masa
zatita kutijastih prostora

16
40

65
150

832
2080

Centralna priprema i skladitenje boja

168

730

8760

Pogon dorade

80

346

4160

Pogon zatite sitnih delova

40

150

2080

Fabrika "Karoserija"

40

150

2080

Fabrika "Montaa

40

150

2080

Fabrika "Terko"

40

150

2080

Ostalo (Institut, Finalizacija, Uprava, ...)

40

150

2080

PROIZVODNJA

Osnovni proizvod preduzea su putniki automobili (koral, skala i florida). Teko je

pravilno sistematizovati obim proizvodnje za potrebe analize energetskog bilansa, jer
zbog problema u izradi finalnog proizvoda, nisu svi proizvedeni automobili i finalno
predati (kompletirani). Sa druge razlikuje se i broj proizvedenih koljki i ostalih
rezervnih delova, od broja proizvedenih automobila po mesecima i u godinjem
kumulativu. Broj proizvedenih karoserija koljki e biti merodavan za analizu
energetskog bilansa pare (jer se para koristi samo u lakirnici Fabrike "Povrinska
zatita"), a za ostale jedinice i energente uzee se broj proizvedenih vozila.
Proizvodnja osnovnih proizvoda fabrike za dvogodinji protekli period u ZASTAVA
AUTOMOBILI prikazana je u narednoj tabeli:
Tabela 2.2 Godinja proizvodnja

Go
d.

Mesec

Proizvedeno
vozila

Karoserije
koljke

Go
d.

Proizvedeno Karoserije
vozila
koljke

januar

februar

16

214

februar

mart

1.051

1017

mart

april

1.302

1.289

april

750
1.140

1.157
1.001

maj

1.501

1.391

maj

1.403

1.339

jun

1.600

1.431

jun

1.406

1.244

jul

1.334

1.617

jul

1.201

1.144

avgust

1.706

880

avgust

1.202

1.145

septembar

1.521

1.494

septembar

1.106

1.030

oktobar

804

1.029

oktobar

1.200

1.318

novembar

1.458

1.192

novembar

1.458

1.501

decembar

1.062

785

decembar

1999

1.588

2005

2004

januar

Mesec

Strana

9/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

MERNI SISTEM I INSTRUMENTACIJA

Postojei merni instrumenti su nedovoljni da obezbede energetski optimalno

funkcionisanje proizvodnog procesa. Ne postoje merai energenata koji mere
potronju posebno za profitne centre i fabrike. Stanje merne opreme, kojom se prati
kvalitet obavljanja energetskih procesa je nezadovoljavajue. Trenutno je mogue
oitati neke osnovne parametre proizvodnje i energetske potronje, ali to nije
dovoljno za sprovoenje tehnika gazdovanja energijom kao to su monitoring i
utvrivanje cilja. Adekvatni merni sistemi i podsistemi su preduslov za uvoenje
sveobuhvatne prakse racionalnog gazdovanja energijom, koja podrazumeva:
prikupljanje podataka, njihovu analizu i interpretaciju, identifikaciju energetski
neefikasnih radnih procesa i preduzimanje odgovarajuih korektivnih akcija.

3. POTRONJA I TROKOVI ENERGENATA

GODINJA POTRONJA I TROKOVI

Za obavljanje proizvodnog procesa preduzee Zastava Automobili a.d. pored sirove

(obine, pijae) (koju isporuuje JKP "Vodovod i kanalizacija") i dejonizovane
(demineralizovane) vode (koju isporuuje "Zastava Energetika" AD), od energenata
koristi toplotnu energiju (toplu vodu i pregrejanu vodenu paru), elektrinu energiju,
prirodni gas, propan i komprimovani vazduh. Sve ove energente isporuuje "Zastava
Energetika" AD., sem prirodnog gasa koji isporuuje Energogas.
Istorijski podaci o snabdevanju energijom i potronji energenata prikazani su u tabeli
3.1. Podaci se odnose na period poslednje dve kalendarske godine. Inae, u martu
2003. godine instalirani se merai toplotne energije. Do tog perioda, obraun
potronje toplotne energije obavljao se prema instaliranim kapacitetima potroaa u
fabrici.

Strana

10/36

Tabela 3.1 Meseni podaci o potronji energije

2005

2004

God.

Mesec

Para
[MWh]

Topla voda
[MWh]

Elektrina
energija [kWh]

Komprimovani
vazduh [Nm3]

Prirodni gas
[Sm3]

Demi voda [m3]

Propan
[t]

Sirova voda
[m3]

januar
februar
mart
april
maj
jun
jul
avgust
septembar
oktobar
novembar

127
203
869
873
1.243
1.270
1.318
826
1.102
710
792

2.676
2.870
3.103
1.538
1.683
1.024
760
414
981
1.346
2.498

1.151.988
1.437.236
1.747.798
1.394.022
1.462.723
1.416.260
1.403.819
1.159.018
1.527.820
1.543.697
1.782.466

4.290.000
4.395.000
4.976.400
3.352.800
4.085.400
5.002.800
5.248.000
4.022.800
5.689.200
5.134.800
5.484.600

461
10.990
56.473
55.466
80.839
118.026
120.442
88.687
135.567
114.845
135.104

910
1.076
1212
1082
1262
1396
1.212
1.720
2.387
2.280
2.721

0
0
8,38
3,759
6,276
8,158
7,602
6,899
7,28
8,702
7,048

56.381
56.859
58.997
50.751
55.280
62.999
63.163
64.552
61.650
69.498
58.175

decembar

599

2.465

1.942.416

4.653.000

130.529

2.633

7,271

54.645

37.812

2.769

2,1

47.033

januar

1.424

1.058.955

1.218.000

februar

280

2.671

1.278.068

2.419.600

1853

32.649

mart

1.307

2.462

1.804.218

3.604.800

141.675

3058

5,776

47.037

april

788

1.777

1.653.966

4.350.800

131.348

2776

7,424

57.662

maj

854

638

1.447.564

4.230.100

128.864

1670

7,576

61.648

jun

870

898

1.406.943

5.379.600

161.951

2582

8,060

69.504

jul

654

682

1.283.188

3.782.000

128.125

2.182

7,624

69.360

avgust

544

609

1.261.280

4.106.600

111.028

1.577

5,907

73.248

septembar

529

869

1.295.743

3.040.900

132.634

1.682

7,889

65.661

oktobar

974

1.267

1.671.333

3.349.200

141.002

1.682

7,442

54.050

novembar

1.196

2.574

2.015.049

3.900.000

167.650

2.249

8,586

40.475

decembar

1.280

4.140

2.214.864

4.148.000

155.687

2.132

7,831

26.963

Strana

11/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Sistematizovanjem podataka iz prethodne tabele, uz upotrebu podataka o

energetskim tarifama i faktora za preraunavanje energetskih vrednosti za 2004. i
2005. godinu (prilog), podaci o godinjoj potronji za razliite oblike energije
prikazani su u tabeli 3.2 i slikama 3.1 i 3.2.
Tabela 3.2 Godinja potronja energije
Podaci se odnose na 2004. i 2005. godinu
Energent

Potronja

Ekvivalentna
energija
MWh
%

Jed.

Troak

9.604,00

MWh

9.604,00

13,64

490.561,32

14,39

Topla voda

20.684,50

MWh

20.684,50

29,38

1.055.520,98

30,95

El. energija

18.180,22

MWh

18.180,22

25,82

644.633,47

18,90

11.506,50

16,34

180.614,51

5,30

9.487,12

13,47

575.456,84

16,87

952,02

1,35

Para

Prirodni gas

1.242.602,50

Sm
3

49.932,20 10 Nm

K. vazduh

73,80

Propan

23.051,50

Dej. voda
Obina voda

56.610,55

1,66

28.043,13

0,82

378.767,57

11,11

3.410.208,37

100

679.120,00

UKUPNO

70.414,35

100

Kao to se vidi sa Slike 3.1, od svih energenata najvea potronja je toplotne

energije (topla voda i para) u ukupnom iznosu od oko 43 %, dok trokovi toplotne
energije iznose oko 45 % ukupnih trokova (ukljuujui dejonizovanu i obinu vodu),
slika 3.2. Interesantno je i da su trokovi obine vode relativno visoki i iznose preko
11 % (oko 400.000 godinje). Iako elektrina energija uestvuje sa oko 26 % u
ukupnom energetskom bilansu, zbog relativno niske cene elektrine energije na
tritu, ukupan troak ovog energenta iznosi samo 19 % svih trokova za energente.

Procentualni uee energenata

Kompr. Vazduh
13%

Propan
1%

Para
14%
Para
Topla voda
Elektrina energija

Prirodni gas
16%
Topla voda
30%

Prirodni gas
Kompr. Vazduh
Propan

Elektrina energija
26%

Slika 3.1 Procentualno uee energenata (prosek 2004. i 2005 godina)

Strana

12/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Procentualno uee trokova energenata

Obina voda
11%

Dejonizovana voda
1%

Para
14%

Propan
2%

Para
Topla voda
Elektrina energija
Prirodni gas

Kompr. Vazduh
17%
Topla voda
31%

Prirodni gas
5%

Kompr. Vazduh
Propan
Dejonizovana voda
Obina voda

Elektrina energija
19%

Slika 3.2 Procentualno godinji trokovi energenata (prosek 2004. i 2005 godina.)

Na slici 3.3 uporedno su prikazani proseni trokovi energenata u posmatranom

periodu. Vidi se da je troak jedinice energije pare i tople vode skoro 3,5 puta vei od
troka prirodnog gasa. Stoga, u buduim planovima za rekonstrukciju postrojenja,
treba, gde god je to mogue, ii na supstituciju pare i tople vode prirodnim gasom.
Jedinini trokovi toplih energenata (pare i tople vode), su za oko 50 % vei od
trokova elektrine energije, koja bi inae trebalo da bude najskuplji energent, to
ukazuje na potrebu preispitivanja tarifa toplih energenata. Pada u oi i vrlo visoka
cena komprimovanog vazduha, to ukazuje na potrebu preispitivanja cena
energenata ili na izgradnju sopstvenog postrojenja za snabdevanje preduzea
komprimovanim vazduhom.

Uporedni prikaz prosene cene energenata

70,00
Cena [/MWh]

60,00

51,08

60,66

59,46

Kompr.
Vazduh

Propan

51,03

50,00
35,46

40,00
30,00

15,70

20,00
10,00
0,00
Para

Topla
voda

Elektrina Prirodni
energija
gas
Energent

Slika 3.3 Uporedni prikaz prosene cene energenata za 2004/2005 godinu

Strana

13/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

ENERGETSKI TOK PO PROIZVODNIM JEDINICAMA

Poto se potronja energije meri na nivou cele "Fabrike automobila" (nema posebnih
meraa za energente isporuene proizvodnim jedinicama), potronja energenata u
preduzeu je procenjena na osnovu instaliranih kapaciteta i godinjeg vremenskog
angaovanja opreme. Raspodela potronje vode je ocenjena na osnovu serije
merenja potronje ultrazvunim meraem protoka koja je obavljena u 2005. i 2006. u
preduzeu. Raspodela potronja elektrine energije je obavljena prema stvarnom
stanju brojila za pojedine fabrike.

Strana

14/36

3.332,43
3.770,58

19.029,74
413,69
1.241,07

lakirnica

preseraj

mehanika obrada

728.165,07

Strana

5.327,77

19.982,87

6.725,87

11.259,71

karoserija

4.879,57

2.701,58

montaa
9.604,00

0,00
6.635,99

187,26
2.288,89

23.051,50

komp. vazduh dejoniz. voda

[10^3Nm3]
[m3]

terko

514.437,44

prirodni gas
[Sm3]

industrijska
voda [m3]

92.699,88

0,00

496.504,63

17.725,03

25.602,82

4.006,81

elektr. energija
[MWh]

42.580,82

para
[MWh]
1.019,91

topla voda
[MWh]

institut, guz i ostali

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Energetski tok fabrike "Povrinska zatita"

73,80

propan
[t]

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Slika 3.4 Energetski tok fabrike "Povrinska zatita"

ANALIZA SPECIFINE POTRONJE ENERGIJE

Prosene trenutne specifine potronje energije i vode po jedinici glavnog proizvoda

(gotov autmobil/ gotova lakirana koljka), za posmatrani period iznose:

specifina potronja pare

0,75 MWh/koljki

specifina potronja tople vode

1,33 MWh/vozilu

specifina potronja elektrine energije

1,29 MWh/vozilu

15/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Sm3/vozilu

specifina potronja prirodnog gasa

specifina potronja komprimovanog vazduha

= 3,54103 Nm3/vozilu

specifina potronja obine vode

44,51

m3/vozilu

specifina potronja dejonizovane vode

1,65

m3/ vozilu

specifina potronja propana

5,92

kg/ vozilu

99,16

Pri odreivanju specifine potronje nisu uzeti u obzir podaci za januar i februar obe
analizirane godine, jer u ta dva meseca, praktino, nije ni bilo proizvodnje.
Ukupna specifina potronja toplotne energije (para, topla voda, propan i prirodni
gas) iznosi oko 3 MWh/vozilu, a specifina potronja elektrine energije (elektrina
energija i komprimovani gas) iznosi oko 2 MWh/vozilu. Napominjemo da je prema
sistematizovanim podacima proizvoaa automobila iz SAD i EU u njihovim
preduzeima specifina potronja toplotne energije (goriva) procenjena na oko 2
MWh/vozilu, a specifina potronja elektrine energije u rasponu 730-1.040 kWh
(prosek 0,87 MWh), odakle se moe zakljuiti da je potronja energenata u ovom
postrojenju relativno visoka.
Veza izmeu mesene potronje energenata i proizvodnje prikazana je na slikama
3.5 3.11. Na dijagramima su prikazane i trendovi potronje energenata u funkciji od
obima proizvodnje. Sve dijagrame, sem donekle dijagrama za paru i elektrinu
energiju, karakterie veliko rasipanje rezultata energetske potronje u odnosu na
proizvodnju, to nagovetava da se potronja ovih energenata ne nadzire adekvatno
i da se gazdovanje energijom moe unaprediti. Znaajno rasipanje podataka za toplu
vodu, potie od injenice da se u zimskim mesecima topla voda koristi i za
zagrevanje prostorija.
Podaci za vodu se odnose na period do novembra 2005. kada je ugraen
programabilni regulator pritiska kao rezultat rada na prethodnom demo projektu
Ministarstva za nauku i zatitu ivotne sredine, to je uslovilo znaajne utede.
Kvadratne take na dijagramu za vodu (znatno ispod trend-linije), predstavljaju
podatke o potronji za period posle ugradnje regulatora.

Strana

16/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Analiza mesene potronje pare za period

Januar 2004. - Decembar 2004

Potronja pare [MWh/meseno]

1.400
1.200

y = 0,7598x
2
R = 0,5654

1.000
800
600
400
200
0
600

800

1000

1200

1400

1600

1800

Broj proizvedenih koljki [kom/meseno]

Slika 3.5 Potronja pare u funkciji od proizvodnje

Analiza mesene potronje tople vode za period

Mart 2004. - Decembar 2005.
4.500

Potronja Tople Vode

[MWh/meseno]

4.000
y = 0,303x + 1189,4
R2 = 0,0081

3.500
3.000
2.500
2.000
1.500
1.000
500
0
500

700

900

1.100

1.300

1.500

1.700

1.900

2.100

Broj Proizvedenih vozila

[kom/meseno]

Slika 3.6 Potronja tople vode u funkciji od proizvodnje

Strana

17/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Analiza mesecne potronje elektrine energije za period

Mart 2004. - Decembar 2005.

Potronja Elektrine Energije

[kWh/meseno]

2.500.000

2.000.000

1.500.000

1.000.000
y = 68,623x + 1E+06
R2 = 0,0054

500.000

0
500

700

900

1.100

1.300

1.500

1.700

1.900

2.100

Broj Proizvedenih vozila [kom/meseno]

Slika 3.7 Potronja elektrine energije u funkciji od proizvodnje

Analiza mesene potronje prirodnog gasa za period

Mart 2004. - Decembar 2005.
180.000

Potronja Prirodnog Gasa

[Sm3/meseno]

160.000
140.000
120.000
100.000
80.000
60.000
y = 11,819x + 106312

40.000

R = 0,0129

20.000
0
500

700

900

1.100

1.300

1.500

1.700

1.900

2.100

Broj Proizvedenih Vozila

[kom/meseno]

Slika 3.8 Potronja prirodnog gasa u funkciji od proizvodnje

Strana

18/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Potronja Komprimovanog Vazduha

[Nm3/meseno]

Analiza mesene potronje komprim. vazduha za period

Mart 2004. - Decembar 2005.

6.000.000
5.000.000
4.000.000
3.000.000

y = 372,18x + 4E+06
2

R = 0,02

2.000.000
1.000.000
0
500

700

900

1.100

1.300

1.500

1.700

1.900

2.100

Broj Proizvedenih Vozila

[kom/meseno]

Slika 3.9 Potronja komprimovanog vazduha u funkciji od proizvodnje

Analiza mesene potronje propana za period

Mart 2004. - Decembar 2005.

Potronja Propana [kg/meseno]

10.000
9.000
8.000
7.000
6.000
5.000
4.000

y = 0,2244x + 6980,5
2

3.000

R = 0,0033

2.000
1.000
0
400

800

1.200

1.600

2.000

Broj Proizvedenih Vozila

[kom/meseno]

Slika 3.10 Potronja propana u funkciji od proizvodnje

Strana

19/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Analiza mesene potronje sirove vode za period

Mart 2004. - Oktobar 2005.
80.000

Potronja Sirove Vode

[Nm3/meseno]

70.000
60.000
50.000
40.000

y = 4,768x + 54968
R2 = 0,0301

30.000
20.000
10.000
0
500

700

900

1.100

1.300

1.500

1.700

1.900

2.100

Broj Proizvedenih vozila

[kom/meseno]

Slika 3.11 Potronja obine vode u funkciji od proizvodnje

Specifina potronja energenata u funkciji od obima proizvodnje prikazano je na

slikama 3.12-3.18. Na osnovu ovih dijagrama se moe predvideti potronja energije u
sluaju varijacije mesene potronje energenata.
Analiza specifine potronje pare za period
Mart 2004. - Decembar 2004
1.400

Specifina Potronja Pare

[MWh/meseno]

1.200

1.000

800

600

400

200

0
600

800

1000

1200

1400

1600

1800

2000

2200

2400

Broj Proizvedenih koljki [kom/meseno]

Strana

20/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Slika 3.12 Specifina potronja pare u funkciji od mesene proizvodnje

Analiza specifine potronje tople vode

Mart 2004. - Decembar 2005.

Specifina Potronja Tople Vode

[MWh/meseno]

3,50
3,00
2,50
2,00
1,50
1,00
0,50
0,00
600

800

1.000

1.200

1.400

1.600

1.800

2.000

2.200

2.400

Broj Proizvedenih vozila[kom/meseno]

Slika 3.13 Specifina potronja tople vode u funkciji od mesene proizvodnje

Analiza specifine potronje prirodnog gasa

za period Mart 2004. - Decembar 2005.

Specifina Potronja Prirodnog Gasa

[Sm3/meseno]

200,00
180,00
160,00
140,00
120,00
100,00
80,00
60,00
40,00
20,00
0,00
600

800

1.000

1.200

1.400

1.600

1.800

2.000

2.200

2.400

Broj Proizvedenih Vozila [kom/meseno]

Slika 3.14 Specifina potronja prirodnog gasa u funkciji od mesene proizvodnje

Strana

21/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Analiza specifine potronje elektrine energije za period

Mart 2004. - Decembar 2005.

Specifina Potronja Elektrine Energije

[kWh/meseno]

3.000,00

2.500,00

2.000,00

1.500,00

1.000,00

500,00

0,00
600

800

1.000

1.200

1.400

1.600

1.800

2.000

2.200

2.400

Broj Proizvedenih vozila [kom/meseno]

Slika 3.15 Specifina potronja elektrine energije u funkciji od mesene proizvodnje

Analiza specifine potronje propana za period

Mart 2004. - Decembar 2005.

Specifina Potronja Propana

[t/meseno]

12,00

10,00

8,00

6,00

4,00

2,00

0,00
400

800

1.200

1.600

2.000

Broj Proizvedenih Vozila [kom/meseno]

Slika 3.16 Specifina potronja propana u funkciji od mesene proizvodnje

Strana

22/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Analiza specifine potronje sirove vode za period

Mart 2004. - Decembar 2005.

Specifina Potronja Sirove Vode

[Nm3/meseno]

120,00

100,00

80,00

60,00

40,00

20,00

0,00
600

800

1.000

1.200

1.400

1.600

1.800

2.000

2.200

2.400

Broj Proizvedenih vozila [kom/meseno]

Slika 3.17 Specifina potronja obine vode u funkciji od mesene proizvodnje

Analiza specifine potronje komp. vazduha

Mart 2004. - Decembar 2005.

Specifina Potronja Komp. Vazduha

[Nm3/meseno]

8.000,00
7.000,00
6.000,00
5.000,00
4.000,00
3.000,00
2.000,00
1.000,00
0,00
600

800

1.000

1.200

1.400

1.600

1.800

2.000

2.200

2.400

Broj Proizvedenih Vozila [kom/meseno]

Slika 3.18 Specifina potronja komprimovanog vazduha u funkciji od mesene proizvodnje

PREDVIANJE ENERGETSKIH TROKOVA

Postoji miljenje u odreenim krugovima u Fabrici, da visoki trokovi energije potiu

od smanjenog iskorienja kapaciteta postrojenja. Uzimajui u obzir promenu tarifa
Strana

23/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

energenata u 2004. i 2005. godini, koja je prikazana u prilogu, mogu se predvideti

godinji energetski trokovi (slika 3.19), i energetski trokovi po jedinici proizvoda
(slika 3.20), u funkciji od mesene proizvodnje. Referentna svetska iskustva kau da
su energetski trokovi po proizvedenom autu oko 60 $/vozilu, dok su trokovi u
preduzeu "Zastava vozila" za nivo proizvodnje u 2004. i 2005. oko 210 /vozilu.
Predv ianj e godinj ih energetskih trokov a
u funkcij i od mesene proizv odnj e

Trokovi energenata [/god]

10.000.000,00
9.000.000,00
8.000.000,00
7.000.000,00
6.000.000,00
5.000.000,00
4.000.000,00
3.000.000,00
2.000.000,00
1.000.000,00
0,00
0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

Broj proizvedenih vozila [kom/meseno]

Slika 3.19 Godinji trokovi energenata u funkciji od mesene proizvodnje

Predv ianj e energetskih trokov a po j edinici proizv oda

u funkcij i od mesene proizv odnj e

Trokovi energenata [/vozilu]

360,00

310,00

260,00

210,00

160,00

110,00

60,00
0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

Broj proizvedenih vozila [kom/meseno]

Slika 3.20 Energetski trokovi po jedinici proizvoda u funkciji od mesene proizvodnje

4. ELEKTRINA ENERGIJA

"Zastava automobili" a.d. se snabdeva elektrinom energijom iz glavne

transformatorske stanice TS 110 kV u kojoj su instalirana dva transformatora
Strana

24/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

kapaciteta 63 MVA koja se nalazi u objektu oznaenom na situacionom planu

(prilog), kao objekat br. 15.
Iz glavne TS 110 kV / 35 se napajaju dve trafo stanice:
1. TS 1.35 kV / 6 (na situacionom planu kao objekat br. 13)
2. TS 2.35 kV / 6 (na situacionom planu kao objekat br. 25)
Iz TS 1.35 kV / 6 se napajaju sledee trafo stanice koje snabdevaju objekte u I fazi
(Fabrike : Montaa, Karoserija, Povrinska zatita. TERKO, Poslovna zgrada
Montae, Upravne zgrade 1 i 2, Elektromehanika)
1. TS 1.08 - 6 / 0.4 kV locirana u objektu be. 14 (AKU stanica i El. Mehanika
radionica)
2. TS 1.01 - 6 / 0.4 kV locirana u elju izmeu obj. br. 5 (F-a Montaa) i br. 4 (F-a
Pov.zatita)
3. TS 1.03 - 6 / 0.4 kV locirana u elju izmeu obj. br. 4. (F a Pov.zatita) i br.
3 (F a Karoserija)
4. TS 1.06 - 6 / 0.4 kV locirana u aneksu obj . br . 5 (F a Montaa)
5. TS 1.06 - 6 / 0.4 kV locirana u aneksu obj . br . 3 (F a Karoserija)
Iz TS 2.35 kV / 6 se napajaju sledee trafo stanice koje snabdevaju deo objekta u I
fazi i objekte u II fazi (PC MO, PC Preseraj, Objekat A, Finalizacija, Centrala boja,
Pomoni objekat, DRPIA):
1. TS 2.12 - 6 / 0.4 kV locirana u elju izmeu obj. br. 5 (F a Montaa) i br. 4 (F
a Pov. Zatita)
2. TS 2.09 - 6 / 0.4 kV locirana u aneksu obj . br . 3 (F a Karoserija)
3. TS 2.06 - 6 / 0.4 kV locirana u aneksu obj . br . 3 (F a Karoserija)
4. TS 2.13 - 6 / 0.4 kV locirana u obj . br . 3 (F a Karoserija)
5. TS 2.07 - 6 / 0.4 kV locirana u elju objekta . br . 8 (Institut automobila)
6. TS 2.08 - 6 / 0.4 kV locirana u objektu br . 7 (Finalizacija)
7. TS 2.10 - 6 / 0.4 kV locirana u objektu br . 6 (Objekat A)
8. TS 2.11 - 6 / 0.4 kV locirana u aneksu objekta br . 2 (PC Preseraj)
9. TS 2.01 - 6 / 0.4 kV locirana u aneksu objekta br . 2 (PC Preseraj)
10. TS 2.02 - 6 / 0.4 kV locirana u aneksu objekta br . 2 (PC Preseraj)
11. TS 2.03 - 6 / 0.4 kV locirana u aneksu objekta br . 1 (PC Mehanika obrada)
12. TS 2.04 - 6 / 0.4 kV locirana u aneksu objekta br . 1 (PC Mehanika obrada)
13. TS 2.05 - 6 / 0.4 kV locirana u aneksu objekta br . 1 (PC Mehanika obrada)
PC MEHANIKA OBRADA
Napajanje elektrinom energijom PC Mehanika obrada se vri iz sledeih trafo
stanica:
TS 2.03 6 / 0.4 kV locirana u aneksu objekta br. 1 (PC Mehanika obrada)
TS 2.04 6 / 0.4 kV locirana u aneksu objekta br. 1 (PC Mehanika obrada)
TS 2.05 6 / 0.4 kV locirana u aneksu objekta br. 1 (PC Mehanika obrada)
TS 2.02 6 / 0.4 kV locirana u aneksu objekta br. 2 (PC Preseraj) napaja se
deo pogona Termike obrade
POGON PCMO
Iz navedenih TC 2.03, 2.04, 2.05 se energija prema potroaima distribuirapreko
razvoda VR (ventilacioni razvodi) i GMR (glavni motorni razvodi).
Deo pogona Termike obrade se napaja iz TS. 2.02 i drugi deo iz TS 2.03

Strana

25/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Sva navedena oprema (maine, ureaji) se napajaju sa GMR ova, preko

otcepnih kutija to je prikazano na emama datim u prilogu.

RASVETA POGONA I ANEKS

Za rasvetu pogona PC MO i snabdevanje elektrinom energijom celog aneksa
PC MO, napajanje se vri kablovima koji idu iz trafo stanice, a preko razvodnih
elektro ormara.
Za rasvetu po pogonu postoje razvodni ormari postavljeni pored stubova, to je
ematski dato u prilogu.
OBJEKAT ZA PREIAVANJE OTPADNIH VODA KOD PC MO (OBJEKAT
BR.39)
Napaja se iz TS. 2.03 6 / 04 kV, putem kabla, preko razvodnog elektro ormara.
MAGACIN LAKO ZAPALJIVIH MATERIJA (postavljen iza pogona TO)
Napaja se iz TS. 2.02 6 / 04 kV (aneks PC Preseraj), putem kabla, preko
razvodnog el. ormara.
POGON ZA REPARACIJU RABLJENOG ULJA (lociran iza pogona TO)
Napaja se iz TS 2.01 6 / 04 kV, koja je locirana u aneksu PC Preseraj, putem
kabla, preko razvodnog el. Ormara.
PC PRESERAJ
Napajanje elektrinom energijom PC PRESERAJ se vri iz:
TS 2.11 6 / 0.4 kV locirana u aneksu objekta br. 2 (PC Preseraj)
TS 2.01 6 / 0.4 kV locirana u aneksu objekta br. 2 (PC Preseraj)
TS 2.12 6 / 0.4 kV locirana u aneksu objekta br. 2 (PC Preseraj)
POGON PC PRESERAJ
Iz navedenih TS se energija prema potroaima distribuira preko razvoda VR
(ventilacioni razvodi) i GMR (glavni motorni razvodi).
Sva proizvodna oprema (maine, ureaji) se napajaju sa GMR ova, preko
otcepnih kutija (osim podruma).
Iskljuenje transportera koji se nalaze u podrumu je mogue preko prekidaa na
razvodnim ormarima koji se nalaze u pogonu na linijama presa.
RASVETA POGONA I ANEKS
Za rasvetu pogona PC Preseraj i snabdevanje el. Energijom celog aneksa PC
Prseraj, napajanje se vri kablovima koji idu iz trafo stanice, a preko razvodnih
ormara.
Za rasvetu po pogonu postoje razvodni ormari sa mogunou iskljuenja putem
prekidaa.
Sve pomenute trafostanice su u vlasnitvu preduzea "Zastava Energetika", koje je
zadueno za isporuku elektrine energije. Naplata potroene elektrine energije
obavlja se oitavanjem jednotarifnih brojila postavljenih u trafostanicama TS 6/04
(na niskom naponu). Angaovana snaga se ne oitava, a nema ni podataka o
potronji aktivne i reaktivne snage.

Strana

26/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Ukupna godinja potronja (za 2004. godinu) elektrine energije iznosi oko 18.2
MWh. Preduzee ne poseduje kapacitete za sopstvenu proizvodnju elektrine
energije.

Slika 4.1 Brojilo za oitavanje potronje elektrine energije

Preporuke i finansijska analiza

Prvi korak koji treba preduzeti da bi se redukovali trokovi elektrine energije je
promena naina oitavanja i obraunavanja potronje elektrine energije. Sadanja
prosena cena od 0,035 EUR/kWh je previsoka i u rangu je cene koju plaaju
individualni potroai. Prosena cena energenata u domaim preduzeima mainske
industrije u kojima se potronja registruje na visokom naponu, uz uzimanje u obzir
aktivne, reaktivne i angaovane (obraunske) snage (uz ugradnju maksigrafa) iznosi
oko 0,025 EUR/kWh. Prelaskom na ovakav nain oitavanja, koji zahteva minimalna
ulaganja ostvarile bi se znatne utede. Prava vrednost utede se ne moe utvrditi, jer
se ne poznaje maksimalna angaovana snaga postrojenja, ali se sa sigurnou
moe oekivati uteda od oko 15 %. Sa druge strane, treba u narednom periodu
oekivati i porast cena elektrine energije (usklaivanje cena za stanovnitvo i
industriju), to e dodatno opteretiti funkcionisanje preduzea.
Tek kada se promeni nain merenja i oitavanja potronje, ima smisla primeniti neku
od standardnih mera koja se primenjuje za ovaj tip industrije:
-

eventualna ugradnja kondenzatorskih baterija za korekciju faktora snage;

za elektromotore: ugradnja frekventnih regulatora na elektromotorima pumpi i,
posebno, ventilatora (iskustva govore da se moe ostvariti smanjenje od oko 40
% potronje elektrine energije za pokretanje ventilatora, uz vreme otplate
investicije od oko 1,1 god.);
u sluajevima gde se vrna optereenja mogu smanjiti, ugradnjom elektromotora
manje snage potronja elektrine energije se moe smanjiti za 1,2 %, dok je za
elektromotore manjih snaga taj procenat i vii (vie studija pokazuju da je
prosean rok povraaja ovakve investicije oko 1,5 god);
zamena dotrajalih elektromotora, novim visokouinskim elektromotorima, je esto
bolji izbor od nae uobiajene prakse ponovnog namotavanja motora (prema
Strana

27/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

podacima CDA (Copper Development Association) zamena starog, prema EPA

kriterijumima energetski neefikasnog, elektromotora snage 37 kW, e se isplatiti
kroz utedu energije za 15 meseci);
regulacija osvetljenja (obino se moe utedeti i do 20 do 50 %).

5. TOPLOTNA ENERGIJA (PARA I TOPLA VODA)

"Zastava automobili" a.d. nema sopstvene pogone (kotlovsko postrojenje) za
proizvodnju toplotne energije. U procesu dekompozicije biveg drutva Zastava,
formirano je preduzee "Zastava Energetika", koje, pored snabdevanja grada
Kragujevca toplotnom energijom, ima zadatak da obezbedi potrebne energente za
potrebe ostalih Zastavinih fabrika.
Postoji niz problema na relaciji izmeu proizvoaa toplotne energije i "Zastava
automobili" a.d: monopolsko ponaanje proizvoaa, fakturisanje tehnolokog
minimuma rada kotlovskih postrojenja, neusaglaene koliine i cene energije i fluida i
slino. U poslednje tri godine, primenom razliitih mera (ugradnja meraa,
prevezivanje pojedinih toplovoda, programirani rad postrojenja potroaa i sl.)
postignute se znaajne utede u potronji toplotne energije.
Za merenje potronje toplotne energije koriste se merai proizvoaa Danfoss koji
su ugraeni na svim vodovima kojima se "Zastava Automobili"a.d. snabdevaju
toplotnom energijom (na vodovima tehnoloke vrele vode 400, 300 i 200, na
vodovima grejne vrele vode 400 i dva voda 300, na vodu pregrejane pare 200,
na povratnom vodu kondezata, a osim ovih ugraen je mera i za merenje potronje
komprimovanog vazduha; ukupno devet meraa ). Ugraeni su: - mera protoka pare
Varflo (vrtloni mera Vortex Vor ) i ultrazvuni mera toplote Sonocal
Pregrejana para se od "Energetike" d.o.o. do "Povrinska zatite" transportuje vodom
prenika 200 mm, a potrebni parametri na pragu potroaa (kupca) definisani
Ugovorom su pritisak p = 15 bar i temperatura t = 232C. Toplovodni cevovodi
(parovodi i vrelovodi) u Fabrici, su izolovani mineralnom vunom pokrivenom Al
ploama. Instalirana snaga postrojenja koja za potrebe procesa koriste pregrejanu
paru iznosi 5,84 MW. Najvei broj nedostataka je evidentiran i eliminisan u toku
aktivnosti na projektu "Poveanje energetske efikasnosti postrojenja za lakiranje
koljki putnikog automobila".
Tehnoloka vrela voda se u preduzee "Povrinsku zatitu" transportuje kroz tri voda
prenika 200, 300 i 400 mm i temperatura je definisana Ugovorom i iznosi t = 135
C. Ukupna instalirana snaga svih postrojenja koja se snabdevaju tehnolokom
vrelom vodom je 42,23 MW.
Grejna vrela voda se do Zastava automobili" a.d. transportuje kroz jedan vod
prenika 400 mm i dva voda prenika 300 mm, i temperatura grejne vrele vode zavisi
od temperature spoljnjeg vazduha. Ukupna instalirana snaga svih grejnih tela za
grejanje hala i poslovnih prostorija u okviru fabrika "ZA" a.d. je 77 MW. U poslovnim
zgradama je radijatorski sistem grejanja, a grejanje proizvodnih hala je obezbeeno
klima komorama i kaloriferima. Zbog ogromnih trokova za grejnu vrelu vodu tokom
zimskih meseci, poslednjih godina hale nisu grejane.
Strana

28/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Preporuke i finansijska analiza

Najvei broj nedostataka je evidentiran i eliminisan u toku aktivnosti na projektu

"Poveanje energetske efikasnosti postrojenja za lakiranje koljki putnikog
automobila", tako da nema novih preporuka, sem izolovanja vodova tople vode
van Lakirnice.

6. VODA
Napajanje Zastava Automobili a.d. vodom je mogue vriti sa tri pravca:
ulaz Institut (prenik cevovoda 200), ulaz est topola (prenik cevovoda 250),
ulaz draljica (prenik cevovoda 400/350). Ova tri pravca, snabdevana su vodom
sa tri razliita vodovodna sistema Gronikog, Moravskog i Gruanskog, tako da je
veoma mala verovatnoa da fabrika ostane u nekom trenutku bez vode, to je sa
aspekta protivpoarne bezbednosti i kontinualnog procesa proizvodnje veoma
povoljno.
Trenutno se napajanje vri sa pravca ulaz draljica, koje u potpunosti
zadovoljava sve potrebe fabrike za vodom. Duina cevovoda za vodu u fabrici iznosi
preko 20 kilometara. Napajanje proizvodnih hala se vri iz prstenaste mree zbog
padova pritisaka vode. Svaki objekat se napaja sa vie mesta, pa je u sluaju
havarije jednog dela cevovoda mogue vriti popravku istog bez zaustavljanja vode
za taj objekat. Na svim mestima preuzimanja vode ugraeni su merai koji su u
funkciji i preko istih se vri obraun potronje vode prema JKP Vodovod i
kanalizacija. Krajem 2001. godine ZA a.d. je otpoela direktan ugovorni odnos sa
proizvoaem vode na teritoriji Grada Kragujevca JKP Vodovod i kanalizacija. Do
tog trenutka, plaanje vode je sprovoeno preko posrednika preduzea Zastava
energetika koje je u svoju cenu ugraivalo i cenu za odravanje spoljanjih
instalacija i cena je bila za oko 30% via od realne.Obimom ovog bilansiranja, nije
bilo predvieno detaljno sagledavnaje bilansa potronje vode. Postoje oigledna
mesta gde se voda nepotrebno rasipa. Na primer, kao na slici 6.1, gde se rasipaju
velike koliine vode (oko 20 m3 dnevno), koja se koristi za hlaenje kataforeze. Za
ovu namenu inae je predvieno postrojenje za recirkulaciju vode za hlaenje, koje
nije u upotrebi.
Oekuje se znaajno manja potronja na godinjem nivou zbog ugradnje
programabilnog regulatora pritiska (isti je ugraen u novembru 2005. god. tako da
nije imao veliki uticaj na smanjenje zbirne potronje u 2005. godini).
Starost cevovoda, vrsta materijala, vrsta zemljita, duina mree i visina
pritiska u cevovodu direktno utiu na visinu gubitaka vode (trokova) i amortizacionih
trokova instalacije i opreme. U toku obilaska preduzea i izrade bilansa, otkrivene
su lokacije gde se velike koliine vode gube usled starosti cevovoda.

Strana

29/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Slika 6.1 Gubici vode usled starosti cevovoda

PREPORUKE I FINANSIJSKA ANALIZA

Oitavanje potronje se vri na merau na ulazu u fabriku. Uvoenje meraa

(vodomera) za fabrike i pojedine linije (sputanje praenja potronje na nii nivo)
omoguilo bi lokalizaciju eventualnih gubitaka i neracionalnosti u potronji, to bi
stvorilo osnove za realizaciju konkretnih mera. Oekivane utede oko 4-5 %.
Problem za ugradnju predstavlja prestenasta mrea snabdevanja vodom
objekata u ZA

Osposobljavanje cirkulacionog sistema na postrojenju za probu vozila na

zaptivenost u pogonu Finalizacija,

Ugradnja ureaja za hlaenje vode na cirkulacionom sistemu za hlaenje KTL-a,

Izrada cirkulacionog sistema za hlaenje vode za temperiranje boja u fabrici

PZ,

Ugradnja el.ventila na klima komorama u GUZ I.

7. KOMPRIMOVANI VAZDUH
Snabdevanje proizvodnog procesa u "Zastava automobili" a.d. komprimovanim
vazduhom je iz "Energetika" d.o.o. pri emu se dopremanje komprimovanog
vazduha vri kroz glavni magistralni vod prenika 300mm, koji se grana prema
potroaima u sekundarne vodove razliitih prenika.
Merenje potronje komprimovanog vazduha vri se savremenim meraem
proizvoaa Danfoss, tipa Vortex, koji je instaliran u "Zastava automobil" a.d.
Strana

30/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

neposredno na ulazu u fabriku. U tabeli koja sledi prikazana je raspodela asovne

potronje na osnovne organizacione celine na osnovu angaovanja opreme i
instalisanih kapaciteta.
Tabela 7.1 Potronja komprimovanog vazduha po celinama

Organizaciona celina

Potronja (Nm3 /h)

PC "Mehanika obrada."

4.000

PC "Preseraj"

15.000

F-ka "Karoserija" i "TERKO"

8.446

F-ka "Povrinska zatita"

4.160

F-ka "Montaa"

4.982

Objekat "A"

890

UKUPNO

37.478

U "ZA" a.d. koristi se suen komprimovan vazduh ije su karakteristike na pragu

kupca definisane Ugovorom izmeu proizvoaa ("Energetika" doo) i potroaa i
iznose: temperatura od 20 C do 27 C i pritisak 6,3 bar, sadraj vlage 0,8gH2O7/m3.
Komprimovan vazduh iz "Energetike doo" se koristi samo za rad prve smene.
Potronja komprimovanog vazduha u drugoj i treoj smeni u "ZA"a.d. odnosi se na:
- potroae koji zbog prirode tehnolokog procesa rade u kontinuitetu;
- potroae koji rade u drugoj smeni zbog nedostatka kapaciteta opreme.
U cilju reavanja ovog problema u "ZA"a.d obezbeeno je snabdevanje popstrojenja
i opreme u drugoj i treoj smeni komprimovanim vazduhom proizvedenim u
sopstvenim kompresorskim jedinicama.
Obezbeeno je i puteno u pogon 14 klipnih i vijanih kompresora ukupnog
kapaciteta 55,2 m3/min. Radi se o kompresorima manjeg kapaciteta za snabdevanje
pojedinih potroaa, prikazani su u sledeoj tabeli .
Tabela 7.1 Lokacija kompresora u preduzeu
R.
br.

Lokacija

Karakteristike

Napomena

PC "Mehanika obrada"

0,45 m3/min

PC "Mehanika obrada"

0,73 m3/min

Fabrika "Povr. Zatita"

2,7 m3/min

Koristi se u Termikoj
obradi i u PC"MO"
Koristi se u Termikoj
obradi
Koristi se u centrali
boja

Fabrika "Montaa"

Fabrika "Terko"

p =11 kg/cm2 ; v =460 l

0,73 m3/min

Koristi se za mainu
SCHULER u
PC"Preseraj"

"Institut za automobile"

3 m3/h ; proizvodnja
Macchine Pneumofore
Torino

U prostorijama
kotlarnice- rastavljen

Tip

E4NL2015

FM 18

1986 god.; 0,33 l/min;

pmax=15 bar; 1200 o/min;
boca V=140 l

U zoni lakirerske
dorade Pogona
finalizacije

Strana

31/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

3 m3/h ; proizvodnja
Macchine Pneumofore
Torino

U prostorijama
kotlarnice- puten u
rad

"Institut za automobile"

PC "Cent. laboratorijum"

PC "Cent. laboratorijum"

10

PC "Mehanika obrada"

E1CM2120

12 m3/min; pmaxRad.=9
bar; m=2200 kg; 90 kW

Nalazi se u PC "MO"

11

PJ "Odravanje"

KDV3-360

4,2 l/s; Fagram dizel

U radionici za
odravanje objekata

12

PC "Preseraj"

E4NK2010

Energoinvest Doboj
0,73m3/min
P=15 bar 910o/min

Velika alatnica u PC
"Preseraj"

13

PC "Preseraj"

14

Fabrika "Povr. Zatita"

FM 18

U sastavu opreme (
aparata za hemijsku
analizu materijala )
U sastavu opreme
(ure. za odre.
korozije u antifrizu)

Na remontu
(napajae F-ku
"Terko")

Termoelektro 0,225
m3/min, P=14,3 bar

Nalazi se na liniji
praha u obj. "A"

Inspekcijom razvodne mree komprimovanog vazduha utvreno je da postoji veliki

broj lokacija sa oiglednim i znatnim curenjem vazduha.
PREPORUKE I FINANSIJSKA ANALIZA

kontinuirano
periodino
izvoenje
detaljnih
pregleda
instalacija
komprimovanog vazduha: magistralnih, primarnih i sekundarnih vodova,
opreme i postrojenja, kako bi se izvrila sanacija eventualnih oteenja,
obezbedilo bolje zaptivanje i smanjila potronja koja nije u funkciji
proizvodnje;
realizacija rekonstrukcija instalacija u cilju nezavisnog snabdevanja
proizvodnih linija ili grupa potroaa kako bi se omoguilo iskljuivanje onih
koji nisu angaovani u procesu proizvodnje s obzirom na smanjeni obim
rada;
strogo upravljanje u snabdevanju u smislu da se snabdevanje fokusira samo
na postrojenja koja su trenutno u funkciji;
autonomno snabdevanje komprimovanim vazduhom potroaa koji rade van
radnog vremena (proizvodnja u sopstvenim kompresorskim jedinicama),
izgradnja sopstvenog postrojenja za proizvodnju komprimovanog vazduha.

8. PRIRODNI GAS I PROPAN

Snabdevanje proizvodnog procesa u "Zastava automobili" a.d. prirodnim gasom vri
"Energetika" d.o.o. Oitavanje potronje se vri na tri lokacije: Povrinska zatita
(lakirnica i objekat A) i PC MO (termika obrada).
Racionalno je sklopiti ugovor o isporuci prirodnog gasa direktno sa JP Srbijagas
ime bi se obezbedio adekvatan kvalitet snabdevanja ovim energentom i spreio
nastanak eventualnih nesporazuma u posredovanju treih lici.
Strana

32/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Energetski bilans je pokazao da se radi o energentu (gorivu) ija je upotreba

ekonomski najopravdanija i na ijoj upotrebi treba insistirati u narednom periodu gde
god je to mogue.
Potronja propana se odnosi samo na PC MO i oitavanje potronje se vri putem
odgovarjueg meraa
PREPORUKE

Na smanjenje potronje ovog energenta najvie se moe uticati boljom

organizacijom u procesu proizvodnje (fabrika PZ i termika obrada u
okviru PC MO). Neophodno je u skladu sa tekuom proizvodnjom
maksimalno iskoristiti kapacitete, tj. pratiti potronju u funkciji od proizvodnje
(npr. ne ukljuivati pe osnovne boje samo za 50 vozila).

9. GAZDOVANJE ENERGIJOM
Za gazdovanje energijom u preduzeu odgovorna je PJ "Odravanje" Pogon
ostalog odravanja. U preduzeu ne postoji odbor za energetiku, a inicirani su i
sprovode se programi gazdovanja energijom i unapreenja energetske efikasnosti.
Potronja energije se svakodnevno evidentira (oitavaju se odgovarajui merai).
Sagledavanje potronje energije se ne vri na nivou fabrike "Povrinska zatita", ve
se analiza obavlja samo na nivou cele fabrike. Ova analiza ukljuuje studiju odnosa
izmeu upotrebljene energije i nivoa proizvodnje. Potronja razliitih tipova energije,
ne konvertuje se u zajedniku jedinicu energije.
Prema ovlaenim licima preduzea, sledei problemi predstavljaju ogranienja za
poboljanje energetske efikasnosti:

uvoenje meraa (elektrine energije, vode, komprimovanog vazduha) za

pojedine fabrike (sputanje praenja potronje na nii nivo) omoguilo bi
lokalizaciju eventualnih gubitaka i neracionalnosti u potronji, to bi stvorilo
osnove za realizaciju konkretnih mera,

uvoenje centralnog sistema za povezivanje meraa u raunarsku jedinicu sa

pisaem omoguilo bi kontinualno praenje parametara tehnoloke vrele vode,
grejne vrele vode i tehnoloke pare,

uvoenje elektromotornih
upravljanjem,

ugradnja programabilnih regulatora pritiska (na ulazu est topola i Institut) i

ispitivanje curenja podzemnih instalacija da bi se smanjila potronja vode,

generalno, nedostatak finansijskih sredstava i nedovoljna znanja u oblasti novih

tehnologija koje se primenjuju u svetu.

ventila

promenljivog

protoka

sa

daljinskim

PREPORUKE I FINANSIJSKA ANALIZA

Strana

33/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Uvoenje kompjuterizovanog sistema za gazdovanje energijom zajedno sa

ugradnjom dodatne merne opreme za evidentiranje korienja energije u
razliitim pogonima. Posebno bi bilo znaajno ugraditi dodatne merae potronje
pare, tople vode, obine vode i elektrine energije, za odreivanje obima
energetske potronje u razliitim radnim reimima, i to je naroito znaajno, u
neradnim reimima, kada potronja energije treba da bude smanjena na
minimum. Rezultate merenja bi trebalo centralizovano pratiti, analizirati i
usmeravati potronju. Tipine utede ovakvih sistema iznose 5 10 % godinjih
trokova energenata. Za detaljnu specifikaciju takvog sistema neophodan je
znaajniji obim podataka i kompleksniji podaci o instalacijama.

Definisanje i sprovoenje politike i sistema gazdovanja energijom, i

formalizovanje menadera za energiju i prateeg tima, koji e se baviti samo
problemima energetske potronje i energetske efikasnost (razdvojiti ga od
"ostalog" odravanja). Njihova funkcija bi trebalo da bude sledea:
o nadgledanje i izvetavanje o potronji energije,
o istraivanje i identifikacija najbolje prakse u gazdovanju energijom,
o sprovoenje programa i politike radi utede energije,
o obezbeenje podrke od strane rukovodstva i zaposlenih,
o uticaj na novu radnu politiku, specifikacija tendera i uputstva za
izgradnju.
Svetska iskustva pokazuju, da se aktivnou ovakvog tima, u proseku energetski
gubici smanjuju 5 6% godinje.

Smatramo da se inegrisanom primenom ove dve preporuke energetski trokovi mogu

smanjiti za oko 10 % na godinjem nivou.

Strana

34/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Prilozi

Raspored trafostanica

Strana

35/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzee "Zastava automobili" A.D.

Prosena
cena za
2004/2005
u Din
u

elektr.
energija
po kWh
2,78
0,036

toplotna
energija
po MWh
3.966,46
51,03

prirodni
gas
po Sm3

78,30
78,30
78,30
78,30
78,30
78,30
89,17
89,17
89,17
89,17
89,17
89,17
105,02
105,02
105,02
105,02
105,02
105,02
105,02
105,02
105,02
105,02
105,02
105,02

35,67
35,67
35,67
35,67
44,90
44,90
44,90
44,90
44,90
44,90
44,90
44,90
44,90
44,90
44,90
44,90
44,90
44,90
44,90
44,90
44,90
44,90
44,90
44,90

kompr.
vazduh
po Nm3

11,49
0,15

Propan

/din

51.713,85
51.713,85
51.713,85
51.713,85
51.713,85
51.713,85
51.717,30
51.717,30
51.717,30
51.717,30
51.717,30
51.717,30
69.433,26
69.433,26
69.433,26
69.433,26
69.433,26
69.433,26
69.433,26
69.433,26
69.433,26
69.433,26
69.433,26
69.433,26

dejon.
voda
po m3

0,92
0,012

kurs

Din/t

sirova
voda
Din/m3

0,72
0,72
0,72
0,72
0,72
0,72
0,80
0,80
0,80
0,80
0,80
0,80
1,08
1,08
1,08
1,08
1,08
1,08
1,08
1,08
1,08
1,08
1,08
1,08

dejonizova
na voda

10,85
10,85
10,85
10,85
10,85
10,85
10,85
10,85
10,85
10,85
10,85
10,85
12,12
12,12
12,12
12,12
12,12
12,12
12,12
12,12
12,12
12,12
12,12
12,12

Din/m3

kompr.
vazduh
Din/Nm3

3.800,20
3.800,20
3.800,20
3.990,21
3.990,21
3.990,21
3.990,21
3.990,21
3.990,21
3.990,21
3.990,21
3.990,21
3.990,21
3.990,21
3.990,21
3.990,21
3.990,21
3.990,21
3.990,21
3.990,21
3.990,21
3.990,21
3.990,21
3.990,21

prirodni
gas

toplotna
energija

2,35
2,35
2,35
2,35
2,35
2,35
2,81
2,81
2,81
2,81
2,81
2,81
2,97
2,97
2,97
2,97
2,97
2,97
2,97
2,97
2,97
2,97
2,97
2,97

Din/Sm3

Januar
Februar
Mart
April
Maj
Jun
Jul
Avgust
Septembar
Oktobar
Novembar
Decembar
Januar
Februar
Mart
April
Maj
Jun
Jul
Avgust
Septembar
Oktobar
Novembar
Decembar

Din/MWh

2004. /2005.
god.

Din/kWh

Mesec

elektrina
energija

(TROKOVI GORIVA FAKTORI ZA PRERAUNAVANJE)

94,38
1,20

68,88
69,52
69,80
70,30
71,14
72,18
72,98
73,75
75,00
76,25
77,35
78,89
80,29
80,52
81,05
81,50
82,04
82,78
83,63
84,43
84,70
85,53
86,37
85,50

sirova
voda
po m3

propan
po t

43,36 60.574,42
0,56
772,39

Faktori za preraunavanje u ekvivalentni MWh:

Prirodni gas:

1 Sm3 =

Propan:

1t

=
3

Komprimovani vazduh: 1 Nm =

9,26 kWh =
13.900 kWh =
0,19 kWh =

9,2610-3 MWh
13,9

MWh
-3

0,1910 MWh

Strana

36/36