www.odbrana.mod.gov.

yu
Godina I I I

Broj 52

15. novembar 2007.

cena 100 dinara

1,20 evra

Tema
Od{tetni zahtevi
za ratne traume

KROZ
SITO
REVIZIJE
Intervju
Pukovnik prof. dr Mladen Panti}
direktor VTI

VOJNA
TEHNOLOGIJA
KAO IZVOZNI ADUT

11
ARSENAL

Specijalni
prilog

Specijalno izdawe
MAGAZI NA

om
t
s
u
p
o
p
a
s
Cena 50,00
3

400 din.

240 STRANA
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,
haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnim
letelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba
i istorija naoru`awa i vojne opreme.
U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, Arsenal
govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana
i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.
NARUXBENICA
NOVINSKI CENTAR ODBRANA
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363
@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa Arsenal

po ceni od 350,00 dinara po primerku.
Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{i
se unapred na `iro-ra~un NC Odbrana. Uz naruxbenicu treba poslati
dokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.
Kupac:______________________________________________________________________
Ulica i broj: ____________________________________________________________
Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________
Potpis naru~ioca:

M.P.

___________________________

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

18

Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,

~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Snimio Darimir BANDA

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}

REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),
mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, kapetan prve klase (odbrana),
Sawa Savi} (internet)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},
Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},
dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},
Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi},
Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-104; 3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078
Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576
Prelom 3240-019; 23-583
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-m
mail
odbrana@beotel.yu
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC Odbrana
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

SADR@AJ

Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)

INTERVJU

Pukovnik prof. dr Mladen Panti}, direktor Vojnotehni~kog

instituta

VOJNA TEHNOLOGIJA
KAO IZVOZNI ADUT
Per aspera

NUKLEARNI PARASTOS

8
11

TEMA

Od{tetni zahtevi za ratne traume

KROZ SITO REVIZIJE

12

ODBRANA

Ve`ba vojski Srbije i Ma|arske

ZAJEDNO PROTIV POPLAVA

16

Srpski vojni sanitet na ve`bi u Moldaviji

ZBRIWAVAWE
U KRIZNIM SITUACIJAMA
Vojni okrug Ni{

SERVIS GRA\ANA

18
20

Obuka vojnika na civilnom slu`ewu vojnog roka

EFIKASNIJI ODGOVOR
RIZICIMA
PRILOG

ARSENAL 11

23
27

"Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

15. novembar 2007.

RE^ UREDNIKA

26

SRPSKI
SINDROM
64

DRU[TVO

Nove metode le~ewa na VMA

PRA]EWE SVETSKIH TRENDOVA

Paralele

BURA NA [AR-PLANINI

51
53

TEHNIKA

Informati~ke tehnologije na Sinergiji 07

NA PRAGU ZAJEDNI^KOG
IMENITEQA

54

FEQTON

Srpske zastave (2)

USTANI^KI BARJACI

58

KULTURA

Film o nau~niku Milutinu Milankovi}u

TAJNE NEBESKE MEHANIKE

62

SPORT

Sport i fizi~ka obuka u Vojsci Srbije

NAPREDAK
KAO OBAVEZAN PRAVAC

64

KONKURSI

66

Turizam

ZIMSKI CENOVNIK
ZA SEZONU 2007/2008.

72

oznat je vic u kom Srbin koji je dobio pare na lotou, na pitawe {ta }e sa wima uraditi, ka`e seqacima sa kojima pije
pivo ispred prodavnice: Sve }u da vas tu`im. Naravno, on
sa svojim parama mo`e da radi {ta ho}e, pa i da ih ulo`i u
tu`be protiv bilo koga. Ako se tu ne oplode, nije ni bitno.
U`itak u vi{egodi{wim parnicama naro~ito sa kom{ijama, ro|acima i kumovima nema cenu.
Me|utim, tu`ba protiv dr`ave, a naro~ito protiv Vojske ima
mnogo vi{e {ansi za povoqan ishod. U to su se uverili najpre sudije op{tinskog suda u Kur{umliji, zatim sudski ~inovnici, advokati i wihovi najbli`i koji su na ime neispla}enih ratnih dnevnica i kamata, sudskim presudama do{li do velikih suma novca.
Presude su donete bez uvida u stvarno stawe i u odsustvu predstavnika tu`ene strane na su|ewima, a takozvane ratne dnevnice
za vreme provedeno na Kosovu i Metohiji 1999. godine po istom
receptu naplatilo je vi{e stotina rezervista.
Kad mogu oni {to ne bismo i mi, pomislili su mnogi drugi veterani i presavili tabak kako bi otklonili davna{wu nepravdu.
Pored toga, posledwih meseci u~estali su i zahtevi za nadoknadu
nematerijalne {tete zbog posttraumatskog stresnog poreme}aja
u~esnika ratnih dejstava, koje su pojedini rezervisti, posle punih
osam godina, uputili na adresu Ministarstva odbrane. Pravovremenim anga`ovawem nadle`nih organa novi model za nezakonito
boga}ewe ubrzo je razobli~en.
[ta se krije iza tih pojava? Za{to se tek sada otvaraju ta
pitawa? Moraju li na{i ratni veterani sudskim putem da ostvaruju svoja prava? Odgovor je, naravno, negativan. Sva dugovawa
vojske prema rezervistima su davno izmirena. I qudi koji su iz
kriznih vremena devedesetih godina iza{li sa odre|enim psihi~kim posledicama, uglavnom su ve} ranije ostvarili neku vrstu od{tete zbog naru{enog zdravstvenog stawa. U ~emu je onda problem?
Radi se o~igledno o svojevrsnom srpskom sindromu koji se
manifestuje u odlo`enom dejstvu simptoma i anomalija dru{tva u
tranziciji. Klini~ka slika ovog poreme}aja ogleda se pre svega u
beskrupuloznom iskori{}avawu slu`benog polo`aja i zloupotrebi procesnih prava i procedura za ostvarivawe finansijske koristi.
Re~ je i o ve{toj manipulaciji nezadovoqstvom qudi i ve}
mnogo puta oprobanom receptu da se masovnim pritiscima, protestima, kriznim {tabovima, {trajkovima gla|u, blokadama saobra}ajnica i drugim metodama do|e do ostvarivawa nekog ciqa i
olakog zahvatawa iz dr`avne kase.
Vajdica, kako se u nekim krajevima na{e zemqe zove korist
ili dobit ste~ena bez ikakvog truda, osladila se mnogima. Ali, kako to narod ka`e, sve {to je slatko kratko traje. Epilog pri~e o
lakom boga}ewu bi}e, naravno, na sudu. Treba vratiti nezakonito ste~eno, a glavni akteri ovih nemilih doga|aja svakako moraju
biti pozvani na odgovornost.
Na`alost, qagu koja je ba~ena na rezervni sastav Vojske te{ko je sprati.

DOGA\AJI

ZA ODBRANU 2,4 ODSTO BUXETA SRBIJE

Vlada Republike Srbije usvojila je 12. novembra Predlog
zakona o buxetu za 2008. godinu, kojim je predvi|eno da prihodi
dr`avne kase budu 639,6 milijardi dinara, rashodi 654,4 milijarde dinara, dok }e deficit iznositi 14,8 milijardi dinara.
Iz buxeta za narednu godinu za odbranu je odvojeno 2,4 odsto bruto nacionalnog dohotka, a Vlada je odobrila i milijardu
dinara za subvencionisawe stambenih kredita za prioritete u
sistemu odbrane.
Ministar odbrane Dragan [utanovac o~ekuje da se odvajawem penzionera iz vojnog buxeta mo`e napraviti dobar odnos u
raspodeli sredstava i to 50 odsto za plate, 30 odsto za odr`avawe i 20 odsto za investicije. Bio bi to rekordno dobar buxet za
budu}e vreme, a prema ministrovim re~ima polovinom idu}e godine mo`e se o~ekivati vidqiv pomak u sistemu odbrane. Ministar isti~e da je novi menaxment u Ministarstvu odbrane u~inio
da sistem odbrane vi{e nikome ni{ta ne duguje i to je jedan od velikih rezultata.
U planu za narednu godinu su, pored ostalog, tri projekta koja }e se finansirati iz Nacionalnog investicionog plana. Prvi
je kupovina {est helikoptera koji }e slu`iti za transport i za ga{ewe po`ara, drugi veliki projekat je pravqewe civilno-vojnog
aerodroma u Batajnici i tre}i strate{ki projekat je baza Cepotina na jugu Srbije. Za wih se iz NIP-a o~ekuje oko pet milijardi
R. M.
dinara.

VLADA SRBIJE UTVRDILA PREDLOGE

ZAKONA O ODBRANI I VOJSCI
Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva odbrane,
utvrdila je, na sednici odr`anoj 8. novembra, Predlog zakona o
odbrani i Predlog zakona o Vojsci Srbije i uputila ih Narodnoj
skup{tini na razmatrawe i usvajawe.

POSETA DELEGACIJE MINISTARSTVA

ODBRANE VELIKE BRITANIJE
Pomo}nik ministra za politiku odbrane mr Du{an Spasojevi} primio je 6. novembra delegaciju Ministarstva odbrane Velike Britanije koju je predvodila direktor za me|unarodnu bezbednosnu politiku Ministarstva odbrane Glorija Krejg.
Jedna od tema razgovora bio je i Sporazum o bezbednosti
informacija i o Memorandumu o razumevawu izme|u Vlade Republike Srbije i Vlade Ujediwenog Kraqevstva Velike Britanije i
Severne Irske koji se odnosi na saradwu u oblasti odbrane.
Direktora za me|unarodnu bezbednosnu politiku Ministarstva odbrane Velike Britanije Gloriju Krejg primio je narednog
dana i pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr Bojan
Dimitrijevi}. Tokom sastanka, gospo|i Krejg predstavqen je proS. S.
gram za prekvalifikaciju vi{ka vojnog kadra Prisma.

S A S TA N A K
M I N I S TA R A O D B R A N E
S R B I J E I I TA L I J E

PODR[KA
EVROATLANTSKOJ
SARADWI
inistar odbrane Dragan [utanovac
razgovarao je 7. novembra sa ministrom odbrane Italije Arturom Parizijem, koji je boravio u jednodnevnoj poseti Beogradu.
Ministar [utanovac je istakao da je
Italija jedan od najva`nijih partnera Srbije i naglasio da izuzetno ceni sna`nu podr{ku punopravnom ~lanstvu
Srbije u Partnerstvu za mir i Evropskoj uniji. Tako|e, Italija kao kontakt zemqa Srbije za saradwu sa Natoom kontinuirano daje veliki doprinos unapre|ewu evroatlantske saradwe.
Ministar odbrane Italije posebno je istakao da }e snage Kfora, u
okviru kojih Italija ima 2.300 vojnika, u~initi sve kako bi spre~ile bi-

P O S E T A

N A ^ E L N I K A

POTVRDA TRADICION
Na~elnik General{taba nacionalne
odbrane Gr~ke general Dimitrios Grapsas,
u okviru dvodnevne zvani~ne posete Srbiji, sastao se sa na~elnikom General{taba
Vojske Srbije general-potpukovnikom
Zdravkom Pono{em.
Generali Pono{ i Grapsas razgovarali su o bilateralnoj saradwi dve vojske. U izjavi za medije nakon razgovora, general Pono{ je rekao da vojna saradwa
Srbije i Gr~ke ima dugu i uspe{nu tradiciju. On je posebno izdvojio {kolovawe
pripadnika Vojske Srbije u Gr~koj i kurseve u oblasti mirovnih operacija i obuku
pripadnika specijalnih jedinica u gr~kim
oru`anim snagama.
Tokom 2007. godine, bilateralna
saradwa sa Gr~kom bila je veoma intenzivna. Planirano je oko trideset zajedni~kih aktivnosti i skoro 80 posto smo ve} realizovali, a o~ekujem da }e se
do kraja godine ostvariti sve {to je u planu rekao je general Pono{ i
istakao da }e tokom posete generala Grapsasa biti dogovoreni i detaqi
saradwe u 2008. godini.
Na~elnik General{taba nacionalne odbrane Gr~ke general Dimitrios Grapsas izjavio je da je veoma zadovoqan {to boravi u oru`anim
15. novembar 2007.

SASTANAK GENERALA PONO[A

I DE MARNAKA

Snimio D. BANDA

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik

Zdravko Pono{ i komandant Kfora general-potpukovnik Ksavier
de Marnak sastali su se 12. novembra u Vrawu. Bio je to redovni
sastanak na najvi{em nivou Vojske Srbije i Kfora.
Generali Pono{ i de Marnak saglasili su se da je bezbednosna situacija du` Administrativne linije pod kontrolom i izrazili uverewe da }e dosada{wa saradwa, zasnovana na me|usobnom poverewu, biti nastavqena i ubudu}e.
Dvojica su generala naglasila zna~aj redovne saradwe Vojske
Srbije i Kfora na svim nivoima, posebno u razmeni informacija
i izvo|ewa jednovremenih patrola du` Administrativne linije,
radi spre~avawa incidenata i kontrole ilegalnih prelazaka.

lo kakvo nasiqe na Kosovu i Metohiji i za{titile nealbansko, a posebno srpsko stanovni{tvo u Pokrajini.
Ministri [utanovac i Parizi iskazali su zajedni~ko opredeqewe
ka nastavku saradwe ministarstava odbrane i vojski Srbije i Italije.
Tom prilikom, oni su razgovarali i o formirawu poverila~kog fonda za
otklawawe posledica kasetne municije.

E N E R A L [ T A B A

N A C I O N A L N E

ALNOG PRIJATEQSTVA

O D B R A N E

G R ^ K E

tru za mirovne operacije u Kiliksu. Tako|e, u maju ove godine realizovana je zajedni~ka obuka specijalnih jedinica. Tokom dosada{we saradwe Gr~ka je, izme|u ostalog, opremila i kabinet za u~ewe gr~kog jezika na Vojnoj akademiji u Beogradu.
Posle sastanka u General{tabu, general Grapsas posetio je
Centar za mirovne operacije, kabinet za u~ewe gr~kog jezika na
Vojnoj akademiji i Specijalnu brigadu u Pan~evu.
Drugog dana posete, na~elnik General{taba nacionalne odbrane Gr~ke general Dimitrios Grapsas boravio je u garnizonu Pirot gde je polo`io venac na srpsko-gr~kom vojni~kom grobqu. Vence
su polo`ili i ambasador Gr~ke u na{oj zemqi Hristos Panagopulos, komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, predstavnici lokalne samouprave i bora~kih udru`ewa.
A. PETROVI]
Snimio Z. PERGE

MINISTAR [UTANOVAC PRIMIO

NA^ELNIKA GENERAL[TABA
NACIONALNE ODBRANE GR^KE

snagama zemqe sa kojom wegova dr`ava gaji tradicionalno prijateqstvo.

On je potvrdio izuzetan nivo saradwe dveju vojski i naglasio da je ciq
wegove posete razmena mi{qewa i razmatrawe pitawa od zajedni~kog
interesa za oru`ane snage Gr~ke i Srbije.
Trenutno se na {kolovawu u gr~koj vojnoj akademiji nalazi {est mladi}a iz Srbije, a do sada je 40 srpskih oficira zavr{ilo kurseve u Cen-

Ministar odbrane Dragan [utanovac razgovarao je 1. novembra sa na~elnikom General{taba nacionalne odbrane Gr~ke
generalom Dimitriosom Grapsasom.
Na sastanku je konstatovano da je saradwa u oblasti odbrane na izuzetno visokom nivou, {to je jedan od pokazateqa tradicionalnog prijateqstva dve zemqe i dva naroda.
Ministar [utanovac je istakao da je saradwa u oblasti obuke specijalnih jedinica i {kolovawa pripadnika Vojske Srbije na
najvi{im gr~kim vojnim {kolama dobar put za uspostavqawe jo{
~vr{}ih veza izme|u ministarstava odbrane i oru`anih snaga Srbije i Gr~ke.

P U KO V N I K P RO F. D R M L A D E N PA N T I ] ,
D I R E K TO R V OJ NOT E H N I ^ KO G I N S T I T U TA

VOJNA TEHNOLOGIJA
KAO IZVOZNI
ADUT

Mo`da nismo toliko

prisutni u javnosti,
ali priroda na{eg
posla je takva
da predo~imo ono
{to smo radili
tek kad sredstvo koje
razvijamo pro|e sva
potrebna ispitivawa
i bude usvojeno
u naoru`awe Vojske
isti~e direktor
Vojnotehni~kog
instituta

okom 59 godina, koliko postoji, Vojnotehni~ki institut je bio ustanova

u kojoj se istra`uju i razvijaju sredstva NVO. To je wegova osnovna delatnost. Osim toga, stru~waci se bave modernizacijama, usavr{avawem i konverzijom postoje}ih borbenih sredstva, poma`u odbrambenoj
industriji u stru~nom pogledu, a slobodne kapacitete koriste za
potrebe tr`i{ta u zemqi ili inostranstvu.
U kakvim uslovima danas rade, pitamo direktora VTI pukovnika prof.
dr Mladena Panti}a, koji je nepunu godinu na ~elu te ustanove.
U ovoj godini smo uglavnom radili na projektima za potrebe Vojske
Srbije, a znatno mawe za tre}a lica. Kada je re~ o uslovima rada, mogu da
ka`em da su oni u direktnoj vezi sa finansijskim sredstvima, kadrom, opremom, itd. Svi ve} znamo kako se tokom ove godine finansirala Vojska. U prvoj polovini godine svoj rad smo zasnivali na zadacima koji nisu zahtevali
znata finansijska sredstva, a od kada smo dobili odobrewe da anga`ujemo
sredstva, intenzivno radimo na wihovoj realizaciji. Stigla su u posledwi
~as i nastojimo da ih blagovremeno upotrebimo.

* Da li su, prema Va{em mi{qewu, sredstva neophodna za istra`ivawe i razvoj previsoka za Vojsku i dr`avu?
15. novembar 2007.

 Finansijska sredstva namewena

istra`ivawu veoma su skromna, tako da
nisu previsoka za Vojsku i dr`avu, dok su
ona namewena razvojnim projektima
znatno ve}a. Ona obezbe|uju realizaciju slo`enih razvojnih zadataka i usavr{avawe postoje}ih borbenih sistema.
Smatram da bi trebalo da razvijamo sve
{to smo u mogu}nosti, a da, za ona sredstva NVO koja zbog odre|enih razloga ne
mo`emo da razvijemo, nadle`ni donesu
odgovaraju}e odluke o wihovoj nabavci.

AKTUELNI PROJEKTI
Tokom ove godine VTI je radio na vi{e
zna~ajnih projekata. Pomenimo one najva`nije: avion za po~etnu obuku lasta-95, protivoklopni raketni sistem bumbar, laserski vo|ena bomba LVB-250F, familija municije 40
mm za potcevni baca~ granata, usavr{avawe
protivoklopnog raketnog sistema maqutka,
lanser 128 mm plamen-D, usavr{avawe elektronskog okida~ za lanser 128 mm ogaw, razvoj lansera za imitator vazdu{nih ciqeva
128 mm, terenski automobil FAP 1118, ~etiri tone, 4h4, sistem tehni~ke za{tite objekata posebne namene i dr.

na po~etku naveo. Tako|e, na osnovu kontakta sa stranim stru~wacima, ostvarenih kod nas i inostranstvu, saznali smo
da smo veoma ceweni kao institucija koja
se bavi vojnom tehnikom. Na primer, imamo zahteve za zajedni~ke projekte ili izvo|ewe eksperimenata za potrebe magistarskih teza i doktorskih disertacija u
na{im laboratorijama, a i zahteve za
{kolovawe stru~waka raznih profila.

* Poznato je da aero-tunel i pojedine laboratorije Instituta donose pare Ministarstvu odbrane

* Na nedavno odr`anom nau~nostru~nom skupu OTEH ~ulo se da je
i Vojsci. Da li deo od zara|enih
VTI najboqe funkcionisao sedamsredstava mo`e da tro{i i VTI?
desetih godina, kada je dr`ava po
Kao {to sam rekao, VTI svoje sloistra`iva~u odvajala 20.000 dobodne kapacitete mo`e da koristi za rad
lara. Ta brojka je devedesetih spaPODMLA\IVAWE KADRA
na projektima za potrebe tr`i{ta. Norla na 10.000 dolara. A kolika je
malno, realizacijom tih projekata ostva Vojnotehni~ki institut u narednom pedanas?
ruje se prihod. Ta finansijska sredstva
riodu o~ekuje podmla|ivawe kadra i upra Mi znamo da se u razvijenom svepripadaju MO, a jedan wihov deo se usmevqawe znawem i intelektualnom svojinom,
tu za istra`ivawa izdvajaju zna~ajna
rava u VTI. Od tih sredstava je ranijih
{to je i smernica strategije odr`ivog razvofinansijska sredstva. Na primer, u SAD
godina finansirana teku}a potro{wa.
ja. Podmla|ivawe kadra je nu`nost, jer ako ne
taj procenat iznosi 13 posto vojnog buDanas se prihodi usmeravaju na nove isbudemo zapo{qavali mlad visokoobrazovan
xeta, u [vedskoj 10, Japanu 9, u Italiji
tra`iva~ke zadatke, a deo na dodatno pokadar u zemqi, pa i u VTI, uze}e ga drugi, naj8. Kod nas se za zadatke istra`ivawa
krivawe tro{kova rada. Tako|e se na re~e{}e oni iz inostranstva. Savremene te`we
izdvaja samo oko 10 odsto ukupnih fializaciju zadataka istra`ivawa usmerabogatih zemaqa idu upravo u tom pravcu, jer
nansijskih sredstava predvi|enih za
va i deo prihoda koje ostvaruje Uprava za
tako dobijaju visoko{kolovan kadar, a da u
razvoj, a to je godi{we oko 3.000 evra
odbrambene tehnologije.
wega prakti~no nisu ulagali. U zemqama iz
po istra`iva~u.
kojih taj kadar odlazi stvara se jaz izme|u vr* Koliko Vam u radu poma`e nadhunskog znawa i neposredne primene i smale`na Uprava za odbrambene teh* Vi ste nau~ni poslenik pa recite,
wuje se mogu}nost razvoja vrhunskog znawa
u takvim uslovima, koja to spona venologije?
ka`e pukovnik dr Danko Jovanovi}, zastupnik
zuje na{ vojni visokoumni kadar za

VTI se nalazi u sistemu odbrana~elnika Uprave za odbrambene tehnologije.

Institut. Da li se, prema Va{em
ne, u Sektoru za Materijalne resurse,
mi{qewu, u nedostatku para mo`e
a wegova nadre|ena institucija je upraraditi samo iz entuzijazma?
vo Uprava za odbrambene tehnologije. Kao {to je poznato, ona je
Entuzijazam je neophodan i svaki nau~nik ga po prirodi stva- i na ~elu odbrambene industrije Srbije i povezuje sve wene eleri poseduje, ali, normalno, da on nije dovoqan za obavqawe slo- mente. A VTI kao deo tog sistema veoma uspe{no sara|uje sa
`enih istra`ivawa i razvoj kompleksnih sistema. Ono {to nau~- preduze}ima odbrambene industrije i tehni~kim remontnim zanike vezuje za Institut svakako su projekti na kojima rade i mogu}- vodima na razvojnim projektima. Ta saradwa je u velikoj meri renosti VTI u pogledu laboratorijske opreme. Da podsetim imamo zultat veoma uspe{nog anga`ovawa Uprave za odbrambene tehnooko 30 specijalizovanih laboratorija, od kojih su neke od me|una- logije. Tako|e, mogu da ka`em da nam pru`aju i neposrednu podrrodnog i nacionalnog zna~aja.
{ku u raznim stvarima, po~ev{i od pravne regulative pa sve do
usmeravawa aktivnosti u realizaciju slo`enih projekata za poZa{to
se
toliko
dugo
~eka
na
akreditaciju
VTI
kao
nau~ne
*
ustanove kod Ministarstva za nauku? Trebalo je da se to pi- trebe Vojske Srbije i za tr`i{ta. Sem toga, na{ institut uspetawe re{i, bez problema, po~etkom godine, jer VTI ispuwa- {no sara|uje i sa ostalim institucijama Ministarstva odbrane
va i vi{e od potrebnih uslova ima 25 doktora nauka, 63 i General{taba Vojske Srbije.
magistra, 316 istra`iva~a?
* Da bi se vojnoindustrijski kompleks, kome pripadaju i razvoj i proizvodwa, izvukao iz krize, treba doneti strategij VTI se nalazi u sistemu odbrane i radi na veoma slo`enim
ski plan razvoja tog sektora. Da li bi se do tada moglo olakzadacima iz oblasti vojne tehnike i odbrambenih tehnologija. Rea{ati poslovawe ako biste svi vi u tom lancu bili malo vilizovana sredstva NVO rezultat su obimnih i kompleksnih istra{e povezani i jedinstveno nastupali?
`ivawa, a svakako i razvoja. I kao takva, verifikuju se i uvode u
naoru`awe i opremu Vojske. I to se dobro zna. Pored ostalog, na ^iwenica je da je status subjekata vojnoindustrijskog kompomiwem da je VTI upisan u Registar nau~noistra`iva~kih ustano- pleksa jo{ u fazi re{avawa i o~ekujemo da se u narednom periodu
va JNA jo{ 1977. godine i od tada stalno ispuwava sve zakonom u potpunosti defini{e. A povezanost u~esnika u odbrambenoj indupredvi|ene uslove. Ne vidim razloga da se, pored tolikog broja striji je neophodna, jer direktno uti~e na funkcionisawe tog komreferenci i ~iwenice da na{e ostvarene istra`iva~ke rezultate pleksnog sistema. Mislim da bi trebalo da ovaj sistem poboq{amo
uva`avaju eminentne svetske firme i instituti, postavqa pitawe dono{ewem strategijskog plana razvoja i preduzimawem niza drujesmo li mi nau~na ustanova ili ne. Dakle, pitawe akreditacije je gih aktivnosti radi jo{ boqeg funkcionisawa. Smatram da je veopo mom mi{qewu, formalne prirode.
ma bitno da se ovaj sistem {to detaqnije sagleda i unapredi, imaju* Imate li ponekad utisak da VTI mnogo vi{e cene u svetu ne- }i u vidu sasvim novo vreme koje dolazi i name}e neminovne zahtego {to se odgovorni u dr`avi zanimaju za vojnotehni~ke nauke? ve u pogledu primene i realizovawa savremenih vojnih tehnologija.
Nemam takav utisak, jer smatram da odgovorni qudi u dr`avi
* I va{a ustanova i MO i Vojska gube zbog toga {to vojni
svakako znaju {ta su to vojnotehni~ke nauke i {ta zna~e vojne tehnopatenti i tehni~ka re{ewa, koja su proizvod rada u Institulogije ne samo za Vojsku nego i za zemqu. Ali da bismo radili, potu, nisu propisno za{ti}ena. Kra|a intelektualne svojine
trebna nam je wihova podr{ka da obezbedimo uslove rada koje sam
danas nije retkost. Kako se borite protiv toga?

INTERVJU

Intelektualnu svojinu Vojnotehni~kog instituta ~ini industrijska svojina patenti, mali patenti, modeli,
li~na autorska prava istra`iva~a...
i autorska svojina izdawa Instituta, ~asopis Scientific Technical Review,
Podaci o naoru`awu, Nau~no-tehni~ke informacije, softveri koji su razvijeni kod nas, tehni~ka dokumentacija
za pribli`no 1.500 sredstava NVO,
itd. Vrednost te intelektualne svojine
uveliko nadma{uje materijalnu vrednost svih na{ih objekata, laboratorija, ma{ina i ure|aja. Na`alost, mi do
sada nismo uspeli da uredimo ovu
oblast na na~in kako se to radi u razvijenom svetu. Na primer, kod Majkrosofta vrednost kapitala firme ~ini
20 odsto materijalnih dobara i ~ak 80
odsto intelektualne svojine. Mi u Vojnotehni~kom institutu `elimo da unapredimo i za{titimo na{u intelektualnu svojinu, a i know-how svakog novorazvijenog proizvoda.
Na{ institut je me|u prvima u
Srbiji promovisao nau~nu metodologiju koju uveliko primewuju 23 najrazvijenije zemqe u svetu u oblasti inovacionog stvarala{tva. To je tzv. teorija re{avawa inovacionih zadataka,
poznatija po skra}enici TRIZ. Tajna
uspeha sovjetskog naoru`awa uveliko
je bazirana na primeni te metodologije koja je u biv{em Sovjetskom Savezu
stvorena i razvijena. S raspadom
SSSR-a TRIZ dospeva na Zapad i po~iwe jo{ intenzivnije da se razvija i
primewuje.
Za{tita intelektualne svojine }e
u budu}nosti biti jedan od prioriteta
na{e najte{we saradwa sa nadle`nim
organima u MO koji pokrivaju ovu
oblast. A do kraja ove godine }emo popisati i sve tehnologije sa kojima raspola`emo.

PORTRET
Direktor Vojnotehni~kog instituta pukovnik dr Mladen Panti} ro|en je u selu Male{evo, 1957. godine. Diplomu Tehni~ke vojne akademije, kao najboqi u klasi i u svim
prethodnim generacijama prose~na ocena
deset dobio je 1981. godine. Magistrirao
je na tehni~kom kolexu Cranfield Institute of Technology u Engleskoj, a doktorirao u oblasti
borbenih vozila pre deset godina na Ma{inskom fakultetu u Beogradu. [kolu nacionalne odbrane General{tabno usavr{avawe,
zavr{io je sa odli~nim uspehom, {kolske
2001/2002. godine.
U toku rada u Vojnotehni~kom institutu
bio je anga`ovan na velikom broju projekata,
kao {to su: usvajawe licence tenka T-72, razvoj tenka M-84A, modernizacija tenkova M84 i T-55, univerzalno in`ewerijsko vozilo
muwa, itd. Objavio je veliki broj originalnih nau~nih i stru~nih radova u me|unarodnim i doma}im ~asopisima i u~estvovao na
me|unarodnim skupovima. Kao profesor na
Vojnoj akademiji izvodi nastavu na redovnim
studijama i [koli nacionalne odbrane.
Mentor je nekoliko doktorskih disertacija i
magistarskih teza na Vojnoj akademiji, Ma{inskom fakultetu u Beogradu i Fakultetu
tehni~kih nauka u Novom Sadu.

* Izjavili ste jednom prilikom

kako `elite da VTI postane
brend u vojnotehni~kim naukama,
kao {to je VMA brend u oblasti
vojnog zdravstva i VA u oblasti vojnog {kolstva. [ta je potrebno jo{ uraditi da bi se to postiglo?
Sama ~iwenica da je VTI projektovao i razvio oko 1.300
sredstava NVO za {est decenija svog postojawa i da je od toga oko
75 odsto u operativnoj upotrebi VS, govori da smo mi uvek bili vode}i u oblasti istra`ivawa i razvoja NVO. Sem toga, tokom ove godine VTI su posetile brojne strane delegacija zainteresovane za
saradwu na istra`iva~kim i razvojnim projektima. Tako|e, stru~waci VTI su bili u nekim od eminentnih stranih instituta i kompanija.
^iwenica je da su se svi problemi u dr`avi i reorganizacija sistema odbrane, a u okviru toga smawewe kadra i restriktivno finansirawe, reflektovali na rad na{e ustanove, pa je u
posledwih desetak godina, zbog odre|enih te{ko}a, do{lo do iz-

10

vesnog zastoja u tempu lansirawa novih borbenih sredstava iz Instituta, ali

je danas situacija znatno povoqnija. U
zavr{noj fazi razvoja nalazi se odre|eni broj sredstava, kao {to su dva prototipa {kolskog aviona za obuku pilota,
terensko vozilo FAP, i neka druga sredstva za potrebe na{e vojske. Pored toga,
za potrebe Vojske Srbije pokrenut je i
odre|en broj novih istra`iva~kih i razvojnih projekata.
Ukratko, odgovor na va{e pitawe
glasi da smo mi odavno brend u oblasti
vojnih tehnologija i za nas znaju svi koji
bi trebalo da znaju. Mo`da nismo toliko
prisutni u javnosti, {to se od nekog ko
predstavqa brend o~ekuje, ali priroda
na{eg posla je takva da javnosti predo~imo ono {to smo radili tek kad sredstvo koje razvijamo pro|e sva potrebna ispitivawa i bude usvojeno u naoru`awe
Vojske.

* Posledwe godine puno se pri~a o

novim smawewima u Vojsci. Strepite li i vi u Institutu od toga. I da
li }e uop{te VTI mo}i da radi ako i
wega zaka~i taj talas?
Pitawe kadra je uvek aktuelno i
osetqivo. Da bi funkcionisao VTI mora
da ima visokoobrazovani kadar koji je u
mogu}nosti da re{ava veoma kompleksne
probleme. Sre}om, postoji jo{ i danas tzv. kriti~na masa istra`iva~a.
A {ta za nas zna~i smawiti kadar? To zna~i ugasiti odre|eni
broj nau~nih oblasti. Sredstva NVO su slo`ena, multidisciplinarna i ako u jednom timu nema stru~waka jedne specijalnosti, po~ev{i od majstora do doktora nauka, onda kompletan projekat ne
mo`e da se realizuje. VTI bi trebalo da se reorganizuje u skladu
sa potrebama Vojske, ali u pravcu optimalnog funkcionisawa. Za
to je potrebno podmladiti kadar, osavremeniti opremu i uvesti
nove tehnologije. Mi }emo u Institutu dati sve od sebe da uspe{no
realizujemo projekte, jer znamo da na taj na~in direktno uti~emo
na borbenu gotovost Vojske Srbije.
Mira [VEDI]
Snimio Goran STANKOVI]
15. novembar 2007.

P E R

Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]

NUKLEARNI PARASTOS
ol Tibets je 6. avgusta daleke 1945. bio komandant aviona Enola gej i bacio nuklearnu
bombu na Hiro{imu. Posle nekoliko sekundi
ve} je bilo 100.000 mrtvih. U slede}im danima i
godinama umrlo je jo{ 40.000 qudi.
Koji mesec pre smrti pilot je govorio o svojoj
sudbini, rekav{i da nije u stawu da zaboravi najdu`i dan u `ivotu. Ali da se ne kaje. To je bio samo
posao, ja sam dobio nare|ewe i izvr{io ga.
U tehni~kom smislu, Tibets je najproduktivniji
xelat u istoriji. Standardi koje je postavio, na sre}u ~ove~anstva, nikada nisu nadma{eni. Mada je
mnogo masovnih ubica na velika vrata u{lo u qudsku povest, bez nade da }e odatle ikada iza}i. Jedan
od wih je rekao: Smrt jednog ~oveka jeste tragedija,
smrt stotine hiqada statisti~ki podatak!
Negde po~etkom {ezdesetih, na vrhuncu kubanske krize, zamalo da izbije termonuklearni rat.
Bio bi to nezaboravni vatromet, jer su statisti~ari ponovo ra~unali koliko puta bi mogao da umre
svaki stanovnik zemqe. Otprilike po trideset puta. Ali, Kenedi i Hru{~ov su se nekako pomirili u
zadwi ~as i vratili svoje glave u kabinete a nuklearne bojne glave u so{ke.
Od tog ~asa i u Kremqu i u Pentagonu traju neprekidna nuklearna de`urstva. Ho}e se re}i, uzbune koje imaju smisla da preteknu protivnika i zadaju mu vi{e udara nego {to on mo`e da podnese.
Hladni rat jeste zavr{en, ali vru}i jo{ nije. Ovo
je svet u kome niko nikome ne veruje. Za takvu termonuklearnu skepsu ima sasvim dovoqno razloga.
Nema popravnog, ko udari prvi zavr{io je posao.
udi koji se bave potencijalnim katastrofama,
ka`u da ima mnogo razloga da se bojimo velike bombe na kojoj svi sedimo. Mi smo se navikli, postali ravnodu{ni, u`ivamo u ostacima prirode i vra}amo se woj, bavimo se ekologijom i wenim dometima, uzdamo se u razum onih koji bi morali navi{e da ga imaju. Ali, to je najdu`a opasna
zabluda.
^ehov je lepo objasnio su{tinu dramskog zapleta: ako u delu pri~e postoji podatak o lova~koj
pu{ci koja je oka~ena negde u predsobqu, logi~no je
da neka suklata tokom radwe opali iz we. I napravi veliki belaj, jer bez toga nema ni pri~e.
Zna~i li to da }e velika bomba na kojoj `ivimo ipak u jednom ~asu da poka`e svoju rasko{nu
snagu? I pored iznenadne i prerane smrti Pola
Tibetsa, ubice Hiro{ime iz jednog poku{aja!
Mo`e da bidne, ama ne mora da zna~i! Ako je
to stra{no oru`je napravqeno da upla{i drugu
stranu, i druga strana je za rasterivawe svog
straha uspela da sebi pribavi sli~ne naprave. Pa
smo onda do{li do pat pozicije, onog stawa koje se
odavno poetski naziva ravnote`a straha!. To bi

Pre nedequ dana

u 92. godini,
u Ohaju, mirno je
umro Pol Tibets.
U pismenoj
oporuci o na~inu
postupawa
sa wegovim telom
posle smrti,
zatra`io je
da bude sahrawen
bez obele`avawa
grobnog mesta.
Ina~e bi taj grob
mogao postati meta
demonstracija
ili hodo~a{}a,
kako kome.

A S P E R A

zna~ilo kako svi mogu sve ali niko ne sme ni{ta.

Osim onih, naravno, koji nemaju {ta da izgube.
Boje}i se javnih poni`ewa pred silama i silexijama u me|unarodnim odnosima, neke mawe zemqe
po~ele su da prave za sebe nuklearne bombice. Svi
znaju da u razmeni projektila sa velikima oni nemaju ni promil {anse da pobede u modernom katapultirawu. Ali da nanesu {tetu to bi mogli. I to
veliku, ~ak toliku da i wena najava poma`e poreme}aju ravnote`e straha. To zna~i da se velike sile
vi{e ne pla{e jedna druge, osim {to revnosno gaje
me|usobnu mr`wu opstanka. Ali se opasno boje
malih i uglavnom fanati~nih osvetnika. Jer od toga
bez opake preventive nema odbrane.
aj fenomen je bitno poremetio nuklearni
sklad. I to tako da su gigantski projektili (20
megatona i vi{e) postali prakti~no neupotrebqivi. Osim ako ne ura~unamo mogu}nost brzog renovirawa institucije hladnog rata, {to je ina~e
neponovqiva relikvija pro{losti. Mada one uzbune u Pentagonu i Kremqu ostaju. Posle 62 godine,
mo`e se dogoditi da prevagu odnesu takti~ke nuklearne naprave, znatno slabije od one koja je uni{tila Hiro{imu. (Molim cewene oficire ABHO da mi
ne zamere ako sam negde zabrqao!)
Ciqevi bi mogle da budu zemqe koje nisu rado
vi|ene ~lanice ekskluzivnog atomskog kluba, mada
one od toga ne odustaju. Iran godinama tvrdi da
ne pravi atomsku bombu, ali tim verbalnim dokazima nema ko da veruje.
Pentagon pravi novu ~istu bombu, koja bi doprla do najskrivenijih i najdubqih bunkera. Gde ne
poma`u ~iste mogu}a je i umerena nuklearna podr{ka. I tako bismo se vratili samom po~etku. Mo`da je Pol Tibets posle toliko godina mirnog `ivota ipak umro uzalud.
U pri~i pod bezazlenim naslovom Dugme, jedan satiri~ni pisac obja{wava mogu}i po~etak
tre}eg svetskog rata. Pri~a je iz osamdesetih, kad
je vladao Leonid Iqi~ Bre`wev, ali wena se literarna aktuelnost ne mo`e dovoditi u sumwu. Grupa
sovjetskih oficira koja se karta i pije votku percovku, po{aqe vojnika u bunker gde stoji strategijska termonuklearka, da pritisne zeleno dugme i
ukqu~i ventilaciju. Umesto toga nesre}nik dotakne
crveno, i lansira tu zver ka Va{ingtonu.
Jesi li ti, Koqa brate normalan? pitaju
ga raspojasani oficiri gledaju}i spektakularno
lansirawe. Pa jesmo li ti rekli da pritisne{ zeleno dugme?!
Jeste drugovi, rekli ste, ali ja sam daltonista!
Su{tina opravdanog straha jeste u tome {to
taj Koqa nije jedini }or~a koji rukuje bombama.

Autor je komentator lista Politika

11

OD[TETNI ZAHTEVI
ZA RATNE TRAUME

KROZ SITO
REVIZIJE
Utvr|eno je da
posttraumatski stresni
poreme}aj (PTSP) stoji
u ne{to vi{e od 3.000
medicinskih kartona
u~esnika ratnih dejstava
za posledwih 15 godina.
Za dijagnostikovawe
tog psihi~kog poreme}aja
potrebno je dvogodi{we
pra}ewe simptoma, koji
po~iwu da se ispoqavaju
do {est meseci posle
traumati~nih doga|aja.
[ta se krije iza
zahteva za nadoknadu
nematerijalne {tete zbog
PTSP, koje su pojedini
biv{i vojni rezervisti
nedavno uputili na adresu
Ministarstva odbrane?

12

ro{lo je vi{e od osam godina kako je na tlu Balkana za}utalo oru`je. Posledwa decenija 20. veka, a posebno 1999. godina, duboko je urezana u se}awe gra|ana Srbije. Svima je bilo te{ko, a najte`e qudima u uniformi.
Strah za sopstveni `ivot i `ivot bli`wih, stra{ne slike koje ne trpe
opise, mnogim vojnicima su ostavili psihi~ke o`iqke.
Kao jedna od posledica opasnih ratnih situacija, straha i prizora u`asa
kod pomenutih osoba, javqa se posttraumatski stresni poreme}aj (PTSP), koji ponekad preraste i u trajni poreme}aj li~nosti. Dr`ava je proteklih godina na razli~ite na~ine pomagala tim qudima, iako postoji konsenzus da bi trebalo preduzeti delotvornije korake radi wihove socijalizacije i materijalnog zbriwavawa.
Iako je pro{la skoro decenija otkako su prestala borbena dejstva pojedini vojni rezervisti obratili su se tek nedavno za pomo} psihijatru zbog PTSP, a nedugo zatim podneli zahteve Ministarstvu odbrane za naknadu nematerijalne {tete po tom osnovu.
Da li je pa`wa javnosti za problem ratnih trauma, zbog nedavnog poku{aja samoubistva mladi}a, u~esnika u borbenim dejstvima na Kosovu, potakla pojedince da sopstvene probleme nazovu pravim imenom ili je posredi koristoqubqe? [ta je u pozadini ra~una koji osam godina posle rata dr`avi ispostavqaju neki weni borci, razgovarali smo sa pukovnikom dr Miroslavom Radovanovi}em, na~elnikom Klinike za psihijatriju VMA.

GDE JE GRE[KA
Od na~elnika Klinike za psihijatriju saznali smo da je sprovedena interna analiza o broju osoba sa posttraumatskim stresnim poreme}ajem za proteklih 15 godina i da nas rezultati svrstavaju u svetski prosek. Naime re~ je o
ne{to vi{e od 3.000 slu~ajeva, {to prema razli~itim klasifikacijama ~ini
od 0,8 do dva posto u~esnika u borbenim dejstvima. Podaci o stotinama hiqada qudi sa tim psihi~kim poreme}ajem, koje su pojedini mediji izneli u javnost, ne odgovaraju istini. Naime, oko 20 procenata u~esnika rata su psihotraumatizovani, a od tog broja oko osam posto
razvija PTSP.
U javnosti je re~eno da je
400.000 qudi u~estvovalo u ratu,
a da na osnovu toga postoji oko
80.000 sa PTSP, {to nije ta~no.
Dogodilo se da je neko pogre{no
protuma~io procente i time izazvao zabunu obja{wava pukovnik
dr Miroslav Radovanovi}.
Prema wegovim saznawima,
problem nadoknade nematerijalne {tete veteranima rata traje
ve} du`e vreme, ali je aktuelizovan uporedo sa protestima rezervista povodom navodno neispla}enih ratnih dnevnica.
Koliko je meni poznato, qudi koji su iz tih kriznih vremena
iza{li sa odre|enim psihi~kim
15. novembar 2007.

PROGRAMI ZA POMO]
Problem veterana rata nije samo problem Srbije. Mnoge
dr`ave u svetu imaju razvijene programe za pomo} i resocijalizaciju tih osoba. I na{a zemqa je primenom ~etvorogodi{weg
programa Ministarstva za rad i socijalna pitawa pokazala
brigu za qude koji su ugrozili zdravqe obavqaju}i ratne du`nosti. Takvih qudi nesumwivo ima, a pored pomo}i koju je dr`ava du`na da im pru`i, treba otkriti istinu ko je zaista stradao i zbog dr`ave i zbog morala.

Pukovnik dr Miroslav
Radovanovi}, na~elnik
Klinike za psihijatriju VMA
posledicama, u velikom procentu su ve} ostvarili neku vrstu
od{tete zbog naru{enog zdravqa. Ta su davawa ispla}ivale
civilne strukture i fondovi na
lokalnom nivou. Nije mi poznato da na nivou dr`ave postoje
jedinstveni kriterijumi prema
kojima se, u odnosu na procenat
invalidnosti, ispla}uje odre|ena suma ka`e dr Radovanovi}. On navodi da je, kada je o
posttraumatskom stresnom poreme}aju re~, uobi~ajeno da se
stepen invalidnosti kre}e do
najvi{e 60 posto, a naj~e{}e
izme|u 30 i 40 procenata.
Lica koja su u~estvovala u
ratu kao vojni rezervisti, posle
skidawa uniforme zdravstvenu
za{titu ostvarivala su u civilnim ustanovama, tako da su ve}inu dijagnostikovanih PTSP potpisali civilni psihijatri. Me|utim, nedavno se psihijatrijskoj
slu`bi Vojne bolnice u Ni{u
obratila grupa qudi, uglavnom
u~esnika u proteklim ratovima, `ale}i se na simptome koji ukazuju
na postojawe psihi~kih trauma. Neki su zahtevali i da im se revidira, tj. pove}a stepen prethodno utvr|enog invaliditeta. Nedugo zatim
oni su uputili od{tetne zahteve Ministarstvu odbrane.
Ministarstvo je u Ni{ uputilo radni tim pod rukovodstvom
dr Radovanovi}a, sa zadatkom da ispita vaqanost medicinske i
druge dokumentacije u slu~ajevima dijagnostikovanog PTSP tokom
protekle dve godine. Izve{taj radne grupe ukazivao je na ozbiqne
propuste u proceduri.
Na{ tim, moram re}i, nije ulazio u vaqanost dijagnoza, nego je sagledao prvenstveno fotokopije prilo`enih dokumenata.
Ustanovili smo da je u tom pogledu bilo dosta mawkavosti nagla{ava dr Radovanovi} i nastavqa. Re~ je, u najve}em broju slu~ajeva, o dve dijagnoze. Prva je postojawe posttraumatskog stresnog
poreme}aja, a druga, i svakako ozbiqnija jeste trajna promena
li~nosti posle katastrofi~nog iskustva, {to predstavqa trajno
psihi~ko stawe sa ozbiqnim problemima. Te dijagnoze su, s obzirom na ozbiqnost, morale da budu i adekvatno argumentovane.
Treba da postoje, pre svega, vaqani dokazi o u~e{}u u ratu i,
{to je jo{ va`nije, podaci o izlo`enosti traumati~nim iskustvima. Dakle, ne mora da zna~i da svaki u~esnik rata mora biti nu`no i psihotraumatizovan. Mi se ovde, na VMA, svakodnevno su-

sre}emo sa qudima koji su zaista pro{li stvarne ratne

strahote, ali su ostali integrisani u dru{tvo i potpuno
psihi~ki funkcionalni ka`e
Radovanovi}.

POD LUPOM
STRU^WAKA

Na~elnik Klinike za psihijatriju podvla~i da wegov

tim nije negirao dijagnoze nego ustanovio da nisu u potpunosti po{tovane potrebne medicinske procedure, {to predstavqa dovoqan osnov da se
pokrene revizija nalaza. Prema wegovim re~ima, ve}ina dokaza o u~e{}u u ratu svodi se
na evidenciju u vojnim kwi`icama. Taj podatak doslovno
zna~i da je lice u odre|enom
periodu bilo mobilisano, ali
ne i da je nu`no bilo izlo`eno traumama.
Svaki medicinski problem, pa i psihijatrijski, mora da ima svoju istoriju. Dakle potrebno je da postojawe
odre|ene dijagnoze bude potvr|eno nalazima. Nije dovoqno da se ~ovek, osam godina posle rata, pojavi i po`ali se na psihi~ke tegobe, pa da
se uspostavi dijagnoza nagla{ava Radovanovi}. On ka`e
da postoje kriterijumi ili klasteri za utvr|ivawe PTSP na
osnovu kojih se pokazuje da li
se radi o parcijalnom ili potpunom poreme}aju. Detaqni
psiholo{ki testovi tako|e su
neophodni, a u pomenutim slu~ajevima gotovo da nisu sprovo|eni. Radovanovi} nagla{ava da je potrebna opse`na i
vaqana dokumentacija da bi se stalo iza dijagnoze takve te`ine.
Psihi~ke promene koje nastaju usled izlo`enosti traumati~nim situacijama mogu nastupiti odmah ili odlo`eno, naj~e{}e
do {est meseci posle takvog iskustva. Potrebno je permanentno
pra}ewe klini~kog stawa oko dve godine da bi se otkrio trajni poreme}aj li~nosti obja{wava dr Radovanovi}.
Na~elnik Klinike za psihijatriju VMA o~ekuje formirawe tima koji }e pokrenuti postupak revizije dijagnoza na osnovu kojih su
pokrenuti od{tetni zahtevi. Revizija }e podrazumevati vra}awe
postupka na po~etak i ponovno utvr|ivawe medicinskih i drugih ~iwenica. Bi}e sprovedeno takozvano superve{ta~ewe, potrebni
psiholo{ki testovi i provera prate}e dokumentacije kako bi se
izbegla mogu}nost zloupotreba.
Kako ka`e dr Radovanovi}, moglo bi da se dogodi da svako ko
ima bilo kakve psihi~ke probleme koji se mogu povezati sa ratnim
dejstvima tra`i od{tetu. Ekspertska komisija bi trebala da proseje dijagnoze i onemogu}i potencijalne malverzacije.
Za nekoliko meseci trebalo bi da se utvrdi ko je zaista imao
osnova da od dr`ave tra`i nadoknadu. Na{ sagovornik ocewuje da
niko ne}e be`ati od te odgovornosti, ali tek kada se utvrde relevantne medicinske ~iwenice.
Aleksandar PETROVI]

13

AKTUELNO

OBELE@EN DAN PRIMIRJA

U PRVOM SVETSKOM RATU

POTPREDSEDNIK VLADE \ELI] I MIN

OSNOVA BUDU]IH
INTEGRACIJA
otpredsednik Vlade Republike Srbije Bo`idar \eli} i ministar
odbrane Dragan [utanovac odr`ali su, 12. novembra na Vojnoj akademiji, u pravoj studentskoj atmosferi, predavawe o Evropskim integracijama i ulozi Vojske Srbije u tom procesu. To je prvo od najavqenih predavawa koje }e potpredsednik Vlade odr`ati studentima Vojne
akademije.
Potpredsednik \eli} je rekao da je poseta najvi{oj vojnoj obrazovnoj ustanovi kod nas dokaz va`nosti koju Vlada Srbije pridaje Vojsci. Pozdravqaju}i budu}e oficire, on je naglasio da su godine egzistencijalne
i materijalne neizvesnosti za pripadnike Vojske Srbije sada pro{lost.

P
Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembra u Beogradu je odr`ana ceremonija odavawa visokih dr`avnih
i vojnih po~asti i sve~ano su polo`eni venci na spomen-obele`ja
ratnicima poginulim u jednom od najve}ih vojnih sukoba u istoriji
~ove~anstva.
Obele`avawu Dana primirja prisustvovali su predstavnici
Vlade Srbije, na ~elu sa ministrom kulture Vojislavom Brajovi}em, predstavnici Ministarstva odbrane pomo}nik ministra
odbrane za qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}, na~elnik Vojne
akademije general-major Vidosav Kova~evi} i na~elnik Uprave za
vojnu obavezu pukovnik Goran Zekovi}, predstavnici Skup{tine
grada Beograda, udru`ewa gra|ana, brojne diplomate, me|u kojima i ambasadori zemaqa onda{wih ratnih saveznika Srbije.
Sve~ano polagawe venaca zapo~elo je na Francuskom vojni~kom grobqu, a zatim su venci polo`eni i na Spomen-kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu, gde se prisutnima
obratio ministar kulture Vojislav Brajovi}.
Ministar Brajovi} je istakao da su ogromni i nenadoknadivi
qudski gubici kao i sistematska razarawa materijalnih i kulturnih dobara predstavqali glavne posledice Prvog svetskog rata
na teritoriji Kraqevine Srbije. Rat je okon~an 11. novembra
1918. potpisivawem primirja u Kompjewskoj {umi kod Pariza,
{to je u potpunosti izmenilo istorijske tokove i preraslo u jedan
od najva`nijih istorijskih doga|aja uop{te.
Pored Spomen-kosturnice braniocima Beograda, venci su
polo`eni na Vojno grobqe Komonvelta i na Spomen-kosturnicu
ruskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu.
Sli~ne ceremonije organizovane su i u vi{e od trideset dr`ava u svetu, u kojima su srpski diplomatski predstavnici obi{li
vojne memorijale, polo`ili vence i odali po{tu precima koji su
A. ANTI]
izvojevali slobodu za otaxbinu.

JAT LETI ZA BAWA LUKU

Kompanija Jat ervejz organizovala je nedavno promotivni
let za Bawa Luku, a letovi na relaciji Beograd Bawa Luka i
obratno su od petka, 9. novembra, uvr{teni u redovni red letewa
srpske aviokompanije.
Direktor Jata Sa{a Vlaisavqevi} istakao je da su letovi
iz Beograda za Bawa Luku predvi|eni sredom, petkom i nedeqom u
ve~erwim ~asovima, dok je povratak iz Bawa Luke predvi|en za
~etvrtak, subotu i ponedeqak, u jutarwim ~asovima. Najavqeno je
da }e od decembra biti uveden i ~etvrti let za Bawa Luku, a od
prole}a idu}e godine avioni Jata }e svakodnevno leteti na ovoj
D. M.
relaciji, gde se o~ekuje vi{e od 7.500 putnika godi{we.

14

PO[TOVAWE
EVROPSKIH
VREDNOSTI
inistar inostranih poslova Vuk Jeremi} je 10. novembra na Vojnoj
akademiji odr`ao predavawe slu{aocima 53. klase General{tabnog usavr{avawa i 54. klase Komandno-{tabnog usavr{avawa [kole nacionalne odbrane.
Razra|uju}i temu Srbija, evropske integracije i diplomatski aspekti re{avawe statusa Kosova i Metohije, ministar Jeremi} je ocenio da
se, uz po{tovawe evropskih vrednosti, mo`e do}i do kompromisnog re{ewa za budu}i status Kosova i Metohije. Poznata je platforma Vlade Srbije i dr`avnih institucija o pitawu statusa na{e ju`ne pokrajine. Mi se
i daqe zala`emo za kompromisno re{ewe i wegovo tra`ewe bez vremenskog oro~avawa, rekao je Jeremi} i napomenuo da se delegacija Pri{tine u svojim stavovima ne pomera ni za milimetar.
Ministar Jeremi} je ukazao na dva puta posle 10. decembra. Jedan
je u unilateralnim potezima i unutar i van regiona, a drugi, za koji se zala`e Srbija, jeste tra`ewe re{ewa do postizawa kompromisa.
Presudnu ulogu u odre|ivawu budu}eg statusa Kosova i Metohije ima}e Evropska unija, koja se u kosovskom problemu opredequje i prema daqem ja~awu bezbednosti u Evropi i nastavku integrativnih procesa. Ministar Jeremi} je u tom kontekstu istakao evropsku opredeqenost Srbije,
koja ima dugoro~ni zna~aj i za stabilnost regiona zapadnog Balkana, i za
br`i ekonomski napredak na{e zemqe.

15. novembar 2007.

I S TA R J E R E M I ] N A V O J N O J A K A D E M I J I
Prioritet koji dajemo Vojsci
bi}e jo{ vidqiviji u danima i mesecima koji dolaze. Bli`i se vreme
kada }e pripadnost oru`anim snagama na{e zemqe ponovo biti ~ast
i privilegija, a zna~i}e siguran `ivot i izvesnu karijeru rekao je \eli} i podvukao da je oficirski jedan
od naj~asnijih `ivotnih poziva.
Potpredsednik srpske Vlade je
aktivnosti Ministarstva odbrane
nazvao fundamentom budu}ih evropskih integracija na{e zemqe. Govore}i o va`nosti potpisivawa Ugovora o stabilizaciji i pridru`ivawu Evropskoj uniji, \eli} je naglasio va`nost dono{ewa savremenog
i funkcionalnog Zakona o Vojsci i
Zakona o odbrani, koji nas kvalifikuju za dru{tvo prepoznatqivih
evropskih naroda ili diskvalifikuju. On je, govore}i o procesu integracija, podvukao prioritete za 2008. godinu, koju je nazvao prelomnom.
Mi ne vidimo Vojsku samo kao izdatak u buxetu, nego kao investiciju
u na{u budu}nost, istakao je \eli} naglasiv{i da je Vlada Srbije izglasala buxet kojim se za Vojsku odvaja oko 2,4 posto bruto nacionalnog dohotka. On je dodao da je Vlada odobrila i milijardu dinara za subvencionisawe stambenih kredita za prioritete u sistemu odbrane.
Ministar odbrane Dragan [utanovac obavestio je studente Vojne
akademije da su ve} sprovedeni potrebni koraci za poboq{awe wihovog
materijalnog polo`aja i socijalnog statusa pripadnika Vojske uop{te.
On je naglasio da bi predvi|eni vojni buxet trebalo da omogu}i da 2008.
bude najboqa za pripadnike oru`anih snaga u posledwih petnaest godina.
Ministar je obe}ao da }e, zajedno sa potpredsednikom \eli}em, poku{ati da izdejstvuje ~e{}a putovawa vojnih studenata u inostranstvo, ali je
od wih zauzvrat zatra`io jo{ ve}u posve}enost radu i obrazovawu.
A. PETROVI]

SASTANAK NA^ELNIKA
GENERAL[TABOVA VOJSKI SRBIJE
I HRVATSKE
Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ razgovarao je 6. novembra sa na~elnikom
General{taba Oru`anih snaga Republike Hrvatske generalom
Josipom Luci}em, na radnom sastanku na vojnom poligonu u Ga{incima, u Hrvatskoj.
Generali Pono{ i Luci} razgovarali su o bilateralnoj
vojnoj saradwi, reorganizaciji oru`anih snaga i razmenili
iskustva o u~e{}u u mirovnim operacijama.

PRIPADNICI VOJSKE SRBIJE

NA VE@BI U AUSTRIJI
Sporazum izme|u Vlade Republike Srbije i Savezne vlade
Republike Austrije o pravnom statusu pripadnika Vojske Srbije
koji }e u~estvovati na me|unarodnoj ve`bi Invitex Pacemaker
2007 u Republici Austriji, potpisan je 29. oktobra u Ministarstvu odbrane Republike Srbije. Sporazum su potpisali dr`avni sekretar Ministarstva odbrane dr Zoran Jefti} i zamenik ambasadora Republike Austrije u Beogradu Ulrike Harman.
Na me|unarodnoj ve`bi Invitex Pacemaker 2007, koja }e
biti odr`ana od 19. novembra do 6. decembra 2007. u Austriji, u okviru multinacionalne ~ete ABHO u~estvova}e {est priA. A.
padnika Vojske Srbije.

ME\UNARODNI SKUP
O TRANZICIJI VOJNOG OSOBQA
Centar za regionalnu saradwu u oblasti odbrane i
bezbednosti RACVIAC, sa sedi{tem u Zagrebu, i Ministarstvo
odbrane Republike Srbije organizovali su, od 12. do 14. novembra u Beogradu, me|unarodni skup sa temom Tranzicija
vojnog osobqa.
Na skupu, koji je otvorio pomo}nik ministra odbrane za
qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}, bilo je re~i o zbriwavawu vi{ka vojnog kadra u zemqama regiona, strategiji
dru{tvenog prilago|avawa koja je primewena na qudstvo otpu{teno iz Bugarske armije, izmenama u novoj zakonskoj regulativi koja se odnosi na prekvalifikaciju i socijalnu integraciju vi{ka vojnog osobqa u Moldaviji i o iskustvima iz
saradwe Direkcije za prekvalifikaciju vi{ka vojnog kadra u
Srbiji Prisma sa Me|unarodnom organizacijom za migracije
(IOM).
A. A.

MEDICINSKO OSOBQE
INSPEKTORATA OPCW NA VMA

Posle predavawa ministar inostranih poslova Vuk Jeremi} i ministar odbrane Dragan [utanovac odgovarali su na pitawa slu{alaca
[kole nacionalne odbrane koja se odnose na daqe evropske i evroatlantske bezbednosne integracije, na{e aktivnosti u Partnerstvu za mir
i nastavak reformskih procesa sistema odbrane i Vojske Srbije.
.Predavawu su prisustvovali i pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse Bojan Dimitrijevi}, na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{, sa saradnicima, i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
R. MUTAVXI]

Na osnovu sporazuma izme|u Ministarstva odbrane Republike Srbije i Organizacije za zabranu hemijskog oru`ja
(OPCW), koji je potpisan 9. oktobra 2007. u Hagu, na Vojnomedicinskoj akademiji uskoro po~iwe sta`irawe medicinskog osobqa Inspektorata OPCW.
Sporazumom je predvi|eno sta`irawe medicinskog osobqa Inspektorata ORSW na Klinici za toksikologiju Nacionalnog centra za kontrolu trovawa i drugim klinikama VMA.
Uslovi koje pru`a VMA omogu}i}e medicinskom osobqu
OPCW da obnove i unaprede znawa i ve{tina u prakti~nom radu sa licima koja se le~e od raznih oblika trovawa, ali i da se
pripreme za inspekcijske zadatke i istra`ivawa u slu~ajevima
primene ili sumwe na primenu hemijskog oru`ja.

15

OD B RA N A

ZAJEDNO PROTIV
ripadnici vojski Srbije i Ma|arske su, 8. novembra, na Savi
kod [apca izveli vojnu ve`bu Velika reka 2007. Tom prilikom demonstrirana je spremnost pripadnika Vojske Srbije
za pru`awe pomo}i civilnom stanovni{tvu u slu~aju elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa. Posledice stihije
koja je, ne tako davno, nanela znatne materijalne {tete ~itavom
regionu bile su sna`an motiv da dr`ave iz na{eg okru`ewa i wihove armije u~ine sve da {to spremnije do~ekaju slede}i izazov
prirode.
Ve`ba se odvijala po scenariju prema kome je do{lo do poplave na reci izme|u plave i zelene zemqe. Posle odluke nadle`nih politi~kih struktura, usledilo je zajedni~ko anga`ovawe
oru`anih snaga s ciqem sanirawa posledica prirodne katastrofe. In`iwerci iz 110. pontonirskog bataqona Prve brigade KoV
VS, kojima je komandovao potpukovnik Zoran Stani}, bili su neposredni izvo|a~i ve`be, dok su ma|arski oficiri sa svojim srpskim kolegama u~estvovali u radu {tabova koji su pripremili ceo
doga|aj.
Velika reka 2007 obuhvatila je postupke evakuacije i spasavawe civila desantnim ~amcima i amfibijskim transporterima,
uz anga`ovawe ronilaca na spasavawu utopqenika. Pored uve`bavawa procedura i standarda za delovawe pripadnika vojske u
kriznim situacijama, prikazane su i mogu}nosti kori{}ewa namenskih sredstava VS, kojima se, pored qudi, mogu spasavati `ivotiwe i materijalna dobra i oja~avati nasipi na obalama velikih
re~nih tokova. U ve`bi su anga`ovane i medicinske ekipe, stanice
za snabdevawe vodom, a organizovano je i zbriwavawe i evakuisawe osoba ugro`enih poplavom.

P
Ve`ba koju su na Savi, kod [apca,
izveli pripadnici vojski Srbije
i Ma|arske postigla je ciq
pripremila je vojnike da efikasno
pru`e pomo} civilnom stanovni{tvu,
i to uz maksimalnu me|usobnu
saradwu i kori{}ewe raspolo`ivih
kapaciteta, kako bi se dao
pravovremen odgovor na krizu
ocenio je posle ve`be na~elnik
Uprave za obuku i doktrinu G[ VS,
general-major Petar ]ornakov

DRAMA KOD ZASLONA

Na 103. plovnom kilometru Save, u blizini ostataka drevne
tvr|ave Zaslon, prete~e dana{weg [apca, posmatra~i ve`be pratili su pravu dramu koja se, ovog puta samo u ve`bovnim uslovima,
odvijala pred wihovim o~ima. Desantni ~amci u vi{e navrata su

POPLAVA

POVEZANI DUNAVOM I TISOM

Sa ma|arskim kolegama uve`bavali smo rad komande bataqona na dono{ewu odluke za anga`ovawe u borbi protiv poplava, a zatim smo i prakti~no prikazali deo mogu}nosti jedinica VS da se ukqu~e u tu borbu za koju lokalne zajednice ~esto
nemaju dovoqno kapaciteta isti~e rukovodilac ve`be, na~elnik {taba Prve brigade KoV pukovnik Sreten Egeri}. Prema
wegovim re~ima, iskustvo iz prethodnih godina doprinelo je da
srpski in`iwerci danas budu kadri da sa pripadnicima 37. in`iwerijskog bataqona ma|arske vojske planiraju vrlo slo`ene
postupke koje treba primeniti pri odbrani od poplava. Potpisivawe brojnih me|udr`avnih ugovora u okviru evropskih integracija poja~a}e potrebu za me|usobnom saradwom susednih zemaqa, a Ma|arska i Srbija koje povezuju Dunav i Tisa odlu~ne
su da zajedno brinu o bezbednosti na tim velikim rekama.

AMFIBIJE
Na tehni~kom zboru vojne opreme, kori{}ene prilikom ve`be, najve}u pa`wu privukli su amfibijski transporteri koji
mogu da prevezu do 70 osoba. Dok na suvom te grdosije, te{ke
17,7 tona, mogu da razviju najve}u brzinu od 42 kilometra na
sat, u vodi se kre}u brzinom od oko 10 kilometara na sat. Wihova ukupna nosivost na kopnu je pet tona, a na vodi dosti`e i
~itavih deset tona.
Ulazak amfibijskih transportera u Savu sa obale {aba~kog kupali{ta Stari grad bio je impresivan. Zaglu{uju}a buka motora i {kripa gusenica najednom su utihnule ~im je
metalni xin zaplovio Savom. Amfibije se korisno mogu upotrebiti za transport na reci u ote`anim uslovima, jer pored
~vrstine materijala od kog su sa~iwene, imaju i mo}ne pumpe
sposobne da iz wih izbace vodu koja prodre u slu~aju mehani~kog o{te}ewa.

plovili {irokom rekom, najpre vade}i iz vode utopqenika koji

je u najkra}em roku medicinskom intervencijom vra}en u `ivot.
^amci od aluminijuma pokazali su se kao dobro re{ewe za akcije
spasavawa jer su izuzetno laki, a mnogo su izdr`qiviji od gumenih, kada je, pri visokom vodostaju i nevremenu, ugro`ena plovnost na rekama.
Dejstvovali su zatim i amfibijski transporteri kojima je
evakuisano stanovni{tvo s podru~ja u koje se, zbog nepostojawa uslova za pristajawe, nije moglo sti}i ~amcima. Sredstva
iz kompleta pontonskog parka, jo{ jedan zna~ajan resurs srpskih pontoniraca, na ve`bi su kori{}ena za formirawe skela
kojima se prevoze materijal za oja~avawe nasipa i materijalna dobra civilnog stanovni{tva. U zavr{nici Velike reke
2007 pripadnici 110. pontonirskog bataqona prikazali su
upotrebu in`iwerijskih ma{ina za izradu druge linije nasipa
za odbranu od poplava i izgradwu prilaznih puteva do ugro`enih rejona.

PRO[IREWE SARADWE
Ve`ba je izvedena po planu bilateralne vojne saradwe Srbije i Ma|arske za 2007. godinu. Rukovodilac ve`be iz Vojske Srbije bio je na~elnik {taba Prve brigade KoV pukovnik Sreten Egeri}, dok je wegov zamenik bio pripadnik ma|arske vojske. Ta procedura primewena je sve do najni`ih stepena komandovawa tokom
zajedni~kih aktivnosti.
Uprkos izuzetno hladnom vremenu i jakom vetru in`iwerijske, jedinice Vojske Srbije, po oceni prisutnih, prikazale su visok nivo obu~enosti. General-major Tibor Benke, koji je predvodio
ma|arsku delegaciju, pohvalio je osposobqenost srpskih pontoniraca koji su pokazali da su vrhunski pripremqeni za izvo|ewe
najslo`enijih in`iwerijskih radwi. On je najavio i pro{irewe
saradwe armija dve dr`ave u vi{e oblasti, istakav{i naro~ito
potrebu za boqim razumevawem, {to se trenutno posti`e ovladavawem znawem engleskog jezika. Me|utim, kako nagla{ava general
Benke, nije iskqu~eno da u skorije vreme srpski i ma|arski oficiri po~nu da u~e jezik svojih suseda kako bi dodatno unapredili
me|usobno razumevawe.
Na~elnik Uprave za obuku i doktrinu General{taba VS general-major Petar ]ornakov istakao je da je razlog za kooperaciju
Srbije i Ma|arske u organizaciji odgovora na poplave realna
pretwa sa kojom se te dve dr`ave relativno ~esto suo~avaju. Prema re~ima generala ]ornakova, dana{wa aktivnost otvorila je
perspektivu za sveobuhvatniju saradwu dve vojske koje su u vi{e
navrata dokazale da su u stawu da kvalitetno izvr{avaju i najizazovnije vojni~ke zadatke.
Aleksandar ANTI]
Snimio Darimir BANDA

17

SARADWA

SRPSKI

VOJNI

SANITET

NA VE@BI

MOLDAVIJI

ZBRIWAVAWE U KRIZNIM
SITUACIJAMA
rogram Partnerstvo za mir svake godine organizuje internacionalne sanitetske ve`be na kojima se u~esnici osposobqavaju u raznim oblastima sanitetskog zbriwavawa. Prvi
put na jednoj takvoj ve`bi u~estvovali su i pripadnici srpskog vojnog saniteta, zajedno sa kolegama iz SAD, Belorusije, Ukrajine, Kazahstana, Turkmenistana, Uzbekistana, Gruzije,
Moldavije, Jermenije, Azarbejxana, Hrvatske, Albanije i Makedonije.
Ve`ba Medceur 07 odr`ana je u trening centru Bulboaka, 45
kilometara od glavnog grada Moldavije, Ki{weva. Sanitetski tim
Vojske Srbije ~inili su pukovnik dr Milan ]irkovi} sa VMA i medicinski radnici Vojne bolnice iz Ni{a pukovnik dr \or|e Man~i}, potpukovnici dr Neboj{a \eni}, dr Marko Kovini} i dr Goran
Milojkovi}, te civilna lica Nada Koci} i Verica Stefanovi}.
Na po~etku ve`be u~esnici su poha|ali internacionalni kurs
DIMO, koji obuhvata teorijsku i prakti~nu obuku za rukovo|ewe u
kriznim situacijama i regionalnim masovnim nesre}ama. To je obuka tim lidera za organizovawe trauma centara u vojnom i civilnom
sektoru kod nesre}a sa veliki brojem `rtava, poput zemqotresa,
poplava, avionskih nesre}a ili uragana.
Predava~i na teorijskom delu kursa bili su eminentni hirurzi, anesteziolozi, ortopedi, epidemiolozi i internisti ameri~ke
vojske i civilne zdravstvene slu`be. U SAD su, ina~e, centri i timovi za traumu formirani posle teroristi~kog napada 11. septembra 2001. i uragana Katrin.
Prakti~ni deo kursa DIMO izveden je na poligonu, gde je uve`bavano formirawe centra za izbeglice i bolnica trauma sistema, dok su u operacionim salama izvo|ene operacije na eksperimentalnim `ivotiwama. Na kraju kursa proigrana je sanitetska ve`ba sa velikim brojem `rtava posle avionske nesre}e.

Iskustva sa ve`be
u Moldaviji treba
iskoristiti za formirawe
centara i timova koji bi
pru`ali pomo} onima
koji su bili izlo`eni traumi,
a koji bi bili spremni
da reaguju i u slu~aju
elementarnih katastrofa
i masovnih gubitaka.
Ovako obu~eni timovi
mogli bi da u~estvuju
u antiteroristi~kim
i internacionalnim
operacijama humanitarnog
karaktera.

18

Sanitetski tim Vojske Srbije na ve`bi u Moldaviji

Zavr{ni ispit polo`ili su zamenik upravnika Vojne bolnice

Ni{ potpukovnik dr Neboj{a \eni} i hirurg potpukovnik dr Marko
Kovini}. Oni su dobili internacionalne sertifikate da mogu biti
instruktori u obu~avawu lidera za trauma timove.
Paralelno sa DIMO kursom izveden je i TRAUMA kurs, na kome
je u~estvovalo pet pripadnika Vojske Srbije. Ovaj kurs je, po re~ima potpukovnika dr Gorana Milojkovi}a, obuhvatio teme iz prve
pomo}i, ratne epidemiologije, hirurgije, svih urgentnih stawa u medicini koja ugro`avaju `ivot pacijenata, nove koncepte u zbriwavawu i modifikovane principe ratne hirur{ke doktrine. Posebnu
pa`wu u~esnika ve`be privukla su predavawa oficira Vojske Srbije na engleskom jeziku. Potpukovnici Marko Kovini} i Neboj{a
\eni} odr`ali su predavawe na temu Iskustva u ratnoj hirurgiji
tokom rata 1999, dok je potpukovnik Goran Milojkovi} kolegama
pri~ao o iskustvima iz u~e{}a u mirovnoj operaciji UN u Kongu na
zadacima strategijske medicinske evakuacije.
U drugoj nedeqi izvedena je trodnevna ve`ba zbriwavawa velikog broja povre|enih posle zemqotresa, koja je obuhvatila ve}i
broj ve`bovnih aktivnosti, po~ev od ukazivawa prve pomo}i na mestu povrede, preko trija`e, transporta i medicinske evakuacije helikopterom, pa do hirur{kih procedura, operacija i intenzivne
nege. U okviru prakti~nog trena`a sanitetski tim Vojske Srbije je
zajedno sa ameri~kih hirur{kim timovima radio u ameri~koj pokretnoj bolnici i re{avao pretpostavqene supozicije o povredama
unutra{wih organa. Instruktori ameri~ke vojske precizno su bele`ili sprovedene operativne procedure i, naro~ito, hirur{ke mere koje }e sa~uvati `ivot povre|enih qudi. Tom prilikom srpski
vojni medicinski radnici su pokazali zavidan stepen stru~nosti,
iskustva i ve{tine u domenu ratne hirurgije. O tome svedo~e i pozivi ameri~kih kolega za zajedni~ki rad na budu}im ve`bama.
U toku ve`be isti~e potpukovnik dr Marko Kovini} imali smo priliku da vidimo i nau~imo mnogo novih stvari u oblasti
hirurgije traume i razmenimo mi{qewa i ste~ena iskustva sa
ameri~kim i drugim kolegama, ukqu~uju}i i najnovija ratna iskustva iz Iraka i Avganistana. U Srbiji bi trebalo formirati
centre i timove koji }e zbli`avati one koji su bili izlo`eni
traumama, spremne za reagovawe u slu~aju elementarnih katastrofa i masovnih gubitaka. Bilo bi od neprocewive va`nosti
stalno obu~avati takve timove, pogotovo u okviru stalne opasnosti od terorizma. Sigurno je da bi ovako obu~eni timovi mogli
da u~estvuju u internacionalnim operacijama humanitarnog karaktera i antiteroristi~kim operacijama.
Sanitetska ve`ba Programa Partnerstvo za mir bi}e slede}e godine izvedena u Hrvatskoj.
Z. MILADINOVI]

PO^ELI OSNOVNI KURSEVI

ENGLESKOG JEZIKA

U^EWE NA
RADNOM MESTU
Oficiri i podoficiri u 13 garnizona
Vojske Srbije narednih meseci ima}e priliku
da unaprede ili osve`e znawe engleskoj jezika
i steknu sertifikat STANAG 6001
rupa od 360 stare{ina Vojske Srbije 1. novembra po~ela je
da poha|a osnovni kurs engleskog jezika u 13 garnizona. Kao
{to je najavqeno, Uprava za obuku i doktrinu General{taba
po~ela je da sprovodi strategiju koja predvi|a da se do 2010.
godine na odgovaraju}im formacijskim du`nostima na|u stare{ine koje engleski jezik poznaju na odre|enom nivou.
General-major Petar ]ornakov, na~elnik Uprave za obuku i
doktrinu, ka`e da je u~ewe po~elo prema planu.
Pri izboru qudi za kurs te`i{no smo se opredeqivali
za stare{ine na formacijskim mestima za koja je predvi|eno
znawe jezika. Dali smo priliku i onima koji su predvi|eni za
{kolovawe slede}e godine da se pripreme za prijemni ispit.
Ostavili smo mogu}nost za prijavqivawe perspektivnih podoficira, naro~ito onih koji su va`ni za formirawe budu}eg podoficirskog kora. Dakle, ovog puta smo ciqno birali qude koji
}e poha|ati kurs.
U nekim garnizonima bilo je primera da su qudi zbog neodgovaraju}e procene potreba i trajawa profesionalne karijere sebe stavili na listu kandidata, a utvrdili smo i da su se
me|u wima na{la i lica sa ve}im stepenom poznavawa jezika
od onog koji se na kursu izu~ava. Mi smo u toku prve nedeqe wih
zamenili mla|im i perspektivnijim stare{inama ka`e general ]ornakov.
General{tab je za potrebe kursa anga`ovao 29 nastavnika
engleskog jezika, od ukupno 99, koliko se javilo na konkurs. General ]ornakov nagla{ava da je zahvaquju}i velikom zanimawu,
uprava J-7 mogla da odabere najkvalitetnije predava~e. Oni su
se 27. i 28. oktobra okupili u Beogradu na stru~nom seminaru,
tokom koga su ih nadle`ni qudi iz General{taba i direkcije PELT
stru~no i metodi~ki uputili i pripremili za predstoje}i kurs.
Seminar je iskori{}en i za me|usobno upoznavawe i dru`ewe u~esnika u projektu, ali i za potpisivawe ugovora koji predava~ima garantuje prava i odre|uje obaveze.
Polaznici }e prisustvovati predavawima ~etiri puta sedmi~no u toku radnog vremena, ali je ostavqena mogu}nost promene termina u skladu sa obavezama. Svi polaznici dobili su
besplatnu kompletnu literaturu, za {ta su se pobrinuli qudi
iz direkcije PELT. Pre stupawa na kurs stare{ine su potpisale
ugovor kojim se obavezuju da }e prisustvovati najmawe na 80
posto predavawa i da }e polo`iti testove. Ukoliko ne ispuni
te obaveze, polaznik }e morati da nadoknadi tro{kove kursa,
{to prema nekim procenama iznosi oko 10.000 dinara. Pored
obaveza koje name}e polaznicima, ugovor obavezuje i pretpostavqene stare{ine da kursistima omogu}e redovno prisustvo
na nastavi.
General ]ornakov podvla~i da }e svim polaznicima biti
omogu}eno da pola`u za sertifikat STANAG, ali da to nije ugovorom odre|ena obaveza. Ukoliko neko ne zadovoqi kriterijume za prvi nivo STANAG-a, mo}i }e ponovo da se prijavi za polagawe nakon {est meseci.
Posle 15. maja, kada je planirano da se kurs okon~a, nadle`ni }e sumirati rezultate i predvideti u kojim bi se garnizonima mogao organizovati napredniji kurs.

A. PETROVI]

19

JEDINICE

V OJ N I O K R U G N I [

SERVIS GRA\ANA
Poverewe omladine
u reorganizovanu Vojsku
Srbije i novi koncept
rada Ministarstva
odbrane logi~an su razlog
stopostotnog odziva
septembarske klase
regruta. Ponekad se
zaboravqa da je
za dobre rezultate
na poslovima vojne
obaveze velikim delom
zaslu`an organizovan
i efikasan rad
pripadnika
vojnoteritorijalnih
organa.

20

inistar odbrane Dragan [utanovac pohvalio je svojom naredbom Vojni okrug Ni{ i komandanta tog sastava pukovnika
Qubi{u \or|evi}a za postignute rezultate u realizaciji
septembarskog uputa regruta na slu`ewe vojnog roka. Vojni
okrug Ni{ je od planiranih 1.508 regruta u Vojsku uputio wih
1.506, ili 99,8 posto. U vojnim odsecima Ni{, Vrawe i Kraqevo
svi planirani stali su u stroj! Broj~ani pokazateqi nedvosmisleno potvr|uju da je priznawe stiglo u prave ruke i ukazuju na tendenciju pove}awa broja mladi}a koji se odlu~uju da vojni rok slu`e u
Vojsci Srbije.
Ta pojava nesumwivo zaslu`uje dubqu analizu, pogotovo zbog
~iwenice da je civilno slu`ewe vojnog roka prethodnih godina
odnosilo prevagu nad slu`ewem pod oru`jem. Zato smo posetili
Komandu Vojnog okruga Ni{, vojne odseke u Ni{u i Vrawu, Vojni
odeqak u Aleksincu i druge vojnoteritorijalne sastave, kako bismo odgonetnuli razloge iznenadne pozitivne promene u stavu
srpskih regruta koji su do pre samo godinu dana izbegavali vojne
uniforme.

DOBROVOQNO U REGRUTE
Vojni okrug Ni{ nadle`an je za prostor Ni{avskog, Topli~kog, P~iwskog, Jablani~kog, Zaje~arskog, Pirotskog, Borskog, Rasinskog, Ra{kog i delove Zlatiborskog i Moravi~kog okruga, a u
svom organizacijskom sastavu ima pet vojnih odseka, 31 vojni odeqak, dve komande za garnizonske poslove, Vojnodisciplinski sud i
15. novembar 2007.

VOJNI DISCIPLINSKI SUD

U sastavu Vojnog okruga Ni{ radi Vojni disciplinski sud
kome je u ovoj godini, prema re~ima predsednika suda potpukovnika Ilije Malinovi}a, podneto 35 optu`nih predloga protiv
15 oficira, 16 podoficira, jednog civilnog lica i dva vojnika
po ugovoru.
To su naj~e{}e dela zloupotrebe polo`aja radi pridobijawa materijalne koristi, to jest potkradawa Vojske Srbije i
buxeta dr`ave. U prvostepenom postupku izre~ene su kazne za
23 lica. Sud naj~e{}e ka`wava umawewem plate za {est meseci, dok su jedan oficir i tri podoficira ka`weni gubitkom
slu`be.

dobrovoqno tra`ilo prevremeno upu}ivawe u Vojsku, kako

bi odmah posle sredwe {kole
regulisali vojnu obavezu i
posvetili se svojim `ivotnim
planovima.
Imali smo jo{ regruta
mla|ih godi{ta obja{wava
referent vojne obaveze potpukovnik Miroslav ]irkovi}
koji su `eleli da idu na slu`ewe, ali nije bilo dovoqno
mesta u jedinicama Vojske Srbije. Jednostavno, nije bilo
mogu}nosti da se udovoqi takvim `eqama, {to je oneraspolo`ilo mnoge roditeqe i
Komandant Vojnog okruga Ni{
mladi}e.
pukovnik Qubi{a \or|evi}
U Vojnom okrugu Ni{
proteklih meseci u~inili su mnogo na otklawawu slabosti u radu
vojnih odseka i vojnih odeqaka na poslovima pripreme i doslednog
sprovo|ewa uputnih rokova. Napor je urodio plodom, tako da i
oficirima i civilnim licima u Vojnom okrugu, odsecima i odeqcima treba ~estitati {to sve vi{e srpskih mladi}a odlu~uje da obu~e vojnu uniformu.

URU^IVAWE POZIVA
Vojni orkestar. U poslovima vojne obaveze Vojni okrug Ni{ ima
dugu tradiciju dobrih rezultata, ali je posle usvajawa izmena i
dopuna Uredbe o vr{ewu vojne obaveze 2003. godine do{lo do pada odziva na slu`ewe vojnog roka pod oru`jem. Tako je na teritoriji Vojnog okruga Ni{ 2004. zabele`en odziv od 88 posto, godinu
dana kasnije 77 posto, da bi 2006. godine odziv pao na skromnih
61 posto.
Trend malog odziva po~eo je da se mewa ove godine u martu
kada se javilo 76 procenta i u junu kada je uniformu obuklo 83
posto pozvanih regruta. Kada se u septembarskom roku od planiranih 1.508 mladi}a samo dvojica nisu odazvala na slu`ewe vojnog roka, postalo je jasno da je vojska ponovo u modi.
Nema sumwe da je ovo najboqa godina u pogledu uputa na
slu`ewe vojnog roka od kada je uvedena ta obaveza tvrdi komandant Vojnog okruga Ni{ pukovnik Qubi{a \or|evi}.
Septembarski rezultati su za nas zna~ajni, podsticajni,
ali i obavezuju}i. Mi se obaveza ne bojimo i sa velikom verovatno}om mo`emo garantovati da }emo ispuniti sve zahteve General{taba Vojske Srbije za popunu vojnicima na slu`ewe vojnog roka.
Septembarski uputni rok po tradiciji je boqi od drugih iz
vi{e razloga. Najva`niji se ogleda u ~iwenici da novembar predstavqa krajwi rok za uput regruta kriti~nih godi{ta, tako da se u
septembru, na primer, pozivaju svi studenti koji pune 27 godina.
Ovog septembra dogodilo se i da je 198 mladi}a mla|ih godi{ta

Za septembarski uputni rok, kao i do sad, pripadnici Vojnog

odseka Ni{ pa`qivo su a`urirali vojne evidencije regruta koji
ispuwavaju uslove za slu`ewe vojnog roka, pripremili pozive i
re{ili zahteve regruta za odlagawe slu`ewa vojnog roka, civilno
slu`ewe ili ponovnu ocenu zdravstvene sposobnosti. Pozivi su
uru~eni, svi regruti se odazvali, a komisija ih je rasporedila u
centre za obuku.
Pri odre|ivawu mesta
slu`ewa vodilo se ra~una da
Centar za obuku bude najbli`i prebivali{tu vojnika. Zahvaquju}i tome odziv je bio
stopostotan, a otpust iz jedinice sveden je na zanemarqivu meru. Samo je dvadeset vojnika otpu{teno u prvom mesecu slu`ewa vojnog roka, {to
je dva ili tri puta mawe u odnosu na ranije uputne rokove.
Vojni odsek Ni{ postao je pravi servis gra|ana,
mesto odakle vojni obveznik
ne odlazi a da nije dobio odgovor na postavqeno pitawe
Komandant Vojnog odseka Ni{
ili zahtev. Kada je re~ o pripotpukovnik Jordan Stojkovi}
meni zakona i podzakonskih

21

JEDINICE

akata, zahtevi se re{avaju u

najkra}im mogu}im rokovima,
dok se re{ewa po slu`benoj
du`nosti donose odmah po nastanku promene ka`e komandant potpukovnik Jordan
Stojkovi}.
Potvrdu wegovih re~i
nalazimo i u podatku da je referent za pravne poslove
Marija Spasi} samo u ovoj
godini re{ila 1.860 zahteva
regruta. Nema sumwe da odziv regruta na slu`ewe vojnog
roka u velikoj meri zavisi i
od nepopularnih, ali, svakako, potrebnih represivnih
mera. Vojni odsek iz Ni{a
podneo je ove godine 415 pre- Vojni odeqak u Aleksincu kapetan Ivan Mladenovi} i civilna lica Mi}a Jovanovi}, Zoran Ili}
kr{ajnih prijava nadle`nom i Slavi{a Ne{i}
op{tinskom organu, a zbog
odbijawa prijema poziva i
POSETA POMO]NIKA MINISTRA
neodazivawa i 206 krivi~nih
Pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse Bojan Diprijava Okru`nom javnom tumitrijevi} i na~elnik Uprave za obaveze odbrane pukovnik Go`iocu. Krivi~ne prijave su
ran Zekovi} obi{li su Vojni okrug Ni{ i Tre}i regionalni cenzbog du`ine postupka jo{ u
tar za prekvalifikaciju kako bi sagledali stawe pred o~ekivafazi re{avawa, dok je 329
nom transformacijom i novom sistematizacijom organa MO.
prekr{ajnih postupaka proNa po~etku posete komandant Vojnog okruga Ni{ pukovnik
cesuirano. Bilans ~ine 286
Qubi{a \or|evi} i na~elnik Tre}eg regionalnog centra za
nov~ane kazne i 43 opomene.
prekvalifikaciju pukovnik Zoran Pe{i} govorili su gostima o
Prema re~ima potpukovaktivnostima, teritoriji nadle`nosti i organizacionoj struknika Stojkovi}a Vojni odsek
turi Vojnog okruga, zatim o nameni, zadacima i osnovnim proNi{ ima odli~nu saradwu sa
gramima ni{kog regionalnog centra.
MUP-om i drugim subjektima
Tokom posete Bojan Dimitrijevi} je obi{ao objekte Vojnog
na teritoriji grada, {to izuokruga Ni{, Vojni orkestar, Komandu za garnizonske poslove,
zetno pozitivno uti~e na uput
Tre}i regionalni centar za prekvalifikaciju, kancelarije Meregruta na slu`ewe vojnog ro- Komandant Vojnog odseka Vrawe
|unarodne organizacije za migracije (IOM) i Regrutni centar.
ka. Tako je MUP-u poslato 450 potpukovnik Branislav Stojanovi}
naloga za privo|ewe zbog neprimawa poziva, na osnovu kojih je vi{e od 250 vojnih obveznika
Pukovnik Qubi{a \or|evi} i potpukovnici Jordan Stojkovi}
privedeno u vojne odeqke gde im je poziv uru~en. Na taj na~in efi- i Branislav Stojanovi} saglasni su u oceni da se prava borba za
kasno se re{avaju problemi pri uputu na slu`ewe vojnog roka, kao odziv regruta vodi u vojnim odeqcima. Jedan od takvih je i Vojni
{to su izbegavawe prijema i odbijawe poziva, neprijavqivawe odeqak u Aleksincu, koji je tokom 2007. godine na odslu`ewe vojpromene adrese stanovawa, boravak u inostranstvu bez odobre- nog roka uputio 82 regruta uz zabele`en stopostotan odziv.
wa, neblagovremeno dostavqawe potvrda o studirawu i zahteva za
Odeqak je mesto gde se brine o svakom ~oveku pojedina~no,
regulisawe statusa.
gde sve te mladi}e li~no upoznajemo tvrdi prvi referent odeqka
Mi}a Jovanovi}.
KVALITETNE PRIPREME
I zaista, ekipa, koju predvodi kapetan Ivan Mladenovi}, svaki
zahtev
regruta poimeni~no i podrobno raspravqa i re{ava, taJasno odre|eni zadaci, kvalitetne pripreme i dobra metodologija rada omogu}ile su Vojnom odseku Vrawe da ove godine rea- ko da su iskqu~ene gre{ke i nepravilnosti. U odeqku se sagledavalizuje sva tri uputna roka sa velikim odzivom regruta u martu 95 ju i drugi, delom prikriveni razlozi za boqi ili lo{iji odziv regruta na slu`ewe vojnog roka pod oru`jem. U Aleksincu je, na priposto, u junu 85 i u septembru 100 posto.
mer, gradska sredina vi{e usmerena ka civilnom slu`ewu vojnog
U poslovima oko vojne obaveze imamo veliku podr{ku jedi- roka od seoske. Jedan od va`nih razloga boqeg odziva u jedinice
nica Vojske Srbije u garnizonima Vrawe i Leskovac, podru~nih Vojske Srbije je i taj {to se mladi}i koji vojni rok slu`e u civilu
organa MO i VBA, organa lokalne samouprave P~iwskog i Jabla- ne mogu zaposliti u Vojsci i Policiji, a tim licima ne mo`e se izni~kog okruga, pripadnika policijskih uprava i stanica, pravosud- dati ni dozvola za no{ewe oru`ja.
nih organa, slu`be PTT saobra}aja, crkve i lokalnih medija isU Aleksincu i drugim mawim mestima jo{ se ~uva tradicija
ti~e komandant Vojnog odseka Vrawe potpukovnik Branislav Stoja- proslavqawa povodom odlaska u Vojsku, a verovali ili ne, takva
novi}.
slavqa prave i oni koji idu na civilno slu`ewe vojnog roka.
Prema broju i procentu upu}enih regruta u Vojnom odseku VraAnalize i iskustva iz zemaqa u okru`ewu ukazuju da je broj
we najboqe rezultate posti`u pripadnici Vojnog odeqka Lesko- zahteva za civilno slu`ewe vojnog roka u odre|enom trenutku dovac, kojim komanduje potpukovnik Milan Ivi~i}. Kvalitetu posla stigao zenit i potom po~eo da pada. Odgovorni qudi u Vojnom okrudoprinose i referenti vojne obaveze Vida Stojanovi}, Mile Ari- gu Ni{ veruju da }e se i u Srbiji dogoditi isto, {to bi decembartonovi} i Novica Nikoli}, te referent pravne slu`be Ivan Kita- ski uputni rok trebalo definitivno i da potvrdi.
novi}.
Zoran MILADINOVI]

22

15. novembar 2007.

Snimio D. SAVKOVI]

OBUKA

OBUKA VOJNIKA NA CIVILNOM SLU@EWU VOJNOG ROKA

EFIKASNIJI ODGOVOR
RIZICIMA
PODVU]I CRTU

U organizaciji Uprave za odbranu

Republike Srbije, od 4. oktobra
do 15. novembra, izvedena je
obuka vojnika na civilnom slu`ewu
vojnog roka, koji }e najve}im
delom biti raspore|eni u
organizacije i slu`be civilne
za{tite i spasavawa stanovni{tva
i materijalnih dobara u vanrednim
situacijama
prava za odbranu Republike Srbije otpo~ela je sa intenzivnijom obukom vojnika na civilnom slu`ewu kako bi ve} u narednoj godini tu aktivnost pretvorila u kontinuiran proces.
Nastavnim planom i programom te`i{te je dato na nekoliko oblasti, pa tako vojnici tokom obuke, izme|u ostalog, u~e i o
elementima me|unarodnog humanitarnog prava, sistemu za{tite
i spasavawa, rizicima i pretwama koji, prvenstveno u miru,
ugro`avaju stanovni{tvo, materijalna dobra i `ivotnu sredinu.
Tako|e, oni treba da savladaju neophodne prakti~ne radwe iz
domena samopomo}i, uzajamne pomo}i i elementima protivpo`arne za{tite.
Obuka se izvodi 14 radnih dana po {est ~asova dnevno, u
ukupnom fondu od 84 nastavna ~asa.
Kako bi se jedinice Civilne za{tite {to br`e popunile kvalitetnim i po strukturi potrebnim kadrom, pri izboru vojnika koji su se obu~avali u ovoj prvoj grupi vodilo se ra~una i o wihovoj

Po re~ima Milana Popadi}a, na~elnika Uprave za odbranu Republike Srbije, izvo|ewe ovako sadr`ajne obuke bi}e od velikog zna~aja za revitalizaciju ukupnog sistema za{tite i spasavawa, a odgovor na budu}e rizike i pretwe mnogo efikasniji.
Nijedna evropska zemqa nema tako gorka i traumati~na
iskustva kao mi iz devedesetih godina pro{log veka, a koja nismo iskoristili i preto~ili u praksu. Zato smo odlu~ili da
podvu~emo crtu pod dosada{wi na~in pona{awa, organizovawa, pripremawa i neadekvatnog ukqu~ivawa svih struktura ove
dr`ave u obezbe|ivawu organizovanog i integrisanog odgovora
na sve izazove, rizike i pretwe isti~e Milan Popadi}.

kvalifikacionoj strukturi, a visok uspeh obuke garantuje i stru~ni kvalitet anga`ovanog predava~kog kadra.
Nakon pra}ewa i kontrole obuke prve grupe vojnika, kako
nam je rekao Dragan Savkovi}, na~elnik Centra za obuku kadrova
civilne odbrane i za{tite u Upravi za odbranu, dobijeni su rezultati koji pokazuju da se krenulo pravim putem. U ~etiri gradska
odeqewa za odbranu, 21 okru`nom odeqewu i jednom odseku za
odbranu na teritoriji Srbije, u ovom prvom krugu, na obuku je pozvan 861 vojni obveznik, a odazvalo se wih 838 ili 97,3 odsto.
Za obuku ove partije vojnika na civilnom slu`ewu vojnog roka anga`ovano je 245 predava~a, od kojih je 136 iz redova stru~nih radnika Uprave za odbranu, a 109 iz Crvenog krsta Srbije,
Zavoda za javno zdravqe Srbije, zdravstvenih ustanova u sedi{tima okru`nih i gradskih odeqewa, dobrovoqnih vatrogasnih
dru{tava i profesionalnih vatrogasnih jedinica.
B. M. POPADI]

23

DOGA\AJI

POMO]NIK MINISTRA ODBRANE

ZA QUDSKE RESURSE U NI[U
Pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi} i na~elnik Uprave za obaveze odbrane pukovnik Goran
Zekovi} obi{li su, 1. novembra, Vojni okrug Ni{ i Tre}i regionalni centar za prekvalifikaciju u tom gradu, radi sagledavawa
stawa pred o~ekivanu transformaciju tih organizacionih celina
Ministarstva odbrane.

M I N I S T A R

O D B R A N E

ODLU^NO
PROTIV
TERORIZMA
Vojska i policija u
potpunosti spremne
da efikasno spre~e svaku
destabilizaciju situacije
na jugu Srbije i u Kopnenoj
zoni bezbednosti,
istakao ministar
Dragan [utanovac
povodom novih
teroristi~kih pretwi

Komandant Vojnog okruga Ni{ pukovnik Qubi{a \or|evi} i

na~elnik Tre}eg regionalnog centra za prekvalifikaciju pukovnik
Zoran Pe{i} informisali su goste o nadle`nostima i organizacionoj strukturi Vojnog okruga Ni{, o nameni, zadacima i osnovnim programima Regionalnog centra za prekvalifikaciju.
U nastavku posete, pomo}nik ministra za qudske resurse obi{ao je Regrutni centar, Vojni orkestar i kancelarije Me|unaZ. M.
rodne organizacije za migraciju (IOM).

PRVA INTERNET U^IONICA

NA VOJNOJ AKADEMIJI
Studenti Vojne akademije u Beogradu dobili su 6. novembra
prvu Internet u~ionicu koja je otvorena uz pomo} donacije Vlade
Velike Britanije. U projektu poboq{awa Internet veza na Vojnoj
akademiji (VA) u~estvovali su i stru~waci iz Uprave za telekomunikacije i informatiku General{taba Vojske Srbije, Xeferson
instituta i Telekoma Srbije.
Prilikom otvarawa Internet u~ionice, na~elnik Vojne akademije general-major Vidosav Kova~evi} naglasio je da je VA dobila najkvalitetniji Internet u Vojsci Srbije. U 21. veku, koji je
vek komunikacija i informacija, Internet }e pomo}i studentima
da se sa u`ivawem u tim tekovinama modernog doba na pravi na~in pove`u sa svetom i tako doprinesu toleranciji i op{tem razvoju, rekao je general Kova~evi}.
Internet u~ionicu je sve~anim presecawem vrpce otvorila
direktor za me|unarodnu bezbednosnu politiku Ministarstva odbrane Velike Britanije Glorija Krejg, koja je potvrdila nameru
svoje dr`ave da aktivno sara|uje sa Srbijom u oblasti odbrane,
a upravo realizovani projekat jasno je svedo~anstvo o ozbiqnoA. A.
sti te namere.

inistar odbrane Dragan [utanovac posetio je 13. novembra Novi

Sad. Posle obilaska kasarni Janko ^melik, Tvr|ava i
Jugovi}evo ministar se sastao sa predsednikom Izvr{nog ve}a
Vojvodine, Bojanom Pajti}em s kojim je razgovarao o nizu pitawa interesantnih za Vojsku Srbije i lokalnu samoupravu. Tom prilikom je istaknuto da se o~ekuje zajedni~ko u~e{}e na konkursu za projekte za Nacionalni investicioni plan.
U razgovoru je zakqu~eno da su dve brigade Vojske Srbije koje se
nalaze na teritoriji Vojvodine, Prva brigada u Novom Sadu i Specijalna brigada u Pan~evu, na veoma visokom borbenom nivou. Jedna od tema
wihovog razgovora bila je i takozvana tre}a misija Vojske Srbije, odnosno pomo} civilnom stanovni{tvu u slu~aju elementarnih katastrofa.
Pajti} i [utanovac su naglasili da je Vojska odigrala zna~ajnu ulogu
u otklawawu posledica poplava pro{le i pretpro{le godine u Vojvodini, kada je anga`ovano oko dvanaest hiqada pripadnika Vojske, i da, zahvaquju}i tome, u Vojvodini tada nije bilo posledica kao u zemqama u centralnoj Evropi.
Tokom dana{we posete re~eno je da }e u okviru buxeta i NIP-a, za
Vojsku biti izdvojena odre|ena sredstva za remont vazduhoplova koji mogu
da se koriste i u civilne svrhe i za konverziju aerodroma Batajnica i
aerodroma u Somboru. Istaknuto je i da re{avawe stambenog zbriwavawa pripadnika Vojske nije samo vojni problem ve} i problem
lokalne samouprave i {ire dru{tvene zajednice.
Jedna od tema razgovora bio je i Vojnomedicinski centar u Novom

OBELE@EN ME\UNARODNI DAN BORBE

Centralni dom Vojske Srbije bio je doma}in zna~ajnog skupa kojim
je obele`en 8. novembar, me|unarodni Dan borbe protiv fa{izma i
antisemitizma, ustanovqen odlukom Ujediwenih nacija.
Sve~anu akademiju i okrugli sto organizovali su Odbor za Jasenovac Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve i Ministarstvo vera Vlade Srbije, u saradwi sa Jevrejskom zajednicom u Srbiji.
Me|u uglednim zvanicama skupu su prisustvovali predstavnici Vlade
Srbije, Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, Jevrejske
i Islamske verske zajednice, zajednice Roma, nau~nih i kulturnih institucija, izaslanik predsednika Republike Srbije, Trivo In|i}, ambasador
Izraela u Srbiji Artur Kol, [ulemit Imber, stru~wak svetskog glasa i
profesor Me|unarodne {kole za izu~avawe holokausta u Jad Va{emu, arhiepiskop cetiwski i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radovi}), pre`iveli logora{i, gosti iz inostranstva...
15. novembar 2007.

N O V O M

S A D U

OBELE@EN DAN
VOJNOTEHNI^KOG INSTITUTA

Snimio D. BANDA

P O S E T I

BEZBEDNOSNA SITUACIJA POD KONTROLOM

Odgovaraju}i na pitawa novinara ministar [utanovac je najavio
da }e u narednom periodu on i wegovi saradnici boraviti po vi{e
dana u Kopnenoj zoni bezbednosti i da }e vojska na sve teroristi~ke
pretwe na jugu Srbije reagovati odlu~no i brzo. Tako|e, ne}e biti dozvoqeno bilo kakvo prelivawe teroristi~kih aktivnosti iz Makedonije.
Ministar je rekao da su i Vojska i policija u potpunosti spremne da
efikasno spre~e svaku destabilizaciju situacije na jugu Srbije i u Kopnenoj zoni bezbednosti. U tom ciqu sve bezbednosne slu`be koordinirano rade na pra}ewu stawa i omogu}avawu dono{ewa pravovremenih
odluka svih bezbednosnih ~inilaca.
Sadu koji }e 40 posto svojih kapaciteta ponuditi civilnom sektoru ~ime
}e se u Vojvodini re{iti jedan od problema zdravstvenog zbriwavawa.
Nagla{eno je da Izvr{no ve}e Vojvodine i pokrajinske institucije
imaju izvanrednu saradwu sa Vojskom, {to }e se u narednom periodu i
pokazati kroz ponudu i realizaciju planova kojima }e vojni objekti, iz
Master plana, biti ponu|eni lokalnoj samoupravi.
Sa ministrom odbrane u obilasku Novog Sada bili su dr`avni
sekretar u Ministarstvu odbrane dr Zoran Jefti}, zamenik na~elnika
General{taba VS general-potpukovnik Miloje Mileti} i komandant
D. GLI[I]
Kopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]irkovi}.

E P R O T I V FA [ I Z M A I A N T I S E M I T I Z M A
Prigodan umetni~ki program izveli su solisti i hor Bra}a Baruh,
a Jovan Mirkovi}, direktor Muzeja `rtava genocida Jasenovac, prikazao je izlo`bu u elektronskom obliku, pod nazivom: Bili su samo deca,
posve}enu tragi~nom stradawu 19.432 mali{ana u zloglasnom logoru.
Na skupu je pro~itano pismo koje je uputio Efraim Zurof iz Centra
za istra`ivawe ratnih zlo~ina Simon Vizental u Jerusalimu.
Osim se}awe na Jevreje, Srbe i Rome, nevine `rtve totalitarnog
re`ima, pogubne fa{isti~ke ideologije i wenih sledbenika, upu}en je
svojevrstan apel ~ove~anstvu da se strahote koje su zabele`ene u savremenoj istoriji nikada ne smeju ponoviti. Niti se sme dozvoliti da fa{izam, antisemitizam, rasizam, verska i nacionalna netrpeqivost ikada
uzmu maha. To je, ~ulo se, sveta du`nost slobodnog ~oveka, kome moraju biti garantovana qudska prava i jednakost u savremenom svetu.
B. K.

U Klubu Vojske Srbije u Top~ideru, 1. novembra, obele`eno

je 59 godina postojawa i rada Vojnotehni~kog instituta. Na sve~anom skupu na~elnik te ustanove pukovnik prof. dr Mladen Panti}
podsetio je na zna~ajne datume i rezultate koje je u radu ostvarila ta vojna ku}a nauke.
Od 75 posto sredstava, koja se danas nalaze u Vojsci, 90 posto je projektovano i razvijeno u Vojnotehni~kom institutu. Ta ustanova ima oko 30 laboratorija, od kojih su {est od me|unarodnog
zna~aja, a deset od nacionalnog. U Institutu rade 573 zaposlena,
a na sve~anosti je predstavqeno i dvadesetak istra`iva~kih projekata na kojima se trenutno radi.
Zaposlenima je Dan Instituta ~estitao zastupnik na~elnika
Uprave za odbrambene tehnologije pukovnik dr Danko Jovanovi}.
Na sve~anom skupu poslovnim partnerima i zaslu`nim ustanovama i pojedincima dodeqene su plakete Arhimed i plakete VojnoM. [.
tehni~kog instituta.

PLAKETA ZA POSLOVNU IZVRSNOST

TRZ KRAGUJEVAC
Trinaesti put zaredom u Privrednoj komori Srbije progla{eni su dobitnici Nacionalne nagrade za poslovnu izvrsnost
Oskar kvaliteta, koju uz podr{ku ministarstva nadle`nog za ekonomiju, organizuje nevladina organizacija Fond za kulturu kvaliteta i izvrsnost.
Me|u sedam nagra|enih organizacija je i Tehni~ki remontni
zavod Kragujevac. To vredno priznawe dobijaju drugi put zaredom,
a ove godine osvojili su plaketu za poslovnu izvrsnost u dve oblasti: qudski resursi i zadovoqstvo zaposlenih.
Plakete je direktoru TRZ Kragujevac, pukovniku dr Jugoslavu
Radulovi}u i ostalim nagra|enim, uru~io ministar ekonomije i
M. [.
regionalnog razvoja Mla|an Dinki}.

SEMINAR O RAZVOJU CIVILNE ZA[TITE

U saradwi sa Dr`avnim institutom za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Formez iz Rima, Uprava za odbranu Republike Srbije organizovala je nedavno seminar radionicu o razvoju
civilne za{tite. U~esnici su analizirali razli~ita re{ewa i iskustva zemaqa u okru`ewu, ali i zemaqa ~lanica Evropske unije.
Na desetodnevnom seminaru koji je realizovan kao deo projekta Razvoj i unapre|ewe dr`avne uprave i lokalne samouprave
u zemqama Balkana, predava~i su bili stru~waci iz Uprave za
civilnu za{titu Republike Italije, [umske slu`be, Instituta za
seizmologiju i vulkanologiju i specijalizovanih preduze}a koja se
bave za{titom.

OBELE@EN DAN VMC NOVI SAD

Uz prisustvo mnogobrojnih gostiju, me|u kojima i pukovnika
dr Jovana Maksi}a, na~elnika Uprave za zdravstvo, pukovnika
doc. dr Nikole Filipovi}a, zamenika na~elnika VMA, i dr Gabora Lodija, potpredsednika Izvr{nog ve}a Vojvodine, obele`en je
11. novembar dan novosadskog vojnomedicinskog centra i 221.
godi{wica rada Vojne bolnice.
U svom obra}awu prisutnima pukovnik dr Bratoqub Brkqa~a, upravnik VMC, istakao je kako je Vojna bolnica u Novom Sadu
otvorena 1786. godine i to samo nekoliko godina posle Berlinske {arite, najstarije bolnice u svetu. U VMC godi{we se obavi
preko 150.000 pregleda, 400.000 usluga, oko 1.600 operacija,
stacionarno se le~i oko 3.500 bolesnika.
Uprkos finansijskim pote{ko}ama i ote`anoj nabavci najmodernije opreme, zaposleni u VMC Novi Sad intenzivno prate i
B. M. P.
primewuju savremena medicinska dostignu}a.

25

Prekvalifikacija podoficira za rod

pe{adije

PROVERA STREQA^KOG UME]A

Na poligonu Peskovi kod Velikog Gradi{ta u okviru kursa
za prekvalifikaciju podoficira za rod pe{adije, 18. oktobra,
odr`ano je ga|awe iz ru~nog raketnog baca~a. Podoficiri iz ostalih rodova, koji se prekvalifikuju za du`nost komandira odeqewa
u pe{adiji u Centru za obuku kopnene vojske u Po`arevcu, poha|aju
kurs na kome dopuwavaju vojnostru~na znawa neophodna za budu}e
formacijske du`nosti. Ga|awe popularnom zoqom deo je provere
vatrene osposobqenosti, uz koju }e polaznici morati da savladaju
i teme iz takti~ke i fizi~ke obuke.
Potpukovnik Sini{a Vidakovi}, predava~ na kursu, atmosferu je ocenio kao drugarsku i kolegijalnu, budu}i da polaznici pri-

OTVOREN DAN U NOVOM SADU

Akcija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije Otvoren dan
organizovana je 3. novembra i u novosadskoj kasarni Jugovi}evo,
koju su tog dana posetili u~enici tridesetak osnovnih {kola iz
Novog Sada, Petrovaradina, Bege~a, Futoga i ostalih okolnih
mesta, u~enici desetak sredwih {kola i brojni zainteresovani
gra|ani Novog Sada.
Vojnici i stare{ine Prve brigade KoV predstavili su posetiocima opremu i naoru`awe kojim raspola`e jedinica, od savremenog pe{adijskog kojim su opremqeni izvi|a~i i vojni policajci,
do raketnih sistema PVO, a izveli su i nekoliko efektnih pokaznih
ve`bi protivpo`arne za{tite i borbenih ve{tina.
Posla je bilo i za lekara poru~nika Ivana Panti}a i medicinskog tehni~ara zastavnika Jakima Ruskajija koji su, na zadovoqstvo onih starijih posetilaca, u razvijenoj bataqonskoj sanitetskoj stanici merili krvni pritisak.
Najmla|i su imali priliku da probaju vojni~ki ~aj koji je za
wih, sa velikim u`ivawem, pripremio majstor kuvar Rade
An|elkovi}, ali i da se po~aste slatki{ima poslu`enim na raketnim sistemima Strela 10M.
Vremena za razgovor sa mnogobrojnim posetiocima na{ao je
i pukovnik \okica Petrovi}, komandant Prve brigade KoV.
Na {tandu Novinskog centra Odbrana za tu priliku pripremqeni su posteri, rasporedi ~asova, prigodne razglednice i
ostali promotivni materijal koji popularizuje vojni poziv.
B. M. P.

POSLEDIPLOMSKO USAVR[AVAWE
PRIPADNIKA MINISTARSTVA ODBRANE
I VOJSKE
Naredne {kolske godine 31 pripadnik Ministarstva odbrane i Vojske Srbije po~e}e specijalisti~ke, magistarske i doktorske
studije na civilnim fakultetima o tro{ku Ministarstva odbrane.
Oni su 29. oktobra potpisali ugovor o stipendirawu sa Sektorom
za qudske resurse ~ime su se stekli uslovi da sistem odbrane u narednih nekoliko godina osve`i i unapredi nau~ni potencijal.
Tim povodom pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse
dr Bojan Dimitrijevi} rekao je da je Ministarstvo na osnovu transparentnih kriterijuma odredilo lica koja }e biti stipendirana.
On je naglasio da vojni stipendisti mogu da o~ekuju pomo} i podr{ku Ministarstva tokom sticawa nau~nih zvawa i izrazio o~ekivawe da }e pripadnici Vojske me|u kolegama sa civilnih fakulteta
biti prepoznatqivi po ozbiqnosti u radu.
Specijalisti~ke studije poha|a}e ~etvoro, magistarske
osmoro oficira i civilnih lica, zvawe mastera ste}i }e wih
petoro dok }e za nekoliko godina sistem odbrane dobiti 14 dokA. A.
tora nauka.

26

padaju razli~itim rodovima i slu`bama. I polaznici kursa, pripadnici tehni~kih slu`bi, iako neki prvi put ga|aju iz ru~nog raketnog baca~a, zadovoqni su postignutim rezultatima.
Potreba za prekvalifikacijom profesionalnih pripadnika
Vojske Srbije za rod pe{adije pojavila se zbog smawivawa i ga{ewa pojedinih jedinica, pa je stare{inama ponu|ena mogu}nost da
N. [UTI]
posao zadr`e nastavqaju}i slu`bu u rodu pe{adije.

UPRAVQAWE VANREDNIM SITUACIJAMA

Evropska regionalna konferencija o upravqawu vanrednim
situacijama, na kojoj su u~estvovali predstavnici Ministarstva
odbrane Republike Srbije, odr`ana je u Budimpe{ti od 29. do 31.
oktobra. Tema konferencije, na kojoj je u~estvovalo 14 zemaqa,
bili su na~ini reagovawa u vanrednim situacijama.
Tom prilikom, akcenat je stavqen na razvijawe i oja~awe veza izme|u zemaqa u regionu u slu~aju vanrednih situacija. U~esnici skupa predstavili su na~ine i mehanizme reagovawa u svojim
zemqama, nakon ~ega su razmewena iskustva i dogovorene smernice za daqu saradwu.

SASTANAK ORGANA ZA MORAL

I PSIHOLOGA KOPNENE VOJSKE
U ni{kom Klubu VS odr`an je radni sastanak organa za moral i psihologa Kopnene vojske na kome su razmatrana pitawa izgradwe morala, razvijawa i negovawa tradicija i odnosa sa medijima.
U okviru posebne radne grupe psiholozi su sagledali aktuelne probleme u radu psihologa i definisali mere na planu delovawa mentalno-higijenskih timova u jedinicama i psiholo{kih priprema za specifi~ne zadatke. Sastankom je rukovodio na~elnik
odseka za moral komande Kopnene vojske potpukovnik Ranko MlaZ. M.
denovi}.
15. novembar 2007.

ARSENAL11

S p e c i j a l n i

p r i l o g

DOGRADWA BVP M-80/M-80A

PETNAEST
VERZIJA
ISTOG
VOZILA
REVOLVER SMIT I VESON,
MODEL 29, U KALIBRU
MAGNUM 44

NAJMO]NIJI
NA SVETU
NOVI JAPANSKI AVIONI

RAZVOJ KAO
TEHNOLO[KI
TRENING

D O G R A D W A

B V P

M - 8 0 / M - 8 0 A

PETNAEST VERZIJ

SADR@AJ

prikazivawa na paradi

Dogradwa BVP M-80/M-80A

PETNAEST VERZIJA
ISTOG VOZILA

9. maja 1975. u Beogradu,

28

Improvizovana i modifikovana
oru`ja

PU[KE IZ KU]NE
RADINOSTI

34

Revolver smit i veson,

model 29, u kalibru magnum 44

NAJMO]NIJI NA SVETU

Od prvoga javnog

38

doma}i BVP M-80 izazivao je

pa`wu stranih vojnih
stru~waka, koji su ga nesumwivo cenili. U gra|anskom
ratu devedesetih godina i za
vreme agresije Natoa na SRJ,
ta vozila, jednostavna za

Protivhelikopterska odbrana
tenkova

rukovawe, stekla su poverewe

PRILAGODQIVOST
PRETWAMA

svojih posada, pokazav{i

40

Novi japanski avioni

RAZVOJ KAO TEHNOLO[KI

TRENING
43

28

efikasnost u borbenim
dejstvima. Tako je do danas,
ali kako tehnologija brzo

Barokomore

ISPITIVAWE GRANICA
MOGU]EG

pouzdano funkcionisawe i

napreduje, ukazuje se potreba

46

da se i ta vozila modernizuju.

elativno dug period operativne upotrebe doma}eg borbenog vozila pe{adije BVP M-80 i M-80A mogao bi da se
oceni kao ograni~avaju}i ~inilac za
wihov budu}i opstanak u naoru`awu
Vojske Srbije. Mo`da bi stawe bilo i zabriwavaju}e kada bi zemqe u okru`ewu
imale modernija guseni~na vozila te vrste.
Ali to nije tako. Ipak, indiferentan odnos
nije po`eqan.
Susedne zemqe ubrzano ugovaraju ili
ve} nabavqaju iz uvoza najnovije oklopne
transportere (OT) to~ka{e, hit vozila
koja ko{taju vi{e od dva miliona ameri~kih dolara, a neka dosti`u cenu oko pet miliona dolara. Mi se ne pomeramo s mesta u
tom smislu. Za{to? Naj~e{}i odgovor jeste:
nema para. Ali to nije opravdawe za inertnost. U istupima zvani~nika Srbije i odbrane mo`e da se nasluti da se i o tome
ozbiqno razmi{qa. Strategijski pregled
odbrane, izme|u ostalih prioriteta u razvoju sistema odbrane, kao jedno od strategijskih opredeqewa, defini{e izgradwu
brojno mawe, ali savremeno opremqene i
borbeno osposobqene vojske za izvr{avawe raznovrsnih zadataka u mogu}nim izazovima i pretwama za odbranu Srbije.
Snage na{e Kopnene vojske u procesu
transformacije reorganizovane su u ~etiri brigade KoV, jednu specijalnu i artiqerijsku brigadu, kao osnovne zdru`ene tak-

15. novembar 2007.

A ISTOG VOZILA

ti~ko-operativne sastave bataqonskog tipa. U brigadama se nalazi oko 250 tenkova

/M-84/84A i T-72M/ i oko 350 BVP (M-80
i M-80A). Kako Vojska Srbije raspola`e sa
oko 550 BVP, ~ija je modernizacija prekinuta devedesetih godina, name}u se dva pitawa do kada }e modernizacija da kasni i
{ta }e biti sa prekobrojnih oko 200 BVP?
Da li }e i oni do~ekati giqotinu brener
aparata (kao T-55 i druga stara oklopna
borbena vozila OBV)?

MODERNIZACIJA
Od razvoja prvih prototipova BVP do
dana{wih dana, u programima razvoja i
modernizacije, te konverzije u druge vrste
OBV, razvijeno je petnaestak tipova vozila na osnovi {asije BVP M-80/80A. Ve}ina zemaqa u svetu, pored nabavke novih
OBV, intenzivno modernizuje svoja starija
ili ~ak zastarela vozila, ali ih malo wih
re`e i {aqe u livnice ~elika. Eklatantan
primer jeste Izrael (sa buxetom za odbranu oko 12,5 milijardi ameri~kih dolara,
plus oko 2,5 milijarde vojne pomo}i iz
SAD godi{we). Tamo se modernizuju stari
OT M-113/113A1 (imaju ih oko 5.500 hiqada, raznih modela), koji su vr{waci na{ih rashodovanih OT M-60/M-60P iz {ezdesetih godina 20. veka. U planu je modernizacija oko 500 OT. Konverzija prvih serija doma}ih tenkova merkava Mk 1 i 2 u

te{ke OT nemerah (informacije govore, po

ceni od jedan i po do dva miliona ameri~kih dolara po vozilu). Francuska je po~ela modernizaciju svojih BVP tipa AMX10P/PC (od ukupno 350 modernizova}e 108
po ceni ve}oj od pola miliona ameri~kih
dolara za vozilo). Pri tome se ra~una na
wihov ostanak u armiji do 2020. godine, do
kada }e pristi}i iz proizvodwe to~ka{ VBCI 8h8 ~iji je razvojni put trajao vi{e od
15 godina i komandni VBC 8h8, (550 plus
150 tih vozila).
Velika Britanija, po svome programu
modernizacije BVP Warrier po planu, WLIP
(modernizacija IFV Warrior), od ukupno proizvedenih 789 vozila modernizuje 449 baznih modela, sa ulagawem ve}im od jedne
milijarde dolara, a jo{ 125 vozila bi}e
konvertovano u vozila za podr{ku. Podsetimo se da je Warior vr{wak na{ih BVP M80A (proizvo|eni su od 1986 do 1995).
Usvojen je i plan modernizacije tenkova
Challenger 2 (ima ih 386), {to }e ko{tati
vi{e od 2,5 miliona dolara po jednom vozilu. Samo ti primeri dovoqno upu}uju da
vidimo kako to rade oni kod kojih je racionalnost u tro{ewu bitna odlika. Modernizacijom se starija OBV dovode na nivo
aktuelne ili naredne tehnolo{ke generacije, ali uz mawa finansijska ulagawa.
Od samoga po~etka razvoja BVP M-80
(razvojna oznaka OT M-980) JNA se opre-

delila za sprovo|ewe razvojnog projekta

radi ugradwe komponenata novijih tehnolo{kih re{ewa, sa orijentacijom na doma}e istra`iva~ko-razvojne i proizvodne
potencijale, ali ne po svaku cenu. Gde je bilo pogodno da se ne bi kasnilo, i ako je
strano re{ewe bilo boqe, nije se ni od
toga odustajalo. Ve} na startu proizvodwe
baznog modela BVP M-80 od 13,5 t (top 20
mm M-55 spregnuti mitraqez PKT i dva
usmera~a POVR M14M maqutka, motor dizel HS115-2 V8, 194 kW) zapo~ela je modifikacija podsistema vozila (oko 270 od
proizvedenih 1.000 vozila) i od 1984. godine te~e proizvodwa BVP M-80A, mase
13,85 t (isto naoru`awe, ali sa ja~im motorom od 235 kW). Kako je model M-80A
predstavqao solidnu bazu za razli~ite dogradwe, modifikacije i konverzije, zapo~et je intenzivni razvoj novih projekata:
komandnih vozila, vozila za POB i PVO,
in`iwerijskih, izvi|a~kih, sanitetskih.
Uprava OMJ, VTI i namenska industrija su, kao posebnu aktivnost, imali
programe modernizacije BVP M-80A. Najpre u vozilo sa topom 30 mm BVP M-80A1,
potom u izvi|a~ke varijante BVP M-80A
I. Navedeni programi su obustavqeni sa
raspadom SFRJ. SRJ je devedesetih godina poku{avala da nastavi zapo~ete programe ili otvori nove. Rezultat su bili
BVP M-96, pa BVP M-80A/98, da bi se
2006. i ove godine obnovio program samohodnog PA topa 30/2 mm, ali sa potpuno
redizajniranom kupolom u odnosu na takvo oru|e iz osamdesetih godina.

STRELA -10M2
Na osnovu BVP M-80/80A u proteklom
periodu razvijeno je dosta vozila do nivoa serijske proizvodwe do{li su komandni BVP za nivo komandira mehanizovane
~ete, BVP M-80A K^, za nivo komande mehanizovanog bataqona, BVP M-80A KB. Za
nivo oklopne i mehanizovane brigade i divizije, komandni transporter VK M-80 stigao je do nulte serije, ali se proizvodwa
nije nastavila zbog ratnih zbivawa. Vozila su bila opremqena odgovaraju}im sredstvima veze, {tabnim pomagalima, bez naoru`awa na kupoli, osim jednog mitraqeza
na tureli za samoodbranu, a BVP M80A K^
je zadr`ao naoru`awe na kupoli.
Kalibar topa od 20 mm na baznom modelu pokazao se kao nedovoqan, pa je uporedo sa proizvodwom BVP M-80 tekao razvoj modernije verzije BVP M-80A1, naoru`ane doma}im topom 30 mm zastava M-86
i POVR 9M14P1 maqutka-1, instalisanom
u modifikovanoj kupoli ~e{kog porekla vidra (jednosedna kupola). U toku 1988. izra|ena su dva prototipska vozila. Bila je
planirana proizvodwa oko 200 jedinica u
Famosu (Sarajevo), ali su ratna zbivawa
presekla daqi rad.

29

OBV. Plan razvoja trebalo je da se usvoji

na Glavnom vojnotehni~kom savetu (GVTS)
1988. Osnovu za konstrukciju izvi|a~kog
vozila trebalo je preuzeti od BVP M80A1. Razlike su bile u broju ~lanova posade (4 plus 4), efikasnijim sredstvima za
vezu sa ve}im dometima i za{ti}enim kodiranim signalima, savremenijim ure|ajima
za no}na osmatrawa i izvi|awe, i radarom za osmatrawe na terenu. Planom realizacije bila je predvi|ana proizvodwa
oko 200 vozila. Taj program je obustavqen
1992. godine.

Komandno vozilo VK - 80A

RAKETNI SISTEM PVO SAVA

U Vtojnotehni~kom institutu i Zastava-oru`ju, ipak, nastavqen je rad na definisawu kupole M-91 i nekih elemenata naoru`awa, pa je devedesetih godina BVP sa
tom kupolom dobio oznaku BVP M-96, da bi
se nekoliko godina kasnije to sredstvo pojavilo kao BVP M-80A/98. Pod tim nazivom, ali sa izvesnim odstupawima od prvobitno definisanih razvojnih elemenata,
vozilo je prikazano na poligonu Tehni~kog
opitnog centra u Nikincima, povodom proslave Dana Vojske SRJ i 55 godina od osnivawa Jugoimporta SDPR. Vojnim, politi~kim, i privrednim predstavnicima, te izaslanicima odbrane stranih zemaqa, 30. juna 2004. prikazani su i vo`wa BVP M80A/98 sa kupolom M-91-EII, i ga|awe iz
topa 30 mm zastava M-86.

PERSPEKTIVNA KONCEPCIJA
I pored distance od deset godina,
koncepcija BVP M-96 (dogra|ena verzija
BVP M-80A1) bila bi validno re{ewe, uz
odre|ene dogradwe, i danas. Po~etak rada na Takti~koj studiji u Upravi OMJ G[
JNA na razvoju BVP nove generacije datira jo{ iz 1987. godine. Po toj koncepciji
masa novog BVP trebalo je da bude oko
16,5 t (bazni model oko 14 t), da ima dvo~lanu kupolu, top kalibra 30 mm, stabilizaciju u obe ravni, laserski deqinomer,
ni{anski ure|aj sa termalnim kanalom i
balisti~kim ra~unarom. Za{tita od AP
projektila u predwoj polusferi od kalibara 30 mm na 1.000 m, ostalih strana od
kalibra 12,7 mm projektila AP. Za sli~an
standard za{tite kod savremenih BVP
borbena masa vozila je odavno prema{ila 20 t, {to se smatralo gorwom granicom, i dostigla vi{e od 30 t, a kod nekih i
do 40 t, ne ra~unaju}i varijante te{kih
OT nastalih konverzijom starijih tipova
tenkova.
Top 30 mm M-86 sa svojim AP projektilom ima probojnost oklopa od 60 mm/90

30

stepeni/1.000 m, odnosno trostruko vi{e

od baznog oru|a na BVP M-80, topa 20 mm
M-55. Efikasna daqina ga|awa pove}ana
je za 500 1.000 m u odnosu na top 30 mm
M53/59, odnosno za 1.0001.500 m u odnosu na top 20 mm M-55. POVR tipa maqutka-2M, novija maqutka- 2T, sa sistemom vo|ewa PAS (II generacija POVR) dostizale
su probojnost 800 mm oklopa, tj. 800 mm iza
ERO. Cena vozila trebalo je da bude uve}ana za 38 odsto, u odnosu na bazni BVP
(1,51,85 miliona ameri~kih dolara), ali
znatno ispod cena savremenih BVP, kako guseni~nih tako i to~ka{kih na primer, vi{enamenski razvojni MRAV 8h8 IFV Boxer od
3,7 do 4,1 milion ameri~kih dolara, guseni~ni CV9035 Mk3 6,17 miliona, a Puma
IFV dosegla je 8,4 miliona dolara.
Polaze}i od stawa modernizacije na{ih OMJ sa tenkovima i BVP iz doma}e
proizvodwe, savremenih koncepcijskih re{ewa, Uprava OMJ je razradila Takti~ku
studiju u kojoj je nagla{ena potreba posedovawa i savremenog izvi|a~kog guseni~nog
Strela-10M2J

U stru~noj literaturi i dokumentaciji

to vozilo se pojavqivalo sa nekoliko oznaka: SPOLO-1, BVP M-80A LT i POL M-91.
Re~ je o BVP M-80A sa koga je uklowena originalna kupola, a instalisana kupola POL
M-83 sa 2h3 usmera~a POVR, tipa maqutka
9M14MPI (maqutka-P, a zadr`ava spregnuti mitraqez PKT 7,62 mm), prethodno primewena na POL M-83 (popularno BOV-1).
Do 1980. razvijena su dva prototipa POL
M-91 na {asiji BVP M-80A. Odustalo se
od toga rada i ubrzano je po~ela proizvodwom POL M-83. POL M-91 na {asiji BVP
M-80A bio bi primeren i danas, a mogu}nosti za wegovo unapre|ewe su velike.
Krajem osamdesetih godina u Jugoslaviji je usvojena licenca za proizvodwu raketnog sistema PVO malog dometa strela10M na bazi BVP M-80A. Modifikacijama
i nekim inovativnim re{ewima u licencnom razvoju dostignut je nivo verzije strela-10M2 boqih odlika od polaznog modela.
Taj sistem je dostigao fazu razvoja prototipskog modela. Na verifikacionim ispitivawima, pri proveri verovatno}e uni{tewa ciqa u okviru zadatih parametara sa
jednom ispaqenom raketom, dostigao je verovatno}u uni{tewa od 0,3 do 0,6. Daqi

razvoj je obustavqen zbog ratnih prilika u

Jugoslaviji.
Strela-10M2 J (projektni zadatak Sava) uspe{no je mogla da dejstvuje protiv neprijateqevih aviona koji lete u doletu brzinama od 420 m/s, a u odlasku 310 m/s, na
visinama od ekstremno malih 25 m (iznad
zemqe) do 3.500 m, na daqinama od 500 do
5.000 m i pri kursu na daqinama do 3.000
m. Za taj sistem razvijena je doma}a kupola
sa 2h2 lansera kontejnerskog tipa ({est raketa u vozilu kao rezerva). Sistem je predstavqao autonomnu vatrenu jedinicu, po{to
je nezavisno od komande baterije mogao da
vr{i radarsku akviziciju ciqa, da ga identifikuje i automatski odre|uje zonu za lansirawe rakete. Upravqawe raketnim sistemom moglo je da se izvodi poluautomatski, automatski i ru~no (po potrebi).
Trokanalni sistem za samonavo|ewe
rakete (fotokontrastni, IC i kanal za za{titu od smetwi) omogu}avao je raketi da
uhvati ciq i da se autonomno navodi pod
nepovoqnim vremenskim uslovima i kada
protivnik primewuje opti~ko ili IC ometawe.
Agresija Natoa na SRJ 1999. godine
bila je zlehuda prilika da se proveri efikasnost sistema strela-10M iz koga je izvedena strela-10 M2J, ali nije.

RENESANSA DVEHIQADITIH
Na ovogodi{wem sajmu NVO Partner
2007 bio je izlo`en i samohodni PAT
30/2 mm na {asiji BVP M-80A. Jugoimport
SDPR i Zastava-oru`je su ga na marketin{kom prospektu oru|a ozna~ili kao
SPAAG 30/2 (samohodni PA top 30/2 mm).
Razvoj SPAT 30/2 M-80A zapo~eo je
kasnih osamdesetih 20. veka. U zavr{noj
fazi ispitivawa prototipskog modela i
usvajawa u naoru`awe JNA modernizovanog ni{ansko-ra~unarskog ure|aja J171F1OA, a ubrzo potom i savremenijeg radarsko-laserske konfiguracije, sistema
Motorola 68000, za SPAT M53/59 i
M53/70 na pragi V3S, o~ekivalo se da taj
sistem bude pogodan i za novu kupolu M90 i M-91 sa dvocevnim zastavinim PAT
30/2 mm pri ugradwi na {asiju BVP M80A. Posle zavr{enih ispitivawa prototipa, vozilo SPAT 30/2 M-80A je usvojeno
u naoru`awe.
Ocena da prage nisu odgovaraju}e
re{ewe za pra}ewe tenkova i BVP i wihovu PVO u manevarskim dejstvima van puteva, potencirale su zahtev i potrebu razvoja sistema PVO sa topovskim naoru`awem na {asiji BVP M-80. Zastarele ni{anske sprave i SUV dodatno su poja~ali
zahtev za wihovu zamenu. U zadwem momentu razvoja SPAT 30/2 mm na {asiji BVP
M-80A, odlukom vojnog vrha, odustalo se
od tog projekta i prednost je data, kao i u

MINOPOLAGA^
MOS M-80A razvijen je u VTI do
prototipskog nivoa i faze terenskog ispitivawa. Namewen je za polagawe PT
minskih poqa. Predstavqao je uspelo re{ewe, u nekim elementima konstrukcije i
boqe od postoje}ih stranih sistema.
Oklopno telo BVP M-80A dogra|eno je i
prilago|eno ugradwi ure|aja za manipulaciju minama, {ar`erima za 288 PT mi-

slu~aju POL M-91, to~ka{koj verziji BOV3 4h4, na ~iju {asiju je montirana kupola
sa dvocevnim topom 30/2 mm. Takvo sredstvo dobilo je oznaku BOV-30. ^etiri prototipska vozila BOV-30 prodefilovala
su na Paradi pobede 9. maja 1985. godine. To je bila labudova pesma i za BOV-30
i za SPAT 30/2 mm M-80A. Istina, na putu razvoja drugog oru|a, ispre~io se zahtev da se prioritet da raketnom sistemu
na bazi strele-10M, uslovno ozna~enom
kao strela-10M2 sava.
Posle 16 godina, posmatraju}i prikazani SPAAG 30/2 na Sajmu 2007. godine
i ocewuju}i wegove performanse, mo`e se
zakqu~iti da je to sredstvo, u vreme razvoja i kasnije, ~ak bilo i ispred svih cevnih
sistema PVO kojima je JNA raspolagala.
Razvojno-istra`iva~ki napori i poduhvati VTI i Zastava-oru`ja, u saradwi
sa Teleoptikom, Rudi ^ajavcem, Prvom Petoqetkom, Slobodom ^a~ak i drugim
preduze}ima, omogu}ili su da se dobije
pristojno cevno oru|e PVO, prihvatqivih
odlika i za dana{we vreme. Sigurno ima
prostora za unapre|ewe ni{anskih i ra~unarskih sistema, ugradwu radara i poboq{awe municije. Ti i drugi potezi povrati}e ugled tog sistema, ukoliko nadle-

na, dizalicom kapaciteta dve tone, odnosno pet tona neposrednim dizawem {ar`era. Posada je redukovana na tri do ~etiri ~lana. Ugra|ena je turela za mitraqez 7,62 mm, a u vozilo su instalisani
elektronsko-upravqa~ki sistemi sa
{tampa~em podataka o broju, rasporedu,
lokaciji minskog poqa i koraku ukopavawa mina. Zbog uve}ane mase vozila (17,5
t) MOS M-80A je imao za oko deset odsto ni`e manevarske odlike.
`ni budu imali sluha i razumevawa da
cevna i raketna oru|a PVO predstavqaju
solidnu spregu. ^iwenica je da su tokom
rata u SFRJ i tokom agresije Natoa, pilotima borbenih aviona i helikoptera
salve obele`avaju}e municije topova
PVO, bez obzira na nedovoqan plafon
dejstva, bile ve}a briga nego kada bi u retrovizoru svoga kok-pita primetili pratwu raketnog projektila.
Pored osnovne namenske upotrebe,
SPAT 30/2 mm M-80A mo`e da se efikasno upotrebi i kao sredstvo vatrene podr{ke na zemaqske ciqeve, pa i za borbu
protiv diverzantsko-teroristi~kih i pobuweni~kih snaga, ali i u uslovima tzv. urbanog ratovawa i asimetri~nih dejstava.
Wegove mogu}nosti manevra vatrom po
pravcu (360 stepeni) i visini (od 5 do
+85 stepeni), te brzina navo|ewa (1,3
rad/s) i ubrzawa oru|a (11,8 rad/s), a i
posedovawe par~adno-fugasne i pancirne
municije, omogu}uju veliki uspeh u borbi
protiv lovaca tenkova naoru`anih RBR i
prenosnim POVR, lakih OBV (pancirni
projektil probija 60 mm oklopa na optimalnoj daqini) i ~ine da to sredstvo postane pouzdana podr{ka snagama KoV. Mogu}nost da, pored tri stalna ~lana posa-

31

de, prevozi i iskrcni desant od ~etiri naoru`ana vojnika u za{ti}enom polo`aju

unutar vozila, pro{iruje wegovu polivalentnost u borbenim dejstvima.

SPAT 30/2 mm na poligonu

Tehni~kog opitnog centra
u Nikincima

OKLOPNA ZA[TITA
Oklopna za{tita od zavarenih ~eli~nih plo~a velike tvrdo}e, debqine 6 mm
(osim predwe znatno debqe), obezbe|uju
balisti~ku za{titu od AP projektila 7,62
mm sa svih strana i na svim distancama.
Napred je za{tita adekvatna otpornosti na
AP projektile, kalibra 20 mm, na daqinama oko 1.000 m. Naravno, mogu}a je monta`a dodatnih panela za{tite.
Dvocevni top 30 mm zastava M-86, sa
gasnim ko~nicama, opremqen je sofisticiranim SUV-om i elektro-servo ure|ajem
TE-06, firme SAMM, za brzo i uspe{no navo|ewe kupole i topa i stabilizaciju oru|a za precizno ga|awe u pokretu. U kupolu
je ugra|en prijemnik radarskih podataka,
~ime se dopuwuje sopstveni sistem osmatrawa i akvizicije ciqa. Top se puni redenicima (po 250 metaka), simultano, jednom
vrstom municije, {to je nedostatak tog izvanrednog oru|a. Uvo|ewe dvostrukog hrawewa i elektronskog izbora vrste metaka,
uz savremeniju municiju, znatno bi oja~alo
poziciju tog oru|a u savremenim uslovima.
Vatra se otvara jedina~nom paqbom, kratkim rafalima (do 5 met/s) ili neprekidnim rafalima. Sredwa brzina rafalne
paqbe je 250 m/min, a maksimalna 600
m/min sa obe cevi.
Sistem za upravqawe vatrom tipa
Gun King sastoji se iz nekoliko osnovnih
elemenata: periskopskog ni{ana sa promenqivom {irinom vidnog poqa i dioptrije, elektronskog balisti~kog ra~unara, laserskog daqinomera i komandnih blokova
za upravqawe (ni{anxijin dvoru~ni, a komandirov jednoru~ni). Kao opcija predvi|ena je i TV kamera.
Alfanumeri~ki displej koristi se za
uno{ewe interaktivnih podataka oru`ja,

municije, meteorolo{ki i logisti~kih podataka o stawu sistema. Ni{anxija prima

i akusti~ne, pored vizualnih signala, a i
upozorewe kada do|e do zastoja, ali i kao
signal optimalnog trenutka za otvarawe
vatre. Prelazak na ga|awe drugog ciqa
ostvaruje se brzo zahvaquju}i memorijskom ~uvawu podataka u ra~unaru. Integrisana dnevno-no}na ni{anska sprava
ima stabilisano ogledalo glave u obe
ravni. No}ni kanal pasivnog tipa druge
generacije omogu}uje dejstvo i no}u. Sa laserskim daqinomerom mere se daqine do
deset kilometara.

MOGU]A DOGRADWA
[asija BVP M-80A nudi mogu}nosti
za integraciju i sa drugim topovskim ili
raketnim sistemima saglasno nosivosti
platforme, a prikazana kupola SPAAG
30/2 mo`e da se ugradi na ve}inu guseni~-

SANITETSKO VOZILO
U Vojnotehni~kom
institutu projektovana je
sanitetska verzija BVP
M-80A. Sa vozila je
uklowena kupola, izmeweni su gorwi krovni
poklopci i zadwa ulazna
vrata i prilago|en je potrebama uno{ewa i izno{ewa rawenika iz vozila. Vozilo je imalo
tri-~etiri ~lana posade,
a moglo je da prevozi ~etiri te{ka ili osam lakih rawenika. Ali serijski nije proizvo|eno.

nih vozila (i to~ka{a) mase iznad 15 tona. Zanimqivo re{ewe prikazano u Nikincima 29. juna 2004, kao modifikacija
platforme praga V3S, moglo bi da se primeni i na oklopno telo BVP M-80A. To je
aktuelno i sa stanovi{ta re{avawa vi{kova NVO u okviru zacrtanih potencijala Vojske.
Daqina uspe{nog dejstva modifikovanih sistema na pragama RL-2, sa adaptiranim raketama vazduh-vazduh R-60MK, jeste 10 km, plafon dejstva od 100 m do
6.500 m, {to je dvostruko vi{e od efikasnosti topovskog sistema 30/2 mm. Raketni
sistem RL-4 sa modifikovanom raketom R73 delotvoran je na daqini do 15 km, a
plafon dejstva od 100 do 9.500 m. Nije za
odbacivawe ni mogu}nost kombinacije topovsko-raketnog sistema PVO na {asiji
BVP, kakav je ruski tunguska ili pancir-S1,
sa raketama 9M311 i 57E6, i automatskim
topovima 2A38M i 2A72, kalibra 30 mm.
Postoje i druge mogu}nosti da se postoje}i
vi{ak OBV iskori racionalno. Naravno,
vozila treba prvo remontovati, a potom
modifikovati i konvertovati.
BVP M-80 i M-80A trebalo bi modernizovati unapre|ewem za{tite, boqim
ni{anskim sistemima za no}, uvo|ewem
KIS sa digitalnim ra~unarima i odre|enim zahvatima na hodnom delu. Ugradwom
kupole M91E2 sa topom 30 M-86 i dvostrukim hrawewem znatno bi se poboq{ala vatrena mo} BVP.
Nau~ni skup OTEH 2007 (odbrambena tehnologija 2007), odr`an nedavno u
VTI, uverio je prisutne da imamo potrebnog potencijala za stvarala{tvo, ali mu
treba pomo}i u realizaciji najavqenih
projekata.
Milosav C. \OR\EVI]

32

15. novembar 2007.

K A N A D A I PA K N A B AV Q A L E O PA R D E
Kanadska armija odlu~ila je jo{ 2003. da izbaci iz naoru`awa 114 tenkova leopard C2 (kanadska verzija leoparda 1A5). Zakqu~eno je da je taj tenk dobra oru`ana platforma, ali da nije podesan za mirovne operacije. Do tada je bilo anga`ovano van Kanade 5 tenkova u sastavu KFOR-a na KiM, a zatim jedan skvadron
(13 tenkova) u Avganistanu. U zamenu za leopard C2 trebalo je da
se nabavi 66 to~ka{kih borbenih vozila stryker 8h8 MGS (izme|u
2006. i 2009.) Tako bi kanadska armija, pored holandseke, bila
prva u NATO koja se odrekla usluga svojih tenkova. Me|utim, iskustva su pokolebala Kana|ane, tako da su ove godine ugovorili sa
nema~kom firmom KMW nabavku modernizovanih tenkova leopard
2A6M CAN (M oznaka za za{titu od PT mina). Drugog avgusta ove
godine prvi primerak tenka je sve~ano prikazan pred zvani~nicima iz Bundesvera i direktora borda KMW u Berlinu, i tom prilikom su uru~eni kqu~evi tenka kanadskom ambasadoru.
U prvoj tran{i bi}e isporu~eno 20 tenkova, a zatim sledi
preuzimawe iz nema~kih vi{kova jo{ 80 tenkova baznog modela
leopard 2A4 koji }e se kroz saradwu nema~ke i kanadske industrije modernizovati prema zahtevima Kana|ana. Nagove{tava se mogu}nost dodatne nabavke od 100 tenkova iz Holandije.
U osnovnoj konfiguraciji taj tenk je vrlo sli~an nema~kom tenku leopard 2 PSO, s tim {to se razlikuje po re{etkastoj dodatnoj
za{titi. Modularna oklopna za{tita instalisana preko osnovnog

BULAT DOBIJA AKTIVNU ZA[TITU ZASLON

Ukoro }e ukrajinsko MO usvojiti u naoru`awe sistem aktivne za{tite ADS zaslon i unapre|eni reaktivni oklop
no` za oklopna vozila. Me|u prvima koji }e biti opremqeni
sa tom za{titom su tenkovi T-64 BM bulat, ina~e proizvo|eni u Harkovu ( za ceo SSSR).Ukrajina raspola`e sa oko 2.200
tenkova T-64, a osim we imaju ih i Rusija i Belorusija.
Sistem ADS zaslon efikasan je u za{titi tenkova od
razli~itih PT, vo|enih, balisti~kih i drugih projektila koji
lete brzinom od 70 do 1.000 m/s. To podrazumeva i tenkovske
granate, kao i RBR. U toku je ispitivawe modernije serije ADS
zaslon koja bi presretala i uni{tavala projektile pre udara u tenk, koji lete brzinom od 1.800 do 2.000 m/s - najsavremenije potkalibarne projektile.
Novi ERO no` razlikuje se po konstrukciji i balisti~koj za{titi od do sada primewivanih ERO kontakt. Navodno
je efikasniji za 1,5 do 2,5 puta. Standardna efikasnost za{tite ERO kontakt-5 je 500-600 mm od HEAT projektila i
250-280 mm od APFSDS.
Predvi|a se da 800 osanovnih tenkova T-64BM bulat sa
modernizovanom za{titom bude raspore|eno u jedinice ukraM. \.
jinske armije.

oklopa tenka leopard 2 A5/A6 je impresivnih balisti~kih performasi: glacis oklopnog tela 620 mm ~elika HB u za{titi od
projektila APFSDS, a 759 mm od HEAT projektila, predwi klinasti
profil kupole ima za{titna svojstva u omeru 920-940 mm, odnosno 1.730-1.960 mm istih projektila. Ostale karakteristike naoru`awa, SUV-a, KIS-a, GPS i dr. su po standardima nema~ke varijante leopard 2 A5/A6. Program modernizacije trebalo bi da
M. \.
se zavr{i do kraja naredne godine.

TAVOR PRONA[AO [ESTOG KUPCA

Dugo najavqivana izraelska juri{na pu{ka TAR-21 Tavor

prona{la je {estog kupca. Re~ je o Tajlandu, koji je za svoje oru`ane snage naru~io najmawe 10.000 komada. Naravno, prvi kupac je bio Izrael, koji se ipak odlu~io za doma}e pu{ke uprkos
ameri~koj ponudi za besplatnim karabinima M4. Drugi kupac
su specijalne snage Indije, tre}i specijalci Kolumbije, ~etvrti
specijalci Portugala, a peta Gruzija. Pu{ke TAR-21 Tavor su
bullpup konfiguracije i predstavqaju druge juri{ne pu{ke projektovane i proizvo|ene u Izraelu, posle legendarne, pouzdane, ali prete{ke Galil.
Postoje tri varijante, osnovna, sa cevi du`ine 460
mm, skra}ena CTAR-21 sa cevi od 380 mm i najkra}a, MTAR-21
sa cevi 330 mm. Pu{ka ima refleksni ni{an, mada standardna
{ina koja se nalazi na gorwoj strani sanduka omogu}ava upotrebu i drugih tipova ni{ana. Upravo zahvaquju}i tome i kompaktnim dimenzijama, to izraelsko oru`je je naro~ito popularS. B.
na me|u specijalnim jedinicama.

33

I M P R O V I Z O V A N A

M O D I F I K O V A N A

O R U @ J A

top za borbu protiv Turaka. I u vreme okupacije Kraqevine Jugoslavije 1941. godine,
za borbu protiv fa{isti~kih okupatora,
pravqene su improvizovane pu{ke i pi{toqi kako bi se pomo}u wih do{lo do pravog
oru`ja za narodnooslobodila~ku vojsku. Tokom agresije na Srbiju tokom 1999. godine
zabele`eno je i to da su na{i vojni in`eweri improvizovali dodatne bustere na
protivavionske rakete, kako bi im pove}ali domet, jer je avijacija Natoa letela na
velikim visinama gde je na{i protivavionski sistemi nisu mogli dosegnuti.

ZA BORBU I ODBRANU

PU[KE
IZ KU]NE
RADINOSTI
Ubojita oru`ja mogu se
napraviti i pomo}u {tapa
i kanapa, ka`e stara
narodna mudrost. Da je to
istina pokazuju brojni
primeri iz istorije i
sada{wosti. Me|unarodne
organizacije i organi
OUN ukazuju da je
proizvodwa bez licence i
proliferacija zastarelog
malog oru`ja veliki
svetski problem.

34

ada se David suprotstavio Golijatu

upotrebio je pra}ku. Mo`e se re}i da
su pra}ka, kopqe, luk i strela prete~e improvizovanih oru`ja, jer se, bukvalno re~eno, mogu napraviti pomo}u {tapa i kanapa. Kad je re~ o improvizovanoj izradi oru`ja, istorija nam govori
da se ona upotrebqavaju odavno, kako za
lov tako i u borbi.
Naravno, postoje brojne okolnosti u
kojima ~ovek pribegava improvizacijama.
U mnogim situacijama, posebno kriti~nim
po opstanak qudskih zajednica, ~ovekov um
uspevao je da doku~i kako da unapredi svoju
borbenu sposobnost improvizacijom oru`ja. Prva kopqa i strele sa kamenim vrhovima, kameni no`evi, pra}ke, a kasnije i
katapulti nastali su najpre improvizacijama. Kasnije su po~eli da se proizvode
masovno i postajali profesionalna borbena sredstva ili ratna tehnika. A istorija je bogata primerima takvog oru`ja od
praistorije do dana{wih dana.
Kod nas se pamti kako je u vreme Kara|or|evog ustanka napravqen tre{wev

Iako nema prave definicije improvizovanog oru`ja, u Vikipediji (na strani:http://en.wikipedia.org/wiki/Improvised_weapons) mo`e se na}i obja{wewe da
su improvizovana oru`ja svi oni predmeti
i sprave koji se mogu koristiti za odbranu.
Ako bi pro{irili tu definiciju u vojnom
smislu, onda bismo mogli dodati da su to,
tako|e, i predmeti koji se mogu koristiti u
borbi, a sa kojima se mogu naneti povrede
ili usmrtiti protivnik. Tako mo`emo napraviti razli~ita oru`ja za nu`nu odbranu. Najjednostavnije je da napravimo kopqe
tako {to }emo na jednom kraju motke mokrim kanapom vezati neku o{tricu (iz Uputstva za pre`ivqavawe u prirodi). Po{to
se kanap pri su{ewu ste`e, o{trica }e biti ~vrsto fiksirana. Isto tako se kao
oru`je mogu koristiti brojni svakodnevni
predmeti sportski rekviziti (bejzbol palice, na primer), stakleni predmeti sa
o{trim ivicama, delovi ode}e kao {to su
kai{evi ili opasa~i, alati (~eki}, izvija~,
bradva ili sekira...), delovi razli~itih
ma{ina ili konstrukcioni materijali (cevi, opruge, kuglice, lanci i u`ad), delovi
sa vozila ili alati za wihovu opravku, kuhiwsko posu|e, pa ~ak i delovi ograde, name{taja i sl.
U improvizovana oru`ja mogu se uvrstiti i teku}ine, gasovi, zapaqive i eksplozivne smese koje tako|e mogu izazvati povrede ili usmrtiti protivnika. Zbog toga je
u potpunosti jasno za{to su avionske kompanije poo{trile kontrolu i zabranile
uno{ewe fla{ica sa razli~itim teku}inama, sprejeva u razli~itim oblicima ili hemijskih komponenata ~ijim se spajawem mogu
dobiti sna`ni eksplozivi. Pri tome vaqa
znati da se i razbijena fla{a, sa odvaqenim dnom, mo`e upotrebiti kao oru`je.
Takva podela bila bi adekvatna kad je
re~ o op{toj definiciji, me|utim, kada govorimo o upotrebi improvizovanih oru`ja
u vojne svrhe, bitno je imati u vidu da se u
borbenoj situaciji vojna oru`ja koriste na
15. novembar 2007.

ve}im ili mawim udaqenostima, a tek potom u bliskoj borbi. Specifi~nosti oru`ane borbe ipak govore da se u specijalnim
situacijama, urbanim ili gerilskim dejstvima, te u teroristi~kim akcijama, mogu
upotrebiti brojna improvizovana i modifikovana sredstva kojima se posti`u pojedina~ni efekti, ali se wima ne re{ava
borbena situacija. Zbog toga se smawuje izbor improvizovanog oru`ja za vojnu upotrebu. Najvi{e improvizacija bilo je u zemqama gde su se javqali oslobodila~ki, pobuweni~ki ili neki drugi pokreti, koji nisu
bili u mogu}nosti da se snabdeju savremenim oru`jem i municijom.
Pod improvizovanim oru`jima podrazumevaju se i borbena tehni~ka sredstva izra|ena od priru~nih predmeta ili (naj~e{}e) zastarela ratna tehnika na kojoj su
modifikovani delovi da bi se dobila ve}a
ubojitost, upotrebqivost, mogu}nost za
skrivenu upotrebu ili kvalitetnija preciznost. U svetskoj literaturi se pod improvizovanim i modifikovanim oru`jem posmatraju i vojna oprema ili naoru`awe koje je kopirano, na kome su ura|ene improvizacije i modifikacije i nije izra|eno po
licenci, te oru`je proizvedeno u priru~nim radionicama ili pogonima namewenim
za proizvodwu druge tehnike.

AMERI^KI
PATENT
Za vojnu upotrebu improvizovana borbena tehni~ka sredstva mogu se podeliti na dve grupe. U prvu grupu spadala bi borbena sredstva i tehnika kojom mogu da se nanose ve}i gubici i koja
se upotrebqavaju u borbenom
kontaktu na razli~itim udaqenostima. Drugoj grupi pripadala bi
tehnika koja se koristi u pojedina~nim akcijama ili likvidacijama, na bliskim odstojawima, odnosno, kako bi se to savremenim
`argonom moglo nazvati u specijalnim dejstvima ili aktivnostima.
Zabele`eno je da je prvo dalekometno improvizovano oru`je bio top od poqoprivrednog rala koje je slu`ilo kao kolevka za
cev, napravqen u vreme progla{avawa Republike Teksas u Americi (pre rata izme|u SAD i Meksika 18461848). Projekat je ~ak
i patentiran kao Ameri~ki patent
iz 1845. godine. Zabele`eno je i
to da je tokom istorije, posebno
kada su u vojnu upotrebu u{la vatrena oru`ja, najvi{e modifikacija bilo na zastarelom ili zaplewenom oru`ju.

Brojni su primeri prilago|avawa cevi vatrenog oru`ja za razli~ite vrste kalibara. Isto tako, zabele`eno je da su od
oru`ja koje su imala mehanizam za pojedina~nu paqbu izra|ivana ona koja su mogla
da dejstvuju i rafalnom paqbom. Tako je u
SAD jo{ 1936. godine kod pi{toqa kolt
tipa M1911, kalibra .45 napravqena improvizacija kojom je omogu}eno da dejstvuje
i rafalnom paqbom. Patent je usvojen
1940. i oru`je je kori{teno tokom Drugog
svetskog rata u ameri~kim jedinicama. Pi{toq je nazvan i egzoti~no oru`je. Eksperimentalni model M1911A1 imao je produ`eni okvir sa 25 metaka, koji je omogu}avao ispaqivawe 700 metaka u minuti.
Na nema~koj pu{ci MP44 ura|ene su
brojne improvizacije i modifikacije. Na~iwen je prigu{iva~, a zabele`eno je i to
da joj je savijena cev kako bi wome mogao
dejstvovati vojnik skriven iza zaklona. Na
trofejnom karabinu vilijams tokarewem
je ura|eno vi{e improvizacija na kundaku
~ime su poboq{ane ergonomske karakteristike, a cev je prilago|ena za upotrebu razli~ite municije. Kubanski pobuwenici modifikovali su rusku poluautomatsku pu{ku
kalibra .30 dodavawem municijske kutije sa
50 metaka. I Kinezi su u ratu sa Japancima

PRIGU[IVA^I
Sedamdesetih godina pro{log veka u modi su bila tzv. tiha oru`ja. Prigu{iva~i su ra|eni od raznih vrsta materijala, delova alatki, te debqih gumenih cevi za specijalne potrebe. Tokom 1975. godine ameri~ki marinci su
u akcijama u Ju`noj Americi zarobili i
vi{e pi{toqa na koje su bili utvr|eni
snajperski ni{ani sa lova~kog oru`ja
ili boqi durbini koji su se mogli kupiti u trgovinama. Zaplewena su i mnoga
automatska oru`ja sa improvizovanim
prigu{iva~ima.
tokom 1937. godine koristili britanske
tompsone, proizvedene bez licence sa
modifikacijama koje su omogu}avale ve}i
domet i ubojitost. Kopirani su i Mauzerovi pi{toqi i kori{teni su tokom tridesetih godina u kineskoj mornarici kao
li~no oru`je oficira i tobxija.
U vreme osloba|awa Indije od kolonijalne vlasti, u severnom delu te mnogoqudne zemqe, postojalo je nekoliko priru~nih radionica za proizvodwu vatrenog
oru`ja. Naj~e{}e su se kopirale britanske
pu{ke kako bi se mogla koristiti
zarobqena municija. Kada je izbila Kiparska kriza i Turskoj
uveden embargo na nabavku oru`ja, u ku}noj radinosti proizvo|en
je britanski automat tompson
sa nadogra|enim burencetom koji
je skrivao plamen na vrhu cevi.
Proizvedeno je ~ak deset hiqada
tog oru`ja.
Norve{ki pokret otpora je,
tokom Drugog svetskog rata, imao
radionice u kojima su proizvo|eni prigu{iva~i za dejstvo iz tame, koji su se masovno koristili
u pojedina~nim akcijama protiv
okupatorskih vojnika. A poznati
automat sten je tokom 1947. godine do`iveo znatne modifikacije i improvizacije kojima je poboq{ana wegova ubojitost.

SKRA]ENE
PU[KE
Skra}ivawe pu{aka je karakteristi~no za kriminalnu delatnost, jer su se one mogle lak{e sakriti pod ode}u i upotrebiti i kao pi{toqsko oru`je. Skra}ivane su naj~e{}e pumparice i
lova~ke pu{ke ~ime su dobijale
ve}u ubojitost na mawim daqinaTre{wev top na saboru
u Stragarima

35

IRSKI

ma. U borbi za oslobo|ewe skra}eMODEL

ne pumparice koristili su, pedesetih godina prethodnog stole}a, Mau
^ini se da je u novijoj istoMau pobuwenici u Keniji, jer su se
riji najvi{e tipova improvizopokazale dobre za borbu u xungli.
vanog oru`ja koristila Irska reTokom 1952. do 1954. godine bripublikanska armija. Tokom 1979.
tanska vojska je od Mau Mau pobugodine britanska policija i vojwenika zaplenila mnogo improvizoska zaplenile su nekoliko hiqavanog oru`ja, kako pi{toqa tako i
da primeraka razli~itih oru`ja
pu{aka. Mnoga od tih oru`ja su biizra|enih ili modifikovanih u
ku}noj radinosti od pi{toqa do
la trofejna i kori{tena jo{ tokom
automatskog oru`ja razli~itih
Prvog svetskog rata u brojnim armikalibara. Tako|e je zapleweno i
jama sveta. Me|utim, ve{ti improvi{e primeraka ubojnog oru`ja
vizatori prilagodili su ih za upokoje je napravqeno od startnih
trebu savremenije municije.
pi{toqa ili vazdu{nog i maloTokom {ezdesetih i sedamdekalibarskog oru`ja, a koje se mosetih godina u zemqama tre}eg sveModifikovani pi{toq M1942 koji su Amerikanci
glo kupiti u javnoj prodaji bez dota, koje su povele borbu protiv kokoristili u Vijetnamu, u specijalnim operacijama
zvole za no{ewe oru`ja.
lonijalizma, kori{teno je i modifikovano oru`je sa gasnim patronama. Najpre je modifikovana pu{ka 7,62 oru`ja, napuniv{i ih peskom ili nekim druzivi na jugu Vijetnama u mnogim selima zaplemm iz koje su ispaqivane gasne patrone gim materijalom koji prigu{uje zvuk.
U Pakistanu su tokom sedamdesetih go- nila autohtone pu{komitraqeze i mitraqetzv. manevarskom municijom (mecima bez
zrna). Iz takvih pu{aka izbacivane su ga- dina otkrivene seoske radionice u kojima su ze proizvedene u seoskim radionicama, koji
sne patrone (kao {to se ispaquje trom- proizvodili kopije razli~itog savremenog su bili odli~na kopija pravog oru`ja. Me|u
blon). Za akcije u gradovima kori{teni su malog oru`ja, naravno za mnogo mawu cenu tim oru`jem na|eno je veoma mnogo kopija
i modifikovani i improvizovani pi{to- nego {to su ko{tali pravi i novi modeli. Brovningovih pu{aka tipa M2. Ve} u to
Naj~e{}e su kopirali kala{wikov, nema~- vreme mnoge pu{ke imale su potcevni baca~
qi i revolveri sa gasnim patronama.
Ina~e, poznato je da se kao municija za ke i ameri~ke pu{ke iz pedesetih i {ezdese- bombi ili granata ili dodatke za ispaqivaispaqivawe iz lova~kih pu{aka mogu kori- tih godina, pi{toqi pa ~ak i mitraqezi. To we tromblona, izra|ene u improvizovanim
stiti ekseri razli~itih dimenzija, kuglice govori da su oru`je proizvodili veoma ve- radionicama.
I u ratu u Kamboxi tako|e je uo~eno
iz kugli~nih le`ajeva, metalni opiqci i sli- {ti majstori sa preciznim ma{inama.
~an materijal. Nije neobi~no ni to da su
U ratovima u Vijetnamu i drugim dr`a- kori{}ewe mnogobrojnog kopiranog franmnogi ustanici i gerilci ~esto koristili li- vama Indokine, upotrebqavana su mnogo- cuskog oru`ja proizvedenog u malim radiomenke koka-kole kao prigu{iva~e za mnoga brojna improvizovana oru`ja i eksplozivne nicama.
naprave. Na objavqenim
ELEKTRIFIKOVANO ORU@JE
fotografijama iz tog vremeDevedesete godine pro{log veka dona moglo se videti da su Vijetkongovci bili naoru`ani nele si mnoge novine. Iako nije bilo ratorazli~itim ubojitim naoru- va kakvi su se vodili tokom {ezdesetih u
`awem, naj~e{}e improvi- Indokini, bilo je paravojski koje su se nazirane izrade. U tim zemqa- oru`ale zastarelom i modifikovanom vojma je odvajkada upotrebqa- nom tehnikom. Kad su proizvedeni elekvana pirotehnika na pro- tri~ni upaqa~i za mine i eksplozivne naslavama, pa su pogoni za tu prave bilo je poku{aja da se iskoriste za
vrstu proizvoda kori{}eni pokretawe zatvara~a i udara~a radi aktii za izradu improvizovanog virawa kapisle na dnu ~aure. Prve takve
oru`ja. Najpoznatiji je bio pu{ke prona|ene su kod naoru`anih otpadprvi vijetnamski karabin ni~kih grupa na Floridi 1990. godine.
~i-kom (Chi Chom Carabi- Elektri~ni upaqa~i najvi{e se koriste za
ne). Tokom 1967. godine ame- aktivirawe improvizovanih bombi, posebBestrzajni top na motociklu modifikacija koja je
ri~ka vojska je u jednoj ofan- no daqinskim upaqa~ima.
na{la primenu u mnogim pobuweni~kim grupama

VATRENI BICIKL
Zabele`eno je i da su ruski vojnici u Avganistanu koristili bicikl sa prikolicom na dva to~ka, na kojoj se nalazio mitraqezac. Me|utim, jo{ zanimqivija je improvizacija palestinskih boraca Al-fataha koji su na motocikl utvrdili cev
bestrzajnog topa i tako obezbe|ivali efikasnu promenu vatrenih polo`aja u dejstvima protiv izraelskih vojnika. Kasnije je
ta modifikacija ura|ena i u nekim drugim vojskama, jer se pokazala kao veoma korisna improvizacija.

36

Mnogo vi{e modifikovanog i improviziranog oru`ja kori{teno je u zemqama

Ju`ne i Centralne Afrike, te u Argentini,
Gvatemali i Panami. I tamo su u ku}noj radinosti kopirana svetski poznata oru`ja i
municija, koji su kori{}eni u borbi za
oslobo|ewe ili u lokalnim ratovima. Da
bi pove}ali vatrenu mo}, pobuwenici su se
naoru`avali i improvizovanim minobaca~ima i raketnim baca~ima. Wihova proizvodwa je bila relativno jednostavnija nego
izrada pe{adijskog oru`ja (tzv. malo oru`je small arms), nisu bili potrebni specijalni ~elici i precizna obrada materijala
kao {to su zarezi u cevi i sli~no. Cevi za
raketne baca~e mogle su se izraditi od aluminijuma pa ~ak i od specijalne plastike.
Ima i veoma interesantnih improvizacija. Ira~ki pobuwenici su na karoseriju kamiona postavili protivavionski top
broving i sa wime veoma ve{to dejstvovali sa ve}ih daqina po ameri~kim vojnicima, {to im je omogu}avalo da veoma brzo
mewaju vatrene polo`aje. U Angoli je napravqen i vi{ecevni baca~ raketa koji je
postavqen na karoseriju kamiona i tako
obezbe|ivao ve}u efikasnost vatrenog dejstava pobuwenika po vladinim jedinicama.
Nebrojena oru`ja, od lakih mitraqeza do
vi{ecevnih topova od 30 mm, utvr|ivana su
na {asije lakih motornih vozila.
Brojne su i improvizacije na municiji, na primer zarezivawe zrna, udubqivawe vrha... Najpoznatiji su modifikovani
eksplozivni i tzv. dum-dum meci koji nanose
mnogo te`e povrede od klasi~nih zrna. Iako su takve modifikacije zabrawene me|unarodnim propisima, zrna sa pove}anom
ubojito{}u ne proizvode se samo u ku}noj
radinosti ve} i u fabrikama municije.

SVETSKI PROBLEM
Koliko god bile ma{tovite i zanimqive improvizacije i modifikacije na oru`ju, toliko je to postalo i svetski problem.
Krajem devedesetih godina najve}i izvoznici zastarelog pe{adijskog oru`ja, po izve{taju OUN o proliferaciji malog oru`ja
(objavqenog 2000. godine), bile su Bugarska, Rumunija, Ruanda, Togo, Ukrajina, Ju`na Afrika, biv{i Zair i Zambija. Kupci
su bile zemqe koje su imale tehnologiju da
to oru`je modifikuju, prilago|avaju odgovaraju}im standardima municije i daqe ga
prodaju oslobodila~kim pokretima ili zemqama koje nemaju dovoqno novca da kupuju
nove i savremene modele. Koliko je to veliki problem za Ujediwene nacije govori
podatak da se svake godine odr`avaju konferencije na kojima se sagledava problem
proliferacije malog oru`ja. Tako je februara 2005. godine u organizaciji OUN,
u @enevi, odr`ana konferencija o globalnim kretawima proliferacije malog oru`-

Mau Mau pobuwenici sa modifikovanim zastarelim oru`jem

PU[KA S PETLOM
U Imperijalnom muzeju u Londonu
~uva se i improvizovana pu{ka proizvedena na Kipru 1965. godine sa tzv. petlom mehanizmom za okidawe pomo}u
zategnute opruge koja je nakon otpu{tawa petlovog repa potiskivala udara~.

DVOMETKA
U Meksiku je tokom {ezdesetih godina pro{log veka kori{teno neobi~no
modifikovano oru`je kojim su se ispaqivala dva metka. U metalne cevi stavqane su dve ~aure koje su se punile barutom za lova~ke pu{ke, a i zrna su bila
izra|ena u ku}noj radinosti. To oru`je,
kao i mnoga druga, kori{teno je i protiv
ameri~kih policajaca i vojnika koji su
~uvali granicu prema Meksiku.
ja. Tom prilikom bilo je posebno re~i o
prodaji improvizovanog i modifikovanog
oru`ja (odnosno oru`ja proizvedenog u
tre}im zemqama bez licence).
I godi{wi izve{taji SIPRI (Stokholmski me|unarodni istra`iva~ki institut za
mir) ukazuju da je to zna~ajan svetski problem. Tako je u 1990. godini prodato oru`ja
proizvedenog bez licence u vrednosti 20
milijardi dolara, dok je u 1999. godini prodato za 60 milijardi zelenih nov~anica.
Svetske me|unarodne organizacije i
institucije isti~u da je to i pravni problem, jer proizvodwa oru`ja i vojne opreme bez licence nije efikasno regulisana
me|unarodnim pravnom, niti postoje}i zakoni va`e u svim zemqama sveta. Isto ta-

ko, ne postoje ni odgovaraju}e sankcije kojima bi se moglo sankcionisati kr{ewe licencnih prava. ^ak se pokazalo da uvo|ewe embarga na uvoz oru`ja nekoj zemqi naj~e{}e vodi kr{ewu me|unarodnih propisa
i pogoduje proliferaciji improvizovanog
i modifikovanog oru`ja. Uz to, problem
ima i socijalnu, bezbednosnu, psiholo{ku
pa i zdravstvenu konotaciju.

EDUKACIJA
Za zdravstvo mnogih zemaqa veliki
teret su nastradali od improvizovanog i
modifikovanog oru`ja. ^ak i Amerika
sprovodi brojne akcije da bi edukovala
stanovni{tvo u kori{}ewu vatrenog oru`ja kako bi se spre~ilo povre|ivawe i
smrtni slu~ajevi. Takve akcije prati i proveravawe posedovawa oru`ja kod stanovni{tva. Budu}i da je na Aqasci, zbog brojnih okolnmosti, dozvoqeno posedovati i
koristiti vatreno oru`je, svakih nekoliko
godina kontroli{e se koliko komada i kakve modele poseduju stanovnici. U jednom
izve{taju nadle`nih organa iz 2003. godine, od evidentiranog i pregledanog oru`ja, ~ak 70 odsto bilo je improvizovano ili
modifikovano.
Ne treba posebno elaborirati koliko je to aktuelan problem kad govorimo o
me|unarodnom terorizmu. Danas nije nikakav problem izraditi improvizovanu
eksplozivnu napravu. Dovoqno je nabaviti
bilo kakve komponente od kojih se mo`e napraviti eksploziv, detonatorsku kapislu i
improvizovati upaqa~. ^ak se u svim armijama sveta pripadnici oru`anih formacija i obu~avaju da izra|uju improvizovane mine.
Nikola OSTOJI]

37

REVOLVER SMIT I VESON, MODEL 29, U KALIBRU MAGNUM 44

volver ne bi mogao da izdr`i pritiske koji
nastaju pri opaqewu. No, Smit i Veson je
po~eo da radi, u saradwi sa Remingtonom, na oja~anom prototipu revolvera
SiV 1950 Target, u kalibru .44 specijal.
Smit i Veson veli~inu rama svojih revolvera ozna~ava slovima J, K, L i N, a to je
bio revolver najte`eg rama N.
Uve}awem pre~nika cevi i oja~awem
rama, te`ina prototipa je porasla na 47
unci (1.410 g), {to se smatralo dovoqnim
za probu novog metka nazvanog magnum 44.
Du`ina ~aure je uve}ana za 1/8 in~a (oko 3
mm), najvi{e zbog toga da se metak ne bi mogao ulo`iti u dobo{ revolvera kalibra
.44 specijal, jer bi to imalo katastrofalne posledice.

DEVET IZMENA NA ORU@JU

NAJMO]NIJI
NA SVETU
Iako SiV, model 29,
i magnum 44 vi{e nisu
najmo}niji na svetu, jer
su se pojavila nova
oru`ja i kalibri, taj
harizmati~ni revolver
i metak davali su
samopouzdawe osobi
koja ih nosi. Tome
u prilog svedo~i poznati
dijalog Harija Kalahana
sa trojicom naoru`anih
pqa~ka{a jednog
restorana. Oni se
podrugqivo smeju wegovoj
pretwi da }e ih spre~iti
u pqa~ki, re~ima: Ne
mo`e{ nam ni{ta.
Ima nas trojica, a ti si
sam. Nisam,
odgovara Kalaha
I nas je trojica. Tu smo
ja, Smit i Veson.

38

nam o ~emu razmi{qa{, propalice!

Da li sam ispalio svih {est metaka,
ili samo pet? Pravo da ti ka`em, u
svoj ovoj gu`vi, i ja sam se zbunio. Ali
po{to je ovo magnum 44, najmo}niji revolver na svetu, koji bi ti otkinuo glavu,
mo`e{ sam sebe da upita{: Imam li sre}e? Pa, ima{ li je, propalice? Hajde, potegni... ulep{aj mi dan!
Ove re~i iz legendarnog monologa
Klinta Istvuda u ulozi policijskog inspektora Harija Kalahana, izre~ene u filmu
Prqavi Hari iz 1971. godine, u~inile su
vi{e na promociji revolvera smit i veson,
model 29, nego sve marketin{ke kampawe u
istoriji industrije oru`ja. [irom SAD,
strelci, qubiteqi oru`ja, filmofili i
obi~ni gra|ani, zabrinuti za li~nu bezbednost, pohrlili su u prodavnice oru`ja sa
`eqom da postanu vlasnici najmo}nijeg
revolvera na svetu.
Me|utim, treba naglasiti da je do tada SiV, model 29, bio prisutan na tr`i{tu
ve} petnaest godina. ^uveni strelac i lovac Elmer Kit je jo{ po~etkom pedesetih godina pro{log veka, u kontaktima sa fabrikom municije Remington i firmom Smit
i Veson, tra`io pravu municiju za lov u
kalibru .44 specijal, a {to je po wemu trebalo da bude zrno te`ine 250 grejna (oko
16 grama), koje bi imalo brzinu od 1.200
stopa u minuti (400 metara u minuti). Remington je smatrao da nijedan tada{wi re-

Revolveri i municija su pro{li testove februara 1955. godine i doneta je odluka o po~etku serijske proizvodwe. Prvih
500 revolvera je imalo cev du`ine 6,5 in~a (16,5 cm), ali je ubrzo po~ela proizvodwa varijante sa cevima du`ine 4 in~a (10,8
cm). Tokom prve godine proizvodwe, cena je
iznosila 135 dolara. U to doba, SiV jo{
nije dao numeri~ke oznake svojim proizvodima, i oru`je je imalo naziv magnum 44. Tek
1957. godine dobio je definitivnu oznaku
SiV, model 29.
Istini za voqu, vaqa naglasiti da model 29 nije bio prvi revolver u kalibru
magnum 44, jer je fabrika Ruger pretekla
SiV za nekoliko meseci i na tr`i{te iznela revolver blekhouk. Me|utim, to je bio
kaubojski revolver, koji funkcioni{e jednostrukom akcijom, dok je model 29 radio
na principu dvostruke akcije. Nije poznato
kako je Ruger mogao izraditi revolver u
kalibru koji je tada jo{ predstavqao poslovnu tajnu, ali se pri~a da je jedan slu`benik Remingtona odneo nekoliko meta-

TRI PRVA PRIMERKA

Prvi revolver izra|en je 29. decembra 1955. godine, pod serijskim
brojem S130927, i poklowen je R. H. Kolmenu, direktoru Remingtona. Drugi je
poslat general-majoru Xulijanu He~eru,
tehni~kom uredniku magazina American
Rifleman, koji ga je detaqno predstavio u
martovskom izdawu 1956. godine. Tada
je prvi put pomenut epitet najmo}nijeg
revolvera na svetu, a He~er je dodao da
je novi revolver tri puta ja~i od starog kolta kalibra .45, a dva puta od magnuma .357. Tre}i primerak revolvera
je, kako i prili~i, uru~en Elmeru Kitu.

15. novembar 2007.

Classic

Performance Center
sa kompenzatorom
ka iz rane serije Rugeru na uvid i
secijal, zbog umawenog trzaja.
NIJE ZA SAMOODBRANU
probu, na osnovu ~ega je nastao
Nakon prvog filma po~ela je
blekhouk.
prava navala na prodavnice oru`Nakon prvog filma o inspektoru Kalahanu po~ela je
Tokom godina u~iweno je ukupno
ja, jer su model 29 i magnum 44 smaprava navala na prodavnice oru`ja, jer su model 29 i
trani idealnim re{ewem za sve
devet izmena na oru`ju radi oja~amagnum 44 smatrani idealnim re{ewem za sve bezbednobezbednosne probleme, a pogotovo
wa revolvera, a i pojednostavqewa
sne probleme, a pogotovo samoodbranu. Cena oru`ja je
za samoodbranu. Cena oru`ja je vii pojeftiwewa proizvodnog procevi{estruko porasla, u skladu sa potra`wom, ali je najve{estruko porasla, u skladu sa posa. Godine 1978. uveden je model
}i broj kupaca oru`je odneo na streli{te, ispalio nekotra`wom, ali je najve}i broj kupa629, izra|en od ner|aju}eg ~elika
liko metaka i zatim ga, zastra{en trzajem, vratio ku}i da
ca oru`je odneo na streli{te, is(kod SiV broj 6 u nomenklaturi
se hvali pred poznanicima, a revolver skupqa pra{inu.
palio nekoliko metaka i zatim ga,
ozna~ava oru`je koje se izra|uje od
Magnum 44 nije dobar metak za samoodbranu, jer je
zastra{en trzajem, vratio ku}i da
ner|aju}eg ~elika). Potom se ide ka
brza uzastopna akvizicija ciqa jednostavno nemogu}a
se hvali pred poznanicima, a rezbog siline trzaja. Osim toga, ima preveliku probojnu
smawewu te`ine (model Mountain
volver skupqa pra{inu.
mo}, {to zna~i da proma{aj ili riko{et vrlo lako mogu
Gun, sa cevi od ~etiri in~a, 629
Magnum 44 nije dobar metak
pogoditi nedu`ne osobe.
Compact sa cevi du`ine 2,5 in~a,
za samoodbranu, jer je brza uzaodnosno 6,35 cm, te 629 Light Hunstopna akvizicija ciqa jednostavter), {to je diskutabilna odluka, jer
no nemogu}a zbog siline trzaja. Ossa smawewem mase raste ja~ina trim toga ima preveliku probojnu
zaja pri opaqewu. Pojedini modeli
mo}, {to zna~i da proma{aj ili rise nude sa kompenzatorima, kao {to
ko{et vrlo lako mogu pogoditi nesu 629 Compensated Hunter, uveden
du`ne osobe.
2001. godine, i Performance Center
Pro{le godine je obele`ena
sa {inom za opti~ki ni{an.
50. godi{wica ovog revolvera, a
Metak magnum 44 odli~an je izSiV je tr`i{tu ponudio model 29
bor za lov na krupnu severnoame50th anniversary, sa cevi od 6,5 inri~ku divqa~, poput jelena, divqe
~a i zlatnim logom firme sa desne
sviwe i mrkog medveda, te {teto~istrane rama, po ceni od 1.125 dona tipa kojot, sve do daqine od 150
lara. Potpredsednik marketinga
jardi (135 metara), pogotovo iz kaSiV, Tom Tejlor, sa pravom je rekao
Model 629
rabina i kratkih cevi, {to je izuda je uticaj modela 29 na industrizetno popularno u SAD. Vrlo je preju oru`ja bio do tada nezabele`en.
cizan i uz to lak za puwewe u doma}oj ra- SAD izazvao veliku zabrinutost javnosti. Wegovom pojavom uspostavqene su nove
dinosti, {to je tako|e ra{iren hobi, koji Klint Istvud je ulogu dobio tek nakon {to su granice kvaliteta izrade streqa~kog i lopru`a mno{tvo mogu}nosti kombinacija zr- je, zbog raznih razloga, odbili Frenk Si- va~kog oru`ja.
na i baruta. Mnogi lovci vole da imaju i natra (za kog je prvobitno bila namewena),
SiV model 29 i magnum 44 vi{e nisu
dugu i kratku cev, koju nose u istom kalibru, Xon Vejn, Stiv Mek Kvin i Pol Wumen.
najmo}niji na svetu, jer postoje nova oru`ja
Smatra se da je Istvud sam izabrao i kalibri kao .454 Casull, .50 Action Express
jer je time pojednostavqena logistika.
model 29 za svoje oru`je u filmu, ali po- i .500 Smith&Wesson, ali su ovaj revolver i
{to nijedan revolver tog tipa nije bio do- metak imali veliku harizmu i davali samoPOPULARNOST
stupan, kori{}en je model 57 u kalibru .41 pouzdawe osobi koja ih nosi. Tome u prilog
DONOSI FILM
magnum, a kasnije model 25 u kalibru .45 svedo~i poznati dijalog Harija Kalahana sa
Pravu popularnost revolver je stekao kolt za koji je mnogo lak{e bilo obezbedi- trojicom naoru`anih pqa~ka{a jednog retek nakon prvog filma iz serijala o prqa- ti manevarsku municiju, jer se isti kalibar storana. Oni se podrugqivo smeju wegovoj
vom Hariju Kalahanu. Cini~ni i surovi po- koristi pri snimawu kaubojskih filmova. pretwi da }e ih spre~iti u pqa~ki, re~ima:
licajac, kod kog je pokreta~ki duh pravda, a Oba modela su po dimenzijama jednaki moNe mo`e{ nam ni{ta. Ima nas trojine zakonska regulativa, odmah je prirastao delu 29, tako da se razlika ne prime}uje na ca, a ti si sam. Nisam, odgovara Kalahan.
za srce ameri~kim gledaocima, jer je u to filmu. Istvud je na streli{tu ve`bao sa I nas je trojica. Tu smo ja, Smit i Veson.
Dr Aleksandar MUTAVXI]
doba porast nasiqa u urbanim sredinama modelom 29, ali je koristio municiju .44

39

P R O T I V H E L I K O P T E R S K A

O D B R A N A

T E N K O V A
stvima koja se nalaze u
arsenalu savremenih tenkova. Me|utim, ako se detaqnije analizira, mawe
ili vi{e efikasna sredstva te namene postoje du`i period, dodu{e ne na
svim tipovima tenkova.

RATNI DUELI
Prvi zabele`eni
slu~aj da je neki tenk uni{tio letelicu, odnosno u
ovom slu~aju avion, datira jo{ iz perioda Drugog
svetskog rata. Naime,
1941, pri odbrani Krita, posade dva britanska
tenka tipa matilda 2 primetile su da nema~ki avioni u vi{e uzastopnih
slu~ajeva prele}u jedno
uzvi{ewe. Tenkovi su odmah postavqeni u pogodan
polo`aj i otvarawem vatre iz glavnog topa kalibra 40 mm na prvi
nadolaze}i avion, oborili ga direktnim
pogotkom.
Kasnije, 1945, jedan nema~ki tenk je
projektilom iz glavnog topa pogodio i oborio ameri~ki lovac bombarder P-47 Thunderbolt 2. Naravno, ~esto se de{avalo da
nema~ki avioni stradaju od krovnih protivavionskih mitraqeza Browning M2HB kalibra 12,7 mm, montiranih na ameri~kim tenkovima u rukama savezni~kih tenkista na
zapadnom i na isto~nom frontu (SSSR je
dobijao obilnu pomo} u naoru`awu i vojnoj
opremi od SAD i Velike Britanije tokom
celog rata). Ti mitraqezi su se pokazali
toliko korisni, da svi ameri~ki, sovjetski
i ruski tenkovi do dan-danas obavezno imaju krovno naoru`awe ovog tipa. U me|uvremenu, borbena avijacija je znatno napredovala, pa je ovaj mitraqez postao prili~no
neefikasan u izvornoj nameni. Ipak, i daqe se montira vi{e zbog ~iwenice da je
upotrebqiv protiv tvr|ih ciqeva ili ciqeva na ve}im daqinama jer je kineti~ka
energija zrna 12,7 mm vi{estruko ve}a od
spregnutog mitraqeza 7,62 mm.
U me|uvremenu su ulogu aviona za neposrednu vatrenu podr{ku (lovaca bombardera i juri{nika) delimi~no preuzeli helikopteri naoru`ani sa POVR. Te letelice
raspola`u boqim manevarskim karakteristikama, ali i daleko mawom brzinom i visinom leta od aviona, tako da su u lokalnim
sukobima posle Drugog svetskog rata tenkovi uspeli da obore nekoliko helikoptera,
{to namerno, {to pukom slu~ajno{}u.

PRILAGODQIVOST
PRETWAMA
Tenkovi, kao najmo}nija
oklopna vozila, pokazali su
iznena|uju}i stepen
prilagodqivosti razli~itim
pretwama. [tavi{e,
ne samo da mogu da podnesu
mnogo udaraca ve} i te kako
i da ih zadaju. ^ak i protiv,
po mnogima, najqu}ih
protivnika borbenih
helikoptera.

vi{e navrata, po~ev od pojave bestrzajnih topova, ru~nih raketnih baca~a, preko protivoklopnih vo|enih raketa (POVR), sve do specijalizovanih
borbenih helikoptera, pojedini stru~waci predvi|ali su postepeno i{~ezavawe
tenkova. Sve to povezano je sa upotrebom
vrlo efikasnih kumulativnih bojnih glava,
protiv kojih ~eli~ni oklop nije mogao dati
zadovoqavaju}u za{titu. Posebno je ta kampawa bila sna`na nakon Izraelsko-arapskog rata 1973, kada su helikopteri pokazali izuzetnu efikasnost u uni{tavawu
tenkova, koji, jednostavno, bez podr{ke
avijacije i sredstava samohodne artiqerijske i raketne PVO, sami nisu imali odgovor na ovu pretwu.
U kasnijoj fazi, razvijen je ~itav spektar vrlo efikasnih tipova tenkovskog oklopa: vi{eslojni, sendvi~ oklop, eksplozivno
reaktivni oklop (ERO), a u posledwe vreme, aktivni sistemi za{tite, tipa soft kill i
hard kill, nameweni za ometawe, odnosno
uni{tavawe nadolaze}ih projektila. S
druge strane, protivoklopni helikopteri
danas se sve vi{e suo~avaju sa razli~itim
efikasnim protivhelikopterskim sred-

Dejstvo projektila
M830A1 na daqinski
upravqanom
helikopteru UH-1Huey

40

15. novembar 2007.

Najpoznatiji slu~aj se desio 1982. godine tokom borbi u dolini Beka u Libanu,
kada su izraelski tenkovi merkava uspeli
da obore dva sirijska helikoptera.
Opasnost koju helikopteri predstavqaju po tenkove Sovjeti su primetili jo{
sedamdesetih godina pro{log veka, nakon
pojave i borbene upotrebe ameri~kih helikoptera Bell AH-1 kobra u Vijetnamu. Na zapadu se samo {pekulisalo o planovima sovjetskih stru~waka, tako da su ~udni opitni
kontejneri na zadwem delu kupole nekih tenkova T-62 protuma~eni kao ku}i{te za POVR 9M14 maqutka (AT-3 Sagger), namewene
za postizawe, u to vreme, dalekometne protivoklopne vatre. Tome su doprineli i napori Egip}ana koji su na svoje tenkove T-62,
otprilike u isto vreme, postavili dvostruke lansere raketa zemqa-vazduh 9K32 strela-2 (SA-7 Grail), odnosno doma}e varijante
Ayn as Saqr sa svake strane kupole, jasno namewene za borbu protiv protivni~kih vazduhoplova, prvenstveno helikoptera. Me|utim, kasnije se po~elo razmi{qati i o
drugoj mogu}nosti da su i Sovjeti nameravali da svoje POVR sa tenkova T-62, izme|u
ostalog, upotrebe i za borbu protiv helikoptera ({to je bila posledica uverewa da
samohodni artiqerijski i raketni sistemi
PVO ne}e uvek biti u mogu}nosti da pru`e
za{titu tenkovima od napada iz vazduha).
Amerikanci su sedamdesetih potvrdili da POVR imaju odre|ene mogu}nosti dejstva protiv sporijih letelica, kada je na
testovima u Fort Bliss pomo}u POVR TOW
oboreno svih 13 lete}ih meta (bespilotne
letelice)!

SKUPE RAKETE
Kako se T-62 sa lanserima POVR o~igledno nije najboqe pokazao, na tenkovima
T-64B (kasnije i na T-80B) prvi put je, 1976,
ugra|ena POVR, ali ovog puta lansirana iz
cevi topa 125 mm. Ta raketa imala je oznaku
9M112 kobra (AT-8 Songster) i predstavqala
je revolucionarno oru`je: radio navo|ena,
sa dometom 4.000 m i probojno{}u 600 mm
~elika, deklasirala je sve tipove municije
na zapadnim tenkovima, sa ina~e ve}im efikasnim dometima topa 105 mm zahvaquju}i
kvalitetnijim sistemima za upravqawe vatrom (SUV). Tako|e, davala je i vrlo atraktivnu mogu}nost ga|awa protivni~kih helikoptera, zbog relativno kratkog vremena leta do maksimalnog dometa od 14,6 sekundi,
{to je mawe od POVR TOW (20-21 m/s) odnosno, teoretski bi tenk vremenski ranije i
na ve}em dometu (domet TOW je 3.750 m) pogodio helikopter nego obrnuto.
Prve POVR lansirane iz topovske cevi postojale su zapadne MGM-51 Shillelagh
(sa tenka MBT-70 i M-551 Sheridan) i francuska ACRA (sa lovca tenkova AMX-10M) i
modifikovanog tenka AMX-30, ali nijedna

Odbacivawe nosa~a od legure

aluminijuma nakon izletawa iz cevi
nije postigla uspeh, tako da se od wih odustalo. Godine 1985. pojavile su se dve poboq{ane POVR 9M119 svir i refleks
(AT-11a, b Sniper) namewene tenkovima T72B i T-80U, dometa 4 i 5 km, navo|ene laserskim zrakom i pove}anom probojno{}u
na 650700 mm ~elika. Kona~no, 1992. pojavila se POVR 9M119M refleks sa mo-

VEROVATNO]A POGA\AWA
Tenkovski top sa klasi~nom municijom namewenom za pru`awe vatrene
podr{ke ne mo`e efikasno da se koristi za ga|awe ciqeva u vazduhu, zbog relativno male brzine ga|awa. Kao ilustracija mo`e poslu`iti verovatno}a
poga|awa izra~unata za top 115 mm sovjetskog tenka T-62 sa potkalibarnom
municijom stabilisanom krilcima
APFSDS: 26 odsto za helikopter koji miruje, svega 5 odsto za helikopter koji se
u odnosu na tenk kre}e popre~no brzinom 90 km/~ i 3 odsto brzinom 180
km/~, na udaqenosti 2.000 m. Rezultati
trenutno-fugasnim projektilom, ~ija je
po~etna brzina mawa (750 u odnosu na
1.615 m/s), bili bi jo{ nepovoqniji,
tako da se municija mora prilagoditi
kako bi se verovatno}a poga|awa pove}ala na prihvatqiv nivo.

POTVRDA USPE[NOG
DEJSTVA
Amerikanci su sedamdesetih potvrdili da POVR imaju odre|ene mogu}nosti dejstva protiv sporijih letelica, kada je na testovima u Fort Bliss
pomo}u POVR TOW oboreno svih 13
lete}ih meta (bespilotne letelice).
Ovome u prilog govori i ratna praksa
izraelski helikopter AH-1S kobra
oborio je 1982. sirijski Gazelle dejstvom POVR TOW, dok je ira~ka pe{adija oborila jedan iranski AH-1J Seacobra sa POVR Milan.

gu}no{}u ga|awa u pokretu ({to je ina~e velika prednost), dometom 5 km i tandem-kumulativnom bojnom glavom probojnosti
700750 mm. Te rakete namewene su tenkovima T-80U i T-90.
Razvijena je i serija POVR lansiranih iz topova 100 i 115 mm sa tenkova T-55
i T-62, protivoklopnih topova T-12 i borbenog vozila pe{adije BMP-3, pod oznakom
9M117 bastion. One su imale slede}e performanse: domet 4.000 m, probojnost
600850 mm (najvi{a vrednost je za varijantu 9M117M1 arkan) i vreme leta do maksimalnog dometa od 12 sekundi. Sve spomenute POVR lansirane iz cevi tenkovskog
topa imaju verovatno}u poga|awa 80 odsto
protiv tenkova, {to se, sigurno, u slu~aju
dejstva protiv helikoptera mora umawiti u
odre|enoj meri.
Osim Sovjeta, odnosno Rusa, POVR
lansirane iz cevi tenkovskog topa razvili
su jo{ samo i Izraelci. Wihova POVR Lahat lansira se iz tenkovskih topova kalibra 105 i 120 mm, ali i iz helikoptera, a
predvi|a se weno prilago|avawe i bestrzajnim topovima 106 mm M40 i lanserima
postavqenim na terenskim vozilima Hummer. Kao i ve}ina ruskih raketa ovog tipa,
i Lahat koristi lasersko navo|ewe, ali za
razliku od wih, ima poniru}u trajektoriju u
zavr{noj fazi, {to tandem-kumulativnoj
bojnoj glavi (probojnosti 800 mm) obezbe|uje dejstvo na krov tenka ili helikoptera.
Tako se posti`e odre|ena mogu}nost ga|awa i delimi~no zaklowenih letelica, naravno, ukoliko su obele`ene laserskim
snopom. Domet je ve}i i iznosi najvi{e 8
km, a modifikacije tenkovskog SUV-a svedene su na zamenu laserskog daqinomera kombinovanim ure|ajem daqinomer-obele`iva~ i unos potrebnih podataka u balisti~ki
kompjuter tenka.
Iako POVR ove vrste imaju veliku
prednost u odnosu na ve}inu POVR lansiranih sa helikoptera (TOW, HOT), pre svega
zbog kra}eg vremena leta i ne{to ve}eg dometa, osnovni problem predstavqa relativ-

41

no visoka cena, tako da se u borbenom kompletu ruskih tenkova ne nalazi vi{e od oko
~etiri POVR. [tavi{e, u ruskoj armiji no{ewe tenkovskih POVR ograni~ava se na
elitne gardijske jedinice ili na stare{inski kadar, zbog slo`enosti upotrebe. Kao
alternativa raketama, odavno se name}u
sekundarni malokalibarski automatski topovi, koji su se na tenkovima pojavili pre
raketa. Ipak, uprkos ugradwi na relativno
velikom broju prototipova tenkova, nisu do`iveli {iru operativnu upotrebu.

POVR
koja se lansira
iz tenkovskog topa
9M119M refleks

JEVTINIJA ZAMENA
Jedan od prvih i jo{ aktuelnih primera automatskog topa je francuski tenk AMX30. Umesto tradicionalnog mitraqeza 7,62
mm, koaksijalno oru`je je automatski top
20F2 (GIAT M693), kalibra 20 mm sa nezavisnom elevacijom u odnosu na osnovni top
105 mm (do 40o), namewen za ga|awe protivni~kih oklopnih transportera bez utro{ka municije glavnog topa 105 mm, a i za
dejstvo po helikopterima. Za spregnuto
oru`je nedostatak takve monta`e je relativno ograni~en borbeni komplet od svega
1.050 metaka, zbog ~ega se od toga na slede}em francuskom leklerku odustalo, pa je
umesto topa ugra|en koaksijalni te{ki mitraqez Browning M2, kalibra 12,7 mm.
Sli~no su uradili i [vajcarci, koji
su svoje automatske topove 20 mm na doma}im tenkovima Pz61, tokom modernizacije
zamenili mitraqezima 7,5 mm. [ve|ani
su na projektu Strv-2000 predvideli kori{}ewe topa 140 mm sa spregnutim topom
40 mm Bofors i mitraqezom 7,62 mm, ali se
od ovog projekta odustalo. Prototipovi
dva najaktuelnija zapadna tenka, M1
Abrams i Leopard 2, testirani su sa krovnom monta`om daqinski upravqanog automatskog topa 20 mm, kao {to je bilo ura|eno i na wihovom prethodniku u vidu neuspelog projekta tenka MBT-70, ali se od serijske proizvodwe odustalo.
Kona~no, mo`da najboqe re{ewe
ugradwe automatskog topa na tenk je stiglo,
sasvim neo~ekivano, iz Slova~ke. Slova~ka, odnosno ranije ^ehoslova~ka, godinama
je po licenci proizvodila sovjetske tenkove T-72 u varijantama M, M1 i M1M, tako
da su, kada je do{lo do raspada dr`ave,
obe zemqe, i ^e{ka i Slova~ka, nastavile
da razvijaju sopstvene varijante tog legendarnog oru|a. Tako su Slovaci, sve u `eqi
da ponude atraktivan izvozni proizvod, na
tr`i{te izbacili tenk T-72M2 moderna, na
~ijem se zadwem delu kupole nalazi modul
sa dva {vajcarska topa Oerlikon KAA, postavqenih sa strana kupole, svaki sa po
200 metaka kalibra 20 mm i sa uglom elevacije -4 do +35o.
Iako nije bilo kupaca, Slovaci se nisu predavali i izbacili su novu varijantu,

42

koja je umesto dva topa 20 mm, imala jedan

ruski top 2A42, kalibra 30 mm, sa borbenim kompletom 250 metaka. Na taj na~in,
iako je smawena brzina ga|awa, u velikoj
meri je poboq{ana efikasnost municije.
Me|utim, kako za sada nema kupaca za wih,
jedini operativni tenkovi, naoru`ani automatskim topom sposobnim za vatreno dejstvo po helikopterima, ostali su AMX-30.
Iako se na du`e staze radi o jevtinijoj alternativi POVR lansiranih iz cevi
topa, automatski topovi ugra|eni na tenkove imaju i svoje nedostatke mawi efikasni domet u odnosu na POVR i specifi~nost
ugradwe. Ako se prihvati francusko vi|ewe, zauzima se relativno velik unutra{wi
prostor unutar kupole, tradicionalno namewen spregnutom mitraqezu. Prema slova~kom principu, dodatni top u posebnom
modulu obezbe|uje zadr`avawe spregnutog
mitraqeza i obezbe|uje ugradwu topa ve}eg
kalibra, ali neminovno vi{e uti~e i na masu vozila, borbeni komplet je mawi, top
ima daleko slabiju za{titu od dejstva protivnika i mewa se balans kupole, {to s obzirom na dodatni oklop na ~elu mo`da i nije toliko {tetno. Kombinacijom, uslovno
re~eno, prethodna dva na~ina obezbe|ewa
protivhelikopterske komponente tenka, odnosno primenom nevo|enog projektila ali
za osnovni tenkovski top, postignuto je mo`da danas i najboqe re{ewe za ovaj problem, ali uz uslov da se koristi municija
sa specijalnim upaqa~em.

MUNICIJA ZA
TENKOVSKI TOP
Konstruktivno najjednostavniji na~in
da se trenutno-fugasni, trenutno-fugasno
par~adni ili kumulativno-par~adni tenkovski projektili prilagode za borbu protiv
helikoptera, jeste ugradwa blizinskih upaqa~a, koji su na artiqerijskim sredstvima
PVO jo{ od kraja Drugog svetskog rata. Na
taj na~in, projektil ne mora direktno da pogodi helikopter, ve} mo`e da se iskoristi
velika razorna mo} projektila topa kalibra 120 ili 125 mm, tj. wegov relativno velik ubojni radijus.
Prvi poku{aj u tom pravcu ostvarili su
Francuzi na neuspelom projektilu 120 mm

namewenom tenku Leclerc. Projektil je imao

konvencionalni izgled, blizinski upaqa~,
izvla~e}a krilca na zadwem kraju, po~etnu
brzinu 1.0001.100 m/s i efikasni domet
3.5004.000 m. Amerikanci su oti{li korak daqe. Pri razvoju municije M830A1
(HEAT-MP-T, High Explosive Anti-tank Multi Purpose Tracer, ili skra}eno MPAT (Multi Purpose Anti Tank), namewene za zamenu kumulativno-par~adne M830, odlu~ili su da u potpunosti promene konfiguraciju projektila.
Umesto klasi~nog, primewen je potkalibarni projektil pre~nika 90 mm sa nosa~em/sabotom od legure aluminijuma, ~ija je masa
umesto 13,5 kg (M830), smawena na svega
11,4 kg, {to je uz sna`nije barutno puwewe
(7,1 umesto 5,4 kg) omogu}ilo pove}awe po~etne brzine sa 1.130 m/s na 1.400 m/s.
Tako visoka po~etna brzina, uz mawi
pre~nik projektila vi{estruko je skratilo
trajawe leta do maksimalnog efikasnog dometa od 4.000 m u odnosu na trajawe leta helikopterskih POVR koje su u najve}em broju
podzvu~ne (najbr`a POVR danas je ruska
9K121 Vikhr/AT-16 Scallion brzine 600 m/s, tj.
1,8 maha). Bojna glava je kumulativno-par~adna, a proizvo|a~, Alliant Techsystems tvrdi
da je efikasnost protiv vozila u odnosu na
M830 pove}ana za 30 odsto, a protiv bunkera za 20 odsto. Me|utim, ono {to pored velike po~etne brzine M830A1 ~ini veoma
smrtonosnim u borbi protiv helikoptera, jeste multifunkcionalni upaqa~, koji se mo`e
podesiti da deluje na tri na~ina: trenutno,
sa odlo`enim dejstvom i blizinski.
Kako projektil nije navo|en, nakon
{to ga ispali, tenk mo`e odmah da napusti
polo`aj, ~ime se u velikoj meri pove}ava
verovatno}a pre`ivqavawa vozila. Osim
toga, cena nevo|enog projektila, pa bio on
opremqen i slo`enim upaqa~em kao {to je
onaj na M830A1, u svakom slu~aju je ni`a
od cene POVR lansirane iz cevi tenkovskog
topa, {to, barem za sada, municiju HEATMP-T ~ini optimalnim ubicom helikoptera. I zaista, kada su odr`avani manevri
tokom devedesetih godina, neposredno nakon uvo|ewa ove municije u operativnu upotrebu, tenkovi M1 abrams pokazali su se
sposobnijim da uni{te borbeni helikopter
nego obrnuto!
Postavqa se pitawe kako se tenkovi
mogu nositi sa savremenim borbenim helikopterima, kao {to su AH-64 apa~ ili ruski Mi-28N, opremqenim sa najnovijim
POVR dometa ve}eg od 8 km, {to je dvostruko u odnosu na efikasni domet municije
M830A1. Odgovor je u konfiguraciji terena: ukoliko je re~ o brisanom prostoru,
npr. pustiwi, prednost imaju spomenuti helikopteri, ali u uslovima koji su pribli`niji evropskom rati{tu, odnosno na terenu gde se ne mo`e uvek iskoristiti maksimalni domet POVR, tenkovi su jo{ i te kako u prednosti.
Sebastian BALO[

15. novembar 2007.

RAZVOJ KAO
TEHNOLO[KI
TRENING
^iwenica je da }e
programi razvoja aviona
XP-1 i C-X biti na granici
isplativosti, imaju li se
u vidu male proizvodne
serije koje }e odlikovati
taj, kao i ve}inu drugih
japanskih posleratnih
projekata. Ali Japan, kao
ekonomski i tehnolo{ki
gigant, svesno pravi takve
poteze kako bi odr`ao
korak sa najsavremenijim
tokovima u vazduhoplovnoj
industriji, pri`eqkuju}i
povratak na me|unarodno
tr`i{te.

ao pora`enoj strani u Drugom svetskom ratu, Japanu je nametnut niz restriktivnih zakona, koji su se, izme|u
ostalog, odnosili i na razvoj naoru`awa i vojne opreme. Tako je, na primer, i dan-danas na snazi zabrana prodaje
japanskog naoru`awa drugim dr`avama. Me|utim, i u takvim nepovoqnim uslovima, Japanci se nisu odricali vlastitih razvojnih
programa, imaju}i u vidu ~iwenicu da su tehnolo{ki nivo i napredak jedne zemqe naj~e{}e neraskidivo vezani sa vojnim tehnologijama. U tom kontekstu odvijao se i razvoj
japanske vazduhoplovne industrije, koja je
ve} 1958. godine proizvela T-1, mlazni prvenac namewen naprednoj obuci pilota.
Ipak, te`i{no su u posleratnim decenijama vazduhoplovne jedinice opremawe
ameri~kom tehnikom, koja je velikim delom
licencno izra|ivana u japanskim pogonima. Krajem {ezdesetih godina pro{log veka
Japan se odlu~io na korak daqe, upu{taju}i se u razvoj nadzvu~nog {kolskog aviona
T-2. Ta letelica je ubrzo evoluirala u jed-

nosedi borbeni avion F-1, koji se u stru~nim krugovima posmatra kao svojevrsna replika britansko-francuskog jaguara.
Uporedo sa razvojem {kolskih i borbenih aviona, in`eweri Kavasakija projektovali su i sredwi transportni avion C1, koji je poleteo 1970. godine. Premda je
dizajn bio uspe{an, taj avion nije izra|en
u velikoj seriji proizveden je samo 31
primerak. Osim ve} pomenute zabrane izvoza, razlog su bili i nespretno definisani takti~ko-tehni~ki zahtevi tog transportera. Naime, u trenutku wihovog definisawa nije razmatran dolet optere}enog aviona kao su{tinska odlika, jer je predvi|eno da se C-1 upotrebqava samo unutar tada{weg Japana. Me|utim, ve} se 1972. godine, kada je Okinava vra}ena u japansko
okriqe, postavilo pitawe transportnih
efektiva koji }e bezbedno i ekonomi~no izvr{avati zadatke vazdu{nog transporta na
liniji JapanOkinava. Kako se C-1 svojim
doletom nije uklapao u tu ulogu, Japanci su
bili prisiqeni da nabave avione C-130
herkules.
Svi preostali avioni tipa C-1 danas
se nalaze u sastavu 402. i 403. skvadrona
Japanskih vazduhoplovnih samoodbrambenih snaga i nameweni su takti~kom transportu. S obzirom na vi{edecenijsku eksploataciju tih aviona, Japanci su po~etkom
2001. godine pokrenuli pitawe novog transportnog aviona, koji bi trebao da zameni
postoje}e C-1, ali i herkulese C-130.
Istovremeno sa formulisawem zahteva za novi transportni avion, i Japanske
mornari~ke samoodbrambene snage iskazale su potrebu za novim patrolnim avionom
koji bi odmenio vreme{ne ~etvoromotorce
P-3 orion.
Nakon razmatrawa stranih re{ewa,
odlu~eno je da se u oba slu~aja pokrenu doma}i razvojni programi. Novi patrolni
avion ozna~en je kao P-X, a transporter kao
C-X. Za nosioca oba programa odre|ena je
kompanija Kavasaki (Kawasaki Heavy Industries KHI). Na taj su na~in Japanci poku{ali da smawe tro{kove razvoja, premda
je, ~iweni~no, re~ o avionima razli~ite
namene i druga~ije pogonske grupe.

NAJPRE JE POLETEO XP-1

Iako je konstruktorski bio zahtevniji, u vazduh se prvi vinuo prototip patrolnog aviona P-X. Prvi let dogodio se 28. septembra ove godine iznad baze Gifu. Ve}
slede}eg dana, razvojna oznaka P-X zvani~no je promewena u XP-1.
Patrolni avion XP-1 jeste ~etvoromotorni niskokrilac klasi~ne koncepcije.
Osim patrolirawa iznad morskih povr{i-

43

na, namewen je i protivpodmorni~ku i

protivbrodsku borbu. Pogonsku grupu sa~iwavaju turboventilatorski motori Ishikawajima-Harima Heavy Industries XF-7, koji
su razvijeni specijalno za taj tip aviona.
Pretpostavqa se da je wihova snaga oko
50 kN. Zahvaquju}i modernim i ekonomi~nim motorima XP-1 mo`e da leti na ve}im
visinama i brzinama u odnosu na P-3C
orion, a o~ekuje se i znatno du`e vreme
ostajawa u vazduhu.
Premda XP-1 vi{e nije tajna, osnovne
takti~ko-tehni~ke odlike i daqe su nedostupne {iroj javnosti. Sli~no je i sa avionom C-X. Zbog toga su brojne takti~ko-tehni~ke odlike u sferi naga|awa i pretpostavki. Izvesno je, ipak, da }e niz kqu~nih
komponenata, naro~ito specijalnih elektronskih sklopova, do}i upravo sa druge
strane Pacifika, ta~nije iz SAD, gde je u
toku razvoj sli~nog patrolnog aviona,
ozna~enog kao P-8 Poseidon (posejdon). U
skladu sa namenskim zadacima, XP-1 }e biti opremqen radarom sa faziranom antenskom re{etkom, integrisanim sistemom
za aktivnu i pasivnu elektronsku za{titu,
sonarom i takti~kim sistemom koji pilotu
poma`e u manevrisawu tokom napada na
plovne objekte.
Zbog brojnih elektronskih sistema i
opreme ugra|eni sistem komandi je tzv. flyby-light (flaj baj lajt let pomo}u svetla).
Taj naziv ukazuje da se signali upravqa~kih
komandi pilota prenose opti~kim kablom,
a ne `icom, kao u sistemu FBW (fly-by-wire).
Prednost novog sistema je smawena mogu}nost disfunkcije zbog interferencije komandnih signala i signala elektronske
opreme.
Avion je naoru`an torpedima (Mk 46
i Tip 97), dubinskim bombama i protiv-

brodskim raketama (ameri~ki AGM-84 i

japanski ASM-1C). Naoru`awe se sme{ta u
unutra{wi prostor, u trupu aviona, ili na
osam podvesnih nosa~a. Pluta~e, koje avion izbacuje u rejonu pretra`ivawa, sme{tene su u profilisanim le`i{tima u repnom delu letelice.
Ulazak u upotrebu aviona XP-1 o~ekuje
se 2011. godine. Ve}ina stru~nih izvora
ukazuje na to da je Japanu potrebno oko 80
aviona tog tipa. Na taj na~in postepeno }e
se iz upotrebe povla~iti avioni P-3C orion, koje je Kavasaki licencno proizveo u
107 primeraka.

PRETPOSTAVKE
Premda XP-1 vi{e nije tajna,
osnovne takti~ko-tehni~ke odlike su i
daqe nedostupne {iroj javnosti. Sli~no je i sa avionom C-X. Zbog toga su
brojni takti~ko-tehni~ki podaci u sferi pretpostavki. Izvesno je, ipak, da
}e niz kqu~nih komponenata, naro~ito
specijalnih elektronskih sklopova, do}i upravo sa druge strane Pacifika,
ta~nije iz SAD, gde je u toku razvoj
sli~nog patrolnog aviona, ozna~enog
kao P-8 posejdon.

Novi transportni avion C-X

odlikova}e veliki plafon leta i
visoka podzvu~na brzina

44

15. novembar 2007.

Avion XP-1
prvi put je poleteo
28. septembra
ove godine

NOVI TRANSPORTNI
AVIONA C-X
C-X je sredwi transportni avion
konvencionalnog dizajna koji se danas veoma ~esto vi|a na vojnim transportnim
avionima (C-17, C-390, Il-76, An-74...).
U razvoju se nalazi od 2001. godine, a
krajem ove godine o~ekuje se i wegov prvi
let. C-X je pogowen sa dva sna`na motora
tipa General Electric CF6-80C2, potiska
266 kN, koji se ina~e primewuju na Boeingu 767.
Kabinski i teretni prostor aviona
su presurizovani. Avion je projektovan za

upotrebu sa kratkih i slabije pripremqenih poletno-sletnih staza. Opremqen je

sistemom koji pilotu olak{ava upravqawe na malim visinama, te sa sistemom za
automatizovani utovar i istovar. Teret je
mogu}e izbaciti i u letu otvarawem zadwe
rampe. Najve}a poletna masa aviona iznosi 141 tonu, a maksimalna korisna nosivost 37,6 tona. U ovoj opciji dolet aviona iznosi 5.600 kilometara. Avion bi,
navodno, trebala da odlikuje visoka krstare}a brzina leta i mogu}nost letewa
na gorwim nivoima (na kojima uglavnom lete putni~ki avioni). Osim u{tede u gorivu
i pove}anog doleta, Japanci time {ire i

FALI^NI ZAKIVCI
Let prvog prototipa aviona P-X kasnio je vi{e meseci zbog fali~nih zakivaka ameri~ke proizvodwe. Zakivci neodgovaraju}eg kvaliteta uticali su na ~vrsto}u strukture letelice, {to nije smelo
da se dozvoli. Kako je u pitawu bio samo
deo ugra|enih zakivaka, wihovo locirawe i naknadna zamena zahtevali su mnogo vremena. Sli~an problem uo~en je i
na prototipu aviona C-X. Na wemu su otkrivene i deformacije horizontalnog
stabilizatora i mawe prskotine na trupu, a to je dodatno usporilo program.
mogu}nost prodaje aviona civilnim kompanijama koje se bave kargo prevozom.
Ulazak aviona u upotrebu o~ekuje se
2012. godine. Trenutne procene ukazuju da
se za japanske potrebe predvi|a prijem 44
aviona C-X koji }e zameniti dotrajale C-1
i C-130.
Ukupna vrednost oba projekta procewuje se na 2,83 milijarde ameri~kih dolara.
Izvesna u{teda ostvarena je unificirawem
dela kabinskog prostora oba aviona, APU
ure|ajima za napajawe, zatim zajedni~kom
konstrukcijom horizontalnih repnih povr{ina i spoqne sekcije krila. ^iwenica je, me|utim, da }e i pored toga ovi programi biti
na granici isplativosti, imaju li se u vidu
male proizvodne serije koje }e odlikovati
taj, kao i ve}inu drugih japanskih posleratnih projekata. Ali Japan, kao ekonomski i
tehnolo{ki gigant, svesno pravi takve poteze
kako bi odr`ao korak sa najsavremenijim tokovima u vazduhoplovnoj industriji, pri`eqkuju}i povratak na me|unarodno tr`i{te.
Mr Slavi{a VLA^I]

45

B A R O K O M O R E

ISPITIVAWE
GRANICA
MOGU]EG
Razli~ite su okolnosti
vojnoprofesionalne,
komercijalne, medicinske,
itd. koje qude uvode u
barokomore radi
podvrgavawa promeni
atmosferskog pritiska,
na mawu ili ve}u vrednost
od prirodno date na kojoj
`ivimo. Svaki razlog je
poseban i povla~i za sobom
kompleksnu tehni~ku
logistiku, a i medicinsko anga`ovawe radi brige o
zdravqu qudi u
neprirodnim uslovima
smawenog ili pove}anog
pritiska okoline. Danas je
u svetu u upotrebi oko
7.000 komora razli~ite
namene, a brojke se,
takore}i, svakodnevno
pove}avaju.

46

arokomore su, uglavnom, ~eli~ne hermeti~ne posude za sme{taj jednog ~oveka ili vi{e qudi, u kojima se oni
podvrgavaju potpritisku ili natpritisku do odre|enih vrednosti, po propisanoj proceduri i u odre|enom periodu.
Gasni ambijent unutar barokomore mo`e
biti vazduh, kiseonik ili me{avina sa
inertnim gasovima (azot, helijum). Kiseonik se naj~e{}e di{e iz posebnih zatvorenih sistema za disawe, a izdahnuti vazduh se, zbog wegove agresivnosti, odvodi
van komore.
Radi potpunijeg shvatawa ove materije, pomenimo da se barokomore terminolo{ki preciznije odre|uju kao hipobari~ne komore, u kojima se stvara potpritisak, a koriste se u trena`i pilota, rekompresione se koriste u ronila{tvu, a
hiperbari~ne u medicini za le~ewa pacijenata primenom kiseonika pod povi{enim pritiskom.

PO^ECI RAZVOJA
Englez Hen{ou (Henshow) davne 1662.
imao je viziju le~ewa qudi pod povi{enim
pritiskom vazduha, pa je neke svoje pacijente sme{tao u improvizovanu komoru

oblika kugle, u koju je mehovima orguqa

uduvavao vazduh podi`u}i (neznatno) pritisak unutar komore. Tako su, de fakto,
udareni temeqi pneumatske medicine koja
}e otkri}em kiseonika 1775. (Pristley) otvoriti velike mogu}nosti na vi{e medicinskih podru~ja.
Prva komora izgra|ena je 1860. u Kanadi, a zatim u Sankt Peterburgu, Amsterdamu i Ro~esteru. Doktor Kaningem (Cunningham) je, u Klivlendu 1927. godine, izgradio svetsko pneumatsko ~udovi{te u obliku kugle, pre~nika 20 metara, {estospratno, sa kupatilima i salonima, u kome
je poku{avao da pod povi{enim pritiskom
le~i sve i sva{ta. Uspeh je postigao jedino
u le~ewu kesonske bolesti, dok ga je ameri~ko lekarsko dru{tvo moralno osudilo
za sve ostalo.
Posle Drugog svetskog rata, zahvaquju}i unapre|enim tehnologijama zavarivawa metala dolazi do pravog buma u proizvodwi komora, ~ime su omogu}ena neslu}ena istra`ivawa spu{tawe ~oveka do ekstremnih dubina u moru, medicinsko odgonetawe tajni pona{awa ~ove~jeg organizma na povi{enim pritiscima, komercijalno kori{tewe podmorskih resursa,
15. novembar 2007.

daqe predstavqaju sinonim ronila~ke sigurnosti. U prvoj ligi su recimo Drger,

Haux, Comex, Galeazzi, Iberco, Hyper tec.
Sve te kompanije, pored proizvodwe velikih tzv. vi{emesnih komora, imaju u svom
asortimanu i male, tzv. jednomesne, a pridru`ili su im se, i stvorili pravu konkurenciju, i proizvo|a~i poput firmi Sechrist, Hyox, Perry, ETC, Khrunichev, itd.

OBUKA
PILOTA
Svaka avijacija koja dr`i do sebe i
potpune obu~enosti svojih pilota nabavila
je tu vrstu komora, u kojima se piloti di`u
na visine 10-15, pa i vi{e kilometara, simuliraju}i uslove leta u krajwe razre|enom vazduhu, gde nije mogu}no opstati bez
podr{ke dodatnog izvora kiseonika. Piloti su u avionima, jasno, pod maskama, za
slu~aj havarije svojih kabina, {to ne bi
pre`iveli bez kiseonika iz boca.
Supozicija havarija pilotskih kabina
na velikim visinama odigrava se u hipokomorama kako bi piloti osetili {ta se to
de{ava, navikli se na krajwi stres i izvla~ewe iz opasne situacije, a sve radi
bezbednog prizemqewa. Te komore su, najpre, bile gra|ene u obliku kocke, a kasnije,
radi unifikacije tehnologije gradwe, poput
vaqka, kao i komore za ronioce. Jedna od
najnovijih i boqe opremqenih komora
(Hypostar 2000) instalirana je u Al`iru
za potrebe wihovih pilota i padobranaca.
sportski izazovi i svakojaki ludi rekordi
postavqeni pod vodom.
Firme stasale u toj delatnosti poratnih godina dostigle su svetski vrh kvaliteta i sigurnosti svoje opreme, bez koje
nema ozbiqnijeg rowewa danas, tako da i

POMO] U PODVODNIM
AKTIVNOSTIMA
Ronila{tvo je svojim zahtevima i potrebama na odre|eni na~in iznudilo konstrukciju komora kojim bi se osiguralo vi{e aspekata u podvodnim aktivnostima: se-

lekcija kadra, redovni ronila~ki trena`,

verifikacija ronila~kih zvawa i sticawe
vi{ih, priprema za komplikovanije zadatke
pod vodom, sigurnost u slu~ajevima podvodnih incidenata, kratkotrajno (operativno)
dubinsko rowewe, rowewe u potpunoj saturaciji i sprovo|ewe terapijskih i rekompresionih procedura.
Sem navedenih namena, rekompresione komore omogu}avaju i dodatne aktivnosti, poput nau~noistra`iva~kog rada (NIR)
u medicinskim oblastima vezanim za boravak ~oveka pod vodom ili pod povi{enim
pritiskom na suvom (u komori), NIR u oblasti hiperbari~ne tehnike i ispitivawe novoproizvedenih ili remontovanih ronila~kih i podmorni~kih sredstava.
Komore su neophodan deo ukupne logistike na velikim podvodnim radili{tima,
gde se izvode dugotrajni i naporni radovi
na ve}im dubinama, na spasila~kim brodovima kao podr{ka brojnim podvodnim aktivnostima te{kih i dubinskih ronilaca.
Podr{ka su i podmorni~kim posadama, dok
su prilikom specijalnog rowewa, u mornari~kim bazama, obi~no u okviru tzv. ronila~kih poligona, te u hiperbari~nim centrima ratnih mornarica u kojima uobi~ajeno funkcioni{e i stanica za pripremu gasnih me{avina za dubqa rowewa.
Uobi~ajeno, komore se po broju mesta
za ronioce dele na jednomesne ili vi{emesne, a po mestu monta`e na stacionarne
ili pokretne. Vi{emesne komore redovno
imaju dva prostora mawu pretkomoru i
ve}i glavni odsek da bi se moglo komunicirati (ulazak ili izlazak lekara i drugih
lica) bez naru{avawa pritiska na kome se
provodi odre|ena procedura. Broj mesta
za sedewe je {est do osam u glavnom odseku i dva u pretkomori, mada se u novije vreme grade serijske komore sa najvi{e 14 se-

BROJ KOMORA DANAS

Danas je u svetu u upotrebi oko
7.000 komora razli~ite namene, a
brojke se, takore}i, svakodnevno pove}avaju, iz ~ega se mogu izvu}i zakqu~ci
da se broj komora za vojne i komercijalne (privredne) aktivnosti pove}ava
po stopi stotinak godi{we, taman toliko koliko se komora povu~e iz operativne upotrebe zbog zastarelosti i
isteka zakonskog roka eksploatacije.
Broj komora za medicinske potrebe
raste vrtoglavo. Najve}i porast proizvodwe i stavqawa u funkciju komora
je u Kini, koja ve} ima 3.500 komora u
upotrebi, druga je Rusija sa 1.500 komora, pa Japan sa 1.000, dok je preostalih 1.000 raspore|eno u Evropi
(500) i SAD i ostalim zemqama (500).

Ulazak dubinskih ronilaca

u rekompresionu komoru

de}ih mesta. Unutra{wi pre~nik cilindri~nog trupa komore je najmawe 1.800 mm,
a zapremina od 10 do 12 kubnih metara.
Ulazna vrata (sa obe strane na sferi~nim
kalotama) okruglog su oblika. Na strani
glavnog odseka postoji tzv. Bajonet-spoj za
izobari~ko spajawe jednomesne komore,
kojom se u vi{emesnu transportuje ronilac stradao u podvodnom incidentu, da bi
mu se pru`ila kompleksna medicinska pomo} i obezbedio nadzor nad povre|enim.
Najkvalitetnije komore iz te grupe su:
TDS-I (Drger), Starcom 1800 (Haux), CX-1800
(Comex), 180.8.AC (Galeazzi), IB-100 (Iberco),
Jednomesne komore su prenosnog tipa
i upotrebqavaju se za neposrednu podr{ku
ronila~kim jedinicama na lokaciji rowewa. U slu~aju incidenta ronilac se hitno
sme{ta u komoru, u kojoj se di`e na pritisak dubine incidenta i pod nadzorom najhitnije transportuje do najbli`e ustanove
koja ima vi{emesnu komoru i licenciranog
lekara specijalistu podvodne (hiperbari~ne) medicine. Predstavnici najboqih jednomesnih komora jesu: TDT-5-FD (Drger),
Transstar 5,5 (Haux) i 65.1.AMST (Galeazzi).
Zbog nemogu}nosti da se pomogne roniocu u jednomesnoj komori (stawe bez svesti) proizvedene su i komore za dva lica,
tzv. duo-komore, ne{to modifikovanog oblika i ve}e zapremine od jednomesnih, kako
bi pratilac povre|enog mogao da bude uz
wega u toku transporta. Predstavnici duokomora su Duocom (Drger), Medcom (Haux), R-200 (ETC).
Stacionarne komore, uglavnom vi{emesne, sem velike mase (najmawe osam tona), imaju fiksne temeqe, energetske prikqu~ke i upravqa~ki pult prive{en uz komoru ili pozicioniran izme|u, ako je re~ o
kompleksu vi{e komora. Pokretne komore,

KRSTARICA EDINBURG
Pre dvadesetak godina udru`ili
su se ronioci i svetski biznismeni koji
su finansirali operaciju va|ewa Staqinovog zlata sa dna mora, kojim je
SSSR pla}ao savezni~ku pomo} u hrani
i oru`ju za svoj narod. Zlato je prenosila engleska krstarica Edinburg, koja
je tokom 1944. potopqena u Severnom
moru, na mestu dubokom 245 m. Tom prilikom izva|eno je vi{e od 1.000 poluga, ~ime su podmireni tro{kovi operacije i ostvaren unosan profit. Operacija je trajala 30 dana i tokom tog vremena ronioci su neprestano boravili
na dubini 245 m, u potpunoj saturaciji
(potpuno zasi}ewe organizma otopqenim inertnim gasovima). Zadatak je zapo~elo 12 ronilaca, a samo su ~etvorica uspela da izdr`e napor do kraja.

48

bilo da su jednomesne i duo-komore, na ronila~kim su brodovima meko fiksirane

na palubi, na namenskim vozilima tako|e,
na predvi|enim mestima, dok postoje i varijante komora na specijalnoj {asiji, koja
se, poput auto-prikolice, prosto zaka~e za
vozilo radi {to br`eg transporta.
Simulatori rowewa (hidro-pneumatski) jesu dragoceni elementi svake rekompresione konfiguracije. To mo`e biti, na
primer, kuglasta komora sme{tena ispod
namenski projektovane komore, sa kojom
ima prolaznu vezu po vertikali. Simulator se puni vodom do odre|enog nivoa, a
stavqawem komore pod pritisak stvaraju
se uslovi rowewa na otvorenom moru, {to
je veoma zna~ajno za po~etne faze komplikovanih obuka, prilikom usvajawu novih
ronila~kih sredstava, testirawa remontovanih disajnih sistema i aparata, itd.
Odli~an je simulator biv{e JRM u
Institutu pomorske medicine u Splitu (200
mVS metara vodenog stuba), zatim u Konstanci (Rumunija 500 mVS), Tulonu (700
mVS), itd. Francuzi su u svom simulatoru
spustili dva ~oveka do dubine 610 m, na kojoj su proveli 50 sati, a jednog majmuna u
eksperimentu Papio do 1.000 m, odakle
se `ivotiwa vratila `iva i zdrava. Nema~ka ima jedan simulator (600 m za `iva
bi}a) i drugi velikih gabarita za testira-

DUBINA ROWEWA
Rekompresione komore se grade za
radne pritiske u rasponu od 5 do 30 bara, {to je ekvivalentno dubinama rowewa od 50 do 300 m, i to se smatra dovoqnim opsegom dubina na kojima se odigrava glavnina aktivnosti pod vodom.

Unutra{wost komore
za vojne potrebe

^ovek je spu{ten do dubine 701 metar

u simulatoru

we opreme (2.000 m). Zapremine simulatora se kre}u od 15 m3 (Split) do 120 m3 (Gusi, Nema~ka), a najve}u zapreminu ima simulator ameri~ke mornarice u Panama
Sitiju 220 kubnih metara.

Jedina rekompresiona komora

izgra|ena u biv{oj SFRJ (Split)

HIPERBARI^NE
KOMORE
Kao {to su rekompresione komore
razvijene u ronila{tvu za potrebe rekompresionog le~ewa dekompresione bolesti
i barotraumatske gasne embolije, tako je
sa razvojem medicine i uvo|ewem kiseonika pod povi{enim pritiskom u klini~ku
terapiju do{lo do razdvajawa komora za
ronila~ke potrebe od komora za potrebe
medicine.
Upotreba kiseonika u medicini je verifikovana 1963, pa su pioniri te metode slede}ih dvadesetak godina koristili
rekompresione komore sa naknadno ugra|enim kiseoni~kim instalacijama, {to je
osobqe u mornari~kim centrima, koje je
opslu`ivalo komore, stavqalo pred dodatne napore (tehni~ka komplikovanost,
edukacija za rad s kiseonikom, mere opreza, protivpo`arna za{tita, itd.).
Rezultati u le~ewu pacijenata kiseonikom vrlo su brzo dali povoda vode}im
autoritetima da se napravi projektantski
otklon od klasi~nih rekompresionih komora, na na~in da jedna vrsta komora (rekompresione, dotada{we) ostane u ~isto ronila~koj upotrebi, a da se druga, nova grupa
profili{e za ~iste medicinske potrebe.
Od sredine osamdesetih do sredine
devedesetih u~iweni su ogromni pomaci u
dizajnu hiperbari~nih komora, monitoring medicinskoj opremi, koja se ugra|uje
i u podru~ju sigurnosti eksploatacije, jer

SLOBODNO
IZROWAVAWE
Ukoliko posada havarisane podmornice na dnu ima uslova da se pripremi za tzv. slobodno izrowavawe
(pojedina~no), onda je to najbr`i na~in
koji dovodi podmorni~are na povr{inu sa neznatnim o{te}ewima (bez bubnih opni), {to je, ipak, ni{ta u pore|ewu sa izvesnijim smrtnim ishodom
ako se ostane na dnu ~ekaju}i uvek neizvesno spasavawe odozgo sa povr{ine. U tim situacijama je u punoj pripravnosti kompleks rekompresionih
komora na spasila~kom brodu, lekarska ekipa prihvata sve podmorni~are
i sme{ta ih u komore radi eliminisawa posledica barotraumatske gasne
embolije i ostalih simptoma koji se
mogu pojaviti slobodnim izrowavawem
sa dubina recimo sa 200 metara.

su mnogi udesi ukazivali na nesavr{enost

i pojedinih sistema, i obu~enosti kadra
koji radi s kiseonikom. Zato su na nivou
lekarskih i in`ewerskih asocijacija u
svetu, samo u posledwoj deceniji pro{log
veka, doneti brojni temeqni dokumenti
koji treba da obezbede potpunu sigurnost
eksploatacije komora.
Razli~iti zahtevi u~esnika u ronila~kim ili medicinskim procedurama
uslovili su i razli~ite tipove komora.
Kako po dimenzijama, nameni, odlikama,
tako i po na~inu gradwe ili upotrebe. Na
primer, postoje istra`iva~ke komore, komore fiksirane na nekoj dubini mora,
transportne, za ispitivawe opreme i podmorni~kih ure|aja, za eksperimente na `ivotiwama...

GRADWA I OPREMA
Vi{emesne komore za sve namene naj~e{}e se grade od ~elika kvaliteta ^-1204
(kotlovni lim) tehnologijom zavarivawa.
Debqina zidova komora ~iji je radni pritisak 10 bara varira u rasponu 10 do 12
mm na pla{tu i 16 do 18 mm na kalotama.
Kroz pla{t se provla~e brojni prikqu~ci
(vazduh, kiseonik, instrumenti, energetika,
veza, itd.) radi spajawa sa upravqa~kim
pultom. Za ni`e pritiske, tj. za medicinsku
upotrebu, debqina lima je mawa, komore su
znatno lak{e, a samim tim i jeftinije.
Rekompresione komore redovno imaju
okrugla vrata sa obe strane. Na jednom
otvoru je predvi|eno tzv. izobari~ko spajawe jednomesnih komora kojima se dopremaju
povre|eni ili oboleli ronioci. Ima vi{emesnih rekompresionih komora i onih
sa jednim vratima.
Hiperbari~ne komore vaqkastog oblika imaju pravougaona vrata radi ulaska
bolni~kih kolica sa nepokretnim pacijentima, dok kvadro-komore, koje su danas apsolutni hit (kockastog ili oblika kvadra u
formama po `eqi kupaca, sa vi{e odseka

razli~ite namene, u kojima se mo`e boraviti uz punu biolo{ku i fiziolo{ku autonomiju), imaju klizna vrata kako bi se ekonomi~nije koristio unutra{wi prostor.
Komore svih vrsta i tipova predstavqaju u zakonskom smislu posude pod pritiskom, ~ime je wihov tretman pod vrlo strogim nadzorom ovla{tenih dr`avnih institucija za specifi~nu opremu. Da bi se izbegli nesre}ni slu~ajevi pri upotrebi komora, one se u odre|enim rokovima obavezno podvrgavaju detaqnim tehni~kim pregledima i ispitivawima. Kako su komore proizvodi specifi~ne namene, onda i nadzor
nad gradwom i opremawem obavqaju najpoznatije svetske klasifikacione ku}e, kao
{to su: Germanissher Lloyd, Det Norske Veritas, Lloyds Register, Bureau Veritas, itd. I
oprema barokomora je specifi~na.
Pult sme{ten uz komoru predstavqa
svojevrsno komandno mesto bilo kakve procedure koja se obavqa nad qudstvom u komori. Operater komore, po prethodno dobijenom planu presurizacije, upravqa svim
wenim funkcijama, kao {to su brzina dizawa pritiska, maksimalni pritisak, vreme
zadr`avawa na maksimalnom nivou pritiska, vreme silaska sa pritiska tretmana na
atmosferski, prikqu~ivawe na kiseonik i
iskqu~ivawe, itd. Posebno se proveravaju
lica koja ulaze u komoru kako bi se onemogu}ilo uno{ewe zabrawenih sredstava (zapaqivih, elektri~nih, izvora toplote, opasnih teku}ina, instrumenata, itd.).
Da bi bilo koja komora mogla da
funkcioni{e, moraju da budu obezbe|eni
i svi ta~no odre|eni materijalni i qudski resursi.
Pomenimo jo{ ne{to. Da bi se zbrinuli u~esnici podvodnih aktivnosti ustanovqena je podvodna medicina kao posebna
grana. A zatim su udareni temeqi hiperbari~ne medicine koja je neposredno proistekla iz we.
Milan KOMAR

49

PRO[IREWE ARSENALA BOMBARDERA B-2

Ameri~ko RV zapo~elo je rad na pro{irewu arsenala
strategijskih stelt bombardera B-2. Prema tom zahtevu, unutra{wi prostor za bombe }e se osposobiti za no{ewe i najnovije, do danas najte`e probojne bombe MOP (Massive Ordnance Penetrator), mase 13.600 kg. Te bombe }e se koristiti za
dejtva po najdubqim i najboqe za{ti}enim bunkerima i instalacijama, kakvim, pretpostavqa se, raspola`u Iran i Severna Koreja. Naravno, te bombe bi se mogle postavqati i na B52, ali je proceweno da su ovi bombarderi suvi{e rawivi na
savremene sisteme PVO. Dosada{we najsna`nije probojne
bombe, oznake GBU-28, mase 2.270 kg, koje su ina~e dobijene
postavqawem probojnog naglavka, eksploziva i sistema za navo|ewe na rashodovane cevi artiqerijskih oru|a 203 mm, nisu u potpunosti zadovoqile pri dejstvima u Iraku. Bombe MOP
ima}e du`inu od {est metara, nosi}e 2,7 t eksploziva, a probija}e 60 m armiranog betona umerene ~vrsto}e, osam metara
armiranog betona visoke ~vrsto}e ili 40 m stene. O~ekuje se
da }e prvi ovako osposobqeni B-2 biti na raspolagawu u prole}e 2008.
S. B.

PRIZEMQENA FLOTA LOVACA F-15

Ameri~ko ratno vazduhoplovstvo (USAF) prizemqilo je 676 borbenih

aviona tipa F-15 Eagle (F-15
igl). Ta odluka je doneta nakon
{to se jedan avion tog tipa prakti~no raspao tokom leta iznad ameri~ke
savezne dr`ave Misuri. Ostale letelice
osta}e prizemqene do kraja istrage koja treba da utvrdi razloge pada i da li eventualno
ostale letelice tog tipa imaju nedostatke koji
M. T.
su doveli do nesre}nog leta igla.

K I N E S K I B O R B E N I H E L I K O P T E R Z- 1 0
Kineske kompanije CAIG (Changhe Aircraft Industries Group) i CHRDI (China Helicopter Research
and Development Institute) projektovale su i prikazale prvi kineski specijalizovani borbeni helikopter Z-10. Iako o novim letelicama, osim objavqenih fotografija, nema mnogo podataka, mo`e
se zakqu~iti da pripadaju istoj kategoriji kao i
francusko-nema~ki Tiger. Osnovna namena je vatrena podr{ka i protivoklopna borba, a naoru`awe se, kao i kod drugih letelica te vrste, postavqa na ~etiri nosa~a ispod dva kratka krila,
uz standardni pokretni top ispod nosnog dela.
Pretpostavqa se da }e osnovno protivoklopno oru|e biti rakete koje su jo{ u razvoju HJ-10 i rakete vazduh-vazduh TY-90.
Kabina je digitalizovana i sadr`i vi{e multifunkcionalnih
displeja, a posada }e raspolagati kacigama sa ni{anima. U no-

50

snom delu je senzorski komplet koji se oslawa na IC i TV kamere. Pogon helikoptera se sastoji od dva turbovratilna motora
Pratt&Whitney Canada PT6C-67C snage svakog od 1142 kW.
S. B.

ZDRAVSTVO

N O V E M E T O D E L E ^ E WA N A V M A

PRA]EWE
SVETSKIH
TRENDOVA
Hirur{ko zbriwavawe
pacijenata koji imaju
komplikacije uzrokovane
hipertenzijom portnog, odnosno
venskog sistema, i brzo uklawawe
dioptrije laserom, dve su nove
hirur{ke intervencije koje se
rade na VMA
edavno su na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) predstavqene
dve nove metode le~ewa koje se u Srbiji jedino tu rade. Na~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti} rekao je
da se na taj na~in samo prate svetski trendovi u medicini.
Mi nismo ni{ta novo izmislili. Ono {to smo u svetu nau~ili i {to se tamo radi, mi poku{avamo da donesemo ovde kako bi i
na{i qudi mogli da se le~e {to jeftinije i kvalitetnije, da ne bi odlazili u svet i tro{ili svoje i dr`avne pare, ka`e general Jevti}.
I dok se u prvom slu~aju spasava `ivot i kupuje vreme za transplantaciju jetre, u drugom se pacijenti osloba|aju muka koje uzrokuje slabovidost.

OPERACIJE SPASAVAWA @IVOTA

Jedna od novih hirur{kih intervencija koja se radi na VMA,
zbog hitnih stawa, naziva se operacija spasavawa `ivota. Na~elnik Centra za transplantaciju prof. dr Darko Mirkovi} obja{wava da su to izuzetno komplikovane i usko specijalizovane operacije koje se izvode samo u najve}im hirur{kim centrima. Razlog je jasan za dijagnostikovawe, le~ewe, kompleksnu pripremu pacijenata i hirur{ku intervenciju potreban je multidisciplinarni pristup. Naime, re~ je o jednoj od najte`ih komplikacija hroni~ne bolesti jetre o hipertenziji portnog, odnosno venskog sistema. Vena porta je mala, duga~ka svega desetak centimetra, a promera dva.
Nalazi se u desnom gorwem delu trbuha i svu krv iz dowih delova
tela dovodi u jetru, laboratoriju organizama.
Brojne su bolesti vezane za portnu hipertenziju pri~a
prof. dr Mirkovi} a wena u~estalost u na{oj sredini je oko je-

dan odsto. Dakle, re~ je o desetinama hiqada qudi koji boluju od te

bolesti. Sem toga, pojava portne hipertenzije je, u osnovi, vezana
za osobe izme|u 20 i 30 godina, pa je od velikog zna~aja le~ewe
tako mladih pacijenata.
Na VMA je nedavno operisan Rastko Mari}, star 25 godina,
koji je u tu bolnicu primqen zbog duboke venske tromboze desne noge. Prve tegobe bolesti taj mladi ~ovek je osetio kao student teologije u ^ikagu, posle jedne banalne infekcije koja je po~ela nakon
va|ewa zuba. Tamo se javio lekarima, ali oni nisu uspeli odmah da
prepoznaju bolest i dali su mu neadekvatnu terapiju. Posle tri meseca preba~en je na VMA u veoma te{kom stawu. Zapo~eto je intenzivno le~ewe. Prepoznato je da boluje od Budd-Chiari sindroma.
Profesor dr Mirkovi} obja{wava da su za taj sindrom vezani poreme}aji koagulacije krvi.
Progresija te bolesti je slede}a: primarno portna hipertenzija, enormno uve}awe jetre koje dan kasnije proizvodi fibrozu jetre, o{te}ewe, i sve druge komplikacije od mozga, preko plu}a, bubrega, itd. I jedini terapijski postupak je izvo|ewe specifi~ne hirur{ke intervencije premo{}avawa krvotoka jetre i glavne vene
trbuha koji su trombozirali (zatvoreni) sa ve{ta~kim graftom. Tu
intervenciju izvela je hirur{ka ekipa sastavqena od abdominalnih
hirurga i kardiohirurga. Pacijent se posle operacije dobro ose}a.
Drugoj pacijentkiwi, Jeleni Pali} iz Ni{a, staroj 29 godina,
sli~nom hirur{kom intervencijom smawen je priliv krvi kroz obolelu jetru i omogu}eno du`e pre`ivqavawe do eventualne transplantacije. Profesor Mirkovi} je istakao da se VMA danas mo`e smatrati referentnom ustanovom za te specifi~ne hirur{ke
intervencije, a to svakako smawuje wihovu cenu najmawe za deset
puta u odnosu na svetske centre.

LASER ZA SKIDAWE DIOPTRIJE

Na Klinici za o~ne bolesti nedavno su ura|ene prve refraktivne operacije sa najnovijim laserom koji odnedavno ima
VMA, brzine od 400 Hz u sekundi. Takav aparat primewuje se u posledwih godinu dana samo u tri klinike u Evropi istakao je pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavqevi}, na~elnik te klinike.
Re~ je o zahvatu uklawawa dioptrije laserom koji traje svega
petnaest minuta za oba oka, a izvodi se u kapqi~noj topikalnoj
anesteziji. Kako je postupak vo|en kompjuterom, mogu}e je mikronskom precizno{}u preoblikovati povr{inu ro`wa~e tako da dioptrija u ve}ini slu~ajeva bude nula. Najnoviji laser mo`e da se
koristi na dva na~ina, a na VMA, naj~e{}e primewuju LASIK metodu jer je bezbolna, odmah daje rezultat, na najbezbedniji na~in
otklawa dioptriju i oporavak traje kra}e. Nakon 72 sata od operacije pacijenti mogu da se vrate svakodnevnom poslu.
Ina~e, u svetu se laserska tehnologija primewuje u terapiji
razli~itih refraktivnih anomalija vi{e od decenije i omogu}ila
je brojnim pacijentima boqi kvalitet vida bez opti~kih pomagala.
Vi{e od 30 miliona qudi u svetu se godi{we podvrgne toj proceduri, a verovatno }e se taj broj i pove}avati po{to je odnedavno
Svetska zdravstvena organizacija ametropiju (dioptriju) uvrstila
u kategoriju invalidnosti.
Ovom hirur{kom metodom le~i se kratkovidost od -0,5 do 10,0 dioptrija, dalekovidost od + 0,5 do +5,0 dioptrija i astigmatizam do 3 dioptrije. Za primenu refraktivne hirurgije potrebno je da pacijent bude stariji od 21 godinu, a gorwa granica se ne
postavqa. Interesovawe pacijenata je veliko, ali su kapaciteti
na VMA za sada ograni~eni, po deset operacija dnevno, pa su operacije ve} zakazane do sredine decembra.
Vojni osiguranici te hirur{ke intervencije ne pla}aju, a civilni }e morati sve dok se ne potpi{e ugovor izme|u VMA i Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe o dobijawu uputa. Takva
operacija, na jednom oku, u VMA ko{ta 64.000 dinara (za LASIK
metodu, a za PRK je ne{to jeftinija 56.000), a to je nekoliko puta jeftinije nego u svetu.
Mira [VEDI]

51

Priprema Blagoje NI^I]

VOJNE AKTIVNOSTI NA DALEKOM ISTOKU

Japan i SAD su u prvoj polovini novembra izveli niz zajedni~kih ve`bi, na vi{e od
100 razli~itih brodova i 450 borbenih aviona i helikoptera. Osim ve} tradicionalnih
ciqeva na ja~awu saradwe i razmeni informacija, ovogodi{we ve`be su imale i poseban ciq: protivraketna odbrana Japana i,
konkretnije, odbrana Tokija od dejstva severnokorejskih balisti~kih raketa. S tim ciqem,
na ve`bama su, osim ustaqenih aktivnosti u
organizovawu i rukovawu protivraketnim
lanserima, provereni sistemi za pra}ewe ciqeva na ve} postavqenim protivraketnim
kompleksima u bazi Iruma u blizini Tokija.
Skoro u isto vreme Rusija je, na teritoriji Sibirskog i Dalekoisto~nog federalnog
okruga, izvela strategijsku komandno-{tabnu ve`bu Istok-2007, na kojoj su razra|ivani
scenariji zajedni~kih aktivnosti i anga`ovawa oru`anih snaga, jedinica Ministarstva unutra{wih poslova, Federalne slu`be bezbednosti, jedinica ministarstva za vanredne situacije i civilnih vlasti. Posebna pa`wa posve}ena je saradwi u sprovo|ewu aktivnosti za
borbu protiv terorizma i re{avawa humanitarnih, ekolo{kih i tehnolo{kih katastrofa.
Te ameri~ko-japanske i ruske aktivnosti upotpuwuje izjava kineskog predsednika Hu
\intaoa, na partijskom kongresu o ubrzanoj modernizaciji kineske armije koja bi je svrstala u red modernih svetskih armija. Modernizacija podrazumeva uvo|ewe visokotehnolo{kih oru`ja u raketnoj, avionskoj i podmorni~koj oblasti i inovacije u vojnoj teoriji,
organizaciji i razvoju oru`anih snaga. Ostvarewe ovih ciqeva obezbe|uje, do sada najve}i, vojni buxet od 34,14 milijardi evra.

U N R A Z M AT R A J U K U P O V I N U B E S P I L O T N I H L E T I L I C A
Ujediwene nacije su posledwih meseci vrlo intenzivno razmatrale nabavku
komercijalnih izvi|a~kih bespilotnih letilica, kao podr{ku snagama pod svojim
pokroviteqstvom, koje u~estvuju u me|unarodnim mirovnim operacijama. Prema
o~ekivawima, konkurs za nabavku bespilotnih letilica bi}e slu`beno otvoren u
prvoj polovini 2008. godine, da bi, verovatno, prve bespilotne letilice bile anga`ovane u operacijama u Gruziji i Sudanu, do kraja slede}e godine.
Prema osnovnim tehni~ko-takti~kim zahtevima, te letilice bi trebalo da imaju mogu}nost najmawe {est sati neprekidnog i samostalnog boravka u vazduhu, uz minimalni operativni radijus od 110 km. Namena tih letilica bila bi izvi|awe i kontrola iz vazduha, a poslu`ile bi i kao komunikacijsko ~vori{te izme|u vi{e korisnika u vazduhu i na zemqi.
Uz izvi|a~ke takti~ke bespilotne sisteme, a zbog karakteristika svojih aktivnosti,
o~ekuje se da u bliskoj budu}nosti UN razmotre nabavku ve}e flote tzv. bespilotnih logisti~kih letilica (ULAV Unmanned Logistics Air Vehicle).

B U G A R S K E J E D I N I C E U S A S TAV U N AT O
Vlada Bugarske je, kao deo svojih obaveza iz ~lanstva u Natou, odobrila Memorandum
o razumevawu izme|u svog i ministarstava odbrane Hrvatske, Gruzije i Rumunije o formirawu i u~e{}u u multinacionalnoj integrisanoj logisti~koj jedinici Natoa za in`iwerijsku podr{ku.
U dokumentu je definisan pravni okvir potreban za formirawe i funkcionisawe
Multinacionalne logisti~ke jedinice Natoa za in`iwerijsku podr{ku sa svim obavezama
koje treba da ispune zemqe koje daju jedinice u wen sastav. Ciq formirawa takvih jedinica je potreba za anga`ovawem ovakvih sastava u operacijama Natoa, kao delova multinacionalnih operativnih snaga, u kojima bi izvr{avale zadatke in`iwerijske podr{ke.

52

MERIDIJANI
MINISTRI ODBRANE
N AT O A U N O R D V I K U
Glavna tema posledweg sastanka ministara odbrane Natoa, odr`anog u holandskom Nordviku, bile su operacije u Avganistanu i Kosovu, daqe ja~awe kapaciteta radi boqe pripreme snaga, posebno Snaga za
brzo reagovawe i priprema za zasedawe
Natoa slede}e godine u Bukure{tu.
Me|utim, tema Avganistan se nametnula kao dominantna, jer je jedan broj ~lanica, verovatno pod pritiskom doma}e javnosti, zatra`io da vrati svoje snage iz operacije ISAF ili da skrati wihov mandat. Takvi zahtevi su, prema procenama analiti~ara, posledica mawka vojnika u misiji, posebno za izvo|ewe operativnih akcija na
jugu i istoku zemqe, nesposobnosti avganistanske armije da preuzme punu odgovornost
za bezbednosnu situaciju na celoj teritoriji, neizgra|enosti civilnih struktura vlasti, usporenog obnavqawa i uspostavqawa
demokratskih institucija, ali i ja~awa talibana na jugu zemqe.
U takvoj situaciji Jap de Hop Shefer je
naglasio da je neophodno ne samo da se pove}a broj vojnika u misiji ISAF nego i da se u
woj anga`uje i {ira me|unarodna zajednica
UN, EU, Svetska banka, jer je ta operacija
prerasla vojni~ke okvire i postala najve}i
ispit za integritet Natoa. Potenciraju}i da
je neophodno ubrzati napore u obuci avganistanskih oru`anih snaga kako bi one mogle da preuzmu du`nosti od vojnika Natoa,
Shefer je apelovao na sve ~lanice Saveza
da ne smawuju broj svojih vojnika i pove}aju
napore u dostavkama oprema i naoru`awa
avganistanskoj armiji.

VE@BA JEDINICA PVO

H R VAT S K E V O J S K E
Na vojnom poligonu na rtu Kamewak
kod Pule, specijalno namewenom za ga|awa jedinica PVO, nedavno je izvedena redovna godi{wa zajedni~ka ve`ba jedinica
PVO svih vidova Hrvatske vojske sa bojnim
ga|awima, pod nazivom [tit 2007.
Doma}in i organizator ovogodi{we
ve`be bio je 201. puk PVO KoV. Ciq je bio
sticawe uvida u stepen vatrene i takti~ke
osposobqenosti i uve`banosti raketnih jedinica PVO u ga|awu ciqeva u vazduhu lakim prenosnim raketnim sistemima PVO
S-2M i lanserima RIZC. Uve`bavawa su
izvo|ena na trena`erima N-100.
Na ve`bi je u~estvovalo oko 300 pripadnika jedinica PVO, uz podr{ku 250.
brigade veze, 302. brigade logistike, 92.
vazduhoplovne baze iz Pule i Vojnopomorskog sektora Sever iz Pule.
15. novembar 2007.

P A R A L E L E

Pi{e
Aleksandar
RADI]

B U RA N A
[ A R P L AN I N I
Na severu Makedonije stvoreni su uslovi za
obuku manevarskih snaga namewenih za primenu u potencijalnim scenarijima nasilnog
nametawa re{ewa za politi~ke probleme u regionu. Posle konflikta 2001. godine, makedonske snage bezbednosti nisu nametnule ~vrstu kontrolu nad
delovima teritorija sa ve}inskom albanskom populacijom, posebno u planinskim terenima u blizini
granice sa Kosovom i Metohijom.
U skladu sa planovima prilago|avawa strukture oru`anih snaga standardima Natoa i `eqama
EU da se demilitarizuje kontrola nad dr`avnom
granicom, ukinute su karaule Grani~ne brigade i
svi zadaci preneti su na policiju. U praksi se pokazalo da se time granica otvorila za prolaz teroristima koji su se nesmetano prebacivali sa Kosmeta na region Tetova i [ar-planinu. Albanski
ratni veterani iskoristili su priliku i stvorili
baze za obuku i sigurna skloni{ta za odmetnike izlo`ene pritisku snaga bezbednosti. Na taj na~in
oja~ane su manevarske strukture unutar teroristi~kih organizacija i time se drasti~no pove}ao
rizik od nasiqa.
Na [ari su skrovi{ta imali najtra`eniji teroristi sa Kosmeta koji su u Makedoniji bili izvan doma{aja me|unarodnih snaga. Vo|a grupe koja
se na{la pod udarom policije bio je Qirim Jakupi, begunac iz zatvora Dubrava, u kojem se nalazio
zbog po~iwenih zlo~ina. On se probio kroz policijsku blokadu, ali wegov kolega Ramadan [iti, tako|e terorista, nije imao sre}e i stradao je u sukobu sa policajcima.
ako se u prvi mah ~ini da su makedonske snage
pokazale da su odlu~ne u nameri odr`avawa
reda i poretka, problem predstavqa to {to
su sada u~inile samo izlet u leglo terorizma. Za
temeqito ~i{}ewe terena nema jasne politi~ke namere u vladi, u kojoj su prisutni i predstavnici Demokratske partije Albanaca (DPA). Mnogi od wih
su se 2001. godine borili ili su otvoreno podr`avali pobunu protiv makedonskih vlasti. Sada imaju
politi~ku mo} koju ne `ele da dele sa drugim albanskim liderima i tu se mo`da krije razlog za to
{to su makedonski policajci dobili priliku da u|u
u albanska sela na padinama [are.
Teroristi su razbijeni u trenutku kada su se u
okolini Tetova konfrontirale pristalice DPA i
opozicione Demokratske unije za integraciju (DUI).
^lan parlamenta iz DPA Daut Rexepi (u vreme oru`anih sukoba 2001. godine predstavqao se kao komandant Leka) po`alio se na to da policija ne mo`e da za{titi Tetovo od kriminalaca koji su povezani sa DUI. Naoru`ane grupe iz obe partije u{le
su u direktan sukob i pokazale su da u rejonu Tetova
vlada bezvla{}e. U atmosferi me|ualbanskog ob-

N
Makedonske
snage bezbednosti
nedavno su
pokrenule akciju
Planinska bura.
Antiteroristi~ke
policijske jedinice
prodrle su u sela
na obroncima
[ar-planine
i poku{ale da
uni{te albanske
teroristi~ke grupe.
Teroristi su
prihvatili borbu,
ali su se pod
pritiskom tehni~ke
i broj~ane nadmo}i
na kraju odlu~ili
za beg. Kona~ni
rezultat je {est
mrtvih albanskih
terorista i
13 zarobqenika
u rukama
makedonske
policije.

ra~una u vladi su se suglasili oko ulaska policije

u sela koja su centar paravojnog organizovawa i za
to su dobili zeleno svetlo DPA. Udarac sile na
kraju su primili kosovski teroristi, {to svakako
predstavqa profit za bezbednost regiona, ali
ostaje otvoreno pitawe da li se radilo samo o instrumentalizaciji policije u svrhu nadmetawa albanskih partija za prevlast.
Na potez vladinih snaga iz DUI su sasvim o~ekivano reagovali osudom i tvrdwama da se radi o
za{titi interesa Menduha Ta~ija, vo|e DPA.
Makedonska vlada sada se nalazi pod pritiskom lojalnih gra|ana dr`ave da potvrdi autoritet
i nastavi borbu protiv terorizma. Sa druge strane, posredstvom vlade afirmisani su interesi
DPA koja nema motiva da `rtvuje svoj uticaj na Albance i zato nema nameru da podr`i na du`i rok
aktivnosti makedonske policije na suzbijawu albanskih ekstremisti~kih organizacija u okolini Tetova.
o`e se o~ekivati da }e [ara ostati baza za
organizovawe i obuku manevarskih snaga koje
su jedan od glavnih generatora destabilizacije bezbednosnih prilika u regionu. Ratni veterani
koji su se borili protiv vladinih snaga na Kosmetu, jugu Srbije i Makedoniji, nisu pokazali nameru
da se bave zakonitim poslovima i sada su nosioci
organizovanog kriminala. Krug se zatvara tako {to
se nelegalno zara|eni novac ula`e u razvoj teroristi~kih organizacija regrutovawe qudi, obuku,
nabavke naoru`awa itd. Novac i nesmetano kretawe terorista preko granice Kosmeta i Makedonije
u velikoj meri su doveli do ja~awa ekstremnih krila albanskih politi~kih organizacija.
Albanski ekstremisti stvorili su organizaciju koja mo`e da obezbedi manevar snagama kroz
sve dr`ave regiona u kojima postoji brojna albanska populacija. Serija incidenata na severu Makedonije predstavqa dokaz da postoji mre`a baza koje pru`aju uto~i{te teroristima pred potragom
snaga bezbednost.
U pro{losti tradicionalno zatvorena plemenska kultura Albanaca ograni~avala je prostor
delovawa ekstremista na lokalne okvire. Mo} se
nalazila u rukama lokalnih vo|a koje su se te{ko
odlu~ivale za slawe qudi na druge terene izvan
vlastite kontrole. Iako su bili povezani zajedni~kim ciqevima, albanski ekstremisti nisu bili previ{e solidarni i bili su skloni da odr`avaju privatizovane paravojne jedinice. Sada, kada se ekstremisti mogu osloniti na manevar i brzo preme{tawe te`i{ta delovawa, mogu se o~ekivati samo
ozbiqni problemi, posebno u kontekstu re{avawa
statusa Kosmeta i nastavka naru{avawa suvereniteta Makedonije.

53

TEHNIKA

I N F O R M A T I ^ K E

T E H N O L O G I J E

NA P RAGU
ZAJ ED N I^KOG IM
Na{ region
ne zaostaje
za svetom i prati
savremena teorijska
i kretawa u oblasti
prakti~ne primene
informati~kih
tehnologija,
iako prema broju
ra~unara po glavi
stanovnika nismo
u dru{tvu savremeno
razvijenih zemaqa

54

ada se sastane vi{e od hiqadu profesionalaca koji se bave

savremenim informati~kim tehnologijama primewivim u svakodnevnom `ivotu i poslovawu, onda se mo`e zakqu~iti da je re~
o konferenciji sa veoma visokim dometima i kvalitetom. Takva
je bila i nedavna konferencija o informati~kim tehnologijama
Sinergija 07, odr`ana u hali Master Novosadskog sajma.
Ovogodi{wa Sinergija, ~iji je organizator Kancelarija
Majkrosofta u Beogradu, jedan je od najve}ih skupova profesionalaca iz oblasti informati~kih tehnologija ne samo kod nas u
zemqi ve} i na Balkanu. Pokazalo se ne samo da na{a zemqa ne
zaostaje u pra}ewu savremenih teorijskih i kretawa u oblasti
prakti~ne primene informati~kih tehnologija, ve} da na{i stru~waci daju svemu tome zna~ajan doprinos. I to na brojnim podru~jima kao {to su poslovne aplikacije, mobilnost, bezbednost poslovawa, povezivawe (ra~unarskih i drugih) sistema, te u oblasti
razvoja Hi-Tech ili tehnologija za oboga}ivawe kvaliteta svakodnevnog `ivota.

TRASIRANIM PUTEM
Kako je to objasnio Dejan Cvetkovi}, direktor Majkrosoftove kancelarije u Beogradu, informati~ke tehnologije danas izuzetno brzo oboga}uju na{ `ivot i pove}avaju wegov kvalitet, ali ~ine
i neposrednu vezu izme|u poslovnog okru`ewa i svakodnevnog `ivota. A u poslovnom okru`ewu one omogu}uju prikupqawe i analizu
15. novembar 2007.

N A

S I N E R G I J I

0 7

informati~kih tehnologija u na{em dru{tvu, ali bi uz to povezivala i poslovne partnere.

Kad se sagleda {ta je sve re~eno i prikazano na Sinergiji
07, na{e dru{tvo u celini zaostaje po broju ra~unara u doma}instvima i u poslovnoj primeni. Ali bi se moglo re}i da ima i nekoliko oblasti u kojima predwa~imo u odnosu na svet. Na{ podmladak sve vi{e osvaja visoka mesta i nagrade na informati~kim takmi~ewima u svetu. S druge strane, ~ini se da u Srbiji ima dosta
informati~kog potencijala. Tu je i jedan od Razvojnih centara Majkrosofta za informati~ke tehnologije, koji radi ve} dve godine.
Ostali su, pored ve} poznatih u SAD, u Irskoj, Kini, Indiji, a mawi razvojni centar postoji i u Cirihu.
Na{ razvojni centar je realizovao tri projekta, ~iji proizvodi funkcioni{u na milionima ra~unara u svetu. Sada je oko 40
qudi u tom centru anga`ovano na novom projektu podr{ke za serverske podatke, dok se do 2010. godine predvi|a da }e raditi na
pet projekata. To zna~i da }e im biti potrebni izuzetni kandidati,

KVALITET

E NITEQA
informacija zna~ajnih za ubrzano dono{ewe odluka. To zna~i da i
poslovni menaxment zasniva svoju uspe{nost na informati~kim
tehnologijama. Tako je Sinergija 07 pokazala da su informacione
tehnologije zajedni~ki imeniteq i u svakodnevnom `ivotu, i u poslovnom okru`ewu.
Me|utim, ono {to je osnovni ciq razvoja tih tehnologija,
dakle, ne samo softvera ve} i hardvera koji podr`ava ba{ taj
savremeni softver, jeste pronala`ewe zajedni~kog imeniteqa
za objediwavawe razli~itih tehnologija u poslovnim aplikacijama.
Ovogodi{wa Sinergija je nastavila putem trasiranim proteklih godina. Pre|ene su faze od suo~avawa sa informacionim
tehnologijama do pro{logodi{weg pogleda u budu}nost. Organizatori skupa su procenili da je sada{we vreme da se ubrzano prihvati tempo koji name}e savremena privreda i tako ubrza put ka
informacionom dru{tvu. Zbog toga je ovogodi{wa Sinergija iznedrila i ideju da se organizuje Zajednica profesionalaca u informati~kim tehnologijama. Naime, shvatilo se da okupqawe jednom
godi{we ne zadovoqava potrebe na{ih stru~waka za informacione tehnologije i da je neophodna ~e{}a i kvalitetnija veza koja bi
obezbe|ivala razmenu ideja i saznawa u toj oblasti. A to je samo
jedan od pokazateqa da mi u Srbiji ne zaostajemo za savremenim
svetom u razvoju i primeni vrhunskih tehnologija. Takva zajednica
bi doprinosila teorijskom i prakti~nom razvoju i implementaciji

Ovogodi{wa Sinergija bila je me|unarodni skup po

broju i predava~a i u~esnika. Pratili su je informati~ki
stru~waci i profesionalci iz zemaqa i okru`ewa, wih vi{e od hiqadu. Ina~e je do sada na svih sedam skupova Sinergije u~estvovalo vi{e od 20.000 qudi.
Na vi{e od stotinu predavawa iz dvanaest celina, govorili su vrhunski stru~waci iz Gr~ke, Nema~ke, Kanade i
drugih zemaqa sveta i okru`ewa. Pored ~isto tehni~kih,
zna~ajan deo predavawa bio je posve}en poslovawu (biznisu), menaxmentu i onim tehnikama i oblastima koje su interesantne pojedincu, a ne samo preduze}ima i kompanijama
koje su na taj skup poslale svoje ~elne qude iz informati~kih struktura. Time je ostvaren i spoj izme|u tehni~kih znawa i wihove primene u poslovnoj praksi, od upravqawa poslovima i proizvodwom do marketinga, ~ime su znawa i iskustva iz sveta postala dostupna i na{im poslovnim qudima
i menaxerima. To su qudi koji treba da promovi{u upotrebu
informacionih tehnologija u Srbiji i na~ine na koje ba{
te tehnologije mogu uspe{no da se iskoriste.
Koliko je Sinergija 07 bila zanimqiva za medije govori i podatak da je bilo akreditovano 140 novinara iz zemqe i okru`ewa.
sposobni da rade na projektima od strategijskog zna~aja u informacionim tehnologijama. Jedan od projekata na{eg razvojnog centra jeste prepoznavawe matemati~kih formula ispisanih rukom na
panelu, koje se prenose u digitalni oblik na ekran ra~unara. Nastavi}e se i sa razvojem sli~nih aplikacija za fizi~ke i hemijske
formule, {to je zna~ajan doprinos svim onima koji ubrzano razmi{qaju o svojim idejama i proveravaju koliko su one utemeqene
na egzaktnim matemati~kim, fizi~kim ili hemijskim procesima.

MAJKROSOFTOVE TEHNOLOGIJE
S obzirom na to da je Sinergija ~edo Majkrosofta, koji nudi
svoje proizvode na klijentskoj i serverskoj osnovi, najvi{e re~i je
bilo o wihovim postoje}im i novim tehnologijama. Tako, kad je re~
o najnovijem operativnom sistemu Windows Vista, ni najve}i optimisti nisu predvi|ali da }e ona okupirati na{e, kao i svetsko tr`i{te. Pokazalo se da je to veoma pogodna platforma za pronala`ewe podataka, ima veliku sigurnost, obezbe|uje kontrolu pristupa pojedinim informacijama, upravqawe ra~unarskom infrastrukturom i veliku mobilnost.
Novi kancelarijski program Office 2007 jeste skup alata za
desktop i serversko poslovawe, odnosno to su alati za savremeno upravqawe sadr`ajima poslovnih i drugih aplikacija. Taj program, vi{e nego prethodni, obezbe|uje da se unapre|uje poslovno
obave{tavawe i da se u svakom momentu do|e do odgovaraju}e

55

SAJMOVI

poslovne informacije. To dokazuje da su u Majkrosoftu svesni da

su danas neophodni programi i aplikacije koje }e se koristiti
nakon instalacije. I to za poslovne ciqeve, odnosno obezbe|iva}e dobit onom ko zasniva svoje poslovawe na wihovim aplikacijama.
Me|u novinama koje }e Majkrosoft plasirati na tr`i{te u
narednom periodu bi}e i Windows server 2008. To }e biti platforma koja }e imati fokusiranu interoperabilnost omogu}ava}e da
se u preduze}ima, u kojima se odjednom ne zanavqa celokupna informati~ka tehnologija, ve} se i daqe koristi stari hardver i
proveren softver, ~ak i konkurentskih preduze}a, sve aplikacije
mogu izvr{avati i rezultati videti na korisni~kim ekranima. To
}e biti mogu}e jer se razvoj i implementacija zasniva na proizvodnim standardima, pri ~emu se ima u vidu da postoje otvoreni
proizvodni standardi, kao {to postoji i softver otvorenog koda.
Tako se nagla{ava da }e Windows server 2008 omogu}avati interoperabilnost vlastitih i konkurentskih softverskih proizvoda. Pored toga sistem }e imati mogu}nost samoupravqivosti, tako da }e
sam sme{tati podatke gde je to najefikasnije, mada to, na kraju, i
nije bitno za korisnika, a ujedno }e se i sam automatizovano odr`avati. Taj serverski program omogu}ava}e veliku bezbednost podataka u mre`noj infrastrukturi, a done}e i jednu novinu. Bi}e to
sigurnosni program Antigen za za{titu od virusa i drugih malicioznih programa.

RAST INFRASTRUKTURE

Pultovi Interneta
na svakom koraku
prilago|ava programske aplikacije. Sve to je pomak ka kolaboracionoj strukturi, pri ~emu se ukazuje da je danas 70 odsto tr`i{ta
kolaboraciono, odnosno da je orijentisano na saradwu u poslovnim informacijama. To je onaj drugi zajedni~ki imeniteq kom te`i
Majkrosoft u razvoju svog softvera. U tu viziju uklapa se i Excange server, platforma za razvoj portala, Windows studio i drugi
programi.
Sve to je osnova da poslovni qudi mogu pristupiti potrebnim
informacijama, bez obzira na to gde se nalaze, sa bilo kog ure|aja. To podrazumeva da se mogu koristiti ne samo ra~unari desktop ve} i mobilni, iPod i drugi ure|aji, ukqu~uju}i, naravno, i mobilne telefone. Dana{we tr`i{te zahteva povezanost aplikacija

Prate}i te`wu rasta mre`ne infrastrukture, u Majkrosoftovim laboratorijama razvija se i odgovaraju}i alat za upravqawe, nazvan System Managment Server, koji }e omogu}avati istovremenu instalaciju operativnog sistema na vi{e ra~unara prikqu~enih na server, odnosno servisirawe u raznim slu~ajevima. Koliko je to zna~ajno znaju najvi{e oni koji profesionalno odr`avaju mre`ne sisteme. Predvi|a se da }e sistem operater sa jedne konzole mo}i da
SIMULATOR ZA AUTO-[KOLE
upravqa svim operativnim sistemima na
raznim serverima.
Organizatora vaqa pohvaliti za to {to je na Sinergiju doveo i tim mladih qudi
Najvi{e nade se, ipak, pola`e u SQL
koji je bio jedan od pobednika na informati~koj olimpijadi u Seulu (Koreja). Kakav je
server 2008, za koji je re~eno da }e to biti
kvalitet tih mladih qudi, studenata pre svega, govori podatak da su oni izradili i prednajmo}niji proizvod Majkrosofta u nastavili prvi srpski interaktivni simulator za obuku u vo`wi automobila. Naravno,
rednom periodu. On }e mo}i automatski u
oni razvijaju i aplikacije za u~ewe dece kako da se pona{aju u saobra}aju.
grafi~kom obliku da prika`e sistem pod
Prema re~ima Milana Stojni}a, studenta Fakulteta organizacionih nauka, jednog
kojim funkcioni{e infrastruktura i da
od u~esnika projekta, simulator je izra|en na osnovu saznawa i prakse za polagawe voza~kog ispita, a od ideje do prototipa proteklo je ne{to vi{e od dve godine. Za testirawe softvera i realnih uslova u
saobra}aju kori{}en je Mercedesov automobil, za simulaciju gradskog okru`ewa snimqene su i digitalizovane fasade u Beogradu, a sve je ura|eno prema propisima o bezbednosti saobra}aja kod nas i u svetu. Bili su potrebni i statisti~ki podaci iz Zavoda za statistiku da bi se {to realnije
predstavila situacija za realno obu~avawe kandidata za
voza~a.
Simulator je zami{qen tako da ne u~i mehaniku vo`we
ve} omogu}ava u~ewe pravila saobra}aja i interakciju okru`ewa za wihovo po{tovawe. Tu je i virtuelni instruktor koji daje komande i boduje postupke kandidata. Slika gradskog
okru`ewa prikazuje se pomo}u projektora na platnu od 180
ili 360 stepeni i veoma je realna. Naravno, u svetu se takva re{ewa ve} primewuju, ali jo{ ne postoje standardi za
simulatore vo`we. Iako je u re{ewu primeweno sve {to
postoji u Zakonu o javnom saobra}aju i programima auto{kola, ~eka se ozakowavawe simulatora kao pomo}nog sredstva u obuci kandidata za voza~e.

56

15. novembar 2007.

na svim tim ure|ajima, ukqu~uju}i ~ak

i softver na DVD ili TV ure|ajima u
na{im ku}ama. Svim tim ure|ajima
mo}i }e se pristupiti Internetu kao
mre`i za kori{}ewe podataka za
li~ne ili poslovne potrebe. To govori da je strategija razvoja savremenog softvera nezavisna od hardvera
i, zahvaquju}i poslovnim standardima, dostupna sa bilo kog informati~kog ure|aja. Za lap-top ra~unare
i mobilne telefone danas nije nikakav problem da pristupaju Internetu
ukoliko je vlasnik pretpla}en na neki servis. U savremenom svetu i televizori imaju opcije pristupa Internetu i izboru sadr`aja koji zanima korisnike.
U strategiji prodora na tr`i{te Majkrosoft }e ponuditi i Visual
studio kao skup alata za razvoj softvera za najve}i broj programskih jezika. Time se ne zavr{ava horizontalni prodor Majkrosofta na tr`i-

Ko mo`e sklopiti ra~unar za ne{to vi{e od ~etiri minuta

u prvom poku{aju

^elni qudi Majkrosofta u Srbiji i Sinergije 07: Nikola Mir~i},

Dejan Cvetkovi} i Vladimir Kne`evi}
{te, a {to se ti~e vertikalnog prodora, za to su zadu`eni poslovni saradnici, kojima ostaje dovoqno mesta da unapre|uju svoje
aplikacije i u~ine ih efikasnijim i dostupnijim svim vrstama i nivoima korisnika. Ako se, dakle, ima u vidu da je veoma te{ko ponovo krenuti ispo~etka u razvoju operativnog sistema, posebno kada
ve} postoji veoma razvijena infrastruktura, onda je jasno na ~emu
se zasniva i daqi razvoj Majkrosoftovih softverskih proizvoda.

A u Srbiji je dovoqno poslovnih partnera koji razvijaju softver

za vertikalne aplikacije, a wihove ve{tine prevazilaze granice
na{e dr`ave. Sinergija je, dakle, i pored toga {to promovi{e nove tehnologije i wihovu primenu, ujedno i skup na kome dolaze do
izra`aja i tehnologije poslovnih saradnika.

PRATE]I SADR@AJI
Ovako uspe{na i dobro organizovana konferencija nije pro{la bez brojnih prate}ih aktivnosti. Pre svega vaqa ista}i handson laboratoriju, kompjutersku u~ionicu u kojoj je odr`an kurs za
sticawe titule Master of Deployment, sertifikat koji }e posle Sinergije postati komercijalan. Tako su u~esnici ove konferencije
imali priliku da besplatno prisustvuju predavawima o primeni
Majkrosoftovih re{ewa i, naravno, da pola`u ispit za dobijawe
ove primamqive titule. Tim dokumentom potvr|uje se da je onaj ko je
poseduje u stawu da osmisli, izradi i odr`ava komplikovane informacione sisteme, ~ija je uloga da podr`avaju poslovawe u svim
domenima i situacijama. U pomenutoj laboratoriji u~esnici su nakon predavawa mogli da isprobaju predstavqene tehnologije i uvere se u wihov kvalitet i prednosti.
Postavqena je i konferencijska prodavnica sa proizvodima
koji su povezani sa sadr`ajem Sinergije 07. Uzbu|ewe je donelo i
takmi~ewe u brzom sklapawu ra~unara, u kome je pobednik uspeo da
sklopi ra~unar i da on proradi nakon ~etiri minuta i {est sekundi. Svoj prodajni {tand imala je kompanija Desk, koja je kao tehni~ki sponzor uredila hands-on laboratoriju i postavila pultove za
Internet, pretvoriv{i tako Master centar u Internet kafi}, mesto gde se moglo pristupiti hiperbrzom Internetu. Ta kompanija je
predstavila i najbr`i ra~unar u Srbiji DESK H407Sli, proizveden
u saradwi sa nekoliko svetskih proizvo|a~a ra~unarske opreme.
PAKOM iz Ni{a je u Master centru predstavio prodaju informacionih tehnologija on-line, preko Interneta, Telekom Srbija
je prikazao kako se Majkrosoftove tehnologije implementiraju u
mobilnoj i stacionarnoj telefoniji, o Intelu ne treba mnogo pri~ati, jer je on najpoznatiji po utrci u proizvodwi procesora kod
nas. Tu su bili jo{ i Epson koji je predstavio najnoviji {tampa~ Stylus D120, Hawlet-Pacard sa proizvodima, uslugama i re{ewima za
poslovne qude i proizvo|a~e, me|u kojim je najzna~ajnije predstavqawe re{ewa za optimizaciju poslovne tehnologije. To su softverska re{ewa za upravqawe i aplikacijski servisi, kojima se,
kako oni ka`u, povezuju performanse informati~kih sistema, poboq{ava upravqawe i automatizuju kqu~ne funkcije na nivou strategije, aplikacija i operacija.
Sliku o primeni informacionih tehnologija upotpunila je i
kompanija Quest software, koja je od osnovne funkcije koje nude operativni sistemi UNIX, Majkrosoftov Windows, IBM, BEA i drugih,
krenula daqe i razvila aplikacije koje omogu}uju boqe performanse, dostupnost baza podataka i ve}u mogu}nost upravqawa wima.
Bez obzira na to {to su ~elni qudi Majkrosofta u regionu i
drugi u~esnici ocenili da su tom konferencijom ispuweni wihovi
interesi i postavqeni ciqevi, iz drugih uglova mo`e se re}i da je
to, pre svega, bila tehni~ka konferencija na visokom nivou, organizovana za stru~wake i eksperte u primeni informati~kih tehnologija. Teme na tom skupu bile su izuzetno aktuelne, prilago|ene
u~esnicima, a sadr`ajnost je imala kako teorijsku tako i prakti~nu
stranu predstavqawa. Me|utim, tako postavqena Sinergija 07
prevazilazi interese organizatora. Ona ima {iru dru{tvenu konotaciju i omogu}uje br`i i kvalitetniji prelazak u informati~ko
dru{tvo. Pri tome nije re~ o automatizovanoj tehnologiji koja bi
pasivizirala ~oveka inteligentnim re{ewima, ve} pre svega o
tehnologiji za ~iju primenu je neophodan i visok nivo tehni~kih i
informati~kih znawa, i poverewe u sopstvene potencijale da }e
wenu primenu mo}i kontrolisati i tako ostvarivati ne samo poslovne rezultate ve} i unapre|ivati kvalitet `ivota obi~nih gra|ana. Ako je ~ovekova budu}nost u informati~kom dru{tvu, onda je
ubrzawe koje je u~inila ovogodi{wa Sinergija zna~ajan pomak unapred.
Nikola OSTOJI]

57

FEQTON

Pi{e
Dr Predrag PEJ^I]

Uspostavqawu crveno-belo-plave, sretewske, srpske

dr`avne zastave, nad kojom su
zakletvu odanosti polo`ili
kwaz Milo{ i svi sretewski
deputati, usprotivile su se
velike sile Rusija, Turska i
Austrija. Po{to je ustav ubrzo
bio suspendovan, za srpsku
zastavu uzet je druga~iji
raspored boja: crveno-plavo-bela. Za taj barjak ~ije su
boje i u dana{woj srpskoj
zastavi vezana je jedna
anegdota: kada je knez Milo{
prilikom sve~anog prijema
hati{erifa od turskog
uzglavnika 1833. obesio rusku
zastavu (~iji je raspored boja:
belo-plavo-crvena), jer drugu
nije imao, i kada mu je Tur~in
to zamerio, naredio je da se
zastava skine, okrene i ponovo
digne, uz re~i: Eto, sad nije
ruska, ve} srpska zastava!

58

S R P S K E

Z A S T A V E

( 2 )

USTANI^KI
BARJACI

astave u Prvom srpskom ustanku vijorile su se kao znamewa op{te borbe

protiv Turaka, iako su pojedine vojvode, po tradiciji preuzetoj od hajdu~kih
vo|a, imale svoje barjake druga~ije po obliku, formi, veli~ini, ili simbolima. Izra|ivane su od svile, ili obi~nog platna crvene, bele, plave, ili
zelene boje.
Ustani~ke zastave su u narodu i na{oj epskoj poeziji nazivane barjacima, po
ugledu na srpske barjake krsta{e u Kosovskom boju. Prvi barjak, koji se spomiwe
pri izboru Kara|or|a za vo`da, opisao je prota Matija Nenadovi}.

ZASTAVE VO@DA KARA\OR\A

Kara|or|e je u prvoj godini ustanka, 1804, imao tri zastave. U Ora{cu prilikom izbora za vo`da, on je crveno-belu zastavu, izatkanu u [umadiji, predao
Tanasku Raji}u, barjaktaru ustani~ke Srbije. Druga zastava, vi{weve boje, izgra|ena je od tri dela, du`ine 1,4 m, a {irine 35 cm. S jedne strane bio je naslikan
lik arhan|ela Gavrila, a s druge belog orla. S leve i desne strane orla, do wegovih nogu, naslikani su cvetovi krina, koji na vrhu imaju tri pupoqka. Zlatnim
slovima je ispisan natpis od tri re~i na slavenosrbskom: Grb starih Srba.
Tre}a Kara|or|eva zastava iz 1804. imala je dva pera sa ki}ankama, du`ine 130 cm, a od po~etka krakova 84 cm. Na~iwena je od plave s jedne i `u}kaste
boje, s druge strane. Na toj strani izmalan je Stefan Prvoven~ani. Na predwoj se
nalazio crveni {tit sa belim krstom i ~etiri ocila. Ispod krsta se nalazio natpis na slavenosrbskom jeziku.
15. novembar 2007.

Osim Vo`dovih, 1804. godine

postojale su i druge ustani~ke zastave. Barjake su imali vojvode Antonije
Pqaki}, Jovica Milutinovi}, \ule
Vuli~evi}, te ustani~ke vo|e Mihailo
Nedi} i Gligorije Mladenovi}, Janko
Kati}, Luka Lazarevi} i drugi.
Ve}inu zastava iz ustani~ke
1804. radili su karlova~ki `ivopisci Ilija i Stefan Gavrilovi}, po{tovalac i prijateq Dositeja Obradovi}a, jedan od vrednih Gavrilovi}evih u~enika Petar Nikolajevi} Moler i Nikola Apostolovi}.
U prvim danima ustanka postojala je velika sli~nost hajdu~kih zastava sa ustani~kim. U narodnim pesmama hajdu~ke zastave bile su od
svile ili platna, obi~no jednobojne
(crvene, zelene ili bele) sa znakom
krsta ili ikonom sveca nazvane sveta~ki barjaci. U 1804. vio se i barjak sa tri pera i sa tri krsta, za koji
se pretpostavqa da je uzet iz crkve,
ili jo{ sigurnije da je bio znamewe
nekog zna~ajnog hajduka. Ta zastava je
od zelenkastog svilenog platna ~ija
su se pera zavr{avala ki}ankama.
Platno je bilo oivi~eno ~istom svilom, {irine 144 cm. Na svakoj poli
su se nalazila tri aplicirana krsta
od istog zelenkastog materijala, kao
i zastava.
U ustani~koj 1805. i 1806. javqaju se nove zastave. Smederevski
knez \u{a Vuli~evi}, poginuo krajem
1805, vio je zastavu od zelenkasto`ute svile, s ki}ankama na kraju pera. S jedne strane nalazila se ikona svetog \or|a, a desno od we, u
pravougaoniku, bio je srpski grb,
krst sa ocilima na crvenom poqu.
Ispod wega su bila dva ukr{tena
ma~a, a oko celog grba, u ovalu, stajao je natpis iz Stematografije, koji
ga i obja{wava.
U 1809. ustavqene su tzv. regula{ke zastave koje su dobile sve
kompanije. One su napravqene od
platna svetlo`ute boje, od dva nejednaka dela, sa crvenim trouglovima,
namalanim na ivicama:
Na sredini, u baroknom ovalnom okviru, slikan je, na crvenom poqu, srpski grb, beo krst sa ocilima,
a u drugom okviru, na plavoj osnovi,
glava divqeg vepra probodena strelom, tzv. grb Tribalije. Ispod grbova
su ubojni znaci: dve ukr{tene topovske cevi, po dve zastave sa strane, a
ispod, na lancu, zapaqena kumbara.
Na crnoj namolovanoj traci je natpis:
S Bogom, za veru i otaxbinu!
Za razliku od ovih barjaka, na
kojima su simboli samo s jedne strane, druge zastave regularne ustani~ke
vojske imale su simbole i na drugoj
strani. One, pored krsta sa ocilima,

imaju glavu vepra, kao jo{ jedan heraldi~ki znak.

Na sredini oba grba, Srbije
(beli krst sa belim ocilima na crvenom poqu) i Tribalije (crna veprova
glava sa strelom u ~elu), nalazila se
kruna i na woj naslowena gola ruka
sa sabqom. Iznad toga je jo{ jedna
kruna, plava sa krstom na vrhu. Ispod
{tita sa grbovima nalaze se trofejni znaci: dve mawe crvene i dve mawe zelenkaste zastave.
Nalik na te zastave bila je i Kara|or|eva vojvodska zastava, koja na
predwoj strani, na crvenom poqu,
ima u nagnutom elipsastom krugu srpski grb i grb Tribalije. Ispod wih nalaze se dve zastave (crvene boje sa
belim krstom uzdu`), dve prekr{tene
pu{ke i medaqon. Iznad grbova su dve
glave sa krunama, a povi{e wih dve
povijene ruke koje zamahuju krivim sabqama. Na vrhu je velika kruna sa krstom. Na drugoj strani zastave je ruski grb: dvoglavi orao ra{irenih
krila, koji u kanxama dr`i carske insignije (skiptar i krunu). U sredini je
u zlatnom okviru ikona svetog \or|a
koji ubija a`daju. Obe strane vo`dove zastave imaju natpise izvedene u
polukrugu.

Kara|or|eva zastava

TAKOVSKI B ARJAK
U Drugom srpskom ustanku zastava ponovo postaje znamewe oslobodila~ke borbe. Tada su ustanici koristili barjake sa~uvane iz Prvog
ustanka, srpske i ruske, zatim crkvene barjake, ali i one zastave koje su
posebno {ivene za ustanak. Te nove

Takovski ustanak

59

FEQTON

je raspored boja: belo-plavo-crvena), jer drugu nije imao i kada mu

je Tur~in to zamerio, naredio je da se zastava skine, okrene i ponovo digne, uz re~i: Eto, sad nije ruska, ve} srpska zastava!.
Novu srpsku zastavu propisao je turski ferman i trebalo je
da ima tri cveta, tj. odozgor crvenog, u sredi plavog i odozdol bevojni~ke zastave pravqene su od istog materijala kao i Kara|or- log, {to je bio poku{aj da se na srpsku zastavu stave turski sim|eve, ali je simbol druga~iji: ralo sa upregnutim volovima na plat- boli na crvenom poqu tri polumeseca sa zvezdama. Po{to su
nu zelene i crvene boje, {to je simbolisalo zemqoradni~ki karak- srpski narodni deputati to odbili na skup{tini, Turska je predloter Srbije.
`ila da se umesto tri polumeseca stave ~etiri {estokrake bele
Knez Milo{ je svoj, takovski barjak dobio od Rusa. Kao svi zvezde. Narodni prvaci su i to odbili.
tada{wi srpski barjaci i ovaj je, na beloj svili, imao ruskog crSrpski grb u novoj redakciji, bogatije predstavqen i dopuwen
nog dvoglavog orla. Na predwoj strani bile su naslikane ikone sv. kne`evskom krunom i pravoslavnim krstom, kao simbolima vlasti
\or|a na kowu i sv. Andreja
i vladawa nasuprot turstva
Prvozvanog, a na drugoj strai muslimanstva, zna~ilo je
ni, na crvenoj svili bila su
neku vrstu poja~anog, heralpredstavqena srpska znamedi~kog, simbolima nagla{ewa: grb Srbije, Tribalije i
nog, priznawa srpskog naciRama. Iznad svakog grba bionalnog individualiteta, zala je po jedna glava u {lemu
tim uzdizawe narodnog dosa krunom, a iznad srpskog
stojanstva i ja~awe wegovog
grba carska kruna sa krugleda u svetu, ali i priznastom. Oko Milo{evog barjawe prava Srbiji na weno poka nalazile su se rese, a na
stojawe kao nacionalne drvrhu kopqa od zlata jabuka.
`ave! I kopqe na kome je staIspod ruskog orla najala zastava bila je u narodlazio se natpis na ruskom:
nim bojama: crvena-plavaOvaj orao ruski milobela.
stivo {titi Srbiju za hraOva zastava, bez turbrost, stvara je prostranom.
skih znamewa na woj, bila je
Utvr|uje da se unapred op{ta
u upotrebi sve do 1878, odsloboda srpskog naroda zanosno do 1882. kada je Srbi{titi od pogibli u svakom
ja progla{ena za kraqevinu.
pogledu. Daje svoju re~ da noZaslugom kneza Milo{a,
vo lice i ime bude potvr|epo~ev od 1835. godine, na
no!
srpskim brodovima i skelama
Ispod grba Srbije tavijorila se i prva pomorska
zastava Kne`evine Srbije.
ko|e se nalazio natpis na
Posle poraza Turske u ratu
starom ruskom jeziku:
sa Rusijom 18281829, na
Jedna je voqa u svetosnovu Jedrenskog mira, Turskim delima op{ta i o~ita.
Zastava sa srpskog dvora krajem XIX veka
ska je, pored drugih obaveza,
Tako se sa zemqe plodne ~ine
stra{ne borbe: snagu ve}im silama u~vr{}uju mnoga dela u`asna, proglasila i slobodnu plovidbu Dunavom, ali je tek 1835. fermaSrbiji poma`u, po vozduhu do nebesa svoje hvale seju, krvqu utvr- nom sultanskim priznala srpsku pomorsku zastavu. Tada je o Prvoj
pomorskoj zastavi Kne`evine Srbije re~eno i ovo:
|uju, zlatom ne ocewuju!
Podunavskim vezirima, Pa{ama, Kadijama, Vojvodama, AsjaOd osnivawa regularne vojske 1825. godine, zastave se u Srbiji zovu barjacima vojni~kim, pod wima su prvi regruti polagali nima i drugim starje{inama i nadzoriteqima skela. Od strane
zakletvu. No{eni su na vojni~kim paradama, a knez Milo{, ili Srbskog Kwaza Milo{a Obrenovi}a (da bi konac wegov sretan
druga visoka li~nost, pozdravqan je barjakom savijenim prema we- bio) podne{ena mi je molba da bi Srbski narod, podan mojoj visomu, kao {to je bilo propisano i Kara|or|evim Vojnim ustavom od koj Porti, pored darodavanih mu od mene preimu{estva, udostojio
i toga da mo`e po rijekama i moru plove}im, u Carigrad dohode1813. godine.
Za vladavine kneza Milo{a dr`avna zastava, koja je odmah }im, i tuda prolaze}im la|ama od istog naroda wihov vlastiti
uvedena i u regularnu vojsku, uspostavqena je Sretewskim ustavom barjak razvijati, kao {to je to dozvoqenije dano za trgova~ke la|e
Moldavije, Valahije i ostrva Samoskog, tako je zakqu~eno da se od
1835. godine. U glavi 2. Ustava stoji:
Boja narodna srpska jest otvoreno crvena, bjela i ~elika- visoke moje Uprave dade i Srbskome narodu trobojni barjak, na
sto-ugasita (plava, p. a). Grb narodni srpski predstavqa krst na kome }e gorwa ~est crvene, sredwa plavetne, a dowa bijele boje
crvenom poqu, a me|u krakovima krsta po jedno ocilo okrenuto ka biti...
Okru`nicom od 17. avgusta 1836. upozorene su i lu~ke vlasti
krstu. Sav grb je opasan zelenim vijencem, s desne strane od rasu Namjestni{tvu Dalmacije (Carsko Kraqevska Pomorska Centova, a sa leve od maslinova li{}a!
tralna Uprava u Trstu) o novoj pomorskoj zastavi Kne`evine SrbiSIMBOL N EZAVISNOSTI je i povlasticama koju brodovi sa tom zastavom imaju u lukama i
Ova zastava, nad kojom su zakletvu odanosti Ustavu i srpskoj vodama Austrije. U toj okru`nici, pored ostalog, stoji:
Otomanska Porta dozvolila je Kne`evini Srbiji posebnu
zastavi polo`ili Milo{ i svi deputati Sretewske skup{tine, bila je sve~ano osve}ena u Kragujevcu, u crkvi kneza Milo{a. Uspo- zastavu, istovremeno saop{tavaju}i `equ da bi se ta za{tita i
stavqawu srpske dr`avne zastave usprotivile su se velike sile, povlastica odobrene brodovima turskim pro{irila tako|er i na
Rusija, Turska i Austrija, ali kako je ustav bio suspendovan, to je brodove koji viju srpsku zastavu!
Tako se, posle pauze duge ~etiri veka, na brodovima Kne`eviubrzo za srpsku zastavu uzet slede}i raspored boja: crveno-plavobela. Za taj barjak, ~ije su boje i u dana{woj srpskoj zastavi, veza- ne Srbije koji su plovili Dunavom i Crnim morem, ponovo zaleprna je jedna anegdota: kada je knez Milo{ prilikom sve~anog prijema {ala srpska nacionalna zastava.
(Nastavak u slede}em broju)
hati{erifa od turskog uzglavnika 1833. obesio rusku zastavu (~iji

60

15. novembar 2007.

DOGODILO SE...
15. novembar 1914.
Ro|en je jugoslovenski general srpskog porekla Petar Drap{in. U~esnik je [panskog gra|anskog rata i jedan od organizatora ustanka
u Drugom svetskom ratu u Hercegovini protiv
nema~kih okupatora. Progla{en je za narodnog heroja.
15. novembar 1920.
Skup{tina Dru{tva naroda odr`ala je prvu
sednicu u @enevi. Dru{tvo je
osnovano posle Prvog svetskog
rata da bi osiguralo mir i me|unarodnu saradwu, ali je, zbog suprotnosti izme|u velikih sila,
ubrzo izgubilo uticaj.
15. novembar 1942.
Kod Gvadalkanala u Tihom okeanu okon~ana je trodnevna bitka japanske i ameri~ke flote i avijacije, koja je ozna~ila preokret u
ratu na Pacifiku. Japanci su pretrpeli mawe gubitke u brodovima, ali je strate{ki uspeh pripao Amerikancima, koji su pored
brodova uni{tili gotovo kompletnu japansku diviziju.
15. novembar 1990.
U prvom sporazumu od Drugog svetskog rata koji se odnosio na konvencionalno naoru`awe, Var{avski pakt i Nato su se u principu
dogovorili da drasti~no smawe koli~inu tog oru`ja.
16. novembar 1914.
Po~ela je Kolubarska bitka, najve}a koju je
srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu.
Bitka je zavr{ena 15. decembra pobedom Prve srpske armije, pod komandom generala
@ivojina Mi{i}a, nad austrougarskim trupama koje je predvodio general Oskar Po}orek. Austrougarska vojska je bila primorana
da se povu~e iz Srbije.
19. novembar 1990.
Potpisan sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi i o uni{tavawu dela naoru`awa. Lideri Natoa i Var{avskog pakta objavili su da je okon~an hladni rat dvaju vojnih blokova.
20. novembar 1847.
Umro je srpski pisac, prevodilac i glumac Joakim Vuji}, otac srpskog
pozori{ta. Gimnaziju je u~io u Kalo~i i Segedinu, licej i prava u Po`unu (sada{wa Bratislava). Dosta je putovao u~e}i strane jezike.
Prva teatralna predstavlenija priredio je u Pe{ti, Baji i Segedinu izme|u 1813. i 1815, a u Zemunu 1823. godine. U Srbiji je s prekidima boravio od 1833. do smrti. U Kragujevcu i Beogradu osnovao je,
kao kwa`evsko-serbskog teatra direktor, 1834. i 1836. prve pozori{ne trupe. Bio je protivnik jezi~ke reforme Vuka Karaxi}a.
20. novembar 1863.
Ro|en je srpski pisac Bogdan Popovi}, profesor Univerziteta u Beogradu i ~lan Srpske kraqevske akademije. Jedan je od osniva~a Srpskog kwi`evnog glasnika i tvorac beogradskog kwi`evnog stila.
21. novembar 1869.
Ro|en je srpski pravnik i istori~ar Slobodan
Jovanovi}, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraqevske akademije,
najzna~ajniji srpski pravni pisac i teoreti~ar
dr`ave u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata
bio je predsednik i potpredsednik jugoslovenske emigrantske vlade u Londonu. Posle rata
komunisti~ke vlasti su ga u odsustvu osudile na
20 godina zatvora i gubitak gra|anskih prava.
[ezdeset godina kasnije, oktobra 2007. jedan od vode}ih srpskih
intelektualaca 20. veka rehabilitovan je odlukom Okru`nog suda u
Beogradu, ~ime je ranija presuda progla{ena ni{tavnom.

VREMEPLOV

22. novembar 1954.

Umro je ruski pravnik i diplomata Andrej Vi{inski. Bio je dr`avni tu`ilac u vreme velikih ~istki koje je u drugoj polovini tridesetih godina 20. veka sproveo sovjetski lider Staqin. Bio je {ef
sovjetske diplomatije, a potom stalni predstavnik SSSR u UN.
22. novembar 1972.
Predsednik SAD Ri~ard Nikson
ukinuo je, nakon 22 godine, zabranu putovawa ameri~kih brodova i
aviona u Kinu.
22. novembar 1977.
Anglo-francuski putni~ki avion
Konkord po~eo je redovni saobra}aj izme|u Evrope i Amerike.
Redovni letovi uspostavqeni su
nakon dve godine pravnih rasprava zbog ja~ine buke koju taj avion
proizvodi.
23. novembar 1855
U Senti je ro|en Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humoristi~ke proze i jedan od najzna~ajnijih pisaca srpskog realizma Bio je ~lan Srpske kraqevske akademije.
23. novembar 1932
Spajawem dva kraqevstva Nejd i Hejaz
formirana je Kraqevina Saudijska Arabija
sa kraqem Abdul Azir ibn Saudom.
24. novembar 1859.
Objavqena je epohalna kwiga engleskog prirodwaka ^arlsa Darvina Poreklo vrsta u kojoj je izlo`io svoju teoriju evolucije.
24. novembar 1916.
Umro je britanski konstruktor oru`ja ameri~kog porekla Hajrem
Stivens Maksim. Wegov mitraqez konstruisan 1884. godine nazvan je maksim.
25. novembar 1974.
Umro je burmanski diplomata U Tant, generalni sekretar Ujediwenih nacija od 1962. do 1971. godine. Kongoanska, berlinska i kubanska kriza, rat u Vijetnamu, sukobi na Bliskom istoku i rat Indije i Pakistana bili su dramati~ni doga|aji sa kojima se suo~avao tokom mandata.
27. novembar 1895.
[vedski fabrikant i pronalaza~ dinamita Alfred Nobel napisao
je u Parizu testament kojim je veliko bogatstvo zave{tao za razvoj
nauke i literature i borcima za mir. Predvideo je pet jednakih delova za nagrade za fiziku, hemiju, medicinu, kwi`evnost i mir. Umro je 1896. godine, a nagrade su prvi put dodeqene 1901. godine.
27. novembar 1942.
Francuska mornarica potopila je ve}i deo ratne flote u tulonskoj luci kako bi spre~ila wen pad u ruke Nemaca.
28. novembar 1950
U Beogradu je osnovan Muzej pozori{ne umetnosti Srbije.
29. novembar 1924.
Umro je \akomo Pu~ini, najzna~ajniji italijanski operski kompozitor posle Verdija.
29. novembar 1947.
Generalna skup{tina UN izglasala je podelu
Palestine na jevrejski i arapski deo sa Jerusalimom pod kontrolom svetske organizacije.
To je 1948. godine omogu}ilo stvarawe dr`ave Izrael.
30. novembar 1957.
U Be~u je umro srpski slikar Paja Jovanovi}, predstavnik akademskog realizma, autor `anr-scena i velikih kompozicija iz srpske
istorije (Seoba Srba, Progla{ewe Du{anovog zakonika).
Pripremio Miqan MILKI]

61

KULTURA

FILM O NAU^NIKU
MILUTINU MILANKOVI]U

TAJNE NEBESKE
MEHANIKE
Udru`ewe Milutin Milankovi}
i Univerzitet u Beogradu
predstavili su prvi
dokumentarni film o `ivotu i
delu srpskog geofizi~ara,
klimatologa i astronoma,
poznatog po teoriji ledenih
doba, kojeg je NASA svrstala
me|u petnaest najve}ih
nau~nika svih vremena

Sve~anoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu, 18. oktobra

odr`ana je premijera ~etrdesetominutnog dokumentarnog filma Putnik
kroz vasionu i vreme, koji govori o `ivotu i delu srpskog geofizi~ara,
klimatologa i astronoma Milutina Milankovi}a.
Taj biografsko-dokumentarni film, namewen sredwo{kolcima i
studentima, nastao je u saradwi Beogradskog univerziteta i Udru`ewa
Milutin Milankovi}. Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kova~evi},
na projekciji filma izjavio je da se zna~aj rada profesora Milankovi}a
mo`e uporediti sa dostignu}ima Tesle, Pupina i Andri}a.
U prvom dokumentarnom filmu o priznatom srpskom nau~niku prepli}u
se ~iwenice iz `ivota sa autenti~nim mislima i citatima iz wegove
autobiografije i stru~nih radova. Rediteq Du{an Vulekovi}, u izjavi za
Odbranu, taj film upore|uje sa filmovima produkcije Discovery i smatra da
su do sada srpski dokumentarni filmovi, uglavnom, ostajali na nivou
televizijske pri~e. Rad na filmu po~eo je januara 2006. i, iako sa mawkom
sredstava, zavr{en je zahvaquju}i ekipi pravih profesionalaca, objasnio
je mladi rediteq. To je istovremeno i prvi dokumentarno-biografski film
Du{ana Vulekovi}a, pored koga autorsku ekipu ~ine i glumci Du{an Po~ek,
Vladan Dujovi} i Milan Mihailovi}. Film je nastao u produkciji Udru`ewa
Milutin Milankovi}, Zastava filma i Image design studija.
Milutin Milankovi} ro|en je 1879. godine u Daqu, u tada{woj
Austrougarskoj. Zavr{io je osnovne i doktorske studije gra|evinske tehnike
u Be~u, a 1909. godine, kao prvi srpski doktor tehni~kih nauka, do{ao je na
Univerzitet u Beogradu, gde je postao profesor racionalne mehanike,
nebeske mehanike i teorijske fizike. Uz rad na fakultetu, posvetio se i
nauci. Dva wegova najve}a nau~na doprinosa jesu obja{wewe klime svih
planeta Sun~evog sistema i pojave ledenih doba na Zemqi, poznate kao
Milankovi}evi ciklusi. Objedinio ih je 1941. godine u svom glavnom delu
Kanon osun~avawa Zemqe i wegova primena na problem ledenih doba.
Tvorac je i najpreciznijeg kalendara, kojim bi bili reformisani julijanski
i gregorijanski, koji je prihvatio carigradski Svepravoslavni kongres
1923. godine. Ipak, u praksi nikada nije upotrebqen. Od 1924. godine ~lan
je Srpske kraqevske akademije, a posle nekoliko godina postaje wen
potpredsednik.
Iako je od pedesetih godina pro{log veka Milankovi}eva teorija
ledenih doba kritikovana, srpski nau~nik me|unarodno je priznat
osamnaest godina posle smrti 10. decembra 1976, kada je najve}i nau~ni
~asopis Nauka potvrdio Milankovi}eve prora~une. Dokazano je da su
varijacije Zemqine orbite zaista indikacije ledenih doba. Pored toga,
1988. godine, na nau~nom skupu posve}enom toj oblasti promovisana je nova
istra`iva~ka metoda, ~iju osnovu ~ine Milankovi}evi ciklusi i kojom se
odre|uju faze kroz koje je pro{la Zemqa. Tako|e, u Milankovi}evu ~ast
krater na Mesecu i Marsu i planetoid danas nose wegove prezime, dok ga je
NASA uvrstila me|u petnaest najve}ih nau~nika svih vremena.
Na ovim prostorima ne postoji muzej posve}en Milutinu Milankovi}u.
U oktobru pro{le godine, u saradwi srpske i hrvatske vlade, zapo~elo je
rekonstruisawe wegove ku}e u Daqu. Obnovqeni objekat otvorili su
predstavnici vlada jula ove godine. Pored spomen-soba u okviru ku}e,
predvi|eno je da od 2009. godine, na sto tridesetu godi{wicu wegovog
ro|ewa, Milankovi}ev dom postane i regionalni centar za mlade talente.
Nevena [UTI]

62

15. novembar 2007.

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

UBE\EWE

... A bez ube|ewa dostojanstvenog `ivota nema!..

Upravo toga ~asa sam u{ao u kupe i pozdravio se. Stariji gospodin se pobunio ne odgovaraju}i na moj pozdrav.
Ah, to je tako staromodno. Koga zanimaju sli~ne stvari? Pa
sve je, onako ili ovako, relativno, uslovqeno, zavisno od prilike! U realnom `ivotu re~ je, u najboqem slu~aju, o sli~nim mi{qewima ili izgleda pravim dijagnozama. Ko sad, u na{oj prosvetqenoj epohi, `ivi sa ube|ewima ili po ube|ewima? Ho}e
li jedan savremeni lekar ustvrditi i{ta sli~no?!
Mla|i gospodin je sa~uvao dragoceno spokojstvo. Samo su se
wegove o~i, kanda, kri{om osmehivale.
Vi me za~u|ujete, gospodine tajni savetni~e. Ja sam zbuwen.
Kako mogu odgovoriti na Va{ gnev, ako znam da sam osu|en od samog po~etka? Tim pre {to u Va{im pitawima zvu~i ~vrsto ube|ewe
da ube|ewa nema, i da ih biti i ne mo`e. Moj polo`aj je unekoliko
ote`an: Va{e ube|ewe ose}a u meni ube|ewe suprotstavqawe, a
jo{ tvrdi da ga biti i ne mo`e. Ako ga ne mo`e biti, kako onda da
odbranim svoje? Zato sam prinu|en zamoliti, Vas, istrajnog realistu, za blagonaklonu pa`wu i trpeqivost. Evo, ve} vidim Va{
dobro}udni osmeh...
Dobro, dragi kolega, opet sam krotak. Ali, ube|ewe, kao
takvo, za mene ostaje, ipak, psiholo{ka zagonetka. Nadam se da ne}ete pore}i kako je sve na svetu relativno? Otkuda ta sigurnost u
takozvana ube|ewa qudi?
Mla|i gospodin se iznenada uozbiqio. U wegovom, pomalo
slu~ajnom, glasu, osetio se nekakav unutra{wi naboj.
Ostaje mi da branim svoj kredo. Koliko ja razumem, nije
sve ba{ tako relativno: postoje apsolutno kona~ne istine koje do`ivqava{ u takozvanoj o~iglednosti. Time ja, naravno, uop{te
ne `elim da vas srdim. Hteo bih pretpostaviti da je sve u stvarnosti relativno i poku{ati da prona|em put prema ube|ewu.
Pa, poku{ajte, molim vas bodro odse~e stariji gospodin.
Sve je relativno, zna~i isto {to i ni{ta nije postojano;
to jest, da je sve izdajno, prolazno, uslovno i naduslovqeno, prevarqivo. Na tome se ni{ta ne mo`e izgraditi. Otuda stalna zahtevnost za ~vrstom zemqom, tra`ewe fundamenta, voqa za nerelativnost. Duboka i iskrena zahtevnost su zaloga onog {to sam
preduzima{ u svemu {to zahteva udeo srca i uma, zaloga da ne}e{
ravnodu{no skliznuti povr{inom stvari. Istra`iva~ki posao, sa
svoje strane, zahteva usredsre|enost i neumornost. Tako voqa sazdaje svojevrsno unutra{we iskustvo. Pri tom se ne poku{ava sa
svega izdvojiti ono relativno to je tako lako prona}i, ono se
objavquje samo, ali se postavqa pitawe da li ima ne~ega u `ivotu
{to, bez obzira na svoju uslovnost, postoji bezuslovno i poseduje
trajnu snagu. Tako postavqeno pitawe otkriva pred ~ovekom nekakve
nove mere: dubinu, posve}enost i ja~awe. Pri tom ostaje{ potpuno
trezven, oprezan, proverqiv; ni{ta od melanholije i sawarstva.
Dodirom napipava{ nekakvu stenu; zatim se uspne{ na wu; zatim
~vrsto na wu stane{ i ostavi{ bujici relativnosti da projuri mimo. Razume se, ja sam to opisao samo ovla{; ali je, mo`da, u svojstvu psiholo{kog obrisa, i to dovoqno. Ba{ kao i kod nas, u medicini, neophodno je pogruziti se u konkretne valove, ili ako `elite na samo dno morsko. Istinsko ube|ewe dobija{, naravno, uz
pomo} svedo~anstva i tu|ih opisa, ili ispo~etka kroz `ivot, u predmetu; jer predmet je uvek najboqi svedok, najboqi put prema istinskom ube|ewu; on sam je stena. Na{i drevni preci su bili u pravu,
grade}i svoje zamkove i tvr|ave na stenama. Na sli~an na~in, qudi
dolaze do takvih predstava kao {to su savest, dostojanstvo, ~ast,
pravo, Otaxbina i sti~u ~vrsta, kao stena, ube|ewa...
Pa, progovori s nekakvim nezadovoqstvom stariji gospodin nisam znao da ste profesionalni filosof. Uostalom, treba
da iza|emo, ako smo namerili sti}i na simpozijum.
Ovog puta obojica se sa mnom oprosti{e veoma qubazno.
Dr`avni savetnik je, naravno, propu{ten da iza|e prvi.
Ivan A. IQIN
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama gospodwim
Svetigora, Cetiwe, 2001.

DUHOVNOST

V E R S K I P R AZ N I C I
15-30. novembar

Pravoslavni
16. novembar Obnavqawe hrama svetog
velikomu~enika Georgija \ur|ic
21. novembar Sabor sv. arh. Mihaila
i ostalih bestelesnih sila
nebeskih Aran|elovdan
24. novembar Sveti mu~enik Mrata
25. novembar Sveti Jovan Milostivi
26. novembar Sveti Jovan Zlatousti
27. novembar Sveti apostol Filip
29. novembar Sveti apostol i jevan|elist Matej

Rimokatoli~ki
25. novembar Krist Kraq posqedwa nedjeqa
Crkvene godine

SABOR S VETOG ARHANGELA

MIHAILA ARAN\ELOVDAN

Od davnina su qudi praznovali an|ele Bo`je, ali se to

~esto izmetalo u wihovo obo`avawe. Jeretici su ih ~esto tuma~ili kao bogove ili ih smatrali stvoriteqima ~itavog vidqivog sveta. ^etiri do pet godina pre Prvog vaseqenskog sabora, odr`avani su Laodikijski pomesni sabori i svojim 35.
pravilom ustanovili ispravno po{tovawe an|ela.
U vreme rimskog pape Silvestra i aleksandrijskog patrijarha Aleksandra, ustanovqen je ovaj praznik arhistratiga Mihaila i pro~ih sila nebeskih u novembru. Za{to ba{ u novembru? Novembar je zapravo deveti mesec od marta koji se smatra vremenom stvarawa sveta. A deveti mesec posle marta uzet
je zbog devet an|elskih ~inova koji su najpre stvoreni. Sveti
Dionisije Areopagit, u~enik apostola Pavla, opisao je ovih
devet ~inova u kwizi O nebeskoj Jerarhiji. U toj strogoj an|eoskoj jerarhiji, vojvoda an|eoske vojske je arhistratig Mihail,
jer je svojim delovawem spasao mnoge an|ele otpale od Boga,
koje je Lucifer povukao sa sobom u propast.
Me|u an|elima vlada savr{ena jednodu{nost i stroga hijerarhija u poslu{nosti ni`ih ~inova vi{im, a svih ukupno svetoj Bo`joj voqi. Mnogi hri{}ani slave arhistratiga Mihaila
koji se smatra `ivim svetiteqem.

63

SPORT

S P O RT

F I Z I ^ K A

O B U K A

V O J S C I

S R B I J E

NAPREDAK KAO
OBAVEZAN PRAVAC
Uskoro se zavr{ava prvi
~etvorogodi{wi ciklus
organizovanog i dobro
osmi{qenog dugoro~nog projekta
razvoja sporta i fizi~ke obuke
namewenog pripadnicima Vojske
Srbije i Ministarstva odbrane.
Rezultati su vidqivi u svakom
pogledu. Dobili smo br`e,
ja~e i sposobnije vojnike,
a u takmi~arskom smislu,
od evropske periferije stigli
smo u svetsku zlatnu sredinu.
Sem osvojenih medaqa, pehara
i rekorda, formiran je sportski
vod, u~vr{}en je me|unarodni
ugled, a sledi osnivawe vojnog
sportskog dru{tva, povratak
Sportskog prvenstva VS,
organizacija zna~ajnih susreta.
Ve} naredne godine, sem ostalog,
bi}emo doma}ini Evropskog
vojnog prvenstva u maratonu,
Prijateqskih sportskih susreta
pripadnika armija zemaqa
biv{ih jugoslovenskih republika,
Evropskog kongresa CISM...

64

Ko iole prati vojni sport lako }e se slo`iti kako vreme prolazi brzinom sprinterske trke. Me|utim, sve {to se de{avalo zbilo se u napornoj maratonskoj bici gde je najte`a atletska disciplina ne samo primerena metafora ve} slika su{tine ogromnog napora, iscrpquju}e borbe s neda}ama i nesumwivog rezultata, najposle. Da, maraton je pravo pore|ewe. Okosnicu su ~inile stare{ine, mnogo qudi iz trupe koji su najdirektnije uticali na unapre|ewe sporta i fizi~ke obuke u svojim jedinicama, garnizonima. Mo`emo mirne savesti re}i da je taj pokret imao
direktan uticaj i na napredak u krosu, orijentiringu, vi{eboju...
Bakqa na{eg vojnog maratona preno{ena je od Cera do Atine, od Beograda do Moskve... Zadivquju}i rezultati postali su
predmet razgovora i analiza u {irim sportskim krugovima, daleko izvan vojnog okvira pa su savezi i organizacije, ugledne firme
i institucije stale uz maratonce, {to je i nagovestilo re{ewe i
kraj muka. Naravno i trajni opro{taj od sistema {tapa i kanapa.

^ETVOROGODI[WI CIKLUS
Sada je sasvim drugo vreme. Otklowene su mnoge dileme,
ta~ke saplitawa i nedoumice. Dodu{e, ne i sve prepreke, ali o
wima }emo kasnije. Na kraju smo ~etvorogodi{weg ciklusa dugoro~nog projekta razvoja sporta i fizi~ke obuke. Re~ je uzela struka, nauka i organizacija. Na~iweni su programi razvoja, ali
podvu~en je i krajwi ciq. Vrlo obavezuju}i. Ni{ta osim toga ne
dolazi u obzir. Napretkom vojnog sporta sro~enog u krilatici
znati, hteti, mo}i, tre}a dimenzija (mo}) izgra|uje fizi~ku obuku.
Na taj na~in je nekada zanemarena oblast postala mo}an ~inilac sistema odbrane.
[ta to daqe zna~i, pitamo pukovnika Branka Bo{kovi}a, zamenika {efa delegacije Vojske Srbije u CISM, na{eg proslavqenog
maratonca, nosioca prvog zvawa sportiste godine u vojsci?
15. novembar 2007.

 Zavr{etak prve faze razvoja podrazumeva i organizaciona prava multidisciplinarna misija koja je u svom sastavu imala
re{ewa po dubini sistema i precizniju podelu nadle`nosti u Voj- sve, od vo|a i trenera, preko lekara i fizioterapeuta, snimatesci Srbije, odnosno Ministarstvu odbrane. Naravno, u skladu s qa i novinara do spremnih takmi~ara. Nismo zavisili ni od koprincipima reforme sistema odbrane, uop{te. Prebrodili smo ga. Na takvom pristupu su nam odali posebno priznawe ~elnici
najte`i period, a to zna~i da smo se pribli`ili re{ewima kakva CISM predsednik, italijanski general \ani Gola i generalni
imaju savremene armije u svetu. U prvoj fazi razvijali smo prio- sekretar, holandski pukovnik Mi{el Van Mers obja{wava puritetno bazi~ne vojne sportove: streqa{tvo, orijentiring, penta- kovnik Zoran [}eki}, na~elnik referata za fizi~ku obuku u
tlon, padobranstvo, a potom borila~ke i individualne sportove... Upravi za doktrinu i obuku General{taba VS. Ina~e, pukovnik
Uspostavqen je prepoznatqiv sistem rada u ~ijoj je osnovi ideja da [}eki} je od prvog dana ~lanstva na{e zemqe u CISM, ~lan navojni sport mo`e da ubrza razvoj srpskog sporta uop{te. Nismo cionalne delegacije.
`eleli da zaostajemo ni korak i uspeli smo u toj nameri. SisteMi smo prvi put nastupili sa 30 takmi~ara u konkurenciji
mom selekcije, iz {iroke baze, razvijali smo bazi~ni i takmi~ar- predstavnika armija 102 zemqe. Nije slu~ajno {to se manifestaski sport.
cija odvija u predolimpijskom
Uspeli smo da u~vrstimo
ciklusu jer su mnogi takmi~ari
ugled u Me|unarodnom savetu za
overavali norme za Peking.
SPORTSKI VOD
vojne sportove (CISM), {to je
Slogan susreta Prijateqstvom
Po~etkom godine na Vojnoj akademiji formiran je
nadgradwa poverewu koje sti~ekroz sport nije samo puka frasportski vod. Wegov marqivi komandir je kapetan prve
mo od ~lanstva 2003. godine.
za. Doma}in Indija uspela je da
klase Vinko @nirda{i~ koji s puno pa`we brine o svoImamo delegaciju u CISM, koju
dovede takmi~are iz Pakistana,
jim vojnicima. A wih je, eto, tre}a generacija. Re~ je o
smo uspeli da pro{irimo ~lanoobe Koreje, svih {est republika
vrhunskim sportistima, reprezentativcima kojima je
vima Ministarstva za sport i
biv{e SFRJ...
omogu}eno da treniraju i pripremaju se za nastupe u zeomladinu Vlade Srbije, Minimqi i svetu. Takva praksa dala je odli~ne rezultate.
NOVA PIRAMIDA
starstva spoqnih poslova i
Umesto da se dovijaju kako da eskiviraju uniformu i
Olimpijskog komiteta Srbije.
Iako se 2011. godina ~ini
unedogled odla`u dug prema otaxbini, sada se br`e od[ef delegacije na{e zemqe pri
daleko, ve} se razmi{qa o woj,
lu~uju da u~ine ono {to im ~ast i zakon nala`u. Naravovoj zna~ajnoj me|unarodnoj mulodnosno nastupu na igrama u
no, najpre zavr{avaju baznu takti~nu obuku i ga|awe a
tidisciplinarnoj vojnoj organiBrazilu. Bi}e to druga pri~a,
onda `ive svoj sportski i vojni~ki `ivot. Do sada su prizaciji je general-major mr Vidomnoge }e stvari do}i na svoje mepadnici voda bili reprezentativci u atletici, xudou i
sav Kova~evi}, na~elnik Vojne
sto, a za plasman ne treba briorijentiringu. Kada od 2010. godine budemo imali samo
akademije. Formirali smo i
nuti. Mo`e samo da bude boqi.
profesionalne vojnike, vod }e i daqe postojati. U wemu
kancelariju za vezu sa CISM.
Dotle ima mnogo posla.
}e se i daqe nalaziti vrhunski sportisti, naravno i
Sebe vidimo kao integral[ta daqe?
pripadnice ne`nijeg pola, pa }e mala elitna jedinica
ni deo srpskog sporta, odnosno
Uspostavi}emo piramibiti jo{ uspe{nija i lep{a.
sport posebnih grupa. Bi}e dadalnu organizaciju razvoja. U
leko lak{e da, kao deo naciobazi }e se nalaziti fizi~ka obunalnog sporta, boqe sara|ujemo sa svim sportskim civilnim ka studentski, {kolski i rekreativni sport a odvija}e se u Vojnoj
strukturama, od ministarstava do saveza.
akademiji, Vojnoj gimnaziji, jedinicama i ustanovama Ministarst[ta nam jo{ nedostaje?
va odbrane i Vojske Srbije. ^ini}e ih stare{ine, vojnici po ugo Pre svega normativna regulativa. Na woj treba jo{ da po- voru i na redovnom odslu`ewu vojnog roka, ~ak i veterani. Iz te
radimo. To je jedna od prepreka u planirawu daqeg razvoj. Zbog to- osnove, idu}i ka vrhu, gradi}e }e se takmi~arski sport. Preko siga moramo sa~ekati usvajawe zakona o odbrani i Vojsci. Tada }e- stema nadmetawa i selekcije. Imamo ~vrstu nameru da osnujemo
mo u vidu podzakonskih akata ta~no regulisati i oblast vojnog spor- vojno sportsko dru{tvo. Naravno, kada bude doneta zakonska reguta obja{wava pukovnik Bo{kovi}.
lativa o kojoj je bilo re~i. U tom kolektivu }e se okupqati i trenirati sve najboqe {to imamo: vrhunski treneri, sportski pedagozi,
ZLATNA SREDINA takmi~ari... O~ekujemo da }e ~lanovi biti i na{i asovi, strelci,
Zahvaquju}i ogromnim naporima i sistematskom radu, od pliva~i, atleti~ari... Poku{a}emo da obezbedimo uslove za rad
evropske provincije stigli smo u zlatnu sredinu svetskog vojnog kakve nemaju mnogi klubovi. To nije redak slu~aj u svetu. Naravno,
sporta. Slika navedenog je nedavni nastup na{ih takmi~ara na bi}e prostora i za stvarawe ekipa, wihovo u~e{}e u doma}im
Svetskim vojnim igrama u Indiji. Pisali smo i pri~ali o tome, a {ampionatima, me|unarodnim takmi~ewima ka`e pukovnik Bomesta za analizu ima uvek. Po snazi konkurencije radilo se o {kovi}.
Dokaz koliki je napredak postignut pru`a i letimi~an pogled
pravim olimpijskim igrama. Jedan od dokaza su oborena tri svetska rekorda. Nastupali su planetarni {ampioni, prvaci konti- na takmi~arski kalendar za idu}u godinu.
Vrati}emo sportsko prvenstvo Vojske Srbije na veliku scenenata, imena od kojih zastaje dah. Bez obzira na sve, pripadnici Vojske Srbije lavovski su se borili i plasirali se u zlatnu nu. Odr`a}e se u junu 2008, a grad doma}in bi}e Ni{. Naravno,
prethodi}e takmi~ewa na ni`im nivoima, koja }e poslu`iti ne
sredinu.
Postojale su dve koncepcije ekipa. One koje su do{le po samo za konstataciju plasmana ekipa i pojedinaca ve} i kao sepehare, medaqe i mesta na pobedni~kom postoqu, i one druge. Te lekcija za veliko finale. Osim toga, bi}emo doma}ini Evropdruge nisu prikazivale profesionalce i slavom oven~ane spor- skom vojnom prvenstvu u maratonu koje }e se odr`ati u aprilu.
tiste kao pripadnike svojih armija, ve} su iz svoje {iroke baze, Istog meseca ugosti}emo u~esnike Susreta prijateqstva armikao slike stvarnog dometa sporta i fizi~ke obuke, birale najbo- ja dr`ava biv{ih jugoslovenskih republika. Jo{ jedan zna~ajan
qe u svoj sastav. Mi smo daleko bli`i tom shvatawu. Amerikanci doga|aj ~eka nas istog meseca, jer }e se u Beogradu odr`ati
su, na primer, pri dnu lestvice osvaja~a medaqa. Za{to? Zato Evropski kongres CISM. Dakle, polaga}emo te{ke ispite, ali ~vr{to su hteli da vide koliko wihove stare{ine i vojnici stvarno sto verujem da }emo ih polo`iti s najvi{im ocenama zakqu~uje
mogu kada iza|u na crtu profesionalnim sportistima. Mi smo pukovnik [}eki}.
Ako bi se vratili na simboli~nu sliku na{ih sportista koji
tako|e `eleli da vidimo gde nam je objektivno mesto i sa te strane smo veoma zadovoqni. Svi su opravdali o~ekivawa, borili su vodili dugu i te{ku borbu, onda bi jasno videli da planiraju
su se zdu{no i nema im se {ta prigovoriti. Ste~eno je dragoceno nova takmi~ewa i nove pobede.
iskustvo i to je u ovom ~asu najva`nije. I jo{ ne{to, bili smo
Branko KOPUNOVI]

65

KONKURSI

VOJNA PO[TA 4310 PAN^EVO

raspisuje

KONKURS
Za prijem vojnika po ugovoru na vojni~kim du`nostima
u garnizonu Pan~evo
In`iwerija:
VES 71704 (voza~ poslu`ilac dozera) .............. 2 izvr{ioca
VES 71706 (voza~ poslu`ilac utovaraiva~) ..... 2 izvr{ioca
VES 71707 (voza~ poslu`ilac kopa~a) .............. 4 izvr{ioca
VES 71716 (voza~ poslu`ilac grejdera) ............ 1 izvr{ilac
VES 71752 (voza~ poslu`ilac vaqka) ............... 2 izvr{ioca

IZBOR SPORTISTE GODINE VOJSKE SRBIJE U 2007.

Intendantska slu`ba:
VES 72418 (berberin) ....................................... 1 izvr{ilac

NAJAVA O[TRE
KONKURENCIJE
radicija se nastavqa. I ove godine bira}emo najuspe{nije
sportiste koji su obele`ili takmi~arsku godinu. Imaju}i u vidu
uspehe na doma}oj i me|unarodnoj sceni, verujemo da }e se `iri na}i na slatkim mukama da po va`e}im kriterijumima odvaga
raspored na pobedni~kom postoqu.
Imali smo, kao i prethodnih godina, mno{tvo takmi~ewa, sr~anih boraca, ve{tih takmaca, rekorda i rekordera koji se raspoznaju po tome {to nose vojni~ku uniformu ili su profesionalno vezani za Ministarstvo odbrane, General{tab, jedinice i ustanove,
svejedno.
Magazin Odbrana }e im odati priznawe za wihov u~inak,
javno i sve~ano, opet po tradiciji 24. januara naredne godine. Dizani su pehari, slavile se medaqe, ~ule su se pohvale ~ak i na najvi{em nivou, me|u zvani~nicima CISM (Me|unarodni savet za vojne
sportove). Vojska Srbije je uva`eni ~lan te ugledne organizacije,
imamo kancelariju i qude u wenim najvi{im telima.
Naravno, problemi su stari, ali uspesi su novi i inspirativni. Jo{ nastupamo u zastareloj opremi, na{i strelci pozajmquju
takmi~arsko oru`je, malo je pravih uslova za pripreme i postizawe
vrhunskih rezultata. Na{i sportisti treniraju pored svojih redovnih obaveza i zadataka. Dodu{e, uz sve vi{e razumevawa za wihove
napore. Ipak, ima sijaset odli~nih plasmana {to nas uverava da
}emo spremno do~ekati boqe dane jer u dobrom je lako dobar biti. Ove muke na kojima se ogledaju na{i junaci usavr{ili smo do
neverovatnih paralela i apsurdnog koli~nika izme|u uslova rada i
rezultata. A on je debelo u na{u korist.
U tom saznawu i ohrabruju}im pobedama, neka protekne i ovogodi{wi izbor najboqih. Zato nikako nemojte obezvrediti wihov
trud i po{aqite predloge, sa kratkom biografijom sportiste (ekipe), ovogodi{wim rezultatima koji daju preporuku `iriju i obaveznom fotografijom.
Za naziv sportiste godine Vojske Srbije 2007. mogu konkurisati oficiri, podoficiri, civilna lica na slu`bi u Vojsci i MO,
studenti Vojne akademije, u~enici sredwih vojnih {kola, vojnici po
ugovoru i oni na redovnom odslu`ewu vojnog roka. Isti principi
va`e za ekipe, ~iji ~lanovi treba da pripadaju jednoj od navedenih
kategorija.
Predloge mogu slati komande, jedinice, ustanove, vojne {kole
i druge obrazovne institucije, sportski savezi, klubovi i sekcije.
@iri }e pa`qivo razmotriti sve predloge koji su potpuni i u
skladu sa propozicijama izbora. Va{e predloge mo`ete slati do 30.
decembra na adresu: Redakcija magazina Odbrana (za izbor sportiste godine), Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd. U sportskom `argonu
rekli bismo: po~iwe takmi~ewe gde }e se u `estokoj konkurenciji voditi o{tra borba za laskave nazive, a mi obe}avamo fer su|ewe...

66

Saobra}ajna slu`ba:
VES 72701 (voza~) ........................................... 9 izvr{ilaca
USLOVI KONKURSA:
Konkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji ispuwavaju
slede}e uslove:
OP[TI USLOVI:
da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu ({to utvr|uje nadle`na vojnolekarska komisija),
da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencialnoj specijalnosti (VES) odre|enoj za formacijsko mesto za koje
konkuri{e,
da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe 6 ({est) meseci,
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak,
da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in regulisali vojnu
obavezu,
da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nost u rodu,
odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nost u slu`bi.
POSEBNI USLOVI:
da su osposobqeni za VES za koju konkuri{u,
da poseduju voza~ki ispit B i C kategorije (samo kandidati
za voza~e m/v).
NA^IN KONKURISAWA:
Kandidat koji ispuwava uslove KONKURSA podnosi zahtev za
prijem u vojnu slu`bu VP 4310 Pan~evo i prila`e slede}e dokumente:
autobiografiju,
izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),
uverewe o dr`avqanstvu (ne stariji od {est meseci),
uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv wega ne vodi krivi~ni
postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne stariji od {est meseci),
potvrdu vojnog odseka da je odslu`io vojni rok (ne stariju od
{est meseci),
fotokopija vojni~ke kwi`ice,
overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu
u sudu ili op{tini),
overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo za candidate za voza~e m/v),
nalaz, ocenu i mi{qewe nadle`ne VLK o zdravstvenoj sposobnosti za vojnu slu`bu,
stav i mi{qewe VBA nakon izvr{ene bezbednosne provere za
kandidata.
Nadle`na komisija razmatra}e pristigle prijave i utvrditi koji
kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti candidate
nadle`noj VLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispu`avaju ostale uslove konkursa.
Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razmatrani. Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne budu izabrani.
Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, bi}e sklopqeni ugovori o prijemu po ugovoru na odre|eno vreme, u trajawu od 3
(tri) godine.
Konkurs je otvoren do popune upra`wenih mesta.
Bli`a obave{tewa o uslovima konkursa se mogu dobiti na telefon: 013/326-526.

15. novembar 2007.

VOJNA PO[TA 4976 VRAWE

raspisuje

KONKURS

Za prijem vojnika po ugovoru na vojni~kim du`nostima

ZA GARNIZON VRAWE
U VP 4976 Vrawe
za slede}a formacijska mesta :
71101 (strelac) ............................................... 5 izvr{ioca
U VP 4977 Vrawe
za slede}a formacijska mesta :
71101 (strelac) .................................... 3 izvr{ioca
71102 (izvi|a~) ............................. 2 izvr{ioca
71801 (radio-telegrafista) ......... 1 izvr{ilac
71807 (radio-relejac) ......................... 2 izvr{ioca
71810 (teleprinterist-{ifrer) ............................. 1 izvr{ilac
71812 (telefonist-linija{) ........................ 1 izvr{ilac
72701 (voza~ automobila) .......................................... 2 izvr{ioca
U VP 4993 Vrawe
za slede}a formacijska mesta :
71204 (ni{anxija - poslu`ilac) ....................... 12 izvr{ioca
71205 (ni{anxija - poslu`ilac) ................................ 3 izvr{ioca
71208 (topograf) ..................................... 2 izvr{ioca
71214 (voza~ samohodnog oru|a) ..................... 9 izvr{ioca
71221 (radiotelefonist) ........................................... 2 izvr{ioca
72103 (mehani~ar za vozila guseni~are) ................... 1 izvr{ilac
72125 (elektromehani~ar za vozila guseni~are) .... 1 izvr{ilac
72701 (voza~ automobila) ......................................... 2 izvr{ioca
U VP 4984 Vrawe
za slede}a formacijska mesta :
71406 (voza~ T-55) .................................... 1 izvr{ilac
71417 (ni{anxija na M-84) ....................... 27 izvr{ioca
71418 (voza~ M-84) ....................................... 33 izvr{ioca
71801 (radio-telegrafista) ........................ 1 izvr{ilac
72103 ( mehani~ar za vozila guseni~are) .................. 1 izvr{ilac
72501 (bolni~ar) ....................................................... 4 izvr{ioca
U VP 4996 Vrawe
za slede}a formacijska mesta :
71119 (ni{anxija-poslu`ilac) .................... 8 izvr{ioca
71216 (voza~.pomo}nik operatora lansirnog oru|a) . 1 izvr{ilac
71405 (voza~ b/v to~ka{a) ....................... 1 izvr{ilac
71406 (voza~ T-55) ................................ 1 izvr{ilac
71410 (operator ujedno ni{anxija na PA topu) .. 19 izvr{ioca
71451 (strelac na BVP M-80) ................................ 131 izvr{ilac
71452 (voza~ BVP M-80) .......................................... 31 izvr{ilac
71730 (komandir oklopnog vozila nosa~ mosta) ........ 1 izvr{ilac
71131 (voza~ oklopnog vozila nosa~ mosta) ............... 2 izvr{ioca
72103 (mehani~ar za vozila guseni~are) ................... 2 izvr{ioca
72403 (kuvar) .............................................................. 1 izvr{ilac
72501 (bolni~ar) ....................................................... 2 izvr{ioca
U VP 5007 Vrawe
za slede}a formacijska mesta :
71101 (strelac) ............................. 4 izvr{ioca
72102 (mehani~ar za vozila) ....................... 1 izvr{ilac
72103 (mehani~ar za vozila guseni~are) ................... 2 izvr{ioca
72105 (mehani~ar za municiju i MES) . 4 izvr{ioca
72107 (pogonski manipulant) ................ 1 izvr{ilac
72108 (mehani~ar za artiqerijsko naoru`awe) ........ 1 izvr{ilac
72109 (mehani~ar za PPA naoru`awe) ...................... 1 izvr{ilac
72117 (protipo`arac) ............................................ 2 izvr{ioca
72118 (mehani~ar za radio-ure|aje) .......................... 1 izvr{ilac
72126 (elektromehani~ar za elektro-hemijske
i specijalneizvore struje i agregate) ............. 1 izvr{ilac
72409 ( hidrotehni~ar) .............................................. 2 izvr{ioca
72417 (stolar) ............................................................ 1 izvr{ilac
72418 (berberin) ....................................................... 2 izvr{ioca
72701 (voza~ automobila) .......................................... 6 izvr{ioca
ZA GARNIZON LESKOVAC
U VP 4978 Leskovac
za slede}a formacijska mesta :
72102 (mehani~ar za vozila ) ................... 1 izvr{ilac
U VP 4997 Leskovac
za slede}a formacijska mesta :
71216 (voza~.pomo}nik operatora lansirnog oru|a).. 1 izvr{ilac
71452 ( voza~ BVP M-80) ........................................... 3 izvr{ioca

U VP 5006 Leskovac
za slede}a formacijska mesta :
71701 (pionir) .............................. 2 izvr{ioca
71709 (poslu`ilac kompresora ) ..................... 1 izvr{ilac
71741 (poslu`ilac mosta) ................. 1 izvr{ilac
72125 (elektromehani~ar za vozila guseni~are) ....... 1 izvr{ilac
ZA GARNIZON BUJANOVAC
U VP 4986 Bujanovac
za slede}a formacijska mesta :
71101 (strelac) ......................... 101 izvr{ilac
71102 (izvi|a~)........................................................... 2 izvr{ioca
71103 (ni{anxija-poslu`ilac) .............. 79 izvr{ioca
71105 (ni{anxija-poslu`ilac)................................. 44 izvr{ioca
71109 (snajperist) ....................... 43 izvr{ioca
71118 (ni{anxija-poslu`ilac) ...................... 27 izvr{ioca
71120 (operator-poslu`ilac) ........................... 36 izvr{ioca
71121 (radiofonista) ......................................... 4 izvr{ioca
71701 (pionir) ......................................................... 10 izvr{ioca
71706 (voza~ poslu`ilac utovariva~a) ...................... 3 izvr{ioca
71707 (voza~ poslu`ilac kopa~a) .............................. 4 izvr{ioca
72102 (mehani~ar za vozila ) ...................... 3 izvr{ioca
72105 (mehani~ar za municiju i MES) .................... 1 izvr{ilac
72107 (pogonski manipulant) .................... 1 izvr{ilac
72117 (protvipo`arac) ................................... 2 izvr{ioca
72121 (elektromehani~ar za vozila to~ka{e) ........... 1 izvr{ilac
72403 (kuvar) .............................................................. 1 izvr{ilac
72418 (berberin) ....................................................... 2 izvr{ioca
72503 (medicinski tehni~ar)...................................... 2 izvr{ioca
72701 (voza~ automobila) ........................................ 10 izvr{ioca
USLOVI KONKURSA
Konkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji ispuwavaju
slede}e uslove:
OP[TI USLOVI: da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu
({to utvr|uje nadle`na vojnolekarska komisija), da imaju propisanu
stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencionoj specijalnosti odre|enoj
za formacijsko mesto za koje konkuri{u (najmawe zavr{enu osmogodi{wu
{kolu), da nisu krivi~no osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu
zatvora od najmawe {est meseci, da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti, da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in regulisali obavezu slu`ewa vojnog
roka.
POSEBNI USLOVI: da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u
za du`nosti u rodu, odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi, da su osposobqeni za vojnoevidencionalnu specijalnost za koju
konkuri{u, da poseduju polo`en voza~ki ispit B i C kategorije (samo kandidati za voza~e).
NA^IN KONKURISAWA: Kandidati koji ispuwavaju op{te i
posebne uslove konkursa za prijem u vojnu slu`bu, dokumenta podnose
neposredno Vojnoj po{ti 4976 Vrawe ( kasarna 1300 Kaplara) svakog
radnog dana od 12,00 do 14,00 ~asova, uz molbu prila`u dokumenta (koja ne treba da budu starija od {est meseci):
Autobiografiju,
Izvod iz mati~ne kwige ro|enih,
Uverewe o dr`avqanstvu,
Uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv wega ne vodi krivi~ni
postupak i od okru`nog suda da nije osu|ivan i ka`wavan,
Potvrdu vojnog odseka da je odslu`io vojni rok,
Overenu fotokopiju vojni~ke kwi`ice,
Overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu,
Overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati koji konkuri{u za voza~a),
Upitnik za bezbedonosnu proveru (obrazac se mo`e uzeti u VP
4976 Vrawe, VP 4997 Leskovac i VP 4986 Bujanovac).
Nadle`na komisija razmotri}e pristigle molbe i utvrditi spisak
kandidata koji ispuwavaju uslove konkursa. Kandidati koji ispuwavaju
uslove konkursa, bi}e upu}eni na ocenu sposobnosti za vojnu slu`bu nadle`noj VLK. Kandidati za koja bude doneta odluka o prijemu, bi}e pismeno obave{teni o datumu stupawa u vojnu slu`bu. Dokumenta kandidata
ne}e se vra}ati.
Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu bi}e organizovan probni rad u trajawu od tri meseca, nakon probnog rada, ukoliko
kandidat pola`i ispit za proveru osposobqenosti za du`nost, bi}e
sklopqen ugovor o prijemu po ugovoru na odre|eno vreme u trajawu od 3
(tri) godine.
Nepotpuna i nekompletna dokumenta ne}e se razmatrati
Konkurs je otvoren do popune formacijskih mesta.
Kontakt telefon 017/414-102 lokal 41-014.

67

KONKURSI

VOJNA PO[TA 8365 KRU[EVAC

raspisuje

KONKURS

Za popunu slobodnih formacijskih mesta

predvi|enih za vojnike po ugovoru prijemom
u profesionalnu slu`bu po ugovoru na ODRE\ENO
VREME na vojni~kim du`nostima (po garnizonima).
U slu`bu na odre|eno vreme do 3 (tri) godine primaju se
KRAQEVO
U rodu pe{adije:
Strelac - VES - 71101 ............................................ 1 izvr{ilac
KRU[EVAC
U Tehni~koj Slu`bi KoV:
Pogonski manipulant - VES - 72107 ...................... 1 izvr{ilaca
Mehani~ar za motorna vozila
to~ka{e - VES - 72102 .......................................... 1 izvr{ilaca
Elektromehani~ar za izvore struje i elektri~ne
agregate - VES - 72126 .......................................... 1 izvr{ilaca
Auto-limar - VES - 72143 ..................................... 1 izvr{ilaca
Metalofarbar - VES - 72144 ............................... 1 izvr{ilaca
U Intendantskoj Slu`bi:
Kuvar - VES - 72403 .............................................. 2 izvr{iloca
USLOVI OGLASA
A) OP[TI USLOVI
da je kandidat dr`avqanin Srbije,
da je zdravstveno sposoban za slu`bu u Vojsci Srbije ({to
utvr|uje nadle`na vojnolekarska komisija)
da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencionalnoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje konkuri{u
da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci i da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak,
da je regulisao vojnu obavezu i da je za vreme slu`ewa vojnog
roka osposobqen za du`nost na koju se prima
da nije stariji od 28 godina `ivota ako konkuri{u za du`nosti
u rodovima i 30 godina `ivota ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi.
B) POSEBNI USLOVI
Da imaju zavr{enu najmawe osmogodi{wu {kolu
Odre|uje se probni rad u trajawu od 3 (tri) meseca.
UZ MOLBU ZA PRIJEM KANDIDATI PODNOSE SLEDE]A
DOKUMENTA:
autobiografiju,
uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci),
izvod iz MK ro|enih (ne starije od {est meseci),
kopiju (overenu u sudu ili u op{tini) diplome o ste~enoj stru~noj spremi,
potvrdu o regulisanoj vojnoj obavezi,
fotokopiju vojni~ke kwi`ice,
uverewe da nije pod istragom i da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak.
Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrditi koji kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidate nadle`noj VLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.
Nepotpune molbe ne}e se uzimati u razmatrawe, i kao takve bi}e odba~ene.
Komisija ne}e vra}ati dokumenta kandidatima koji ne budu izabrani.
U molbi navesti ta~nu adresu stanovawa i li~ni ili slu`beni
telefon, radi br`eg kontakta.
Molbe na oglas dostavqati iskqu~ivo preporu~enom po{tom na
slede}u adresu: VOJNA PO[TA 8365 KRU[EVAC (personalnom organu), 37000 Kru{evac.
KONKURS JE OTVOREN DO POPUNE UPR@WENIH MESTA.
Bli`a obave{tewa se mogu dobiti na telefon 037/416-023
ili li~no u kasarni Car Lazar u Kru{evcu.

68

VOJNA PO[TA 3987 NI[

raspisuje

KONKURS
1. U rodu artiqerija:
VES 71223 (poslu`ilac) ......................................... 2 izvr{ioca
2. U rodu veza:
VES 71807 (radio-relejac) ...................................... 1 izvr{ioc
3. U tehni~ku slu`bu KoV:
VES 72107 (pogonski manipulant voza~) ................ 1 izvr{ioc
4. U saobra}ajnu slu`bu:
VES 72701 (voza~) .................................................... 1 izvr{ioc
USLOVI KONKURSA:
da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu,
da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencionoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje konkuri{u,
da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci,
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo
za koje se goni po slu`benoj du`nosti,
da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in regulisali obavezu slu`ewa vojnog roka.
POSEBNI USLOVI:
da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nosti u rodu, odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi,
da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za koju
konkuri{u,
da poseduju polo`en voza~ki ispit sa odgovaraju}om kategorijom (samo kandidati za voza~e neborbenih motornih vozila).
NA^IN KONKURISAWA:
Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev za
prijem u vojnu slu`bu, vojnoj po{ti (garnizonu) za koju konkuri{u i
prila`u slede}a dokumenta:
autobiografiju,
izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne starije od {est meseci),
uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci),
uverewe iz Op{inskog suda da se protiv kandidata ne vodi
krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est
meseci),
potvrdu vojnog odseka da je odslu`io vojni rok (ne starije od
{est meseci),
fotokopiju vojni~ke kwi`ice,
overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu u sudu ili op{tini),
overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za voza~e neborbenih m/v),
nalaz, ocenu i mi{qewe VVLK (Vojna bolnica Ni{) o zdravstvenoj sposobnosti za vojnu slu`bu,
stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije o izvr{enoj potpunoj bezbednosnoj proveri kandidata.
Nadle`ne komisije razmatra}e pristigle prijave i utvrditi
koji kandidati ispuwavaju uslove konkursa.
Komisija }e uputiti kandidate nadle`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.
U Odseku (za qudske resurse) kandidat popuwava Upitnik i daje saglasnost za bezbednosnu proveru za prijem u vojnu slu`bu.
Ne}e se uzimati u razmatrawe nepotpuno i nekompletna dokumenta kandidata.
Komisija ne}e vra}ati dokumenta kandidatima koji ne budu izabrani.
Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, sklopi}e se
ugovor na odre|eno vreme u trajawu od 3 (tri) godine.
Knkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.

15. novembar 2007.

VOJNA PO[TA 2342 BEOGRAD

raspisuje

VOJNA PO[TA 2834 BEOGRAD

raspisuje

KONKURS

KONKURS

Za prijem vojnika po ugovoru na vojni~ke du`nosti

Za popunu slobodnih formacijskih mesta vojnika

po ugovoru, prijemom u profesionalnu vojnu slu`bu
po ugovoru, na odre|eno vreme prijemom vojnika na slu`ewe
vojnog roka i vojnika u rezervi, za slede}e du`nosti:

VES 72701 (voza~) .................................................... 1 izvr{ioc

USLOVI KONKURSA:
Konkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji ispuwavaju
slede}e uslove:
OP[TI USLOVI:
da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu,
da imaju propisanu najmawe KV stru~nu spremu,
da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci,
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za
koje se goni po slu`benoj du`nosti,
da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in regulisali obavezu slu`ewa vojnog roka.
POSEBNI USLOVI:
da nisu stariji od 30 godina,
da su polo`ili voza~ki ispit najmawe B kategorije.
NA^IN KONKURISAWA:
Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahteve za
prijem u vojnu slu`bu Vojnoj po{ti 2342 Beograd i prila`u slede}u dokumentaciju:
autobiografiju,
izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne starije od {est meseci),
uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci),
uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est meseci),
potvrdu vojnog odseka da je odslu`io vojni rok (ne stariju od
{est meseci),
fotokopiju vojni~ke kwi`ice,
overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu u
sudu ili op{tini),
overenu fotokopiju voza~ke dozvole,
popuwen upitnik za bezbednosnu proveru i saglasnost za bezbednosnu proveru (obrazac se dobija u VP prilikom podno{ewa molbe
za prijem).
Komisija }e uputiti kandidate koji ispuwavaju uslove konkursa nadle`noj vojnolekarskoj komisiji radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu.
Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razmatrani. Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne budu izabrani.
Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu bi}e sklopqen
ugovor na odre|eno vreme, u trajawu od 3 (tri) godine.
Bli`e informacije mo`ete dobiti na telefon 39-51-543, ili
direktno u VP 2342 Beograd.
Konkurs je otvoren do popune radnog mesta.

VOJNA PO[TA 6234

PAN^EVO
raspisuje

KONKURS
Za prijem vojnika po ugovoru
na vojni~kim du`nostima
u garnizonu Pan~evo
VES 72701 (voza~) ............. 1 izvr{ilac
VES 72403 (kuvar) ............. 2 izvr{ioca
VES 72412 (manipulant perioni~ar-peglar) ................ 1 izvr{ilac
VES 72503 (medicinski tehni~ar)
........................ 1 izvr{ilac
VES 72501 (bolni~ar) ....... 2 izvr{ioca
USLOVI KONKURSA:
Konkurisati mogu dr`avqani Republike
Srbije koji ispuwavaju slede}e uslove:
OP[TI USLOVI:
da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu
({to utvr|uje nadle`na vojnolekarska komisija),
da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencijalnoj specijalnosti odre|enoj za to formacijsko mesto za koje konkuri{u,

1. mesto slu`bovawa BEOGRAD

a) u rodu pe{adije vojni~ke du`nosti
vojni policajac, VES 71107 ................................... 2 izvr{ioca
b) u rodu veze vojni~ka du`nost
radio-relejac, VES 71807 ..................................... 1 izvr{ilac
saobra}ajac, VES 72704 ....................................... 2 izvr{ioca
2. mesto slu`bovawa NOVI SAD
a) u rodu pe{adije vojni~ka du`nost
vojni policajac, VES 71107 ................................... 4 izvr{ioca
b) u saobra}ajnoj slu`bi vojni~ka du`nost
voza~ neborbenih m/v, VES 72701.......................... 1 izvr{ilac
USLOVI KONKURSA:
Op{ti uslovi: da je kandidat dr`avqanin Republike Srbije;
da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak; da je odslu`io vojni
rok; da nije stariji od 28 godina, ako se prima u rodu, odnosno 30 godina, ako se prima za du`nost u slu`bi; da je kandidat sposoban za
profesionalnu vojnu slu`bu ({to utvr|uje vojnolekarska komisija
kandidat se upu}uje na specijalisti~ki pregled).
Posebni uslovi: da kandidat ima zavr{enu najmawe osmogodi{wu {kolu; da je za vreme slu`ewa vojnog roka osposobqen za du`nost
na koju konkuri{e; da kandidati za voza~e motornih vozila i saobra}ajce imaju voza~ku dozvolu B i C kategorije.
Na~in podno{ewa molbe:
Molba se podnosi VP 2834 Beograd. Uz molbu se prila`u slede}a
dokumenta: izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci);
uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci); uverewe da se protiv kandidata ne vodi krivi~an postupak (ne starije od {est meseci); uverewe vojnog odseka, gde se kandidat vodi u evidenciji, da je odslu`io vojni rok (ne starije od {est meseci); overen prepis diplome o zavr{enom
stepenu stru~ne spreme u gra|anstvu; autobiografiju; fotokopiju vojne
kwi`ice, radne kwi`ice i li~ne karte; nalaz, ocenu i mi{qewe vojnolekarske komisije (unapred se dobija u Komandi VP 2834 Beograd).
Ugovor se zakqu~uje na period od tri godine, s mogu}no{}u produ`ewa. Obavezan je probni rad u trajawu od tri meseca.
Konkurs ostaje otvoren do popune upra`wenih mesta.
Kandidati se mogu obratiti za informacije na broj telefona
011/2064-356.

da nisu osu|ivani za krivi~na dela na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci,
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak,
da su odslu`ili vojni rok ili na drugi
na~in regulisali obavezu slu`ewa vojnog roka,
da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nosti u rodu, odnosno 30 godina ako
konkuri{u za du`nost u slu`bi.
POSEBNI USLOVI:
da su osposobqeni za vojnoevidencijalnu
specijalnost za koju konkuri{u,
da poseduju polo`en voza~ki ispit B i
C kategorije (samo kandidati za voza~e m/v).
NA^IN KONKURISAWA:
Kandidat koji ispuwava uslove Konkursa
podnosi zahtev za prijem u vojnu slu`bu vojnoj po{ti 6234 Pan~evo i prila`e slede}a dokumenta:
autobiografiju,
izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),
uverewe o dr`avqanstvu (ne straije od
{est meseci),
uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv
wega ne vodi krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est meseci),
potvrdu vojnog odseka da je odslu`io vojni rok (ne stariju od {est meseci),

fotokopiju vojne kwi`ice,

overenu fotokopiju diplome o ste~enom
obrazovawu (overenu u sudu ili op{tini),
overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za voza~e),
nalaza, ocenu i mi{qewe nadle`ne VLK
o zdravstvenoj sposobnosti za vojnu slu`bu,
stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije nakon izvr{ene bezbednosne provere za
kandidata.
Nadle`na komisija razmatra}e pristigle
prijave i utvrditi koji kandidati ispuwavaju
uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidate
nadle`noj VLK radi ocene sposobnosti za vojnu
slu`bu, ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.
Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razmatrani.
Komisija ne}e vra}ati dokumenta kandidatima koji ne budu izabrani.
Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu
slu`bu, bi}e sklopqen ugovor o prijemu po ugovoru na odre|eno vreme, u trajawu od 3 (tri) godine.
Konkurs je otvoren do popune upra`wenih
mesta.
Bli`a obave{tewa o uslovima konkursa se
mogu dobiti na telefon: 013/320-972.

69

KONKURSI

VOJNA PO[TA 4666 NI[

raspisuje

KONKURS
Za popunu slobodnih formacijskih mesta prijemom
u profesionalnu vojnu slu`bu vojnika po ugovoru
na odre|eno vreme (po garnizonima)
A) NI[
VOJNA PO[TA 4999A
VES 71417 (ni{anxija) .............................................. 1 izvr{ioc
VES 72103 (mehani~ar za vozila guseni~ara) ........... 1 izvr{ioc
VOJNA PO[TA 4983
VES 72102 (mehani~ar manipulant) ........................ 1 izvr{ioc
VES 72102 (mehani~ar za vozila to~ka{e) ................ 1 izvr{ioc
VES 72103 (mehani~ar za vozila
guseni~are voza~) .................................. 1 izvr{ioc
VES 72105 (mehani~ar za municiju i MES) .............. 2 izvr{ioca
VES 72105 (mehani~ar za municiju
i MES manipulant) ............................... 1 izvr{ioc
VES 72117 (protivpo`arac) ...................................... 1 izvr{ioc
VES 72155 (mehani~ar za hidrauliku i pneumatike) .. 1 izvr{ioc
VES 72168 (mehani~ar za PP sredstva i sudove
pod pritiskom) ........................................ 1 izvr{ioc
B) PROKUPQE
VOJNA PO[TA 4665
VES 71214 (voza~) ................................................... 4 izvr{ioca
VES 71221 (radio-telefonista) ................................ 1 izvr{ioc
VES 72701 (voza~) ..................................................... 1 izvr{ioc
VOJNA PO[TA 4994
VES 71741 (poslu`ioc mosta) .................................. 3 izvr{ioca
VES 71742 ( poslu`ioc lansirnog mosta) ................ 2 izvr{ioca
VES 72103 (mehani~ar za vozila guseni~are) ........... 1 izvr{ioc
VES 72701 (voza~) ................................................... 6 izvr{ioca
V) KUR[UMLIJA
VOJNA PO[TA 4989
VES 71410 (operater ni{anxija) ....................... 18 izvr{ioca
VES 71451 (strelac) ................................................ 8 izvr{ioca
VES 71451 (ni{anxija) ............................................ 6 izvr{ioca
VES 71452 (voza~ borbenog vozila) ...................... 24 izvr{ioca
VES 71730 (komandir oklopnog vozila
nosa~a mosta) .......................................... 1 izvr{ioc
VES 72103 (mehani~ar za vozila
guseni~are voza~) .................................. 1 izvr{ioc
VES 72105 (mehani~ar za municiju i MES) ................ 1 izvr{ioc
VES 72126 (elektromehani~ar za izvore struje
i elektri~ne agregate) ............................ 1 izvr{ioc
VES 72409 (hidrotehni~ar voza~) ......................... 2 izvr{ioca
VOJNA PO[TA 4990
VES 71119 (ni{anxija poslu`ioc) ........................ 2 izvr{ioca
VES 71216 (voza~ operater) .................................. 1 izvr{ioc
VES 71410 (operater ni{anxija) ........................... 1 izvr{ioc
VES 71452 (strelac) .................................................. 1 izvr{ioc
VES 72125 (elektromehani~ar za vozila
guseni~are) .............................................. 1 izvr{ioc
VES 72126 (elektromehani~ar) ................................. 1 izvr{ioc
G) ZAJE^AR
VOJNA PO[TA 4662
VES 71101 (strelac) ................................................ 5 izvr{ioca
VES 71103 (ni{anxija) ............................................ 4 izvr{ioca
VES 71105 (poslu`ioc) .............................................. 1 izvr{ioc

70

VES 71109 (snajperist) ............................................ 2 izvr{ioca

VES 71109 (snajperist voza~) .................................. 1 izvr{ioc
VES 71118 (poslu`ioc) ............................................ 2 izvr{ioca
VES 71120 (poslu`ioc voza~) ................................ 2 izvr{ioca
VES 71120 (poslu`ioc) ............................................ 7 izvr{ioca
VES 71122 (mernik) ................................................. 2 izvr{ioca
VES 72701 (voza~) ................................................... 8 izvr{ioca
VES 72501 (bolni~ar) ............................................... 1 izvr{ioc
VOJNA PO[TA 4663
VES 72701 (voza~) ..................................................... 1 izvr{ioc
USLOVI KONKURSA:
Konkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji ispuwavaju
slede}e uslove:
OP[TI USLOVI:
da je kandidat zdravstveno sposoban za vojnu slu`bu ({to utvr|uje nadle`na vojnolekarska komisija),
da kandidat ima propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencionoj specojalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje konkuri{u, (va`i i za osobe `enskog pola jer nisu regulisale obavezu slu`ewa vojnog roka), a najmawe zavr{enu osnovnu {kolu,
da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak i da nije osu|ivan za krivi~no delo,
da je kandidat odslu`io vojni rok ili na drugi na~in regulisao
obavezu slu`ewa vojnog roka,
da kandidat nije stariji od 28 godina (ako se prima u rodovima),
odnosno 30 godina (ako se prima u jednu od slu`bi Vojske Srbije).
POSEBNI USLOVI:
da su kandidati osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost
za koju konkuri{u,
za kandidate voza~e: da imaju polo`en voza~ki ispit najmawe B
i C kategorije.
NA^IN KONKURISAWA:
Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev za prijem u vojnu slu`bu, vojnoj po{ti (garnizonu) za koju konkuri{u i prila`u
slede}a dokumenta:
U molbi se navodi: prezime, o~evo ime i ime, godina ro|ewa,
mesto ro|ewa i op{tina, JMBG, du`nost na slu`ewu vojnog roka, garnizon za koji kandidat konkuri{e, adresa stanovawa kandidata i broj
telefona.
U biografiji obavezno treba navesti, pored ostalog, sa kim
kandidat `ivi u zajedni~kom doma}instvu, stepen srodstva, wihove
datume ro|ewa, mesto i op{tinu, JMBG, zanimawe i ta~nu adresu
stanovawa.
UZ MOLBU SE PRILA@U SLEDE]A DOKUMENTA:
autobiografija,
izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne starije od {est meseci),
uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci),
overenu fotokopiju diplome svedo~anstva o najvi{em stepenu
zavr{ene {kole (overenu u sudu ili u op{tini),
uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak i da nije osu|ivan za krivi~no delo (ne starije od {est
meseci),
potvrdu vojnog odseka da je slu`io vojni rok (ne stariju od {est
meseci),
fotokopija vojni~ke kwi`ice (samo stranice sa upisanim podacima),
overenu fotokopiju voza~ke dozvole,
uverewe nadle`nog Vojnog odseka o regulisanoj vojnoj obavezi.
Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrditi koji
kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija ne}e vra}ati dokumenta
kandidatima koji ne budu izabrani, a nepotpune molbe ne}e biti razmatrane. Kandidati koji ispuwavaju uslove nakon izvr{ene potpune provere od strane Vojnobezbednosne agencije komisija }e uputiti nadle`noj
VVLK radi ocene zdravstvene sposobnosti za vojnu slu`bu.
Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, sklopi}e se
ugovor na odre|eno vreme u trajawu od 3 (tri) godine.
Konkurs je otvoren do popune upra`wenih mesta.

15. novembar 2007.

VOJNA PO[TA 3720 KRAQEVO

raspisuje

KONKURS
Za prijem lica iz rezervnog sastava i gra|anstva
u profesionalnu vojnu slu`bu u svojstvu
vojnika po ugovoru na odre|eno vreme, radi popune
formacijskih mesta slede}ih vojnoevidencionih
specijalnosti:
VP 3701 KRAQEVO
VES 71801 (radio-telegrafista) ............................. 1 izvr{ilac
VES 71810 (teleprinterist-{ifrer) ...................... 2 izvr{ioca
VES 71102 (izvi|a~) ................................................. 1 izvr{ilac

VES 71741 (poslu`ilac mosta) ................................ 6 izvr{ioca

VES 71742 (poslu`ilac lansirnog mosta) ............. 2 izvr{ioca
VES 71752 (voza~ poslu`ilac vaqka) ................... 2 izvr{ioca
VES 72701 (voza~ motornog vozila) ....................... 11 izvr{ioca
USLOVI KONKURSA:
a) Op{ti uslovi:
da je kandidat dr`avqanin Republike Srbije
da kandidat nije osu|ivan za krivi~na dela na uslovnu kaznu
zatvora od najmawe {est meseci
da kandidat nije pod istragom i da se protiv wega ne vodi
krivi~ni postupak
da je kandidat zdravstveno sposobon za slu`bi u Vojsci
da je kandidat odslu`io vojni rok ili na drugi na~in regulisao vojnu obavezu i da je za vreme slu`ewa vojnog roka osposobqen
za vr{ewe du`nosti za koju se prima
da kandidat ima propisanu stru~nu spremu

VP 3705 RA[KA
VES 71103 (ni{anxija) ............................................ 6 izvr{ioca
VES 71109 (snajperist) ............................................ 5 izvr{ioca
VES 71101 (strelac) ............................................ 10 izvr{ilaca
VP 3708 KRAQEVO
VES 71204 (poslu`ilac) .......................................... 8 izvr{ioca
VES 71205 (ni{anxija) ............................................ 3 izvr{ioca
VES 71208 (topograf) .............................................. 1 izvr{ilac
VES 71209 (ra~una~) ................................................ 1 izvr{ilac
VES 71214 (voza~ samohodnog oru|a) ...................... 9 izvr{ioca
VES 72501 (bolni~ar) ............................................. 1 izvr{ilac
VES 72701 (voza~ motornog vozila) ........................ 2 izvr{ioca
VP 3711 KRAQEVO
VES 71345 (ni{anxija na BOFORSU) .................... 1 izvr{ilac
VES 72701 (voza~ motornog vozila) ........................ 1 izvr{ilac
VP 4656 KRAQEVO
VES 71417 (ni{anxija na tenku M-84) .................... 5 izvr{ioca
VES 72103 (mehani~ar za vozila guseni~are) ......... 1 izvr{ilac
VP 4658 KRAQEVO
VES 71410 (operator-ni{anxija na BVP M80) ....... 1 izvr{ilac
VES 71451 (strelac-pu{komitraqezac) .............. 10 izvr{ilaca
VES 71452 (voza~ BVP M80) ................................... 3 izvr{ioca
VES 71801 (radio-telegrafista) ............................ 2 izvr{ioca
VES 72125 (elektromehani~ar za vozila
guseni~are) ............................................ 1 izvr{ilac
VES 72126 (elektromehani~ar za izvore struje
i elektri~ne agregate) ........................... 1 izvr{ilac
VP 4652 KRAQEVO
VES 72102 (mehani~ar za vozilo to~ka{e) ............. 2 izvr{ioca
VES 72103 (mehani~ar za vozila guseni~are) ......... 1 izvr{ilac
VES 72105 (mehani~ar za municiju i MES) .............. 2 izvr{ioca
VES 72701 (voza~ motornog vozila) ........................ 7 izvr{ioca
VES 72126 (elektromehani~ar za izvore struje
i elektri~ne agregate) ........................... 1 izvr{ilac
VES 71101 (sterlac) ................................................ 1 izvr{ilac
VES 72117 (protivpo`arac) .................................... 2 izvr{ioca
VP 4661 KRAQEVO
VES 71701 (pionir) ............................................... 13 izvr{ioca
VES 71704 (voza~ poslu`ilac dozera) .................. 2 izvr{ioca
VES 71706 (voza~ poslu`ilac utovariva~a) ......... 2 izvr{ioca
VES 71707 (voza~ poslu`ilac kopa~a) .................. 3 izvr{ioca
VES 71714 (poslu`ilac bu{ilice) .......................... 3 izvr{ioca
VES 71716 (voza~ poslu`ilac grejdera) ............... 1 izvr{ilac
VES 71725 (voza~ poslu`ilac lansirnog mosta) ... 2 izvr{ioca

b) Posebni uslovi:
da kandidat nije stariji od 28 godina ako se prima u rodu,
odnosno 30 godina ako se prima u slu`bu
da poseduje voza~ku dozvolu B, C ili D kategorije (za
lica koja konkuri{u za voza~e m/v)
predvi|en je probni rad od tri meseca
NA^IN KONKURISAWA
Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev za
prijem u vojnu slu`bu Vojnoj po{ti 3720 Kraqevo i prila`u slede}a
dokumenta:
molba za prijem u PVS sa autobiografijom
uverewe o dr`avqanstvu
izvod iz mati~ne kwige ro|enih
uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi
krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan
uverewe od Vojnog odseka da je odslu`io vojni rok
fotokopija vojne kwi`ice
overene fotokopija diplome svedo~anstva o zavr{enoj
{koli
overena fotokopija voza~ke dozvole (samo za kandidate za
voza~a)
nalaz, ocena i mi{qewe nadle`ne VVLK (VMC Karaburma) o
zdravstvenoj sposobnosti za vojnu slu`bu
stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije nakon potpune
bezbednosne provere kandidata
Uverewe iz mati~ne kwige ro|enih i Uverewa koja se prila`u
ne mogu biti starija od 6 ({est) meseci.
Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrditi
koji kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidate nadle`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako
ispuwavaju ostale uslove.
Nepotpunu i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razmatrani. Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne budu
izabrani.
Molbu sa tra`enim podacima dostaviti na adresu:
VOJNA PO[TA 3720 KRAQEVO, za konkurs 36000 KRAQEVO
ili neposredno odseku (za qudske resurse) B-1 komande VP 3720
KRAQEVO.
Za sva nejasna pitawa i detaqnije informacije obratite se
neposredno referentu za personalne poslove u 1 odseku (za qudske
resurse) u zgradi komande.
Oglas ostaje otvoren do popune upra`wenih formacijskih
mesta.

71

TURIZAM

CENE

ZA ZIMSKU SEZONU 2007/2008.

I PROLE]E 2008.
U VOJNIM ODMARALI[TIMA

USLOVI PRODAJE:
1. Doplata za pansionski ru~ak u VU
TARA u hotelu Omorika i depandansu
Javor je 350,00 din. po osobi dnevno,
za sve korisnike. Doplata za pansionski
ru~ak u VU VRWA^KA BAWA je 330,00
din. po osobi dnevno za sve kategorije korisnika.
2. Obavezna doplata za NOVOGODI[WI ARAN@MAN u VU Tara, za sve
korisnike, je 8.000,00 din. po osobi. Novogodi{wi aran`man obuhvata sve~anu
ve~eru 31.12.2007 i reprizu programa
01.01.2008. godine. Obavezna doplata
za NOVOGODI[WI ARAN@MAN (sve~ana ve~era 31.12.2007 i repriza programa 01.01.2008. godine) u VU Vrwa~ka Bawa iznosi 11.500,00 din. za
sve korisnike, uz neograni~eno pi}e za
sve~anu ve~eru 31.12.2007 i reprizu
01.01.2008.
3. Deca od 3 do 10 godina starosti,
ukoliko koriste usluge hrane, pla}aju
kompletan novogodi{wi aran`man umawen za odgovaraju}i popust samo za pansionske/polupansionske usluge u odmarali{tima Tara i V. Bawa, dok deca koja
ne koriste usluge hrane nemaju obavezu
pla}awa ulaznica za sve~anu ve~eru.
4. Usluge rezervacija u Vojnoj turisti~koj agenciji - Beograd napla}uju se u
iznosu od 944,00 din, po jednoj sme{tajnoj jedinici. U cenu je ura~unat i PDV.

72

Tel. 011/ 636-535 ; 32-01-888

Fax 011/ 36-16-155

15. novembar 2007.

VU VRWA^KA BAWA za Novogodi{wi aran`man (od 29.12.0702.01.08.ili trodnevni) u ~etiri rate i

to: prva rata u iznosu od 40% vrednosti aran`mana, prilikom rezervacije,
druga rata, u toku boravka u hotelu, u iznosu od 20% vrednosti aran`mana, tre}a rata 30 dana od dana odlaska iz hotela u iznosu od 20% vrednosti aran`mana i ~etvrta rata 60 dana od dana
odlaska iz hotela u iznosu od 20% vrednosti aran`mana. Za tre}u i ~etvrtu ratu ~ekovi se deponuju u hotelu.
Za avansnu uplatu kompletnog
aran`mana, najkasnije 7 dana pre po~etka prve usluge, odobrava se popust
od 5% na cenu polupansiona/pansiona.
Popust ne va`i za sve~anu ve~eru 31.12
i reprizu 01. januara.
U VU V. Bawa za period od 02.01.
do 01.04.2008. u 5 (pet) rata i to:
prva rata, prilikom rezervacije u
iznosu od 30% vrednosti aran`mana,
druga rata u iznosu od 20% vrednosti
aran`mana , u toku boravka u hotelu.
Preostali iznos deli se na 3 jednake
rate i to: tre}a rata 30 dana po odlasku iz hotela, ~etvrta rata 60 dana po
odlasku i peta rata 90 dana po odlasku
iz hotela. Za 3, 4 i 5. ratu ~ekovi se deponuju u hotelu.
Za avansnu uplatu kompletnog
aran`mana, najkasnije 7 dana pre prve
usluge, odobrava se 5% popusta na cenu
pansiona/polupansiona.
Za boravak u februaru i martu
2008. godine, u VU Vrwa~ka Bawa odobrava se 15% popusta na cenu pansiona/polupansiona, za boravak od 7 i vi{e dana, ukoliko se rezervacije izvr{e
do 25.12.2007. (uplata avansa od 40%
vrednosti aran`mana do 30.12.2007.
ostatak u 3 mese~ne rate).
Mogu}nost pla}awa kreditnom
karticom u VU Tara i V. Bawa, a u
VTA samo za VU Tara.

5. Gosti pla}aju jo{ i boravi{nu taksu, koja je odre|ena

odlukom republi~kih organa i osigurawe.
6. Za izvr{ene rezervacije, u odmarali{tima Tara i Vrwa~ka Bawa gosti, pored jednokratne uplate aran`mana, mogu
usluge pla}ati u vi{e rata, ~ekovima gra|ana:
VU TARA 4 (~etiri) rate: prva rata, prilikom rezervacije, u iznosu od 30% kompletnog aran`mana, druga rata, u toku
boravka u hotelu, u iznosu od 30% vrednosti aran`mana, tre}a
rata, 30 dana od dana odlaska iz hotela u iznosu od 20% vrednosti aran`mana i ~etvrta rata 60 dana od dana odlaska iz hotela
u iznosu od 20% vrednosti aran`mana. Za tre}u i ~etvrtu ratu
~ekovi se deponuju u hotelu.
U VU TARA za pripadnike MO i Vojske Srbije mogu}nost
pla}awa, za boravak od 7 i vi{e dana, do 7 rata administrativnom zabranom ili ~ekovima gra|ana.

POPUSTI ZA DECU: deca do tri

godine, ukoliko ne koriste poseban le`aj i hranu, ne pla}aju usluge boravka,
osim osigurawa. Deca od tri do deset
godina imaju slede}i popust:
30% ako koriste hranu i poseban le`aj,
50% ako koriste ili le`aj ili hranu i
70% ako koriste zajedni~ki le`aj sa roditeqima i ne koriste hranu.
Deca od tri do deset godina mogu koristiti samo jedan popust.
OTKAZI: otkazi se dostavqaju u pisanoj formi uz prilagawe rezervacije i original uplatnice. Povra}aj iznosa je regulisan prema Posebnim uputstvima za primenu cena u vojnim odmarali{tima. U slu~aju vi{e sile (smrt u porodici, bolest, slu`bena spre~enost i sl.) {to se mora i dokazati odgovaraju}im
dokumentom, upla}eni iznos se vra}a u celosti uz odbitak manipulativnih tro{kova. Iznos na ime tro{ka rezervacije se ne
vra}a.
Autobuski prevoz na relaciji Beograd-Tara-Beograd.
Uz ovaj program va`e Posebna uputstva za primenu cena u
vojnim odmarali{tima.

73

[AH
Sb4 15.Lb1 c5 16.d5 Sd7 17.Ta3
f5 18.Sh2 c4 19.Tg3 Sc5 20.ef5
Te1 21.De1 Scd3
Pitawe je bilo kojim skaka~em
do}i na ovo poqe, ali ~itava varijanta nije povoqna za crnoga.
22.Dd1 Ld5
Jedan velemajstor je analizom
pokazao da je sa 22Sc1 crni
imao jednaku igru.
23.Sdf1 Sc1 24.Dc1 Kh8 25.Sg4
Sd3 26.Ld3 cd3 27.Df4 Tc8 28.Td3 Tc4

IZABRANA PARTIJA

PRVAK RUSIJE
Aleksejev Jakovenko
Moskva, 2006.
1.e4 e5
Na superfinalu {ampionata Rusije pobedio je Jevgenij Aleksejev (2639),
koji je u doigravawu tukao Dmittrija
Jakovenka. To je jo{ uvek najja~e prvenstvo neke dr`ave i zato izaziva
veliku pa`wu {ahovskog sveta.
Za ~udo, retko se na jakim turnirima u Srbiji vidi 1e5. Ali, igra
se u Rusiji, zemqi sa najja~om {ahovskom tradicijom.
2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6
5.0-0 Le7 6.Te1 b5 7.Lb3 d6 8.c3
0-0 9.h3 Te8 10.d4 Lb7 11.Sbd2
Lf8 12.a4 h6 13.Lc2 ed4 14.cd4

29.Dg3 Le4 30.Se5 Df6 31.Sc4

bc4 32.Td2 Lf5 33.Df4 Le6 34.Df6
gf6 35.Se3
Zbog materijalne prednosti belog (kvalitet), partija je odlu~ena.
35f5 36.Tc2 Kg7 37.Sc4 Kf6
38.Sd2 d5 39.Tc6 a5 40.Sb3 Ke7
41.Sa5 Ld7 42.Ta6 Lg7 43.b4 d4
44.Sc6 Ke8 45.Kf1 d3 46.b5 Lc6
47.Ta8
1:0

STUDIJA
DEFANZIVNA
IGRA
(IZ [AHOVSKIH UXBENIKA)

REKL I SU
To je ve~no pitawe: umetnost,
nauka ili igra? To je toliko puta re~eno da bi zvu~alo kao ponavqawe. Sve {to ja znam je da
{ah donosi mnogo sre}e onima
koji ga igraju.
Alberik OKeli

Beli: Kg1, Df4, Td3, Sf1, Sg4, a4,

b2, f2, f5, g2, h3
Crni: Kh8, Dd8, Tc4, Ld5, Lf8, a6,
b5, d6, g7, h6

Crni ima drvce mawe i lova~ki

par, ali su pretwe beluoa vrlo opasne.

Sa 1. b3 ili 1.b4 beli bi izgubio partiju. Remi se izvodi na slede}i na~in:

1.Kc2 Kb4 2.Kc1
I sada bi gubilo 2.b3? Ka3
3.Kc3 Ka2 4.Kb4 Kb2 i pada ~ak i
f-pe{ak.
2Kc5
Ni{ta ne bi pomoglo 2Kb3
3.Kb1 b4 4.Kc1, pa bi posle 4Ka2
5.Kc2 Ka1 6.Kb3 beli dobio. Isto
tako 2Kc4 3.Kc2 Kd4 4.Kd2 b4
5.b3 daje remi.
3.Kd1
Opet bi gurawe pe{aka bilo pogubno: 3.b3? Kd4 4.Kd2 b4, kao i
3.Kd2? Kd4! 4.Ke2 Kc4 5.Kd2 Kb3
6.Kc1 Ka2 7.Kc2 b4 i crni bi dobio.
3Kd5 4.Kc1! Kd4 5.Kd2 Kc4
6.Kc2 Kb4 7.Kc1
Sada bi do{lo do ponavqawa
poteza, tj. do remija. Dakle, remi se
posti`e samo ako se pe{ak ne pokrene!
Remi

Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide

Beli: Kc3, b2, f3

Crni: Ka4, b5, f4

T
B

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: predanost, arapski

kowi, Riki Martin, etui, top, s, o, o-noge, Nam, prla, zubi, lanara,
okrat, Parmenid, efor, opstanak, Baudo, o, Tomsk, Nautilus, premer,
Erskin, krojilac, Alopa, r, Karin, arabeska, A}im, ilirizam, icati,
roveri, jara, Asam, ini, Kevin, n, a, Ast, Rtaw, indikativi, totalitarac, Ante Jaki}.

UKR[TENE RE^I

Pripremio @arko \OKI]

USPRAVNO:

18. Grad u Nema~koj, 19. Vrhunski sportist, 20. Oblast u [paniji, 21.
Jedan antibiotik, 22. Varo{ u Srbiji, 23. Jezero u Kini, 24. Tendencija, te`wa, 25. Odstupnik, jeretik (str.), 26. Lik iz Simpsonovih, 27. Dugonoga barska ptica, 28. Male gajde (muz.), 29. Upi{ite: o, l, 30. Istovarawe, 31. Obadva, obojica, 32. Kosmonaut iz SSSR, Vladimir, 33.
Avenija (skr.), 34. Pustara u Ju`noj Americi, 35. Miliamper (skr.), 36.
Makedonski revolucionar, Nikola, 37. Auto-oznaka Ni{a, 38. Nosa~,
onaj koji nosi, 40. Cvet, izdanak na biqci, 41. Upi{ite: r, m, 42. Igra
kartama, 43. Auto-oznaka Bora, 44. Nespretan, nezgrapan, 45. Upi{ite:
c, v, 46. Carev pristalica, 47. Ime muzi~ara Makartnija, 48. Pozori{ni re`iser, Jurij, 49. Auto-zavod (skr.), 50. Ma{tar, sawar, 51. Pro{le godine, 52. Bilo kad, ikada, 54. Vrsta re~ne ribe, 55. Grad u Iranu, 56. Neplodan, 57. Jedanaesto i 18. slovo azbuke, 58. @ena Cara
Lazara, 59. Turisti~ki paketi, 60. Peto i deseto slovo azbuke, 61. Verno prikazivawe na slici.

1. Grana astronomije, 2. Unutra{wost organizma, 3. Izrezan komad drveta za gra|u, 4. Zenica oka (pesn.), 5. Beogradsko peva~ko dru{tvo (skr.),
6. Upi{ite: u, t, 7. Otac ili majka, 8. Reptil, 9. Skida~ laka sa noktiju,
10. Mu{ki potomak, 11. Oblast u Nema~koj, 12. Po~etak azbuke, 13. Auto-oznaka Oregona (SAD), 14. Nabor na tkanini, 15. ^ovek koji govori
ikavicu, 16. U wega se pre`u volovi, 17. Obamrlost od udara groma
(med.), 19. Reka u Austriji, 20. Oznaka za neto te`inu, 22. Zanos, polet,
23. Sredstvo za ispirawe, 25. Slavni vaterpolist, Uro{, 26. Jamac
`ivotom, 28. [aputawe, 29. Predsednik Evropske atletske federacije,
Hansjorg, 30. Vodeni mehuri, 32. Starorimski bog qubavi, Amor, 34. Vrsta crnog vina, 36. Grad u Indiji, 37. Defekt, o{te}ewe, 38. Stru~waci
za masa`u, 39. Mirno more, 40. Grobar, 42. Preuraweni, 43. Prestonica Francuske, 46. Brzonogi glodar, 47. Qiqana odmila, 49. Slavna
peva~ica, Sara, 50. U to vreme, tada, 51. Holivudski glumac, Martin,
53. Upi{ite: v, `, 54. Li~na zamenica, 55. Simbol molibdena.

w
74

VODORAVNO:

15. novembar 2007.

M I N I STARST VO OD B RAN E

R E P U B L I K E SRB IJE

BUD IT E U STROJU
ODABRAN IH
Ako ste dr`avqanin Republike Srbije,
ro|eni 1977. godine i kasnije, `elite da
radite ono za{ta ste osposobqeni za vreme
slu`ewa vojnog roka ili da se dodatno
osposobite za druge du`nosti, ako `elite da
se usavr{avate i napredujete, ako ste
spremni da se suo~ite sa izazovima vojnog
poziva i da stanete u stroj odabranih, javite
se u komandu Vojnog odseka ili komandu vojne
jedinice u va{em gradu.

S A M O

Z A

H R A B R E

O D L U ^ N E